Poglavlje 2 Budžetsko ograničenjeIspravan odgovor: DA

2.1 Povećanje cene jednog dobra, uz nepromenjene cene ostalih dobara, dovodi do smanjenja budžetskog skupa.Ispravan odgovor: NE

2.2 Ako je količina doba 1 predstavljena na horizontalnoj osi a dobra 2 na vertikalnoj osi, i ukoliko je cena dobra 1 jednaka p1 a cena dobra 2 jednaka p2 , tada je nagib budžetske prave jednak p2/p1.

Ispravan odgovor: NE

2.3 Ako se sve cene povećaju za dva puta a dohodak ostane nepromenjen, budžetski skup neće se promeniti jer se relativne cene nisu promenile.Ispravan odgovor: DA

2.4 Ako postoje dva dobra i jedno ima negativnu cenu a drugo pozitivnu, tada će nagib budžetske linije biti pozitivan.Ispravan odgovor: NE

2.5 Ukoliko se sve cene udvostruče a dohodak poraste tri puta, tada će budžetska linija postati strmija.Ispravan odgovor: NE

2.6 Ako je dobro 1 na horizontalnoj a dobro 2 na vertikalnoj osi, tada porast cene dobra 1 neće promeniti presečnu tačku budžetske linije i horizontalne ose.Ispravan odgovor: NE

2.7 Ako postoje dva dobra i njihova cena poraste, tada budžetska linija mora postati strmija.Ispravan odgovor: DA

2.8 Postoje dva dobra. Vi znate koliko dobra 1 potrošač može da dobije ukoliko ceo dohodak potroši na dobro 1. Ako vam je poznat odnos cena dva dobra, onda možete nacrtati potrošačevu budžetsku liniju bez ikakvih dodatnih informacija.Ispravan odgovor: DA

2.9 Potrošač preferira veću količinu u odnosu na manju kod svakog dobra. Uz porast njegovog dohotka i pad cene jednog dobra, uz nepromenjene ostale cene, on mora biti u boljem položaju.Ispravan odgovor: DA

2.10 Ako postoje tri dobra i ako dobro 1 ima negativnu cenu dok preostala dva dobra imaju pozitivne cene, tada potrošač može da priušti neke korpe dobara koje sadrže proizvoljnu količinu dobra 2.

Poglavlje 3 PreferencijeIspravan odgovor: NE

3.1 Ako su preferencije tranzitivne, više nekog dobra se uvek preferira u odnosu na manje istog dobra.Ispravan odgovor: NE

3.2 Pojedinac sa refleksivnim preferencijama neće pažljivo kupovati.Ispravan odgovor: DA

3.3 Ukoliko neko ima funkciju korisnosti oblika , tada su za tu osobu x i y savršeni supstituti.Ispravan odgovor: DA

3.4 Potrošač čije su preferencije konveksne i koji je indiferentan izmedju korpe dobara (1,4) i korpe dobara (9,2) želeće korpu (5,3) barem isto toliko koliko i bilo koju od prve dve korpe.Ispravan odgovor: DA

3.5 Ako su preferencije monotone i ako postoji opadajuća granična stopa supstitucije, tada su preferencije konveksne.Ispravan odgovor: NE

3.6 Ukoliko su preferencije konveksne, tada za bilo koju korpu X, skup svih korpi dobara koje su lošije od X mora biti konveksan skup.Ispravan odgovor: NE

3.7 Vasa Katić preferira više u odnosu na manje kod dobra 1 i manje u odnosu na više kod dobra 2. Vasa ima konveksne preferencije. Ako ucrtamo njegove krive indiferentnosti sa dobrom 1 na horizontalnoj osi i dobrom 2 na vertikalnoj osi, tada će njegove krive indiferentnosti imati pozitivan nagib ali će postajati strmije sa njihovim porastom.Ispravan odgovor: NE

3.8 Granična stopa supstitucije meri vertikalan razmak između krive indiferentosti i naredne više krive indiferentnosti.Ispravan odgovor: NE

3.9 Jedna od Anđinih krivih indiferentnosti predstavljena je jednačinom . Kada Anđa troši korpu (4,16) njena granična stopa supstitucije je 5/4.Ispravan odgovor: NE

3.10 Nevenkin profesor psihologije daće joj završnu ocenu posle čitavog kursa, a koja je jednaka maksimalnoj od ocena koje je dobila na tri predhodna kolokvijuma. Nevenka ima konveksne preferencije u odnosu na moguće kombinacije ocena na kolokvijima.

