XXX NAUNO STRUNI SKUP O ODRAVANJU MAINA I OPREME

SIGURNOST I POUZDANOST U FUNKCIJI ODRAVANJA LINIJE ZA PROIZVODNJU HLEBAMari Aleksandar1, Robajac Olga2, Ratomir Jemenica3 Rezime: Uslonjavanjem sistema, sigurnost i pouzdanost se sve vie pribliavaju kritinim vrednostima. Osnovni cilj kod analize sigurnosti je predvianje potencijalnih otkaza sistema koji se posmatra. Neophodno je preduzeti aktivnosti u pogledu kontrole i eliminacije nedostataka i otkaza koji dovode do neeljenog dogaaja, pri emu neki utiu na prouzrokovanje tete ili povreda zaposlenih. Akcidenti se deavaju irom sveta i predstavljaju neprekidnu opasnost po zdravlje i ivot velikog broja ljudi ugroavajui pri tom i ivotnu sredinu. Osnovni uzroci nastanka akcidenata su loa sigurnost, odravanje i ekoloko upravljanje. Iz tog razloga neophodno je izvriti prevenciju akcidenata sporovoenjem mera za upravljanje sigurnou. Kada se analiziraju uzroci glavnih akcidenata, najvei uticaj imaju mehaniki otkazi i greke operatora. Uzimajui sve to u obzir neophodno je sprovoditi odravanje sistema kako bi pouzdanost i sigurnost bila na visokom nivou. U radu su opisane vrste odravanja primenjene u pekarskoj industriji, kao i modeli odluivanja u procesu odravanja automatske linije za proizvodnju hleba. Kljune rei: sigurnost, pouzdanost, odravanje. 1. UVOD Sigurnost je sposobnost spreavanja nastanka tete tj. spreavanje pojave neeljenih dogaaja (kritinih vrsta otkaza) sa katastrofalnim posledicama (havarije, katastrofe) ili ograniavanja njenog obima u okviru utvrenih granica. Pojmovi koji se koriste u analizi sigurnosti su: Akcident predstavlja nekontrolisani dogaaj nastao prilikom procesa proizvodnje, transporta ili skladitenja, u kojem je dolo do oslobaanja odreenih koliina hemijski opasnih materija u vazduh, vodu ili zemljite, i to na razliitom teritorijalnom nivou, to za posledicu moe imati ugroavanje ivota i zdravlja ljudi, materijalnih dobra i posledice po ivotnu sredinu. Rizik predstavlja uestanost pojave akcidenta (vrste otkaza sa kritinim posledicama) u jedinici vremena (obino u toku 1 godine) [1/godina]. rizik = verovatnoa akcidenta * uestalost akcidenta Individualni rizik predstavlja uestanost pojave neeljenog dogaaja u odnosu na jednog oveka. Opti rizik predstavlja rizik koji zavisi od broja ljudi izloenih opasnosti. Fatalni rizik predstavlja rizik gubitka ivota ljudi.1

Mari Aleksandar, dipl. ma. ing., predsednik UORO (Udruenje odravalaca maina i opreme Rasinskog okruga), tehniki direktor, DP Branko Perii, Trg mira 28, 37000 Kruevac 2 Robajac Olga, asistent pripravnik, Tehniki fakultet, Svetog Save 65, 32000 aak 3 Prof. dr Ratomir Jemenica, Tehniki fakultet, Svetog Save 65, 32000 aak

171

Zbornik radova

XXX NAUNO STRUNI SKUP O ODRAVANJU MAINA I OPREME Opasnost predstavlja niz stanja ili dogaaja koji utiu na nastanak akcidenta. Otkaz je stanje sistema ili elemenata koje nastaje kada sistem ne moe ispravno da vri fukciju cilja. Za razliku od otkaza koji predstavljaju vrstu dogaaja, greke su sistemski otkazi, kao npr. softverski bagovi. Sigurnost se mora razmatrati sa aspekta sistema, a ne elemenata. Mnogo je jeftinije uspostaviti sigurnost u ranim fazama ivotnog ciklusa sistema. 2. SIGURNOST I POUZDANOST Sigurnost nije isto to i pouzdanost. Pouzdanost je verovatnoa da e sistem vriti funkciju cilja u odreenom vremenu i pod odreenim uslovima rada. Korienje vie razliitih metoda je obino efektivnije za poveanje pouzdanosti, ali one uglavnom ne poveavaju sigurnost. U nekim sluajevima moemo pretpostaviti da pouzdanost i sigurnost imaju slino znaenje. Generalno, sigurnost predstavlja iri pojam od otkaza, to znai da otkazi ne moraju ugoroavati sigurnost. Oigledno postoji preklapanje izmeu sigurnosti i pouzdanosti, ali oni u sutini nisu identini pojmovi (slika 1).Sistemi na koje sigurnost nema uticaj Sistemi sa visokim stepenom sigurnosti

