Seminarski rad

UNIVERZITET UNION U BEOGRADU FAKULTET ZA INDUSTRIJSKI MENADMENT KRUEVAC

PREDMET:

EKOLOSKI MENADzMENT-seminarski rad-

Kandidati:

Mentor:

Katic Jovan 224/2011

Dr Ljiljana Jovkovic

Pecinci, 2012. god.

-1-

Seminarski rad

Sadraj:

1. Biznismeni I menadzeri 1 2. Pravi covek za posao I .. 2 3. Pravi covek za posao II. 2 4. Intervju za posao I .. 3 5. Izvrsni direktor .. 4 6. Sastanak direktora . 5 7. Na konferenciji . 6 8. Transport dobara .. 8 9. Proizvodjac, trgovac na veliko, trgovac na malo . 9 10. Umetnost pregovaranja . 11

-2-

Seminarski rad

UVODProrodni resursi su opte dobro i zajedniko bogatstvo. Njihovo korienje, privredna primena i ekonomsko vrednovanje treba da budu planski usmereni i namenski konstrolisani. Bez obzira na vrstu, strukturu i pojedinane koliine, oni su osnov za predstojei privredni i ekonomski razvoj svake zemlje, tako i Srbije. Naravno, postoji i deo prirodnih resursa koji mora ostati izvan ekonomskih i privrednih tokova i koji treba da bude sauvan za sadanje i budue generacije, a to posebno vai za one resurse koji se teko obnavljaju i neobnovljive prirodne resurse. Pristup prirodnim resursima mora da obuhvati definisanje politike i strategije njihovog odrivog korienja, kao i definisanje zakonodavno-pravnog okvira za njihovo efikasno sprovoenje. Prirodnim resursom obino nazivamo sve ono to potie od Zemlje - zemljite, biljke, ivotinje, vodu, drvo, naftu, metale i ostalo. Sve ih koristimo u vrlo razliite svrhe, kao to je: proizvodnja najraznovrsnijih proizvoda vanih za svakodnevni ivot, dobijanje elektrine energije, gajenje useva, vonju automobila, graevinske radove...

Sve to jedemo, koristimo ili kupujemo predstavlja ili prirodni resurs ili je nastalo od njega. Prirodni resursi su svuda oko nas, a zbog sve veih i rastuih potreba, mi ih vrlo brzo iskoritavamo. Mnogi prirodni resursi se iscrpljuju bre nego to mogu biti zamenjeni novim. Iz tog razloga mora se obratiti panja na tu injenicu da e se neki od njih u potpunosti iscrpeti ukoliko ne smanjimo potronju, to je ozbiljan problem, zato to ivi svet na Zemlji zavisi od ovih resursa.

-3-

Seminarski rad

1. PRIRODNI RESURSI - POJMOVI I DEFINICIJE, PODELAElementi prirode se dele na: Prirodne resurse (izvore) - odnose se na prirodna dobra koja su u funkciji tj. privedena korienju. Prirodni uslovi - prirodni faktori su elementi geografske sredine (klima, reljef, zemljite, suneva toplota, atmosferske padavine, blizina vode za navodnjavanje) koji se ne mogu neposredno koristiti, ali bez njihovog uea neke proizvodnje nisu mogue. Oni ispoljavaju svoj uticaj nezavisno od volje oveka, a samo je pitanje u kojoj meri e to on iskoristiti u stvaranju novih vrednosti. Prirodna dobra koja se jo ne koriste predstavljaju rezerve. Prirodni potencijal predstavljaju prirodni resursi sa rezervama prirodnih dobara i prirodnih uslova koja oveku mogu biti od koristi ili to ve jesu, tj. mineralne sirovine, vode, zemljite sa vegetacijom i prirodni uslovi. Prirodno bogatstvo je opisna vrednosna odrednica za prirodni potencijal. Prirodni resursi se mogu podeliti prema pripadnosti na prirodne resurse: atmosfere (vetar, kia, sunanost,...) litosfere-zemljine kore (mineralne sirovine i zemljite) hidrosfere (kopnene vode i okeani) biosfere (flora i fauna)

Prema trajanju, prirodni resursi mogu biti: neobnovljivi resursi (mineralne sirovine) obnovljivi resursi (zemljite, vode, flora i fauna na kopnu i moru, kao i neki nemetali npr. ljunak i pesak, kao i morske soli)

-4-

Seminarski rad

2. MINERALNI RESURSIMineralni resursi spadaju u grupu neobnovljivih resursa, to su iscrpljivi resursi i zbog toga je potrebno njihovo racionalno korienje tj. tednja, koje se u savremeno vreme ostvaruje: reciklaom, supstitucijom i uvozom. Korienje mineralnih resursa izaziva veliko zagaenje ivotne sredine i praeno je sledeim pojavama: velika degradacija zemljine povrine velika koliina otpada velika koliina otpadnih voda naftne mrlje.

Mineralne sirovine su mineralne materije neorganskog ili organskog porekla koje, pri odreenom stupnju razvoja tehnike i tehnologije, mogu ekonomino da se koriste u prirodnom stanju ili nakon prerade. Minerali predstavljaju razliita postojana hemijska jedinjenja. Postoje ogranieni delovi zemljine kore u kojima je sadraj nekog elementa znatno vei od njegovog prosenog sadraja u zemljinoj kori i njih nazivamo leita mineralnih sirovina. Sirovine koje sadre minerale metala nazivaju se rude. Rude mogu biti: Monometaline one koje sadre samo jedan metal; Polimetaline ili kompleksne one koje sadre vie metala.

