165 Kapital 15 11 2010

Razvoj na ekonomijata samo preku sopstveni investicii� STRANA 10

Za 50 kvadrati blindirano staklo se zarabotuvaat 30.000 evra� STRANA 13

NA ZATVORAWE, PETOK, 12.11.2010, 13.00~.

MBI 10 1,26%MBID 0,68%OMB 0,17%

EVRO/DENAR 61,57DOLAR/DENAR 44,90EVRO/DOLAR 1,37

NAFTA BRENT 86,34EURORIBOR 1,55%

2.260

2.265

2.270

2.275

2.280

2.285

2.290

2.295

2.300

08.11 09.11 10.11 11.11 12.11

MBI 10

INDEKS NA MAKEDONSKA BERZA (12.11)

� STRANA 4

...samo idejata e kapital, sè drugo e pari... ~len na grupacijata KAPITAL MEDIA GROUP

ponedelnik

pone

deln

ik 1

5.no

emvr

i. 2

010

| br

oj 1

65 |

godi

na 1

| ce

na 2

0 de

n. |

tel.

2 5

5 14

41

| fa

ks. 2

58

14 4

0

PREDMETITE ZASTARUVAAT PO DVE GODINI KRIEWE

EDEN MILION EVRA PROPADNAA VO SUDSKITE FIOKI!� STRANA 5

EVROPSKATA BIZNIS ASOCIJACIJA JA POTSETI VLADATA

VOVEDNIKVERICA JORDANOVA

MRZA ]E NÈ UBIE� STRANA 2

KOLUMNAKIRIL NEJKOV

ELASTI^NOSTA NA VNATRE[NATA REVIZIJA� STRANA 8

KOLUMNAILIJA DIMOVSKI

EVROPA ILI EVROPSKITE VREDNOSTI ???� STRANA 8

8

ÊTIRI GODINI TAPKA VO MESTO PROEKTOT “MALI HIDROCENTRALI”

OD VETENI 400 ELEKTRANI ]E SE GRADAT SAMO 35ZA ÊTIRI GODINI VLADATA SKLUÎLA DOGOVOR ZA IZGRADBA NA SAMO 35 MALI HIDROCENTRALI, OD VKUPNO 400. OD MINISTERSTVOTO ZA EKONOMIJA NE OBJASNUVAAT ZO[TO NE SE REALIZIRA PROEKTOT. NEKOLKUTE INVESTITORI, PAK, SE @ALAT NA SLO@ENITE ADMINISTERATIVNI PROCEDURI

� STRANA 2-3

VOVEDNIKDVERICA JORDANOVA

MRZA ]E NÈ UBIEÈ� STRANA 2

KOLUMNAKIRIL NEJKOV

ELASTI^NOSTANAVNATRE[NATAREVIZIJA� STRANA 8

EVROPSKITE VREDNOSTI ???� STRANA 8

� STRANA 2-3

BIZNIS-MENITE BARAAT PRIRODEN GAS ZA INDUSTRIJATA

...POGLED NA DENOT...QUPÔ ZIKOV

ALFA TV!� STRANA 4

ZA DEVET MESECI IZDADENI 30% POMALKU ODOBRENIJA ZA GRADBA

OPA\A INTERESOT ZA GRADEWE� STRANA 9

00 00

NAVIGATOR2 15.11.2010 PONEDELNIK

Ako kvalifikacijata deka pove}eto make-donski kompanii se letargi~ni, nezain-teresirani i neambi-ciozni za iskoristu-vawe na finansiskite fondovi koi im stojat na raspolagawe, zatoa {to od niv baraat pove}e vreme, energi-ja, pari i znaewe od voobi~aenoto, vi se ~ini premnogu stroga, moèbi otkako }e gi pro~itate slednive slu~ki i vie }e se zamislite. Prvo. Edna makedon-ska IT-kompanija, koja se zanimava so izrabotka i izvoz na softver, dobiva pokana od strana na germanska kom-panija od istata oblast zaedni~ki da sorabotuvaat na proekt finan-siran od evropski istraùva~ki fond. Od celiot buxet, make-donskata kompanija trebalo da }ari okolu 150 iljadi evra! Na{ava kompanija ednostavno go odbila predlogot. Zo{to, logi~no pra{uvaat site. Makedonskiot direktor go dal sled-novo obrazloènie: “Od vkupno 40 pro-grameri kolku {to imam, za ovoj proekt }e treba da odvojam pet programeri, koi sum siguren deka sa-mostojno }e mi done-sat pove}e pari”. Ne pomognale ni objasnu-vawata deka rabotata na vakvi proekti so renomirani evropski partneri e sigurna vizit-karta za do-

malku od kompaniite znaat deka programite kako {to FP7, CIP, del od IPA i Progra-mite na zaednicite im davaat direkten pristap do milionski sumi. Nepovratni. Tie pari se davaat na kom-panii koi }e zamislat, napi{at i predloàt proekti ~ija krajna cel e voveduvawe na inovacii, istraùvawa, aplicirawe noviteti koi treba da dovedat do podobro, pokvalitet-no i pokonkurentno proizvodstvo. Nivnoto neiskoristuvawe i nezainteresiranosta za otvorenite mo`nosti, za àl, ja otslikuvaat patetni~nata atmosfera koja go ima zafateno makedonskiot biznis. Ako vaka prodolì, ako momentalnata letargija i pasivnost ostane na sila, golema e verojat-nosta makedonskata ekonomija u{te dolgo vreme da ne se pomrdne od mrtva to~ka. Toga{, deùrnite vinovnici nema da bidat “pa-sivnata” dràva i “al~nite” banki. Najgolem vinovnik }e bidat samite tie.

MRZA ]E NE UBIE

PONEDELNIK 15 NOEMVRI 2010PRVIOT BROJ NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL IZLEZE NA 17 MART 2010 g.

VERICA [email protected]

bivawe novi, pogolemi i poprofitabilni proekti. Toj si ostanal dosleden na stavot deka ne saka ortaklak ni za 150 iljadi evra.Vtoro. Vo edna od make-donskite institucii nadle`ni za privleku-vawe stranski investicii do{ol prviot ~ovek na germanskoto Zdruènie na drvna industrija. Izrazil èlba da se sretne so kompanii od ovaa industrija vo Makedonija, zatoa {to nivnite germanski kolegi sakale da sorabotuvaat na konkretni proekti. Vedna{ se javuva prviot problem. Kompaniite, generalno, mnogu malku se zainteresirale za ovaa inicijativa i vtoro, koga Germanecot im pobaral da popolnat nekoi formu-lari za nivnite potenci-jali i proizvodni kapa-citeti, site se ispla{ile i se povlekle, nebare treba da otkrijat voeni tajni. Neslavno zavr{ila i ovaa inicijativa. I edniot i drugiot primer idealno go ilustriraat mentalite-tot na makedonskite pretpriema~i koi, se ~ini, deka se najdobri i najdosledni vo dve raboti. Vo baraweto razna pomo{ od dràvata i kukaweto deka bankite ne im davaat krediti, a koga im davaat deka se mnogu skapi. [tom stane zbor za inicijativi koi vklu~uvaat partnerski odnos, istraùvawe, vloùvawe vo znaewe i kadar, investirawe vo vreme i posvetenost, nikade gi nema. Sekoja ~est na isklu~ocite, no, za àl, so vakov i stav i pristap kon rabo-tite, Makedonija u{te dolgo nema da gi koristi razli~nite fondovi koi Evropa & gi stavi na raspolagawe kako zemja-kandidat za ~lenstvo. Porazitelno e kolku

Se namalil brojot na turisti vo prvite devet meseci, sporedeno so istiot period minatata godina. Vo periodot od januari do septemvri godi-nava, sporedeno so istiot period lani, brojot na no}evawata e namalen za 4,7%. Spored podatoci-te na Dràvniot zavod za statistika, brojot na turistite, pak, vo septemvri 2010 godina, vo odnos na septemvri 2009 godina, e zgolemen za 3,3%, a brojot na no}evawata e namalen za 0,4%.Brojot na doma{nite turisti vo septemvri 2010 godina, vo odnos na septemvri 2009 godina, e zgolemen za 3,5%, a brojot na stranskite turisti e zgolemen za 3,3%. Brojot na no}evawata na doma{nite turisti vo septemvri 2010 godina, vo odnos na septemvri 2009 godina, e zgolemen za 14,5%, a brojot na no}evawata na stranskite turisti e namalen za 9,4%.2%A

GLAVEN I ODGOVOREN UREDNIKQup~o Zikov

ZAMENICI NA GLAVNIOT UREDNIKSpasijka Jovanova, Verica Jordanova, Biqana Zdravkovska Stoj~evska

POMO[NICI NA GLAVNIOT UREDNIKIgor Petrovski, Maja Bajalska Georgievska, Aleksandra Spasevska

GRAFI^KI I IT DIREKTORNikolaj Toma{evski

GRAFI^KI PRELOM I WEB ADMINISTRACIJANade Toma{evska, Igor Toma{evski

FOTOGRAFIJAAleksandar Ivanovski

Izdava: KAPITAL MEDIA GROUP doo Skopje, ul: Romanija bb (fabrika Gazela) 1000 Skopje, p.fah: 503, Republika Makedonija; PRETSEDATEL NA ODBOROT NA SODRU@NICI: Qup~o ZikovIZVR[EN DIREKTOR: Gordana Mihajlovska

OFFICE MANAGER I FINANSII: Aleksandra Nikolova: ++389 2 2551 441/ lok:[email protected]

PRETPLATA NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL I NA MAGAZINOT KAPITAL:Sawa Savovska: ++ 389 2 551441 /lok: [email protected]

REKLAMAAleksandra Stojmenova: ++389 2 2551441/ lok:[email protected]; [email protected]

OGLASIDijana Gulakova: ++389 2 2551441/ lok: [email protected]

SPECIJALNI PRILOZI:Jasmina Savovska Tro{anovski: ++389 2 2551 441/ lok: 102, [email protected]

Prviot broj na dnevniot vesnik Kapital se pojavi na 17 mart 2010telefon: ++ 389 2 2551 441; faks: ++ 389 2 2581 440; e-mail: [email protected]

Pe~ati: Grafi~ki Centar SkopjeSpored misleweto na Ministerstvoto za kultura za dnevniot vesnik “Kapital” se pla}a povlastena dano~na stapka. Tekstovite i fotografiite ne se vra}aat. Site objaveni tekstovi, fotografii i druga grafi~ka oprema se avtorski za{titetni i moàt da bidat preobjaveni, ili na drug na~in koristeni samo so dozvola na izdava~ot.Dano~en broj: MK 4030999366644; @iro smetki: Eurostandard banka: 370011100019555

EVROPSKATA BIZNIS ASOCIJACIJA JA PO

BIZNISMENITE PRIRODEN GAS Z

Zaklu~ocite i kritikite notirani vo Evropskiot izve{taj gi potvrduvaat i doma{nite, no i stran-skite biznismeni. Del od doma{nite biznismeni kako klu~en problem go istaknaa predolgoto ~ekawe da se donese priroden gas vo zemjava. Gasifikacijata na Skopje, no i na cela Makedonija, e pre~ka za razvoj na malite i srednite pretprijatija.

Indikaciite za zazdravuvawe i podobruvawe na ekonomskata klima godinava ne se dovol-no jasni, smeta evroambasa-

dorot Ervan Fuere. Pred ~le-novite na Evropskata biznis asocijacija i pred vladinite ekonomski ministri Fuere u{te edna{ gi istakna è{kite ekonomski to~ki od posledniot evropski izve{taj za napredokot na zemjava. Slaba ekonomska ramka, bavno i neefikasno sudstvo, korupcija, neefikasni antimonopolski tela. “Ima napredok, me|utoa s$ se odviva so neednakvo tempo. Dràvata mora na sreden rok da bide vo mo`nost da se spravi so pritisocite {to doa|aat od konkurencijata od pazarite vo EU, imaj}i predvid deka primenuva zna~itelni re-formi koi treba da gi namalat strukturnite slabosti. Namalu-vaweto na investiciite za 20% e isto taka golem minus, a isto

taka i nesosodvetnata primena na regulatornite tela, kako {to e energetskiot regulator, koi s$ u{te ne ja zastapuvaat funkcijata da bidat ~uvari na zakonite”, pora~a Ervan Fuere. I pretsedatelot na Evropskata biznis asocijacija, Ginter Of-ner, gi potvrdi slabostite na doma{nata ekonomija notirani vo izve{tajot, no istkana deka sepak Vladata ima sluh za problemite na biznis felata i e vo nasoka na podobruvawe na sostojbite.“Imavme intenzivna razmena na mislewa so Vladata i uspeavme da izdejstvuvame podobruvawe za na{ite ~lenki, osobeno vo odnos na administrativnite barieri i kaznite koi, spored biznis zae-dnicata, bea nepravedni. Vo id-nina treba da se koncentrirame

VLADIMIR PE[EVSKIVICEPREMIER ZA EKONOMSKI PRA[AWA

“Gasot e evtin energens ako postigneme pogolema potro{uva~ka. S$ dodeka imame potro{uva~ka od 150 milioni metri

kubni godi{no, cenata }e bide za 30% povisoka otkolku vo zemjite vo regionot. Nie mora da prezememe ~ekori potro{uva~kata da bide pogolema od sega{nata, so cel realno da se iskoristat potencijalite. Duri i proizvoditelite na gas velat deka gasot prvo treba da se prodade, pa potoa da se gradi in-frastrukturata”.

SOWA [email protected]

I

3NAVIGATOR 15.11.2010PONEDELNIK

� NE IM BE[E DENOT� LIDERI � POBEDNIK

MOJOT BIZNIS SEKOGA[ MI E SMRTNO DOSADEN. GI PREFERIRAM BIZNISITE NA DRUGITE LU\E

OSKAR VAJLDIRSKI DRAMSKI PISATEL

�

�

Maestro Simon Trp~evski, makedonskiot kulturen am-basador, e prviot Makedonec koj kako solist nastapi na golemata scena na eden od najpresti`nite svetski kon-certni sceni – wujor{kata Karnegi Hol. Makedonskiot virtuoz koj e edno od na-jpoznatite muzi~ki imiwa vo svetot u{te edna{ ja pret-stavi Makedonija vo najubavo svetlo pred svetskata javnost. Publikata voodu{evena od maestralnata izvedba na Trp~evski go isprati so stoe~ki ovacii, a koncertot be{e rasprodaden nekolku dena pred nastapot.So ova u{te edna{ se potvr-duva goleminata na ovoj make-donski umetnik, koj dosega mnogupeti ja pokaàl svojata grandioznost, a so toa i Makedonija.Na koncertotvo Wujork koj se odrà vikendov prisus-

SIMON TRPÊVSKI

slu`benicite na ON. Od MNR duri go znaat i sce-narioto po koe se slu~ilo bri{eweto na jazikot, a imeno, se somnevaat deka vakvata izmena e „maslo” na gr~ki diplomati koi se javile vo Oddelenieto za Generalno sobranie i menaxirawe na konferencii i pobarale prom-ena, pod izgovor deka „imalo gre{ka”. Velat i deka ova ne bilo prvpat da se napravi izmena vo registarot. Pa, koga seto ova go znaat, zo{to toga{ na pretstavnicite na make-donskata misija vo ON ne im padnalo na pamet (kako {to se setile novinarite), da sledat {to se slu~uva so li~nata karta na dràvata vo ON, vo vaka indikativna situacija koga dobivme godi{en izve{taj od Evropskata komisija vo koj na{iot jazik namesto Makedon-ski e naveden kako dràven?

Dodeka gr~kata diplomati-ja dejstvuva agresivno, ne popu{taj}i vo nacionalnite pra{awa nitu pod pritisok na ekonomskata kriza, kako {to denovive izjavi {efot na gr~kata diplomatija, Dimitris Drucas, makedonskata strana za zagubite od gr~kite ofan-zivi doznava od mediumite. Zatoa ne se znae koga to~no e izbri{an makedonskiot jazik od soodvetnata grafa vo li~nata karta na dràvata od registarot na Obedinetite nacii, tuku samo znaeme deka promenata ja voo~ija novi-narite pred dva dena. Zatoa i makedonskoto Ministerstvo za nadvore{ni doprva }e reagira, preku svojot ambasador vo ON, Slobodan Ta{ovski, a dotoga{ }e se obide odgovornosta za nedostatokot na budnost da ja zata{ka zboruvaj}i za an-timakedonskite konspiracii pome|u gr~kite diplomati i

SLOBODAN TA[OVSKI

tvuvaa i ministerkata za kultura Elizabeta Kan~eska Milevska i na{iot ambasa-dor vo SAD, Zoran Jolevski, koi bea osbeno zadovolni od uspe{nosta na koncertot prosleden so golemi ovacii vo prepolnetata sala. Maestro Trp~evski vo na-redniot period }e prodolì so negovoto osvojuvawe na svetot. Sledna koncertna destinacija na na{iot pi-janist e Univerzitetot vo îkago, a pred toa Trp~eski }e prisustvuva na sve~enoto dodeluvawe na presti`nite francuski muzi~ki nagradi „Zlaten dijapazon” vo Pariz, za koi i samiot e nominiran so svojot prv orkestarski kompakt disk.

GO OSVOI KARNEGI HOL

M

� GUBITNIKZASPAN NA STRA@A

D

� MISLA NA DENOT

ROZALIJA KO^KOVSKA

Neprofesionalno i neza-konski e odlukata na Up-

ravniot sud za prviot slu~aj so lustracijata prvo da se objavi vo mediumite, a potoa da ja doznae obvinetiot

SESILIJA MALSTROM

Evrokomesarot za vnatre{ni raboti li~no na gra|anite

od Albanija im ja soop{ti vesta deka od 18 dekemvri vo EU }e moè da patuvaat bez vizi

SILVIO BERLUSKONI

Iako koalicioniot partner pobara od

nego da si podnese ostav-ka, italijanskiot premier re{i da ostane na funkci-jata do 2013 godina

JUXEL INAN

IK banka obezbedi pet milioni evra od GTF

fondot za energetska efikas-nost, so {to }e im pomaga na firmite da gi namalat tro{ocite za energija

na sudstvoto i na op{tata ramka vo koja funkcioniraat biznisite so cel da se zgolemat rastot i investiciite”, veli Ofner.

NEDOSTIGOT NA GAS E PRE^KA ZA RAZVOJ

Del od doma{nite biznismeni kako klu~en problem go istak-naa predlogoto ~ekawe da se donese priroden gas vo zemjava. Gasifikacijata na Skopje, no i na cela Makedonija e pre~ka za razvoj na malite i srednite pretprijatija, istaknaa tie. “Mene kako biznismen me in-teresira zo{to sekoja godina imame isti preporaki. Edna{ zasekoga{ mora da se sfati deka zakonot vo site institucii mora da vladee, da imame slobodno sudstvo, da ne postojat koruptivni zdelki. Kolku Vladata ima sili da odgovor na ovoj izve{taj vo pozitivna smisla?”, pra{a biznis-menot Trifun Kostovski.Ekonomskite ministri pred biznis felata se pravdaa deka osven evropskiot izve{taj treba da se zemat predvid i preporakite i pozitivnite izve{tai na drugi me|unarodni institucii, kako {to e Svetskata banka. Vicepremierot Vladimir Pe{evski veli deka vo nekolku navrati Vladata donela merki i zakonski re{enija vo funkcija na podobruvawe na bi-znis klimata vo zemjava. “Politikite generalno se kreiraat vo taa nasoka. Pos-tojat vakvi izve{tai. Iako ovoj ni e politi~ki najvaèn, i Svetskata banka i drugi me|unarodni organizacii detektiraat odredeni sla-bosti. Nie kako Vlada preku niv identifikuvame ~ekori koi treba vo idnina da gi prezemame. Vladeeweto na pravoto e problem 20 go-dini. Moèbi trebaat novi metodi”, istakna Pe{evski.

DOMA[NITE BIZNISMENI SO POVE]E KRITIKI

Na sredbata pome|u ekonom-skite ministri i ~leno-vite na Evropskata biznis asocijacija pove}e kritiki imaa doma{nite otkolku stranskite biznismeni. Gas-ifikacijata na Skopje, no i na cela Makedonija vo tekot na celata debata se provle~e kako glavna tema. Doma{nite stopanst-venici upatija ostri kritiki do ekonom-skiot tim vo Vladata i pobaraa odgovori koga Makedonija }e gi re{i klu~nite prob-lemi na doma{nata ekonomija.Profesorot Konstantin Dimitrov predloì

promeni vo Zakonot za energetika vo delot na dis-tribucijata na priroden gas i pobara taa dejnost da & se dodeli na lokalnata vlast. “Ima preoden period me|u stariot i noviot zakon za energetika, koj u{te ne e donesen. Vo stariot za-kon lokalnata samouprava ima{e pravo da dodeli rabota na partner koj }e ja sprovede distribucijata na priroden gas. So noviot zakon toa pravo odi na cen-tralno nivo i dràvata }e go deli po pat na koncesija. Toa go ko~i procesot. Ama i Zakonot za energetika ima falinka {to ne ja definira to~kata kade se razdvojuva prenosot so distribucijata. Moj predlog e da se sedne so gradona~alnikot, ministrite za transport i ekonomija i da se razgovara oti ima lokalni partneri koi se zainteresirani za ovaa dejnost“, veli Konstantin

Dimitrov, pretsedatel na Centarot za energetska efikasnost. Ministerot za ekonomija Fatmir Besimi informira deka ve}e e donesena fizibiliti studija i vo faza na izrabotka se glavnite proekti za gas-ifikacijata. “Spored iskustvata na drugite zemji, podobro e centralnata vlast da ja dodeluva koncesijata oti treba da se obezbedi pogolem pazar za da naj-deme zainteresirani kom-panii koi }e investiraat

vo distribucijata. No, ima amandmani i }e vidime kako }e bide mo`no da se postigne dogovor so lokalnata vlast. Mo`no e inicijativite pokraj resornoto ministerstvo da gi dava i lokalnata vlast”, veli Besimi.

TRIFUN KOSTOVSKIBIZNISMEN “Mene kako biznismen me interesira zo{to sekoja godina po red imame isti preporaki. Edna{ zasekoga{ mora da se sfati deka zakonot vo site institucii mora da vladee, da imame slobod-no sudstvo, da ne postojat koruptivni zdelki. Kolku Vladata ima sili da odgo-vori na ovoj izve{taj vo pozitivna smisla”.

OTSETI VLADATA

BARAAT ZA INDUSTRIJATA

KAKO DA SE OBEZBEDI POGOLEMA POTRO[UVA^KA?Pe{evski i Besimi poso~ija drugi problemi so koi se soo~uva realizacijata na proektot gasifikacija. Pe{evski smeta deka zemjava treba da se foku-sira na obezbeduvawe pogolema potro{uva~ka na ovoj energens.“Gasot e evtin energens ako postigneme pogolema potro{uva~ka. S$ dodeka imame potro{uva~ka od 150 milioni metri kubni godi{no, cenata }e bide za 30% povisoka otkolku vo drugite zemji vo regionot. Nie mora da prezememe ~ekori potro{uva~kata da bide pogolema od sega{nata so cel realno da se iskoristat potencijalite. Duri i proizvoditelite na gas velat deka gasot prvo treba da se prodade, pa potoa da se gradi infrastrukturata”, veli Pe{evski. Na vakvata izjava reagira{e biznismenot Trifun Kostovski, koj ja nare~e krajno neseriozna.“Kako moè da se zgolemi potro{uva~kata na gas ako toj ne e dostapen? Proektot za gasifikacija na Makedonija postoi u{te poodamna i Besimi znae, be{e vo prethodnata vlada, deka postoi i Makpetrol. Toa {to doprva treba da se pravi fizibiliti studija e tapkawe vo mesto, gubewe vreme i pari. A fakt e deka mojata kompanija vo Veles propadna pradi toa {to evtiniot energens ne e dostapen”, istakna Kostovski.

DA SE RE[I SPOROT SO GASOVODOT“Nie pove}e od 15 godini imame gas vo Skopje, no nemame distribucija. Problemot e {to ni trebaat golemi, no i mali potro{uva~i. Da ne izleze deka gasot e samo za odredeni golemi potro{uva~i. Fakt e deka mora da se re{i statusot na gasovodot i da se oslobodi izgradbata na gasovodna distributivna mreà”, veli Traj~e êrepnalkovski, porane{en direktor na MEPSO.

SLOBODANAN TA[OVSKI

IK

IK

SIMON TRPÊVSKI

OLOL

FATMIR BESIMIMINISTER ZA EKONOMIJA

“Fizibiliti studijata e ve}e zavr{ena. Sega se raboti na izgot-vuvawe na glavnite proekti, a potoa }e odime na razvoj na prenosnata mreà, odnosno nejzina izgradba. Spored iskust-vata na drugite zemji, podobro e centralnata vlast da ja dodeluva koncesijata oti treba da se obezbedi pogolem pazar za da najdeme zainteresirani kompanii koi }e investiraat vo distribucija, no postoi mo`nost da ima dogovor so lokal-nata vlast vo ovaa nasoka, a i mo`nost inicijativite pokraj resornoto ministerstvo da gi dava i lokalnata vlast”.

4 NAVIGATOR15.11.2010 PONEDELNIK

ÊTIRI GODINI TAPKA VO MESTO PROEKTOT “MALI HIDROCENTRALI” �

OD VETENI 400 ELEKTRANI ]E SE GRADAT SAMO 35

�� 3 FAKTI ZA... PROCENKI...

5,6% NAJGOLEM PAD ZA-BELE@ALO INDUS-TRISKOTO PROIZVOD-STVO NA MALTA

RAST NA INDUSTRIS-KOTO PROIZVODSTVO VO SEPTEMVRI ZA-BELE@ALA IRSKA, [TO E NAJGOLEM RAST OD SITE ZEMJI VO EU9,7%

0,5% PADNA INDUSTRIS-KOTO PROIZVOD-STVO VO ZEMJITE OD EVROPSKATA UNIJA VO SEPTEMVRI ladata planira investicii vo Makedonski

èleznici vo sorabotka so me|unarodnite institucii, izjavi ministerot za trans-port i vrski Mile Janakieski.“Vladata usvoi nacrt analiza i Min-isterstvoto za transport i vrski vo sorabotka so Minister-stvoto za finansii }e

zapo~ne komunikacija so me|unarodni fi-nansiski institucii da vidime dali tie }e bidat zainteresirani da go pomognat ovoj proces bidej}i samite sme svesni deka, pred se, patni~kite vagoni se mnogu zastareni, poslednite 40-50 godini voop{to ne e investirano vo niv. Vladata na RM ima volja i ve}e e pokrenata inicijativa da so edna takva golema investicija se investira vo patni~kite vagoni, re~e Janakieski po elektronskata distribucija na CEMT-dozvolite za 2011 godina.

QUPÔ ZIKOV

26...POGLED NA DENOT...

ALFA TV!

