182560196-Organizovani-kriminalitet

7/22/2019 182560196-Organizovani-kriminalitet

1/15

Organizovani kriminalitet

Page | 1

1.UVOD

Organizovani kriminalitetpredstavlja najsloeniju i najopasniju vrstu kriminala u svakom

drutvu i jednu od najveih pretnji savremenom oveanstvu.

Kad se u nekom drutvu rairi kriminalno ponaanje pojedinaca i organizovanih grupa,neposredno je ugroeno funkcionisanje svih vanijih drutvenih institucija, te je kriminalitet

znaajan inilac i najtipiniji pokazatelj drutvene dezorganizacije pa je zbog svega toga veoma

bitan pojam. Kriminalitet je pojava prisutna u svim etapama razvoja ljudskog drutva. Iako

postoje razliiti stavovi prilikom definisanja organizovanog kriminala, danas je sasvim jasno da

je ova drutvena pojava realna pretnja i konica napretka svih drava. Organizovani kriminalitet

predstavlja jednu od najozbiljnijih preokupacija kako nauke, tako i nacionalnih i meunarodnih

institucija. On postoji u skoro svim zemljama i pokazuje tendenciju poveanja. Zemlje u kojima

je najizraeniji svakodnevno se suoavaju sa potrebom njegovog spreavanja i suzbijanja.

Sposoban je da se veto prilagoava konkretnoj drutvenoj, politikoj i ekonomskoj situaciji, ne

samo unutar jedne zemlje nego i na meunarodnom planu.

Naroito treba imati u vidu tetne posledice delovanja organizovanog kriminala. Svi dosadanji

pokuaji u suzbijanju organizovanog kriminala nisu se pokazali dovoljno efikasnim, i zbog toga

je neophodno poboljati pravne okvire, institucije i bezbednosne strukture i to ne samo na

nacionalnom, nego i na meunarodnom nivou.

2.POJAM ORGANIZOVANOG KRIMINALITETAKriminalitet je individualni problem svakog drutva. Vremenom, uinioci krivinih dela uvideli

su potrebu i prednosti meusobne povezanosti i organizovanosti. Profesionalni kriminalci sve

vie se organizuju u razne grupe, bande i druga slina udruenja u kojima meusobno sarauju u

procesu vrenja krivinih dela. Oni se esto povezuju sa funkcionerima za primenu zakona.

Upravo iz profesionalnog kriminaliteta se razvio organizovani kiminal, kao njegov posebni oblik.

Organizovani pristup izvrenju krivinih dela omoguava, ne samo njihovo uspeno izvrenje,

nego i oteava, a esto i onemoguava otkrivanje uinilaca i pronalaenje dokaza.

Postoji vie definicija organizovanog kriminaliteta. Kroz istoriju, definicija organizovanog

kriminaliteta se menjala, ali je njena sutina ostala.


2/15


Page | 2

To je aktivnost kriminalnih grupa ili organizacija iji je cilj protivzakonito obavljanje poslova, tj.

vrenje krivinih dela radi sticanja profita ili prevlasti u odreenim oblastima drutvenog ivota.

U najirem smislu, predstavlja zajedniko vrenje krivinih dela od strane vie lica koja su se za

to dogovorila. Bitno je rei da je to akcija izmeu vie lica.

Ua definicijaod ove polazi od toga da organizovani kriminal obuhvata vrenje krivinih dela u

okviru zloinake organizacije (bande, zloinakog udruenja, grupe) koja je organizovana na

hijerarhijskom principu i u kojoj zajedniku kriminalnu aktivnost ostvaruje organizator i

najmanje dva lana zloinakog udruenja.

Definicija u najuem smislu definie organizovani kriminalitet kao zajedniko izvrenje krivinih

dela radi ostvarivanje ekonomske i politike moi.

Organizovani kriminalitet veto koristi uslove nedoreenosti pravne regulative da ostvari

kontakte i uspostavi veze sa organima vlasti, dravnim, politikim i drugim subjektima. Sprega sapolitikom vlasti motivisana je na obostranoj koristi i meusobnoj zatiti. Razliiti su metodi

stizanja do najviih organa vlasti. Korupcija je najee primenjivan nain, ali kriminalne veze se

uspostavljaju i ucenom, pritiscima, iznudom i drugim metodama.

Transnacionalni organizovani kriminalitetje organizovani kriminalitet ija se delatnost odvija na

prostorima dve ili vie drava ili je po bilo kom osnovu povezana sa vie drava.

3.OBELEJA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETAOrganizovanom kriminalnom grupom smatra se grupa od tri ili vie lica koja postoji odreeno

vreme i deluje sa ciljem vrenja jednog ili vie krivinih dela za koje je predviena kazna od

etiri godine zatvora ili tea kazna radi sticanja materijalne kloristi. Savremeni svet se sve vie

javlja sa tendencijama da nema granica meu dravama, u kome kretanje ljudi, kapitala, robe i

usluga ima veoma veliki znaaj na sve aspekte savremenog ivota. Aktivni subjekti takvih uticaja

i u njima i izvan njih predstavljaju povoljne okolnosti za organizovano kriminalno ponaanje.