Pouzdanost

Sigurnost

Sistemi sa visokim zahtevim za sigurnost i pouzdanost

Slika 1. Veza izmeu sigurnosti i pouzdanosti Akcidenti uglavnom mogu nastati i bez otkaza elemenata koji rade prema oekivanju ili specifikaciji i to su elementi kod kojih nema otkaza. Suprotno je takoe tano. Elementi mogu otkazati, a da ne prouzrokuju akcidente. Akcidenti mogu nastati usled rada opreme kada su izvan dozvoljenih parametara i vremenskih ogranienja na kojima se zasniva analiza pouzdanosti. Tako, sistem moe imati visoku pouzdanost, ali akcidenti i dalje mogu nastajati. Sigurnost je osobina koja se javlja na nivou sistema kada elementi funkcioniu kao celina. Za sisteme koji se zasnivaju na sigurnosti, razmatraju se svi aspekti pouzdanosti, raspoloivosti, odravanja i sigurnosti koji su znaajni za odgovornost proizvoaa i prihvatljivi od strane korisnika. Sigurnost i pouzdanost se postiu kombinacijom: - prevencije otkaza, - veliine tolerancije otkaza, - dijagnostikom otkaza, 172 Zbornik radova

XXX NAUNO STRUNI SKUP O ODRAVANJU MAINA I OPREME - posebnim nadzorom i zatitom. Za prevenciju otkaza neophodno je vriti spreavanje otkaza i otklanjanje otkaza. Ovo se izvodi u fazama projektovanja i testiranja. 2.1 Procena rizika Metod analize i procene rizika ima za cilj da identifikuje i kvantifikuje podruja gde potencijalno moe doi do nastanka akcidenta. To je istraivaki proces koji mora biti struno i nauno zasnovan sa multidisciplinarnim pristupom. Dobro uraena procena rizika je preduslov za adekvatno planiranje prevencije, pripreme, reagovanja na akcident i sanacije posledica. Ujedno, ova procena prua dovoljno relevantnih podataka za proces upravljanja rizikom jednim industrijskim postrojenjem i njegovim okruenjem. Mogunost nastanka akcidenata irih razmera, ugroavanje ivota ljudi i opasnost od trajnog naruavanja ivotne sredine i materijalnih dobara uticali su na pokretanje i usavravanje odreenih postupaka i aktivnosti kako bi se preventivnim delovanjem rizik od akcidenta smanjio na najmanju meru, a ako do akcidenta doe, treba da bude pripremljen adekvatan odgovor na akcident i efikasno sanirana ugroena teritorija. Proces procene rizika se moe podeliti prema razliitim kriterijumima i u zavisnosti od obima kompleksnosti sagledavanja problema. Svaki od delova, svojim kvalitativnim karakteristikama, zasebno ini kompleks postupaka i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju procene rizika i slui kao osnova za dalje usavravanje saznanja iz ove oblasti. To su : 1. Identifikacija opasnosti od akcidenta. Predstavlja osnovu za proces upravljanja rizikom jer je u ovoj fazi potrebno obezbediti sve informacije o postrojenju u kojem potencijalno moe doi do akcidenta. Neophodno je prikupiti podatke o tehnolokom procesu, tj. bilansima opasnih materija. Glavni cilj identifikacije je da ukae na sve slabe take u procesu proizvodnje, skladitenja i transporta opasnih materija, gde moe doi do nastanka akcidenta. U ovoj fazi prikupljaju se svi potrebni podaci o opasnim aktivnostima i opasnim materijama neophodnim za analizu posledica i procenu rizika. 2. Modelovanje razvoja akcidenta i posledica. Ova faza ima za cilj da predvidi obim moguih posledica akcidenta i veliinu tete. Na osnovu prikupljenih podataka o opasnim materijama, rizinim aktivnostima i moguim takama nastanka akcidenta u procesu proizvodnje i postrojenjima, potrebno je simulirati razvoj dogaaja koji obuhvata sagledavanje mogueg obima akcidenta i posledica po ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, kao i veliinu tete. 3. Analiza povredivosti. Analiza povredivosti predstavlja veoma znaajnu fazu koja treba da identifikuje sve osetljive objekte u okolini industrijskog postrojenja, odnosno sve ono to moe biti pod nepovoljnim uticajem nekontrolisanog osloboenja opasnih materija. Pored povredivih objekata, u ovoj fazi, potrebno je odrediti mogui obim tj. nivo akcidenta i proceniti irinu ugroene oblasti. Cilj je da se dobiju podaci o moguim posledicama akcidenta. 4. Ocena rizika. Ocena rizika predstavlja etvrtu fazu u kojoj sledi kvantifikovanje svih rezultata iz prve tri faze. Ocena rizika predstavlja proces kojim se odreuje rizik na osnovu verovatnoe nastanka akcidenta i obima moguih posledica po ivot, zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Radi lakeg odreivanja verovatnoe nastanka akcidenta koristi se identifikacija opasnosti dok se obim moguih posledica utvruje na osnovu modeliranja razvoja akcidenta i podataka dobijenih analizom povredivosti. 173 Zbornik radova

