145857900-DOBRA-I-LOŠA-STANA-HOLESTORALU-U-ORGANIZMU

7/28/2019 145857900-DOBRA-I-LOA-STANA-HOLESTORALU-U-ORGANIZMU

1/84

DOBRA I LOA STRANA

HOLESTEROLA UORGANIZMUProf.dr. Zlata igi


2/84

Holesterol je najrasprostranjeniji sterol uorganizmu.

Svrstava se u sterole jer je u njegovomhemijskom sastavu prisutna kombinacijasteroida i alkohola.

Nalazi se u elijskim membranama svihtkiva, a potreban je za normalan radorganizma.
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Steroli&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Steroidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alkoholhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stani%C4%8Dna_membranahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tkivohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Organizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Organizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tkivohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stani%C4%8Dna_membranahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stani%C4%8Dna_membranahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alkoholhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Steroidhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Steroli&action=edit&redlink=1


3/84

Organizam koristiholesterol u

stvaranju: hormona

vitaminaA, D i E

unih kiselina.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Organizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hormonihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitaminhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitamin_Ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitamin_Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitamin_Ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitamin_Ehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitamin_Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitamin_Ahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vitaminhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hormonihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Organizam


4/84

Manji dio holesterola se nalazi u krvi.

Ako se taj holesterol nakuplja nazidovima krvnih ila, moe doi dozaepljenja ili smanjenog krvnogprotoka.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Krvne_%C5%BEilehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Krvhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Krvne_%C5%BEilehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Krv


5/84

Porijeklo holesterolau organizmu je

dvojako: endogeno i egzogeno.

Veina elijaraspolaemogunou da gasama sintetie, adrugi njegov izvor jehrana kojom se unosi- najee hranaivotinjskogporijekla.


6/84

Ustanovljeno je da oko 2/3holesterola nastaje

sintezom u organizmu (u odrasle osobe oko 800-

900 mg na dan), a svega 1/3 se unosi hranom. S obzirom na sposobnost organizma da ga stvara

u velikim koliinama, dovoljno je da se hranomunese oko 150-300 mg na dan.


7/84

Djeci je potrebna proporcionalno veakoliina holesterola, kada se ima u vidu

njegova znaajna uloga kao strukturnogelementa svih elijskih i unutarelijskih mambrana.


8/84

Metabolizam holesterola

Najvei dioholesterola nastaje ujetri iz acetil-koenzima A.

Acetil-koenzimnastaje razgradnjommasti

(triglicerida),eera inekih aminokiselina.


9/84


Do sintezeholesterola moedoi i u sluznicicrijeva inadbubrenimlijezdama.

Odatle se putemkrvotokatransportuje do

elija organizma.


10/84

Metabolizam holesterola Iz vika eera u prehrani, nastaje mnogo acetil- koenzima A, a

organizam e ga uskladititi u obliku masti (masnih kiselina), a dioe pretvoriti u holesterol.

Organizam e razgraditi masne kiseline na acetil-koenzim A kojimoe posluiti i kao izvor energije i kao gradivni materijal za

holesterol.

Enzim za sintezu holesterola je 3-hidroksi-metil-koenzim A

reduktaza (HMG-CoA), koji u sluaju kada je holesterolaprevie, organizam smanjuje njegovu aktivnost i tako se smanjuje

sinteza holesterola.

Lijekovi protiv povienog holesterola statiniometaju

funkciju enzima.


11/84

Metabolizam holesterola U krvi je holesterol prisutan u slobodnom iestrerifikovanom obliku vezan sa jednim

molekulom masne kiseline. Esterifikacija holesterola odigrava se u plazmi

pod dejstvom enzima lecitin-holesterol-acetiltransferaze (LCAT) koji se nalazi u krvnojplazmi.

U plazmi je priblino 75% ukupnog holesterolaesterifikovano najee polinezasienom

masnom kiselinom, linolnom kiselinom (55%). Kod nekih ljudi se LCAT enzim nalazi u vrlo

maloj koliinito se naziva LCAT-manjak. Kodtakvih bolesnika poviena je koncentracijaholesterola u krvi.


12/84

Holesterol se prenosi posebnimproteinima lipoproteinima

Holesterol se apsorbira ucrijevima posebnimproteinom (NPC1L).

Holesterol se hemijskiobradi u elijama crijevau holesterol-estere i ulaziu krv zajedno s mastima(trigliceridima) uklopljen

u veliki protein koji se

naziva hilomikron kojije prepun lipida, stoga se

i naziva lipoprotein.


