Kako izbjeći proklizavanje kada automobilska obuća kapituliraAutor S. Pa. 2011-03-09 09:00:00

Na skliskim podlogama važno je biti nježan na gasu

Svemoguća elektronika, poput ABS i ESP sistema, u većini slučajeva spašava situaciju, ali ne uvijek, jer protiv fizike se ne može

Led, snijeg, blato, mokro lišće, ulje, masnoća, pa čak i pijesak, sve su to razlozi zbog kojih vaš automobil može izgubiti "tlo pod nogama", odnosno proklizati.

Svemoguća elektronika, poput ABS i ESP sistema, u većini slučajeva spašava situaciju, ali ne uvijek, jer protiv fizike se ne može. Gubitak kontrole nad vozilom može se desiti i najpažljivijim vozačima.

No, ne mora uvijek završiti štetom. Postoji nekoliko praktičnih savjeta za izbjegavanje proklizavanja, zavisno od vrste pogona.

Ukoliko dođe do proklizavanja zadnjih točkova, najčešće u krivinama, najvažnije je ne stiskati naglo kočnicu niti kvačilo, što može dodatno zanijeti automobil. Dakle, maknite nogu s gasa i usmjerite automobil u smjeru proklizavanja, sve dok točkovi ponovo ne ostvare kontakt s podlogom.

Slična pravila primjenjuju se i kod proklizavanja prednjih točkova. Dakle, bez kočenja i stiskanja kvačila, samo popustite gas i dozvolite gumama da ostvare kontakt.

U ekstremnim slučajevima usmjerite točkove smjeru kretanja i lagano kočite.

Proklizavanje sva četiri točka, naročito na snijegu i ledu, nije nepoznanica. U ovom slučaju, važno je pažljivo dozirati kočnicu i ne stiskati kvačilo.

Na kraju stoji univerzalno pravilo: predviđajte situaciju u saobraćaju i vodite računa o vremenskim uvjetima kako biste izbjegli neželjeno proklizavanje.

Podijeli na: Facebook del.icio.us Digg StumbleUpon Twitter

Komentara (2 poslano) | Prijavite se ili se registrujte da ostavite svoj komentar na ovu temu

nebitno takodje 4 hours 50 minutes ago Moze li autor teksta, ili neko drugi, malo preciznije objesnit sta znaci "..usmjerite automobil u smjeru proklizavanja.."? Ako se zadnji ili prednji kraj automobila zanosi naprimjer u desno trba li volan okretat desno ili...? Odgovori 0

edin mudzah 4 hours 35 minutes ago Ako malo brze vozis, mozes vrtiti desno i lijevo nema ti spasa

A U S T R I J A - VIENNA INSTITUTE FOR INTERNATIONAL ECONOMIC STUDIES / WIIW /

VIENNA INSTITUTE FOR INTERNATIONAL ECONOMIC STUDIES / WIIW /

obavještava o seminarima koji se organiziraju u saradnji sa Ministarstvom finansija Republike Austrije, Austrijske nacionalne banke, a realiziraju na JOINT VIENNA INSTITUTE / JVI / u 2011. godini.

 

1. Foreign Direct Investment Policies

Beč, 21.-25. novembar 2011.

 

Rok za   prijavu učešća je 12. oktobar 2011.

Prijava se vrši dostavom biografije /CV/ i pisma interesa / letter of interest / na

e-mail adresu koordinatora:   hoellhuber@wiiw.ac.at

Kontakt osobe

-   Koordinator za nauku: dr. Gábor Hunya, wiiw

 /e-mail: hunya@wiiw.ac.at /

-         Koordinator: Ms.Magdalena Hőllhuber,wiiw

/ e-mail: hoellhuber@wiiw.ac.at /

 

 

1. Public-Private Partnership

Beč, 3.-7. oktobar 2011.

 

Rok za   prijavu učešća je 29. august 2011 .

Prijava se vrši dostavom biografije /CV / i pisma interesa / letter of interest / na

e-mail adresu koordinatora:  hoellhuber@wiiw.ac.at ili

faksom na broj: + 0043 1 533 66 10 50

Kontakt osobe

-         Koordinator za nauku: prof. Vladimir Gligorov, wiiw

/ e-mail: gligorov@wiiw.ac.at /

-         Koordinator: Ms.Magdalena Hőllhuber,wiiw

/ e-mail: hoellhuber@wiiw.ac.at /

 

 

 

Radni jezik seminara je engleski

Troškove učešća / smještaj i dnevnice / snosi austrijska strana, dok će troškovi putovanja biti djelomično nadoknađeni.

Sve informacije dostupne na www.wiiw.ac.at     /Joint Vienna Institute - JVI Srminars /

Dokumenti potrebni za dobivanje hrvatske putovnice

Za prvu putovnicu treba priložiti:

1. dvije fotografije veličine 35 x 45 mm u boji s jednobojnom svijetlom pozadinom (ukoliko se radi o sijedoj kosi pozadina mora biti tamnija), lice mora zauzimati 75-80% površine fotografije;

2. domovnica ili rješenje o primitku u hrvatsko državljanstvo;3. rodni list odnosno izvadak (izvod) iz matične knjige rođenih, ako ste rođeni u

Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji ili Crnoj Gori; ako ste rođeni u Južnoj Africi, trebate poslati svoj unabridged birth certificate (izvornik – original ili ovjerena preslika), sa žigom APOSTILLE (možete ga dobiti u Konzularnoj upravi Ministarstva vanjskih poslova JAR u Pretoriji ili kod bilo kojeg visokoga suda -High Court); ako ste rođeni u nekoj trećoj zemlji koja nije potpisnica Haške konvencije onda morate provesti postupak pune legalizacije (ovjera veleposlanstva te zemlje u Južnoj Africi, zatim ovjera Department of Foreign Affairs of South Africa te naposljetku ovjera Veleposlanstva RH u Pretoriji);

4. dokaz o boravku u inozemstvu duljem od 3 mjeseca (ID ili strana putovnica);5. dokaz da ste uplatili 1108 randa (ili 826,00 randa, ako ste mlađi od 27 godina) na račun

Veleposlanstva (bank deposit slip) na naš račun: Standard Bank, Hatfield branch, Pretoria, branch code: 011545, broj računa (account number): 011978279; možete također platiti putem interneta, čekom (beneficiary: Embassy of the Republic of Croatia) ili kreditnom karticom. Gotovinu ili poštanske uplate ne primamo!