XXX NAUNO STRUNI SKUP O ODRAVANJU MAINA I OPREME 5. Plan zatite i prevencije od akcidenta. U ovoj fazi, predlau se aktivnosti za otklanjanje mogunosti nastanka akcidenta kako bi rizik bio prihvatljiv. Pod ovim se podrazumeva preduzimanje preventivnih mera kao i definisanje sadraja planova zatite. Donoenjem planova zatite obezbeuje se organizovanje i priprema svih subjekata, opreme i tehnike radi najadekvatnijeg odgovora u sluaju akcidenta uz najmanje mogue posledice. Da bi planovi zatite odgovorili postavljenom zadatku donose se na osnovu rezultata iz prethodne etiri faze. 6. Postupak reagovanja na akcident. Ovaj postupak obuhvata skup mera i aktivnosti koji se preduzimaju na osnovu rezultata faza analize i ocene rizika, a u skladu sa planom zatite. Ova faza ima imperativ da definie sve aktivnosti sa ciljem da se akcident zaustavi i izoluje, ogranie njegovi efekti i minimiziraju posledice, kao i da se stvore uslovi za praenje situacije. Postupak odgovora na akcident zapoinje onog trenutka kada se dobiju prve informacije koje sadre podatke o mestu i vremenu akcidenta, vrsti opasnih materija koje su prisutne, proceni toka, proceni rizika po okolinu, proceni obima akcidenta i obima posledica i druge znaajne podatke. Postupak odgovora na akcident mora se odvijati u skladu sa planom zatite na mestu akcidenta i u skladu sa situacijom na terenu. 7. Monitoring posledica akcidenta. Praenje i sistem kontrole odreenih tetnih materija na podruju na kome je dolo do akcidenta predstavlja sistem monitoringa koji se sprovodi sa ciljem da se dobije precizna slika zagaenja na ugroenoj teritoriji. Praenje kvaliteta sredine na podruju na kojem se dogodio akcident je jedan od prvih koraka koji prethodi sanaciji podruja i ima za cilj kontrolu sadraja tetnih materija, odnosno odreivanje njihovog nivoa. 3. SIGURNOST I RIZIK U PROCESNOJ INDUSTRIJI Veliki broj akcidenata koji su se dogodili u Bopalu, Indiji, Sevesu, Italiji, Three Mile Island, Piper Alfa, su, naalost, najbolji dokaz da tehnoloki procesi nisu u potpunosti sigurni i da se problemu akcidenata mora posvetiti posebna panja. Akcidenti mogu prouzrokovati velike ljudske gubitke, zagaenje ivotne sredine, kao i visoke materijalne trokove, tako da strunjaci iz raznih oblasti moraju uvek imati pred sobom. Na nesreu i dalje se deavaju ozbiljni akcidenti i havarije. Na primer, u decembru 1999 godine u nacionalnog gasnoj kompaniji na Tajlandu zapalila se rafinerija zbog prelivanja iz rezervoara. Sedmoro ljudi je poginulo dok je hiljade ljudi bilo prinueno da napuste svoje domove. Drugi karakteristian primer se odnosi na eksploziju gasa u gasnoj rafineriji u Kuvajtu u junu 2000. Petoro ljudi je poginulo i 49 je ozbiljno povreeno. Isto tako je u Tuluzu u Francuskoj 2001, dolo do eksplozije u fabrici za proizvodnju vetakog ubriva. Sigurnost u procesnoj industriji je i dalje od velikog znaaja iz razloga to se neprekidno deavaju havarije. Postoji veliki broj razloga koji utiu na primenu razliitih mera sigurnosti u procesnoj industriji. Ti razlozi se odnose na sledee: Zatita ljudi od povreda i zatita ivotne sredine, Zadovoljenje zakona i propisa, Smanjenje trokova proizvodnih gubitaka i trokova koji se odnose na oteenje opreme, Smanjenje gubitaka koji imaju negativan uticaj na imid kompanije sa visokim stepenom rizika (rastu trokovi osiguranja). Bez obzira da li su za preduzee ovi aspekti znaajni ili ne, ono je odgovorno da sprovodi mere za spreavanje nastanka akcidenata. 174 Zbornik radova