Odatle, savremenu kriminlanu delatnost ini trgovina ljudima iz profitabilnih razloga, a radiseksualnog iskoriavanja, trgovina narkoticima i orujem, pranje novca i finansijke

manipulacije elektronskim kompjuterskim mreama uz pomo visoko razvijene tehnologije...Bitna

svojstva kriminalnih organizacija su: visok stepen drutvene opasnosti, irok spektar kriminalnih

aktivnosti, teki oblici nasilja, transnacionalni karakter s velikim brojem uesnika; hijerarhijski

ustrojena organizacija; stroga unutranja pravila odnosa


3/15


Page | 3

Nacionalna obeleja. Ova pojava nije mimoila ni Srbiju1, posebno kada su u pitanju posloviprivatizacije velikih firmi, telekomukacionih, energetskih i drugih sistema, zloupotrebe s

bankarskim kreditnim karticama i sredstvima tednje, krijumarenje naftom, orujem i

automobilima. Sudksi procesi poslednjih godina ukazuju na ozbiljne uplite kriminalnih

organizacija u razne drutvene strukture i poslovne odnose.2Krivino zakonodavstvo Republike

Srbije ne sadri definiciju organizovnog kriminaliteta. Ona se moe izvesti iz lana 2. i 3 Zakona

o organizaciji i nadlenosti organa u suzbijanju organizovanog kriminaliteta. Prema odredbama

ovog zakona organizovani kriminalitet se dovodi u vezu sa vrenjem odreenih vrsta i oblika

krivinih dela: protiv ustavnog ureenja i bezbednosti, protiv ovenosti i drugih dobara

zatienih meunarodnim pravom, falsifikovanje i pranje novca, neovlaena proizvodnja i

stavljanje u promet opjnih droga, nedozvoljena trgovina orujem, razbojnitvo, razbojnika

kraa, davanje i primanje mita, iznuda i otmica, druga krivina dela za koja je najmanjezapreena kazna zatvora u trajanju od etiri godine, kada je u njima prisutan element

organizovanog kriminaliteta u smislu udruivanja radi vrenja krivilnih dela ili dogovora za

izvrenje krivinog dela odreenog zakonom ili zloinako udrivanje.3Da bi se neki sluaj

vodio u postupku za organizovani kriminal potrebno je da se ispune etiri kumulativna uslova: 1)

da postoji sumnja da je krivino delo izvreno, 2) da je delo rezultat organizovanog delovanja

vie od dva lica, 3) da je grupa organizovana sa ciljem vrenja krivinih dela, 4) da dela

izvravaju radi sticanja dobiti ili moi. Pored tih uslova, Zakon navodi i ostale od kojih moraju

biti ispunjena jo tri uslova da bi postojalo krivino delo organizonanog kriminaliteta: da je svaki

lan kriminalne organizacije imao unapred odreen zadatak ili ulogu, da je delatnost kriminalne

organizacije planirana na due vreme ili neogranieno, da se dalatnost organizacije planira i vri

u meunarodnim razmerama, da se pri vrenju delatnosti primenjuje nasilje ili zastraivanje ili da

postoji spremnost za njihovu primenu, da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na politiku

vlast, medije...

Meunarodni karakter ispoljava se prvenstveno u obimu i rasprostranjenosti pojaveorganizovanog kriminaliteta, kao i to da su predvianja ove pojave krajnje pesimistika. Neke

studije upozoravaju na to da e svetom do 2015. godine gospodariti kriminalne organizacije, tipa

1Skoro nema oblasti kriminalne delatnosti u koju klanovi u Srbiji nisu ukljueni.2Ubistva viskih funkcionera vlasti I poznatih privrednika, veliko bogaenje pojedinaca u zemlji, reketiranje graanaod strane carinskih organa, masovni reket, ne govore nita drugo do da je zahvaenost drutva organizovanimkriminalom visoka.3.Milutinovi, M., cit., str. 236-239


4/15


Page | 4

mafije i trijada. Smatra se da e one korumpirati voe nestabilnih drava. Pomenute

meunarodne organizacije izdravae se od trgovine drogom, krijumarenja stranaca,trgovine

enama i decom,krijumarenja otrovnih materija,trgovine orujem i reketiranjem.4

4. KRIVINOPRAVNA PRIRODA ORGANIZOVANOGKRIMINALITETA

Za odreivanje krivino-pravne prirode organizovanog kriminaliteta od znaaja su tri posebna

dokumenta Komiteta za organizovani kriminalitet Meunarodnog udruenja efofa policije i

komiteta eksperata Saveta Evrope i UN.

Komitet za organizovani kriminalitet Meunarodnog udruenjaefofa policije odredio je bitneodlike organizovanog kriminaliteta: strukturna organizacija; postojanje organizovane grupe iji

lider nije lino ukljuen u vrenju krivinih dela; kontinuirano pribavljanje profita; njihov

primarni izvor prihoda je obezbeenje ilegalnih dobara kao to su: droga, kockanje, prostitucija.

Ova dela obino obezbeuju visoke profite i to uz manji rizik od otkrivanja. Ovakav opis

kriminalne delatnosti upotpunio jeKomitet eksperata Saveta Evropekada je definisao kriterijume

(obavezni i neobavezni) kojima se identifikuju organizovane kriminalne grupe. Obavezni

kriterijumi su saradnja tri ili vie pojedinca; dugorona saradnja ili saradnja na neodreeni period;

cilj da se zadobije bogastvo i mo.Neobavezni kriterijumi se stastoji u predpostavkama da: svaki

uesnik ima jasnu ulogu ili zadatak, primeni brutalnu silu ili druga nasilna sredstva za

zastraivanje; treba da proiri uticaj na politiare, medije, upravu kriminalistike slube,

pravosudne organe ili na druge naine; umea se u pranje novca i ostvari meunarodnu saradnju.