Za izdavanje nove putovnice treba priložiti:

1. Dvije fotografije veličine 35 x 45 mm u boji sa svijetlom jednobojnom pozadinom (ako osoba ima sijedu kosu pozadina mora biti tamnija) lice mora zauzimati 75-80% površine fotografije;

2. Putovnicu čiji je rok važenja istekao ili koja je popunjena, oštećena i sl.;3. Osobnu iskaznicu ili drugu ispravu na osnovi koje se može utvrditi identitet i

državljanstvo;4. Dokaz o boravku u inozemstvu duljem od 3 mjeseca (strana ID ili putovnica).

Plavi i žuti obrazac treba ispuniti na slijedeći način:

1. Plavi obrazac (obrazaz broj 7) ostavite prazan; samo se potpišite unutar okvira (potpis ne smije prijeći okvir) na dnu stranice s desne strane, crnom tintom (olovkom);

2. Žuti obrazac (obrazac broj 1): - na prednoj stranici, zaokružite broj 1 (PUTOVNICA); - Jedinstveni matični broj građana (kratica: JMBG) naći ćete u svojoj staroj putovnici ili domovnici; ako to nemate ostavite rubriku praznu;

3. Spol: muškarci upisuju M, žene Ž; - --- Prezime: Adresa:

4. Ukoliko imate više od dva osobna imena i prezimena sukladno Zakonu o osobnom imenu RH morate dati izjavu u Vlp. kojim imenom i prezimenom se želite služiti u pravnom prometu RH. To ne znači promjenu Vašeg imena ili prezimena, nego samo korištenje skraćenog imena i prezimena u pravnom prometu RH; potrebno je izvršiti promjenu imena u matici rošenih i/ili knjizi državljana RH te se zatim pokreće

postupak za izdavanje putovnice;

5. Radi olakšavanja kontakta, molim Vas da na dnu prednje stranice navedete telefonski broj na kojem ćemo Vas najlakše dobiti (npr. broj mobitela), kako bismo Vas obavijestili kad stigne putovnica;

6. Na stražnjoj strani žutog kartona ispunite samo datum podnošenja zahtjeva i potpišite se  (potpis podnositelja zahtjeva).

Malodobne osobe

Osoba mlađa od 14 godina može putovati u inozemstvo samo u pratnji roditelja ili drugog zakonskog zastupnika ili uz njihovu suglasnost u pratnji druge osobe. Suglasnost oba roditelja mora biti ovjerena od javnog bilježnika ili DM/KU Republike Hrvatske u inozemstvu.

Ne postoji mogućnost za upis djece u putnu ispravu roditelja ili zakonskog zastupnika, već se izdaje zasebna putovnica s rokom važenja od 5 godina.

Za maloljetne osobe zahtjev za izdavanje putovnice podnose oba roditelja ili jedan od roditelja uz pismenu suglasnost drugog roditelja.

Ukoliko se putovnica izdaje djetetu čiji su roditelji razvedeni, zahtjev za izdavanje putovnice podnosi roditelj kojem je dijete povjereno na čuvanje i odgoj odlukom suda za poslove starateljstva. Takva odluka inozemnog suda mora biti legalizirana od nadležnog općinskog suda Republike Hrvatske (delibacijski postupak).

Prilikom podnošenja zahtjeva za dijete potrebno je zatražiti na uvid putovnicu ili drugu identifikacijsku ispravu roditelja. Ukoliko su roditelji prijavljeni na različitim adresama, roditelji moraju dati izjavu na koju će se adresu dijete prijaviti.

Promjena imena ili prezimena

Ukoliko je podnositelj zahtjeva sklopio brak u inozemstvu te promijenio prezime, putovnica na novo prezime ne može se izdati prije nego se izvrši promjena prezimena u matici rođenih i matici vjenčanih u RH.

Sukladno Zakonu o osobnom imenu RH, stranka se u pravnom prometu RH može služiti najviše s dvije riječi u imenu i s dvije riječi u prezimenu. Ukoliko stranka ima više od dva imena ili prezimena potrebno je napraviti zapisnik u kojem će stranka izjaviti s koja dva imena ili prezimena se želi služiti u pravnom prometu RH. Takvom izjavom stranka ne mijenja svoj identitet, već se navedenim skraćenim imenom služi jedino  u pravnom prometu RH.

Gubitak ili nestanak putovnice

U slučaju gubitka ili nestanka putovnice, građanin je dužan bez odgode prijaviti nestanak putovnice Veleposlanstvu i dati izjavu u svezi okolnosti pod kojim je ostao/la bez putovnice. Građanin je dužan priložiti potvrdu o prijavi gubitka putovnice policijske postaje nadležne za područje na kojem je putovnica nestala. Takva potvrda treba biti prevedena na hrvatski jezik.

Veleposlanstvo će rješenjem putovnicu proglasiti nevažećom. Rješenje će se o trošku stranke objaviti u službenom glasilu Republike Hrvatske ‘Narodnim novinama'. Nakon objavljenog oglasa u ‘Narodnim novinama' pokreće se postupak za izdavanje nove putovnice.

PUTNI LIST

Putni list je putna isprava hrvatskog državljanina koja se izdaje građaninu koji boravi u inozemstvu bez putne isprave radi povratka u zemlju. Istim putnim listom mogu se koristiti i bračni drug i djeca korisnika putnog lista ako su upisani u putni list u koji su unesene njihove fotografije.

Putni list izdaje se s rokom važenja koji je potreban za povratak u Republiku Hrvatsku, ali najduže do 30 dana.

Osoba koja potražuje putni list mora dokazati identitet i hrvatsko državljanstvo. Ukoliko su osobi ukradeni svi dokumenti iznimno se identitet može utvrditi svjedočenjem hrvatskih državljana, koji poznaju odnosnu osobu i spremni su o tome odgovarati pod materijalnom i kaznenom odgovornošću.

 

  vrh stranice Ministarstvo vanjskih poslova i europskih integracija RH, 2006.