XXX NAUNO STRUNI SKUP O ODRAVANJU MAINA I OPREME

3.1 Porast sloenosti industrijskih procesa Poslednjih godina industrijski procesi su postali izuzetno sloeni. Sa irenjem proizvodnje i proizvodnih zahteva vodili su ka optimizaciji proizvodnih procesa. Sa neprekidnim rastom konkurencije, neophodan je i rast proizvodnih kapaciteta da bi se postigla zadovoljavajua proizvodnja. U isto vreme, sa rastom broja razliitih vrsta proizvoda zahteva se visok stepen fleksibilnosti procesnih kapaciteta koji su morali zadovoljiti vie razliitih namena. Sredstva za rad koja se koriste, takoe dovode do sloenosti procesne kontrole i utiu na sigurnost procesa. Kao posledica rasta sloenosti procesnih kapaciteta, instrumenti za kontrolu i sigurnost, kao i sam proces su postali sloeniji za korienje. Veliki broj ljudi i organizacija su ukljueni u projektovanje, primenu i rad u procesnoj industriji, a ukljueni su i krajnji korisnici, inenjeri, dobavljai opreme itd. Kroz ispitivanja havarija dolo se do zakljuka da su havarijski dogaaji mogli biti spreeni sa ispravnom procesnom instalacijom. Zbog velike sloenosti instalacije, opreme i samog procesa potencijalni akcidenti znaajno rastu. Na primer, poveanje automatizacije moe smanjiti ulogu operatora, ali e poveati sloenost i uestalost odravanja. Operatori se oslanjanju na alarme koji ih upozoravaju na potencijalne poremeaje i smanjuju se njihove operacije ako je sistem potpuno automatizovan. Na operatorima je da preduzimaju odreene mere u sluaju stanja opasnosti. Otkazi su u optem sluaju mogu podeliti u 4 kategorije: Otkazi opreme, kao to su otkazi u proizvodnji, greke u projektovanju ili neadekvatna specifikacija. Otkazi usled nedostaka opreme koja treba da postoji u postrojenju, ali je nema. Otkazi nastali usled loeg odravanja. Neadekvatno upravljanje sigurnou procesa. 3.2 Analiza sigurnosti i obezbeenje identifikacije otkaza Osnovni cilj prilikom primene analize sigurnosti je predvianje potencijalnih otkaza sistema koji se posmatra. Ako pretpostavimo da sistem ima sloenu hijerarhijsku strukturu, ovaj zadatak se moe prikazati kao identifikacija nastalih otkaza na niim nivoima. Zatim se odreuje kakve su posledice od otkaza elemenata nieg nivoa na elemente vieg nivoa i kako utiu na poveanje otkaza sistema. Nakon toga se vrii identifikacija slabih mesta u sistemu i utvrivanje mera koje e poboljati sigurnost analiziranog sistema. Na alost, dananja praksa u industriji pokazuje da je ovaj cilj spreen nedostakom odgovarajuih tehnika za analizu sloenih sistema. Klasine metode za analizu sigurnosti kao to su: Analiza otkaza, Analiza rizika, FMEA i FTA se izvode na razliitim nivoima ivotnog ciklusa na principu modela koji odraava razliite nivoe abstrakcije pri projektovanju (slika 3). Analiza sigurnosti procesa moe se vriti kroz ivotni ciklus kritinih sistema od faze specifikacije (tehnikih podataka), kroz primenu, montau, verifikaciju, rad, odravanje i povlaenje iz upotrebe. To znai da inenjeri za sigurnost moraju zajedno raditi sa sistem inenjerima kako bi zadovoljili zahteve za sigurnou. Cilj

175

Zbornik radova

XXX NAUNO STRUNI SKUP O ODRAVANJU MAINA I OPREME analize sigurnosti je provera sistema razvoja u odnosu na zahteve sigurnosti, predvianje potencijalnih otkaza i obezbeenje povratnih informacija inenjerima o tome da li e sistem koji su konstruisali biti siguran.Razmatranje sigurnosti

eklista

% % Istraivanje i razvoj % Konceptualno projektovanje % % Pilot plan % % Detaljno projektovanje % Konstrukcija % Proizvodnja Izmene % % % Ispitivanje inicidenata % Demontaa % -Neadekvanta metoda ili se retko primenjuje

%

% %

% %

% %

% % % % % % % % % % % - Metoda koja se najee koristi

Slika 3. Primena metoda za analizu sigurnosti u odnosu na faze ivotnog ciklusa Primena razliitih metoda ima za posledicu brojne negativne uticaje na procenjeni kvalitet rezultata. Kao prvo, rezultati razliitih studija sigurnosti su obino nedosledni. Drugo, analiza sigurnosti hardvera i analiza rizika softvera se procenjuju na razliite naine (odvojeno jedni od drugih), mada zavisnost izmeu hardverskih otkaza i softverskih greki ostaje nejasna i neodreena. Konano, postoje velike tekoe pri povezivanju rezultata iz studija sigurnosti elemenata nieg nivoa sa analizom otkaza na viem nivou. Sistemi u kojima otkazi mogu ugroziti ljudske ivote se nazivaju sistemi sa visokim stepenom kritinosti. Sistemi sa visokim stepenom kritinosti mogu takoe zahtevati postizanje visokog nivoa pouzdanosti. U te sisteme spadaju transportni sistemi (avioni, brzi vozovi, kao i automobili), elektrane za proizvodnju elektrine energije (nuklearne elektrane), medicinska oprema (oprema za odravanje ivotnih funkcija, oprema za kontrolu pacijenata), pa do industrijskih procesa (hemijska i petrohemijska industrija). Znaajan doprinos je zahtev u postizanju i potvrivanju ovih sistema poto softver ima veliku primenu. Softver se ponaa drugaije u odnosu na hardver koji se zasniva na ranije odreenoj kritinosti sistema. Veliki broj metoda koji se koriste za analizu sigurnosti kod sistema sa visokim stepenom kritinosti se koriste i kroz ivotni ciklus raunara, kako bi se osiguralo da poseduju odgovarajue karakteristike.