13/84


Mnoge elije imajuspecifine receptore zalipoproteine i ubacuju ihunutar elije gdje ihrazgrauju lizozomi i pritome se oslobaaholesterol, pa se tako

elije snabdjevajuholesterolom. Najvei dio slobodnogholesterola se nalazi u

tkivima.


14/84

Zidovi krvnih ilarazgrauju hilomikronuzimajui masnoe, svedok se ne smanji i nastanetzv. ostatni hilomikronkojeg jetra unese u svoje

elije i do kraja razgradi. Ukoliko jetra osjeti kako

je previe holesterola uloputem hrane, smanjit e

sintezu holesterola ipokuat e pojaatiizbacivanje holesterola izorganizma.


15/84


U krvi se holesterol transportuje takoto se vee za proteine gradeilipoproteine.

Postoji vie vrsta ovih lipoporoteina.Podjeljeni su prema gustini na:-VLDL, lipoproteini vrlo male gustoe- LDL, lipoproteini male gustoe- HDL, lipoproteini velike gustoe.

Lipoproteini sa mnogo lipida imaju iniu gustou.


16/84

Holesterol se prenosi posebnimproteinima lipoproteinima

Kao to crijeva stvaraju hilomikrone od masti iholesterola apsorbiranog u hrani, tako ijetrastvara svoje lipoproteine.

Prva estica koju stvori jestVLDL (very lowdensity lipoprotein, lipoprotein vrlo niske

gustoe), lipoprotein prepun masti(triglicerida), i teks manjim udjelomholesterola.

Drugi lipoprotein koji nastaje jest HDL (high

density lipoprotein, lipoprotein visoke gustoe). On ne nastaje samo u jetri, ve i u drugim

organima kao to je tanko crijevo. HDL i VLDL lipoproteini vrlo razliito sudjeluju u

transportu i metabolizmu holesterola.


17/84


18/84

K k h l l d lj


19/84

Kako se holesterol daljeraspodjeluje po organizmu?

Tako LDL protein na sebi skuplja suvian holesterolkoji je s tkiva prvo zavrio na HDL-u, te kasnije preao naVLDL, IDL i na koncu na LDL proteinu.

LDL protein se tako, ni kriv ni duan (na neki nain), naaokao glavni okrivljenik za rizik od krvoilnih bolesti, a nama

je holesterol u LDL-u postao poznatiji kao lo holesterol. Viak LDL holesterola moe se taloiti na krvnim

ilama, pogotovo ukoliko doe do oksidacije LDLproteina.

Oksidacija LDL-a je spontani proces, a tvari koje gaoksidiraju iroko su prisutne u organizmu.

Na alost, usprkos brojnim studijama, nije dokazano davitamini i tvari koje su antioksidansi smanjuju ovajrizian proces


20/84

Kako se holesterol dalje

raspodjeluje po organizmu?


21/84


22/84


Eliminacija holesterola izorganizma se vri preko:-ui (konverzijom u

une kiseline),-perutanjem koe,-mala koliina se gubi sa

iluivanjem urina-ene koje doje gubeneto holesterola prekomlijeka.


23/84

Uloga holesterola u organizmu


24/84

Uloga holesterola u organizmu

Holesterol je neophodan sastavni dioorganizma.

Neophodan je organizmu za normalnofunkcionisanje svake elije.

Strukturni je element svih elijskih iintraelijskih membrana, a u odreenimorganima ima i posebne, specifine ulogekao to su:- sinteza unih kiselina u hepatocitima- sinteza steroidnih hormona u korinadbubrenih i polnih lijezda- transport liposolubilnih vitamina (A, D, E i

K).


25/84

Steroidni hormoni i holesterol

Po hemijskom sastavu hormoni suili bjelanevine ili lipidnemolekule.

Steroidni hormoni pripadaju

skupini sloenih lipidnih molekula,a proizvode ih kora nadbubrenelijezde, spolne lijezde (u enajajnici, u mukaraca sjemenici) i

posteljica u trudnoi. Proizvodnja steroidnih hormona uodgovarajuim tkivima poinje odmolekula holesterola.


26/84


27/84


28/84

Kada holesterol uope postajeopasan?

U organizmu svaka tvar mora biti uravnotei.