2

Ispravan odgovor: DA

3.11 Ako bi Melanija imala veći broj kaseta sa klasičnom nego sa rok muzikom bila bi spremna da menja 2 rok kasete za 1 kasetu sa klasičnom muzikom. Obratno, ako bi imala veći broj kaseta sa rok nego sa klasičnom muzikom, bila bi spremna na razmenu 1 rok kasete za 2 kasete sa klasično muzikom. Melanija ima konveksne preferencije.Ispravan odgovor: NE

3.12 Jasna je odlučila da ne kupi korpu dobara koja se sastoji od 6 litara mleka i 4 kilograma hleba. Njena granična stopa supstitucije za ovu korpu jednaka je 2 kada se mleko prodaje po ceni 2€ po litru a hleb po ceni 1€ po kilogramu.

3

Poglavlje 4 KorisnostIspravan odgovor: NE

4.1 Kada pojedinac ima kvazilinearne preferencije, tada je nagib krivih indiferencije konstantan duž zraka koji prolazi kroz koordinatni početak.Ispravan odgovor: NE

4.2 Pelagija Joksić ima funkciju korisnosti . Pelagijine preferencije su konveksne.Ispravan odgovor: DA

4.3 Ukoliko neko ima funkciju korisnosti tada su za tu osobu x i y savršeni komplementi.Ispravan odgovor: NE

4.4 Marko troši dva dobra, x i y. Njegova funkcija korisnosti je . Zbog toga su za Marka x i y savršeni supstituti. Ispravan odgovor: NE

4.5 Osoba koja ima funkciju korisnosti ima konveksne preferencije.

Ispravan odgovor: DA

4.6 Mišina funkcija korisnosti je . Miša ima konveksne preferencije.

Ispravan odgovor: DA

4.7 Ana ima funkciju korisnosti . Njene krive indiferentnosti su paralelne prave linije sa negativnim nagibom.Ispravan odgovor: DA

4.8 Ivanina funkcija korisnosti je . Za nju važi opadajuća granična stopa supstitucije izmedju dobara 1 i 2.Ispravan odgovor: NE

4.9 Mirjanina funkcija korisnosti je Stevicina funkcija korisnosti je . Mirjana i Stevica imaju iste preferencije pošto je Stevicina funkcija

korisnosti monotona transformacija Mirjanine funkcije korisnosti.Ispravan odgovor: NE

4.10 Jovanina funkcija korisnosti je . Ukoliko nacrtamo njene krive indiferentnosti sa x na horizontalnoj osi a y na vertikalnoj osi, onda će krive indiferentnosti biti negativnog nagiba i postajaće sve ravnije sa kretanjem sleva nadesno.

Ispravan odgovor: DA

4

4.11 Funkcija korisnosti predstavlja Kob-Daglasove preferencije.Ispravan odgovor: NE

4.12 »Bumbar« je poznata rakija napravljena u Srbiji. »Uragan« je rakija nepoznatog proizvođača. Miki smatra ove proizvode za savršene supstitute. Kada odlazi u kafanu, ponekad naručuje samo »Bumbara«, ponekad samo »Uragan«. To ukazuje da su Mikijeve preferencije nestabilne.Ispravan odgovor: NE

4.13 Mirko striktno preferira potrošačku korpu A u odnosu na potrošačku korpu B, a slabo preferira korpu B u odnosu na korpu A. Mirkove preferencije mogu se predstaviti funkcijom korisnosti.

5

Poglavlje 5 IzborIspravan odgovor: NE

5.1 U graničnom optimumu, potrošačeva kriva indiferentnosti mora biti tangentna sa budžetskom pravom.Ispravan odgovor: NE

5.2 Moca Grizić ima funkciju korisnosti . Ukoliko su cene x i y jednake, Moca će kupovati jednake količine x i y.Ispravan odgovor: NE

5.3 Ukoliko potrošač nema konveksne preferencije, onda tačka tangencije između njegove krive indiferentnosti i budžetske linije mora biti tačka optimuma za tog potrošača.Ispravan odgovor: NE

5.4 Zorana troši ceo dohodak na breskve i jagode. Za Zoranu breskve predstavljaju normalno dobro. Njen dohodak je porastao za 20% dok su cene ostale nepromenjene. Zoranina potrošnja jagoda nije mogla da poraste za više od 20%.Ispravan odgovor: DA

5.5 Đurđina funkcija korisnosti je . Ako se njena potrošnja oba proizvoda udvostruči, tada će njena granična stopa supsttucije imeđu x i y ostati ista.Ispravan odgovor: DA

5.6 Krstina funkcija korisnosti je . Njegova granična stopa supstitucije između x i y neće se promeniti ako udvostručimo količine oba dobra.Ispravan odgovor: DA

5.7 Anđina funkcija korisnosti je . Cena dobra x je 1 a cena dobra y je 2. Ako njen dohodak poraste sa 100 na 150, njena potrošnja dobra y će porasti za više od 10% ali manje od 50%.Ispravan odgovor: NE