176

Zbornik radova

Stablo dogaaja % % % % % %

Relativna ocena

What-If-/^eklista

Stablo otkaza

HAZOP

What-If

FMEA

PHA

XXX NAUNO STRUNI SKUP O ODRAVANJU MAINA I OPREME 4. POLITIKA SIGURNOSTI Politika sigurnosti ima za zadatak da postavi odreene ciljeve, da se organizuju i planiraju ovi ciljevi u pogledu trokova i da se obezbedi kontrolisanje i merenje sistema, kako bi se utvrdilo da li je u skladu sa planom. Politika sigurnosti treba da bude u sprezi sa drugim poslovnim politikama kako bi se postigao visok stepen efikasnosti svih poslovnih zadataka. Cilj politike sigurnosti je da se preduzmu aktivnosti u pogledu kontrole i eliminiu nedostaci i otkazi koji dovode do neeljenog dogaaja, pri emu neki utiu na prouzrokovanje tete ili povrede zaposlenih. Politika sigurnosti treba da se orjentie na znaaj ljudskih resursa, kao i posla koji obavljaju i organizacije u kojoj oni rade kao to je dato na slici 4.PR V A FA Z A K O N T R O L E K o n tr o l a u l a z n i h v el i ~ i n a C ilj: M i ni m iziranj e rizik a p r i u laz u u o rg an iz ac ij u TRE] A FA Z A K O N TRO L E K o n tr o l a p r o i z i v o d n j e C ilj: M inim iziranje rizik a izv an o r g a n i z a c i j e k o j a n a st aj e p r i r a d u , n a p r o i z v o d u i m o n t a` i

O r g an i z ac i j a O so b l j e K o n tr o l a P o st u p c iika K om un

S r e d st av a L j u d sk i r esu r si I n f o r m ac i j e

S ar ad n j a

P r o i z v o d i i u sl u g e Z ad o v o l j st v o k o r i sn i k a I n f o r m ac i j e

R ad

D RU G A FA ZA K O N T RO L E K o n tr o l a u to k u r a d a C i l j ev i : E l i m i n i sa n j e i m i n i m i z i r an j e r i z i k a u o r g a n i z a c i j i S t v ar a n j e o r g a n i z a c i o n e k u l t u r e

Slika 4. Uticaj ljudskog faktora na sigurnost u industriji 4.1 Organizacija sigurnosti Organizacija sigurnosti je razmatrana po sledeim kategorijama: 1. kontrola; 2. saradnja; 3. komunikacija; 1. nadlenost. 1. Kontrola. Cilj sigurnosti je obezbeenje da e sve aktivnosti biti kontrolisane i sigurne. To znai da e se vriti kontrola celokupnog sistema. Ovako kontrolisan sistem je analogan sistemu sa povratnom spregom u kontroli procesa. Identifikuje se promenljiva koju treba kontrolisati, promenljive se mere i merena vrednost se uporeuje sa eljenom, pa ako je neophodno preduzimaju se korektivne akcije. Tako postoje i sistemi sa veom koliinom kontrole koja traje dui vremenski period. Merenje je veoma znaajna funkcija u bilo kom kontrolnom sistemu. Prvo je neophodno odrediti odreene promenljive koje treba podeavati (regulisati) ili izvoditi 177 Zbornik radova

N ad

R ad n i p r o st o r

S r e d st v a z a r ad

l e` n

o st

cija

XXX NAUNO STRUNI SKUP O ODRAVANJU MAINA I OPREME neka druga merenja. Drugo to treba odrediti je da li su vrednosti prihvatljive i u skladu sa eljenom vrednou ili radnim standardom. U sistemima gde se vri kontrola, kontrolu obavljaju ljudi. Veoma je znaajno definisati odgovornosti zaposlenih. Uobiajeno je da postoji hijerarhija odgovornosti u skladu sa poloajem zaposlenih. Tako svaki zaposleni mora biti upoznat sa veliinom svojih odgovornosti. Odgovornost mora biti pojaana kada predstavlja deo posla koji zaposleni obavlja, pri emu e se utvrditi ukoliko doe do greki ko je odgovoran za to. Motivacija je znaajna za dobro obavljanje posla. Najefektivnija motivacija je u formiranju kulture u pogledu sigurnosti. Veoma je znaajna obuka koja obezbeuje motivaciju i razumevanje ta treba da se radi. Nadzor takoe obezbeuje savetovanje, primere i sprovoenje discipline i predstavlja znaajan element koji dovodi do unutranje motivacije. 2. Saradnja. Da bi se obezbedila sigurnost nepohodna je saradnja izmeu svih zaposlenih. Moraju se sprovoditi specijalna merenja da bi se ovo obezbedilo. Znaajna je primena TQM (Total Quality Management) metode gde e zaposleni na svim niovima biti u prilici da ispravljaju svoje i tue greke i otkaze koji nastaju pri radu. 3. Komunikacija. Da bi se posao uspeno obavljao neophodno je da cirkulie velika koliina informacija. Postoje razliiti oblici komunikacije u koje spadaju sledei: ulazne informacije, unutranji tok informacija, vidljiva ponaanja, komunikacija u pisanom obliku, komunikacija licem u lice i izlazne informacije. Informacije o sistemu za upravljanje sigurnou zahtevaju znatnu koliinu ulaznih informacija. Neophodna je dobra komunikacija u organizaciji. Da bi komunikacija bila efektivna neophodno je da bude sprovedena u pisanom obliku ili direktno-licem u lice. Informacija koju dobiju razliiti primaoci mora biti prilagoena njihovim potrebama. Direktna komunikacija obezbeuje povratnu informaciju i zahteva prisustvo zaposlenih. 4. Nadlenost. Nadlenost je veoma znaajna kako bi se definisali zahtevi za svaki pojedinani posao u pogledu zaposlenih. Nekada je neophodno da za nadlenost bude zaduena jedna osoba, a nekada se angauju specijalisti. Nadlenost e zavisiti delimino od obrazovanja i obuenosti, a delimino od iskustva. Kada se definie nadlenost, neophodno je odrediti i osobu za taj posao. U nekim sluajevima se zakonski zahteva da postoji nadlena osoba. Odreivanje nadlene osobe se sprovodi u skladu sa napredovanjem u karijeri u preduzeu i dovoenjem osoba sa strane. U oba sluaja zahteva se znaajno definisanje nadlenosti. Individualna nadlenost nije toliko vana koliko je vaan organizacioni aspekt. Neophodno je obezbediti adekvatnu zamenu u kritinim situacijama ukoliko nadlena osoba trenutno ne radi. 5. TEHNOLOKI AKCIDENTI U EVROPI I dalje se deavaju veliki tehnoloki akcidenti, bez obzira na napredak u upravljanju sigurnou. Ovakvi akcidenti prouzrokuju veliki broj rtava, pri emu je 178 Zbornik radova

