1_Naprasna srcana smrt.pdf

7/24/2019 1_Naprasna srcana smrt.pdf

1/29

NAPRASNA SRANA SMRT I NOVESMERNICE U REANIMACIJI

U SHMP SOMBOR

Ana Kasap

, Branka Ili David

SHMP Sombor


2/29

Kardio pulmonalna reanimacija predstavlja

skup mera I postupaka koje se sprovode kod

bolesnika kod kojih je olo do zastoja rada

srca I disanja sa ciljem ponovnog

uspostavljanja cirkulacije I respiracije.


3/29

Poeci kardiopulmonalne resuscitacije datiraju joiz davne 1741.g kada je Pariska akademija nauka

zvanino preporuila da se kod davljenika izvedereanimacija usta na usta.

1891.g dr Friedrich Maass izvodi kompresijegrudnog koa na ljudima.

1960.g Dr Peter Safar, James Jude, and WilliamBennett Kouwenhoven kombinuju metod disanjausta na usta I kompresije grudnog koa to sesmatra poetkom savremene kardiopulmonalnereanimacije.


4/29

U decembru 2010.objavljene su najnovije

smernice za kardiopulmonalnu reanimaciju(CPR) koje smo implementirali u rad nae

slube.

Poeci hipotermije

1803 . godine


5/29

Novine u odnosu na smernice iz 2005.g su:

Istie se znaaj neprekidanja efektivnihkompresija grunog koa

Kontinuirane kompresije se izvode I tokom

punjenja defibrilatora ime se skraduje pauzapre defibrilacije.

Ne izvodi se prekordijalni udarac.


6/29

AED se moe primenjivati i ko ece o 1 goine starosti.

Preporuena energija za prvu efibrilaciju, ko bifaznih efibrilatora,

je minimalno 150J, uz potovanje preporuke proizvojaa.

Svaka sleeda se isporuuje vedom energijom prema preporukama

proizvojaa.

Za decu preporuena energija je 4 J/kg tt.

Isporuka tri uzastopnaoka preporuenaje za VF/VT bez pulsa kojesu nastale u toku perkutane intervencije,ili u periodu odmah nakon

kariohirurke intervencije.


7/29

Za aplikaciju lekova potenciraju se intravenski i

intraosealni put, ok se enotrahealni vie ne

preporuuje.U sluaju VF/VT bez pulsa adrenalin u dozi od

1mg se daje posle tredeg DCoka,a zatim na 3-5

minuta.Amiodaron u dozi od 300mg se daje takodje

posle tredeg oka.

Atropin se ne preporuuje za rutinsku upotrebu utretiranju asistolije/bezpulsne elektrine

aktivnosti.


8/29

Smanjen je znaaj rane endotrahealne intubacije osim akoje ne izvodi visoko obuen kadar uz minimalno prekidanje

kompresija.

Istie se znaaj kapnografije za potvrdu I kontinuiranmonitoring poloaja endotrahealnog tubusa,kvaliteta CPR Ikao rana indikacija ROSC.

Potencijalna uloga USG tokom ALS.

Potencijalno tetno ejstvo hiperoksemije nakon ROSC.Sa

O2 treba da ima ciljne vrednosti od 94-98%.


9/29

Postreanimacioni sindrom, znaaj i tretman.

Uvodjenje postresustitacionog protokola bimoglo poboljati preivljavanje posle ROSC.

Znaaj primarne PCI posle uspostavljanja

ROSC kod komatoznih pacijenata.Znaaj kontrole glikemije.Preporuke su a

vrednosti glikemije budu ispod 10 mmol/l,ali I

a se mora izbedi hipoglikemija.


10/29

Znaaj primene terapijske hipotermije kokomatoznih pacijenata I posle inicijalno ne

okabilnog ritma.

Znaaj inicijalnog prepoznavanja stanja koja bi

mogla voiti ka sranom zastoju I prevencija

istih


11/29

Procenjuje se da svake godine 275000 (od 834 miliona)

Evropljana i 300000 (250 miliona ) Amerikanaca doivivanbolniki sranizastoj.

Incidenca iznenadnesranesmrti je procenjena na

~0.55-1/1000 (AHA).

Kada se pokua kardiopulmonalna reanimacija (CPR) u

polovine rtava moe da se postigne povratak spontane

cirkulacije.