Zasnovana na navedenim kriterijumima, odreena grupa mora da ispunjava sve obavezne

kriterijume i najmanje dva neobavezna, da bi vaila za organizovanu kriminalnu grupu. Ukoliko

je vie neobaveznih kriterijuma, vei je stepen organizacione forme. Ako su od navedenih

ispunjena etiri neobavezna kriterijuma, re je o kriminalnoj organizaciji, a ukoliko su svizastupljeni moe se govoriti o najviem stepenu organizovanosti-mafiji.

4Iz studije CIA ,,Globalni trendovi do 2015, raenoj u saradnji sa londonskim Meunarodnim institutom zastrategijske studije, vidi lanak Svet 2015 : Kriminal na vlasti, Politika.


5/15


Page | 5

5.UZROCI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETAPojavi organizovanog kriminaliteta doprinose mnogobrojni inioci koji se mogu podeliti na one

od meunarodnog znaaja i ona one od nacionalnog znaaja.

Meunarodni faktori su znaajni za razvoj meunarodnog kriminala kroz proces brisanja granica,nebezbedan razvoj finansijske kontrole, razvoj internet tehnike i slino. Pojavi organizovanog

kriminaliteta pogoduje posebno to to se tradicionalni sistemi zatite pokazuju neuspenim.

Klasini pravni pristup da svakom zloinu odgovara jedan kriminalac, pokazuju se kod

organizovanog kriminala prevazienim. Kriminalne organizacije savremenog tipa deluju po

principu poslovanja multinacionalnih kompanija. Za to im ide na ruku pokretljivost prevoznih

sredstava, brza komunikacija i razmena informacija, nedovoljna saradnja policijskih i sudskih

organizacija na meunarodnom nivou

Dravne granice postaju najbolje za delovanje kriminalnih organizacija koje se udruuju kako u

okrviru Evropske unije, tako I van nje. One su prisutne kako na legalnom, tako i na ilegalnom

tritu. Koristei neusklaenost pravnih sistema takve organizacije su veoma specijalizovane,

fleksibilne i sposobne da iskoriste sve potencijalne mogunosti razliitih zakonskih uslova .

6.TIPOVI KRIMINALNIH ORGANIZACIJAOrganizovanost je jedna od bitnih karakteristika ove vrste kriminaliteta. Meutim nisu svi tipovi

organizacija po strukturi veza, nivou i vrstini organizovananja isti.

Prema stepenu unutranje vrstine i nainu delovanja organizovanog kriminala, Interpol izvdvaja

etiri tipa kriminalnih organizacija. Prvi je tradicionalni, koga ine mafijake porodice koje su

organizovane po principu hijerarhije, sa strogim unutranjim pravilima ivota i normi ponaanja.

Drugi tip ine tzv. profesionalne organizacije, s ciljem ispunjavanja odreenih zloinakih

delatnosti. Takve organizacije nisu stalne i nemaju stroge forme organizovanja i pravila kao

tradicionalni tip kriminalnih organizacija. One se bave kraama automobila, falsifikovanjem

novca, razbojnitvima, iznuivanjem, reketiranjem i slino. Trei tip predstavljaju organizacije

ija se delatnost odraava na meunarodnom planu, a tu su spadaju trijade i jakuze. etvrtoj

grupi pripadaju internacionalne teroristike organizacije. Ove podele se esto prepliu i imaju

obeleja i jednih i drugih i treih.


6/15


Page | 6

U kriminolokom smislu razlikuju se pojmovi kriminalna grupa, organizovana kriminalna grupa i

kriminalna organizacija.Kriminalna grupamoe biti svaka sporazumno organizovana grupa radi

vrenja krivinih dela u nekom obliku sauesnitva. Organizovana kriminalna grupa, ini pojam

jednostavnog kriminalnog udruivanja pod kojim se podrazumeva udruivanje troje ili vie ljudi

radi izvrvanja neogranienog broja krivinih dela. Vii stepen kriminalne strukture od

jednostavnog kriminalnog udruivanja ini kriminalna organizacija. Kriminalne organizacije su

snano strukturirano lanstvo sa strogimunutranjih pravila odnosa. Najvii stepen kriminalne

organizacije uobiajeno se naziva mafiom.5Mafijaku organizaciju odjednostavnog ktiminalnog

udruenja razlikuju statusni poloaj, stanje podinjenosti, zavet utanja. Mafija, u odnosu na

kriminalno udruenje, poseduje poziciju monopola, izbornu i ekonomsku mo. Osnovne odlike

mafije su hijerarhijska organizacija, prinuda u odravanju unutranje discipline i ostvarivanje

interesa, tesne koruptivne veze sa vladajuim strukturama vlasti. U njoj centralno mesto zauzimaporodica u ijem je elu boss - kum.U novije vreme mafija sve vei deo kapitala prebacuje iz

ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profit i na toj osnovi.6Meu najpoznatije organizacije

italijanske mafije spadaju: sicilijanska Koza nostra, Andrangete iz Kalabrije i Kamora iz

Napulja.Svaka od poznatijih, tradicionalnih i novoformiranih italijanskih mafijakihorganizacija

ima svoj odnos prema vlasti; na Siciliji vlast je u potpunoj kontroli Koza nostre, u Napulju je

vlast pod kontrolom Kamore,7dok je u Kalabriji vlast podjednako u rukama politikih partija i

mafijakih klanova. Ove organizacije se poslednjih godina sve vie se povezuju sa ruskom,

turkom i kolumbijskom mafijom.

U tradicionalne mafijake organizacije spadaju italijanska Koza nostra, japanske Jakuze i kineske

Trijade.