5.8 Luka ima funkciju korisnosti . Ako je cena x jednaka 1 a cena y jednaka ½, tada Luka mora da troši jednake količine svakog dobra da bi maksimizirao korisnost.Ispravan odgovor: DA

5.9 Snežana Graovac ima funkciju korisnosti . Snežana maksimizira korisnost svoje potrošnje uz postojanje budžetskog ograničenja. Ako troši korpu (5,6), tada je cena x sigurno dva puta veća od cene y. Ispravan odgovor: DA

5.10 Milicina funkcija korisnosti je . Ona maksimizira korisnost svoje potrošnje uz postojanje budžetskog ograničenja. Ukoliko cena x poraste, a dohodak i cena y ostanu nepromenjeni, tada će njena potrošnja y opasti.

6

Ispravan odgovor: DA

5.11 Uz ostale nepromenjene uslove, paušalni porez je barem onoliko dobar za potrošača, koliko i porez na promet koji mu oduzima isti dohodak.

7

Poglavlje 6 TražnjaIspravan odgovor: DA

6.1 Ukoliko su preferencije kvazilinearne, tada za vrlo visoke nivoe dohotka dohodnopotrošna kriva postaje prava linija koja je paralelna sa jednom od koordinatnih osa.Ispravan odgovor: NE

6.2 Prema ekonomskoj teoriji, tražnja za nekim dobrom zavisi samo od dohotka i njegove cene, a ne zavisi od cena ostalih dobara.Ispravan odgovor: NE

6.3 Ako su dva dobra substituti, tada će porast cene jednog dobra izazvati pad tražnje za drugim dobrom.Ispravan odgovor: DA

6.4 Ako potrošač troši svoj dohodak u celosti, onda nije moguće da su sva dobra inferiorna dobra.Ispravan odgovor: NE

6.5 Engelova kriva isto je što i kriva tražnje sa promenjenim mestima koordinatnih osa.Ispravan odgovor: NE

6.6 Ukoliko je kriva tražnje prava linija sa negativnim nagbom, tada je cenovna elastičnost tražnje konstantna duž čitave krive tražnje.Ispravan odgovor: DA

6.7 Ako je cenovna elastičnost tražnje za nekim dobrom jednaka 1, tada udvostručenje cene tog dobra neće izmeniti ukupne izdatke potrošača za to dobro.Ispravan odgovor: DA

6.8 Ukoliko su preferencije homotetičke, tada je elastičnost tražnje za svim dobrima jednaka 1.Ispravan odgovor: DA

6.9 Neko dobro je luksuzno dobro ukoliko je dohodna elastičnost tražnje za tim dobrom veća od 1.Ispravan odgovor: DA

6.10 Paraskevaje maksimizirala svoju korisnost uz prisustvo budžetskog ograničenja. Onda su se cene promenile. Posle promene cena ona je u boljem položaju. Zbog toga nova korpa dobara košta više, računato po starim cenama, nego što je zaista koštala po starim cenama.Ispravan odgovor: NE

6.11 Ako su istovremeno udvostručeni i dohodak i cene, onda će se tražnja za luksuznim dobrima više nego udvostručiti.

8

Ispravan odgovor: DA

6.12 Ako su preferencije homotetičke i sve cene porastu za dva puta dok dohodak ostaje nepromenjen, tada će tražnja za svim dobrima prepoloviti.Ispravan odgovor: NE

6.13 Inferiorno dobro je manje trajno od normalnog dobra.Ispravan odgovor: DA

6.14 Nije moguće da pojedinac ima krivu tražnje sa pozitivnim nagibom za sve nivoe cene.Ispravan odgovor: NE

6.15 Dačina funkcija korisnosti je . To imlicira da se za dovoljno visoke nivoe dohotka njegova tražnja za dobrom x neće menjati sa promenama dohotka.Ispravan odgovor: DA

6.16 Anđina funkcija korisnosti je . Moguće je da, za veoma visoke nivoe dohotka, porast dohotka neće izazvati porast potrošnje dobra y .Ispravan odgovor: DA

6.17 Kada je vrednost ostalih varijabli fiksirana, tada tražnja za Gifenovim dobrom uvek opada sa porastom dohotka.

9

Poglavlje 7 Otkrivena preferencijaIspravan odgovor: DA

7.1 Jaki aksiom otkrivene preferencije implicira da u situaciji kada potrošač bira x onda kada je mogao da bira y, a y bira onda kada može da izabere z, onda nikada neće izabrati z ako može da bira x. Ispravan odgovor: NE

7.2 Raša Racić se pridržava slabog aksioma otkrivene preferencije. Njegove preferencije se ne menjaju. Jedne godine mogao je da kupi korpu x ali je kupio korpu y. Druge godine je kupio korpu y što znači da nije mogao da kupi korpu x. Ispravan odgovor: DA