XXX NAUNO STRUNI SKUP O ODRAVANJU MAINA I OPREME uoen veoma visok rizik zbog nedostatka znanja i straha od razliitih opasnosti. Poto rizik od akcidenta zavisi prevashodno od toga gde ljudi ive, i poveava se to su blii preduzeima koja rade sa opasnim materijama, tako da dobro projektovanje i radno iskustvo mogu smanjiti nivo rizika tehnolokih akcidenata. Da bi se postigli odgovarajui rezultati neophodno je da se poveaju mere za smanjenje rizika od dugoronih uticaja akcidenata na zdravlje i oteenje imovine. Izmeu 1971 i 1992 godine obino se deavao bar jedan akcident u Evropi koji je prouzrokovao vie od 25 rtava (tabela 1). Od tada pa do 1998 god. nije bilo akcidenata sa vie od 25 rtava. Moe se zakljuiti da je broj rtava u prethodnoj dekadi smanjen sa izuzetkom eksplozija u Ukrajinskom rudniku metana. Meutim, poslednjih godina je bilo vie akcidenata u Ukrajinskim rudnicima. Jedan od glavnih razloga za to je nedostatak investicija kao i slaba sigurnost, odravanje i ekoloko upravljanje (slika 5). Ovo je zajednika karakteristika mnogih tehnolokih industrija u zemljama Istone Evrope kada se uporede sa zemljama Zapadne Evrope. Akcidenti kao to su dati u tabeli, deavaju se irom sveta i predstavljaju neprekidnu opasnost po zdravlje i ivot velikog broja ljudi i ivotne sredine. Tabela 1. Akcidenti koji su prouzrokovali preko 25 ljudskih rtava u Evropi (od 1971)Godina 1971 1971 1973 1974 1976 1978 1979 1979 1979 1980 1980 1980 1982 1983 1984 1985 1986 1988 1988 1989 1991 1992 1998 1999 2000 2001 2001 2002 Mesto nastanka Czechowice, Poljska English Channel ekoslovaka Flixborough, UK Lapua, Finska San Carlos, panija Bantry Bay, Irska Warsaw, Poljska Novosibirsk, USSR Ortuella, panija Rome, Italija Danaciobasi, Turska Todi, Italija Instanbul, Turska Rumunija Algeciras, panija Chernobyl, USSR Arzamas, USSR North Sea, UK Acha Ufa, USSR Livorno, Italija Corlu, Turska Donetsk, Ukrajina Zasyadko, Ukrajina Donetsk, Ukrajina Donetsk, Ukrajina Toulouse, Francuska Donetsk, Ukrajina Supstance Nafta Petrohemija Gas Cikloheksan Barut Propilen Nafta, gas Gas Hemikalije Propan Nafta Butan Gas Nepoznate Hemikalije Nafta Nuklearne materije Eksploziv Nafta, gas Gas Nafta Metan Metan Metan Metan Praina uglja/metan Amonijum nitrat Metan Vrsta akcidenta Eksplozija Sudar brodova Eksplozija Eksplozija Eksplozija Eksplozija (drumski transport) Eksplozija (pomorski transport) Eksplozija Nepoznata Eksplozija Sudar brodova Nepoznata Eksplozija Eksplozija Nepoznata Transport Eksplozija reaktora Eksplozija (eleznica) Poar Eksplozija (cevovod) Akcident u transportu Eksplozija Eksplozija u rudniku Eksplozija u rudniku Eksplozija u rudniku Eksplozija u rudniku Eksplozija Eksplozija u rudniku Broj rtava 33 29 47 28 43 216 50 49 300 51 25 107 34 42 100 33 31 73 167 575 141 32 63 50 81 36 31 35