Koza nostra ( ital. Cosa nostra - naa stvar)je poznta italijanska mafijaka organizacija, iji

istorijat potie jo iz srednjeg veka.8lanovi ove organizacije mogu biti i najblii roaci ali niko

5Mafija void poreklo sa Sicilije, jo u vremenu bezvlaa jihe he zskedilo nakon Napoleonove okupacije JuneItalije. U tom periodu, stanje bezzakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom

energinim siledijama. Mafija se kasnije proirila na teritorije SAD-a.6Savremeni mafijaki kum nije kriminalac tradicionalnog tipa. Mnogo je obrazovaniji i kulturniji, ivi na visokojnozi, barata internetom i finansijki je obrazovan kako da brzo i investira i oplodi novac. Veoma je komunikativan,kree se po mnogim svetskim metropolama, vet je u pregovorima i odlino govori svetske jezike. Moderni bos je

biznismen, politiar, direktor. Ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga sredstva do cilja.7Kamora je napuljska mafijaka organizacija kojom ne rukovodi jedan bos ve komitet klanova sa oko 6 700aktivista. Tradicionalno se bavi svim oblicima razbojnitva, iznuivanjem novca, organizovanom prostitucijom,kidnapovanjima i ucenama.8Mafija je inae sinonim za sve vidove kriminalnog organizovanja, a potie od tajno organizovanog razbojninkogdrutva osnovanog na Sicilijiji 1860. godine.


7/15


Page | 7

ne sme poticati iz krajeva van Sicilije. U delatnosti, ona je orijentisana na preprodaju droge,

iznuivanje, verc poljoprivrednih proizvoda, kontrolu javnih radova, sklapanje predizbornih

dogovora, organizovanu prostituciju...9

Jakuzesu opti naziv za japanske mafijake organizacije koje na japanskom znae gangster ili u

slobodnom prevodu nikakav ovek - ljam, iji su lanovi poznati po viebrojnim tetovaama.

Podruja delovanja su im bankarski poslovi, finansijske transakcije, zabava, kocka, prostitucija...

Trijade ( gr.triados - trojstvo, skup tri lica )su tajne mafijakeorganizacije kineskog porekla.10

Posle Drugog svetskog rata Trijade se sele iz Kine u Hong Kong i zemlje Sverene Amerike. Bave

se uglavnom poslovima organizovane prostitucije, ilegalne kocke, iznuivanja novca,

zelenaenja, krijumarenja imigranata i trgovinom narkoticima - kokainom. Pri tom se slue

najsurovijim metodama obrauna s protivnicima, esto i lanivima njihovih porodica.

Pored tradicionalnih organizacija u strukturi organizovanog kriminaliteta, poslednih godina

uveliko su nastale i nove organizacije.

Ruska mafija je organizacija novijeg datuma, koja deluje ne samo na prostoru Rusije nego i u

zapadnoevropskim zemljama i zemljama Severne Amerike. Osnovna delatnost unutar zemlje su

finanskijske i bankarske transakcije, promet droga, oruja i organizovane prostitucije. Ruska

mafija predstavlja patriotsku organizaciju koja sprovodi red i zakon poto ne funkcioniu

institucije drave.

Posebno izraeni poslovi mafijakih gangova Albanijejesu trgovina droge, cigareta, oruja i

ukradenih automobila, reket, organizovana prostitucija i prodaja belog roblja. Albanska mafija

poseduje razgranatu mreukriminalne delatnosti, kako u samoj Albaniji, tako i u inostranstvu.

Organizovani kriminal pod nadzorom albanske mafije je ozbiljan problem velikog broja

evropskih zemalja gde se nastanio veliki broj albanskih imigranata i azilanata. Smatra se da su

albankse organizacije najslinije sicilijanskoj mafiji. Efikasnosti zatite bitno im doprinose

porodina hierarhija i plemenska solidarnost. Njihovi klanovi kontroliu trgovinu droge iz

azijskih zemalja u mnogim zapadnoevropskim dravama, a osim toga intenzivno se bave

9Cosa nostra funkcionie sa oko 130 familija I vie od 70. 000 vojnika.10Osnovane su u 17.veku kao sredstvo politikog i vojnog otpora dinastiji Manu. Naziv su dobile po ritualnimznaenjima brojeva za koje veruju da imaju magino znaenje. Simbol im je trougao (nebo, raj , zemlja, ovek).Svrgavanjem dinastije Manu , trijade su se probrazile u organizovane mafijake organizacije kojeiz Hong-Konga.Organizacija je sainjena od elija koju ini peadija, predvoena velikim bratom. Postoje vie od 2000 godina.lanovi Trijada, prilikom ulaska u organizaciju, polau zakletvu da nee nikada prijaviti ili odati policiji nekoga odsvoje tzv.brae bez obzira na muke i ponuenu nagradu. Za povredu pravila uobiajena sankcija je smrtna kaznastreljanjem u potiljak.


8/15


Page | 8

poslovima terorizma ( Kosovo i Metohija), ilegalnim prebacivanjem imigranata (Belgija,

Nemaka), krijumarenjem i preprodajom oruja, kradenih automobila, pranja novca preko

sopstvenih i legalnih bankaka ( vajcarska i Nemaka), organizovanom prostitucijom ( Belgija,

Kosovo i Metohija) i drugim klasinim formama kriminaliteta.