Mineralne komponente u jednoj sirovini mogu se svrstati u pet grupa ito: 1. Osnovne korisne komponente - mineralni nosioci elemenata zbog kojih se mineralna sirovina eksploatie. 2. Korisne komponente - korisni mineralni pratioci osnovnih korisnih minerala, njima se poveava ekonomska vrednost sirovina. 3. Korisne primese - korisni elementi koji se javljaju u malim koliinama, npr. plemeniti metali u rudama obojenih metala, gde se najee izdvajaju u koncentrate osnovnih korisnih metala i poveavaju ekonomsku vrednost. -5-

Seminarski rad

4. Nekorisne komponente - minerali stenske mase i ostali minerali koji u datom trenutku nemaju ekonomsku vrednost. 5. tetne primese - elementi ije prisustvo preko odreenog sadraja u sirovini ili koncentratima oteava ili ak onemoguava njihovo korienje, npr. arsen, sumpor u ugljevima itd. Primarna prerada rude se vri procesom koji se naziva koncentracija. Koncentracijom se iz rude izdvajaju korisne komponente i primese u jedan ili vie odvojenih proizvoda, koji se nazivaju koncentrati. Nekorisne komponente i tetne primese ine odvojen proizvod tj. jalovinu. Mesto gde se jalovina odlae je jalovite. Mineralne sirovine, prema tehnolokoj klasifikaciji mogu biti metalini i nemetalini. Metaline mineralne sirovine se dele na: rude obojenih metala, rude crnih metala, rude plemenitih metala, rude retkih metala, rude retkih i rasejanih metala.

Nemetaline mineralne sirovine imaju veliku i raznovrsnu primenu i to : u hemijskoj industriji i poljoprivredi, u graevinarstvu i industriji graevinskih materijala, u staklarskoj i livakoj industriji, u keramikoj i vatrostalnoj inustriji, abrazivni materijali, drago kamenje. Energetske sirovine tj. goriva, slue za dobijanje toplotne energije i drugih vidova energije. S obzirom na agregatno stanje dele se na: vrsta goriva (ugalj, drvo...), tena goriva (nafta), gasovita goriva (prirodni gas), geotermalni fluidi - oni spadaju u grupu obnovljivih energetskih izvora. -6-

Seminarski rad

U procesu primarne prerade rude izdvaja se koncentrat metala koji ini vei deo i jalovina koja predstavlja gubitak. Prilikom ovog procesa postoje sledei trokovi: fiksni (nisu zavisni od proizvodnje) i varijabilni (zavisni od proizvodnje) trokovi. Varijabilni trokovi su direktno proporcionalni proizvodnji. Donji granini sadraj metala u rudi je minimalni sadraj metala pri kome je eksploatacija rude ekonomski opravdana. Ekonomski je opravdana ako se stvori prihvarljiva minimalna dobit. Parametri kvaliteta mineralnih sirovina od kojih zavisi njihova cena su: Sadraj korisnih komponenti - sadraj metala u koncentratu je najvaniji pokazatelj kvaliteta. Sadraj korisnih primesa - korisne primese u koncentratima poveavaju njegov kvalitet a samim tim i cenu npr. plemeniti metali, platina, selen, paladijum, germanijum u koncentratima bakra. Sadraj tetnih primesa - umanjuju kvalitet koncentrata a time i njegovu cenu. Za sve rude i koncentrate metala definisani su maksimalno dozvoljeni sadraji tetnih primesa, za neke to znai manju cenu, dok je za neke to "prag" upotrebljivosti iznad koje koncentrat nije upotrebljiv pa samim tim nema ni cenu. tetne primese mogu negativno da utiu na proces i kvalitet dobijenog metala, kao i ivotnu sredinu. Sadraj vlage - tetna je u svim rudama i koncentratima, poveava trokove transporta koncentrata do topionice i poveava trokove topljenja u topionici. Istraivanje leita ruda je sloen poduhvat koji zahteva velika finansijska ulaganja, njegove osnovne faze su: osnovna geoloka istraivanja, regionalna geoloka istraivanja, poludetaljna geoloko-rudarska istraivanja, detaljna geoloko-rudarska istraivanja. Na osnovu geoloko-rudarskih istraivanja utvruje se veliki broj podataka i kategorizacija rezervi. One mogu da budu A, B, C1, C2 i prognozne rezerve D1 i D2 kategorije. Prilikom izrade raznih studija i investicionih projekata, kao i prilikom -7-

Seminarski rad

donoenja raznih poslovnih odluka, bitno je znati kakve su rezerve ovih sirovina. Bilansne rezerve ine osnovu za izradu ovih studija i ine ih rezerve A i B kategorije i delimino C1, dok vei deo C1 C2 kategorije spadaju u vanbilansne rezerve. Istraivanja leita sirovina obino traju 10-12 god. Kod velikih leita mogue je poeti sa eksploatacijom pre zavretka istraivanja i to ako su leita velika, tako da eksploatacija jednog dela ne remeti istraivanje preostalog dela. Takoe, bilansne rezerve istraenog dela leita treba da omoguavaju rentabilan kapacitet proizvodnje za odreeni period, u kojem bi se istraio i preostali deo, a da objekti i radovi na otvaranju tog dela leita ne remete konani program eksploatacije itavog leita. 2.1. Metaline sirovine A. Ruda bakra Bakar se najvie troi u graevinarstvu 40%, elektroindustiji i elektronici 25%, industriji maina i opreme 15%, transportna sredstva najvie automobili 10% i hemijska industrija i razna potrona dobra 10%. U Srbiji se leita bakra nalaze u istonoj, zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, a najvei znaaj imaju leita bakra na podruju Bora i Majdanpeka. U njima ima i plemenitih metala koji poveavaju vrednost rude. Leita sa uslovno-bilansnim rezervama C1 kategorije mogu se svrstati u tri grupe: 1. Leita sa velikim rezervama i relativno velikim sadrajem bakra Borska Reka ali i na velikoj dubini. 2. Leita sa velikim rezervama i malim sadrajem bakra i plemenitih metala Cerovo, Kiseljak, Lece. 3. Leita sa relativno velikim sadrajem bakra i malim rezervama ika Mrin, Stojadinovii, Karavansalija.