Izvor: UNEP (2002a, 2002b), BBC (2002a). Veliki broj evropskih drava koriste Seveso II direktive evropske unije (EU) kao model koji pomae u smanjenju broja ozbiljnih akcidenata. Predvia se da e ove direktive uticati na donoenje doslednih standarda i poboljanje sigurnosti u celoj Evropi. 179 Zbornik radova

XXX NAUNO STRUNI SKUP O ODRAVANJU MAINA I OPREME Broj objavljenih ozbiljnih akcidenata u EU od 1985 do 1999 pokazuje stalno poveanje sa maksimalnim brojem prijavljenih 1998 (slika 6). Mnoga preduzea sada koriste podatke od akcidenata koja e im pomoi da utvrde uzroke nastanka neeljenih dogaaja, kao npr. greke pri upravljanju. Ovo predstavlja jedan segment u poboljanju sigurnosti i zatiti ivotne sredine, pri emu preduzea koriste prednosti Seveso II direktiva. Vremenom e broj inicidenata ponovo opasti zbog poboljanja sistema upravljanja i pouka dobijenih od prethodno nastalih dogaaja. UKRAJINSKI RUDNICI UGLJA Ukrajina ima najveu stopu smrtnosti u industriji uglja sa oko 300 mrtvih godinje. Poslednjih godina se desilo nekoliko akcidenata sa velikim brojem mrtvih. Posle raspada SSSR 1991 godine industrija je primorana da se bori za opstanak pa je tako zanemarivana sigurnost. ak i pre raspada drave radna praksa je bila loa kao i standardi sigurnosti. Podzemne eksplozije su bile glavni uzrok katastrofa, obino zbog metana koji se nagomilavao usled loe ventilacije. Ostali smrtni sluajevi su se deavali zbog odrona u rudniku ili pucanja sistema za ventilaciju koji je dovodio do guenja. Oprema sa kojom se radi je zastarela i esto otkazuje. Tako npr. izloeni provodnici mogu uticati na nastanak eksplozije, senzori za gas i rezervoari kiseonika ne rade, dok su podupirai jame polomljeni. Vei deo rudnika je nepogodan za rad, tako da je samo 50 rudnika od ukupno 200 koji su sposobni za rad. Sve ovo u kombinaciju sa loom sigurnou dovodi do traginih akcidenata. Izvor: BBC (2000a) Slika 5. Uzroci akcidenata u Ukrajinskim rudnicima uglja Izraen je silazni trend za fatalne akcidente ija je srednja vrednost 1 smrtni sluaj na 100 miliona asova rada. Veliina fatalnih akcidenata ukljuuje smrtne sluajeve od povreda na radu, tj. pad sa visine, kao i glavne opasnosti. Osnovni razlog pojedinanog poveanja broja dogaaja nastaje zbog poboljanja izvetaja.60 50 40 30

Broj ve} ih akcidenata

20

10 0

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

Izvor: MARS baza podataka, CONCAWE (2001). Slika 6. Broj ozbiljnih akcidenata prijavljenih u MARS bazi podataka od 1985-1999

180

Zbornik radova

XXX NAUNO STRUNI SKUP O ODRAVANJU MAINA I OPREME

Kada se analiziraju uzroci glavnih akcidenata, najvei uticaj imaju mehaniki otkazi i greke operatora (slika 7). Obe greke nastaju zbog nepravilnog rukovoenja zbog kojih nastaju ovi uzroci. Na primer, otkazi koji se odnose na koroziju mogu nastati zbog loeg nadzora. Ustvari, za 67% prijavljenih akcidenata u MARS bazi podataka, osnovni uzroci su loa sigurnost, odravanje i ekoloko upravljanje. Seveso II direktive naglaavaju mehanizam za prevenciju akcidenata, kao to su mere za upravljanje sigurnou.Sabotaa/Podmetnuti poari Greke u projektovanju Prirodne opasnosti Poremeaji u procesu

1%

5%

5%

11%

Mehaniki otkazi

44%Nepoznati

12%

Greke operatora

22%Izvor: J&H Marsh & McLennan (1998). Slika 7. Uzroci glavnih akcidenata u procesnoj industriji 6. ODRAVANJE LINIJE POGONA PEKARE Na slici 8. prikazana je struktura toka i model odluivanja u procesu odravanja linije za proizvodnju hleba. Oigledno je da top menadment firme kao i aktivnosti kojima je definisan tehnoloko proizvodni proces deluju u sinergizmu, to je osnovni preduslov za pravilno obavljanje, ne samo proizvodnog procesa ve svih poslovnih funkcija preduzea. Aktivnosti odluivanja i organizacije poinju i zavravaju se na instanci tehnikog direktora preduzea (nadlenog u isto vreme kako za proizvodnju tako i za odravanje), dok je u rektim sluajevima potrebno angaovanje direktora preduzea po ovim pitanjima. Predloene strukture odravanja (slike 9 i 10) se sprovode ili se bar uz mala ulaganja i angaovanje mogu sprovesti u svakoj ogranizaciji istog ili slinog tipa. Za realizaciju ove strukture potrebni su izvesni kadrovski potencijali, pre svega, kao neophodni minimum, to je od posebnog znaaja za tako osetljive proizvodne procese koji karakteriu pekarsku industriju.