Mafijake organizacije duboko su zahvatile ak i Veliku Britaniju, tradicionalna poznatu kao

zemlju sigurnosti, tako da se rauna da je organizovani kriminal velika industrija preko koje se

obre velika koliina novca.11

7.VRSTE KRIMINALNIH AKTIVNOSTIPosebni oblici kriminalne delatnosti u okviru pojma kojima se oznaava organizovani

kriminalitet su mnogobrojini. Tu spadaju: delikti ilegalne trgovine (narkotici, oruje, ljudi);

organizovana prostituciju i kocka; reket; pranje novca i ostali oblici (trgovina retkim

ivotinjama, motornim vozilima i sl.)

Pod nedozvoljenom trgovinom podrazumevaju se protivpravni vidovi prometa.

Najkarakteristiniji primeri ove delatnosti su trgovina narkoticima, orujem i ljudimima.Gde god

je proizvodnja neke skupocene robe ograniena tamo je prisutna pojava njenog krijumarenja,

ilegalno trite i kriminalni profit. Razlog tome je velika zarada na lak i brz nain. Ovde nije re

o obinoj kupoprodaji, ve postoji piramidalni sistem i lanac organizacije od ilegalne

proizvodnje, prenosilaca i trgovaca drogom do krajnjih potroaa. Radi se o tipinom primeru

jednog od oblika organizovanog kriminala - profesionalnog kriminaliteta. Pod profesionalnim

kriminalitetompodrazumevaju se ona krivina dela koja vre profesionalni kriminalci, kao svoje

stalne zanimanje kojie ima sluikao glavni izvor izdravanja.

Trgovina narkoticimatakodje predstavlja jedan od vidova organizovanog kriminaliteta. Uivanje

narkotika predstavlja ozbiljan zdravstveni, socijalni i drutveni problem u skoro svim zemljama

sveta.Naim krivinim zakonodavstvom ova oblast je regulisana poglavljem krivinih dela protiv

zdravlja ljudi, odnosno krivinim delima: neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnihdroga i omoguavanje uivanja opojnih droga. Profiti iz meunarodne ilegalne trgovine drogom

omoguili su stvaranje tzv. podzemne ekonomije. 12 Sve se tee otkrivaju plantae sirovina,

11Najjaa uporita organizacije su u samom Londonu, gde postoji sporazumna podela teritorija i poslova izmeudevet mafijakih organizacija (britanska, turka, nigerijska, kineska, ruska, albanska mafija...)12Ne postoji ni jedan pouzdan sistem procene profita ove vrste zbog visoke tamne brojke i velikog broja posrednika,

od proizvoaa do krajnjih kupaca.


9/15


Page | 9

ilegalne laboratorije, skladita narkotika, privatni aerodromi i prevozna sredstva. 13 Veze

narkomanije i vlasti pojedinih zemalja su evidentne.14

Ilegalna trgovina drogom odvija se svuda

po sistemu ureene organizacije i mree koja funkcionie po principu hijerarhije, od proizvoaa

droga, zakupaca i vlasnika skladita do transportne mree i organizacije za preraspodelu u

potroakim podrujima. Smatra se da su u ovoj oblasti najorganizovaniji kriminalni karteli

kolumbijske (kokainske) mafije, za koju se predpostavlja da je najveim delom zasluna za talas

narkomanije u Evropi gde se godinje zapleni jako velika koliina kokaina.15 Iz tih poslova

obezbeuju se enormne zarade,koje iz tako ogromnih profita omoguavaju nosiocima posla da

obezbede podrku javnih slubi i finansijskih organizacija

Trgovina orujemspada u formu klasinih oblika organizovaog kriminaliteta. U svetu je veoma

izraena pojava ilegalne trgovine orujem,posebno vatrenim, kojima se snadbevaju teroristike i

druge kriminlane organizacije. Ova oblast je jedna od najznaajnihijih podruja organizovanogkriminala. Trgovina orujem poznata je na tri naina: Legalna i otvorena trgovina s drugim

dravama, tajna i nelegalna trgovina s drugim dravama preko tree drave, tajno snadbevanje

nedravnih subjekata.Krijumarenje se obavlja raznim kanalima i putevima pri emu transport

odreenom vrstom saobraaja predstavlja posebnu razraenu strategiju: izvianja graninih

prelaza, prouavanja carinske i policijske kontrole, angaovanja sredstva za prevoz robe koju

prate falsifikovana dokumenta.

Trgovina ljudimapredstavlja kriminalnu delatnost koja obuhvata radnje kao to su prinuda,

vrbovanje, tranport, kupovina i prodaja, predbacivanje i skrivanje osoba radi njihovog seksualnog

ili ekonomskog iskoriavanja, ilegalno usvajanje dece, prodaja ljudskih organa, krijumarenje i

eksploatisanje rada imigranata koje se vezuje za izbegavanje granine kontrole, s ciljem

ostvarivanja profita ili koristi. Trgovina ljudima je noviji kriminoloki pojam, mada ima dugu

istoriju poznatiju pod nazivom trgovina belim robljem.

Trgovina belim robljempredstavlja jedan od najunosnijih poslova kriminalne delatnosti iz oblasti

organizovanog kriminala. U belo roblje svrstavaju se osobe enskog pola koje se na prisilan ili

prevaran nain odvode iz jednih drava, a zatim prodaju i prevoze u druge radi radi izrabljivanja,

zabave ili prostitucije. Trgovina belim robljem predstavlja delikt trgovine angaovanjem mladih

devojaka za prostituciju u javnim kuama i nonim lokalima. Trgovinska mrea prodaje devojaka

13M. Nicovi, Droga carstvo zla, Beograd, 1996, str. 180.14Za lanove kolumbijske vlade veze sa kokainskom mafijom se smatraju normalnom pojavom.15Pedeset kilograma kokaina ili heroina na tritu se prodaje za oko dva miliona amerikih dolara.