V

e posraa vo ga}i vo nekoi centri koi gi lociram, i kaj vlasta, i kaj opozici-jata, otkako slu{naa deka Alfa TV }e se prodavala na Pink. Denovive moè da zdivnat, i da oble~at novi ga}i, se razbira! [terjo nema namera da se prodava! Voznemirenosta kaj vlasta osobeno

ja gledam kaj nivnite “mediski kadri” vo dvete privatni televizii, so nacionalni koncesii, ~ii sopstvenici se i lideri na koaliciski partii vo vlasta! Toa se dva “paradràvni”, a privatni, servisi so svoja diskutabil-na programska {ema (dominanto srpska (!?) koja vodi do pove}e indikativni zaklu~oci!? Ottuka, ako be{e prodadena Alfa na Pink, pretpostavka-ta e deka ovie dve televizii koi ~etiri godini ìveat samo blagodarej}i na dràvanata pomo{ preku Buxetot, logi~no }e dobieja “konkurencija vo dvorot”!? Barem na toa upatuva zaklu~okot koj go vidov od eden tekst objaven na portalot “Time.MK” vo koj se veli: “Vo javnosta se {pekulira deka direktorot na Pink, @eqko Mitrovi} e blizok prijatel na prviot ~ovek na UBK, Sa{o Mijalkov”.Na drugata strana, pak, be{e edna sme{na grupacija (politi~ari i novinari) koja podolgo vreme smeta deka Alfa TV prirodno i pripa|a na opozicijata (SDSM)! Od prviot moment ovie de~ki ne razbraa deka Alfa TV e klasi~en privaten proekt, koj edinstvenite finansii gi dobiva so investiciite {to gi pravi grupacijata Fer{ped, i kompanii so koi taa e dogovorena. Za àl i edna grupa jadni novinari i urednici vo samata Alfa TV, od prviot den koga vlegoa na rabota - mislat deka platata ja zemaat od “Biha}ka bb”, a ne od Fer{ped! Ova i napravi prili~no golema {teta na televizijata! Za-toa i koga “pukna informacijata” za proda`bata na Alfa

na Pink, tie u{te prviot den se rastr~aa da si pobaraat nova rabota vo A1, A2 ... kako {to slu{am, kapetanot na informativnata redakcija na televizijata (glavniot urednik) prv go napu{til brodot! Krajno, neprofesion-alno, da se misleleo samo na “svojot gaz”, mnogu eftino, i pomalku “pederski” da mi prostate na izrazot ... No, tuka }e prestanam da go komentiram ovoj del, oti mnogu se nerviram (!?), a }e ostavam na sopstvenicite na Alfa TV da si re{avaat, sega koga vidoa so koi se “pizdi” si imaat rabota vo sopstveniot dvor!Vo javnosta minatata nedela se debatira{e na nekolku to~ki, koi nemaa vrska so mediumskiot biznis (!?) Eve ...“Za {to stanuva zbor za biznis ili za politi~ki in-teresi? [to e pri~inata za kupuvaweto na Alfa TV od strana na srpskata televizija Pink? Ekspertite o~ekuvaat pad na kvalitetot na informiraweto”!? Ponatamu: “Kupu-vaweto na Alfa TV od strana na srpskata televizija Pink povtorno go aktuelizira pra{aweto na politizacija na mediumskiot prostor i slobodata na govorot vo Make-donija”!? Ne gi razbiram dilemite ... Zo{to bi bilo taka ... [to }e be{e ako Alfa dobie{e ponuda od hrvatskata TV Nova, ili RTL!!??Ajde sega da vidime {to imame deneska (ponedelnik 15 noemvri 2010) ... vo odnos na site iskaàni gluposti mina-tata nedela okolu proda`bata na Alfa TV ...Prvo, Pink TV na magnatot @eqko Mitrovi} ja kupi tele-vizijata K-15! Od aspekt na investicijata Mitrovi} ja ost-vari svojata strate{ka cel vlez vo nacionalna-satelits-ka tv koncesija na makedonskiot pazar! Biznis interesite se ostvareni (a toa }e go vidime site naskoro)!Vtoro, na{ite takanare~eni eksperti za mediumi gi nema da komentiraat sega {to ova zna~i! Direkten argument deka nivnite glupavi analizi minatata nedela mnogu pove}e bea fokusirani du{egri`ni~ki na idninata na Alfa TV (onaka kako {to tie ja zamisluvaat vo opoziciski kontekst na idninata na SDSM), otkolku na vleguvaweto na Pink!Treto, koga ve}e pokaàa prili~no du{egri`ni{tvo okolu takanare~enata “srbizacija” na mediskiot pros-tor so vleguvaweto na Pink, bi sakal da gi slu{nam {to }e kaàt na faktot deka site ostanati tri seriozni televizii (A1, Kanal 5 i Sitel) se preplaveni od srpski programi: filmovi (partizanski i nekoi socijalni srpski koi nemaat dopirni to~ki so makedonskoto op{testvo, selski srpski serii od tipot “Selo gori, baba se ~e{la”, Opstanok, Farma ...) [to mol~ite bre eksperti mediski! Ni{to od toa ne odi na Alfa TV!?Kade e va{ata emocija sega! Ili “ne ve na{timale” vakva reakcija da iskaète!êtvrto, go pozdravuvam menaxmentot na A1, koj pokaà vi-sok prag na energi~nost! Pred javnosta izleze osveèna so novi studiski prikazi na informativnata programa, i so nov grafi~ki dizajn! Taka treba! Kamo sre}a da slu{neme deka idniot mesec na makedonskiot pazar }e vleze i nekoja druga stranska televizija! Ova e vistinskiot efekt! Konkurencija ...

Za ~etiri godini Vladata sklu~ila dogovor za izgradba na samo 35 mali hidrocentrali, od vkupno 400. Od Ministerstvoto za ekonomi-ja ne objasnuvaat zo{to ne se realizira proektot. Nekolkute inves-titori, pak, se àlat na sloènite administerativni proceduri

B

MILE JANAKIESKI �minister za transport i vrski

VLADATA POKRENA INICIJATIVA ZA INVES-TICII VO @ELEZNICATA

“Ne razbiram ... {to }e be{e ako Alfa dobie{e ponuda od hrvatskata TV Nova”, na primer!!??Bavno se realizira vla-

diniot proekt za izgradba na 400 mali hidrocentrali vo Makedonija. Za ~etiri godini Vladata sklu~ila dogovori za izgradba na samo 35 mali hidrocen-trali, so devet doma{ni i stranski kompanii. Iako Vladata si postavi rok deka do 2013 godina treba da se izgradat site 400 mali hidrocentrali, po-datocite go ru{at optimiz-mot deka proektot }e bide uspe{en. Od Ministerst-voto za ekonomija nema informacija dali nekoja od malite elektrani ve}e e pu{tena vo upotreba. Nema objasnuvawe nitu zo{to ne se realizira izgradbata na malite, no ne i nezna~ajni hidrocentrali. “Vkupniot instaliran ka-pacitet na ovie 35 mali hidrocentrali iznesuva

21.056 megavat-~asovi, odnosno prose~noto godi{no proizvodstvo od 85.000 MWh. O~ekuvanite inves-ticii se na nivo od 38,7 milioni evra. Vo buxetot na ime ednokraten nadomest za koncesija dosega se up-lateni vkupno 3,7 milioni evra”, velat od Minis-terstvoto za ekonomija. Kako {to informiraat ottamu, vo ~etvrtiot javen oglas, Vladata na sednica odràna vo oktomvri go-dinava izbra najpovolni ponuduva~i za 13 lokacii od po 15,5 megavati, so o~ekuvano godi{no proiz-vodstvo na elektri~na energija od 63.000 megavat-~asovi struja. “Investicijata e proceneta na 25-30 milioni evra. Po uplatata na ednokratniot nadomest od 1,8 milioni evra, }e se potpi{at i dogovori za koncesija” velat od Ministerstvoto za ekonomija.Vo me|uvreme, postojnite investitori se alat deka sloènite administrativni proceduri, lo{o skroenata tenderska dokumentacija, nere{enite imotno-pravni problemi se glavnite bari-eri koi gi popre~uvaat

nivnite investicii.Avstriskata energetska kompanija Enerxi Coter Bau docni so izgradbata na prvite 16 mali hidrocen-trali, za koi vo juli mina-tata godina dobi koncesii za voda. Namesto da po~ne da gi proizveduva prvite kilovat-~asovi struja u{te pred devet meseci, proek-tot s$ u{te e zaglaven vo administartivni lavirinti. Minatoto leto, koga pret-stavnici na avstriskata kompanija i na Vladata gi potpi{aa dogovorite za koncesii, najavija i deka prvata mala centrala }e proraboti ve}e vo fevru-ari godinava. U{te toga{ grade`nite raboti na teren s$ u{te ne bea po~nati. Spored uslovite, investi-torot treba vo rok od edna godina od potpi{uvaweto na dogovorot da po~ne da gradi,a da zavr{i za tri godini. Pretstavnikot na avstriskiot investitor vo Makedonija, Samoil Celeski, docneweto na proektot go objasnuva so sloènite administrativni proceduri. “Nie go presmetavme riz-ikot deka verojatno }e se soo~ime so administra-

tivni pre~ki. Glavnite problemi bea nepostoeweto urbanisti~ki planovi na lokacii kade {to treba da gradime, kako i sloènite proceduri za da se dobijat dozvolite za gradba. Nekoi op{tini nemaat dovolno kapacitet da go istur-kat proektot. Nam mnogu vreme ni odzede vadeweto na dozvolite. Sega gi fi-nalizirame site postap-ki za dobivawe dozvoli za gradewe na odredeni lokacii, za donesuvawe na urbanisti~ki planovi, taka {to najverojatno naprolet }e po~neme da gi gradime prvite mali hidroelektra-ni“, objasnuva upravitelot na makedonskata firma, Samoil Celeski. Celeski priznava deka di-namikata na realizacijata na ovoj proekt se zabavila pove}e otkolku {to se na-devale, no uveruva deka proektot nema da propadne i deka vo slednite dve godini }e gi zavr{at site 16 mali centrali, vredni okolu 16 milioni evra. Koncesiskiot dogovor pred-viduva Avstrijcite da oper-iraat so hidrocentralite 20 godini, a potoa da & gi predadat na dràvata.

S

KATERINA [email protected]

5POLITIKA 15.11.2010PONEDELNIK

PREDMETITE ZASTARUVAAT PO DVE GODINI KRIEWE

EDEN MILION EVRA PROPADNAA VO SUDSKITE FIOKI!�� Objasnuvaweto na sudiite zo{to gi krijat predmetite e deka imaat nedovolno dokazi,

a se prenatrupani so rabota poradi deficit na kadar

MARIJA [email protected]

451 sudski pred-meti propadna poradi zastaru-vawe na deloto, otkako celi dve godini sudiite ne postapile po

prekr{o~nite predmeti vo patniot prevoz, a onie sudii koi postapuvale po predmetite, vo svo-jata aùrnost drasti~no gi namaluvale kaznite za prekr{itelite. Spored analizata na Dràvniot inspektorat za transport, vo re~isi site slu~ai vo koi bile konstatirani prekr{oci dostavuvale prekr{o~na prijava do sudovite vo zakonskiot rok od 15 do 20 dena, a sudiite gi vadele predmetite od fioka po istekot na dve godini, vremeto potrebno za predmetot da zastari. Od Ministerstvoto, kako {to velat, so àlewe konstatiraat deka vakvata analiza pokaàla serioz-ni otstapuvawa na sudiite od nivnite nadle`nosti i baraat od Sudskiot sovet da bidat sankcionirani sudiite koi ne postapuvale po predmetite. Spored analizata na Ins-pektoratot, najmnogu odluki za zastarenost donele isti sudii vo osnovnite sudii

vo Ohrid, Kumanovo i Prilep. "Kapital" dojde do nekoi od imiwata na sudiite od ku-manovskiot sud. Spored po-datoci dobieni od izvori vo Ministerstvoto, Marina Di{kovska, Jagotka Denk-ovska, no i pretsedatelot na sudot, Safer Mehmeti, ~uvale predmeti vo fioka. Pretsedatelot Mehmeti objasnuva deka prdmetite za koi od mediumite ~ul deka se “tovari” gi ~uval vo fioka od opravdani pri~ini: "Se odnesuva za predmeti od 2007 godina. Za toj pe-riod tvrdam deka vinata za nepostapuvawe po tie predmeti ne e vo sudi-ite. Tuka postojat i golem broj drugi okolnosti, kako docnewe vo dostavata na predmetot, nekompletirani dokazi i barawa vo pred-metot", veli Mehmeti. Spored podatocite od istiot izvor, vo gosti-varskiot osnoven sud, Fadil Xelili i ]irko Mihailovski se del od su-diite koi ne gi re{avale predmetite navreme. "Sudot ima nedostig od sudii i ostanat stru~en kadar. Sudiite postapuvaat po prekr{o~ni predmeti, predmetot se sro~uva, pa se zakaùva ro~i{te i se ~eka uredna dostava, bidej}i bez uredna dostava ne moè da se odlu~uva", veli

portparolot na sudot, sudi-jata Eljesa Aliji. Pretsedatelkata na Os-novniot sud vo Skopje, Lidija Nedelkova, veli deka s$ u{te gi nema vide-no spisocite i imiwata na sudiite . Spored podatoc-ite na "Kapital", sudiite Selmani Kadrie, Greta [i{kova, Petrovska Lil-jana "kriele" i po nekolku predmeti vo fioka. "Treba da se proveri dali tu`bite bile navremeno dostavuvani, no i dali

sudot bil nadleèn za tie predmeti. Sme imale slu~ai koga se gubelo vreme na predmeti za koi sudot voop{to i ne bil nadleèn", objasnuva Ne-delkova. Od Sudskiot sovet in-formiraat deka dokumen-tacijata {to ja dobile od Ministerstvoto e obemna, bidej}i stanuva zbor za pove}e stotini predmeti. Ovie predmeti }e se rasporedat na ~lenovite na Sovetot koi se nadle`ni za

konkretnite sudovi na koi se odnesuvaat pretstavkite."So ukinuvaweto na delovi od pravilnicite za utvr-duvawe na odgovornosta kaj sudiite od strana na Ustavniot sud, malku sme hendikepirani vo toj pogled i celata postapka moè malku da se odloì”, veli Gr~ev.Kriteriumite za utvrdu-vawe na odgovornosta na sudija koj ne postapuval po prekr{o~ni dela se razli~ni za sekoj slu~aj

i Sudskiot sovet naj~esto poedine~no gi utvrduva kriteriumite po koi }ese vodi. Kako {to veli Gr~ev, nekoga{ moè da e dovolen i samo eden predmet za koj e o~igledno deka stoel vo fioka pove-}e godini, deka pristignu-vale poplaki od strankite, a sudijata gi ignoriral.

KAKO DA SE PODOBRI SUDSKATA PRAKSA?Vo ramkite na pomo{ta za izgradba na moderen praven sistem vo Makedonija, kralstvoto Holandija go po~na Proektot za sudska praksa. "Nemaweto sudska praksa vlijae vrz kredibilitetot na sudovite i na pri-stapot na gra|anite do pravdata. Dosled-noto po~ituvawe na sudskata praksa moè efektivno da go re{i problemot. Sudskata praksa prestavuva upatuvawe na sudi-ite kako da gi nosat odlukite koi imaat pogolemo zna~ewe", veli ambasadorkata na Holandija, Simone Filipini.

Makedonija }e stane polnopravna ~lenka na NATO toga{ koga }epobedi principielnosta nad

neprincipielnosta, smeta Ministerot za odbrana, Zoran Kowanovski. Toj se nadeva deka ova }e se slu~i vo kus rok, no, sepak ne e optimist deka }e dobieme pokana na pretstojniot NATO Samit vo Lisabon."Ako NATO principielno go vrednuva ona {to Makedonija go pravi vo odnos na Alijansata, vo odnos na regionalnata sorabotka i bilateralnite odnosi so zemjite, nema da bide iznenaduvawe i ako staneme ~lenka na NATO", izjavi Kow-anovski vo intervju za MIA. Ministerot bi sakal vo Lisabon, pokraj glavnata to~ka – noviot strate{ki kon-cept na NATO, i Makedonija da se najde na dnevniot red na Samitot, so {to bi se ispratila jasna poraka deka ~len-

stvoto vo NATO e otvoren proces. "Mislam deka ne postoi popodgotvena zemja od Repub-lika Makedonija i zatoa treba da se isprati jasna poraka deka vratite na NATO se otvoreni", re~e Kow-anovski. Vlegu-vaweto vo Ali-jansata pod privremenata referenca, PJRM, spored nego }e go uslovi eventual-nata neproduktivnost na ponatamo{niot pregovara~ki proces so Grcija.

KOWANOVSKI: VLEZOT VO NATO E PRA[AWE NA VREME

Liderot na SDSM, Branko Crvenkovski, ne go zagriùva

odlukata na Antikorup-ciskata komisija za pre-ispituvawe na navodnata zloupotreba na 340 ilja-di evra za reklamirawe i PR strategija vo 2008 godina, i za negovo mo`no krivi~no gonewe. „Ne e va`no koj mi gi prepora~al PR eksper-tite ili koj go potpi{al dogovorot za nivno angaìrawe, za{to odlu-kata ja donesov jas i taa e zakonski ~ista, pa od ovoj aspekt ne mi trepnuva oko za sè {to se slu~uva", izjavi Cr-

venkovski.Toj mu odgovori i na prviot aktikorupcioner, Ilmi Selami, koj se àle{e deka SDSM vr{i pritisok vrz komisijata."Se raboti za notorna laga. Ne e vistina deka SDSM vr{el pritisok vrz Komisijata, no jasno e deka imalo pritisoci od aktuelnata vlast, a Selami potkleknal na tie pritisoci”, re~e Cr-venkovski.Od druga strana, VMRO-DPMNE, go obvini Cr-venkovski za predizvi-kuvawe me|unaroden sklandal so slu~ajot "Nade`".

"SDSM preku pretsedate-lot na Centralniot odbor, Ana Pavlovska-Daneva, javno kaà deka Borut Pahor, premierot na Slovenija go sovetu-val Crvenkovski da gi angaìra ekspertite. Sramno e {to SDSM vo golemata afera Nade` svesno vklu~uva ime na premier na druga pri-jatelska dràva. Za sre}a slovene~kiot pre-mier Pahor demantira-{e deka mu pomagal na Crvenkovski pa toj mora{e da se povle~e", izjavi Aleksandar Nikolovski, od VMRO-DPMNE.

PRODOL@UVAAT PARTISKITE PREPUKUVAWA ZA AFERATA "NADE@"

Socijaldemokratskiot sojuz na Makedonija so protesten mit-

ing vo [tip }e prodolì da i se sprotistavuva na nenarodnata vlast na Nikola Gruevski, objavi v~era Centarot za komu-nikacii so javnosta na najgolemata opoziciona partija."Na 21 Noemvri, vo 18 ~asot, vo [tip, na plo{tadot „Sloboda”, povtorno site zaedno, so narodot, da go digneme glasot protiv bedata, siroma{tijata, korupci-jata, o~ajnata ekonomska situacija vo zemjata,

izolacijata i pogubnata politika na ovaa Vlada", izjavi generalniot sek-retar na SDSM, Andrej Petrov.Toj re~e deka pretstojniot antivladin protest }e se nadovrze na golemiot protesten miting vo Sko-pje, i na uspe{niot naro-den sobir {to se odrà vo Prilep na denot na po~etokot na borbata na makedonskiot narod pro-tiv fa{izmot. "I ovojpat, narodot predvoden od SDSM, sega od [tip i isto~na Makedonija, }e i isprati poraka

na vlasta deka e vreme da si zamine pred da go uni{ti i ona malku {to ostana vo zemjata", re~e Petrov.

PROTESTITE NA SDSM PRODOL@UVAAT VO [TIP

Problemot {to Makedonija go ima so Grcija vo vrska so imeto, spored liderot na DPA, Menduh

Ta~i, ne treba da gi interesira Al-bancite. „I~ ne ne interesira problemot so im-eto. Toa e problem na Makedoncite, koi baraat jas da se solidariziram so niv zatoa {to nekoj saka da im go uni{ti identitetot, a tie sekojdnevno, po~nuvaj}i od ustata na premierot, pa se do obi~niot Makedonec, mene mi go uni{tuvaat identitetot, spomnuvaj}i makedonska dràva, makedonska kultura, makedonska armija”, izjavi Ta~i. Albancite vo Makedonija se politi~ki diskriminirani, smeta Ta~i, {to spored nego e pri~ina i za ekonomska obe-spravenost vidliva od na~inot na koj se raspredeluva dràvniot buxet.

Liderot na DPA na-javi racionalen pristap zboruvaj}i za mo`na koalicija so SDSM po slednite parlamentarni izbori.„Jas sum politi~ar i nemam problem da razgovaram so sekogo. Bez ogled koja politi~ka sila }e do-bie legitimitet od makedonska strana, }e ni bide legiti-men partner za dogovor, za zaedni~ko vladeewe, pod uslov da se dogovorime i za na{ata platforma”, re~e Ta~i.

TAÎ: IMETO NE E PROBLEM NA ALBANCITE

FOKUS: KADE E MAKEDONIJA 20 GODINI PO VOVEDUVAWETO 6 15.11.2010

di na po~etokot od 90-te godini. Ako se pogledne nanazad, moè da se zaklu~i samo deka pozici-ite na dvete dràvi, osven vo nekolku navrati na zbliùvawe, stanuvale samo poradikalni i pote{ki za nao|awe kompro-mis. Poradi ovoj spor, koj za mnogumina e duri i iraciona-len, dràvata stoi pred vratite na NATO i na Evropskata unija, a vremeto minuva i zemjite od regionot se fa}aat i go prezem-aat oroto, ~ij prv igraorec do neodamna be{e tokmu Make-

donija. Poddr{kata {to zemjata ja dobiva od ostanatite ~lenki na Unijata i na NATO e samo deklarativna. Odnosite i so drugite sosedi ne se za falewe. Bugarite s$ u{te pra}aat pisma vo koi ja “kle-vetat” Makedonija za represii vrz “bugarskite” ìteli i tvrdat deka kaj niv nema makedonsko malcinstvo. Za Albancite, isto taka, lu|eto od Mala Prespa se s$ drugo, osven Makedonci. A, na problemot so Srpskata pravo-slavna crkva te{ko mu se gleda

krajot vo bliska idnina. Tuka e i mladata dràva Kosovo, so koja Makedonija s$ u{te ne znae kako da se postavi, pa igra toplo–ladno, vo zavisnost koj vetar }e duvne od Pri{tina ili od Belgrad.

ÛVSTVITELNI ME\UETNI^KI ODNOSI

Doma i devet godini po potpi{-uvaweto na Ohridskiot dogovor, me|uetni~kite odnosi s$ u{te se ~uvstvitelni, i spored site analizi, dovolna e mala iskra za tie povtorno da plamnat.

Podelenosta na op{testvoto po etni~ka linija e evidnetna i tuka ne e problem samo podele-nosta na mediumite, kako {to zabeleùva Brisel. Menax-iraweto i balansiraweto na odnosot me|u Makedoncite i Albancite e sekojdnevna borba {to bara seriozna strategija i nu`na takti~nost, {to na vlasta ne samo {to ne & odi od raka, tuku i ~estopati voop{to ja nema. Od druga strana, tuka e i po-razenata ekonomija, so nevero-

KATERINA [email protected]

Makedonija mi-natata nedela odbeleà 20 godini od odrùvaweto na prvite pove-}epartiski iz-

bori. Dvaeset godini na ma~na tranzicija so obidi da se fati tek so modernite svetski politi~ki procesi, da se obez-bedi stabilnost i prosperitet na malata dràva preku inte-gracija vo Evropskata unija i vo NATO. Ona {to uspea da se iz-begne pri osamostojuvaweto (do denes politi~kite eliti od 90-te godini so gordost velat deka Makedonija edinstvena uspea da se razdeli od SFRJ bez nieden ispukan kur{um) vo nekoja druga forma se pojavi desetina godini podocna, so konfliktot vo 2001 godina.Konflikt i primirje preku Ohridskiot ramkoven dogovor, kako moèbi najva`niot moment vo mladata makedonska nezavis-na istorija. A, pred nego embar-go od Grcija, blokadi, neuspe{en atentat vrz prviot pretsedatel, Kiro Gligorov, misteriozna smrt vo avionska nesre}a na vtoriot pretsedatel, Boris Trajkovski, postojani sopki i odnadvor i odvnatre na patot za Brisel i na patot za sozdavawe dràva so site ni{ani. I najva`noto pra{awe, otvoren spor na me|unarodnata scena za imeto na dràvata.Dvaeset godini po proglasu-vaweto na samostojna, nezavisna i suverena Republika Make-donija, dràvata s$ u{te skita na svojot pat, dlaboko podelena odvnatre, ne samo za na~inite preku koi treba da se stigne do klu~nite celi i strate{ki odrednici, tuku ~estopati i za nivnata opravdanost. Moèbi tokmu poradi ovaa nesigurn-ost za patot po koj se odi i za ~ekorite koi se prezemaat, nestabilnosta na politi~koto rakovodstvo, koe, kako {to se menuva na ~etiri godini, taka go menuva kursot na vodewe na dràvata, i toa za vitalnite pra{awa, celi dve decenii zem-jata se ma~i so istite problemi. Problemot za imeto so ju`niot sosed stana mnogu pogolem ot-kolku {to moè{e da se predvi-

So nestabilni me|uetni~ki odnosi vnatre, krajno nesigurni pozicii na me|unarodnata scena i blokada na evroatlantskite integracii, katastro-falni padovi na ekonomijata i nereformirano sudstvo i zdravstvo, vo Makedonija po dve decenii logi~no se nametnuva pra{aweto - zarem ova e idninata {to ja vizionirale politi~arite koga zemjata vleze vo plu-ralizmot na politi~ki plan?

��

A postoi li navistina plu-ralizam vo Makedonija? Politi~kata sostojba vo zemjata, vladeeweto na pravoto i na demokrati-

jata, sposobnosta na instituciite i nivnite kapaciteti se s$ u{te oblasti vo koi me|unarodnite orga-nizacii go pravat najsilniot moni-torng so godini. Ako se zemat predvid zabele{kite koi doa|aat od Evropskata unija, toga{ pove}e od jasno e deka Makedonija s$ u{te go nema vistinskoto nivo na pluralizam, a so toa i vistinskiot stepen na demokrati~nost. Evropskata unija zabeleùva deka demokratijata vo zemjava se odviva so zabaveno tempo, osobeno poradi toa {to s$ u{te ne postoi jasna podelba na zakonodavnata, izvr{nata i sudskata vlast.

“S$ u{te postoi nametnuvawe na izvr{nata vrz sudskata vlast”, stoi vo izve{tajot.Spored analiti~arite, pak, pot-vrda za stepenot na pluralizam i demokrati~nost vo zemjava treba da se bara vo samite politi~ki partii i nivnite lideri. “Toa {to od edna strana sekoja godina stanuvame svedoci na novi politi~ki partii i na partii koi zgasnuvaat, a od druga strana na scena s$ u{te gi imame istite lideri i ~elnici, ne treba da n$ donese do zabluda deka vo Make-donija postoi pluralizam. Naprotiv, nie sme ednistvena zemja vo koja samo liderite ostanuvaat, a parti-ite propa|aat”, velat tie. Savo Klimovski, univerzitetski pro-fesor i porane{en pretsedatel na Sobranieto, smeta deka pluralizmot e odraz na demokratijata.

PLURALIZAM IL

KATERINA SINADINOVSKAd k k l k

PARTIITE PROPA\AAT, POLITGABRIELA DELOVA

[email protected]

NA PLURALIZMOT? 715.11.2010PONEDELNIK

SAVO KLIMOVSKIPORANE[EN PRETSEDATEL NA SOBRANIETO“Pluralizmot e odraz na demokratijata. Ako nam ni stignuvaat zabele{ki deka sme vo zastoj i deka parlamentarnata demokratija ni e vo zarodi{, toga{ ne moème da kaème deka vo Make-donija postoi pluralizam.”