B. Rude olova i cinka Srbija je do pre 20 godina imala veliku proizvodnju olova i cinka u svetskim okvirima. Meutim danas su aktivna samo dva rudnika i to: Rudnik na planini Rudnik i Grot kod Vranja, dok su ostali zatvoreni zbog iscrpljenosti istraenih rezervi.

-8-

Seminarski rad

Olovo-cinkovne rude se otkopavaju jamskim putem, jer se preteno nalaze na veim dubinama, a u sebi sadre ekonomski znaajnu koliinu srebra, a ree i zlata. Neke su nosioci ekonomski interesantnih koliina kadmijuma i bizmuta. Danas su interesantna leita sa sadrajem olovo-cinkovne rude koji je vei od 5%: Veliki Majdan, Lece, Kosmaj, Grot, Belo Brdo, Stari Trg i jo neka leita u kopaonikoj i umadijskoj oblasti. Sve rude olova i cinka se podvrgavaju flotaciji ili gravitacijskoj koncentraciji, poto metalurgija zahteva koncentrate olova sa vie od 65% olova i koncentrate cinka sa vie od 47% cinka.

C. Boksit Boksit je sirovina iz koje se dobija aluminijum, koji iroku primenu u mnogim industrijskim granama. Aluminijum je veoma rasprostranjen u gornjim delovima zemljine kore i njegov srednji sadraj je 7,45%. Boksit se najee ne podvrgava primarnoj preradi. Srbija nema proizvodnju boksita i aluminijuma, mada postoje leita boksita u zapadnoj Srbiji Tara, Mkat, Poua sa prosenim sadrajem 25-30% aluminijuma, niskog kvaliteta zbog visokog sadraja silicijuma. D. Ostale metaline sirovine Gvoe - sadraj u zemljinoj kori iznosi 5%. Korisni elementi u rudama gvoa su: kalcijum, magnezijum, mangan i vanadijum, a tetni su: fosfor, sumpor, bakar, olovo i cink. Srbija nema aktivnih rudnika gvoa iako su registrovane velike potencijalne rezerve ija je karkteristika mali sadraj gvoa, pa se celokupne potrebe elezare Smederevo uvoze. Mangan, hrom i titan - sirovinska baza ovih sirovina je takoe nepovoljna poto registrovane potencijalne rezerve imaju mali sadraj metala pa su ekonomski neisplative. Antimon - strateki metal koji se koristi za proizvodnju naoruanja. Registrovane vanbilasne i potencijalne rezerve ove rude svrstavaju Srbiju u interesantna podruje i u svetskim razmerama. Nikl i kobalt - u Srbiji postoje interesantne rezerve ovih sirovina. Potencijalne rezerve postoje u leitima Ruinci i Velua i Mokra Gora, dok su sve bilansne rezerve u jedinom aktivnom nalazitu fero-nikla kod Glogovca. -9-

Seminarski rad

Kalaj, molibden, volfram - u znaajnim rezervama su evidentirani u Srbiji, ali su vrlo malo istraeni i zato se svrstavaju u potencijalne. Zlato i srebro - u Srbiji ne postoje znaajnija leita, dok se potencijalne rezerve nalaze na podruji Crnog Vrha, Bora, Deli Jovana, Majdanpeka i Blagojevog kamena kod Kueva. Zlatonosne ice su male debljine i sa estim prekidima to oteava istraivanje i poskupljuje eksploataciju. Postoje i sekundarna tj. aluvijalna leita u dolinama reka Pek, aka, Crnajka, Poreka Reka i Trgoviki Timok, a njihova opta odlika je reletivno mali i neujednaen sadraj zlata i srebra, pa zbog toga nisu zanimljiva za veu i organizovaniju eksplataciju. Oko 15% svetske proizvodnje zlata i preko 20% srebra dobija se preradom ruda bakra, to je sluaj i u Srbiji gde je 2002.god. proizvedeno 90 kg. zlata i 2t. srebra. 2.2. Nemetaline sirovine Nemetaline sirovine se nazivaju i industrijski minerali (bez dragog kamenja). Mogu imati raznu namenu - abrazivi, keramike sirovine, sirovine za hemijsku industriju, konstrukcioni materijali, u optici i elektronici, za proizvodnju vetakih ubriva... Nemetaline sirovine predstavljaju znaajan razvojni resurs nae privrede. Srbija ima znaajnu proizvodnju mnogih nemetala i to: Kvarcni pesak - Rgotina kod Zajeara, Donja Bela Reka kod Bora, Lazarevac, Valjevo, Vrac itd. Najvei deo se troi u staklarskoj i livakoj industriji. Magnezit - okolina aka, Rake i na Zlatiboru. Troi se za proizvodnju vatrostalnih opeka i magnezijum metala. Azbest - kod Baljevca na Ibru i Stragari i Ruite kod Kragujevca. To je specifian vlaknasti mineral otporan na toplotu i kiseline, pa zato slui za proizvodnju vatrostalnih tkanina. Fosfat - Lisina kod Bosilegrada, detaljno istraena ali nije u eksploataciji. Postoje i znaajna leita krenjaka, dolomita, laporca, feldspata, glina, barita, zeolita, kaolina, bentonita i dr. nemetala koja se eksploatiu.