10/15


Page | 10

je sve gua i razgranatija a tome doprinosi potranja za prostitutkama u razvijenom svetu koja je

sve vea kao i ekonomski uslovi ena u nerazvijenim zemljama koji su sve nepovoljniji.

Trgovina decom predstavlja poseban oblik trgovine belim robljem. Pored ena, deca su druga

populaciina struktura u kategoriji rtava organizovanog kriminala. U zemljala zapadnog sveta

pojavio se problem izraenih elja za usvajanjem dece, to je podstaklo nastajanje ilegalnog

trita i lanaca preprodavaa (kidnapera i bebi brokera) na nezakonit i prevaran nain. U lanac

trgovine ukljuene su razne humanitarne organizacije i sirotita u pojedinim zemljama. U metodu

delikata su razni oblici primene nasilja, tj. klasine otmice, a u praksi su regist rovani i

mnogobrojnni drugi putevi zloupotrebe dece pod vidom usvajanja i klasine kupovine. Drugi

metod su profesionalne prevare, obeanje roditeljima bolje budunosti dece, ili pritiska i prinude

majki koje su u loem socijalnom stanju. Jedan od naina je nagovaranje dece i njihovo

odvoenje sa javnih mesta (prikrivena otmica). Delikt prate tzv. kraa identiteta, falsifikovanjedokumenata o deijem roenju, poreklu i drugim obelejima.

Osim trgovine ljudima i trgovina ljudskim organimaje kriminalna delatnost od koje se ostvaruje

velika kriminalna korist. Savremena medicina je toliko napredovala da su neke transplatacije,

posebno kada su u pitanju bubrezi, postale rutinski hiruki posao. Smatra se da se najvei broj

trgovine ljudskim organima obavlja ilegalno, a davaoci veinom ive u takvoj bedi da im je

zdravlje posle prodatog ograna bitno ugroeno. Pored bubrega, na tritu organa su najtraeniji

ronjae, srce i plua.

Krijumarenje ilegalnih imigranatapostao je veoma unosan posao koji se obavlja pod kontrolom

organizovane mree kriminala. Kamioni su glavno sredstvo ilegalnog prebacivanja imigranata.

Ova kriminalna delatnost sastoji se u protivpravnom bogaenju ili ostvarivanjem druge koristi,

omoguavanjem drugome da pree odreenu dravnu granicu.

Organizovana prostitucijapredstavlja delatnost koja je u uzajamnom odnosu sa kriminalitetom.

Sredstva od kriminala idi na prostituciju, a od prostitucije ivi itava skala kriminalaca -

podvoai, makroi...Komercijalizacija prostitucije je dobila takve razmene da se moe svrstati u

najozbiljnije podruje organizovanog kriminala.Najee je ta vrsta kriminaliteta pod otvorenom

ili prikrivenom zatitom policije ili lokalnih organa. Vlasnici javnih kua retko se znaju, ali njima

upravljaju u ime vieg gazde koji ubira reket. esto stvarni posrednik ima javne kue u vie

gradova, a u njihovo ime ih vodi poslovna, otmena i nemilosrdna ena koja s upehom vodi javne

knjige i muterije. Prostitucija je postala pratea pojava socijalnog ivota. Najtei oblici


11/15


Page | 11

seksualnog zlostavljanja odvijaju se zapravo kroz razne oblike prostitucije. Tu spadaju delikti kao

to su: podvoenje ili mamljenje na bilo koji nain s ciljem prostituisanja drugog lica (bez obzira

na to da li je prostanak dobrovoljan), eksploatisanje prostituisanog lica, dranje, upravljanje ili

finansiranju bordela i izadavanje ili stavljanje na raspolaganje zgrade ili drugih prostorija radi

vrenja prostitucije ili slinih aktivnosti. U savremenim oblicima kriminaliteta poznata je pojava

trgovine enama radi prostitucije i snimanje porgnografskih filmova tzv. sex trafficking.

Razlikuju se pojave azijskog i evropskog tipa sex traffickinga. U prvom sluaju pojava je vezana

za otmice ili kupovinu devojica izmeu 11 i 13 godina, koje se u lancu kupoprodaje prometiraju

i po vie puta dok ne stignu u bordele ili na ulino trite. Evroski tip traffickinga vezan je za

drutvene procese u istonoevropskim zemljama iz kojih devojke u dobu izmeu 20i 23 godine,

sa srednjim, a neke i sa visokim obrazovanjem stiu u metropole Nemake, Italije, vedske i

drugih zapadnoevropskih zmalja i kroz prostituciju trae ansu za bolji ivot od nesigurnih uslovakoji im se nude u matinim zemljama.

Oragnizovana kockapredstavlja, takoe, vid organizovanog kriminaliteta. Kocka je vid socijalne

patologije u kome uestvuju milioni ljudi iz raznih drutvenih slojeva. Podrazumeva igru za

novac ili druge vrednosti, na osnovu odreenih pravila.16Prisutna je u svim zemljama, a rairena

naroito u velikim gradovima. injenicu da je znatan broj ljudi naklonjen kocki, kri minalci su

iskoristili kao mogunost za sticanje velikih prihoda, to je imalo za posledicu stvaranje

kockarskih sindikata.17

Kockanje prerasta u deo organizovanog kriminaliteta kada poinju da se

organzuju prevare u igri, kada reketai deluju svojim uobiajenim metodama: obeleavanjem

teritorije, zakupljivanjem maina, uklanjanjem protivnika...Prihodi koji se ostvaruju

organizovanjem ilegalnih igara na sreu su veoma veliki. Kockanje se organizuje u razliitim

oblicima: igre sa brojevima, kartanje, igranje na kockarskim mainama (rulet), klaenje, sportska

takmienja...Najzastuplejiniji su kockarski automati jer ne iziskuju mnogo prostora i ulaganja, a

donose veliki profit. Razliiti poker aparati, maine tipa dek pot najprivlanije su za muterije.