“Ako nas ni stignuvaat zabele{ki deka sme vo zastoj i deka par-lamentarnata demokratija ni e vo zarodi{, toga{ ne moème da kaème deka vo Makedonija pos-toi pluralizam. Kaj nas, namesto plurazilam, postoi partokratija kade {to liderite ostanuvaat ve~ni, a partiite propa|aat. Makedonija dosega ima izgubeno mnogu partii, no liderite si

stojat. Ova pokaùva deka vo dràvata nema op{t prostor za pluralizam, odnosno na koe nivo ni e demokratijata vo zemjata”, veli toj.So sli~en stav e i univer-zitetskiot profe-sor Mersel Biqaqi. Spored nego, namesto demokratijata da

ni se razviva sekoja godina, nie ~ekorime nanazad.“Prvite godini otkako po~na pluralizmot vo Makedonija bea godini na ideali i entuzijazam. Toga{nata struktura be{e odraz na profesionalnost, stru~nost i spremnost. Me|utoa, so pominu-vawe na godinite, so razvojot, poto~no nerazvojot na demokrati-jata, namesto od godina vo godina da se sozdavaat s$ poodgovorni, poprofesionlani i podobri institucii vo dràvata, nie se

dviìme nanazad. Denes moè da se zabeleì deka

kapacitetot na in-stituciite e daleku poslab otkolku {to be{e porano, {to dava nega-tiven kontrast na parlamentarnata

na vlasta, vklu~uvawe na pre-poznatliv, no i odgovoren subjekt vo me|unarodnite organizacii, a vo tie ramki i na{ata opre-delba za evroatlantskite inte-gracii”, istaknuva Veqanovski.Pratenicite od prethod-nite sostavi ocenuvaat deka politi~kata scena e devalvirana i deka vo nikoj slu~aj ova ne e parlamentot {to tie go pa-metat. Velat deka fali seriozen anga`man, namesto formalen akt na glasawe na narodnite pretstavnici vo kreiraweto na demokratskite i legislativnite principi na dràvata, i deka e potrebna pogolema svest za odgo-vornosta i na~eweto na funkci-jata {to ja vr{at.“Razlikata me|u nas i sega{nite pratenici e ogromna. Nie toga{ se vklu~ivme vo politikata i bevme pratenici so edna cel – da se napravi ne{to za idnite generacii i da im se ostavi.

QUBI[A GEORGIEVSKIPORANE[EN PRETSEDATEL NA SOBRANIETO“Makedonija nesporno e me|u demokratskite dràvi vo svetot. Dvaesettiot rodenden govori deka gi prevozmognuvame gre{kite koi se pra-vat vo mladosta i na izvesen na~in vleguvame vo fazata na zrelost.”

LI PARTOKRATIJA!?

sonuvaa onie koi gi udiraa te-melite na dràvnosta!?.

PRATENICI PO MERKA NA PARTISKITE [EFOVI

Pet parlamentarni sostavi se smenija vo Sobranieto od odrùvaweto na prvite izbori na 11 noemvri 1990 godina. Vo pette izborni ciklusi (vo 2008 godina bea predvremeni) problemot so makedonskiot zakonodaven dom ostana ist i, spored postarite pratenici, koi sega od distanca ja nabqudu-vaat politi~kata scena, samo stanuva{e s$ pogolem – direk-tnata involviranost na par-tiskite politiki vo procesot na odlu~uvawe i pretstavuvawe na gra|anite. Samite pratenici deneska priznavaat deka slepo se slu{aat naredbite od partiskite {tabovi, deka nedostiga vistin-ska rasprava i dijalog, a deka porazuva faktot {to zakonite ne se ni ~itaat i pogolem del od pratenicite ne se ni javuvaat za zbor, a nekoi duri ne se ni poja-vuvaat na svoite rabotni mesta.Aktuelniot spiker, Trajko Veqanovski, veli deka prvite izbori, zaedno so referendu-mot, ja krunisaa posvetenosta na makedonskiot narod i na site gra|ani za nezavisna dràva, vo ~ija osnova se parlamentarnata demokratija, ~ovekovite prava i vladeeweto na pravoto.“Vo isto vreme, so prvite parlamentarni izbori i prv-iot pove}epartiski parlament, fakti~ki i ustavno-pravno i, sekako, dràvotvorno po~nuva procesot na gradewe na samos-tojnata dràva, implementacija na demokratskite principi, a so toa i ostvaruvawe na strate{kite opredelbi, soz-davawe demokratsko op{testvo vo koe gra|anite }e bidat nositeli

TIÂRITE VE^NI!

KANCELARII SO DVE BIROA I ÊTIRI STOLÎWA!“Primiv mnogu stranski del-egacii, a doa|aa kako vo af-rikankska dràva. Zada~ata mi be{e da ja afirmiram na{ata dràva. Imav kancelarija so dve biroa i 3-4 stol~iwa. Nepristojno mesto. Zatoa gi primav vo kabinetot na Vasil Tupurk-ovski, koj toga{ be{e pret-stavnik na jugoslovenskata federacija”, veli Nikola Koneski, pretsedatel na Komisijata za sproveduvawe na prvite pove}epartiski izbori.

demokratija vo na{ata dràva”, veli Biqaqi.Dijametralno sprotiven stav dade porane{niot pretsedatel na Sobranieto i aktuelen ambas-ador na Makedonija vo Srbija, Qubi{a Georgievski. “Ova e istoriski datum, pred s$ poradi voskresnuvaweto na Makedonija, ~ij prv ìvot po~na vo 1944 godina so ASNOM, no so pove}epartiskite izbori pred 20 godini po~na na{iot vistin-ski ìvot me|u site najnapredni

dràvi vo svetot. Stanavme dràva vo koja vladee pravoto, se po~ituva pravoto na gra|anite i postoi slobodna ekonomija. So eden zbor, Makedonija postoi nesporno me|u demokratskite dràvi vo svetot. Dvaesettiot rodenden govori deka gi pre-vozmognuvame gre{kite koi se pravat vo mladosta i na izvesen na~in vleguvame vo fazata na zrelosta, {to mnogu jasno se gleda od naporite, programata i opredelbite na Vladata”, poso~i

KOI PARTII GO SOÎNUVAAT PARLAMENTOT DENES?1. VMRO-DPMNE2. Socijalisti~ka partija na Makedonija3. Demokratska obnova za Makedonija4. Partija za evropska idnina5. Demokratski sojuz6. VMRO-makedonska7. Demokratska partija na Srbite vo Makedonija8. Demokratska partija na Turcite vo Makedonija9. Sojuz na Romite od Makedonija10. Stranka na demokratska akcija na Makedonija11. Socijaldemokratski sojuz na Makedonija12. Demokratska unija za integracija13. Nova socijaldemokratska partija14. Liberalno-demokratska partija15. Liberalna partija na Makedonija16. Nova alternativa17. Demokratska partija na Albancite18. Nova demokratija19. Nezavisni pratenici

Qubislav Ivanov Yingo, Stojan Andov i Tito Petkovski �se edinstvenite pratenici koi 20 godini sedat vo prateni~kite klupi, i pokraj toa {to se smenija pet parlamentarni sostavi.

MERSEQ BIQALIANALITIÂR“Ona {to denes moè da se zabeleì e deka kapacitetot na instituciite e daleku poslab otkolku {to be{e porano, {to dava negativen kontrast na parlamentarnata demokrati-ja vo na{ata dràva.”

KOI PARTII GO SOÎNUVAA PRVIOT PARLAMENTAREN SOSTAV?1. VMRO-DPMNE2. Socijaldemokratski sojuz na Makedonija3. Sojuz na reformski sili na Makedonija4. Socijalisti~ka partija na Makedonija5. Stranka na Jugoslovenite vo Makedonija6. Partija za demokratski prosperitet7. Mladata demokratsko-progresivna stranka8. Partija za demokratski prosperitet vo Makedonija9. Narodna demokratska partija10. VMRO-Demokratska partija11. Partija za celosna emancipacija na Romite12. Nezavisni pratenici

Nikoj ne vleguva{e vo ova od li~ni pri~ini”, veli Xafer Alilovski, porane{en pratenik na SDSM.So nego se soglasuva i prate-nikot na toga{nata PDP, Ab-durahman Aliti.“U~estvuvav 12 godini vo Par-lamentot, no za prvpat na svojot maj~in jazik. Ve molam site vas koi denes ste pratenici da gi drìte nacionalizmot i pre-teraniot patriotizam podaleku.

Probajte da se nadminete sebesi. Na primer, ako opozicijata ima razumen predlog, neka se izglasa”, veli Abdurahman Aliti, pratenik na PDP.

jatni nad 30% nevrabotenost, so statisti~ki podatok za sekoj tret siroma{en gra|anin, so konstant-no zgolemuvawe na tro{ocite za ìvot i zakotven ìvoten stan-dard, so pove}e od dve milijardi evra javen dolg, od koj parite najmalku se koristat za razvoj, so prazni fondovi i uni{teno stopanstvo. Sostojbite vo zdravstvoto, obra-zovanieto, sudstvoto, javnata administrcija, socijalnata poli-tika i mediumite baraat itni reformi, koi s$ u{te stojat kako predlozi na hartija.So vakvi sostojbi vnatre, krajno nesigurni pozicii na me|unarodnata scena, otvoren problem so Grcija (dràva, koja, ironi~no, e najgolemiot inves-titor od site sosedi), na koj namesto da se raboti, se bildaat rejtinzi i se grabaat politi~ki poeni, vo Makedonija po dve decenii postoewe neizbe`no e da zapra{ame - za vakva li idnina

8 KOMENTARI I ANALIZI15.11.2010 PONEDELNIK

EVROPA ILI EVROPSKITE VREDNOSTI???

Nekolku godini po red Makedonija se obiduva da go zapo~ne procesot na pregovori so

Evropskata unija. Nekolku godini po red Makedonija ne e vo redot na dràvi za koi e edinstveno potrebno da gi ispolnat Kopnha{kite kriteriumi za ~lenstvo vo Evropskata unija. Nekako se navik-navme da ja prifa}ame nepravdata i se navik-navme da se pot~inuvame na voljata na nedobrona-mernicite. Pred dve godini, spored toga{nite tvrdewa na ekspertite, ne dobivme pozitivna ocenka i pre-poraka od Evropskata komisija, ne zaradi toa {to ne ja zasluìvme, tuku edinstveno poradi toa {to ne postignavme dogovor so Grcija, a vo vrska so nivnoto ultima-tivno barawe za promena na imeto na Republika Makedonija. Minatata go-dina, spremni i podgotve-ni, poradi dve-tri godini silni i nevalorizirani reformi, Makedonija dobi

preporka za pregovori, no ne i pregovori. Iako bevme oceneti kako lider vo reformite, ne se izna-jde vnatre{na sila vo Unijata koja bi uspeala problemot na Grcija so nas da ne stane i prob-lem na Unijata so nas. Ovaa godina, o~igledno se povtori dobrata ocenka za napredokot, no bez garancija i bez sigurn-ost za nejzina valori-zacija kako dobivawe na datum za pregovori za polnopravno ~lenstvo vo Evropskata unija.Site gra|ani na Make-donija, nekolku godini po red so netrpenie gi o~ekuvaa izve{taite. Toa o~ekuvawe be{e bazirano isklu~ivo na verbata vo Unijata i na verbata vo principite vrz osnova na koi taa postapuva. Za àl, otsustvoto na realna akcija za ispol-nuvawe na agendata za priem na Makedonija i diplomatskoto pov-lekuvawe na Unijata pred naletot na gr~kata drskost i isklu~ivost kon na{ata dràva, kaj

na{ite gra|ani otvaraat se pogolema rezervira-nost i vozdrànost i kon ovie i sli~ni izve{tai i dokumenti, no i kon ver-bata za brz i efikasen proces za za~lenuvawe na Makedonija vo evrop-skoto semejstvo. Ne veruvam vo tvrde-wata deka Unijata e bez sila da se soo~i so ovoj problem. Da, Makedonija e onaa koja e pod ucena i od koja se bara da napravi otstapka. No, da ne zaboravime deka tokmu Evropskata unija i nejzinite institucii i proceduri se alatkata za ucena. Ovie proceduri i institucii ne se samo vo sopstvenost na Grcija, tuku i na site ostanati ~lenki na Unijata. @alno e koga obedinuvaweto na Evropa ne moè da se zavr{i, no u{te poàlno e koga toa e pri~ineto od neevropski pobudi i politiki.[to i da se slu~i, jasno e deka nie morame da prodolìme na patot kon reformite. Nie ova ne go pravime poradi

barawata na evropskata birokratija, nie ova go pravime poradi mnogu drugi pri~ini. Prvo, idejata za demokratija i sloboda ne e nova za nas. Makedoni-ja spodeluva demokratski i slobodarski vrednosti mnogu godini nanzad. Nie, iako pod jaremot na drugi sistemi, uspevavme da ja za~uvame idejata za demokratija. Vtoro, proevropskiot i prozapadniot politi~ki koncept na dejstvuvawe moète da go pronajdete niz politi~kata misla na mnogu vidni Makedonci vo minatoto. Treto, na{iot narod, vo ogromni procenti ja podrùva idejata za na{e integrirawe vo ev-ro-atlanskite organizacii. êtvrto, znaeme deka so svojata kultura, civi-lizacija i rabotlivost, nema samo da bideme korisnici na evropskata solidarnost, tuku }e bi-deme i realni potmoga~i na istata (vpro~em, toa go dokaùvame so na{ite anga`mani vo misiite vo

Irak i Avganistan). No, sepak i ovaa go-dina bevme neprijatno iznenadeni so lo{o izme-reniot poteg za izbegnu-vawe na terminot “make-donski” vo Izve{tajot na Unijata. Ovoj gest na{ite gra|ani seri-ozno gi pogodi i nanese te{ka nepravda. Ima pravila po koj mora{e da se drì Grcija. Tie pravila se sodràni vo privremenata spogodba. No, dokolku Grcija ne se drì do niv, toa ne zna~i deka treba da gi pritiska i zloupotrebuva me|unarodnite institucii so toa {to i tie }e bidat vovle~eni vo nepo~ituvaweto na odred-bite od ovoj bilateralen dogovor.Za sre}a dobivme iz-vinuvawe i potvrda deka stanuva zbor za gre{ka. No, ostanaa dve dilemi. Prvo, dali izvinuvaweto e poradi otsustvoto na terminot “makedonski” ili e poradi nedorazbi-raweto i dali opozici-jata vo Makedonija razbra deka i vo tolku seriozni

ILIJA DIMOVSKIdirektor na Centarot za komunikacii na VMRO-DPMNE i pratenik vo sobranieto na RM

dokumenti, evropskite institucii moàt da napravat gre{ka. Jas sakam da prodolìme ponatamu, no i znam deka site sakaat. Znam deka i idnata godina Make-donija }e bide dràva koja }e beleì napre-dok vo site oblasti, bez razlika dali vo edna ili dve toj }e bide poslab, umeren ili zabeleìtelen. Zna~ajno e da ne se zapre, no da ne zaboravime deka vo ovoj moment e u{te pozna~ajno da se zapre ultimatumot od strana na na{iot sosed i da se zapre zloupotrebata na ev-ropskite institucii i proceduri vo nasoka na sproveduvawe na neevropska politika. Ednoto e obvrska za nas, no vtoroto e ob-vrska za demokratska i slobodarska Evropa.

KIRIL NEJKOVRakovoditel na Proektot za korporativno upravu-vawe na Me|unarodnata finansiska korporacija (IFC) vo Makedonija

KIRIL NEJKOVRakovoditel na Proektot za korporativno upravu-

rza korporativno upravu-vawe na Me|unarodnatafinansiska korporacija

u rfinansiska korporacija (I(( FCCCC) )) vo Makeddddonijjjjjjaf r r(IFC) vo Makedonija(IFC) vo MakedonijafKlu~no za iden-

tifikuvawe na novite rizici e da se os-tane elasti~en

i fleksibilen, }e re~e Brad Ejms, Direktor za vnatre{na revizija na IT vo Hjulit Pakard. Toj smeta deka vnatre{nite revizori treba da bidat podgotveni da gi pregrnat promenite koi gi nosat novinite vo strate{kite nasoki na kompanijata, bez razlika dali ovie promeni se poradi preze-mawe na opredelena kom-panija, ili pak poradi probiv na novi pazari, ili pak voveduvawe na novi tehnologii. Site ovie novini nosat novi rizici, i vnatre{nite revizori treba da davaat predlozi kako tie novi rizici da bidat kontro-lirani i upravuvani.I tokmu vo toa e novi-nata. Vo nekoi kompanii od vnatre{nite revizori ne se o~ekuva ve}e samo da gi kontroliraat kon-trolite. Od niv denes se o~ekuva da gi sozdavaat. Se prifa}a argumentot deka poradi ova tie }e dojdat poblisku do samite biznis procesi, i so toa }e zagubat del od neza-visnosta, no vo ovoj mo-ment iskustvoto ukaùva

deka vredi da se `rtvuva procent na nezavisnost, za da se dobie mnogu pove}e vnatre{no znaewe.Vnatre{noto znaewe za biznis procesite ne go imaat vnatre{nite revizori. Toa znaewe go imaat onie koi rabotat na tie procesi, pa vo mo-mentov najsveìte razmis-luvawa za vnatre{nata revizija povikuvaat ova znaewe da se iskoristi. No kako? Preku soz-davawe na u{te edno nivo na revizija. Eve, za potrebite na ovoj tekst da go imenuvame kako „u{te po-vnatre{na revizija”. Za potrebite na napisot “Sostojbata na kontrola-ta” objaven vo posledniot broj na Internal Audi-tor, Rasel Xekson za ova nivo na kontroli koristi mnogu povoobi~aen termin “profesionalci za usogla-senost”.Ovie u{te povnatre{ni revizori im pomagaat na redovnite vnatre{ni revizori: tie na dnevna osnova gi vr{at re-vizija na biznis pro-cesite vo delovite na organizacijata vo koja rabotat, i toa go pra-vat na ist na~in i vo vrska so toa proizvedu-vaat isti izve{tai kako {to toa bi gi pravele

vnatre{nite revizori. No nivniot fokus e pogolem, a opsegot na procesi koi gi kontroliraat e pomal. Zna~i, tie se na bran-ikot na rizicite, tie se pobrojni od vrabotenite vo slu`bata za vnatre{na revizija i tie se pro-fesionalno po upateni vo procesite koi treba da gi kontroliraat. Toa e dobrata strana na medalot. Lo{ata strana e spomenata pogore – ovie profesionalci za usoglasenost ne se dovolno nezavisni. Brad Ejms od Hjulit Pakard, koj vsu{nost osobeno se pot-pira na vakviot pristap na interno-autsorsirawe na vnatre{nata reviz-ija re{enieto za neza-visnosta go nao|a vo – pravilnikot za vnatre{na revizija. Toj smeta deka ako procedurata za done-suvawe na ovoj pravilnik e dovolno kontrolirana i dokolku toj vo sebe sodrì dovolno za{tita na nezavisnosta, i dokolku istiot se pri-menuva konzistentno i u{te redovno se revidira – toj pravilnik moè da stane, i vo Hjulit Pakard stanuva, zadolìtelen i za noviot red na vnatre{ni revizori, i so toa gi obvrzuva na

zadovolitelno nivo na nezavisnost. Ova se uslovite za da se vovede nov red na vnatre{ni revizori. Us-lovite za toj nov red da opstane e izve{taite na istiot da bidat – uver-livi. Vo tehni~ko zna~ewe na zborot, uverlivosta zna~i ovie izve{tai, bazirani na upatstva od strana na vnatre{nite revizori vo vrska toa {to to~no treba da bide kontrolirano, da po-nuduvaat zaklu~oci koi vnatre{nata revizija }e gi koristi bez potreba da se vr{i novo testirawe. Toa moè da se postigne preku definirawe na in-dikatori koi profesion-alcite za usoglasenost i vnatre{nite revizori zaedni~ki }e gi izgotvat i vrz osnova na niv }e opredelat soodvetno nivo na tolerancija na otsta-puvawa. Koga naodite }e bidat so materijalno otstapuvawe nad pri-fatenoto nivo, od pro-fesionalcite za usogla-senost }e se o~ekuva ne samo da go utvrdat toa, tuku da dejstuvaat so cel da se vratat procesite vo ramki na prifatlivite margini. Zna~i, vo kompaniite vnatre{nite revizori se

pove}e stanuvaat de-pozitori na znaewa i ve{tini koi imaat zada~a preku politiki za reviz-ija da gi diseminiraat ovie znaewa i ve{tini na drugi kontrolni grupi. Pri~inata za ovaa promena e {to proces-ite koi se kontroliraat vo kompaniite denes se mnogu posloèni vo odnos na minatata decenija, a voop{to da ne zboruvame za sostojbite pred toa. Vo ime na podobri sogledu-vawa na kontekstot na sekoj proces, dene{nata revizija otstapuva del od nezavisnosta. No vo isto vreme, vnatre{nite revi-zori, preku cikli~nosta na procesot na vnatre{na revizija, baraat sopstve-nicite na biznis pro-cesite i prvoto nivo na kontrolori postojano da mislat (a koga se veli postojano, navistina pos-tojano) kako tie gi pravat rabotite, i koi rizici proizleguvaat od toa, i kako so tie rizici orga-nizacijata nadobro da se spravi.Interesno vo seto ova e deka i najnovite razmis-luvawa povtorno ba-ziraat na „Vnatre{nite kontroli – Integrirana ramka” koi se ustav za ovie pra{awa u{te od

ELASTI^NOSTA NA VNATRE[NATA REVIZIJAKORPORATIVNO UPRAVUVAWE

1992. „Se ~ini deka ovaa Integrirana ramka e tuka od sekoga{. Taa ne se menuva. Kontrolite koi taa gi predvidu-va se primenlivi na se {to pravi{, bez razlika dali se toa politiki ili proce-duri, ili finansiski izve{tai, ili su-pervizija i upravu-vawe” }e re~e Stiven Xejmson, {ef na vnatre{nata revizija na Komuniti Trast Bankorp. E, {to ti e dijalek-tika. Koj vooop{to pomislil deka vnatre{nata revizija po~iva na nea.

Proektot za korpora-tivno upravuvawe e poddràn od [va-jcarskiot sekre-tarijat za ekonomski pra{awa (SEKO). IFC e del od Grupacijata na Svetska banka. Iznesenite stavovi se na avtorot i ne gi odrazuvaat nu`no stavovite na IFC.

�� Poslednite inovacii vo vnatre{nata revizija predviduvaat sozdavawe na u{te edno nivo na revizija, koe se nao|a me|u vnatre{nite kontroli i vnatre{nata re-vizija. Ova ve}e funkcionira vo Hjulit Pakard. Iako ovoj pristap ima i svoi ne-dostatoci, vo ovaa kompanija veruvaat deka istite gi imaat namaleno na prifatli-vo nivo.

�� Za àl, otsustvoto na realna akcija za ispolnuvawe na agendata za priem na Makedonija i diplomatskoto povlekuvawe na Unijata pred naletot na gr~kata drskost i isklu~ivost kon na{ata dràva, kaj na{ite gra|ani otvaraat se pogolema rezerviranost i vozdrànost i kon ovie i sli~ni izve{tai i dokumenti, no i kon verbata za brz i efikasen proces za za~lenuvawe na Makedonija vo evropskoto se-mejstvo.

17.03.2010 9

9KOMPANII PAZARI I FINANSII 15.11.2010PONEDELNIK

Drasti~en pad na izdadenite odo-brenija za gradba vo prvite devet meseci meseci od godinava. Spored

statisti~kite podatoci, vo ovoj period se izdadeni vkupno 2.134 odobrenija, dodeka vo istiot period minatata godina bile izdadeni 3.074, {to e za 30% pomalku. Pad na brojot na izdadeni odobrenija ima i kaj visokogradbata i niskograd-bata, no i kaj izdadenite odobrenija za rekonstrukcija na objektite. Dràvniot zavod za statis-tika objavi deka vo septemvri ima izdadeno za 13,6% pove-}e odobrenija vo sporedba so istiot period lani. Vo Ministerstvoto za transport brojkite gi protolkuvaa kako dokaz za po~etok na grade`na ekspanzija, {to bi zna~elo i preduslov za podobruvawe na ekonomskata sostojba. No, so ogled na faktot deka najgolem del od odobrenijata se izdade-ni na fizi~ki lica, duri 215, a samo 53 se za delovni subjekti, ekspertite se somnevaat deka }e ima zna~itelno razmrdu-vawe na grade`ni{tvoto vo idniot period"Ima mnogu komponenti koi

BERZANSKI INFORMACII

2.260

2.265

2.270

2.275

2.280

2.285

2.290

2.295

2.300

08/11/10 09/11/10 10/11/10 11/11/10 12/11/10

MBI 10

2.410

2.420

2.430

2.440

2.450

2.460

2.470

2.480

08/11/10 09/11/10 10/11/10 11/11/10 12/11/10

MBID

112,60

112,70

112,80

112,90

113,00

113,10

113,20

113,30

113,40

08/11/10 09/11/10 10/11/10 11/11/10 12/11/10

OMB

ПОКАЗАТЕЛИ ЗА КОМПАНИИ - ЕЛЕМЕНТИ НА ИНДЕКСОТ МБИ10 12.11.2010

ALK (2009) 1.431.353 3.890,00 390,18 9,97 0,89

BESK (2009) 54.562 6.755,00 341,43 19,78 0,20

GRNT (2009) 3.071.377 522,00 105,83 4,93 0,52

KMB (2009) 2.014.067 3.235,07 533,81 6,06 0,94

MPT (2009) 112.382 24.000,40 / / 0,67

REPL (2009) 25.920 38.500,00 5.625,12 6,84 0,77

SBT (2009) 389.779 2.650,50 211,39 12,54 0,60

STIL (2009) 14.622.943 166,00 0,11 1.501,18 2,32

TPLF (2009) 450.000 3.200,00 61,42 52,10 0,94

ZPKO (2009) 271.602 1.949,95 / / 0,26

ХВ P/BВкупно

издадени акции Просечна ценаНето добивка

по акција P/E

ПРОМЕТ ПО ПАЗАРНИ СЕГМЕНТИ 12.11.2010

Промет во ЕВРА

Број на трансакции

% на промена

обврзници 110.164 19 1.849,08

обични акции 21.266 26 -94,29

Вкупно Официјален пазар 131.431 45 -65,27

обични акции 18.396 15 -16,83

Вкупно Редовен пазар 18.396 15 -95,41

12.11.2010

Име на компанијатаПросечна

цена (МКД)%

Износ (МКД)

Бетон Штип 800,00 14,29 140.800

Макстил Скопје 171,00 2,83 8.550

ФЗЦ 11 Октомври Куманово 715,00 2,7 28.600Арцелормиттал Скопје (ЦРМ) 120,00 2,56 30.000Арцелормиттал Скопје (ХРМ) 128,00 2,14 16.000

Раде Кончар Скопје 1800 -2,70 298.800

Македонски Телеком Скопје 450,69 -1,21 315.485

Алкалоид Скопје 3.900,05 -1,04 8.970.125

Комерцијална банка Скопје 3.269,07 -0,93 10.212.563

Топлификација Скопје 3.250,00 -0,27 347.750

Име на компанијатаПросечна

цена (МКД)%

Износ (МКД)

Комерцијална банка Скопје 3269,07 -0,93 10.212.563

Алкалоид Скопје 3900,05 -1,04 8.970.125

Макпетрол Скопје 24.287,43 0,67 1.481.533

Македонијатурист Скопје 2401 0,04 1.272.530

Топлификација Скопје 3250 -0,27 347.750

12.11.2010АКЦИИ СО НАЈГОЛЕМ ПРОМЕТ

12.11.2010АКЦИИ СО НАЈГОЛЕМ ПАД

Име на компанијата

Просечна цена (МКД)

%Износ (МКД)