7.3 Ako potrošač maksimizira korisnost uz postojanje budžetskog ograničenja, onda će njegovo ponašanje biti u skladu i sa slabim i sa jakim aksiomom otkrivene preferencije.Ispravan odgovor: DA

7.4 Lasperesov indeks cena u periodu 2 u odnosu na period 1 pokazuje nam odnos troškova kupovine korpe izabrane u periodu 1 po cenama perioda 2 prema troškovima kupovine iste korpe po cenama u periodu 1.Ispravan odgovor: NE

7.5 Lasperesov indeks cena razlikuje se od Pašeovog indeksa cena po tome što Lasperesov indeks drži cene nepromenjene dok varira količine, dok Pašeov indeks varira cene dok količine drži nepromenjene.Ispravan odgovor: NE

7.6 Pelagija maksimizira svoju korisnost uz postojanje budžetskog ograničenja. Cene su se promenila i Pelagija je sada u gorem položaju. Zbog toga će njena nova korpa dobara koštati po starim cenama manje nego stara korpa dobara.Ispravan odgovor: NE

7.7 Jaki aksiom otkrivene peferencije kaže ukoliko je potrošač izabrao x, a u isto vreme mogao je da izabere y, i izabrao y, a u isto vreme mogao je da izabere x da se njegov dohodak morao promeniti između dve opservacije. Ispravan odgovor: NE

7.8 Prema jakom aksiomu otkrivene preferencije, potrošač koji je kupio x a mogao je da kupi y , i koji je kupio y onda kada je mogao da kupi z, što znači da će uvek kupiti x kad god mu je z dostupno.Ispravan odgovor: NE

7.9 Porast cene inferiornog dobra poboljšava položaj pojedinaca koji troše to dobro.

Ispravan odgovor: DA

10

7.10 Jasna maksimizira korisnost uz postojanje budžetskog ograničenja. Tada dolazi do promene cena. Posle promene cena ona je u boljem položaju. Zbog toga nova korpa dobara mora koštati više po starim cenama nego što je koštala stara korpa po starim cenama.Ispravan odgovor: NE

7.11 Lasperesov indeks cena razlikuje se od Pašeovog indeksa cena po tome što Pašeov indeks zadržava konstantne cene a varira količine, dok Lasperesov indeks zadržava konstantne količine a varira cene.Ispravan odgovor: DA

7.12 Moguće je da ponašanje potrošača zadovoljava slabi aksiom otkrivene preferencije ali da narušava jaki aksiom otkrivene preferencije.

11

Poglavlje 8 Jednačina SluckogIspravan odgovor: DA

8.1 Gifenovo dobro mora biti inferiorno dobro.Ispravan odgovor: NE

8.2 Ako je neko dobro inferiorno, onda porast njegove cene dovodi do porasta tražnje za tim dobrom.Ispravan odgovor: NE

8.3 Kompenzirana funkcija tražnje odnosi se na slučaj kada nekoga ko je postigao adekvatnu cenu dobra koje prodaje.Ispravan odgovor: NE

8.4 Kompenzacioni efekat Sluckog jeste razmak između dve tačke na istoj krivi indiferentnosti.Ispravan odgovor: NE

8.5 U slučaju homotetičkih preferencija ukupna promena tražnje usled promene cene svodi se na efekat supstitucije. Ispravan odgovor: DA

8.6 Ukoliko su dobra x i y savršeni komplementi, tada u slučaju pada cene dobra x celokupnu promenu tražnje za x treba pripisati dohodnom efektu.Ispravan odgovor: DA

8.7 Ukoliko je Engelova kriva pozitivnog nagiba, kriva tražnje je negativnog nagiba.Ispravan odgovor: NE

8.8 Racionalan potrošač preferira veću količinu dobra x u odnosu na manju. Ukoliko cena dobra x poraste a cene ostalih dobara ostaju nepromenjene, onda će potrošač nužno tražiti manju količinu dobra x.Ispravan odgovor: NE

8.9 Kada cena dobra raste a dohodak ostaje nepromenjen, onda postoji efekat supstitucije ali ne postoji dohodni efekat.Ispravan odgovor: DA

8.10 Ivan troši ceo svoj dohodak na kupovinu dva dobra. Jedno od njih je Gifenovo dobro. Ako cena Gifenovog dobra poraste, tražnja za drugim dobrom mora opasti.Ispravan odgovor: NE

8.11 Porast cene Gifenovog dobra čini da ljudi koji ga troše budu u boljem položaju.

12

Ispravan odgovor: DA

8.12 Jelicine preferencije putera od kikirikija, x, i pihtija, y, date su funkcijom korisnosti . Ukoliko se menjaju cene i dohodak, ali je njena stara korpa

potrošnje negde na njenoj novoj budžetskoj liniji, onda ona neće menjati svoju potrošnju.Ispravan odgovor: NE

8.13 Jovanova funkcija korisnosti je , gde je j njegova potrošnja jabuka a b banana. Ukoliko se promene cene i dohodak, ali tako da njegova stara korpa potrošnje leži negde na njegovoj novoj budžetskoj liniji, onda Jovan neće menjati svoju potrošnju.