On Fri, 5/13/11, joineusee, AUSL (joineusee@uni-graz.at) <joineusee@uni-graz.at> wrote:

From: joineusee, AUSL (joineusee@uni-graz.at) <joineusee@uni-graz.at>Subject: Confirmation of JoinEU-SEE scholarship acceptanceTo: "joineusee, AUSL (joineusee@uni-graz.at)" <joineusee@uni-graz.at>Date: Friday, May 13, 2011, 1:08 AM

Dear JoinEU-SEE scholar, Thank you very much for accepting your nomination and all JoinEU-SEE guidelines by submitting your online acceptance letter. Within the next weeks you will receive more information about the insurance and travel (plane, bus, train) procedures. Only applicable for U, ME, MD, DE, DD, PD: Meanwhile please make sure that all admission requirements at the host university are fulfilled, as the JoinEU-SEE scholarship is dependent on the successful admission at the host university. For this purpose, please contact the respective contact person at your host university. You will find a list of contact persons here: http://www.joineusee.eu/content.aspx?AID=46 As soon as the contact person at your host university has confirmed that you successfully fulfilled all admission requirements, please start organizing your mobility (e.g. organization of accommodation, course selection, language courses) by contacting the JoinEU-SEE contact person at your host university in order to receive more information. Once you have received your insurance policy (your insurance policy will be organized in the coming weeks), please start your visa application procedure as soon as possible by contacting the JoinEU-SEE contact person at your host university in order to receive more information on the visa procedure and your visa confirmation letter. As mentioned above, we will get back to you in the coming weeks concerning the travel and insurance procedures. Meanwhile we wish you all the best! Kind regards,the JoinEU-SEE project coordinator

Ambasada Republike Austrije

Radnicka cesta 80

10 000 Zagreb

Tel: 01 4881 050, 4834 459, 4834 460;

Fax: 01 4834 461 

TOMIĆ MARINA - PF090677

    Porodično pravo MarinaiJanjić Komar   31.8.2011 11:00-     Termini  

    Krivično pravo LjiljanaiRadulović   5.9.2011 14:00-     Termini  

Potrebno je dostaviti Ugovor ili

Potvrdu banke gdje će biti navedeno vaše ime i prezime,

OIB ili datum rođenja i da ste Vi vlasnik određenog računa.

S poštovanjem,Sektor operativeSKDD

ERASMUS-Austausch in Österreich

Für ein kurzfristiges nationales Visum D (gültig bis sechs Monate) aufgrund eines Erasmus-Stipendiums an einer österreichischen Universität werden folgende Unterlagen benötigt:

Ausgefülltes Visums-Antragsformular (in der Konsularabteilung der Botschaft erhältlich) 2 biometrische Passfotos Reisepass und Kopie des Reisepasses Erasmus Vertrag mit der kroatischen Universität Letter of acceptance der Österreichischen Universität Unterkunftsbestätigung in Österreich Kopie Ihrer kroatischen Versicherungskarte

Bearbeitungsdauer ca. 2 Tage.

1. Saučesništvo - pojam i vrste2. Mere bezbednosti - pojam, svrha, vrste i sistem3. TERORIZAM

1. - Vremensko važenje, - Saizvršilaštvo, - Špijunaža

2. - Radnja izvršenja, - Podstrekavanje, - Genocid

3. - Nehat, - Odmeravanje kazne za dela izvršena u sticaju, - Zloupotreba službenog položaja

4. - Krajnja nužda, - Obavezno psih.lečenje i čuvanje u ustanovi, - Falsifikovanje novca

5. - Opšti pojam krivičnog dela, - Opšti pojam maloletničkih kazni, - Laka telesna povreda

6. - Posledica, - Uslovna osuda, - Izbegavanje vojne obaveze

7. - Bitno smanjena uračunljivost, - Rad u javnom interesu, - Učestvovanje u tuči

8. - Idealni i prividni sticaj, - 116.sa spiska, - Laka telesna povreda 9. - Opšti pojam k.dela, - Zavodske vaspitne mere, - Protivpravno lišenje slobode

10. - Biće k.dela,

- Opravdanje i svrha kazne, - Teško ubistvo

11. - Kažnjavanje za nedovršeno delo, - Obavezno psiho. lečenje na slobodi, - Navođenje na samoubistvo

12. - Dobrovoljni odustanak, - Kazna zatvora, - Razbojništvo

13. - Pravna zabluda, - Uslovni otpust, - Davanje lažnog iskaza

14. - Nužna odbrana, - Olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, - Kleveta

15. - Stvarna zabluda, - Oslobođenje od kazne, - Trgovina ljudima

16. - Neuračunljivost, - Neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela

17. - Umišljaj, - Sudska opomena, - Pranje novca

18. - Pravna priroda saučesništva, - Zastarelost, - Krađa

19. - Sila i pretnja, - Pojam i vrste kazne, - Ugrožavanje javnog saobraćaja

Pojam i vrste saučesništva,

Mere bezbednosti-pojam, svrha, vrste i sistem,

Terorizam.

Načelo zakonitosti, pravna priroda saučesništva i vaspitne naloge1. Određivanje opšteg pojma kr. dela i odnos emenata u tom pojmu

2. Uslovna osuda u našem pravu

3. Falsifikovanje novca

1. Krajnja nuzda

2. Produženo krivično delo

3. Uslovni otpust

1. Mesto krivičnog prava u pravnom sistemu

2. Krajnja nužda

3. Rehabilitacija

1) Delo malog značaja,

2) Odgovornost saučesnika za krivično delo izvrseno u sticaju i

3) Otmica

Odg. za kr. dela kvalifikovana težom posledicom, uslovni otpust i neprijavljivanje pripremanja kr. delaVremensko i prostorno važenje1) Nehat, obavezno psihijatrijsko lečenje u zdravstvenoj ustanovi, poreska utaja2) Subjekt krivičnog dela, zabrana upravljanja motornim vozilom, krađa3) Sticaj, oduzimanje vozačke dozvole, trgovina ljudima4) Dobrovoljni odustanak, vaspitne mere pojačanog nadzora, razbojništvo