Shodno tome postavljaju se na razliitim mestima, pa se mogu sresti u svim manjim klubovima

irom sveta, ali i po velikim kockarnicama.

Pranje novca predstavlja protivpravni postupak legalizacije kapitala steenog kriminalnom

delatnou. To su finansijske transakcije prikrivanja stvarnog porekla novca i drugih oblika

16M. Milutinovi: Kriminologija, VI izdanje, Savremena administracija, Beograd, 1988. str. 376. 17Kockarski sindikati su nastali u americi nakon ukidanja prohibicije 1933. godine, kada su mafijai rekavi da,umesto kontrole nad prodajom alkohola, preuzimaju kontrolu nad kockanjem.


12/15


Page | 12

kapitala steenog na ilegalnom tritu. Poreklo prljavog novca je raznovrsno. Ono potie od

nelegalne trgovine, drogama i orujem, iz organizovane kocke, prostitucije i reketa...Razmere

pranja novca su takve da su nesumljivo postale meunarodni problem. Pranje novca je fenomen

koji ima razliitu klijentelu kao to su: poslovni i potovani ljudi koji pokuavaju da izbegnu

porez, multinacionalne kompanije, obini ljudi koji pokuavanju da prikriju svoj kapital...Put

prljavog novca je veoma sloen. Najpogodnije su legalne perionice kao to su banke koje ne

proveravaju poreklo novca. Druga mogunost je stvaranje sopstvenih banaka. Najei oblik

legalizacije ili skrivanja nelegalno steenih sredstava jeste korienje tzv. of-or bankarstva. To

obuhvata fiskalne pogodnosti zemalja u kojima se bankarske i druge finansijske transakcije

obavljaju pod strogim reimom potovanjaprava banaka, a sa minimalnim nadzorom vlasti. Of-

or finansijski centri pruaju pogodnosti pojedinim fizikim i pravnim licima koji koriste njihove

usluge, to je i najei razlog za njihovo osnivanje.Reket je posebna vrsta kriminalne rente, oblik profesionlnog kriminaliteta zasnovan na sistemu

ucene, iznude, prinude i nasilnikog ponaanja. Moemo razlikovati: klasini reket prinude,

komercijalni reket osiguranja trita i unutranji reket samozatite. Klasini reket je prisutan kod

veine kriminalnih organizacija. Kod manjih kriminalnih organizacija vezuje se za pojavu

tazbojnitva do klasinih formi ucene putem pretnje ili primene nasilja. Sprovodi se metodom

reketiranja, odnosno prinude i ucene, s pretnjom odmazde prema vlasnicima kapitala, lanovima

njihovih porodica. U sistem ove vrste reketa najee ulaze nepokretnosti veih vrednosti,

privatna preduzea, kockarnice, javne kue i slino. On je vezan za prinudne naplate od

zaduenih lica. Unutranji reket je poseban oblik koji predstavlja reketiranje reketaa tj.

orijentisan je na suparnike organizacije od strane jaih prema slabijima. Ovaj vid vezan je za

mnoge kriminalne aktivnosti: kontrole crnog trita (narkotika, oruja), oko podele podruja

kriminalnog delovanja, poslovne poduhvate vazane za organizovanu prostituciju, kockarnice i

druge oblasti kriminalne delatnosti, sve do ukljuivanja u tenderska nadmetanja, kada je u

pitanju prodaja poslovnog prostora i ugostiteljskih objekata...Komercijalni reket je specifian po

posebnim metodama rada. Predstavlja tzv. biznis reket. Ovde je sluaj o nenasilnim oblicima

iznude. Ovakva vrsta reketa se razvila u specifinim ekonomski uslovima kada organizovanom

kriminalitetu pogoduje stanje nemogunosti legalnog zadovoljenja nekih potreba, te da na

ilegalan nain zadovoljava zahteve potroaa. Postaje pogodno sredstvo kojim se eksploatiu

elje trita.Organizovani kriminalitet, preko reketa, nudi svoje usluge tritu, pribliavajui se


13/15


Page | 13

lagalnom nainu poslovanja. Poto potroai prihvataju takav vid snadbevanja, u vreme krize

drava nije u stanju da snadbe legalno trite, pa je prinuena da omogui funkcionisanje

ilegalnog trita, trudei se da bude to manje krenja zakona i naruavanja javnog reda i mira.

Vremenom nelegalno trite postaje legalno, a odnos drave i njenih organa omoguava

organizovanom kriminalu da legalizuje svoju aktivnost, jer je to gotovo jedini nain da se

udovolji potrebama i zahtevima graana.

Raznovrsnost kriminalnih radnji jedno je od osnovnih obeleja organizovanog kriminaliteta. U

delatnosti organizovanog kriminaliteta mogu se jo navesti neki oblici terorizma, kradenim

automobilima, retkim ivotinjama i biljkama i slino.