АКЦИИ СО НАЈГОЛЕМ ПОРАСТ ПРИНОС НА ОТВОРЕН ИНВЕСТИЦИСКИ ФОНД

Отворен инвестициски фондНето-имот на

фонд (ден.) 1М 3М 6М YTD 1YПодатоците се однесуваат за

ILIRIKA JIE 29.894.744,48 3,26% 1,89% -4,96% -1,63% -10,48% 10.11.2010

ILIRIKA GRP 28.308.885,46 3,72% 11,79% 5,42% 11,27% 9,07% 10.11.2010

Иново Статус Акции 18.870.945,36 1,30% -4,19% -7,91% -15,79% -31,25% 10.11.2010

KD Brik 25.672.554,54 3,03% 3,86% 9,71% 11,15% 11,51% 09.11.2010

KD Nova EU 24.104.527,37 3,26% 2,22% -3,71% -2,86% -18,39% 09.11.2010

КБ Публикум балансиран 21.986.672,08 1,58% 2,42% -1,13% -0,33% -2,21% 11.11.2010

12.11.2010

(Podatocite vo tabelite i graficite gi obezbeduva Makedonskata berza za hartii od vrednost. Vrednostite koi gi gledate deneska, se od posledniot den na trguvawe, petok - 12.11.2010)

SOWA [email protected]

OPA\A INTERESOT ZA GRADEWE

ZA DEVET MESECI IZDADENI 30% POMALKU ODOBRENIJA ZA GRADBA

Iako samo vo septemvri bile izdadeni 268 odobrenija za gradba, {to e za 13,6% pove}e od istiot mesec minatata godina, vo prvite devet meseci godinava brojot na izdadeni odobrenija e za 30% pomal. Ekspertite velat deka nema indikacii deka vo idnina }e ima grade`na ekspanzija, zatoa {to pogolemiot del od odobreni-jata se izdadeni na fizi~ki lica koi gradat individualni objekti

MBID E SOSTAVEN OD 15 NAJLIKVIDNI AKCII NA KOMPANII �KOTIRANI NA PAZAROT NA JAVNO POSEDUVANI DRU[TVA

MBI 10 E SOSTAVEN OD 10 NAJLIKVIDNI AKCII NA KOMPANII KOTIRANI �NA OFICIJALNIOT PAZAR NA MAKEDONSKA BERZA

OMB E SOSTAVEN OD NAJLIKVIDNITE OBVRZNICI �KOTIRANI NA MAKEDONSKA BERZA

velat deka nema da ima razmr-duvawe vo grade`ni{tvoto. Apsolutno ne se soglasuvam deka ima, nitu, pak, deka }e sleduva grade`na ekspanzija, zatoa {to edinstveno {to se gradi vo Makedonija se in-dividualni objekti, odnosno zgradi. Razlikata me|u doz-volite za gradba na fizi~ki lica i delovni subjekti e 90% nasproti 10%. Moèbi ima i nekoi kapitalni objekti, no osven "Skopje 2014" ne mi teknuva na nitu eden drug", objasnuva Skender Palo{i, porane{en zamenik-minister za transport. Palo{i dodava deka faktot {to mese~no samo 54 grade`ni kompanii vo cela Makedonija dobile odobrenija za gradba e katastrofalen podatok. Od grupacijata za grade`ni{tvo pri Stopanskata komora velat deka porastot na dozvoli za gradba vo septemvri bil “blag”, no dodavaat deka, sepak, godi-nava ima zna~itelno opa|awe vo sporedba so prethodnite dve godini. "Dobro e da ima porast, no li~no vo Komorata ne sme osetile deka ne{to zna~itelno se podobruvaat promenite vo grade`niot sektor. Sekako deka toj procent bi bil pogolem dokolku vremenskiot rok za izdavawe na dozvoli za gradba bi se namalil", veli Nikola Velkovski, pretsedatel na Gru-

REGIONALNITE BERZI, PODOBRI OD SVETSKITE

Krajot na prviot krug od slabata proda`ba na akcii i udeli na Fondot za penzisko, odlukata za dokapitalizacija na Komercijalna banka, kako i

u~estvoto na Makedonskata berza zaedno so tri make-donski kompanii na pettata regionalna investitorska konferencija vo Viena se nastanite koi gi odbeleàa slu~uvawata na pazarot na capital izminatata nedela. Makedonska berza trguvaweto go zavr{i so vkupen berzanski promet od 1,6 milioni evra za 54% pogolem od prethodnata nedela. Najtrguvana hartija od vrednost be{e obvrznicata od devetata emisija na obvrznici za denacionalizacija so promet od 714.000 evra. Kaj akciite najlikvidna so promet od 269.000 evra be{e akcijata na Komercijalna banka. Osnovniot berzanski indeks MBI10 beleì pad od 0,46% na ne-delno nivo zavr{uvaj}i na iznos od 2264,58 indeksni poeni. MBID indeksot pak porasna za 2% na vrednost od 2458,36 indeksni poeni. Indeksot na obvrznici OMB isto taka porasna za 0,34% na vrednost od 112,79 indeksni poeni.Od regionalnite berzi, rast na prometot od 41,41%, minatata nedela zabeleà berzata vo Zagreb, vo vkupna vrednost od 12,5 milioni evra. Berzanskiot indeks CROBEX beleì pad od 0,99% na vrednost od 1862,62 indeksni poeni. Kaj berzata vo Belgrad imame rast na indeksot Belex 15 za 1,34% na vrednost od 637,25 indeksni poeni, no zatoa pak ima pad od 8% kaj prometot koj iznesuva{e 4,8 milioni evra. Situacijata kaj Wujor{kata berza izminatata nedela moè da se opi{e kako op{ta rasproda`ba na hartii od vrednost. Indeksite beleàt pad vo ~etiri od pette trgovski denovi. Dow Jones i S&P zabeleàa pad na nedelno nivo od 2,2% a Nasdaq od 2,4%. Na evropskite pazari na kapital, britanskiot berzanski indeks FTSE 100 beleì pad od 0,3%, francuskiot SAS 40 se sniì za 0,9%, edinstveno germanskiot DAX nedelata ja zavr{i so rast od 0,1%. Vo Azija, japonskiot berzanski indeks Nikkei 225 beleì pad od 1% kako i na berzata vo Hong Kong. Najgolem pad voAazija od 2,3% ima{e kaj kineskiot indeks Shanghai.

pacijata za grade`ni{tvo vo Stopanskata komora.

DEL OD GOLEMITE GRADE@NI KOMPANII DOBRO RABOTAT?!

Golemite grade`ni kompanii se optimisti deka vo idnina }e imaat pove}e rabota.'Ovaa godina rabota ima{e za site kompanii od sektorot grade`ni{tvo, a ne samo za Beton. Najgolem problem so koj se soo~uvame momentalno e nedostigot od rabotna sila. I idnata godina treba da bide dobra za ovoj sektor dokolku se realiziraat najavite na Vladata za izgradba na kapi-talni objekti. Ako po~ne da se gradi koridorot 10, potoa fazite 2 i 3 od hidrosistemot

Zletovica, kako i drugi objekti, idnata godina }e bide solidna za grade`ni{tvoto", veli Tra-jko Trpevski, direktorot na Beton od Skopje. Spored nego, ostvaruvaweto na prihodi od stranstvo kaj ovoj sektor e mnogu te{ko, iako se nudat kako mo`ni destinacii za anga`man od nekoi afrikanski dràvi, kako {to se Libija, Alìr i drugi. Iako i Granit uspe{no gi zavr{i trite kvartali godi-nava, ostvaruvaj}i neto-dobivka od 3,7 milioni evra, sepak, vo odnos na lani dobivkata e poniska za 11%. Najgolem pad od 19% ima kaj prihodite od izvoz koi godinava dostignaa suma od 1,34 milioni evra.

10 KOMPANII PAZARI I FINANSII15.11.2010 PONEDELNIK

Рочности преку ноќ 1 нед. 1 мес. 3 мес.

Благајнички записи 4.50% СКИБОР 2.86% 3.72% 4.74% 5.58%

Ломбарден кредит 6.00% МКДОНИА

Извор: НБРМ

КУРСНА ЛИСТА Банка

Среден курс 3м 6м 12м 24м 36м

во денари Стопанска 6.20% 7.00% 7.20% 10.00% 10.40%

ЕМУ евро 61.5733 Комерцијална 6.00% 6.90% 7.30% 10.10% 10.50%

САД долар 44.9080 НЛБ Тутунска 6.00% 6.80% 7.20% 10.00% 10.20%

В.Британија фунта 72.3796

Швајцарија франк 46.0982

Канада долар 44.4540 EUR USD GBP CHF

Австралија долар 44.5055 61.6 45.2 71.9 46Извор: НБРМ

РочностКАМАТНИ СТАПКИ НА ДЕНАРСКИ ДЕПОЗИТИ КАЈ ДЕЛОВНИ БАНКИ

ОСНОВНИ КАМАТНИ СТАПКИ НА НБ

ДЕВИЗЕН КУРС ВО МЕНУВАЧНИЦИ

МЕЃУБАНКАРСКИ КАМАТНИ СТАПКИ

Држава Валута

Investiciite i kapitalot se pla{liva kategorija, vo vreme na kriza tie begaat na posigurni desti-nacii. Finansiskata kriza e dokaz za toa, poradi {to vo idnina ne treba da o~ekuvame razvoj bez sopstveni sili i kapital

Razvojot na doma{nite ekonomii ne treba da se bazira samo vrz osnova na vlez na stranskite

investicii. Ekonomiite na dràvite, osobeno onie vo razvoj i tranzicija, mora da rastat vrz osnova na sopstveni napori, inves-ticii i kapital. Strancite, barem dodeka ne se opora-vi globalnata ekonomija, se poretko }e gi gledame kako dvigateli na ekonomskiot razvoj, ocenuvaat ekono-mistite od Ekonomskiot fakultet vo Skopje.“Na Makedonija i treba nov model na ekonomski razvoj koj }e bide baziran vrz osnova na doma{nite investicii i kapital kako i vrz baza na {tedeweto. Cenata na pozajmuvawe od stranstvo e visoka a stranskiot kapital se pote{ko doa|a” izjavi Trajko Slaveski, profesor na Ekonomskiot fakultet od Skopje za vreme na me|unarodnata konferen-cija odràna po povod 60 godini od postoeweto na ovoj fakultet.Zemjite vo razvoj vo ovoj period od 20 godini na tranzicija se obiduvaa da gi dostignat razvi-enite zemji, potecira Slaveski. Spored nego, preminuvaweto od eden centraliziran sistem na upravuvawe, vo nov sistem na otvorena ekonomija i kapitalizam vlijae{e za golema pobaruva~ka na proizvodi kako {to se av-tomobili, nedvi`nosti no i oformuvawe na kompanii.

EKONOMSKITE EKSPERTI PORAÛVAAT

RAZVOJ NA EKONOMIJATA SAMO PREKU SOPSTVENI INVESTICII

METODI [email protected]

Toa dovede do zgolemu-vawe na pobaruva~kata i potro{uva~kata kaj ovie zemji {to rezultira{e so niven razvoj, osobeno kaj balti~kite dràvi kaj koi silno vlijanie vrz razvojot ima{e nivnata bliskost so skandinavskite dràvi.“Makedonija, kako i drugite dràvi vo tranzicija, za vreme na investiciskiot balon, iako vo pomala mera sepak po~ustvuva poz-itivni efekti od vakvata situacija. Dokaz za toa se i slu~uvawata kaj make-donskata Berza na hartii od vrednost, a isto taka beleìme i postojan rast na cenata kaj doma}in-stvata predizvikan od balonot koj se sozdade kaj nedvi`nostite. Seto toa dovede do o~ekuvawa deka }e imame zgolemuvawe na investiciite. Sepak del od niv ne se realiziraa po-radi ekonomskata kriza i pukaweto na investiciskiot balon,” veli Slaveski.Deka idninata na na{ata ekonomija leì vo na{i sopstveni race, potencira i Xozef Breda, profe-sor na univerzitetot vo Arizona.“Ekonomiite na dràvite vo tranzicija i natamu }e rastat. Toa ne se odnesuva samo kaj zemjite koi }e se priklu~at vo EU tuku i za site zemji vo regionot. No, za razlika od periodot pred krizata odnosno in-vesticiskiot balon, sega toj rast }e mora da se pravi preku sopstveni sili.To~no e deka ovie zemji se soo~uvaat so kriza i deka treba da se pravat odrede-ni izmeni vo monetarnite i fiskalnite strategii, no sepak ona {to e va`no e {to ovaa kriza e uvezena

TRAJKO SLAVESKIPROFESOR NA EKONOMSKIOT FAKULTETNa Makedonija i treba nov model na ekonom-ski razvoj koj }e bide baziran vrz osnova na doma{nite investicii i kapital kako i vrz baza na {tedeweto. Cenata na pozajmuvawe od stranstvo e visoka a stranskiot kapital se pote{ko doa|a

od SAD. Zatoa ovie zemji ne treba da se pla{at od tranzicijata bidej}i taa e dobra rabota” veli Breda.

IDNINATA E VO ZGOLEMENO [TEDEWE

Ekonomistite sugeriraat da se napravat napori da se smeni razmisluvaweto na makedonskite gra|ani i vo pogled na {tedeweto.“Ne e problemot kako Vladata treba da reagira, tuku kako moè da reagira. Dokolku stranskite investi-tori ne gledaat efektivna potro{uva~ka za nivnite proizvodi, tie nema da in-vestiraat. Oporavuvaweto na makedonskata ekonomija treba da se zasnova na doma{nata za{teda i doma{nite resursi, a ne

da se o~ekuva da bide in-vestiran stranski kapital” smeta Brada.Slaveski pak potencira deka nejasnotiite kaj zdravstvenoto i penziskoto

osiguruvawe, mora da gi natera gra|anite da go promenat svoeto razmis-luvawe vo nasoka na pogolemo {tedewe, no i iznao|awe na novi na~ini

za finansirawe.“Vo poodminati godini ne moè da o~ekuvaat mnogu od penziskite fondovi bez razlika za koj stolb se raboti,” veli Slaveski.

Makedonija treba da gi zeme 400 – te milioni evra kredit od Me|unarodniot monetaren fond, no ne treba da gi tro{i tuku da gi ~uva kako rezerva. Ako nabrzina gi potro{ime toa }e bide lo{ signal koj }e go pratime do finansiskite pazari. Ekonomistite se soglasuvaat deka ovie pari ne treba da se potro{at za pokrivawe na dolgovite ili za plati za administracijata i transferi za socijalata i zdravstvoto. Porane{niot minister za finansii pak, tvrdi deka kreditot ne e taka evtin kako {to se pretstavuva. Negovata kamata raste kako {to }e se povlekuvaat sè pove}e pari.“Va`no e za vladata da go zeme ovoj kredit. Dokolku bide zemen treba da se vnimava so negovoto tro{ewe. Spored uslovite, ako nadminete 300% od kvotata, a toa bi bile nekade 240 milioni evra za Makedonija ka-matnata stapka se zgolemuva za 2 procentni poeni, zna~i }e bide 3,3% ili 3,5%. Ova ne se sredstva {to se zamisleni deka treba da gi dobiete i da gi popolnite site dupki {to prethodno ste gi napravile. Odva`no e da gi imate tie sredstva kako rezerva,

kako ne{to {to ve pravi posilen vo o~ite na drugite, no bi bile mnogu slabi ako gi zemete i gi potro{ite za 6 do 12 meseci” istakna Slavevski.Preporakata na akademik Taki Fiti, e sredstvata od MMF da bidat tro{eni za realizacija na krupni infrastrukturni proekti pri ~ija realizacija }e bidat angaìrani doma{ni resursi so cel parite da ostanat tuka a ne za pokrivawe na tekovni i socijalni tro{oci“Ekonomskata teorija ukaùva na toa deka nikoga{ vo uslovi na kriza i recesija, bux-etskiot deficit ne se koristi za pokrivawe na tro{oci za socijalata ili za plati na administracijata. Progres edinstveno e moèn dokolku parite se naso~uvaat vo krupni infrastrukturni proekti za koi vo edna dràva postoi golema potreba. Takvi se energetikata, pati{tata, èleznicata. Ako tie sredstva se potro{at na nabavki na avtomobili, kompjuteri ili spomenici i buxetskiot multiplikator }e e na nula” potencira Fiti.

DA SE VNIMAVA SO KREDITOT OD MMF

17.03.2010 11


Poradi protekcionizmot koj go forsiraat dràvite preku kriteriumite za boduvawe, koi se vo ko-rist na kompaniite od zemjite od kade {to se objavuva tenderot, makedonskite firmi s$ poretko konkuriraat na javnite povici vo stranstvo

Mal e brojot nadoma{ni kom-panii koi sa-mostojno se ja-vuvaat na me-|unarodni ten-

deri, a onie koi se odlu~uva-at da apliciraat, naj~esto toa go pravat vo dogovor so nekoja od kompaniite vo zemjite kade {to e objaven tenderot. Naj~esto, samo golemite gra-de`ni kompanii konku-riraat na me|unarodnite tenderi.“Malku se onie kompanii koi imaat mehnizacija i dovolen broj lu|e koi bi se nafa-tile da rabotat na nekoi od proektite vo stranstvo. Tuka se i bankarskite garancii koi pomalite grade`ni kom-panii te{ko gi obezbeduvaat”, veli Nikola Velkovski, pre-tsedatel na Zdruènieto na grade`ni{tvo, industrija na grade`ni materijali i ne-materijali pri Stopanskata komora.Bankarskite garancii se problem duri i za golemite kompanii koi gi ispolnu-vaat ostanatite uslovi kako mehanizacija i dovolen broj stru~ni lica i rabotnici.Tok-mu visinata na bankarskite garancii, a ne goleminata na proektite, e pri~inata poradi koja kompaniite

BANKARSKITE GARANCII SE PRE^KA ZA UÊSTVO NA STRANSKI TENDERI

ME\UNARODNI TENDERI SE DOBIVAAT SAMO SO ORTACI OD STRANSTVO

MARINA [email protected]

naj~esto sklu~uvaat part-nerski dogovor so stranski kompanii za zaedni~ki nastap na me|unarodni tenderi.“Nema banka vo zemjava koja moè da ni izdade ban-karska garancija na tolku visoka suma. Stanuva zbor za ogromni proekti, a za niv se potrebni i soodvetni bankarski garancii”, veli Trajko Trpevski, generalen direktor na Beton.Iskustvoto koe go imaat kom-paniite od me|unarodnite ten-deri pokaùva deka najlesno se zema rabota vo stranstvo preku dogovor so rezidentna kompanija.“Iako so godini rabotime vo stranstvo, nikoga{ ne sme konkurirale samostojno na me|unarodni tenderi. Sekoga{ koga imalo tender nie sme nastapuvale preku kompanii od zemjite od kade {to e objaven tenderot, za-toa {to zemjite si go {titat doma{noto proizvodstvo. Vo Srbija, kompanijata vo start dobiva 20 bodovi dokolku e doma{na”, veli Gligorie Gogovski, generalen direktor na Teteks. Poradi protekcionisti~kata politika ko ja ja vodat zemjite od regionot preku propi{uvaweto na kriteri-umite na javnite nabavki, kade {to rezidentnite kom-panii se boduvaat pove}e, Gogovski veli deka najsigurno se dobiva rabota dokolku

ME\UNARODNITE TENDERI DOSTAPNI NA VEB-STRANICATA NA STOPANSKA KOMORA Od neodamna, na oficijalnata veb-stranica na Stopanskata komora na Makedonija kompaniite moàt da gi sledat me|unarodnite tenderi koi gi objavuvaat Svetska banka, Evropskata komisija, Obedinetite nacii, Evropskata banka za obnova i re-konstrukcija.Bazata na tenderi im ovozmoùva makedonskite kompanii navreme da se in-formiraat i da gi podgotvat tenderskite dokumenti za javnite povici koi gi objavu-vaat me|unarodnite institucii.

doma{na kompanija konkuri-ra na javen oglas. “Vo dogovor so rezidentnata kompanija, taa samo aplici-ra, a nie ja proizveduvame namenskata koli~ina koja se bara vo tenderot”, veli Gogovski.No, pazarot vo zemjite od porane{na Jugoslavija e s$ pozatvoren za stranski kompanii. Grade`nite kompanii se àlat deka te{ko nao|aat rabotat vo stranstvo.”Vo Slovenija ve}e i ne moème da vlezeme. Sli~na e sostojbata i so Hrvatska. Tamu bevme prisutni, no doma{nata konkurencija n$ istisnuva s$ pove}e, zatoa {to sekoj si gi forsira

doma{nite kompanii. Zasega moème da rabotime vo Sr-bija, Crna Gora i Kosovo. Kaj niv s$ u{te nema grade`na kompanija koja izrasnala vo golem izveduva~. I s$ dodeka im nedostigaat mehanizacija i lu|e, nie sme

tuka”, veli Trpeveski.Toj veli deka dràvite, osven {to vodat protekcionisti~ka politika, vospostavuvaat me-hanizmi preku koi doma{nite kompanii gi forsiraat na stranskite pazari.“Vo Turcija, dokolku edna

kompanija izleze nadvor, zemjata se obvrzuva da pok-rie 20% od licitiranata suma. Taka {to kompaniite nastapuvaat i so poniski sumi, zatoa {to dràvata im gi pokriva zagubite”, veli Trpevski.

NLB Tutunska banka gi namali kama-tnite stapki na

potro{uva~kite, stanbenite i avtomobilskite krediti, a vovede i nov krediten proizvod. "Od 8 noemvri kamat-nata stapka kaj stanbenite krediti e namalena za 0,5% i sega, za novoodobrenite krediti, iznesuva 6,5% fik-sno za prvite tri godini na otplata na kreditot. Kamatite za Violetov i

Srebren potro{uva~ki kredit se namaleni za 1 procenten poen. Kaj novoodobrenite avtomobil-ski i hipotekarni krediti kamatnata stapka e nama-lena za 0,4%", se veli vo soop{tenieto od bankata.Pokraj toa, bankata vovede nov krediten proizvod i gi poednostavi kreditnite uslovi.“Od 8 noemvri pa do krajot na godinata stanbenite krediti }e se odobruvaat

so 50% poniski manipu-lativni tro{oci, a na klientite im e dostapen i nov proizvod- Violetov potro{uva~ki kredit vo EUR klauzula, a so ka-matna stapka od 8,4%”, soop{tuvaat od NLB Tutun-ska banka.NLB Tutunska banka ovozmoùva refinansirawe na potro{uva~ki, stan-beni krediti i kreditni karti~ki od NLB Tutunska banka i od drugi banki.

IK banka potpi{a dogo-vor so Fondot Green for Growth Fund (GGF) za

zaem od pet milioni evra namenet za finansirawe na proekti za podobruvawe na energetskata efikasnost na objektite. Ovoj kredit }e bide dostapen za makedonskite kompanii i doma}instva od 18 noemvri godinava."Ovoj proekt }e im pomogne na makedonskite firmi i doma}instva da ja namalat potro{uva~kata na energija

i da gi skratat tro{ocite", izjavi Kristofer Nouls, ~len na odborot na direktori na GGF.Doma}instvata, malite i sred-ni pretprijatija, op{tinite i javnite pretprijatija }e moè da apliciraat za koristewe na finansiski sredstva so proekti kako {to se podo-bruvawe fasadi, {to podraz-bira toplinska izolacija, zamenuvawe vrati i prozo-rci; sistemi za zatopluvawe, odnosno menuvawe na bojleri,

solarni toplinski sistemi za topla voda, rasporedu-vawe toplina, vnatre{no i nadvore{no osvetluvawe, kako i preminuvawe na priroden gas i koristewe obnovliva energija.Poedine~no, 500 iljadi evra e plafonot na finansiskite sredstva koi IK banka }e gi odobri za eden preoekt. Rokot na otplata e osum godini, a kamatnata stapka }e iznesuva 7% na godi{no nivo.

NLB TUTUNSKA BANKA SO NAMALENI KAMATNI STAPKI NA KREDITI

IK BANKA SO NOVA KREDITNA LINIJA ZA PROEKTI ZA ENERGETSKA EFIKASNOST

12 KOMPANII PAZARI I FINANSII15.11.2010 PONEDELNIK

PORADI ZLOUPOTREBITE NA EVROPSKITE PARI ZA OBRAZOVANIETO

EVROPA NEMA DA GI ODMRZNE FON-DOVITE ZA MAKEDONSKITE STUDENTI

Pretstavnicite na makedonskite univerziteti, koi dosega redovno razmenuvaa studenti so drugite ev-ropski univerziteti, se àlat deka ukinuvaweto na stipendiite e na {teta na kvalitetot na studiite i karierite na studentite

VIKTORIJA [email protected]

Otkako op{tata raspra-va za buxetot za idnata godina se svede pri

kraj, opozicijata komentira deka neprisustvoto na min-isterot za finansii, Zoran Stavreski, na sednicite na Komisijata za finansirawe i buxet e skandalozno i pokaùva ignorantski odnos kon pratenicite. Pratenikot na SDSM, Vlado Bu~kovski, izjavi deka nema konstruktiv-na rasprava, bidej}i minis-terot Stavreski ne e prisuten za da gi slu{ne zabele{kite

na opozicijata za noseweto na dràvniot buxet.Spored niv, iako Vladata deklarativno objavi deka buxetot za 2011 godina }e bide vo funkcija na razvo-jot, sepak, vo predloènite kapitalni investicii nemalo konkretni proekti koi }e ja pottiknat ekonomijata. “Ovie 375 milioni {to gi planira Vladata za kapital-ni investicii za 2011 godina se ednakvi na parite {to za istata namena bea predv-ideni prvi~no vo buxetot za

godinava. No, vo realnosta ne se gleda realizacija na kapitalni proekti, osven spomenicite od "Skopje 2014", izjavi Bu~kovski. Pratenicite od vladeja~kata partija, vo otsustvo na min-isterot za finansii, se obiduvaa da go odbranat predloèniot buxet, so ar-gumenti deka kone~no se podobruva strukturata na javnite rashodi so izdvo-juvawe na pove}e pari za razvoj i pomalku za tekovni tro{oci.