- Bitno smanjena uračunljivost i

- Zastarelost

- a kao treće mi je dala Ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

IZMENE I DOPUNE kz IZ 2009. razvoj našeg krivičnog prava na celo pitanje dodati i ovaj deo - Krivicno pravo Srbije - posle prestanka postojanja državne zajednice Srbije i Crne Gore, u Srbiji je i daje na snazi Krivični zakonik donet 2005. godine. Iako je postojala potreba za njegovim usaglašavanjem sa novonastalim prilikama, ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA 2009. otišlo se mnogo dalje od toga. Glavnu karakteristiku tih izmena i dopuna predstavlja širenje granica krivičnog prava (propisivanje novih krivičnih dela, odnosno novih oblika, kao i proširivanje kriminalne zone kod postojećih) i znatno zaoštravanje propisanih kazni kod oko trećine krivičnih dela. Iako je, na sreću opšti deo Krivičnog zakonika ostao u velikoj meri poštedjen od nepotrebnih intervencija zakonodavca, to se zaoštravanje može zapaziti i u izmenama opšteg dela, kao što je na primer isključenje primene odredaba o ublažavanju kazne kod nekih krivičnih dela. Ovaj zakon u kriminalno -političkom smislu više predstavlja kontituitet sa izmenama i dopunama ranijeg krivičnog zakonodavsta iz 2003. godine, nego sa samim krivičnim zakonikom. Iako je u njegovoj pripremi učestvovala komisija eksperata, neka nova rešenja već sada izazivaju ozbiljne dileme u pogledu njihovog tumačenja, pa i oko toga šta im je cilj. Od značaja za krivično zakonodavstvo Srbije su i dva zakona doneta 2008. godine:1. Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela2. Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog delaOba zakona pokreću niz načelnih pitanja. dok u pogledu odgovornosti pravnih lica za krivična dela odavno postoje argumenti pro i contra, te ne treba zameriti zakonodavcu sto se ipak odlučio za uvođenje odgovornosti (kao što u novije vreme učinila i većina evropskih zemalja), u pogledu drugog zakona treba primetiti da je i sam njegov naziv neadekvatan jer, imajući u vidu uslove za oduzimanje imovine (kao i to šta se smatra imovinom proisteklom iz krivičnog dela) na osnovu njega može biti oduzeta imovina koja ne mora imati nikakve veze sa učinjenim krivičnim delom.Najnoviji razvoj krivičnog zakonodavstva u Srbiji ukazuje na to da se težiste sve više stavlja na represiju, dok se principi pravne države nedovoljno maksimi "zaštita po svaku cenu". To nužno nameće pitanje da li je kriminalitet u Srbiji dobio takve razmere da se više ne može suzbijati redovnim krivičnim pravom, već da je potrebno vanredno, specijalno krivično pravo. Nije izvesno ni to da će se time nešto značajnije dobiti na planu suzbijanja kriminaliteta.

2. Zakon o izmenama i dopunama proširuje mogućnost primene ovog instituta i na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do 5 godina ili novčana kazna.

3. Kod produženog krivičnog dela - kz prvi put u naše zakonodavstvo uvodi institut produženog krivičnog dela. Iako se time ne mogu rešiti svi problemi vezani za ovaj institut, otklanja se prigovor da primena ove konstrukcije nema osnova u zakonu. Inace, moglo se razmišljati (kao što to čine neka strana zakonodavstva) o tome da se produženo krivično delo postavi kao fakultativni osnov (za ograničeno) pooštravanje kazne. S obzirom na to da u našem krivičnom zakonodavstvu ne postoji ni jedan osnov za pooštravanje kazne, kao i to da su krivična dela zaprečena dovoljno strogim kaznama koje sudska praksa ni izbliza ne koristi, to ipak prilikom donošenja KZ nije učinjeno. Medjutim, to predvidja ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA IZ 2009. godine, s tim sto se pooštravanje kazne ograničava dvostrukim posebnim maksimumom, odnosno opštim makismumom kazne zatvora, a ako je za neko delo koje ulazi u sastav produženog krivičnog dela propisana kazna u trajanju od 30 do 40 godina zatvora.

4. Kod kazne zatvora u našem pravu - ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA IZ 2009. godine uvodi kaznu kućnog zatvora, ali je formalno ne izdvaja kao zasebnu vrstu kazne lišenja slobode, niti je tako naziva, već je predvidja u okviru kazne zatvora kao modalitet njenog izvršenja. Osudjenom kome je izrečena kazna zatvora do 1 godine sud moze odrediti da se ona izvrši tako što osudjeni neće napuštati prostorije u kojima stanuje (osim u slučajevima koje dozvoljava ZIKS). Naime, danas postoje tehničke mogućnosti elektronskog praćenja kretanja osudjenog lica, tako da je ova kazna vec zaživela u praksi nekih zemalja. Ova kazna odnosno način izvršenja kazne lišenja slobode, ima svoje opravdanje u nekim slučajevima. Medjutim, novim odredbama se ne propisuju neke posebne okolnost i ili kriterijumi koji bi bili smernica

sudu za izbor ove kazne. Umesto toga, zakon kao kriterijum za izbor ove kazne na prvo mesto stavlja tehničke mogućnosti za njeno izvršenje, a upućuje i na to da će sud voditi računa i o drugim okolnostima za odmeravanje kazne. U slučaju da osudjeni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje i izdržava izrečenu kaznu zatvora, jednom u trajanju do 12 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova, ostatak kazne će izdržati u zatvoru. Izvršenje kazne zatvora na ovaj način ne može se odrediti učiniocu krivičnog dela protiv braka i porodice ukoliko živi sa oštećenim u istom porodičnom domaćinstvu.

5. Uslovni otpust - ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA 2009. uvodi zabranu uslovnog otpuštanja osudjenog koji je pokušao bekstvo ili je pobegao iz zavoda za izvršenje kazne zatvora u toku izdržavanja kazne.