Terorizam spada u organizovani kriminalitet, i to dravni terorizam. Podrazumeva postojanje

dobro organizvane kriminalne organizacije koju finansira drava koristei ih za svoje potrebe, a

kirminalna organizacija dravu za ostvarivanje materijalne koristi.Trgovina kradenim automobilimauzima razmere internacionalnog problema. Zarada automafije

se poslednjih godina uporeuje sa profitom ostvarenim iz narko biznisa. Problem suzbijanja

trgovine automobilima je u nezainteresovanosti meunarodnih subjekata za obiljniju saradnju.

Napredak savremene tehnike i tehnologije umnoavanja i kopiranja, snimanja i presnimavanja,

imitacije i reprodukcije omoguile su raznovrsne vidove falsifikovanja dobara koja se jednim

nazivom svrstavaju u intelektualnu svojinu. Ovaj vid organizovanog kriminaliteta se najee

odnosi na neovlaeno korienje naunih autorskih prava, u oblasti umetnikih prava,

tamparskih prava, licencnih prava i oznaka, prava trgovakog znaka...Posebna kriminalna pojava

kojom su ugroena intelektualna svojina i druga srodna prava jeste piraterija.

U svetu postoji ogromno nelegalno trite umetnikim delima, raznovrsnim antikvitetima

dobijenih pljakom organizovanih bandi od kojih nije poteena ni jedna drava s takvim

kulturnim nasleem. Postoji trite falsifikovanih umetnikih dela, koje funkcionie kada

snadbevanje ne moe da zadovolji prohteve meunarodnih kolekcionara. Dobit na ovom tritu

nije velika, a rizik od kanjavanja je veoma mali. Ekonomski problemi u nekim zemljama

motiviu falsifikatore da prodaju lanu umetnost bogatim strancima.

Usmerenost kriminalnih organizacija ka trgovini retkim biljkama i ivotinjamauslovljavaju dva

faktora: velika potranja kolekcionara na crnom tritu i postojanje profesionalnih tipova lokalnih

kriminalnih gangova za te poslove. Vanost bioloke vrednosti i saznanja da su pojedne vrste

biljaka i ivotinja u opasnosti od istrebljenja uslovili su da postoji velikibroj crnih trita ovom


14/15


Page | 14

robom. Izraena je zabrinutost za opstanak retkih biljaka i ivotinja, koja potie od kolekcionara

koji gaje retke ivotinje, preprodavaca koji ele da zarade njihovom prodajom, kao i od onih koji

koriste neke delove tela ivotinja za nadrileenje i afrodizijake, tj. od onih koji pojedine delove,

na primer, kou ili slonovu kost koriste za izradu nakita i ukrasa.18

8.ZAKLJUAKU okviru organizovanog kriminalitetaposebnu panju zasluuje pitanje pronalaenjaadekvatnog

sistema sankcionisanja, pri emu treba imati u vidu daje sticanje profita pokretaka snaga i

osnovni motiv njegovog postojanja. Opte prihvaeno stanovite je da se najsvrsishodnijim

merama u suzbijanju organizovanog kriminaliteta smatraju mere oduzimanja imovine ili bilo koje

druge materijalne koristi ostvarene vrenjem nezakonitih delatnosti. Re je pre svega o

konfiskaciji nezakonito steene imovine, kao specifinoj sankciji kojom se direktno zadire u

centar samog bia organizovanog kriminaliteta, a to su bogatstvo i mo. Jo nema

opteprihvaene definicije pojma organizovanog kriminaliteta u naem nacionalnom

zakonodavstu. Ovome verovatno doprinosi I injenica da je u pitanju savremeni drutveni

fenomen, da se ne ispoljava u svim zemljama u istim oblicima I sa istim intezitetom, ve su oni

primereni postojeim drutvenim odnosima. Osnovni problem odnosi se na preciznost sadraja

termina organizovani, koji moe imati vie znaenja. U tom smislu, esto se pod isti pojam

svrstava I organizovana kriminalna grupa, organizovano kriminalno udruenje ili organizacija,sve do tipa klasine mafije.Organizovani kriminalitet se po mnogim osobinama razlikuje I od

tradicionalnih vidova zloinackog udruivanja, kao I od klasinih oblika kriminaliteta.

Bitno je reci da je udruenje i akcija vie lica. Ni jedan kontinent, pa ni drava sveta nije

poteena ove pojave.

18Dobit u ovoj trgovini je ogromna. Prema Interpolovim podacima u SAD-u je trgovina ivotinjama imala vrednostod oko milijardu i po amerikih dolara godinje, u oko 90 000 neovlaenih isporuka.


15/15


Page | 15

Literatura:

- Doc. dr Milo Markovi, Kriminilogija, Ptavni fakultet za privredu i pravosue u NovomSadu Univerziteta Privredna akademija, Novi Sad, 2012. godina;

- Prof. dr Milo Bokovi, Kriminologija, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, NoviSad, 2006. godina;

-

Prof. dr Milo Bokovi, Socijalna patologija, Pravni fakultet, Novi Sad, 2002. godina,str. 131;

- Prof. dr ore Ignjatovi, Kriminologija, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,Beograd, 2007. godine;

- Prof. dr Milan Milutinovi, Kriminologija, VI izdanje, Beograd, 1988. godina, str. 376;- Prof. dr Zorica Mrevi, Organizovani kriminalitet, Institut za kriminoloka i sociololka

istraivanja, Beograd, 1993. godina;

- Slubeni list SFRJ, br. 4/1977, 36/1977, 14/1985, 74/1987, 57/1989, 3/1990 i Slubenilist SRJ, br. 27/1992, 24/1994, 28/1996, 64/2001;

- sr.wikipedija.org/wiki/Organizovani kriminal.

Documents

182560196-Organizovani-kriminalitet