Ukoliko i jedna od tih tvari iz nekog razlogabude smanjena ili poveana, dolazi do

optereivanja biohemijskih reakcija uelijamato moe rezultirati boleu. Isto vrijedi i za holesterol. Najosjetljivije elijena povienu razinu

holesterola su elije koje se nalaze naunutranjoj strani krvnih ila endotelneelije.

Holesterol je rizini faktorza nastajanjekrvoilnih i sranih bolesti.


29/84

Posljedice poviene koncentracijeholesterola u organizmu

tetno djelovanje se ispoljava tek kada je ukrvi prisutan u znatno veim koncentracijamaod normalnih.

Povean unos holesterola hranom utiena vrijednost njegovog nivoa u krvi.

Dokazano je da sa svakih 100 mg

poveanog unosa holesterola sa hranom,vrijednost holesterola u krvi odraslihraste za 0.25 mmol/l.


30/84


Znaajna je ne samoukupna koncentracijaholesterola u krvi, ve iodnos njegovih dijelova upojedinim lipoproteinskimfrakcijama.


31/84


Najvei njegov dio u krvi nalazi se u oblikuLDL- holesterola (oko 70% ukupnogholesterola), a on ima tetno, aterogenodjelovanje. Manja frakcija, HLD-holesterol, ima zatitni efekat u odnosuna proces ateroskleroze.


32/84

Posljedice poviene koncentracije

holesterola u organizmu


33/84


Ateroskleroza

Poveanje LDL lipoproteina,a time i koncentracijeholesterola u krvnoj plazmi,

dovodi do povienog ulaskaestera holesterola u elijekrvnih ila i njihovogtaloenja.

To moe da dovede dozaepljenja krvnih ila, touzrokuje pojavu infarkta.


34/84

Ateroskleroza je bolestvelikih i srednjih miiniharterija.

Karakterie sedisfunkcijom endotelakrvnih ila, vaskulitisom, inakuplanjem lipida

unutar zida krvne ile.

Za posljedicu imaformiranje plaka,vaskularno

remodelovanje, akutnu ihroninu opstrukcijulumena krvnog suda,poremeen protok krvi, ismanjenu oksigenacijuciljanih tkiva.


35/84


36/84


37/84


38/84

Oksidativno modifikovan LDL: endotelnadisfunkcija i oteenju endotelnih iglatkomiinih elija zida krvne ile i samim

tim predstavlja centralni faktor aterogeneze.


39/84

Klinike manifestacije bolesti


40/84

Ateroskleroza je ea kodmukaraca nego kod ena.


41/84

Faktori rizika za nastanakendotelne disfunkcije

Hiperlipidemija hipertenzija

diabetes mellitus

puenje pretilnost

neaktivnost


42/84


43/84

Prestanak puenja

Duhanski dimdirektno djelujena zid krvne ilea indirektno utiena sastavmasnoe u krvi

Poveavakoncentraciju

LDL-a a smanjujeHDL-a Poveava krvni

pritisak.


44/84

Fizika aktivnost

Dokazano jeda fizikaaktivnostimaprotektivnodejstvo unastanku

aterosklerozeikardiovaskula

rnih bolesti.


45/84


46/84


47/84

Zdravom ishranom u borbi protivloeg holesterola

Amerikanci vole da kau kakoholesterol slomi vie srca negokraljica bala na maturskom plesu.

Moda je stvarno tako, ali trebaznati da holesterol nije sto postolo momak. Uostalom, organizam gakoristi za obavljanje raznih funkcija,ukljuujui sintezu hormona.

Tijelo, meutim, proizvede samoonoliko koliko mu treba. Nevoljepoinju kad mi pripomognemoholesterolom iz hrane.


48/84


49/84


50/84


Od fakora koji sniavajuholesterol u krvi,najee je prouavanazamjena nekih zasienihmasnih kiselina u hranisa polinezasienimmasnim kiselinama.

Prirodna ulja koja

naroito sniavaju nivoholesterola u plazmi su:ulje kukuruznih klica,suncokreta, soje ikikirikija.


51/84


Mlijene masti dovode dopovienja koncentracije

holesterola u organizmu!!!


52/84


53/84


54/84


Viak holesterola lijepise du arterijskihzidova i zaas zaepi

arteriju i otea protokkrvi, uzrokujuianginozni bol, infarkt ilimodani udar.

Zbog loih osobina tajholesterol zovemo loi(LDL). to ga je manje,

za nas je bolje.