6. Ublažavanje kazne - ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA IZ 2009. godine je uveo zabranu ublažavanja kazne kod odredjenih krivičnih dela. Radi se o dosta neobičnom rešenju iz sledećih razloga. Prvo time se derogira jedan opšti institut a s druge strane, iako se radi o teškim krivičnim delima (ali ne i o najtežim), ne vidi se kriterijum kojim se zakonodavac rukovodio kada je zabranio ublažavanje kazne baš kod tih krivičnih dela. Dalje, kod većine tih krivičnih dela Zakon o izmenama i dopunama je propisao i više posebne minimume. Najzad, teško se može kriminalno-politicki braniti rešenje koje isključuje mogućcnost primene i zakonskih osnova za ublažavanje kazne kod ovih krivičnih dela (čime se izjednačava kažnjavanje za pokušano i dovršeno krivično delo, ne uvažava bitno smanjena uračunljivost). Štaviše, nije ni sa aspekta tumačenja (sistematskog, pre svega) i primene prava, i pored izričite odredbe člana 57. stav 2, nesporno je da ona u odnosu na nabrojana krivična dela suspenduje mogućnost primene zakonskog ublažavanja, tj. da u stvari stavlja van snage one odredbe opšteg dela koje u odredjenim slučajevima predvidjaju mogućnost ublažavanja kazne. ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA 2009. godine propisuje jos jednu zabranu ublažavanja kazne: ne moze se ublažiti kazna učiniocu krivičnog dela koji je ranije osudjen za isto krivično delo.

7. Oduzimanje predmeta - ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA 2009. godine bitno menja uslove za primenu mere bezbednosti oduzimanja predmeta. Više se ne zahteva da je predmet u svojini učinioca, te da je samo izuzetno (bila su predvidjena 2 izuzetka) predmet mogao biti oduzet i onda kada nije u svojini učinioca. U stvari, ranija 2 izuzetka pretvorena su u pravilo, odnosno uslove za primenu mere bezbednosti. To su slučajevi kada i dalje postoji opasnost da ce odredjeni predmet biti upotrebljen za izvršenje krivičnog dela, kao i kada je to neophodno radi zaštite opšte bezbednosti. Zakon o izmenama i dopunama dodaje i treći slučaj koji je takodje postojao kao izuzetak u ranijem jugoslovenskom krivičnom pravu, a to je kada razlozi morala to nalažu. Ovakvo rešenje s jedne strane proširuje polje primene ove mere bezbednosti, ali ga s druge strane i sužava. Naime, više se ne zahteva da je predmet u svojini učinioca tj. to je okolnost koja je prema novom rešenju irelevantna. Time se dovodi u pitanje i karakter ove mere u smislu da li ona suštinski uopšte predstavlja krivičnu sankciju s'obzirom da se njome ne oduzima ili ograničava neko pravo učinioca krivičnog dela (ako je na primer krivično delo učinjeno predmetom koji je ukraden). S druge strane sužavanje se ogleda u tome što se (alternativno) postavljaju tri uslova koji moraju biti ispunjeni za oduzimanje predmeta, tj. uslovi koji su kod ranijeg rešenja samo dopustali da se predmet oduzme i onda kada nije u svojini učinioca.Činjenica da je predmet u svojini nekog trećeg lica, a ne učinioca, nema nikakvog značaja za primenu ove mere bezbednosti, ali vlasnik tog predmeta ima pravo na naknadu štete od učinioca zbog njegovog oduzimanja.

8. Nova mera bezbednosti - MERA ZABRANE PRIBLIŽAVANJA I KOMUNIKACIJE SA OSTEĆENIM - ovu meru uvodi ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA 2009. godine. Iako se mogu naći za njeno kriminalno-politicko opravdanje, ne deluje ubedljivo njeno svrstavanje u mere bezbednosti. S jedne strane je pitanje da li ona po svom značaju zaslužuje izdvajanje u zasebnu krivičnu sankciju, a s druge, što je jos važnije, pitanje da li se njenim predvidjanjem kao mere bezbednosti može obezbediti njena efikasna primena. Suvišno je i to što zakonodavac u

njen naziv unosi "mera", što inače nije slučaj sa ostalim merama bezbednosti. Osnovni problem jeste taj što se ne rešava situacija kada osudjeni kome je izrečena ova mera prekrši zabranu. U vezi sa iznetim prigovorima, bolje rešenje je bilo da se ona predvidi kao jedna od obaveza u okviru zaštitnog nadzora pod koji se može staviti učinilac kome je izrečena uslovna osuda u kom slučaju bi postojala mogućnost opoziva usloven osude ukoliko ne ispunjava ovu obavezu. ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA u novom članu 89. a predvidja da "sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na odredjenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim, ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštetećenog" stav 1. U vezi sa tumačenjem i primenom ove odredbe može se javiti spornih pitanja. Biće potrebno da se u sudskoj praksi preciznije odredi većina pojmova iz navedene odredbe ("odredjena udaljenost", "prostor oko mesta stanovanja"), zatim sta ako postoji saglasnost ostećenog. Ova mera bezbednosti može trajati najduže 3 godine. U njeno trajanje ne uračunava se vreme provedeno u pritvoru, kao ni svako drugo lišenje slobode u vezi sa krivičnom delom. Zakonom je predvidjena i mogućnost da se ova mera bezbednosti može ukinuti i pre vremena na koje je izrečena ako prestanu razlozi zbog kojih je izrečena.

9. Sadrzaj i davanje podataka iz kaznene evidencije - ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA 2009. godine izričito propisuje da se podaci o brisanoj osudi ne mogu nikome dati.

Kod produženog krivičnog dela izuzetno se moze izreći teža kazna od propisane koja ne sme preći dvostruku meru propisane niti 20 godina zatvora. Izuzetno ako se za delo moze izreći kazna zatvora od 30 - 40 godina, ne može se izreći veća kazna od 40 godina zatvora.

Glavne kazne je sada zatvor, dok se novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole mogu izreći kao glavne i sporedne kazne.

Opozivanje uslovnog otpusta - ako osudjeni za vreme dok je na uslovnom otpustu ucini krivično delo za koje je izrečena kazna zatvora od 6 meseci, odnosno ne ispuni neku od obaveza koje mu je sud odredio.

Delo malog značaja - propisana kazna zatvora do 5 godina umesto dosadasnje 3.Uslovi za ublažavanje kazne član 56. 1 stav vise nije trajanje od 5 ili vise godina, vec 10, a kazna se moze ublažiti po novom do 3 godine,a ne do 2. i kod 6 stava posle rad u javnom interesu dodati do 10 dnevnih iznosa.