- 10 -

Seminarski rad

3. ENERGETSKE SIROVINEEnergetske sirovine su od posebnog znaaja za sve proizvodne grane neke privrede. U okviru energetskih resursa na prvom mestu su resursi nafte i gasa. Ovi energenti se kod nas ve vie decenija proizvode na prostoru Vojvodine. S obzirom na prethodno izraene skokove cene nafte na svetskom tritu, ovi resursi imaju poseban znaaj sa strategijskog stanovita za celokupni energetski i preraivaki sektor privrede. Resursi uglja su takoe strateki vaan faktor i za privredni razvoj. Energetski potencijal Srbije je izraen sledeim brojkama: - ugalj 85%, nafta i prirodni gas 5%, uran 3% i uljni kriljci, a hidroenergija i ostali obnovljivi izvori energije ine 7%. Bruto potronja energije u Srbiji: ugalj 49%, nafta 29%, prirodni gas 15%, hidroenergija 7%. Termoelektrane u Srbiji sa najveima kapacitetom su: Nikola Tesla A i B, Kostolac A i B, Kosovo A i B, Kolubara i Morava. Odreeni znaaj imaju i obnovljivi izvori energije kao to su geotermalna energija, biomasa, sunce, vetar i nedovoljno istraene nuklearne sirovine i uljni kriljci. Ugalj - najznaajniji energetski izvor u Srbiji sa utvrenim rezervama koje iznose vie milijardi tona od ega je 40% bilansnih rezervi. Struktura bilansnih rezervi uglja je: lignit 94%, mrko-lignitski 5%, mrki 0,6% i kameni 0,4%, to pokazuje da Srbija nema kvalitetnih ugljeva. Proizvodnja u Srbiji: lignit 98,5% , mrki 1% i kameni 0,2%. Odlika svih vrsta naih ugljeva je relativno mala donja toplotna vrednost. Leita uglja u Srbiji: Kameni ugalj - Ibarski rudnici (Jarando i Ue) i Vrka uka. Njihove bilansne rezerve iznose 20% od ukunih rezervi kamenog uglja, to znai da je najvei deo rezervi van eksploatacije. Mrki ugalj - Rembas, Bogovina i Jasenovac. Udeo rezervi ovih rudnika u ukupnim rezervama iznosi 47%. Perspektiva za nalaenje novih bilansnih rezervi mrkog uglja postoje u Mlavsko-petrovakom basenu. Mrko-lignitski ugalj - Soko, tavalj i Lubnica. Po kvalitetu se nalazi na prelazu iz mrkog u lignitne ugljeve i dobrog je kvaliteta. Posle lignita ima - 11 -

Seminarski rad

najvei privredno ekonomski znaaj. Rezerve se nalaze u basenima gde postoji eksplatacija i to Sokobanjskom 73%, Sjenikom 24% i Lubnica 3%. Lignit - bilansne rezerve locirane su po basenima Kosovski basen 64%, Kolubarski 18%, Kostolaki 5% i leite Kovin 1%. Osnovna obeleja naih lignita su: velike rezerve, velika debljina ugljenig slojeva, mala dubina i nizak kvalitet (zbog toga se najvie sagoreva u termoelektranama radi prizvodnje elektroenergije). Nuklearne sirovine - karakteristika otkrivenih leita urana kod nas je nizak stepen istraenosti sa izuzetkom leita na Staroj planini. Sadraj urana u naim rudama je nedovoljan za rentabilnu eksplataciju, a pored toga proizvodnja nuklearne energije je skopana sa velikim rizcima po prirodnu sredinu i ljude, tako da aktiviranje nai nalazita nije izvesno u bliskoj budunosti. Uljni kriljci - sadre ugljovodonina ulja iz kojih se moe dobiti nafta i njeni derivati. U podruju Boljevca, Aleksinakom basenu, Zapadnomoravskom i ValjevskoMionikom basenu se nalaze leita ugljenih kriljaca u Srbiji. Imajui u vidu aktuelne i oekivane cene ostalih izvora energije proizvodnja elektrine energije iz uljnih kriljaca nije izvesna u bliskoj budunosti. Nafta i gas - Srbija ima proizvodnju nafte i gasa ali nedovoljnu za sve potrebe. Posle istraivanja eksplatacione rezerve otkrivene su u Vojvodini (oko 99% proizvodnje nafte i ukupna prozvodnja gasa) i Stigu.

4. UTICAJ EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA NA IVOTNU SREDINUIskoriavanjem jednog prirodnog resursa, delimino ali dugotrajno, sa tendencijom rasta, unitavamo druge prirodne resurse. To je direktna i odmah vidljiva teta na samom poetku eksploatacije rude. Ostale tete manifestuju se kroz zagaivanje ivotne sredine. Jalovine rudnika metala izloene su neprekidnom dejstvu vetra. U njima se odvijaju hemijski procesi rastvaranja veine prisutnih minerala tekih metala i spirala njihovih jona u vodotokove, ime se ugroavaju, a negde i u potpunosti unitavaju biljke i ivotinje. - 12 -

Seminarski rad

Erozijom odlagalita i jalovita od strane povrinskih voda ili od atmosferskih padavina, takoe, nastaju ozbiljna zagaenja vodotokova. Kod nailaska velikih voda plavi se priobalno, po pravilu, kvalitetno poljoprivredno zemljite i trajno zagauje tetnim jonima tekih metala. Eolska erozija (erozija delovanjem vetra) flotacijskih jalovita izaziva zagaenje prainom, u krugu prenika od nekoliko desetina kilometara. U novije vreme su propisi u oblasti zatite ivotne sredine znatno stroiji. Troak za zatitu ivotne sredine postaje realna ekonomska kategorija, prisutna u svim tehnoekonomskim elaboratima za otvaranje rudnika, ali i pored preuzimanja svih mera zatite, apsolutna sigurnost nije zagarantovana. Havarije na flotacijskim jalovitima ne mogu se apsolutno iskljuiti, zbog moguih elementarnih nepogoda ili katastrofa, pa i mogueg ljudskog propusta. Drugi veliki zagaiva ivotne sredine su rudnici lignita i termoelektrane u kojima lignit sagoreva radi proizvodnje elektroenergije. Poto u naim termoelektranama sagorevaju niskokvalitetni ligniti sa velikim sadrajem pepela, koliine pepela su velike. Zagaivanje okoline moe biti vrlo intenzivno, a ponekad i vrlo opasno za ljude i ivotinje. Problem deponovanja pepela iz termoelektrana je daleko sloeniji i skuplji od deponovanja flotacijskih jalovina. Trei po redu veliki zagaiva ivotne sredine je proizvodnja i transport nafte. Zagaenje naftom najvie nastaje u njenom pomorskom ili renom transportu. Prema tome, racionalna potronja i tednja mineralnih resursa je neminovnost iz dva osnovna razloga: 1. mineralni resursi su neobnovljivi i kao takvi imaju ograniene rezerve, 2. smanjenom eksploatacijom mineralnih resursa umanjuje se zagaenje i tetne posledice po ivotnu sredinu. 4.1. Reciklaa otpada i racionalno koricenje mineralnih resursa Portonja metala i energije u Svetu ima zabrinjavajui tempo rasta. Rezerve se brzo troe. Metalni otpad predstavlja vrlo znaajan sekundarni resurs, ijim se sakupljanjem i vraanjem u proces ponovne prerade znaajno smanjuje potronja primarnih sirovina, produuje vek trajanja njihovih rezervi i smanjuje zagaenje ivotne sredine. Ponovno