13

Poglavlje 9 Kupovina i prodajaIspravan odgovor: DA

9.1 Ako je racionalni pojedinac koji maksimizira svoju korisnost ima pozitivnu neto tražnju za nekim dobrom, i ako porast cene dovodi do porasta tražnje za tim dobrom, onda to mora biti inferiorno dobro.Ispravan odgovor: NE

9.2 Ako je pojedinac neto ponuđač normalnog dobra i ako njegov cena poraste dok ostale cene ostaju nepromenjene, tada njegova tražnja za tim dobrom mora opasti.Ispravan odgovor: DA

9.3 Ako je potrošač kupac jednog dobra a prodavac drugog, tada će promena cena generisati dopunski dohodovni efekat u jednačini Sluckog zbog dohodovnog efekta prvobitno raspoloživih sredstava.Ispravan odgovor: DA

9.4 Ako potrošač prvobitno ima pozitivne količine dva dobra a zatim prodaje određenu količinu jednog dobra da bi dobio određenu količinu drugog i ukoliko nema druge izvore dohotka, onda njegova budžetska linija mora prlaziti kroz tačku njegovih prvobitno raspoloživih sredstava.Ispravan odgovor: NE

9.5 Ukoliko je potrošač koji maksimizira korisnost neto prodavac nekog dobra i cena tog dobra poraste dok cene ostalih dobara ostaju nepromenjene, njegov položaj može biti poboljšan toliko da on postaje neto kupac tog dobra.Ispravan odgovor: DA

9.6 Ako je pojedinac neto prodavac nekog dobra i cena tog dobra opadne on može da postane neto kupac tog dobra.Ispravan odgovor: NE

9.7 Vasilije troši samo jabuke i banane. On raspolaže sa 5 jabuka i 10 banana. Za Vasilija oba dobra su normalna dobra. Po tekućim cenama Vasilije je neto prodavac jabuka. Ukoliko cena jabuka poraste a cena banana ostane nepromenjena njegova tražnja za jabukama mora opasti.Ispravan odgovor: NE

9.8 Boža stiče polovinu dohotka preko svoje plate a drugu polovinu preko dividendi na akcije. Boža će biti indiferentan između porasta svoje plate za 50% i porasta dohotka iz dividendi za 50%.Ispravan odgovor: NE

9.9 Ukoliko su sva dobra, uključujući i dokolicu, normalna dobra, tada će porast najamnine nužno dovesti do toga da ljudi žele da rade veći broj časova.

14

Ispravan odgovor: DA

9.10 Ukoliko neko ima KobDaglasovu funkciju korisnosti i nema druge izvore dohotka osim zarade od rada, porast najamnine neće promeniti količinu rada koju će ta osoba izabrati. Ispravan odgovor: DA

9.11 Ako je dokolica normalno dobro, onda porast neradnih dohodaka mora dovesti do smanjenja ponude rada.Ispravan odgovor: NE

9.12 Pun dohodak pojedinca jeste onaj koji bi on posedovao da nema poreza.Ispravan odgovor: NE

9.13. Porast najamnina povoduje paralelno pomeranje od koordinatnog početka budžetske linije izmedju dokolice i ostalih dobara.Ispravan odgovor: DA

9.14 Ako je dokolica inferiorno dobro, tada će porast nadnica doprineti da pojedinac više radi.Ispravan odgovor: NE

9.15 Jankova kriva ponude rada je povijena unazad. Po nadnici od 5€ na sat on bira da radi 50 časova nedeljno. Njegov šef želi da Janko radi veći broj časova nedeljno i nudi mu 5€ na sat za prvih 50 časova nedeljno i 7€ na sat za svaki dodatni sat rada preko 50 časova nedeljno. Zbog svoje krive ponude rada koja je povijena unazad Janko će možda izabrati da nedeljno radi manji broj časova od 50.Ispravan odgovor: DA

9.16 Lakiju je dozvoljeno da radi samo 8 časova dnevno na svom njegovom glavnom poslu, mada on želi da radi veći broj sati. On uzima drugi, dopunski posao. Njemu je dozvoljeno da radi koliko želi, ali uz nižu najamninu. Ako je dokolica normalno dobro, tada će porast najamnine na glavnom poslu smanjiti broj sati koje on provodi na drugom, dopunskom poslu.