Član 58 stav 3 Sud moze osloboditi od kazne i ucinioca kd-a za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina, ako posle izvrsenja kd-a, a pre nego sto je saznao da je otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi stetu prouzrokovanu kd-om.Stvarno kajanje ( ista lekcija) 3 uslov slovima precrtati , tačnije spajaju se drugi i treći uslov kao jedan.

Uslovi za izricanje uslovne osude U drugom pasusu kod dela utvrdjena kazna u trajanju manjem od dve godine treba, a ne do dve godine kao sto je nekad bilo.

Opozivanje uslovne osude - Ako osudjeni u toku proveravanja ucili 1 ili vise kd-a za koje je izrecena kazna zatvora manja od 2 god. ili novcana kazna, sud ce za nova kd-a izreci kaznu od 2 godine ili u duzem trajanju.Ako s e posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osudjeni izvrsio kd pre nego sto je uslovno osudjen, zbog cega ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude moze se opozvati najkasnije u roku od 10 godina od dana kada je proteklo vreme proveranja.

Nova mera zabrana približavanja i komunikacije sa ostecenim - moze se izreci ako je uciniocu

izrecena novcana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozacke dozvole, sudska opomena.

Član 92 oduzimanje imovinske koristi - ispravke u drugom pasusu, druga recenica treba da glasi: od ucinioca ce se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivicnim delom, a ako oduzimanje nije moguce - ucinilac ce se obavezati da plati ili preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvrsenjem kd-a ili proistekle iz kd-a.Prva recenica u trecem pasusu treba dodati posle onog oduzece se i od pravnog ili fizickog lica na koja je....

U članu 102. stav 2. reči: „organu unutrašnjih poslova” zamenjuju se rečju: policiji”. Posle prve rečenice dodaje se rečenica koja glasi: „Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati i drugim državnim organima koji su nadležni za otkrivanje i sprečavanje izvršenja krivičnih dela, kada je to posebnim zakonom propisano.”.U stavu 5. reči: „samo ako su im potrebni radi ostvarivanja njihovih prava” brišu se.Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:„(6) Podaci o brisanoj osudi ne mogu se nikom dati.”.

Datum štampe: 28.10.2011 Spisak studenata strana 9----------------------------------------------------------------------------

Upis 3. godine budzet

Parametri izveštaja Uslovi za studente: Studijske grupe: PF Statuti: 06 Stanja: sva Datum stanja od: do: Godine upisa: 09 Ekstra filter: nema Dodatni ispunjeni uslovi: nema Ukupno položio ESPB od 98 do

Položio ESPB od 48 do u periodu od 01.11.2010 do 31.10.2011

Ukupno na spisku: 540

514. PF090677 TOMIĆ MARINA 06 21R 49 6.40 109 58.60 515. PF090768 TAJIĆ MILJANA 06 21R 49 6.40 109 58.60 516. PF090831 BOROVIĆ MARIJA 06 21R 49 6.40 109 58.60 517. PF091105 ĐEKIĆ ANA 06 21R 49 6.40 109 58.60 518. PF091467 STOJILKOVIĆ MIRJANA 06 21R 49 6.40 109 58.60 519. PF090274 ĐORĐEVIĆ ALEKSANDAR 06 21R 49 6.20 109 58.30 520. PF090625 ĐORDA SRĐAN 06 21R 49 6.20 109 58.30 521. PF090762 VUJIČIĆ MILICA 06 21R 49 6.20 109 58.30 522. PF090788 ČOLOVIĆ IVANA 06 21R 49 6.20 98 58.30 523. PF090793 ŠEGIĆ STEFAN 06 21R 49 6.20 98 58.30 524. PF090800 RAKIĆ BOJAN 06 21R 49 6.20 109 58.30 525. PF091138 ĐURIČANIN SLAVKO 06 21R 49 6.20 109 58.30 ----------------------------------------------------------------------------

Datum štampe: 28.10.2011 Spisak studenata strana 10------------------------------------------------------------------------------- 526. PF090798 JOVANOVIĆ LIDIJA 06 21R 48 6.80 101 58.20 527. PF090837 ĐORĐEVIĆ STEFAN 06 21R 48 6.80 101 58.20 528. PF090263 ĐURĐEVIĆ OLIVER 06 21R 49 6.00 109 58.00 529. PF090173 LEKOVIĆ VUK 06 21R 48 6.60 101 57.90 530. PF090366 JOVIČIĆ ANA 06 21R 48 6.60 101 57.90 531. PF090567 GRUJEV GALENA 06 21R 48 6.60 101 57.90 532. PF090593 VUKOSAVLJEVIĆ VLADICA 06 21R 48 6.60 101 57.90 533. PF090600 PAVLOVIĆ MILAN 06 21R 48 6.60 101 57.90 534. PF090684 MARINKOVIĆ KATARINA 06 21R 48 6.60 101 57.90 535. PF090703 DŽELETOVIĆ ALEKSANDAR 06 21R 48 6.60 101 57.90 536. PF090658 ĐURĐEVIĆ JELENA 06 21R 48 6.40 101 57.60 537. PF091051 DRAGOJ SNEŽANA 06 21R 48 6.40 101 57.60 538. PF090177 PROLE VOJIN 06 21R 48 6.20 101 57.30 539. PF090596 MAMIĆ SONJA 06 21R 48 6.20 101 57.30 540. PF090906 RADOJKOVIĆ ŽAKLINA 06 21R 48 6.20 101 57.30

e ovako,ja cu mozda u grac u srijedu ili mozda cak dodjem u brcko pa odatle...

uglavnom ovako,ukoliko se odlucim da idem,ti sutra poslije posla spremi sledece:

1) Miki maus novcanik iz moje druge ladice u stolu

2) Onaj karirani novcanik iz prve ladice sa lijeve strane stola,sto smo ga na porebricama kupile

3) 4 peskira

4) U drugoj ladici moga stola u onoj kutiji od telefona potrazi mts karticu,velicine kreditne

kartice,na kojoj pisu razni kodovi

5) Sve ono sto si draganu trebala da posaljes,kameru i ostalo a sto nisi poslala

e ovako,ja cu sutra da vidim kada imam bus,da li cu ici i slicno i ako budem odlucila ja cu ti

javiti i ti posle posla kada dodjes kuci spremi ovo i posalji busom u 10 do 7 ili nazovi radeta pa da po njemu posaljes ako bude u srijedu ujutru dolazio..