- 13 -

Seminarski rad

korienje metala iz otpada, kao i uopte ponovno korienje drugih materijala naziva se recikliranje (reciklaa). U globalnoj podeli, imamo dve vrste otpada: industrijski i komunalni. Odgovarajuom preradom komunalnog otpada znaajno se smanjuje potronja primarnih sirovina za proizvodnju stakla, elika, aluminijuma, obojenih metala, papira, plastike i dr. Vei je udeo metala u otpadima razvijenih zemalja. U razvijenim zemljama se komunalni otpad tretira u postrojenjima za sortiranje. Neorganske komponente se ponovo vraaju na preradu, dok se organske kompostiraju (spaljuju) ili delom spajaju radi proizvodnje toplotne ili elektrine energije. Nakon takvog tretmana preostali deo otpada je manje mase i zahteva manje povrine za deponovanje. Sortiranje otpada zapoinje na mestu njegovog nastajanja (odvojeni kontejneri za pojedine vrste otpada: metal, staklo, papir, plastika itd.). Od svih komponenti komunalnog otpada, najlake se reciklira elik, koji se smatra 100% reciklabilnim. Aluminijum iz reciklae opredstavlja idealnu sirovinu za izradu ambalae za prehrambene proizvode. Hartija je najzastupljenija komponenta u komunalnom otpadu. U reciklirane komponente komunalnog otpada spada i staklo. U Srbiji se tek odnedavno pojavljuju prva postrojenja za separaciju komunalnog otpada. Postepeno se uvodi i separacija na mestu nastajanja. Efekti reciklae ogledaju se u sledeem: Proizvodnja metala, papira, stakla i drugih materijala iz otpada je jeftinija. Smanjuje se koliina otpada koji se deponuje, te su po tom osnovu manji trokovi za zakup zemljita, pripremu i odravanje deponoje. Manje deponovanog otpada, znai manje zagaivanja ivotne sredine. Smanjuje se potronja primarnih neobnovljivih mineralnih sirovina, ime se produava vek eksploatacije. Manja proizvodnja metala iz primarnih sirovina znai manju koliinu jelovine, a time i manje povrine i trokove za odlaganje, kao i manje zagaenje ivotne sredine. Pravilno izabrana strategije i tehnologija za preradu otpada donose profit u upoljavanju ljudi.

- 14 -

Seminarski rad

4.2. Razvoj novih tehnologija i tednja mineralnih sirovina Kod veine leita metala, u proseku 5% ine najbogatiji deo rude, do 35% je ruda sa srednjim sadrajem metala, na bazi koje se odvija eksploatacija i oko 60% je siromana vanbilansna ruda. Te vanbilansne siromane rude ine najvei i najznaajniji sekundarni izvor za dobijanje metala. Vrlo vaan pokazatelj racionalnog korienja mineralnih sirovina je iskorienje bilanskog dela leita, koje kod povrinskog otkopavanja iznosi 8090%, a kod podzemnog 60-75%. Razvoj novih tehnologija otkopavanja leita, kao i razvoj tehnologije za valorizaciju metala iz zaostalih neotkopanih delova leita i deponovanih vanbilansnih ruda, su vrlo znaajni pravci u racionalnom korienju mineralnih resursa. Razvijene su, i primenjuju tehnologije za preradu i doiskoriavanje metala iz sekundarnih sirovina. Na raspolaganju je sve vie polimetalinih kompleksnih ruda za dobijanje vie metala. Na toj osnovi se razvijaju nove tehnologije prerade, tzv. "bezotpadne tehnologije". Njima se tei da se iz kompleksnih sirovina valorizuje to vei broj korisnih komponenata, a jelovina svede na najmanju moguu meru. Brza iscrpljivanja mineralnih resursa zavise od mogunosti njihove supstitucije, diskontne i poreske stope. Smatra se da pad diskontne stope rezultira veom tednjom resursa, i obrnuto. Visoka poreska stopa moe da dovede do odlaganja eksploatacije nekih sirovina.

5. OBNOVLJIVI ENERGETSKI IZVORIObnovljiva energija se obnavlja priblino istom brzinom kojom se eksploatie. U obnovljive energetske izvore spadaju: hidroenergija, geotermalna energija, solarna (suneva) energija, energija vetra, energija biomase, energija plime i talasa. - 15 -

Seminarski rad

Korienje obnovljivih energetskih izvora je od izuzetnog znaaja za svaku zemlju. Znaaj se ogleda u tednji neobnovljivih energetskih izvora i zatita ivotne sredine. Energetska stabilnost i sigurnost se mogu ostvariti tednjom neobnovljivih energetskih izvora na raun veeg korienja obnovljivih i tednjom i racionalizacijom potronje. Postoje 4 grupe reenja za smanjenje tetnih gasova: 1. Energetska efikasnost; 2. Obnovljivi izvori energije; 3. Geoloko skladitenje ugljendioksida i 4. Nuklearna energija. Ugljendioksid se skladiti u dubokim geolokim formacijama (slatkovodni i slani akviferi i leita nafte, gasa i uglja). Odlike geolokog skladiranja CO2 su: istoa, sigurnost, dugorona perspektiva, energetska bezbednost, ekonominost, efikasnost i prihvatljivost javnog mnjenja. Tehniki iskoristiv energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji je vrlo znaajan. Uee pojedinih obnovljivih izvora u ovom potencijalu iznose: 62.7% u biomasi (u drvnoj masi i u poljoprivrednoj biomasi). oko 10.4% u malim vodotocima na kojima se mogu izgraditi male hidroelektrane; oko 5.2% u postojeim geotermalnim izvorima; oko 5% u energiji vetra, i oko 16.7% u solarnoj energiji (pod pretpostavkom da svaka stambena jedinica ugradi po 4m2 kolektora, to su prosene potrebe individualnog stambenog objekta).