15

Poglavlje 10 Intertemporalni izborIspravan odgovor: DA

10.1 Porast kamatne stope neće navesti zajmodavca, koji se ponaša u skladu sa SAOP-om, da postane zajmoprimac.Ispravan odgovor: DA

10.2 Ukoliko je realna kamatna stopa pozitivna, tada jedinca buduće potrošnje može biti dobijena odustajanjem od tekuće potrošnje za iznos manji od jedinice.Ispravan odgovor: NE

10.3 Realna kamatna stopa je kamatna stopa koja se dobija pošto se prethodno namire posrednički troškovi finansijskih institucija.Ispravan odgovor: DA

10.4 Sadašnja vrednost dohodovnog toka nužno se smanjuje sa porastom kamatne stope. Ispravan odgovor: DA

10.5 Na crtežu na kome je tekuća potrošnja predstavljena na horizontalnoj osi a buduća potrošnja na vertikalnoj osi, horizontalni odsečak budžetske linije predstavlja sadašnju vrednost dohotka ostvarenog u oba perioda.Ispravan odgovor: DA

10.6 Ako potrošač može da uzima i daje sredstva po nekoj kamatnoj stopi, onda on može da donese tačan plan potrošnje ukoliko je sadašnja vrednost njegove potrošnje jednaka sadašnjoj vrednosti njegovog dohotka. Ispravan odgovor: NE

10.7 Bilo bi pogrešno izabrati investiciju koja maksimizira sadašnju vrednost vašeg toka dohotka a da prethodno niste planirali da potrošite celo bogatstvo u sadašnjosti.Ispravan odgovor: DA

10.8 Ako je kamatna stopa po kojoj možete da pozajmite novac veća od kamatne stope po kojoj možete da date novac nekome, vaš budžet za tekuću i buduću potrošnju još uvek će biti konveksan skup.Ispravan odgovor: NE

10.9 Ukoliko su jabuke danas savršeni supstituti sa bananama danas, tada jabuke danas moraju biti savršeni supstituti sa bananama sutra.Ispravan odgovor: DA

10.10 Isaija je neto zajmoprimac kada je kamatna stopa 5%, a neto zajmodavac kada je kamatna stopa 25%. Porast kamatne stope sa 5% na 25% može učiniti da se Isaija nađe u gorem položaju.

16

Ispravan odgovor: NE

10.11 Ukoliko je kamatna stopa manja od stope inflacije, racionalna osoba nikada neće štedeti novac.Ispravan odgovor: NE

10.12 Porast kamatne stope može učiniti da pojedinac koji maksimizira korisnost postane zajmoprimac.Ispravan odgovor: NE

10.13 Intertemporalno budžetsko ograničenje potrošača može biti predstavljeno tako što će se sadašnja vrednost njegove doživotne potrošnje izjednačiti sa budućom vrednosti njegovih raspoloživih sredstava.

17

Poglavlje 11 Tržište imovineIspravan odgovor: NE

11.1 Ako je kamatna stopa 10%, onda će vrednost imovine koja daje večiti prinos od 1€ godišnje biti 1€/1,1Ispravan odgovor: NE

11.2 S obzirom na činjenicu da u svetu postoji fiksna količina dijamanata, intertemporalni uslov arbitraže implicira da cena dijamanata mora rasti po stopi koja je jednaka kamatnoj stopi.Ispravan odgovor: NE

11.3 Na savršenom tržištu imovine, sa sigurnošću možemo tvrditi da će se jedan oblik imovine prodavati za 24€ za godinu dana i, ukoliko je godišnja kamatna stopa 10%, da je trenutna vrednost imovine 26,20€.Ispravan odgovor: DA

11.4 Potrošač koji može da uzima zajam i da daje zajam po istoj kamatnoj stopi sigurno preferira početno raspoloživa sredstva koja imaju veću sadašnju vrednost u odnosu na početno raspoloživa sredstva sa nižom sadašnjom vrednošću, bez obzira kakav je njegov plan alokacije njegove potrošnje tokom njegovog života.Ispravan odgovor: DA

11.5 Ukoliko svako poseduje iste informacije, onda tržište imovine koje dobro funkcioniše neće, u uslovima ravnoteže, ostaviti mogućnost za arbitražu.Ispravan odgovor: NE

11.6 Pretpostavimo da su troškovi obaranja drveća jednaki nuli i da šuma raste na površini koja nije pogodna za bilo koju aktivnost. Kamatna stopa je konstantna i cena drvene građe se ne menja. Tačno ili nije tačno: optimalno vreme za seču šume je onaj momenat kada je razlika između između stope rasta šume i kamatne stope maksimalna.