OPOZICIJATA GO BARA STAVRESKI NA RASPRAVA ZA BUXETOT

Metodij velat deka ne znaat dali im se stopirani stipen-diite od EU."Nie nemame direktna infor-macija za ne{to takvo. Samo konkurirame za tie stipendii, no univerzitetot ne dobiva povratna informacija. Ne znaeme dali e zako~en pro-cesot na stipendirawe", velat ottamu.Studentite velat deka dràvata ne im nudi mnogu mo`nosti da se dokvalifikuvaat so pomo{ na evropskite fondovi, nitu, pak, svoeto obrazovanie da go prodolàt vo nekoj evropski univerzitet."Dràvata ne nudi mnogu mo`nosti za stipendirawe i napredok na kvalitetni stu-

denti, me|utoa, treba pogolem interes i anga`man i od strana na studentite", veli stu-dentka od Ekonomskiot fakultet vo Skopje.Pretstavnicite na makedon-skite univerziteti, koi dosega redovno razmenuvaa studenti so drugite evropski univerzite-ti, se alat deka ukinuvaweto na stipendiite e na {teta na kvalitetot na studiite i karierite na studentite. "Malverzaciite so parite od evropskite obrazovni fondovi odat na {teta na site studenti i potencijalni kandidati koi bi studirale vo evropskite zemji i univerziteti. Toa go odolùva i po~etokot na nivnite karieri. Nie sme del

od taa grupacija na univer-ziteti koi razmenuvaat stu-denti, no, za àl, s$ u{te ne moème da mrdneme od mrtva to~ka poradi problemite koi nastanaa vo Makedonija vo odnos na programite, odnosno Agencijata", veli Bujar Si-nani od Univerzitetot na JIE vo Tetovo, potenciraj}i deka godi{no preku stipendii pokrivaat od 80% do 100% od tro{ocite na 300 studenti koi doa|aat na ovoj univerzitet, vo zavisnost od aplikaciite i socijalnata sostojba na studentite.Iako Evropa napravi ot-stapka i predloì obra-zovnite programi koi bea nameneti isklu~ivo

Vo momentov ne postoi mo`nost za odmrznu-vawe na evropskite obrazovni fondovi, potenciraat pret-stavnicite na Evrop-

skata komisija vo Makedonija. Zloupotrebata na parite od evropskite obrazovni fondovi {to ja otkrija i ignorantskiot odnos na nadle`nite insti-tucii dovedoa do ukinuvawe na stipendiite za ogromen broj studenti koi gi ~ekaa parite za da prodolàt da studiraat nadvor od zemjava."Zaklu~ivme deka postapkite koi se koristat so cel da se implementiraat ovie pro-grami ne se celosno soglasni so pravilata, postapkite i na~elata koi nie gi barame od dràvnite institucii. Po-radi toa, ja suspendiravme programata. Toa zna~i deka vo momentov ne sme vo pozicija na lokalnata vlast da & da-deme finansiki sredstva koi }e & ovozmoàt da se finan-siraat prou~uvawata i fin-ansiskata implementacija na ovaa programa", objasnuvaat od Delegacijata na EU vo Makedonija.Od Univerzitetot Kiril i

ZO[TO EVROPA GI ZAMRZNA FONDOVITE VO MAKEDONIJA?Eks-direktorot na Agencijata za evropski obrazovni programi vo tekot na svoeto rabotewe zloupotrebil nekolku stotici iljadi evra. Organizacijata “Fond za interregionalna sorabotka” od Struga, ~ij porane{en pretsedatel e Traj~e Nelkovski, tatko na direktorot Bo{ko Nelkovski, vo tekot na 2008 godina dobila proekt od Brisel vo iznos od 23.000 evra. I nevladinata or-ganizacija Oko od Struga, ~ij porane{en pretsedatel bil Bo{ko Nelkovski, dobila proekt od Agencijata, a za proekti od programata "Mladi vo akcija” aplicirale i soprugata na Nelkovski, pretsedatelkata i ~len na UO na agencijata. Zakonot za osnovawe na nacionalna agencija za obrazovni programi i mobilnost jasno predviduva direktorot, vrabotenite i ~lenovite na upravniot odbor da ne smeat da bidat korisnici na programite.

Telekomunikaciski-ot operator ONE, podru`nica na

Telekom Slovenija, }e kupi 16,62% od akciite koi dosega gi poseduva{e On-net, sopstvenost na Predrag êmeriki}. Od mobilniot operator ONE objasnuvaat deka otkupnina-ta }e bide platena vedna{, a ostatokot }e go ispla}aat vrz osnova na rastot na brojot na DVBT korisnici, vo soglasnost so planovite na kompanijata. Dogovorot

me|u On-net i telekomu-nikaciskiot operator ONE ovozmoùva konsolidacija, odnosno spojuvawe na site makedonski kompanii, {to vsu{nost be{e cel na Telekom Slovenija so kupu-vaweto na ONE. “On-net }e bide formalno-pravno anektiran na ONE vo najkratok moèn rok, dodeka formalno-pravnoto pripojuvawe na One tu One, porane{en Germanos, e isto taka vo tek”, objas-nuvaat od operatorot ONE.

Na po~etokot na 2011 godina site makedonski podru`nici na Telekom Slovenija treba da bidat integrirani vo telekomu-nikaciskiot operator ONE, {to }e ovozmoì pobrza konsolidacija i poefikasno rabotewe na kompanijata.

ONE ]E GI KUPI AKCIITE NA ON-NET

za zemjite-~lenki na EU da se otvorat i kon dràvite-kandidati, poradi problemite so iskoristuvaweto na parite & pora~a Makedonija da bide seriozna i da raboti mnogu na ova pole. Spored pretstav-nicite na Evropskata komisija, vakvite negativni trendovi koi ja pravat Makedonija ekonomski nekonkurentna i & go popre~uvaat patot kon evropskata integracija mora da se izbegnuvaat."Makedonija mora mnogu da raboti na ovaa oblast. Potreb-

na e sekojdnev-

na rabota i napor za da se izvle~e korist od ovie pro-grami. Na toj na~in zemjata moè da ja zajakne svojata evropska vokacija. Neuspehot vo koristeweto, kako i ne-pravilnostite i malverzaciite vo tekot na implementacijata moè da & na{tetat na evrop-skata idnina na Makedonija. Sekoga{ postoi prostor za podobruvawe na dràvnite kapaciteti vo vodeweto na ovie programi", istakna Luka{ Melka, rakovoditel na Sek-torot za ekonomski pra{awa, gradewe institucii i pretprie-men proces vo EU.


RASTE POBARUVA^KATA ZA SIGURNOSNO STAKLO

ZA 50 KVADRATI BLINDIRANO STAKLO SE ZARABOTUVAAT 30.000 EVRA

Biznisot so blindirano staklo stanuva s$ poprofitabilen i s$ pogolem, za {to pridonesuvaat novite za-konski obvrski za posebna za{tita na oddelni institucii, no i zgolemenata pobaruva~ka od samite gra|ani

Okolu 18 prose~ni makedonski pla-ti se zarabotu-vaat od blind-irano staklo za samo 50 metri

kvadratni, potvrduvaat fir-mite koi rabotat so sig-urnosni stakla vo zemjava. Biznisot so blindirano staklo stanuva s$ poprofitabilen i s$ pogolem, za {to pri-donesuvaat novite zakonski obvrski za posebna za{tita na oddelni institucii, no i zgolemenata pobaruva~ka od samite gra|ani. Po implementiraweto na evropskite standardi, sekoja ekspozitura na banka treba da bide za{titena so soodveten kalibar na sigurnosno staklo, {to avtomatski ja zgolemi pobaruva~kata za blindirano staklo."Ova e definitivno dobar biznis, no bara i golema odgovornost i maksimalna profesionalnost. Zarabot-kata od blindirani stakla e navistina golema. Ako se zeme predvid deka eden metar kvadraten ~ini pove}e od 600 evra, za 50 metri kvadratni se zemaat 30.000 evra. Zarabot-kata na firmite se dviì okolu 20%, odnosno okolu

VIKTORIJA [email protected]

6.000 evra vo slu~ajov", veli Qup~o Boraniev, sopstvenik na firmata Bortas, koja se zanimava so grade`ni{tvo i sigurnosni stakla.

RASTE POBARUVA^KATANekoi firmi vo poslednive tri godini zabeleàle drasti~en rast na pobaruva~kata na sigurnosni stakla."Za okolu 30% e zgolemena pobaruva~kata na blindirani stakla poslednive tri godini. Kaj nas konkretno, najba-rani se staklata za vozila koi obezbeduvaat privatni i pravni lica", velat od Mikei internacional, firma koja raboti so bezbednosna oprema.I od Perpetum mobile, fir-ma koja uvezuva blindirani stakla, velat deka poslednive godini uvozot na bezbednosni materijali e zgolemen."O~ekuvame od 2011 godina u{te pove}e da se zgolemi pobaruva~kata, osobeno od bankite. Vo momentov, se baraat stakla za banki i za

avtomobili", veli sopstvenikot Dejan Kostov.Otanatite firmi vo ovoj bi-znis velat deka naj~esti klien-ti im se ambasadite, bankite i del od ministerstvata.

BANKITE MORA DA IMAAT SIGURNOSNI STAKLA

Do 1 januari 2012 godina site banki vo zemjava se dol`ni da gi ispo~ituvaat posebnite standardi za tehni~ka opre-menost, od aspekt na fizi~ka bezbednost, koi se propi{ani vo Zakonot za narodna banka na Republika Makedonija (NBRM)."Bankata e dol`na da gi organizira {alterite kako poseben del, odvoen od osta-natiot deloven prostor vo koj imaat pristap klientite na bankata. Odvojuvaweto treba da e vidlivo, so zagraden pult i neprobojno staklo so soodvetna visina B2 EN 1063 (Euronorm standard), stepen na za{tita od upotreba na og-neno oru`je, koe ne dozvoluva pristap i ovozmoùva dovolna

Kreiraweto uspe{en make-donski brend, ulogata na ènite vo razvojot

na pretpriemni{tvoto, ko-rporativnata odgovornost na kompaniite i {ireweto kultura na antikoruptivno odnesuvawe me|u mladite pretpriema~i se del od temite koi }e bidat vo fokusot na ovogodine{nata Globalna nedela na pretpriemni{tvo, koja po~nuva denes, a e vo organizacija na PSM fon-dacijata.“Edna od celite na ovaa mani-

festacija e da se pribliì pretpriemni{tvoto do mla-dite lu|e i da se stimulira pretpriema~kiot duh“, izjavi Nata{a Petkovska od PSM fondacijata. Organizatorite velat deka e neophodno da se podigne svesta kaj mladite i da se pottikne pretpriema~kiot duh.“Na{ite lu|e naj~esto sa-kaat da se vrabotuvaat vo dràvniot sektor, javnata administracija ili vo do-brorazvieni privatni firmi, namesto da otvoraat sopstveni

biznisi. Pretpriemni{tvoto ima tokmu takva tendencija - da se stimulira i poddrì sekoja dobra biznis-ideja do nejzinata prakti~na realizacija preku izbegnuvawe ili minimizirawe na rizicite”, veli Aleksandra Stoilkovska, dekan na Fakulte-tot za pretpriema~ki biznis pri Univerzitetot za turizam i menaxment vo Skopje. Inaku, Globalnata nedela na pretpriemni{tvoto se odrùva po treti pat, a godinava paralelno }e se odrùva i vo 88 zemji od svetot.

Kompanijata Vodenica One pobedi na javnoto naddavawe za proda`ba

na grade`noto zemji{te name-neto za izgradba na hotel na kejot na Vardar, vo blizina na Skopsko kale.Po~etnata cena na metar kvadraten iznesuva{e edno evro. Na naddavaweto za parcelata, koja se prostira na povr{ina od 13.675 metri kvadratni, se javile trojca naddava~i, pri {to e postig-nata cena od 2.510 denari za

metar kvadraten, odnosno vk-upno 34,3 milioni denari za celata parcela, informiraat od Ministerstvoto za trans-port i vrski.Najpovolniot ponuduva~ e dolèn vo rok od 15 dena da gi uplati sredstvata soglasno postignatata krajna cena od naddavaweto. Dokolku najpovolniot ponuduva~ ne gi uplati sredstvata vo ut-vrdeniot rok, }e se smeta deka grade`noto zemji{te ne e otu|eno, nema da se

pristapi kon sklu~uvawe na dogovor za otu|uvawe i nema da mu bidat vrateni deponiranite sredstva na najpovolniot ponuduva~. Po uplatata, kompanijata ima rok od devet meseci da obez-bedi odobrenie za gradba na predvideniot objekt, a istiot }e go izgradi vo rokot predv-iden soglasno odredbite od Zakonot za gradewe. Dokolku objektot ne se izgradi vo opredeleniot rok, dogovorot }e se raskine.

DENES PO^NUVA GLOBALNATA NEDELA NA PRETPRIEMNI[TVOPRODADENA PARCELA ZA IZGRADBA NA HOTEL NA KEJOT NA VARDAR

TURCIJA, NAJGOLEM UVOZNIK NA BLINDIRANO STAKLOGodinava, vo svetot, Turcija e rekorder vo uvozot na blindirano staklo za avtomobili. Vedna{ po nea e [panija, a tretoto mesto go drì Ungarija.

oddale~enost na {alterskiot rabotnik od klientot", stoi vo regulativata na NBRM.I delot za pristap do banko-matot treba da e za{titen so blindiran pregraden yid so vrata i za{titna brava.Sepak, firmite od ovaa dejnost se ednoglasni deka pokraj ogromniot profit,

ogromen e i rizikot so koj se soo~uvaat."Nekoga{ gi odbivame kli-entite zatoa {to baraat staklo, koe namesto da ja zgolemi, moè u{te pove}e da ja naru{i nivnata bez-bednost. Takov e slu~ajot so menuva~nicite, koi nekoga{ baraat staklo od odreden kal-

ibar, so poniska cena, koe ne {titi od jaki ogneni oru`ja. Vo takva situacija, podobro e {alterskiot rabotnik da znae deka e izloèn na rizik, otkolku da misli deka e bez-beden i deka rabotata moè da ja re{i so pritiskawe na edno kop~e", objasnuvaat od Bortas.

�Sekoja ekspozitura na banka vo zemjava treba da bide za{titena so soodveten kalibar na sigurnosno staklo.

14 BALKAN BIZNIS POLITIKA15.11.2010 PONEDELNIK

SRPSKITE MINISTRI VO LOV NA INVESTITORI OD CEL SVET

GOLEMA AKCIJA

Na saemot za elektronika vo Minhen otpatuva golema ekonomsko- politi~ka delegacija od 115 ~lenovi, na ~elo so gradona~alnikot na Jagodina, Dragan Markovi} Palma, so cel da ostvari delovna sorabot-ka i da gi privle~e germanskite biznismeni

��

VESNA [email protected]

Srpskite funkcioneri minatata nedela po~-naa silen pohod za privlekuvawe stran-ski investitori od

celiot svet. Na ni{an se in-vestitorite i bankarite od koi se o~ekuva vo svoite idni biznis-planovi da ja smestat i Srbija. Na konferencijata od Jadrando Dunav, koja se odrà vo Rim minatiot vtornik, srpskiot minister za infra-struktura, Milutin Mrkoni}, gi pretstavi proektite za izgradba na Koridorot 11 i obnova na del od prugata kon Bar.“Ovoj proekt od denes e pri-oritetna zada~a na ~etiri dràvi: Italija, Crna Gora, Srbija i Romanija”, izjavi Mrkoni}.Ministerot se sretna i so amerikanskiot dràven sek-retar za soobra}aj, Ron Ke-nik, so kogo razgovara{e za vlez na grade`nata kompanija Behtel vo Srbija, koja e zain-teresirana za izgradba na Koridorot 11 i drugi soobra-}ajnici. Minatata nedela vo Minhen na saemot za elek-

tronika otpatuva i ekonom-sko- politi~ka delegacija od 115 ~lenovi, na ~elo so gradona~alnikot na Jagodina, Dragan Markovi} Palma, so cel da ostvari delovna sorabotka i da gi privle~e germanskite biznismeni.“Vo industriskata zona vo Jagodina }e bide izgradena fabrika za delovi so pogon za sklopuvawe na kamioni od markata MAN. Investi-

torot e Srbin koj so ovoj biznis se zanimava vo Ger-manija”, izjavi Markovi}. Ministerot za ekonomija, Mla|an Dinki}, vo Diseldorf se sretna so japonski inves-titori. Toj na investiciskata konferencija vo Diseldorf na pretstavnicite od 30 vode~ki japonski kompanii im gi pretstavi pogodnostite za investirawe vo Srbija. Potpretsedatelot na srp-

skata Vlada istakna deka in-teresiraweto na japonskite kompanii za investirawe na srpskiot pazar porasnalo po najavata deka }e inve-stiraat japonskata kompanija Panasonik i ju`nokorejskata kompanija Jura.“Ohrabruva faktot deka Japoncite po prv pat seri-ozno se zainteresirani za ekonomijata vo Srbija, i toa vo momentot koga poleka se

nayira krajot na svetskata ekonomska kriza”, naglasi Dinki}.Toj, na sobirot kade {to prisustvuvaa pretstavnicite od Micubi{i, Tojota, Hita~i, To{iba, Fuxi film, navede deka Srbija e posebno zaint-ersirana za kompaniite od avtomobilskata i elektroin-dustrijata, kako i informa-ciskata tehnologija.Premierot na Srbija, Mirko Cvetkovi}, pri negovata poseta vo Egipet gi povi-ka egipetskite biznismeni da investiraat vo Srbija, istaknuvaj}i deka treba da gi iskoristat odli~nite politi~ki odnosi na dvete zemji.“Politi~arite ja zavr{ija svojata doma{na zada~a. Sega se na red biznisme-nite da pokaàt deka ima mesto za pro{iruvawe na delovnata sorabotka”, izjavi Cvetkovi}.

SIEPA POTTIKNA IZVOZ OD 380 MILIONI EVRA

Agencijata za stranski in-vesticii i promocija na izvozot (SIEPA) ovaa godina organizirala nastap na 138 kompanii od Srbija na 12 me|unarodni saemi. Od toa proizlegle sklu~eni dogovori

za izvoz od vkupno 385,8 milioni evra.“Vo 2011 godina se planira u~estvo na srpskite kompani na 18 me|unarodni saemi, od koi 16 se proizvodni i dva se investiciski”, izjavi direk-torot na SIEPA, Boìdar Laganin.Vo 2009 godina SIEPA orga-nizirala nastap na pove}eod 80 kompanii na 11 speci-jalizirani me|unarodni sae-mi na dva kontinenti, {to ovozmoìlo sklu~uvawe na izvozni dogovori vo vrednost od 17 milioni evra.Laganin soop{ti deka e za-vr{en posledniot krug za dodeluvawe na pomo{ na iz-voznite kompanii od 324.000 evra, preciziraj}i deka pris-tignale 83 prijavi, najmnogu od sektorot za hrana i pi-jalaci. Toj potseti deka od polovinata na 2006 godina bile odobreni 784 proekti na kompanii, koi dobile vkupno tri milioni evra nepovratna pomo{.Najmnogu sredstva se dodeleni za sertifikacija i testirawe na stokata, dizajn na pro-motivnite materijali, kako i u~estvo na me|unarodnite saemi i dizajn na novi paku-vawa na proizvodite.

K O M E R C I J A L E N O G L A S

Na peto~nata sednica na Zaedni~kiot komitet CEFTA bea razgledani podgotovkite za lib-

eralizacija na trgovijata na nekoi zemjodelski proizvodi od 2011 godina. Dogovoreno e pove}e vnimanie da se posveti na liberalizacijata vo sek-torot uslugi i pove}e da se raboti na sozdavaweto regionalen investiciski pazar, soop{til ministerot za ekonomi-ja na Srbija, Mla|an Dinki}.Na sednicata na Komitetot na CEFTA, Srbija predloìla da se vospostavi sorabotka na agenciite za promocija na izvozot, so cel da se napravi eden ~ekor napred na ova pole.Prviot ~ekor be{e napraven neodamna, so vospostavuvaweto na zaedni~kiot portal na Internet, so pomo{ na germanskata Vlada, na koj moè da se vidat prednostite na vloùvaweto vo

regionot, kakvi se uslovite za trgovija i ostanatite povolnosti.Srbija izvezuva 32% od svoite proiz-vodi vo zemjite na CEFTA, a so ovie zemji ovaa godina imala suficit vo trgovskata razme-na od okolu 1,3 milijardi evra.

SRBIJA PREDLO@I ZAEDNI^KI INVESTICISKI PAZAR CEFTA

Podatocite za dolgot na Agrokor od konsolidiraniot izve{taj na hrvatskiot koncern, koi do v~era

bea dostapni na veb-stranicata na kom-panijata, nenadejno se “zaklu~eni”.“Obvrskata na Agrokor kon dostavuva~ite za devet meseci vo 2009 godina iznesuvale 7,83 milijardi kuni. Dokolku ovie podatoci se sporedat so prethodnite godi{ni izve{tai, toa zna~i deka obvrskite na koncernot kon dostavuva~ite porasnale za naj-malku edna milijarda evra. Ostanuva

pra{aweto kolku tie iznesuvale za cela 2009 godina, kako i za prvata polovina na 2010 godina”, objavuva hrvatski "Novi list".Prihodite od proda`ba na Agrokor vo tekot na prvite devet meseci od mina-tata godina iznesuvale 2,7 milijardi evra, dodeka vkupnite godi{ni prihodi ostanuvaat na nivoto od 3,8 mili-jardi evra. Dobivkata na koncernot za devet meseci od 2009 godina, spored izve{tajot, iznesuva okolu 27 milioni evra.

PODATOCITE GO DEMANTIRAAT TODORI] -DOLGOT NA AGROKOR IZNESUVA 1,06 MILIJARDI EVRA

Hravatskta vlada do 2015 godina planira da nabavi 1.241 novi av-tomobili za potrebite na nekolku

ministerstva i dràvni agencii. So-glasnosta za ovaa odluka padnala na poslednata zatvorena sednica na Vla-data, a se soop{tuva deka stanuva zbor za naem na avtomobili koj }e padne na tovar na dràvniot buxet od ovaa do 2015 godina. Taka }e bidat nametnati sredstvata za operativen lizing so ostanata vrednost, {to zna~i deka po istekot na naemot, Vladata }e moè za

odnapred opredelen iznos da go otkupi sekoj avtomobil.Vo soop{tenieto se naveduva deka dogovorite }e se potpi{uvaat za pe-riod od tri do pet godini, pa potreb-nite sredstva za pla}awe na naemot }e se planiraat niz godinite. Od Vladata soop{tuvaat deka ovoj liz-ing na avtomobili nastanuva zaradi obnova na postoe~kite vozni parkovi na dràvnite institucii, koj treba da ovozmoì nepre~eno izvr{uvawe na rabotata.

HRVATSKATA VLADA NABAVUVA 1.241 AVTOMOBILI

� Srbija pretstavena na saemot za elektronika vo Minhen

15BALKAN BIZNIS POLITIKA 15.11.2010PONEDELNIK


PRIVREDNA I ZAGREPSKA BANKA SE SEFOT NA POLITIÂRITE

KADE GI ÛVAAT PARITE HRVATSKITE POLITI^KI PARTII?

Interesno e {to nitu edna od politi~kite partii ne ~uva pari vo Hrvatska po{tenska banka, koja e edna od pogolemite koi ne se nao|aat vo racete na stranci

��

Hrvatskite politi~ki partii preferiraat da gi ~uvaat svoite pari vo naj-

silnite banki vo zemjata, Privredna i Zagrepska banka, koi se vo italijan-ska sopstvenost, pokaà mini-anketata {to ja spro-vede T-portal od Hrvatska. Interesno e {to nitu edna od politi~kite partii ne ~uva pari vo Hrvatska po{tenska banka, koja e edna od pogolemite koi ne se nao|aat vo racete na stranci.Vladeja~kata partija HDZ (Hrvatska demokratska zaednica) ima svoi smetki vo dvete najsilni banki. Portparolkata na HDZ, Sun~ana Glavak, veli deka vo Privredna banka im-aat smetka vo doma{nata valuta (kuna) i devizna. Vo Zagrepska banka, pak, HDZ ima edna stara smetka, koja ve}e so godini ne e aktivna i na koja nema pari.Vo najgolemata opozi-ciska partija, Socijal-demokratskata partija na Hrvatska (SDP), isto taka, finansiskite sredstva gi

~uvaat na dve tekovni smetki, edna vo Zagrep-ska i edna vo Privredna banka.

LOKALPATRIOTIZAM OD EDNA PARTIJA

HSS (Hrvatska selanska partija) ima samo edna smetka i toa vo Zagrepska banka. Dodeka pogolemite partii morale da napra-vat vnatre{ni konsul-tacii za da odgovorat na pra{awata od ovaa anketa, kaj pomalite ne-malo problem javno da se objavat informaciite.“Toa e javen podatok”, veli generalniot sekretar na HSS, Nenad Mati}, koj tvrdi deka deset godini rabotat so istata banka.Glavnata smetka na HNS (Hrvatskata narodna partija) e vo Privredna banka, a postojat i 21 potsmetki za op{tinskite organizacii.SDSS (Samostojna demokratska srpska partija) na svojata in-ternet-stranica jasno gi ima navedeno brojot na ìrosmetkite vo Privredna banka.Duopolot na Zagrepska i Privredna banka go

razbiva IDS (Istarska demokratska partija), koja kako prava lokal-patri-otska partija centralnata smetka ja ima vo Kreditna banka na Istra, a sekoja nejzina podru`nica ima posebna smetka.Izgleda deka korupciskite istragi koi posledniot mesec ja tresat Hrvatska

napravija ne{to dobro i za gra|anite, pottiknuvaj}i pogolema transparentnost i otvorenost na politi~kite partii i na nivnite ban-karski smetki.

KAKO SOBIRALA PARI HDZ?

No, vladeja~kata HDZ e na tapet i poradi na~inot na koj sobirala pari preku

paradràvni fondovi, javni pretprijatija i privatni kompanii. So tekot na godinite, modelot se sofisticiral, no re-zultatite ostanale isti - parite nameneti za javni potrebi se prenaso~uvale vo partiskata blagajna ili vo xebovite na bliski lu|e na partijata.

Vo tekot na 90-te go-dini od minatiot vek, pod maskata za odbrana na dràvata, toga{niot par-tiski vrv osnoval nekolku stranski smetki, fondovi za odbrana na tatkovinata i fondacii na koi pred s$ pripadnicite na dijas-porata upla}ale nekolku stotici milioni toga{ni germanski marki.Me|utoa, parite ne doa|ale samo preku ovie smetki. Mnogu pari vo partiskata blagajna se {vercuvale vo torbi preku granica. Kolku pari vlegle, nikoj ne moè da utvrdi. Porane{niot hrvatski pretsedatel, Frawo Tu|man, navodno zapovedal del od parite da odat vo partiskata blagajna i na smetka na poedinci za ku-puvawe fabriki. Toa bil samo eden od na~inite za sobirawe pari. Isto taka, partijata vr{ela reket i vo javni i privatni kompanii. Kompanijata {to odbivala da dade donacija za partijata na javnite tenderi re~isi nikoga{ ne uspevala da dobie rabota.

16 SVET BIZNIS POLITIKA15.11.2010 PONEDELNIK

ZLATOCenata na zlatoto e zgoleme-na od 294 dolari za unca vo 1998 godina na 1.404 dolari za unca denes, {to pretsta-vuva poka~uvawe od 377%. “Zlatoto e najgolemiot i najlo{iot meur od site”, veli Robert Vajdmer, avtorot na knigata “After{ok: Za{titete se sebesi i profitirajte od narednata globalna finan-siska kriza”. Pokazateli deka zlatoto e sledniot meur se zgolemenata proda`ba i pos-tojanite reklami za proda`ba na zlaten nakit.

PAZAR NA NEDVI@NOSTI VO KINA

“Godinava cenata na nedvi`-nostite vo Kina e poka~enaza samo 9,1%, no raste~kite ce-ni generiraat pogolema poba-

ruva~ka, {to pretstavuva ja-sen znak za sozdavawe me-ur”, veli Vikram Man{ara-mani, ~ija kniga “Meurologi-ja: targetirawe na finansis-kite meuri pred da puknat”, }e bide objavena naredna-ta godina. Drug faktor e iz-gradbata na pove}e stanovi otkolku {to ima kupuva~i.

ALTERNATIVNA ENERGIJASolarnata tehnologija s$ u{te e neekonomi~na, no, sepak, vladite zabrzano gi stimuliraat i subvencion-iraat kompaniite za solarna energija. “Postojat mnogu lu|e koi ne treba da bidat vo industrijata na solarna energija, a se tamu”, veli Man{aramani. Dali navis-tina ni se potrebni 250 kompanii za proizvodstvo na solarna energija? Ovoj sektor godinava ima dobivka od 100%.

SUROVINIObvinete gi vremenskite uslovi, Kina ili Federal-nite rezervi na SAD, no surovinite celat visoko vo poslednite meseci. Cenata na p~enicata e poka~ena za 60% godinava, a vrednosta na ostanatite surovini za proiz-vodstvo na hrana, isto taka, dramati~no se poka~i.