5.1.Hidroenergija Hidroenergija je vaan izvor elektroenergije. U strukturi svetske proizvodnje uestvuje sa oko 16%. Hidroenergija je koncentrisan energetski izvor, ona zavisi od protoka i pada vodotoka. U Srbiji su najznaajnija dva reona: sliv Drine i erdapski sektor Dunava. Hidroenergetski potencijal reka Srbije iznosi oko 27 TWh/god. Tehniki je iskoristivo oko 20 TWh/god., a iskorieno je 10 TWh/god. Hidroenergetski potencijal neih reka nije u davoljnoj meri iskorien. - 16 -

Seminarski rad

Na nekim rekama, hidroenergetski potencijal e biti samo deklimino iskorien, jer su planirane kao izvorita regionalnih vodovodnih sistema (Toplica, Crni Timok, Rasina, Studenica, Veliki Rzav, Mlava, Lepenac,...). Poveanje interesa za korienje energetskog potencijala malih vodotoka rezultiralo je razvojem novih turbina, koje mogu da rade na malim protocima i padovima i tako omoguuju postavljanje mini hidroelektrana. Budui da na preostali neiskorieni hidroenergetski potencijal, najveim delom na manjim rekama, to izgradnja mini hidroelektrana, u budunosti, ima prioritetan znaaj. Izgradnja malih hidroelektrana ima strateki znaaj, kako sa stanovitva sigurnosti snabdevanja lokalnih potroaa elektroenergijom, tako i sa stanovitva zapoljavanja domaih preduzea za proizvodnju opreme i izvoenje radova.

5.2.Geotermalna energija Geotermalna energija je toplota Zemlje. Temperatura zemljine kore raste sa poveanjem dubine. Na svakih 33m temperatura raste za 1OC, to predstavlja geotermski stupanj. Dublji deo Zemlje je usijan i istopljen - magma. Oko 98.5% zapremine Zemlje ini magma temperature preko 1600OC. Geotermalna energija u Zemlji nalazi se u poroznim stenama, neporoznim suvim stenama, istopljenim stenama - magmi. U vezi sa sredinama gde se nalazi, geotermelna energija se deli na: Hidrogeotermalnu - energija akumulirana u podzemnim termalnim vodama ija je temperatura vea od 10OC. Netrogeotermalnu - energija akumulirana u suvim stenama ispod dubine na kojoj je njihova temperatura oko 10OC. Magmogeotermalnu - energija akumulirana u magmi.

Ako su akumulacije geotermalne energije takve da se ona iz njih moe ekonomino eksploatisati, onda one predstavljaju nalazita geotermalne energije. U zemljinoj kori postoje: nalazita termalnih voda i vodene pare, nalazita toplih i vrelih stena, i nalazita magme. Broj moguih naina neposrednog korienja geotermalnih fluida najvie zavisi od njihove temperature.

- 17 -

Seminarski rad

Voda niske temperature (50-75OC), koja se koristi za grejanje stanova, radnog prostora, staklenika i u pojedinim insdustrijskim procesima. Voda srednje temperature (do 140OC), koja se koristi u industijskim procesima i za proizvodnju elektroenergije. Voda visoke temperature i suva para (140-350OC), koja se koristi za proizvodnju elektroenergije. Korienje geotermalne energije je veoma intenzivno u zemljama EU, i to za: grejanje stanova, radnih prostora i staklenika, sanitarna topla voda, proizvodnja elektrine energije, uzgoj riba i akvakultura, industrija i tehnologija. Naroito su velike mogunosti korienja geotermalne energije u razliitim tehnolokim procesima: suenje, isparavanje, destilacija, pranje i bojenje, procesno zagrevanje i grejanje industrijskih postrojenja. Geotermalna energija ima velike prednosti i to: geotermalna energija je domaa, autonomna, geotermalne toplane su jeftinije, trokovi eksploatacije geotermalne energije su najnii, geotermalna energija je ekoloki "ista".

Geotermalna energija se u Srbiji veoma malo koristi, iako po geotermalnom potencijalu spada u bogatije zemlje. Vee korienje geotermalne energije u Srbiji znailo bi veu energetsku bezbednost i manji uvoz energenata. Najvei znaaj ima korienje ove energije za potrebe grejanja, razvoj agri i akvakulture i razvoj banjskog zdravstvenog i rekreativnog turizma. Meu naim geotermalnim podrujima najvie je istraena Vojvodina, najveu temperaturu imaju vode Vranjske, Joanike i Sijerinske Banje. 5.3.Suneva energija Suneva energija koja u toku jedne godine dospeva na Zemlju je oko 10.000 puta vea od celokupne potrebne energije na naoj planeti. Godinji prosek solarne energije u Srbiji je meu najveima u Evropi. Suneva energija se moe koristiti tehnologijom fotonaponske konverzije u elektroenergiju ili solarnim kolektorima u toplotnu energiju.

- 18 -

Seminarski rad

Solarna elija proizvodi jednosmernu struju koja se pomou provodnika odvodi u kontroler punjenja, a njegova osnovna funkcija je spreavanje prekomernog punjenja akumulatora ili usmerava struju do akumulatora ako on nije dovoljno napunjen.