ali nemoj nista zvati,ugovarati,spremati ukoliko ti ja ne javim da cu ici..

a sto se tice telefona,ja cu mozda sutra otici da prijavim,danas nisam jer sam se bojala da ne navucem neke probleme sebi zbog jebenog telefona jer ne znam kakvi su ludjaci u pitanju..

ljubim te

2011/11/7 marina tomic <mariona526@gmail.com>mama de mi doplati kredit na bosanski broj telefona,2 marke

- Kaladont,

- Kremu za ruke,

- Tegove

- 10 bureka, sa mesom,

……………………………………………………………………………………………

Jaknu - crvenu,

Četkicu za zube,

ОБАВЕШТЕЊЕ

Обавештавају се студенти прве, друге и треће године студија да ће се настава у школској 2011/2012. години одржавати у складу са новим наставним планом основних академских студија које је Наставно-научно веће Правног факултета

Универзитета у Београду усвојило 6. децембра 2010. године. За студенте четврте године студија настава ће се одвијати према наставном плану основних академских студија из 2006. године.

На основу члана 53. Закона о високом образовању ( "Службени гласник Републике Србије" бр. 76/2005. ), члана 12. став 1. тачка 1. Статута Правног факултета Универзитета у Београду и предлога који је утврдило Наставно-научно веће Правног факултета Универзитета у Београду на X седници одржаној 6. децембра 2010. године, Савет Правног факултета Универзитета у Београду, на VI седници одржаној 20. априла 2011. године, донео је

НАСТАВНИ ПЛАН ОСНОВНИХАКАДЕМСКИХ СТУДИЈА

  Предмет Семестар ЕСПБЧасова

недељно

III ГОДИНА15. Кривично процесно право 5 9 5

16. Право интелектуалне својине 5 7 3

17. Облигационо право 5 11 7

18. Међународно јавно право 6 9 5

19. Компанијско право 6 8 5

20. Управно право 6 8 5

Предмети наставне групе:

21.22.

Правосудно-управна наставна група      

Криминалистика 5 3 2

Управно процесно право 6 3 2

Пословно правна наставна група      

Ekoномска политика 5 3 2

Право конкуренције 6 3 2

Међународно правна наставна група      

Међународно кривично право 5 3 2

Људска права 6 3 2

Теоријско-правна наставна група      

Политички систем 5 3 2

Право и правда 6 3 2 Изборни предмети:

23.

Аутономно право 6

2

2Реторика 6 2Парламентарно право 6 2Стечајно право 6 2Право урбанизма 6 2Задружно право и право недобитних организација 6 2Посебно управно право 6 2Међународно хуманитарно право 6 2Мањинска права 6 2Право интернета 6 2Малолетничко кривично право 6 2Право извршења кривичних санкција 6 2Организовани криминалитет 6 2Политика сузбијања криминалитета 6 2Право локалне самоуправе 6 2Еколошко право 6 2Правна етика 6 2Родно право 6 2

IV ГОДИНА24. Трговинско право 7 9 525. Радно право 7 8 426. Пореско право 7 8 427. Грађанско процесно право 8 10 628. Meђународно приватно право 8 10 5

Предмети наставне групе

29.-30.

Правосудно-управна наставна група      Kaзнена одговорност правних лица и прекршајно право 7 3 2Правна медицина 8 3 2Пословно правна наставна група      Право осигурања 7 3 2Међународно трговинско право 8 3 2Међународно правна наставна група      Међународно радно право 7 3 2Арбитражно право 8 3 2Теоријско-правна наставна група      Увод у филозофију права 7 3 2Политичке и правне теорије 8 3 2

Изборни предмети

31.

Правосудно организационо право 8

2

2Економска анализа права 8 2Банкарско право 8 2Берзанско право 8 2Нотарско право 8 2Медицинско право 8 2Судска прихологија 8 2Право медија 8 2Уговорно потрошачко право 8 2Међународно правосуђе 8 2Међународни односи 8 2Спортско право 8 2Социјално право 8 2Право телекомуникација 8 2

Вештине

32.***

Правна клиника 7

2

2Номотехника и писање правних аката (алт. Писање правних аката) 7 2Студије случаја и симулација суђења 8 2Правна информатика 8 2

Пракса

33. ##Пракса у правосуђу и управи 8

3 

Пракса у привреди 8  *** Студент се опредељује у сваком семестру за једну од вештина## Студент је дужан да обави праксу до краја осмог семестра

НАСТАВНИ ПЛАН ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА УСВОЈЕН НА СЕДНИЦИ НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА ОД 6.12.2010.г. (НЕЗНАТНО ИЗМЕЊЕН У ОДНОСУ НА 2006. г.) ПРИМЕЊУЈЕ СЕ ОД ШКОЛСКЕ 2011/12.г. НА СТУДЕНТЕ I, II, и III ГОДИНЕ СТУДИЈА .

II ГОДИНА

1. Измењен наставни план основних академских студија, из 2010.године, односи се на:

a. студенте који су у школској 2011/12. години први пут уписали другу годину студија

b. студенте који су уписали факултет по Статуту од 2006. године а у 2011/12. години су обновили другу годину студија.

2. Испит из предмета СТРАНИ ЈЕЗИК положен на првој години признаје се за испит из предмета СТРАНИ ЈЕЗИК ПРАВНЕ СТРУКЕ на другој години студија. Студент који није положио испит из предмета Страни језик на првој години студија у обавези је да положи испит из предмета Страни језик правне струке на другој години студија.

3. Испит из предмета КРИМИНОЛОГИЈА СА ПРАВОМ ИЗВРШЕЊА КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА са друге године студија, признаје се за испит из предмета КРИМИНОЛОГИЈА на другој години студија и за испит из изборног предмета на трећој години студија ПРАВО ИЗВРШЕЊА КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

4. Испит из предмета ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ (Теоријско правна група) са друге године студија признаје се за испит из предмета ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ на трећој години студија. Студенти који су оптирали Теоријско правну групу дужни су да на другој години студија полажу испит из предмета ЦРКВЕНО ПРАВО (са теоријско правне наставне групе).