APPLETo~no e deka celiot svet e vquben vo proizvodite na Epl (Apple) - Ajpad i Ajfon.Vrednosta na akciite na Epl e zgolemena za 1.200% od 2001 godina, {to e siguren poka-zatel deka ovaa kompanija se pribliùva do “meurot”. Ako Stiv Xobs ja napu{ti kom-panijata, ostanatite }e imaat problemi da ja odràt.

SOCIJALNO VMRE@UVAWE

Fejsbuk ima pove}e od 500

milioni korisnici, no kolku vredi? Nekoi procenuvaat deka pazarnata vrednost na kompanijata e 35 milijardi dolari, no akciite s$ u{te ne se kotirani na pazarot na kapital. Tviter, koj re~isi i da nema profit, vredi 1,5 milijardi dolari, a Link-dIn ima proceneta pazarna vrednost od 1,4 milijardi dolari.

AKCII NA BRZORAS-TE^KITE PAZARI

Vo izminatite dve godini vrednosta na ovie akcii sezgolemi za 146%. “Na polovi-na pat sme od nastanuvaweto na eventualniot meur na brzoraste~kite pazari”, veli Barton Bigs, porane{en pre-tsedatel na oddelot za menax-ment so finansiski resursi, koj go predvide meurot na ber-zite vo SAD vo 90-te godini. Zemjite kako Indonezija, Av-stralija, Rusija i Brazil ras-

tat zabrzano, iako ne postoi rast na svetskata ekonomija.

MALITE TEHNOLO[KI KOMPANII

Pomina samo edna deceni-ja otkako se rasprska tehno-lo{kiot meur, no pogolemi-te tehnolo{ki kompanii se borat da gi kupat pomalite, bez ogled na cenata. Hjulit Pakard be{e vo vojna za naddavawe so Del za kupu-vawe na 3Par. Na krajot, HP za ovaa kompanija plati 2,4 milijardi dolari, odnosno 325 pati pove}e od zarabot-kata na 3Par dotoga{.

AMERIKANSKIOT DOLARIako vrednosta na dolarot e namalena za 10% vo odnos na evroto, Vajdmer veruva deka zelenata banknota e na teri-torijata na meurot. Toj smeta deka ovoj meur }e eksplodira koga strancite }e prestanat da kupuvaat amerikanski

akcii i obvrznici. Stran-cite se zagrièni poradi inflacijata i namaluvaweto na vrednosta na nivnite investicii.

DR@AVEN DOLG NA SAD“Koga ovoj pazaren balon }e pukne, nema da ostanat pove}e meuri”, veli Vajdmar. Dol`ni~kiot meur na SAD se zgolemuva mnogu brzo i }e prodolì da raste. Vo su{tina, ne postoi na~in Vladata na SAD nekoga{ da gi vrati tie 13,7 iljadi milijardi dolari, koi vo na-jgolem del se vo sopstvenost na stranci. Balonot }e pukne koga Vladata }e se soo~i so problemi da go prodade dolgot, ne{to sli~no na ona so {to se soo~uvaat Grcija i Irska vo momentot. Namesto da pozajmuva pari, Vladata }e po~ne da gi pe~ati.

Po pukaweto na balonot na pazarot na nedvi`nosti vo SAD, koj ja pottikna svetskata ekonomska kriza, poznava~ite izleguvaat so novi alarmantni predupreduvawa za slednite baloni “spremni za pukawe” "Kapital" gi selektira slednive:

��

[TO PROGNOZORAAT ANALITIÂRITE?

DESET PAZARNI BALONI MO@E DA PUKNAT NASKORO!

VASE [email protected]

И.бр.88/06; И.бр.01/07; И.бр.71/09; И.бр.72/09; И.бр.73/09; И.бр.398/09; И.бр.464/09; И.бр.479/09; И.бр.12/10; И.бр.36/10; И.бр.56/10; И.бр.63/10; И.бр.138/10

Извршителот Јулита Ѓорѓиева од Скопје, бул.Јане Сандански бр.59, врз основа на барањето за спроведување на извршување од доверителите:-Биљали Синан и др. од с.Черкези Куманово со ЕМБГ 0212945420003 и живеалиште во с.Черкези Куманово, преку полномошник-адвокат Авни Куртиши од Куманово засновано на извршната исправа пресуда XX П.бр.3497/95 од 08.04.2005 год. на Основен суд Скопје 1 Скопје, за спроведување на извршување во вредност од 1.139.000,00 ден., камата, процесни и извршни трошоци,-Ѓорѓи Банчотов од Скопје, со ЕМБГ 1308970450023 и живеалиште на ул.Митре Влаот бр.1-а Скопје, преку полномошник адвокат Марика Димитровска од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда III П.бр.129/02 од 23.12.2003 год. и пресуда ГЖ бр.1697/05 од 30.03.2005 год. на Апелационен суд Скопје, за спроведување на извршување во вредност од 420.534,00 ден., камата и извршни трошоци,-Јордан Цветанов од Скопје со живеалиште на ул.Извор бр.1 Скопје, Мирољуб Панајотовиќ од Скопје со живеалиште на ул.Владимир Комаров бр.40/16 Скопје и Радоје Митровиќ од Скопје со живеалиште на ул.Руди Чајевац бр.16/1 Скопје, сите преку полномошник адвокат Марика Димитровска од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда VIIIРО.бр.149/07 од 10.06.2008 год. на Основен суд Скопје 2 Скопје, за спроведување на извршување во вредност 928.969,00 ден., камата, процесни и извршни трошоци,-Бранко Илиев од Скопје, Диме Лазаров од Куманово, Кирил Каевски од Скопје, Митре Крајоски од Скопје, Ѓорѓи Тосков од Скопје, Љупчо Пуреовски од Скопје, Томислав Тодоровски од Скопје, Драган Стефановски од Куманово, Александар Алаѓозовски од Скопје, Павле Крушарев од Скопје, Емил Георгиев од Скопје, Горан Павловски од Скопје, Љубомир Николовски од Скопје, Благоја Ристовски од Битола, Синиша Рајхл од Скопје, Дејан Ѓорѓиоски од Прилеп, Војча Петковски од Куманово, Александар Дрогрешки од Скопјe и Гоше Стефановски од Скопје, сите преку полномошник адвокат Марика Димитровска од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда IVРО.бр.309207 од 24.09.2008 год. на Основен суд Скопје 2 Скопје, за спроведување на извршување во вредност од 1.637.036,00 ден. и ЕУР 170.872,00, камата, процесни и извршни трошоци, -Зорица Стојановска Гаштаровска од Скопје, Весна Божиновска од Скопје, Ана Този од Скопје, Анита Димишкова од Скопје, Камелија Ѓорѓиевска од Скопје, Небојша Микиќ од Скопје, Александра Овчаров од Скопје, Весна Јовановиќ Миќевиќ од Скопје, Катерина Мрзневска од Скопје и Илинка Каевска од Скопје, сите преку полномошник адвокат Марика Димитровска од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда IVРО.бр.178/07 од 06.06.2008 год. на Основен суд Скопје 2 Скопје, за спроведување на извршување во вредност од 473.989,00 ден. и ЕУР 6.858,00, камата, процесни и извршни трошоци,- Томе Стојановски од Скопје со ЕМБГ 1709956450023 и живеалиште на бул.АСНОМ бр.16/1-16 Скопје, преку полномошник адвокат Лилјана Милошевска од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда V.Ро.бр.285/08 од 14.07.2008 год. на Основен суд Скопје 2 Скопје, за спроведување на извршување во вредност од 383.654,00 ден., камата, процесни и извршни трошоци,-Миодраг Ристиќ од Скопје со ЕМБГ 2701972450079 и живеалиште на ул.Иван Милутиновиќ бр. 29/12, Скопје, преку полномошник адвокат Владимир Поцевски од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда IРО.бр.395/08 од 29.09.2008 од. на Основен суд Скопје 2, Скопје и Решение IРО.бр.395/08 од 19.01.2009 год. на Основен суд Скопје 2 Скопје, за спроведување на извршување во вредност од ЕУР 78.785,00 во денарска противвредност по курсот на еврото на денот на исплатата, со домицилна камата, 153.000,00 ден., придонеси во ПИОМ, процесни и извршни трошоци,-Друштво за трговија, производство и услуги АДРИАМЕД ДОО увоз-извоз Скопје со ЕДБ 4030993193268 и седиште на ул.Дренак бр.6 Скопје, правен следбеник на АДРИАМЕД ДОО Љубљана Р.Словенија, преку полномошник адвокат Данчо Николовски од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда VПСС бр.1715/01 од 26.04.2004 год. на Основен суд Скопје 1 Скопје, за спроведување на извршување во вредност од ЕУР 111.094,81 со домицилна камата, 1.267.548,00 ден. на име пресметана неисплатена камата, процесни и извршни трошоци, -Љупчо Вељанов, со ЕМБГ 1409948450185 и живеалиште на бул.Јане Сандански бр.86-5/23, преку полномошник адвокат Драган Симоновски од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда XП.бр.54/2001 од 05.02.2002 на Основен суд Скопје 1 Скопје и Пресуда XП.54/01-I од 13.03.2003 год. на Основен суд Скопје 1 Скопје, потврдена со пресуда ГЖ бр.3442/03 од 12.06.2003 год. на Апелационен суд Скопје, за спроведување на извршување во вредност од 100.670,00 денари, процесни и извршни трошоци ,-Невенка Стојановска, Владимир Стефанов, Татјана Ристовска, Мирјана Наумовска Спасевска, Катерина Чабуковска Јовановска, Сања Николовска и Елена Поповска сите од Скопје, преку полномошник адвокат Марика Димитровска од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда IVРО бр.187/08 од 24.03.2009 на Основен суд Скопје 2 Скопје, потврдена со пресуда РОЖ.бр.-1107/09 од 03.12.2009 год. на Апелационен суд Скопје, за спроведување на извршување во вредност од ЕУР 10.855,00 во денарска противвредност по среден курс на НБРМ на денот на исплатата, 34.575,00 ден., камата, процесни и извршни трошоци, -Јовица Рајхл, од Скопје со ЕМБГ 0106967450033 и живеалиште на бул.Јане Сандански

бр.81/2-2 Скопје, преку полномошник адвокат Марика Димитровска од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда IРОбр.104/07-I од 28.03.2008 на Основен суд Скопје 2 Скопје, за спроведување на извршување во вредност од ЕУР 4.987,00 во денарска противвредност по среден курс на еврото што го утврдуваат деловните банки во РМ на денот на исплатата, камата, процесни и извршни трошоци, -Златко Андреев од Скопје со ЕМБГ 1312945450059 и живеалиште на ул.Партениј Зографски бр.17а Скопје, засновано на извршната исправа пресуда XXVIIПбр.249/04 од 26.12.2003 на Основен суд Скопје 1 Скопје, за спроведување на извршување во вредност 120.702,00 ден., камата, процесни и извршни трошоци, -TУРКИШ ЕРЛАЈНС од Истанбул Р.Турција, преку полномошник адвокат Златко Колевски од Скопје, засновано на извршната исправа пресуда XПСС бр.1474/03 од 11.04.2006 на Основен суд Скопје 1 Скопје, за спроведување на извршување во вредност 10.677,79 американски долари, камата, процесни и извршни трошоци, против должникот АВИОИМПЕКС АД за воздушен сообраќај и трговија од Скопје со ЕДБ 4030952263936 и седиште на ул.11 Октомври бр.32 Скопје, на ден 03.11.2010 год., го донесува следниот:

З А К Л У Ч О К ЗА ТРЕТА УСНА ЈАВНА ПРОДАЖБА (врз основа на член 167 став 1, член 169 став 1 и член 170 став 1 од Законот за извршување)СЕ ОПРЕДЕЛУВА трета продажба со усно јавно наддавање на недвижноста означена како:- Хотел Интерко во Охрид, изграден на КП бр.2444, КО Конско, м.в. Свети Стефан, сопственост на должникот АВИОИМПЕКС АД за воздушен сообраќај и трговија од Скопје врз основа на докази за сопственост и тоа: Одобрение за градба бр.06-3794/1 од 15.03.1968 год., Решение за локациски услови за градба и Урбанистичка согласност, а кој се состои од приземје со површина од 798 м2, кат 1 со површина од 350 м2, кат 2 со површина од 338 м2 и подрум со површина од 190 м2 или вкупно 1676 м2, попишан согласно Записник за попис и процена на недвижен имот согласно член 196 од ЗИ од 17.07.2009 год., а по Имотен лист бр.469 со неизложено право на сопственост, со земјиште со право на користење според постоечка катастарска евиденција за КО Конско. Продажбата ќе се одржи на ден 30.11.2010 година во 12 часот во просториите на извршител Јулита Ѓорѓиева, бул.Јане Сандански бр.59 Скопје. Почетната вредност на недвижноста за ова трето јавно наддавање, а согласно член 174 став 4 од ЗИ изнесува ЕУР 550.000,00 во денарска противвредност по среден курс на НБРМ на денот на продажбата под која недвижноста не може да се продаде на третото јавно наддавање.Постигнатата крајна цена на јавното наддавање е без ДДВ 18%.Сите јавни давачки од спроведената купопродажба, паѓаат на терет на купувачот. Недвижноста е оптоварена со следните товари и службености: налози за извршување од други извршители. Должникот сопственик на објектот не го задржува правото да располага со објектот и е должен истиот да го испразни во рок од 60 дена од денот на донесувањето на Заклучокот за продажба, а ако тоа не го стори, извршителот на предлог од купувачот присилно ќе го изврши испразнувањето на објектот.На јавното наддавање можат да учествуваат само лица кои претходно положиле гаранција која изнесува 1/10(една десеттина) од вредноста на недвижноста определена за трета продажба. Уплатата на паричните средства на име гаранција се врши на жиро сметката од извршителот со бр.300000002318724 што се води во Комерцијална банка АД Скопје, даночен број МК 5030006240695. На понудувачите чија понуда не е прифатена, гаранцијата им се враќа веднаш по заклучувањето на јавното наддавање.Најповолниот понудувач-купувач на недвижноста е должен да ја положи вкупната цена на недвижноста, во рок од 15 дена од денот на продажбата, во спротивно ќе се определи нова продажба, а од положената гаранција ќе се намират трошоците на новата продажба и ќе се надомести разликата меѓу цената постигната на поранешната и на новата продажба.Овој заклучок ќе се објави во следните средства за јавно информирање Дневник и Капитал. Заклучокот ќе се достави до странките, заложните доверители, до учесниците во постапката, до лицата кои имаат запишано или законско право на првенство на купување и до надлежниот орган на управата. И З В Р Ш И Т Е Л Јулита Ѓорѓиева


17SVET BIZNIS POLITIKA 15.11.2010PONEDELNIK

� SVET 0-24 �

...SE BARA BALANSZa napredok na ekonomskiot rast

Liderite na G-20 na Samiot vo Seul vetija deka }e najdat pobalansiran rast, no ja odloìja za dogodina po~etnata

rabotna zada~a - definiraweto na problemite koi mu se zakanuvaat na globalnoto zakrepnuvawe.

...EKSPLOZIJA VO ISLAMABADNastrada finansiskiot centar

Nemirite vo Pakistan prodolùvaat. Masivna eksplozija na bomba go potrese finansiskiot centar Kara~i, sramnuvaj-

}i so zemja nekolku zgradi. Vo eksplozijata zaginale 18 lu|e, a stotina se povredeni.

...PRETSEDATELSKI APARTMANSemejstvoto Obama vo Tax MahalZa vreme na posetata na Indija, prvata dama i pretsedate-lot na SAD go “sevtosaa” noviot pretsedatelski apartman vo hotelot Tax Mahal vo Mumbai, koj pred dve godini be{e razru{en od teroristi~ki napad.

“Potezite na amerikanskata Uprava za feder-alni rezervi za olabavuvawe na monetarnata politika moàt da go potkopaat globalnoto ekonomsko jaknewe. Va{ington ne treba na sila na drugite da im dava lek za svoite bolesti.”

@U KSIOÛANguverner na Kineskata centralna banka

� DVA, TRI ZBORA“Zemjite na G-20 postignale uspeh pri vra}aweto na svetskata ekonomija na patot kon obnovu-vaweto. Napredokot ne e postignat dovolno brzo, osobeno vo SAD. Svetot ne go postignal potrebniot balansiran porast i postoi rizik od vra}awe kon stariot nedostig od ramnoteà.”

BARAK OBAMApretsedatel na SAD

“Vo ovoj moment na napori vo ekonomijata, dràvite vo EU mora da bidat koordinira-ni, a ottuka i potrebata za pogolem buxet na EU. Dràvite-~lenki verojatno ne razbiraat deka finansiskite pazari pove}e veruvaat vo evrop-sko re{enie otkolku vo 27 razli~ni re{enija.”

JER@I BUZEKpretsedatel na Evropski parlament

Proda`bata na mo-bilni telefoni vo tretiot kvartal od 2010 godina na svetsko nivo se zgo-

lemila za 35%, na 417 milioni prodadeni uredi, vo sporedba so tretiot kvartal od 2009 godina, pokaùvaat poslednite podatoci na istraùva~kata ku}a Gartner. Proda`bata na “pametnite" telefoni po-rasnala za 96% vo sporedba so tretiot kvartal od 2009 godina, so {to proda`bata na smartfoni pretstavuva 19,3% od vkupnata proda`ba na mo-bilni telefoni vo svetot.“Ova e tret posledovatel-en dvocifren porast na proda`bata za period od edna godina, {to pokaùva deka pobaruva~kata e zdrava”, veli Karolina Milanesi, potpre-tsedatelkata na Gartner. “Vo ovoj kvartal Epl i Android ja predvodea proda`bata na pametni telefoni. Ude-lot na Epl go nadmina RIM (Research In Motion - RIM) vo Severna Amerika i go ostavi na vtoroto mesto po Android, iako toj pretstavuva vtor operativen sistem vo svetot”, veli taa.I pokraj namalenite udeli,

prvite top tri proizvoditeli (Nokia, Samsung i LG) gi za~uvaa svoite pozicii. Vo tretiot kvartal od godinava Nokia prodala 110,4 milioni edinici, {to e pomalku od o~ekuvanoto. Toa rezulti-ralo so pad na pazarniot udel od 8,5 procentni po-eni vo sporedba so tretiot kvartal lani. No, nedostigot na proizvodi so niska cena gi pottikna potro{uva~ite da kupuvaat poskapi proizvodi. Vo kombinacija so povolnite devizni kursevi, finansiskite rezultati na Nokia se podo-bri od o~ekuvanite. Samsung zabeleàl silni rezultati vo tretiot kvartal,

so prodadeni 71,7 milioni uredi, {to e pove}e za 18,2% od tretiot kvartal lani. Pazarniot udel na pametnite telefoni na Samsung dostignal 10%, a proda`bata na 6,6 milioni telefoni so Android operativen sistem ja pravat ovaa kompanija vode~ka vo proda`bata na Android. LG prodal 27,5 milioni mobilni uredi vo tretiot kvartal, a negoviot pazaren udel se namali za 6,6%.Epl pokaà odli~ni perfor-mansi vo tretiot kvartal od 2010 godina so prodade-ni 13,5 milioni edinici. Epl bi moèl da prodade i pove}e, no zaradi tekovnoto

ograni~uvawe vo snabdu-vaweto sega se nao|a na ~etvrto mesto vo svetot. Ajfon momentalno se prodava vo 89 zemji, dodeka proda`bata vo Evropa i Azija e pove-}e od duplirana vo sporedba so lani. RIM prodal 11,9 milioni ure-di na krajnite potro{uva~i vo tretiot kvartal od ovaa godina, dodeka negoviot paza-ren udel se namalil na 14,8%. RIM ja zagubi svojata vode~ka pozicija na pazarot na pa-metni telefoni od Epl, zaradi voveduvaweto na Ajfon 4, kako i ostanatite smartfoni koi koristat Android operativen sistem.

Ova e tret posledovatelen dvocifren porast na proda`bata za period od edna godina, {to pokaùva deka pobaruva~kata na mo-bilni telefoni e zdrava

��

SPORED POSLEDNOTO ISTRA@UVAWE NA GARTNER

PRODA@BATA NA MOBILNI TELEFONI PORASNA ZA 35%

VASE [email protected]

PRODA@BA NA MOBILNI TELEFONI VO TRET KVARTAL OD 2010 GODINA

Pazaren udel 2010(%)Pazaren udel 2009(%)

2,8

36,719,610,32,3

2,9

28,217,26,63,2

18 FEQTON 15.11.2010 PONEDELNIK

Brendo t 3M e nasekade. Taka zaklu~uva Xorx Bakli, pretse-datelot i izvr{en direktor na ko-

mpanijata, dodeka zboruva za negovata omilena tema - inovacii, vo intervju za magazinot “For~n”. Mina-tata godina, veli toj, “duri i vo najlo{oto ekonomsko vreme na koe se se}avam, nie lansiravme pove}e od iljada novi proizvodi”.Epl i mnogu drugi ne moàt da go napravat ona {to go pravat bez 3M. Kompanijata od Sent Pol, Minesota, proizveduva gore-dolu 55 iljadi razli~ni patenti-rani proizvodi. Nekoi od niv gi znaete: “post-it” bele{kite (malite bele{ki so lepliva traka na za-dniot del, {to se nao|aat vo sekoj dom i kancelarija), selotejpot, zavojot, лед диодите, no pove}eto {to ne gi znaete se vgradeni vo drugi proizvodi i na razni mesta - bolnici, avtomo-bili, fabriki, kancelarii. Ma{inkata na stapot za ribolov? Da, i taa doa|a od 3M.Na nekoj na~in, site ovie proizvodi se del od bi-znisot so prihod od 23,1 milijardi dolari i 3,2 milijardi dolari vkupna zarabotuva~ka, {to ja sme-stuva kompanijata na sol-idno mesto od listata na Forbs 500. Pokraj toa, 3M brzo zazdravi i od recesi-jata. Vo prvata polovina od godinava proda`bata porasnala za 21%, a vk-upniot prihod za 41%. Akciite? Porast za 20% vo poslednive 12 meseci. 3M e nov i na listata na Interbrend za 2010 godina, vo golem del po-radi brojnite akvizicii i noviot sistem na brend-identifikacija, {to be{e implementiran minatata godina. Noviot brend-ide-ntitet uspea da gi obedini

razli~nite biznisi i da ja zgolemi svesnosta za brendot. Dopolnitelno, 2009 godina na kompanijata & donese pet nagradi od Gud Dizajn Avord (Good Design Award), i pofalbi za korporativno-op{testvenata odgovornost i energetskiot menaxment. No, ovaa uspe{na prikazna se temeli na ona {to pret-stavuva mantra za dene{niot biznis svet - inovaciite. No, po sto godini od postoeweto, biznis-modelot na 3M ne e baziran samo na sposobnosta da razvijat unikaten proiz-vod, tuku isto taka efikasno da go proizvedat i prodadat nasekade po svetot.

LO[IOT START Kompanijata Minesota Majn-ing & Manufakturing (Min-nesota Mining & Manufacturing) (trite “M”) bila osnovana vo 1902 godina vo Tu Har-bors, Minesota, od petmina

pretpriema~i - advokat, do-ktor, dvajca direktori na èleznica i eden kasap. Ovaa “eklekti~na” petorka planira-la da go iskopuva mineralot korund i da go prodavaat kako resurs za brusni kamewa. Lo{o planiranata inves-ticija naskoro }e ja dovedela kompanijata do bankrot, bide-j}i se pokaàlo deka nivniot rudnik ne bil za korund, tuku za niskokvalitetniot anor-tozit. Ova nesre}no otkritie ne gi odvratilo sopstvenic-ite da startuvaat fabrika za {mirgli vo Djulut, druga pove}e ili pomalku lo{a {ema {to ja stavila kom-panijata vo opasnost poradi toa {to uvezeniot {panski granit po~nal da se oddeluva od hartijata. Pri~inata bila maslinovoto maslo, koe pri transportot, poradi bli-zinata, se vpilo vo granitot. Nemo}ni da ja platat cenata na lo{iot trasport, tie go

postavile granitot vrz ogin za da go otstranat masloto. Ova na nekoj na~in e prviot primer za istraùvawe i razvoj vo 3M.Kancelariite bile preseleni vo Djulut vo 1905 godina, a glavniot investitor, Edgar Ober, re{en da ja spasi kompanijata, go ubedil svojot prijatel, biznismenot Lucius Pond Ordvej od Sent Pol, da mu se pridruì vo spasu-vaweto i da dade 13 iljadi dolari za dolgot i dodatni 12 iljadi za kapitalot. Taka, Ordvej i Ober zdobile 60% od 3M. Vo narednite godini Ordvej dodal u{te 250 il-jadi dolari za kompanijata koja u{te nemala profit, a Ober zaminal bez plata. Silnata èlba da gi skrati dolgovite i odlukata da ja premesti firmata vo Sent Pol rezultirale so nova fabrika vo 1910 godina. Kancelariite bile preseleni vo Sent Pol

vo 1916 godina, istata godina koga firmata ja isplatila svojata prva dividenda.

RAZVOJ VRZ INOVACIIOd najgolemo zna~ewe za investitorot i za idninata na kompanijata bilo vrabotu-vaweto na Vilijam Meknajt i A.G.Bu{. Dvajcata smetko-voditeli rabotele kako tim pove}e od 50 godini i raz-vile sistem koj & pomognal na kompanijata da uspee. Gi naterale proda`nite agenti da odat direktno do prodav-nicite kade {to }e moàt da razgovaraat so lu|eto koi gi koristele nivnite proizvodi. Taka, agentot imal uvid za toa kako treba da se razvijat novite proizvodi i koi novi proizvodi bi im bile potre-bni na klientite. Ova rezulti-ralo so ranite inovacii na 3M, vodootpornata {mirgla koja se pojavila vo 1921 go-dina i selotejpot, pronajdok

od 1925 godina. Sepak, patot kon prosperitet go trasiral eden od naslednicite na direktorskoto “è{ko” stol~e, Ri~ard Karlton, zamenata na Meknajt, koj vo edna fraza gi sublimiral ponatamo{nite ~ekori na kompanijata. “]e ja napravime sekakvo ne{to koe }e ni napravi pari”, izjavil Karlton so po~etokot na svoeto upravuvawe. Prethodno, vo ranite 40-ti godini, proizvodstvoto na 3M bilo prenaso~eno kon odbran-beni materijali za Vtorata svetska vojna, {to bilo pros-ledeno so novi podru`nici. Po vojnata, i so novoto up-ravuvawe vo 50-te godini, 3M se pro{irila so operacii vo Kanada, Meksiko, Francija, Germanija, Avstralija i Ve-lika Britanija. Vo sodejstvo so inovativnite proizvodi, ek-spanzijata donela pribli`no 20 milioni dolari, kako {to svedo~i iznosot od inter-nacionalnata proda`ba vo 1951 godina. Vo periodot od 1962 do 1975 godina 3M publikuvala linija igri za na masa, koi se prodavale pod brendot 3M buk{elf gejm (3M bookshelf game series). Ovaa linija na igri, predci na golem broj od kompjuterskite igri koi i denes se popularni, bila prezemena od Avalon Hil vo sredinata na 70-te godini.Po tri godini od testirawe-to, vo 1969 godina, 3M go pretstavila prviot i toga{ edinstven model na sema-for. Dene{nata kompanija ne proizveduva semafori, no, se razbira, proizveduva odredeni delovi za niv. Iako po~etocite na pazarot za audiooprema i kaseti bile dobri za kompanijata, tie nabrzo morale da ba-raat izlez od tamu, poradi zagubite {to gi pretrpele od rivalskite japonski kom-panii, koi dominirale po-radi namalenite ceni. 3M bila involvirana i vo diza-jnirawe i na videooprema za televiziskata industrija vo 70-te i 80-te godini, so fabrikuvawe na generatori za tekst i razli~ni modeli na videomikseri. Pazarot vo

�� Uspe{nata prikazna na 3M se temeli na ona {to pretstavuva mantra za dene{niot biznis-svet - inovaciite. No, po sto godini od postoeweto, biznis-modelot na 3M ne e baziran samo na spo-sobnosta da razvijat unikaten proizvod, tuku isto taka efikasno da go proizvedat i prodadat nasekade po svetot

PRIKAZNI OD WALL STREET

Glavniot izvr{en direktor na Gugl (Google), Erik [mid, vo tekot na izmi-natata nedela na

vrabotenite, preku kom-paniski memorandum im soop{til deka e vo plan platite na vrabotenite da bidat zgolemeni za 10%. Kopija od ovoj memorandum bila dostavena do magazi-not “For~n” (Fortune), kako i do “Biznis insajder” (Business Insider) koi vedna{ ja objavija ovaa vest. Samo nekolku ~asa od objavata na vesta, menaxmentot na Gugl im soop{til na svoite

vraboteni deka go raski-nale dogovorot so vrabote-niot koj im ja “potkaàl” ovaa informacija na medi-umite. Gugl e poznat kako kompanija koja vrabotuva samo najdobri i najpametni kadri od Silikonskata Dolina vo SAD, pa, ottamu, mnogu e ~udno {to kom-panijata se odlu~ila na vakov poteg, osobeno ako se znae deka e mnogu te{ko da se najdat vakvite kadri.Vo tekot na poslednite nekolku nedeli, kompani-jata ja napu{tija pogolem broj vrvni kadri. Me|u niv e i âd Harli, koosnova~ot

i glavniot izvr{en direktor na Jutjub (You-tube), potoa Omar Hamui, koosnova~ot na AdMob (AdMob) kako i Lars Ras-musen, kreatorot na Gugl mapite (Google maps) i Vejv (Wave). Koga Rasmusen zaminuva{e, dade izjava za “Sidnej morning herald” (Sydney Morning Herald) deka konstantniot rast na Gugl gi potkopuva mo`nostite na vrabotenite da gi postignuvaat svoite obvr-ski i zada~i. Momentalno, kompanijata ima okolu 25 iljadi vraboteni. Rasmusen od Gugl se preseli vo

PETAR [email protected]

GOOGLE GO OTPUШTI ZA ZGOLEMUVAWETO N

MALITE INOVACII BEZ KOI NE MO@E DA SE ZAMISLI SEKOJDNEVIETO

� Iako s$ pove}e im se dava avtonomija na vrabotenite Iako s$ pove}e im se dava avtonomija na vrabotenite preku formirawe na pomali timovi, sepak, osnova~ite preku formirawe na pomali timovi, sepak, osnova~ite na Gugl, Lari Pejx i Sergej Brin, ne toleriraat “te~ewe” na Gugl, Lari Pejx i Sergej Brin, ne toleriraat “te~ewe” na informacii od kompanijata.na informacii od kompanijata.