18

Poglavlje 12 NeizvesnostIspravan odgovor: NE

12.1 Od dve lutrije, bez obzira kakav je njihov očekivani prinos, pojedinac koji je odbojan prema riziku izabraće onu koja ima manju varijansu.Ispravan odgovor: DA

12.2 Za pojedinca koji maksimizira očekivanu korisnost, preferencije izmedju dve moguće korpe koje su uslovljene ishodom 1 moraju biti nezavisne od toga šta će dobiti ukoliko se desi ishod 2.Ispravan odgovor: DA

12.3 Ukoliko neko ima striktno konveksne preferencije između svih uslovnih korpi dobara, onda on mora biti odbojan prema riziku.Ispravan odgovor: DA

12.4 Vilma nikada nije odbojna prema riziku. Njoj je ponuđen lutrijski listić koji košta 10€ sa mogućnošću dobitka od 100€ uz verovatnoću dobitka 5%, 50€ uz verovatnoću dobitka 10% i bez dobitka uz verovatnoću 85%. Ukoliko razume uslove lutrije i ukoliko ne napravi grešku u proračunu, Vilma će sigurno kupiti lutrijski listić. Ispravan odgovor: NE

12.5 Pavle je sklon riziku i njegov košarkaški tim ima šansu od 50% da pobedi. Pavle će se kladiti na pobedu svog tima sa sumom od 10€ pre nego sa sumom od 100€. (Kada se Pavle kladi sa X€ on dobija X€ u slučaju pobede i gubi X€ u slučaju poraza.)Ispravan odgovor: NE

12.6 Ukoliko se poveća cena osiguranja, ljudi će postati manje odbojni prema riziku.

19

Poglavlje 13 Rizična imovina

Ispravan odgovor: NE

13.1 Ukoliko dva oblika imovine imaju iste očekivane stope prinosa ali različite varijanse, tada će investitor koji je odbojan prema riziku uvek izabrati imovinu sa manjom varijansom, bez obzira na ostalne oblike imovine kojima raspolaže.Ispravan odgovor: DA

13.2 Ukoliko su prinosi kod dva oblika imovine u negativnoj korelaciji, tada će portfolio koji sadrži ponešto od oba oblika imati manju varijansu prinosa na svaku investiranu jedinicu novca nego oba oblika imovine posmatrani pojedinačno.Ispravan odgovor: DA

13.3 Ukoliko aritmetičke sredine nanesemo na horizontalnu osu a varijansu na vertikalnu osu, tada će krive indiferentnosti za pojedinca koji je odbojan prema riziku nužno imati pozitivan nagib i biti povijene udesno.Ispravan odgovor: DA

13.4 Ako investirate polovinu novca u nerizičnu imovinu a drugu polovinu u rizičnu imovinu sa standardnom devijacijom prinosa jednakom s , tada će standardna devijacija prinosa vašeg portfolija biti s/2.

20

Poglavlje 14 Potrošačev višakIspravan odgovor: NE

14.1 Potrošačev višak je drugi način da se izrazi prekomerna tražnja.Ispravan odgovor: DA

14.2 Ukoliko je cena x jednaka 3 a cena y jednaka 2, tada novčani izraz korisnosti korpe (3,2) po ovim cenama neće bit veći od 13, ali može biti manji. Ispravan odgovor: DA

14.3 Postoji pozitivan potrošačev višak kada je ukupan iznos koji neko plaća za neko dobro manji od ukupnog iznosa koji bi bio spreman da plati samo da ne ostane bez tog dobra.Ispravan odgovor: NE

14.4 Ekvivalentna varijacija dohotka od poreza jeste iznos ekstra dohotka koji je će želeti potrošač da be bio u jednako dobrom položaju posle uvođenja poreza kao u situaciji pre uvođenja poreza.Ispravan odgovor: DA

14.5 U slučaju postojanja kvazilinearnih preferencija, ekvivalentna varijacija i kompenzujuća varijacija dohotka usled uvođenja poreza su iste.Ispravan odgovor: NE

14.6 Proizvođačev višak pri ceni p predstavlja vertikalno rastojanje između njegove krive ponude i krive tražnje pri ceni p.Ispravan odgovor: DA

14.7 Kompenzujuća i ekvivalentna varijacije za različite promene poreza mogu uvek da budu određene pod uslovom da nam je poznata funkcija korisnosti u novčanom izrazu.Ispravan odgovor: DA

14.8 Novčani izraz funkcije korisnosti nekog pojedinca odrediće njegove krive indiferentnosti.Ispravan odgovor: DA

14.9 Ako neko kupuje 10 jedinica x i ako cena x padne za 1€, onda će potrošačev višak te osobe porasti barem za 1€.Ispravan odgovor: NE

14.10 Ukoliko je funkcija korisnosti Kob-Daglasova, kompenzujuća i ekvivalentna varijacija su iste.Ispravan odgovor: DA

14.11 Borka ima funkciju korisnosti . Cena x bila je 3, ali je porasla na 4. Cena y ostala je ista, 1. Njen dohodak je 12. Porast cene bio je za nju jednako loš kao gubitak dohotka od 3€, ali njoj je potreban dohodak od 16€ da bi mogla, po novim cenama, da kupi korpu podjednako dobru kao što je bila stara.