Zd i h b bi i


55/84


HDL je dobri ili korisniholesterol koji ispirazidove arterija i uklanjatetni LDL. to ga je vie,za nas je bolje.

Za skidanje visokogholesterola presudan jenain ishrane.

Dva najvea no-no su

ivotinjski proizvodi(meso,jaja, mlijenepreraevine) koji sadreholesterol i namirnicepune zasienih masti.


56/84


Neumorniistraivai izgodine u godinuotkrivajusposobnostpojedinih

namirnica da LDL iHDL dovedu u red.


57/84


Presudnu ulogu igrajuantioksidanti, anajbolji prirodni izvori

su voe i povre,pogotovo ako je bogatovitaminom C i betakarotenom kao avokado

ili jagode. Izbor onogto najbre normalizujevrijednosti masti ukrvi.


58/84


Nar ili ipak- ljekar za arterijeKineska tradicija slavi gahiljadama godina kao voedugovjenosti, a i savremenamedicina mu priznajeblagotvorne osobine.Nar djeluje preventivno nabolesti kao to su

arterioskleroza i titi odinfekcija i zaustavlja dejstvoslobodnih radikala.Njegova rubin-crvena zrnapravi su eliksir mladosti.


59/84


Najvaniji aktivni sastojak potie izelagine kiseline, prirodnog biljnogpolifenola s jakim antioksidantnimdejstvom.

Jedna aa soka od nara dnevno sprijeavastvaranje masnih naslaga (plaka) u krvnim

sudovima, potvrdile su brojne studije.U nedostatku svjeeg voa, pribjegava sedijetetskim suplementima na bazi nara.


60/84

Zd i h b bi ti


61/84


Namirnice bogatepektinomobaraju loiholesterol u istom procentu kao najbolji lijekovikojima danas raspolaemo. I pektin je, kaoveina vanih sastojaka, dostupan u tabletama.

Mrkvaje prava blagodat za arterije, utolikoprije to i mrkva (sirova, kuhana, smrznuta,rendana,) sadri veliku dozu pektina koji jesmrt za holesterol.

Dogaa se da ljudi smanje visoki holesterol za10 do 20 procenata, a ne rade nita osim tosvakog dana pojedu dvije mrkve


62/84


Crvena loza/crno groe- saveznici venaOdavno je poznato da sesastojak koji obara

holesterol nalazi gotovo usvim proizvodima kojisadre ljusku crnog groa,uljuujui crno vino.

Najnovija istraivanjapotvrdila su sposobnostblagorodne biljke da titivene i kapilare i sprijeitaloenje masnih naslaga u

arterijama.


63/84


64/84

Zdravom ishranom u borbi protiv loegholesterola

Grah - arobni kontrolorKao to mnoge namirnicepoveavaju loi holesterol, ima

i onih koje ga unitavaju,pokazuju studije.olja kuhanog graha dnevno(podijeljena u dvije porcije)

najee skida loi holesterolza 20 procenata, a rezultat semoe oekivati ve poslije 3-4sedmice.


65/84

Kako si pomoi kod povienog


66/84

Kako si pomoi kod povienogholesterola?

Koja je poeljna razina kolesterola?

Postoji puno ljekovitih biljaka koje pomausmanjivanje holesterola, a svrstavamo ih u etiriklase:

grupa koleretinih biljaka, tj, onih koje potiu

izluivanje ui i time poveavaju razgradnjuholesterola (artioka,korijen maslaka...),

biljke koje djeluju na probavni sistem (piskavica),

ulja s omega-3 kiselinama koje vraaju balans

lipidima i spreavaju upalni proces u krvnimilama (orah, lan, riblje ulje...),

biljke koje smanjuju sintezu holesterola slinolijekovima statinima(crvena gljivica rie(Monascus purpureus)).


67/84

Zdravom ishranom u borbi protiv


68/84


Artioka: vrijednaistaicaArtioka sadrisupstancu inulin koja jeu stanju da smanji nivoholesterola.

Jede se sirova, pripremakao salata ili kuhanu bardva puta sedmino.

Zdravom ishranom u borbi protiv loeg


69/84


Kineska gljivica - prijateljica srcaVisoki krvni pritisak, trigliceridi iholesterol na istoku nemajupoviene vrijednosti kao nazapadu. Razliku ne odreuju samorazliiti stilovi ivota ve i jedansastojak koji se dobija iz rie.Rije je o crvenoj gljivici-monascus purpureus kojasmanjuje sintezu holesterola, aAzijati je koriste za pravljenjelikera, sireta, vina, zaina,

sosova, kobasica.