NAJSKAPOCENITE SVETSKI BRENDOVI 3M

19FEQTON 15.11.2010PONEDELNIK

“Kapital” zapo~na so serija napisi za toa kako nasta-nale i se razvivale najgolemite svetski brendovi-kompanii. Doznajte gi prika-znite za nivnite podemi i padovi, za toa koi se tajnite {to gi odrùvaat na vrvot na ska-lata na najpoznati i najomileni svetski brendovi so decenii

Fejsbuk (Facebook) koj ima okolu 2 iljadi lica. Rasmusen ne e ni edinst-veniot koj se odlu~il na ovoj ~ekor. Od vkupniot broj vraboteni kaj Fejsbuk, okolu 15%, odnosno 300, porano rabotele za Gugl.Momentalno, vtoriot ~ovek na Fejsbuk e [eril Sand-

berg, porane{niot {ef na proda`ba vo Gugl, a porane{niot produkt me-naxer na Gugl, Bret Tejlor, od juni godinava isto taka im se pridruì na Fejs-buk na pozicijata glaven tehnolo{ki direktor.Poradi toa, soo~uva-j}i se so nadvore{en, no

i vnatre{en pritisok, kompanijata odlu~i da gi zgolemi platite na vrabo-tenite, iako site smetaat deka treba da go pravi obratnoto, odnosno istite da gi namali.Problemot da se zadràt talentirani kadri ne e izrazen samo kaj Gugl.

I drugi kompanii, kako na primer Majkrosoft (Microsoft) i Jahu (Yahoo) isto taka se soo~ija so premin na nivni kadri vo drugi kompanii, najmnogu vo Fejsbuk. No i Gugl ne pominuva lo{o, bidej}i i toj pribra prili~no golem broj na kadri od IMB (IBM), Majkrosoft i Jahu.“Vo Silikonskata Dolina vakvite prelevawa na kadri otsekoga{ bile del od funkcioniraweto na ovie kompanii. Sekoj gubi vraboteni od sekogo”, veli Xoel Ahramovic, analiti~ar od Blejlok (Blaylock). Gugl se soo~uva

so ve}e dobro poznatata borba so koja se soo~ile site kompanii od Silikon-skata Dolina, preminuvaj}i od po~etnata kapitalizaci-ja vo noviot vistinskiot svet na tehnologijata.“Toa e opasnosta da se bide uspe{en. Moète da se izvle~ete od mnogu lo{i raboti koga e vo pra{awe samo ugledot i nekolku iljadi dolari. No, koga }e stane zbor za visoki sumi pari, sekoga{ mora da bidete vnimatel-ni za da ne ostanete bez ona za {to ste rabotele celiot svoj ìvot”, veli Karl Hov, analiti~ar vo

Jenki grup (Yankee Group).Sekoja pogolema kom-panija se soo~uva so ovie predizvici, no re{enijata radikalno se razlikuvaat kaj site. Gugl raboti na procesot za reorganizaci-ja na svojata struktura, preku formirawe na pomali timovi na koi }e im bide dadena pogolema avtonomija. Toa voedno e i glavnata pri~ina zo{to nivnite proizvodi se vo beta verzija. Vo Gugl ne mora s$ da bide odobreno od vrvnite {efovi i koosnova~i, Lari Pejx i Sergej Brin.

�� Patot kon prosperitet na kompani-jata 3M go trasiral eden od naslednicite na direktor-skoto “ e{ko” stol~e, Ri~ard Kar-lton, koj vo edna fraza gi sublimiral ponatamo{nite ~ekori na kompanijata: “]e ja napra-vime sekakvo ne{to koe }e ni napra-vi pari”

I VRABOTENIOT KOJ “POTKA@AL” NA PLATITE OD 10%

EKOLO[KI NAPREDOKVo 2002 godina kompanijata 3M be{e rangirana na 70-to mesto na listata od 100 korporacii {to emitiraat aerozagaduva~i vo SAD. Listata ja podgotvuva Politi~kiot ekonomski insti-tut za istraùvawe. Denes, ili poto~no na listata napravena za 2010 godina, 3M se nao|a na 98-to mesto, {to pretsta-vuva golem napredok za kompanijata.

toa vreme se pro{iril i so novi proizvodi koi na{le primena vo farmaciskata, radiolo{kata i energetskata kontrola. Inovacijata {to zasekoga{ ja promeni komunikacijata i organizaciskoto odnesuvawe se pojavi vo 1980 godina. Toga{ 3M gi lansira{e “post-it” bele{kite, eden od legendarnite proizvodi na kompanijata. Vo 90-te godini proda`bata na kompanijata dostigna cifra od 15 milijardi dola-ri. 3M prodolì da raz-viva mno{tvo od inovativni proizvodi, vklu~itelno i

modifikator za imunolo{ki odgovor vo farmacijata, podobreni filmovi za elek-tronskite displei, kako i fleksibilni strujni kola

koi se koristat vo inkxet pe~atarite, mobilnite tele-foni i drugi uredi. Za prvpat vo 2004 godina proda`bata dostigna 20

milijardi dolari, poradi zna~ajniot rast na novi proizvodi. Del od tie proiz-vodi bea finalni podo-bruvawa na prethodnite legendarni inovacii, a del bea i novi inovacii od higienski proizvodi, koi stanaa neizostaven del od sekoe amerikansko doma}instvo.

VISTINSKI LIDER PREDUSLOV ZA USPEH

Pokraj vakvoto portfolio,

mnozina smetaat deka 3M go zagubi svojot kreativen sok pod vodstvoto na Xejms Me-knerni. Toj be{e generalen direktor vo periodot od 2001 do 2005 godina. Spored nekoi, pak, ovoj prv autsajder vo kompanijata ne e toj {to ja osiroma{i kreativnosta. Kompanijata i prethodno slabeela, a toj samo vletal vo igrata. Sepak, Meknerni gi racio-nalizira operaciite i

otpu{ti pove}e od osum il-jadi rabotnici, a nau~nicite i inènerite vo kompanijata tvrdat deka toj ne go razbi-ral kreativniot proces. Za razlika od nego, dene{niot vodi~ na 3M, Bakli, e sa-miot inovator. Negova vi-zija e kompanijata da stane del od raste~kiot pazar za obnovliva energija, vodna infrastruktura i mobilna telefonija. Pred eden mesec toj se potpi{a na smetkata za akvizicijata na Arizant Ink. (Arizant Inc.)Vo utre{niot broj na “Kapital” }e doznaete pove}e za amerikanskiot brend Kleenex i nivnata prikazna za toa kako se pravi imeprija od hartija

�� Iako Gugl e poznat kako kompanija koja gi vrabotuva samo najdobrite i najpametnite momci od Silikon-skata Dolina vo SAD, sepak, menaxmentot odlu~i da mu vra~i otkaz na vraboteniot koj ja dostavi do mediumite informacijata za zgolemuvawe na platata na vrabotenite za 10%

� Inovatorot XORX BAKLI, Inovatorot XORX BAKLI, liderot na 3M liderot na 3M

NASKORO, NOV FEQTON VO “KAPITAL”! Doznajte koi se najgolemite PR katastrofi vo korpo-rativnata istorija. Kako golemite svetski kom-panii reagirale vo razli~ni krizni situacii, kade zgre{ile vo strategijata za odnosi so javnosta i koi se izvle~enite pouki od toa.

� “Post-it” bele{kite, inovacijataPost-it” bele{kite, inovacijata {to zasekoga{ ja promeni komunikacijata {to zasekoga{ ja promeni komunikacijata i organizaciskoto odnesuvawe i organizaciskoto odnesuvawe

20 15.11.2010 PONEDELNIK RABOTA / PRODA@BA / IT / OBRAZOVANIE / ZDRAVSTVO

ZDRASTVO I NEGA, FARMACIJA, STOMATOLOGIJAIzvor: Ve~erObjaveno: 05.11.2010-26.11.2010JZU Op{ta Bolnica Kumanovo raspi{uva konkurs za imenuvawe na direktor na institucijata. Konkursot trae 15 dena, smetano od naredniot den po objavuvaweto vo dnevniot pe~at. Prijavite so potrebnite dokumenti se dostavuvaat do Konkursna komisija pri JZU Op{ta bolnica „Kumanovo” ul.11 Oktomvri” bb,Kumanovo.

JAVEN SEKTOR, NVOIzvor: DnevnikObjaveno: 05.11.2010Kancelarija na UNDP Skopje i Ministerstvoto za ìvotna sredina i prostorno planirawe ja objavuva pozicijata: Nacionalni konsultanti/Treneri za implementacija na Programata za Razvoj na Kapacitet so Trening raspored za efektivno planirawe za za{titenata okolina i menaxment vo zemjata Rokot za aplikacija e 18 Noemvri 2010. Zainteresiranite kandidati da gi podnesat nivnite aplikacii na vebsajtot na UNDP www.undp.org

ZDRASTVO I NEGA, FARMACIJA, STOMATOLOGIJAIzvor: DnevnikObjaveno: 06.11.2010JZU Klini~ka Bolnica Skopje raspi{uva konkurs za imenuvawe na Rabotodaven organ-Direktor na JZU Klini~ka Bolnica-Tetovo, koj se sostoi od 2 (dve lica), so ednakva odgovornost za rabotata na JZU Klini~ka bolnica Tetovo i za obvrskite koi se prevzemaat vo pravniot promet i toa: 1.Eden direktor od oblasta na medicinata ili stomatolo{kite nauki 2.Eden direktor od oblasta na ekonomskite nauki ili javno zdravstveniot menaxment Rokot za dostavuvawe na prijavite na Konkursot e 15 dena od denot na objavuvawe na Konkursot vo dnevniot pe~at. Prijavite so potrebnata dokumentacija da se dostavat do „Komisijata za sproveduvawe na konkursot„ na JZU Klini~ka bolnica-Tetovo, ul.Mehmet Pe{ Derala, b.b. 1220 Tetovo.

ITIzvor: DnevnikObjaveno: 09.11.2010-16.11.2010Uni Banka objavuva oglas za slednoto rabotno mesto: Administrator na baza na podatoci Ispratete kratka biografija na makedonski jazik so fotografija i motivaciono pismo so naglasok za rabotnoto mesto za koe aplicirate po elektronska po{ta, na [email protected] najdocna do 16 noemvri 2010.

SOCIJALNI USLUGIIzvor: Ve~erObjaveno: 09.11.2010-16.11.2010JU Me|uop{tinski centar za socijalna rabota Debar objavuva javen oglas za vrabotuvawe na neopredeleno vreme na 7 rabotnici. Oglasot trae pet (5) rabotni dena od denot na objavuvawe vo dnevniot pe~at. Prijavata so potrebnite dokumenti se dostavuvaat vo JU Me|uop{tinski centar za socijalna rabota-Debar sekoe rabotno vreme ili po po{ta na adresa: JU Me|uop{tinski centar za socijalna rabota-Debar: ul.Atanas Ili} br.45 Debar.

ZDRASTVO I NEGA, FARMACIJA, STOMATOLOGIJAIzvor: Dnevnik

Objaveno: 10.11.2010Krka ima potreba od: Stru~no Komercijalen Sorabotnik Zainteresiranite kandidati treba da dostavat po po{ta, kratka biografija so li~na fo-tografija (CV) i pismo za interes, vo rok od 8 dena od denot na objavuvawe na konkursot, na slednata adresa:KRKA-FARMA DOOEL SKOPJE, Servisna zona jug, reon 40, Novoproektirana b.b., 1000 Skopje ili na e-mail: [email protected]

Izbor na aktuelni oglasi

Izbor na aktuelni oglasi

2115.11.2010PONEDELNIKOBUKI / FINANSII I SMETKOVODSTVO

OBUKA NA TEMA: Analiza na finansiski izve{taiOblast: FinansiiTermin: 19-20 Noemvri 2010Vremetraewe : 12 ~asaVeb link (internet stranica so pove}e detali): �http://www.tsl.mk/article/mk/finansii-za-nefinansieri/

Opis na obukata:Steknete se so kompetitivni ve{tini od �oblasta na finansiite. Zapoznajte se so metodite za planirawe i proektirawe na finansiski izve{tai. Otkrijte kako da gi prezentirate finansiskite informacii na vistinski na~in.

Pridobivki:Pro{iruvawe na znaeweto vo oblasta na finansiite �so koncepti, tehniki i alatki za pravewe finansiski analiziOsoznavawe koi finansiski informacii im se potrebni �na menaxe-rite i na koj na~in e potrebno istite da im bidat prezentiraniPolesno koristewe na finansiskite informacii za �planiraweZapoznavawe so metodi na planirawe i proektirawe �na finansiski izve{taiSteknuvawe so kompetitivna prednost vo znaeweto vo �oblasta na finansiite

Triple S GroupAdresa: ul.Ruzveltova 19-2/2Telefon: 3112048Faks: 3112395E-mail: [email protected]: www.TSL.mk

KOSMO Inovativen Centar

Obuka na tema SMETKOVODSTVO

Oblast: Finansii

Termin: 17 Noemvri 2010

Vremetraewe : 60 ~asa (3 meseci)Veb link (internet stranica so pove}e detali): http://www.cosmoinnovate.com.mk/smetkovodstvo-obuka.html

Opis na obukataKako idni rabotnici, sopstvenici na mal biznis ili pretpriema~i, kandidatite na obukata za smetkovodstvo }e nau~at prakti~no da go vodat smetkovodstvoto na svoite pretprijatija.

Na obukata }e se obrabotat slednite temi:kompjutersko i klasi~no smetkovodstvo �inventar i bilans vo firmi �smetki - konta �evidencija - aktiva i pasiva na bilans na sostojba �

podgotovka na plati periodi~na i godi{na presmetka �

KOSMO Inovativen CentarJane Sandanski 113, 1000 Skopje(02) 244 8077, 244 [email protected]

KURS ZA FINASISKO SMETKOVODSTVO

(72 ÂSA)

Kursot e dizajniran za po~etnici – za zdobivawe na kvalifikacija i prekvalifikacija odnosno celosno osposobuvawe za rabota vo finansiskoto smetkovodstvo.

Kursevite se nameneti za kandidati so SSS I VSS.

Nastavata se realizira vo mali grupi od eksperti od dadenite oblasti sledena so soodveten raboten materijal.

Upisot e vo tek.Informacii sekoj raboten den od 09 – 20 ~asot.

Ruzveltova 6, 1000 Skopjetel/ faks 02/ 3213-409 , 02/ 3215-026 e-mail: [email protected]; [email protected] www.kds.com.mk

OSVE@ETE GI VA[ITE INFORMACII! PRETPLATETE SE NA

Pove}e informacii na 02/ 2551441 ili [email protected]

22 15.11.2010 PONEDELNIK OBUKI / MENAXMENT / HR / PR

OBUKA NA TEMA:

Odnosi so javnostOblast: Komunikaciski ve{tiniTermin: 26-27 Noemvri 2010Vremetraewe : 12 ~asa

Veb link (internet stranica so pove}e detali): �http://www.tsl.mk/article/mk/odnosi-so-javnosta/

Opis na obukata:Odnosite so javnost se proces od alatki, �aktivnosti i promeni koi rabotat vo nasoka na ostvaruvawe na Va{ite biznis celi. Tie se stoèrite koi gi koristat naprednite kompanii poradi postignuvawe na specifi~ni celi.

Pridobivki:Poednostavna komunikacija vo kompanijata bidej}i i vrabo- �tenite sakaat da Ve ~ujatDefinirawe na javnosta na koja i se obra}ate �Pouspe{no mediumsko pretstavuvawe i podobro �organizirana mediumska kampawaPridobivawe na mediumite na Va{a strana �Razvoj na komunikikaciskite ve{tini �Sovladuvawe na stravot od javnosta i javnite nastapi �

Triple S GroupAdresa: ul.Ruzveltova 19-2/2Telefon: 3112048Faks: 3112395E-mail: [email protected]: www.TSL.mk

Edinstvena sertificirana obuka za menaxeri vo MK

Adises ToPLeaFPRAVILA I STILOVI NA MENAXIRAWE

POÊTOK 25 NOEMVRI 2010Dali znaete da menaxirate vo vreme na krizi? Smetate li deka gi imate vistinskite lu|e? [to ne funkcionira vo va{iot tim? Ne{to fali? Otkrijte {to!!SESIJA I Vo {to se sostoi problemot / [to na vistina zna~i menaxment?SESIJA II [to zna~i dobar menaxment / Idealen izvr{itel?SESIJA III Stilovi na menaxment / Koi komplementarni timovi dobro funkcioniraat?SESIJA IV Deadwood / Kako da raboti{ so osamen java~?SESIJA V Kako da se spravi{ so „A” tip / Kako da raboti{ dobro so „Paliku}a”?Po~etok: 25.11.2010 (êtvrtok)Moderator: Prof. Dr. Leonid Nakov(edinstven licenciran moderator za Adizes TOP Leadership Forum Program vo Makedonija)Vreme: 13 – 18 [email protected] 02/ 24 61 477

Online kursevi po angliski jazik non stopGo! EnglishMak

Podgotvitelni obuki za TOEFL/ GMAT/ GRE/ SATsekoj 1vi i 15ti6 sedmiciObrazoven Informativen CentarOnline kursevi po angliski jaziknon stopGo! EnglishMak

Podgotvitelni obuki za TOEFL/ GMAT/ GRE/ SATsekoj 1vi i 15ti

6 sedmiciObrazoven Informativen CentarE-biznis strategii za podobruvawe na efikasnosta i efektivnosta vo raboteweto na kompaniite vo globalnoto okruùvawe17.11.10Stopanska Komora na RMGermanski jazik17.11. 1060 ~asa/3 mesKosmo Inovativen CentarVoveduvawe, odrùvawe i

modifikacija na HACCP sistem18.11 - 20.11.10Klu~ - Konsalting i trening centarUspe{no u~estvo na 7. ramkovna programa na EU19.11.10Stopanska Komora na RMGrià za klienti19.11 - 20.11.10ESPNadvore{na trgovija19.11 - 21.11.103 den (25 ~asa)Kosmo Inovativen Centar

Analiza na finansiski izve{tai19.11-20.11.10 Triple S Learning

Finansisko planirawe i analiza20.11. 1030 ~asa/2 mesKosmo Inovativen CentarBiznis odnesuvawe i etika20.11 - 21.11.10CS GlobalUpravuvawe so ~ovekovi resursi (napredno nivo)22.11.10CS Global

Liderstvo vo novata ekonomija: Strate{ki razvoj na ~ove~ki kapital23.11.10M6 Edukativen CentarProekt menaxment23.11. 1030 ~asa/2 mes Kosmo Inovativen CentarEvropski fondovi RP725.11-16.11.10 Klu~ - Konsalting i trening centarDelovna komunikacija i rakovodewe so ~ove~ki resursi

23.11.2010Kosmo Inovativen CentarMotivacija na vraboteni i menaxment na konflikti25.11 - 26.11.10CS GlobalUpravuvawe so proekti (Project Management)26.11 - 27.11.10ESP

Za pove}e informacii odete na www.no.net.mk

Vodi~ za neformalno obrazovanie- Aktuelni obuki

IZVESTUVAWE Na 09.11.2010 godina Toplifikacija AD Skopje sklu~i Dogovor za dolgoro~en kredit so Komercijalna Banka AD Skopje na iznos od 196,000.000,00 denari, so utvrden rok na vra}awe - 5 godini.

DVODNEVEN SEMINAR: PRAVILA ZA POTEKLOTO

NA STOKITE VO CEFTA-REGIONOT - ZAJAKNUVAWE NA

KONKURENTNOSTA NA KOMPANIITE

23 i 24 noemvri 2010 godinaStopanska komora

na Makedonija

Vo funkcija na inovirawe na znaewata na stopanskite subjekti vo primenata i koristeweto na pravilata za potekloto na stokite, vo ramkite na CEFTA-Dogovorot, Stopanskata komora na Makedonija so Unijata na germanskite trgovsko-industriski komori (DIHK) organizira dvodneven seminar na tema: IMPLEMENTACIJA NA PRAVILATA ZA POTEKLOTO NA STOKITE VO CEFTA-REGIONOT.

Predavaweto }e bide realizirano od strana na � HELMUT BERND, vi{ carinski ekspert za edinstveniot carinski sistem na EU i za poteklo na stokite od Berlin, Ger-manija.

Interaktivniot karakter na seminarot dava mo`nost i �za bilateralni razgovori so ekspertot, {to moè da se navede i vo samata prijava.

Zainteresiranite za u~estvo na dvodnevniot seminar moàt da se prijavat najdocna do 18 noemvri 2010 godina (kontakt: Biljana Peeva-\uri}, tel: 3244 034, [email protected] i Venera Andrievska, tel: 3244 037, [email protected]). Poop{irni informacii i Prijavniot list moàt da se prezemat od veb-portalot na Stopanskata komora na Makedonija: www.mchamber.mk

Komorsko-partnerski proekt CEFTA - DIHK

Po {esnaesetgodi{no iskustvo za obuka na profilot sekretar KDS go nudi Kursot za Offi ce Manager spored Programata koja gi sledi svetskite standardi, a voedno prilagodena namakedonskite delovni i drugi subjekti.

Kursot e namenet za kandidati so SSS I VSS. Nastavata se realizira vo mali grupi od eksperti od dadenite oblasti sledena so soodveten raboten materijal

KURS ZA OFFICE MANAGER (96 ÂSA)Kursot gi opfa}a slednite oblasti :Funkcija na sekretarot vo organizacijata; Koordinacija i orga-nizacija na rabotata; Komunikaciski ve{tini; Rabotna i delovna eti-ka; Osnovi na arhivskoto, administrativnoto i pravnoto rabotewe; Osnovi na komerircijalnoto i finansisko rabotewe; Delovna pismena komunikacija i kultura na govor; Delovna korespodencija na angliski jazik; Primena na informaciona tehnologija vo kancelar-iskoto rabotewe; Protokol i bonton vo sekretarskata profesija.

Upisot e vo tek.Informacii sekoj raboten den od 09 – 20 ~asot.

Ruzveltova 6, 1000 Skopjetel/ faks 02/ 3213-409 02/ 3215-026 e-mail: [email protected]; [email protected] www.kds.com.mk

2315.11.2010PONEDELNIKKONFERENCII I SAEMI

Od 2 do 5.12.2010 godina, vo Bursa, Republika TurcijaSAEMI ZA METAL I ENERGETIKA

Stopanskata komora na Makedonija vo sorabotka so ovlasteniot zastapnik na saemskiot organizator - ADONIS GRUP, organizira poseta na makedonski kompanii na saemskata manifestacija od 1 do 3 dekemvri 2010 godina po isklu~itelno povolni uslovi

KONTAKT: Vojkan Nikolovski Tel: (02) 3244068; Faks:(02) 3244088Call Centar : (02) 15015 E-adresa: [email protected]

Vo periodot od 2 do 5.12.2010 godina vo Bursa, Republika Turcija, }e se odrì 9-tiot tradicionalen Me|unaroden saem za metal i energetika: “BURSA METAL PROCESSING TECHNOLOGIES FAIR 2010'' – Saem za ma{ini za obrabotka na metal, za zavaruvawe, za ra~en alat, pnevmatika i hidraulika;

8. Me|unaroden saem za elektri~na �energija, elektronska avtomatizacija, prosvetluvawe i komunikacija-ELECO 2010;

2. Me|unaroden saem za lim, cevki i �nivna obrabotka - BURSA SHEET METAL TECHNOLOGIES 2010 i - Bursa hardver i bezbednost na rabotnoto mesto-BURSA HARDWARE AND JOB SECURITY FAIR.

Stopanskata komora na Makedonija vo sorabotka so ovlasteniot zastapnik na saemskiot organizator - ADONIS GRUP, organizira poseta na makedonski kompanii na saemskata manifestacija od 1 - 3 dekemvri 2010 godina.

Obezbedeno e besplatno hotelsko smestuvawe so dve no}evawa i vklu~en doru~ek, transfer od hotelot do saemot i vleznica na saemot. Smestuvaweto e vo renomiran hotel so 4 ili 5 zvezdi. Posetitelot pla}a organizacioni tro{oci na Adonis vo iznos od 95 evra po lice so avtobus (dokolku e so sopstven prevoz, samo 35 evra administrativni tro{oci). Za realizacija na avtobuskiot prevoz potrebno e obezbeduvawe na minimum 17 patnici. Uplatenite sredstva do Adonis i Stopanskata komora na Makedonija ne se refundiraat, dokolku u~esnicite odlu~at da go otkaàt patuvaweto posle istekot na rokot za prijavuvawe.

Prijavuvaweto za poseta na saemskata manifestacija e najdocna do 26 noemvri 2010 godina (petok). Pove}e informacii za saemskata manifestacija se dostapni na veb stranata: http://www.tuyap.com.tr.