5. Студенти који у обновљеној другој години студија (за школску 2011/12. годину) промене наставну групу за Међународно правну наставну групу полагаће испит из предмета ДИПЛОМАТСКО И КОНЗУЛАРНО ПРАВО. Студентима који су већ положили испит из предмета друге наставне групе, положени испит биће признат за испит из предмета Међународно правне групе или за положен испит из групе изборних предмета са треће или четврте године студија.

6. Испит положен из ПИСМЕНОГ РАДА на другој години студија признаје се за изборни предмет на трећој или четвртој години студија или вештину на четвртој години студија.

НАПОМЕНА:Промену наставне групе за Међународно-правну наставну групу могуће је извршити најкасније до 30. новембра 2011. године.

III ГОДИНА

7. Измењен наставни план основних академских студија, из 2010.године, односи се на:

a. студенте који су у школској 2011/12. години први пут уписали трећу годину студија

b. студенте који су уписали факултет по Статуту од 2006. године а у 2011/12. години су обновили трећу годину студија.

1. Испит из предмета ПРАВО ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ полажу сви студенти који су уписали факултет од 2006. године а у школској 2011/12. су први пут уписали или обновили трећу годину студија.

2. Студентима који су на трећој години студија положили испит из предмета ПРАВО ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА, положен испит признаје се за испит из предмета УВОД У ПРАВО ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА на првој години студија.

3. Студенти уписани први пут у трећу годину студија као и студенти који су обновили трећу годину, полажу само један предмет из наставне групе (укључујући и Међународно-правну наставну групу). Ова Одлука важи само за школску 2011/12. годину.

4. Сви студенти треће године студија могу да изврше замену наставне групе за Међународно-правну наставну групу.

5. Студенти који су обновили трећу годину студија а положили су испит из предмета ЦРКВЕНО ПРАВО на Теоријско правној групи,нису у обавези да полажу други предмет из те наставне групе.

6. Испит из предмета ПРАВО ПРИВРЕДНИХ ПРЕСТУПА И ПРЕКРШАЈА (Пословно правна група) положен на трећој години студија признаје се за испит из предмета КАЗНЕНА ОДГОВОРНОСТ ПРАВНИХ ЛИЦА И ПРЕКРШАЈНО ПРАВО на четвртој години студија (Правосудно-управна наставна група) или као испит из групе изборних предмета са треће године студија.

НАПОМЕНАПромену наставне групе за Међународно-правну наставну групу могуће је извршити најкасније до 30. новембра 2011. године.

IV ГОДИНА

1. Нови наставни план основних академских студија, у школској 2011/12. години неће се примењивати на студенте четврте године студија.

2. Студенти који су уписали четврту годину полажу заостале испите са треће године студија по наставном плану из 2006. године.

DRAGANU POSLATI U SUBOTU:

- Kafa 1 kg

- Sir 2 kg

- Kajmak 1 kg

- Plazma,

- Narandže

…………………………………………………………………

- Jaja

- Slanina

…………………………………………………………..

- Bureka

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- Jabuke,

- Luka: crvenog i bijelog

- Zimnice (koliko se mogne staviti)

- Skuhati nešto

- Kolača

sad ono sto smo juce pricali, nazovi ivanu i reci joj da sam dobio stipendiju,

From: "Ostir-Schein, Monika (monika.ostir-schein@uni-graz.at)" <monika.ostir-schein@uni-graz.at>To: 'Dragan Tomic' <bugiija@yahoo.com>; "Tomic, Dragan (0653xxx)" <dragan.tomic@edu.uni-graz.at> Sent: Friday, December 16, 2011 2:54 PMSubject: Extension of your exchange

Dear student, 

Your stay at Graz university within the ERASMUS program has been extended – Congratulations! In the following I will inform you about the next steps you need to take in order to prolong your stay: Residence Permit         You will have to apply for a residence permit at Fachabteilung 7C in Graz.          Enclosed I am sending you the confirmation letter for your residence permit application and your acceptance letter for the whole academic year 2011/12.          Please get in touch with the Austrian embassy in your home country as soon as possible and find out which documents you will need for your residence permit application. Collect those documents as soon as possible. Please note that it might take quite a while to collect some of the documents (and its translations ect.)!         Attached to this email you will also find the residence permit form and the guidelines of how to fill it in. Fill in the form and together with the complete documents hand them in to me during office hours by 20 January.  Formalities at Graz UniversityYou are required to sign the “Studienbeitragserlass” in order to be able to register for the summer semester 2012. Please come to sign this paper during office hours  either before or soon after the Christmas holidays. HousingPlease do not forget to get in touch with the housing office/your landlord/your landlady in order to inform them about the extension of your stay and make your housing arrangements accordingly. If you have any additional questions, please let me know! In case we do not see each other before Christmas: I wish you a nice Christmas time, relaxing holidays and a good start into the new year!Monika---------------------------------------------------------Mag. Monika Oštir-ScheinERASMUS, SEN, UN, CEEPUS, JoinEUSEE (Incoming) Büro für Internationale Beziehungen / Office of International RelationsKarl-Franzens-Universität Graz / University of GrazUniversitätsplatz 3, 8010 GrazTel: ++43 (0)316 - 380 - 1246Fax: ++43 (0)316 - 380 - 9156monika.ostir-schein@uni-graz.athttp://international.uni-graz.atFacebook: University of Graz - International Student Exchange

Uplata_upisnine_Posavska_II.rata Ponedjeljak, 05 MARCH 2012 21:11

O B A V I J E S T

ZA UPLATU DRUGE ( II.)  RATE UPISNINE ZA STUDENTE I., II.,  III. i IV.  GODINE

STUDIJA KOJI IMAJU PREBIVALIŠTE U ŽUPANIJI POSAVSKOJ

Studenti koji su u  akademskoj  2011./2012. godini prvi put upisali prvu (I.), drugu (II.), treću (III.) ili četvrtu (IV.) godinu studija  trebaju

uplatiti dio druge rate upisnine u iznosu od 200,00 KM najkasnije

do 15. ožujka 2012. godine.

Preostali iznos upisnine zavisit će od toga koliko će Županija Posavska participirati u troškovima upisnine.

Uplatu izvršiti na žiro račun Pravnog fakulteta Sveučilišta u Mostaru

broj: 338 100 22007364 10

Dokaz o uplati dostaviti gospodinu Marijanu Maskaljeviću.