181

Zbornik radova

XXX NAUNO STRUNI SKUP O ODRAVANJU MAINA I OPREME

1 T op m en ad ` m en tG e n er a l n i d i r e k t o r

2 O d l u ~i v an j e o p r o c e suT e h n i ~k i d i r e k t o r

T EH N O L O[ K O PR O IZ V O D N I PR O C ES

3T eh n i ~k a p r i p r e m a p r o c e saR u k ov o di lac p ek are

S m e n sk i p o sl o v o | a

O p er a t i v n a p rip rem a proizv odn je

4

5 O d r ` av an j eR ad ni k u od r` av an ju

6 T eh n o l o g i j a o d r ` av an j aR ef eren t o d r` av an j a

T eh n i ~k a d o k u m en t ac i j a - k ar t e m a{ i n a/ o d r ` av a n j a - r ad n i n a l o z i - p r a} en j e ak t i v n o sti o d r ` av an j a - p r a} en j e p r o b l em a o d r ` av an j a

Slika 8. Struktura toka informacija i model odluivanja u procesu odravanja linije pogona pekare 182 Zbornik radova

XXX NAUNO STRUNI SKUP O ODRAVANJU MAINA I OPREME

Izvoenje odravanja

Mainsko odravanje

Elektro odravanje energetika

Graevinsko odravanje

Preventivno odravanje Preventivne mere

Tekue odravanje

Odravanje prema stanju

Posebno odravanje

Podmazivanje

Urgentni otkazi

Kompresori

Pregledi

Remont

Kotlovi

Podeavanje

Alat

ienje

Slika 9. Funkcionalna struktura naina izvoenja odravanja pogona pekareKontrola odravanja

Trokovi

Informacije

Ljudski resursi

Fiziki resursi

Materijal

Kompletnost

Obuenost

Zalihe

Rezervni delovi

Radni nalog

Iskoritenje vrem. Rada

Oprema

Normativ

Evidencija

Tanost

Energija

Zapis

Kvalitet

Funkcionalnost

Slika 10. Funkcionalna struktura kontrole odravanja pogona pekare 183 Zbornik radova

XXX NAUNO STRUNI SKUP O ODRAVANJU MAINA I OPREME 6. ZAKLJUAK Sigurnost u procesnoj industriji je i dalje od velikog znaaja iz razloga to se neprekidno deavaju havarije. Na primer, poveanje automatizacije moe smanjiti ulogu operatora, ali e poveati sloenost i uestalost odravanja. Sistemi u kojima otkazi mogu ugroziti ljudske ivote se nazivaju sistemi sa visokim stepenom kritinosti. Sistemi sa visokim stepenom kritinosti mogu takoe zahtevati postizanje visokog nivoa pouzdanosti. U te sisteme spadaju transportni sistemi (avioni, brzi vozovi, kao i automobili), elektrane za proizvodnju elektrine energije (nuklearne elektrane), medicinska oprema (oprema za odravanje ivotnih funkcija, oprema za kontrolu pacijenata), pa do industrijskih procesa (hemijska i petrohemijska industrija). Cilj politike sigurnosti je da se preduzmu aktivnosti u pogledu kontrole i eliminiu nedostaci i otkazi koji dovode do neeljenog dogaaja, pri emu neki utiu na prouzrokovanje tete ili povrede zaposlenih. Politika sigurnosti treba da se orjentie na znaaj ljudskih resursa, kao i posla koji obavljaju i organizacije u kojoj oni rade. Jedan od glavnih razloga za za nastanak akcidenata je nedostatak investicija kao i slaba sigurnost, odravanje i ekoloko upravljanje. Top menadment firme i aktivnosti kojima je definisan tehnoloko proizvodni proces su osnovni preduslovi za pravilno obavljanje, ne samo proizvodnog procesa ve svih poslovnih funkcija preduzea. Aktivnosti odluivanja i organizacije poinju i zavravaju se na instanci tehnikog direktora preduzea (nadlenog u isto vreme kako za proizvodnju tako i za odravanje), dok je u rektim sluajevima potrebno angaovanje direktora preduzea po ovim pitanjima. Za odravanja potrebni su izvesni kadrovski potencijali koji se odnose na mainsku, elektro i graevinsku struku, a koji su znaajni za pekarsku industriju. Literatura [1] Peng W.: Inicident Reporting Systems in Process Industries in Sweden, Master Thesis, Lulea Univesity of Technology, Sweden, 2003, 125 p. [2] Phimister J., Oktem U., Kleindorfer P., Kunreuther H.:Near-Miss Incident Management in the Chemical Process Industry, Risk Analysis, Vol 23, No. 3, 2003, pp 445-459. [3] Izadi-Zamanabadi R.: Lecture Notes-Practical Approach to Reliability, Safety, and Active Fault-tolerance, Aalborg University, Denmark, 2000, 40 p. [4] Purvis M., Bauler J.: Irresponsible care: The Failure of the Chemical Industry to Protect the Public from Chemical Accidents, U.S. Public Interest Research Group Education Fund, 2004, 22 p.

184

Zbornik radova