Utvreno je da je inicijalni ritam u najveem broju

sranihzastoja ,sranogporekla, ventrikularna fibrilacija(VF).


12/29

CILJ:

Prikaz epiemiolokih karakteristika

pacijenata sa naprasnom sranom smrdu i

rezultata reanimacija po novim smernicama

ERC-a iz 2010, u periodu od 01.01.2011. do

31.12.2012.


13/29

METOD RADA:

Retrospektivna studija na osnovu podataka iz

protokola SHMP Sombor u periodu od

01.01.2011. o 31.12.2012. i statistika

obrada dobijenih podataka


14/29

REZULTATI:

45,8550,73

38,0441,95

56,49

62,14

31,63

2006g 2007g 2008g 2009g 2010g 2011g 2012g

1. Prevalenca CA na 100000 stanovnika

Chi-square 9,677

DF 1

Significance level P = 0,0019

Contingency coefficient 0,307

Statistiki je znaajna razlika u

ukupnom broju radjenih reanimacija

u posmatrane dve godine


15/29

34

2021

8

2011 2012

2. distribucija prema polu u

posmatranim godinama

m


16/29

1

1819

15

23

6 6

11

2

40-49g 50-59g 60-69g 70-79g 80g +

3. Distribucija CA prema posmatranim

godinama i godinama ivota pacijenata2011 2012


17/29

60%

40%

4. Inicijalni ritamneokabilni okabilni


18/29

m m

2011 2012

50-59g 6 4 4 1

60-69g 4 1 2 0

70-79g 5 2 4 1

80g+ 0 1 0 0

0

1

2

3

4

5

6

7

5. Distribucija ROSCa prema polu i

godinama ivota


19/29

0

5

10

15

20

25

2011 m f 2012 m f

6. Distribucija inicijalnog ritma prema polu

sokabilni

nesokabilni


20/29

0

2

4

6

8

2011 m f 2012 m f

7. Prevodjenje neokabilnog u

okabilni/sinus ritam


21/29

0

2

4

6

8

10

12

14

ROSC ex ROSC ex

2011 2012

8. Ishod u odnosu na broj isporuenih defibrilacija

1-6d

7-15d


22/29

Oko 80% iznenadnih sranih zastoja se desi kui u

prisustvunajbliih.

Trenutno samo 12% rtava preivi iznenadni srani

zastoj.

Efektivna pomo oevidaca odmah po nastupanjuiznenadnog sranog zastoja moe udvostruiti, ili ak

utrostruiti preivljavanje, ali samo 41% rtava sranogzastoja dobije CPR odoevidaca(USA).

A kodnas17%?!


23/29

Oko 80 % pacijenata koji inicijalno preive van-

hospitalnisranizastoj ostaju u komi.Oko 2/3 tih pacijenata umire tokom hospitalizacije,

najveimdelom zbogneurolokihsekvela.

Nakon implementacije postresuscitacione hipotermijetaj broj se dramatino smanjuje kao i teinaneurolokihsekvela kodpreivelih.


24/29

Oko 95% osoba koje oive CA ne stignu o bolnice.

Preivljavanje je obrnuto proporcionalno vremenu

proteklom do defibrilacije.

U sluajevima ka je je prva efibrilacija isporuena u

prvih 3-5 min od nastanka cardiac arresta stopapreivljavanja iznosi 48-74%.

Stopa preivljavanja u sluaju ka je inicijalni ritam

ventrikularna fibrilacija ( VF) , iznosi 2-5% kada seefibrilacija isporuuje posle 12-tog minuta.


25/29

ZAKLJUAK:

1.U 2012.godini imamo smanjen ukupan broj

reanimacija sastatistikom znaajnoup


26/29

4.ROSC smo najvie uspostavili u starosnoj

grupi 50-59 godina.5.Inicijalni ritam je dominantnoneokabilan.

6.Na naemuzorku nemamo promena u ishodu

u odnosu na ishode reanimacija prethodnih

godina koje su radjene po starim protokolima.

7. Reakciono vreme nam je u proseku 4,7minuta, te je broj inicijalnih neokabilnih

ritmovaoekivan.


27/29

Neophona je eukacija stanovnitva

u vezi sa BLS/AED, jer su obueni

oevici uvari vijabilnosti miokara


28/29


29/29

Documents

1_Naprasna srcana smrt.pdf