KONTAKT: Biljana Peeva-\uri} Tel: (02) 3244034; Faks:(02) 3244088Call Centar : (02) 15015 E-adresa: [email protected]

SOVETUVAWE “INKOTERMS 2010, ME\UNARODNI TRGOVSKI

DOKUMENTI I POVRAT NA DDV OD STRANSTVO”17-20 noemvri 2010 godina Hotel „Olimp„ 4* , Zlatibor, R. Srbija

KONTAKT:Anita Mitrevska Elizabeta Eftimova: tel:02 32 44 057 tel: 02 32 44 074 faks: 02 32 44 088 faks: 02 32 44 088 e-mail: [email protected] e-mail: [email protected]

PROGRAMA1. “INKOTERMS 2010” - PREDAVA^: Karlo Zmaj{ek, direktor na Centarot za {pedicija vo „Makpetrol„ AD - Skopje.2. “ME\UNARODNI TRGOVSKI DOKUMENTI” - PREDAVA^: Lazo Angelevski, Va{a biznis-kancelarija, Stopanska ko-mora na Makedonija.3. “POVRATOK NA DDV OD STRANSTVO”: - PREDAVA^: Mirko Vin~eti},

direktor na Cash Back IMO i ekskluziven i generalen zastapnik na {vajcarskata Cash Back vo Srbija.Podetalni informacii, agendata i prijavniot list moè da se najdat na veb-portalot na Stopanskata komora na Makedonija: www.mchamber.mk

Javete se na: 02/2551441 lok. 105 ili kontaktirajte ne na: e-mail: [email protected]

RABOTA �

TENDERI �

PO PROMOTIVNI CENI!

SAMO VO

OBJAVETE GI VA[ITE OGLASI ЗА:REVIZORSKI I DRUGI �

FINANSISKI IZVEШTAI SOOPШTENIJA �

24 15.11.2010 PONEDELNIK TENDERI

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA

DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Centar za upravuvawe so krizi1.

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKANabavka na permanenten ednogodi{en internet �pristap za Centarot za upravuvawe so krizi i Regionalnite centri za upravuvawe so kriziLink: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosi-eRPP.aspx?EntityId=234cc8cf-9279-477a-af18-b098c3905dbb&Level=2

OGLAS ZA BARAWE ZA PRIBIRAWE NA PONUDI

DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: 1. JKP Vodovod Bitola

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKAFinansiska usluga-lizing �

Link: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP.aspx?EntityId=5c2dedfd-cbc1-4f23-8c1d-715-f77edb490&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Ministerstvo za 1. ekonomija

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKAOsiguruvawe na motorni vozila pri registracija �i kasko osiguruvaweLink: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosi-eRPP.aspx?EntityId=76ad9fa7-f8f9-41ef-8cbd-ebccea814b15&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Ministerstvo za 1. vnatre{ni raboti na RM

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKANafteni derivati, po specifikacija �

Link: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP.aspx?EntityId=501d6ace-1d8b-4897-8bb2-0-fe96bc900fd&Level=2


PODATOCI ZA DOGOVORNIOT ORGANNaziv na dogovorniot organ: JP Ulici 1. i Pati{ta - Skopje

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKARekonstrukcija na asfaltna baza WIBAU 30 �Link: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP.aspx?EntityId=ec0f748e-46e6-4a31-93d6-30-cd90749926&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Ministerstvo za 1. ekonomija

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA

Nabavka i izrabotka na oznaki i ìgovi za �verifikacija na merila za 2011 godinaLink: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosi-eRPP.aspx?EntityId=62e9ac6c-f313-4e31-89a5-2-a152d834b3b&Level=2


DOG0OVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Javna ustanova od oblasta na 1. zdravstvoto za potrebite na javnite zdravstveni ustanovi univerzitetski kliniki, zavod i urgenten centar - Skopje

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKATehni~ki potro{en materijal za PARNO GREEWE �

Link: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP.aspx?EntityId=835eb897-4af4-4d70-bec4-f060b755b334&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Op{tina Centar1.

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKAIzrabotka na idejni re{enija za skulpturi na �KolonadaLink: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieSIS.aspx?EntityId=b520eef8-78e1-48fd-9618-9fa252d762d5&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Ministerstvo za kultura1.

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKAPostprodukcija na ve}e snimen surov materijal snimen za �vreme na Vtorata svetska konferencija za me|ureligiski i me|ucivilizaciski dijalog, Ohrid, 2010 godinaLink: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP.aspx?EntityId=2f0c8e2a-1-b28-474a-a9f3-9c05f8a9425c&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Grad Skopje1.

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKAIzgradba na dekorativno osvetluvawe na dva �mostaLink: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP.aspx?EntityId=7ac682af-22a5-409b-8a61-0-d4058ca1df4&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: AD Elektrani na 1. Makedonija - Skopje

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKANabavka na {ipkasti materijali, REK Bitola �

Link: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosi-eRPP.aspx?EntityId=41116233-7b7a-450d-8f65-1-dfcc0e7b639&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Ministerstvo za 1. obrazovanie i nauka

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA

Predmet na dogovorot e nabavka na oprema za �ping-pong za opremuvawe na novi i postoe~ki u~ili{ni sportski saliLink: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP.aspx?EntityId=33a2c338-3380-4a23-9da5-a3b1487b5595&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Op{tina \or~e Petrov1.

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKAIzgradba na Novoproektirana ulica-pristapna do �o~na bolnica vo stanbeno deloven kompleks JurijaLink: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP.aspx?EntityId=da811996-8a4f-4f65-9f00-667340-eefd13&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: 1. JP Slu`ben vesnik na RM

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKANabavka na aplikativno re{enie za potrebite �na JP Slu`ben vesnik na RMLink: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP.aspx?EntityId=47b75b96-5ecd-43a7-b76a-bd5c34dc53cf&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Op{tina Centar1.

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKAIzgradba na novoproektirana podzemna ulica na �poteg od Holokaust do MNTLink: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementInt- �egration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP.aspx?EntityId=d729c47c-180c-4a42-bc6f-5-e08f68f98b7&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Tehni~ki fakultet - 1. Bitola

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKAKompjuteri,kompjuterska oprema i softveri �

Link: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosi-eRPP.aspx?EntityId=a67dc18d-77af-4a99-9567-8b95619b725a&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: JZU Univerzitets-1. ka klinika za radioterapija i onkologija

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKALekovi koi pa|aat na tovar na FZOM �Link: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP.aspx?EntityId=48bf1277-6b55-4783-8b10-1228-cb57cbe1&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Javno pretprijatie za 1. stopanisuvawe so stanben i deloven prostor na Republika Makedonija

PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKAGrade`ni raboti za izgradba na objekt Katna �garaà 5.13 Mal ring vo Skopje – gradeèn delLink: � https://e-nabavki.gov.mk/eProcure-mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP.aspx?EntityId=e2615734-14ca-4c1d-9d82-635-bc999735c&Level=2

KAPITAL TENDERI

KAPITAL TENDERI

OSVE@ETE GI VA[ITE INFORMACII! PRETPLATETE SE NA

Pove}e informacii na 02/ 2551441 ili [email protected]

25FUN BUSINESS 15.11.2010PONEDELNIK

SILVANA [email protected]

PREDNOVOGODI[EN [OPING

DEDO MRAZ GODINAVASO POMALA TORBA

Se nabliùvaat boì}nite i novogodi{nite praznici, a toa podrazbira deka

doa|a vreme za podaro-ci, odnosno za tro{ewe pari. Dali so svetot }e zavladee euforijata na {opingot i tr~awe niz ulicite do posledniot moment ili na lu|eto vlijaela krizata i }e bidat poskromni, ili, pak, ve}e im e sma~eno od celata taa proce-dura na tro{ewe {to e golemo gubewe vreme?Spored istraùvaweto koe kon krajot na sep-temvri bilo napraveno od kompanijata Dilojt vo 19 zemji, vrz 20.655 ispitanici, Evropejcite ovaa godina za Boì} povtorno }e gi namalat tro{ocite za podaroc-ite, izleguvawata i

obrocite i toa za 2,5%, odnosno }e potro{at nekade okolu 590 evra. Od niv 94% sakaat parite da gi potro{at na ne{to korisno, 81% odlu~ile da kupat poda-roci na pomalku lu|e, 77% }e baraat poevtini podaroci, a 84% pred-nost }e im dadat na popustite. Se o~ekuva najmnogu da se podaruva kozmetika i ~okolado. Toa e najbezbolen na~in da se potro{at pomalku pari, a, sepak, podarokot da bide pristoen. [to se odnesuva na decata koi najmnogu se raduvaat na ovie praznici poradi poda-rocite, moèbi godinava nema da im se ispolnat èlbite, bidej}i 49% od roditelite sakaat da im podarat edukativni podaroci, so cel da gi podgotvat svoite deca za

soo~uvaweto so te{kata idnina. Francuzite, pak, najmnogu go izrazuvaat svojot pesimizam vo otsustvo na o~ekuvaniot ekonomski rast. Od niv, 62% mislat deka nivnata zemja e vo recesija i za prv pat po~nuvaat da ja gubat verbata vo sigurnosta na nivnoto rabotno mesto. Tie razumno gi namalile tro{ocite za proslavi za 4% vo rok od edna godina i sega iznesuvaat 605 evra. Ako, pak, se pra{uvate koj }e bide “najstegnat”godinava, nema da bide tolku te{ko da se pretpostavi deka toa }e bidat Grcite, ne samo poradi nivnata priroda, tuku i poradi golemata kriza koja ja zafati dràvata. Tie svoite tro{oci za Boì} }e gi namalat duri za 21%, pa taka }e

se svedat na 410 evra.No, ima i takvi koi voop{to nema da gi namalat tro{ocite, kaj koi re~isi ne doprela krizata, pa duri i }e si dozvolat i ne{to pove}e.

Gra|anite na Luksemburg ja imaat taa mo`nost da si dozvolat da potro{at i do 1.200 evra za praznicite. Vo Make-donija, euforijata na novogodi{noto tro{ewe

i kupuvawe moè da se po~ustvuva samo vo poslednite nekolku dena od godinata. Toga{ se pravat poslednite podgo-tovki i se kupuva ona neophodnoto.

Praznicite se nabliùvaat, a lu|eto imaat s$ pomalku pari za da moàt da gi proslavat. Golem broj evrop-ski dràvi koi go nemale ovoj problem, poslednive godini vodat bitka so krizata, pa drasti~no se na-maleni tro{ocite na gra|anite

��

K O M E R C I J A L E N O G L A SVINO

“PRIMA DELA PJOXA” VO ÊST NA MANÊVSKIDeka filmot

“Pred do`dot” e najuspe{niot

makedonski film i 16 godini po nego-vata premiera govori faktot deka vo Italija e imenuvano vino po nego. “Prima dela pjoxa” (“Pred do`dot”) e belo vino koe go sozdale vrvni itali-janski eksperti. Vinoto se pravi vo vinarni-cata na Salvo Foti, koj e vinar i enolog od oblasta na planinata Etna na Sicilija. Toj i negovata grupacija neodamna go promovi-raa vinoto vo Parma. Kum na vinoto e Marko Pocali, italijanski novinar i ekspert za vino. “Imeto na vinoto e spored filmot “Pred do`dot” od 1994 godina. Fantasti~na emocija vo trkalezniot krug na vremeto”, veli Pocali za ova vino. Man~evski e sre}en po-radi ovaa vest, bidej}i vinata od Ju`na Ital-ija mu bile omileni: “Super se pogodi {to e vo pra{awe tokmu italijansko vino”, veli toj. Pocali raskaùva deka vinoto “Prima dela pjoxa” e sozdade-no od sortite grozje karikante, grekaniko, minela i rizling, koi

se odgledani na lozjata na severnata strana na Etna vo gradot Bronte. Grozjeto bilo nabrano na 16 septemvri 2009 godina, a e zreano do 28 maj godinava, koga e sobrano vo {i{iwa. Od berbata 2009 proizvedeni se samo 400 {i{iwa, a na etiketata na vinoto pi{uva: “Vo spomen na filmot “Pred do`dot”, 1994 godina, Mil~o Man~evski, Skopje, Makedonija”, a e para-frazirano i mototo na filmot: “Vremeto ne ~eka, oti krugot ne e trkalezen”. Ovoj film na Man~evski pred 16 godini vo Venecija go osvoi Zlatniot lav i u{te 9 drugi nagradi i be{e proglasen za film na godinata vo Italija i be{e nominiran za Oskar. Filmovite na Man~evski se mnogu popularni vo Italija i izvr{ile golemo vli-janie vrz italijanskata popularna kultura. “Pred do`dot” e del od {kolskata lektira vo predmetot filmsko obrazovanie. Filmot “Pra{ina” vo 2003 godina be{e citiran kako inspiracija na ma{kata kolekcija za visoka moda “êruti”.

FUN BUSINESS26 15.11.2010 PONEDELNIK

Za aplikacija za mobilen telefon na godi-nata e proglasena aplikacijata miCoach nameneta za iPhone ili Blackberry, koja

va{iot telefon go pretvora vo li~en trener. So ednostavno vklu~uvawe na aplikacijata i GPS uredot, va{iot trener }e ja izmeri pominatata relacija, potro{enite kalorii i tempoto na dvièwe. Se instalira vo telefonot i nema da potro{ite nitu denar za nea. Za korisnosta na aplikacijata najdobro govorat nejzinite korisnici koi & go da-doa epitetot “genijalna”.

� GADGETS

LI EN TRENER VO VA[IOT TELEFON

KRALSKI PROFILI

NAJGROZNI ME\U LO[ITE

Po neodamnane{nata objava na Obedinetoto Kralstvo na Velika Britanija deka kralicata Elizabeta se priklu~ila kon socijal-

nata mreà, golem broj fanovi moàt da gi sledat slu~uvawata vo Kralstvoto, vklu~uvaj}i razni nastani i novosti. Pokraj mreàta na Fejsbuk, tie imaat profili i na Tviter, Fliker (Flicker) i JuTjub (YouTube).Navistina ja pozdravuvame inici-jativata na “ìtelkata” na Bak-ingamskata Palata vo London, so koja na korisnicite na socijalnite mreì im se ovozmoùva bliskost do “sinata krv”, no se pra{uvame dali pred samo 100 godini ovoj obid za “~etuvawe” na Elizabeta Vtora so podanicite bi bil popu-laren kako denes.Smetame deka dokolku kralevite i kralicite od minatoto imale Fejsbuk profili, tie bi bile katastrofalni i neatraktivni za “lajkerite”.

Kralicata Elizabeta oficijalno se priklu~i na Fejsbuk i nejzinoto viso~estvo ve}e dobi 100.000 “lajkovi” (dopadlivost na profilot ili statusot). No, zamislete gi kralevite i kralicite od minatoto na Fejsbuk: kakvi bi bile nivnite profili na ovaa socijalna mreà?

��

Prezasiteni sme od razni knigi za rim-

skiot imperator Kaligula koi pi{uvaat deka toj bil prili~no “stra{en”. Ka-ligula bil na prestolot samo ~etiri godini, no i po-natamu drì reputacija na surov, seksualno devijanten i finansiski neodgovoren. Toj egzekutiral mnogu lu|e, a eden od niv bil i vnukot na negoviot ~i~ko, Tiberius. @iveel rasko{en ìvot, ucenuvaj}i gi bespomo{nite rimski gra|ani. Iako ne uspeal oficijalno da go proglasi negoviot omilen kow Inkitatus za rimski senator, toj, sepak, uspeal da go “razgali”, stavaj}i mu skapoceni kamewa okolu vratot.

KALIGULA “Iako me mrazat, sepak, se pla{at od mene”1

Na britanskiot kral Xorx denes

nikoga{ ne bi mu bilo dozvoleno da ko-municira so javnosta preku Fesbuk. Toa se dolì na negovata mentalna bolest i za vreme na negovoto vladeewe ~esto bil okovan na stol i vr-zan so luda~ka ko{ula. Vo toa vreme ne bilo vozmo`no da se napravi uvid na izvorot na negovata bolest. No, vo sedumdesetitte godini e napravena medicinska analiza i bilo otkrieno deka moèbi strada od retkata bolest na krvta poznata pod imeto porfirija, koja bila predizvi-kana od hemiskiot element arsenik, edna od najsigurnite alatki za truewe preku hranata.

3Atila e eden od

najgolemite voeni lideri vo istorijata, poglavar na nomad-ski plemiwa od Mo-ngolija, koi vo pettiot vek izvr{ija eden od najsurovite “ara~i” vo Evropa. Razgrabuval i masakriral naseka-de, praktika koja ja nasledile i negovite potomci, pa Kinezite zatoa i go podignale odbranbeniot bedem podocna poznat kako Kineskiot yid. Bil krajno surov i al~en i diveel vo Trakija, Makedonija, Grcija. Atila umrel na negovata svadba kako posledica od prekumerno piewe ili bil otruen od negovata nevesta.

4Kralicata Vikto-

rija so nejzinoto 64-godi{no vladeewe s$ u{te go drì reko-rdot za enski monarh koj vladeel najdolgo. Viktorija ja kontro-lirala ekspanzijata vo britanskata imperija, posebno vo bogatata kolonija Indija. Za vreme na nejzinoto vladeewe e postignat golem napredok vo Velika Britanija. Isto taka, nejzinoto ime stana sinonim za mnogu semejni vozbudlivi momenti. Viktoriinoto op{testvo izobiluva{e so “zatapen” i rigiden moral (Viktorijansko veme), koj e olicetvorenie na kiseloto lice na kralicata.

KRALICATA VIKTORIJA “Ne sme zainteresirani za mo`nostite za poraz. Tie ne postojat” 5

2Kralicata Marija

Antoneta defini-tivno bi imala prob-lem so Internetot poradi nejzinite demokratski ten-dencii i sposob-nosta da im dade pravo na glas na site gra|ani. Taa be{e cel na ozbo-ruvawata i mnogu od nejzinite “prijateli” bi ja otstranile od Fejsbuk u{te pred nejzinoto obezglavu-vawe na gilotinata vo 1793 godina, kako posledica na fran-cuskata buròaska revolucija.

MARIJA ANTONETA “Ostavi gi, neka jadat kola~iwa”

KRALOT XORX TRETI “Znam ~udni raboti, sum videl ovca so pet noze”

ATILAlider na Hunite i “bi~ bo`ji”

Mis na Germanija

moèbi najkratko “vladeala” so svetot otkako ja izgubila krunata po samo 18 ~asa. Taa e krunisana vo 1980 godina, prvata godina otkako e po-staven i nov kriterium za izborot, a toa e inteli-gencijata. Taa izjavila deka nejzinoto mom~e ne go odobruva ova natprevaruvawe, me|utoa, podocna e otkrieno deka se slikala gola. Brum po izvesno vreme se seli vo SAD, kade {to povtorno zastanala kako od majka rodena pred objektivot na “Plejboj”.

IVAN (êtvrti) “GROZNI” “Jas sum uàsen vo vistinska smisla na zborot” 6

Ludvig Vtori od Bavarija,

poìvopisno kaàno “ludiot kral Ludvig”, bil bavar-ski monarh vo ge-rmanskoto kneèstvo pove}e od 20 godini vo vtorata polovina na 19-ot vek. Koga bi bil ~len na Fejs-buk, ovaa socijalna mreà bi moèla da podnese tu`ba do Ludvig Vtori, koj zastanal na tronot na 18 godini i bil pove}e zainteresiran za oformuvawe na kralstvoto, otkolku za negovoto upravuvawe.Vo 1886 godina toj bil proglasen za lud, a nabrzo potoa po~inal. Ne e utvrdeno dali se samoubil ili e ubien.

7 LUDVIG VTORI “Ima zamok vo oblacite. Jas sakam da odam tamu da zaspijam”

Vlad Treti “Proboduva~ot”

imal pri~ina da bide lut. Negoviot brat bil maltre-tiran, a negoviot tatko bil ubien. Otkako stanal voda~ na Vlahija (Romanija) vo 1456 godina, prima-rnata cel mu bila odmazda. Negovoto omileno kaznuvawe bilo nabivawe na lu|eto na kol i ottuka prekarot “Proboduva~ot”. Uìval gledaj}i gi kako bavno umiraat, velej}i deka smrtta }e dojde sama po sebe. Kako {to se veruva, Vlad bil inspiracija za deloto na Bram Stoker, “Drakula”.

VLAD TRETI “PROBODUVAÔT” “Odmazdata e sveta”8

27

SPORTSPORTSPORT 15.11.2010PONEDELNIK


Porane{niot bokserski {am-pion vo apso-lutna kategorija,

Britanecot Lenoks Luis, izjavi deka seriozno razmisluva da mu se vrati na boksot, iako ve}e sedum godini e nad-vor od ringot. Toj smeta deka vo momentov vladee mnogu mal kvalitet vo svetot na boksot i toa bil glavniot motiv da se podgotvi za novi predizvici.“Da, razmisluvam da mu se vratam na boksot. Se obiduvam da se premis-lam, no isku{enieto vo mene e golemo”, veli Luis, koj prizna deka na vakva ideja do{ol ot-kako go prosledil me~ot me|u Vitalij Kli~ko, aktuelniot {ampion i predizvikuva~ot [enon Brigz.“[enon e astmati~ar i so prekumerna teìna. Takvite spektakli mu pravat golema {teta na boksot. Koga gledam deka momci kako Brigs ili Rahman s$ u{te se borat

mi doa|a zaklu~okot deka i jas so 45 godini moàm da se boram. Kli~ko s$ u{te e zdodeven i s$ u{te gi osvojuva titulite”, zaklu~i Britanecot.Luis e nadvor od ringot u{te od 2003 godina, a svoevremeno so nokdaun uspea da go pobedi Vitalij Kli~ko, koj vo momentov, zaed-no so negoviot brat Vladimir, gi poseduva site {ampionski pojasi od internacionalno priznatite bokserski asocijacii.

BOKSLUIS SE VRA]A VO RINGOT, BIDEJ]I KLI^KO E ZDODEVEN!

Porane{niot �{ampion smeta deka i na 45-godi{na vozrast e sposoben da go osvoi {ampionskiot pojas vo apsolutna kategorija

Aleks Ferguson do godina polni 70 godini i, spored mnogumina, toa e psiholo{kata bari-era {to }e go nate-ra [kotlan|anecot

kone~no da ja predade “palkata” na Man~ester Junajted. Daleku od toa deka Fergi e nesposo-ben da gi predvodi “crvenite |avoli”, no te{ko deka nekoj }e gleda idnina vo nego, otkako toj }e ja “rasitni” osmata decenija

od ivotot. Sledstveno na toa, vo poslednite nekolku dena zasileno se govori za mo`nite naslednici na negoviot vite{ki “tron”.Interesno, no malkumina so-braa hrabrost vo javnosta da govorat za toa dali bi sakale da go zamenat Ser Aleks na menaxerskata pozicija, {to e i razbirlivo dokolku se gleda niz prizmata na negovoto 25-godi{no vladeewe so Junajted i ogromnoto nasledstvo {to bi go ostavil vo ne~ii race. Zna~i, nego }e treba da go zameni nekoj {to }e moè da gi popolni nego-vite ~evli, a takvite sekoga{ se malku.

PREMIER LIGA

NASLEDNICITE NA SER ALEKS?

SR\AN IVANOVI][email protected]

DEJVID MOJESMe|u mo`nite naslednici na Aleks Fergu-son mnogu ~esto se spomenuva aktuelniot menaxer na Everton, Dejvid Mojes. Toj isto taka e [kotlan|anec, {to, osven nekoja sentimentalna vrednost, ne zna~i mnogu vo modernite sfa}awa za fudbalot. Mojes vaì za isklu~itelen stru~wak, dokaàno poseduva golemo ~uvstvo za rabotata, no pra{aweto e dali toj }e moè da se soo~i so goleminata na klubot od Man~ester i da se nametne kako naslednik na negoviot slaven sonarodnik.

HOSEP GVARDIOLABarselona e eden od retkite timovi {to se vo ist rang so Junajted, pa ottamu i trenerot na katalonskiot klub najvero-jatno ne bi nai{ol na golemi pre~ki da se snajde vo sredinata vo klubot od severot na Anglija. Pep Gvardiola nema pregolemo iskustvo, no so Barsa za kratko vreme osvoi s$ {to moè da se osvoi. Podobra preporaka od toa e verojatno samo negovata javno iskaàna èlba da go nasledi Fergi vo Junajted.

LOREN BLANAktuelniot francuski selektor, Loren Blan, odli~no se vklopuva vo mozaikot. Toj e porane{en igra~ na Junajted, a i edna od retkite yvezdi na klubot koi ne se iskarale so Ferguson. Pred nekolku dena toj samiot prizna deka e zainteresiran za foteljata na negoviot porane{en menaxer, iako vo momentov toa e neizvodlivo poradi anga`manot so reprezentacijata na “galskite petli”.

GERI NEVILDo pred samo edna nedela nikoj ne ni pomisluva{e deka Geri Nevil, koj s$ u{te e aktiven igra~ vo timot od Man~ester, bi bil vo kombinacija da go zameni Ferguson. No, od Ser Aleks li~no stigna ponudata toj da go prezeme treniraweto na rezervniot sostav na Junajted, {to mnogumina go protolkuvaa kako obid na trenerot samiot da si go poso~i svojot naslednik.

@OZE MURIWOPortugalecot e edinstveniot {to na ramna noga moè da se nosi so golemina-ta na [kotlan|anecot. @oze Muriwo ima malku prijateli, no eden od najgolemite mu e tokmu Ferguson, a me|usebnoto po~ituvawe e ogromno. Neodamna i Kristijano Ronaldo istakna deka edinstvenata razlika me|u dvajcata treneri e toa {to edniot e postar, a drugiot e pomlad. Moèbi tokmu Muriwo e najseriozniot kandidat za naslednik na Ferguson.

a, vo lenonici

so-a dakale nae iniz {no notovil }e to-

{

TOP 100

Za site informacii i pra{awa okolu oglasuvaweto obratete se do marketing sektorot na e-mail: [email protected] tel: 02 2551 441lice za kontakt: Jasmina Savovska Tro{anovski

Kapital Media Group vo sorabotka so doma{ni analiti~ari i eksperti ja podgotvuva vtorata godi{na edicija KAPITAL 100.Po nekolkute uspe{ni edicii posveteni na bankite, izvoznicite, kompaniite, podgotvuvame nova edicija koja }e bide posvetena na liderite na makedonskata ekonomija.

Vo edicijata }e bidat vklu~eni pove}e rangirawa i analizi:� 100 najgolemi kompanii vo

Makedonija za 2009 � 100 najprofitabilni kompanii

vo Makedonija za 2009 � Koi se najgolemite rabotodava~i

vo Makedonija� Najgolemite problemi vo vremena

kriza i kako da se re{at� O~ekuvawa na najgolemite za 2011 godinaSite rangirawa }e bidat izraboteni vrz osnova na oficijalni i revidirani podatoci obezbzedeni od oficijalni institucii.

VO PETOK NOVA EDICIJA

Vo edicijata vo posebni tekstovi }e bidat analizirani nekolku sektori preku obrabotka i izjavi na najgolemite i najsupe{nite kompanii koi rabotat vo slednive sektori:� Energetika i nafta i nafteni derivati

� Crna i oboena metalurgija � Telekomunikacii � Grade`na industrija i grade`ni materijali

� Prehranbena industrija � Trgovija

Vo ramki na rangiraweto }e bidat vklu~eni u{te dve rangirawa:� TOP 100 najgolemi kom-

panii vo Adriatik re-gionot (rangirani spored vkupni prihodi ostvareni vo 2009) i

� TOP 100 najgolemi kompanii vo Central-na Evropa (rangirani spored vkupni pri-hodi ostvareni vo 2009).

KAPITAL 100 NAJGOLEMILiderite na makedonskata ekonomija

TOP 100

Documents

165 Kapital 15 11 2010