70/84


71/84

d h


72/84


Riba sadri manje zasienih masti odcrvenog ili ivotinjskog mesa, pa je idealnaza ouvanje linije i smanjenje holesterola.

Ovo se prvenstveno odnosi na lososa ilosos-pastrmku, ali i jeftinu, svimadostupnu plavu ribu: sadri polinezasienemasne kiseline omega-3koje razrijeujukrv, obaraju holesterol i smanjuju rizik od

sranih bolesti.Omegu-3 dobijamo i iz oraha, uljane repicei jaja (koja, meutim, sadre i zasienemasti, tetne za arterije).


73/84



74/84

p

loeg holesterola

Naunici su u meuvremenu dokazali dajedanenjak dnevno, najbolje u obroku (tjestenini,salati), smanjuje nivo holesterola u krvi za 10procenata.

Aktivni sastojak biljke je alicin.Budui da poslijeuzimanja lijeka dah nije naroito prijatan, mnogiga radije gutaju u obliku bezmirisnih tableta ilikapsula, 2 puta po 1 dnevno, uz obrok.A sirovi crni luk jedan je od najboljih tretmana za

poveanje dragocjenog dobrog holesterola.Kod osoba sa sranim tegobama ili visokimholesterolom, od pola glavice sirovog crnog lukadnevno HDL je u prosjeku rastao za 30 procenata,otkrili su istraivai sa Harvarda. S kuhanjem se tamo, naalost, gubi.



75/84

ploeg holesterola

Soja - svestrani pomaga

Tofu (sir od soje), klice, sojino mlijeko iderivati: sve su to namirnice koje seuspjeno bore s holesterolom.

Zatitna vrijednost soje vea je kad sejede sirova: ovo su potvrdile brojnestudije.Popiti svakog dana 3,4 dcl nekog napitkana bazi soje ili pojesti 57 grama tofua ili

druge vrste sirove soje znai spustiti nivoloeg (LDL) holesterola za 8-9 procenata.Soja aktivira proteine jetre zaduene zarazgradnju masti i, posebno, holesterola..


76/84

Zdravom ishranom u borbi protiv loeg


77/84


Studija je pokazala da kod osoba koje suishranu obogatile bademomloi holesterolpao je poslije tri nedelje za 14 procenata.Kontrolori u bademu su vlakna i

mononezasiene masti.Isti faktori djeluju i u ljeniku, orahu,pistaima i pinjolama.Jedite ih za uinu - i aka je dovoljna da

pokrene antiholesterolsku akciju.Budui da su masni, brzo zasite, a ako neograniite koliinu, upropastie vam liniju,napominje dr. Spiler.


78/84

Vegeterijanstvo i potreba za


79/84

Vegeterijanstvo i potreba zaholesterolom

Kako se holesterolne nalazi u biljnojhrani zanimljivo je

pogledati miljenjevegetarijenaca popitanju

snabdjevanjaorganizmaholesterolom.

Vegeterijanstvo i potreba za


80/84

Vegeterijanstvo i potreba zaholesterolom

Miljenja o hrani animalnog porijeka:Supa od mesa je kao kompozicija mokrae.Moglo bi se jo mnogo toga rei, ali i ovo jedovoljno da bi ste razumjeli da sadanje meso

nije dobro ni psima da se baci.Jaja zaraena salmonelom nedavno su izazvalatrovanje dva miliona Engleza. To moe svuda dase desi, zato rizikovati?

Kravlje mlijeko je apsolutno nespecifina hranaza ljude kao i alkohol, duhan, bijeli eer ibrano - tetno je za ovjeka.Zato je najbolje piti mlijeko od soje.

ovjek jede 1/3 da bi ivio, a


81/84

j j / ,2/3 da bi lijenici ivjeli.


82/84

Postoji na hiljade

bolesti, alizdravlje je samo

jedno.

Priroda nikadanigdje nijeproizvelasendvi!!!

Svakapretjeranost enakoditi!


83/84


84/84

itava tajnada produimo

ivot sastojise u tome daga ne

skraujemo.

Documents

145857900-DOBRA-I-LOŠA-STANA-HOLESTORALU-U-ORGANIZMU