6. ZEMLJITE KAO RESURSZemljite kao resurs ima znaajnu ulogu, naroito sa dva ivotno i privredno vana aspekta. Prvi je poljoprivredno zemljite, drugi je graevinsko zemljite. Postoji i trei, koji se preklapa sa umskim resursima, a to je umsko zemljite. Obradivo zemljite predstavlja sutinsku osnovu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Zemljite kao graevinski resurs veoma je bitno za prostorno planiranje i izgradnju na svim nivoima (nacionalnom, regionalnom i lokalnom). Plansko korienje ovog resursa predstavlja preduslov razvoja uslovljenog urbanim funkcijama i preduslov za poboljanje veza izmeu gradskih i seoskih podruja. Kroz ovakav pristup mogu je intenzivniji planski razvoj mree javnog transporta, zatim revitalizacija ruralnih ekonomija, razvoj rekreativnih i vikend zona za potrebe urbanog stanovnitva, zatita i unapreenje prirodnog i kulturnog naslea i naroito razvoj odrivog turizma.

7. VODNI RESURSIVodni resursi zahtevaju posebnu panju s obzirom na ivotni znaaj vode kao materije. Vodni resursi obuhvataju resurse povrinskih i podzemnih voda. Resursi podzemnih voda naroito su bitni, jer preko 80% pitke vode potie od podzemnih voda. Za mnoga naselja u predstojeem periodu neophodno je obezbediti dovoljne koliine pitke vode, ali i organizovati konstantnu kontrolu njihovog kvaliteta u izvoritima. Osim toga, veliki znaaj sa privrednog aspekta imaju povrinske akumulacije, bitne kako za vodosnabdevanje tako i za proizvodnju elektrine energije. Znaajan resurs povrinskih voda u Srbiji predstavljaju vodoprivredni kanali na prostoru Vojvodine, koji imaju funkciju navodnjavanja i direktnu vezu sa produktivnou poljoprivredne proizvodnje. - 19 -

Seminarski rad

U kompletnoj strategiji upravljanja vodnim resursima vano mesto ima i strategija borbe protiv povrinskih voda i poplava, koje esto uzrokuju velike ekonomske, poljoprivredne i druge posledice. Vodni resursi imaju veze i sa drugim privrednim granama, kao to su turizam, ribolov, reni saobraaj i drugo, a koje su pogodne za malo preduzetnitvo. Brojne reke i jezera Srbije predstavljaju istaknute turistike destinacije koje svojom atraktivnou otvaraju prostor za pratee uslune delatnosti. Isto tako, veoma interesantne su brojne mineralne vode u Srbiji, koje u poslednje vreme doivljavaju trinu ekspanziju u flairanju voda (Knjaz Milo, Karaore, Rosa, VodaVoda, Vuji), a neke od njih bile su predmet investiranja stranih kompanija. Treba napomenuti postojanje znaajnog potencijala podzemnih voda za dalje istraivanje i eksploataciju. Srbija raspolae brojnim izvorima geotermalnih voda, naroito na podruju Mave, ali i na drugim prostorima. Tek u poslednje vreme izraena je zainteresovanost stranih kompanija za, do sada, neiskorieni deo ovih vodnih resursa. Na prostoru Srbije poznate su od davnina brojne banje sa lekovitim vodama, od kojih su nadaleko poznate: Vrnjaka, Mataruka, Bogutovaka, Sokobanja, Banja Vrujci, Banja Kanjia i druge, koje pruaju mogunosti unapreenja turistikih, ugostiteljskih, trgovakih i drugih usluga i delatnosti.

8. UMSKI RESURSIumski resursi obezbeuju bioloke preduslove zdravijih uslova ivotne sredine, a u ekonomskom delu predstavljaju osnovu za drvnu industriju. Takoe, obezbeuju sirovine za obnovljive i ekoloki zdrave proizvode, imaju ulogu u ekonomskom razvoju, ali i globalnom okruenju ugljenika i vodnom bilansu. ume su bitne i za ekoloke, zatitne, turistikorekreativne, zdravstvene, kulturne i druge usluge. Opte stanje uma u ovom trenutku je nezadovoljavajue, jer je umovitost u Srbiji 26,7%, to je znatno nie od umovitosti Evrope. U skladu sa trendovima evropske i svetske umarske politike, umarska politika Srbije mora nai ravnoteu izmeu ekonomske, ekoloke, socijalne i kulturoloke funkcije. U sklopu upravljanja umskim resursima neophodno je ostvarenje niza ciljeva meu kojima su: poveanje povrina pod umama; racionalno korienje proizvodnog potencijala - 20 -

Seminarski rad

umskih podruja; uspostavljanje sistema zatita uma, ukljuujui bespravnu seu i bespravnu gradnju; osnivanje i razvoj udruenja privatnih umovlasnika; osnivanje malih i srednjih preduzea za obavljanje poslova u umarstvu. Ekonomski je interesantno korienje nedrvnih umskih resursa, dok je sa turistikog aspekta vano odravanje sistema zatite i unapreenje stanja uma u zatienim prirodnim celinama. U sklopu gazdovanja umskim resursima posebnu panju treba posvetiti gazdovanju populacijama divljai, kao i prisutnoj umskoj flori.

9. OSTALI PRIRODNI RESURSIVazduni resursi predstavljaju egzistencijalni preduslov zdravlja nacije.

Obezbeivanje kvaliteta vazduha kroz smanjenje i prevenciju industrijskog i drugih vrsta zagaenja, uz poveanje umskih povrina znaajnih za stvaranje novih koliina vazduha, predstavlja prioritet delovanja u upravljanju ovim prirodnim resursima. Biljni resursi mogu pokazivati veliku raznolikost flore i vegetacije. Osim znaaja koje biljne vrste imaju za poljoprivredu, drvnu industriju i proizvodnju hrane, postoje i brojne lekovite i aromatine biljke koje se koriste za proizvodnju lekova i medicinskih preparata. ivotinjski svet odlikuje se raznovrsnou faune, naroito divljai, ptica, retkih i zatienih ivotinjskih vrsta. Deo raznolike faune ima stanita u zatienim prirodnim dobrima i nacionalnim parkovima. Njihovo ouvanje i poveanje broja jedinki odreenih vrsta vano je kako za postojee ekosisteme, tako i za raznovrsnost opte turistike ponude, posebno za organizovana, atraktivna lovita. Panju takoe privlai i riblji fond, kako u delu privrednog, tako i u delu sportskog ribolova, koji prua mogunosti rekreativnih, ali i drugih, ekonomski znaajnih aktivnosti. Stoarski resursi zavisno od stanja i stepena obezbeenosti drugih prirodnih resursa, nudi mogunost unapreenja, koje izmeu ostalog direktno proistie iz poveanih potreba u urbanim centrima za odgovarajuim koliinama kvalitetnog i zdravog mesa. Voarstvo je takoe zavisno od stanja i stepena obezbeenosti drugih prirodnih resursa. Ono takoe direktno proistie iz savremenih potreba u razvijenim centrima. Geografski poloaj Srbije je doveo do toga da je srpsko voarstvo u ranijim periodima bilo - 21 -

Seminarski rad

poznato po kvalitetnom vou i proizvodima od voa i izvan granica nae zemlje. U savremenim uslovima neophodno je povratiti i ponovo uspostaviti organizovanu proizvodnju, nastup na tritu, brendiranje proizvoda za organizovan trini plasman, naroito na probirljivom tritu, kao to je dananje svetsko trite. Potencijalno najvei znaaj u ovom trenutku imaju razvijena proizvodnja malina, zatim ljiva, ribizli, borovnica, to prua mogunost za upoljavanje i ostvarivanje prosperitetnijih ivotnih uslova, posebno za stanovnitvo seoskih i prigradskih podruja. Nacionalni parkovi takoe predstavljaju deo prirodnih bogatstava svake zemlje, pa tako i Srbije. U njima se, na jednom podruju, u definisanim granicama, nalazi veliki broj razliitih prirodnih resursa, koji su pod posebnim reimom zatite, odravanja i korienja. Nacionalni parkovi Kopaonika, Tare, Fruke gore, ar-planine i erdapa zasluuju posebnu panju, s obzirom na njihovu ekoloku i turistiku atraktivnost, ali zahtevaju i specijalne uslove odrivosti koje treba ispotovati kod biljnih, zemljinih, vodnih, mineralnih i drugih resursa.

ZAKLJUAKNa putu ka dobrom ekonomskom razvoju svaka drava, pa tako i Republika Srbija polazi od raspoloivih prirodnih resursa. Pri tome, deo navedenih prirodnih resursa neminovno se mora koristiti za potrebe privrede i ekonomskog rasta, ali se jedan deo mora sauvati za sadanje i budue generacije. Iako u poreenju sa drugim zemljama, po prirodnim resursima u ekonomskom smislu, Srbija ne pripada posebno bogatim zemljama, postoji obaveza i odgovornost racionalnog gazdovanja i upravljanja raspoloivim prirodnim resursima u skladu sa politikom i strategijom njihovog odrivog korienja. U zavisnosti od raspoloivih prirodnih resursa pojedini od navedenih prirodnih resursa imaju vei ili manji resursni potencijal i generalno nedovoljnu plansku i strateku iskorienost. Ovo zahteva definisanje jasnih sektorskih politika i strategija, uz pronalaenje pravih mehanizama za njihovu implementaciju. U pojedinim sluajevima, za odreene prirodne resurse, neophodno je definisanje institucionalnih i pravnih okvira, potrebna je organizaciona infrastruktura za primenu, kao i za strateko i operativno upravljanje. - 22 -

Seminarski rad

Moramo obratiti panju na injenicu da e se neki od prirodnih resursa u potpunosti iscrpeti ukoliko ne smanjimo potronju, to je ozbiljan problem, jer ivi svet zavisi od ovih resursa. To se odnosi na stanje prirodnih resursa koji su neophodni za opstanak i razvoj ivota na planeti, a ine ih: bioloki sistemi Zemlje, zemljite, podzemne i povrinske vode, atmosfera, okeani i dr. Koji se delovi prirode javljaju kao prirodni resursi zavisi, izmeu ostalog, od dostignutog nivoa razvijenosti tehnike i tehnologije, od ekonomskih mogunosti i celishodnosti korienja, i stepena istraenosti i poznavanja resursa. Obnovljivi resursi su svi prirodni resursi koji se troe sporije nego to se regeneriu. Obnovljivi resursi ukljuuju vazduh, vode i biomasu. Ipak, neki od njih mogu postati neobnovljivi, ukoliko se bre troe od ciklusa obnavljanja (npr. podzemne vode). Neobnovljivim resursima smatraju se prirodni resursi koji ne mogu ponovo nastajati, kao to su fosilna goriva, u koja spadaju ugalj, nafta i prirodni gas, razne vrste kamena, metali, uran i drugi materijali i minerali. U generalnom osvrtu na prirodne resurse Srbije moe se konstatovati postojanje irokog podruja za privredne aktivnosti, ulaganja domaeg i stranog kapitala, razvoj malog preduzetnitva, davanja koncesija. Brojni konkretni pojedinani projekti mogu Srbiji doneti ekonomski rast i razvoj usmeren na poboljanje uslova rada i privreivanja, a time i vii ivotni standard. Prirodni resursi Srbije moraju imati ispunjenu ekonomsku, socijalnu, razvojnu i upravljaku dimenziju, kako bi bili na dobrobit sadanjim, ali i buduim generacijama.

- 23 -

Seminarski rad

LITERATURA1. 2. Unanin R.: Poslovna ekonomija, Via poslovna kola aak, 2006. Toovi R.: Prirodna bogatstva Srbije - Prirodni resursi Srbije, DS , Beograd, 2006. 3. Prof. dr Branislav Dordevic, Ekoloski menadzment, Fakultet za industrijski Menadzment Krusevac, 2006. 4. http://www.wikipedia.org/

- 24 -