21

Poglavlje 15 Tržišna tražnjaIspravan odgovor: DA

15.1 Inverzna funkcija tražnje za dobrom x meri jediničnu cenu po kojoj količina x može da se proda.Ispravan odgovor: NE

15.2 U opštem slučaju, agregatna tražnja zavisi jedino od cena i ukupnog dohotka, ali ne zavisi od raspodele dohotka.Ispravan odgovor: DA

15.3 Ukoliko potrošač 1 ima funkciju tražnje , a potrošač 2 ima funkciju tražnje , tada će, u privredi koja ima samo ova dva potrošača, agregatna tražnja biti .Ispravan odgovor: DA

15.4 Ukoliko potrošač mora da plati svoju rezervacionu cenu za neko dobro, onda on kupovinom tog dobra ne ostvaruje potrošački višak.Ispravan odgovor: DA

15.5 Ukoliko se cena menja, tada su promene u potrošnji na intenzivnoj granici one promene do kojih dolazi usled toga što potrošač menja količine koje troši, ali pri tome niti počinje da troši niti prestaje da troši to dobro.Ispravan odgovor: NE

15.6 Ukoliko je kriva tražnje linearna, elastičnost tražnje je ista za svaki nivo cena.Ispravan odgovor: NE

15.7 Ukoliko je funkcija tražnje , gde je m dohodak a p je cena, onda apsolutna vrdnost cenovne elastičnosti tražnje opada sa porastom cene.Ispravan odgovor: NE

15.8 Ukoliko je kriva tražnje za sojom cenovno neelastična za sve cene veće od tekuće cene, onda očekujemo da će, u slučaju loših vremenskih uslova koji utiču na smanjenje prinosa soje, ukupan prihod proizvođača soje opasti.Ispravan odgovor: NE

15.9 Ukoliko je kriva tražnje linearna, onda će odnos graničnog prihoda i cene biti konstantan.Ispravan odgovor: DA

15.10 Ukoliko racionalan potrošač mora da troši bilo nula jedinica bilo jednu jedinicu nekog dobra, tada porast cene tog dobra, uz odsustvo promena dohotka i ostalih cena, nikada ne može dovesti do porasta tražnje za tim dobrom.

Ispravan odgovor: NE

22

15.11 U modelu sa rezervacionom cenom, agregatna tražnja je ili nula ili svaki pojedinac traži jednu jedinicu datog dobra.Ispravan odgovor: NE

15.12 Leferov efekat imamo samo u slučaju kada je kriva ponude rada povijena unazad.Ispravan odgovor: DA

15.13 Ako unesemo krivu tražnje na logaritamskom papiru sa logaritmima na obe ose, tada će nagib krive tražnje biti jednak elastičnosti tražnje.Ispravan odgovor: DA

15.14 Agregatna kriva tražnje jednostavno predstavlja horizhontalni zbir individualnih krivi tražne.Ispravan odgovor: NE

15.15 Kriva tražnje je neelastična za inferiorna dobra i elastična za normalna dobra.Ispravan odgovor: DA

15.16 Granični prihod jednak je ceni ukoliko je kriva tražnje horizontalna linija.Ispravan odgovor: NE

15.17 Ako količina novca koju su ljudi spremni da potroše na neko dobro ostaje ista kada se njegov cena udvostruči, tada je tražnja za tim dobrom cenovno veoma neelastična.Ispravan odgovor: DA

15.18 Ukoliko je elastičnost tražnje za normalnim dobrom konstantna, tada će porast njegove cene za 10 centi više smanjiti traženu količinu ukoliko je početna cena 1€ nego u slučaju da je početna cena 2€.Ispravan odgovor: DA

15.19 Funkcija tražnje za krompirom predstavljena je jednačinom . Ukoliko se cena krompira promeni sa 10 na 20, apsolutna vrednost elastičnosti tražnje će se povećati.

23

Poglavlje 16 RavnotežaIspravan odgovor: DA

16.1 Ukoliko je kriva ponude vertikalna, onda ponuđena količina ne zavisi od cene.Ispravan odgovor: NE

16.2 Ukoliko je kriva ponude horizontalna, onda vertikalno pomeranje krive tražnje neće promeniti ravnotežnu cenu i količinu.Ispravan odgovor: DA

16.3 Kriva ponude ima pozitivan nagib. Ako se kriva tražnje pomera naviše a kriva ponude se ne menja, onda će doći do porasta i ravnotežne cene i ravnotežne količine.Ispravan odgovor: NE

16.4 Teorija ponude i teorija tražnje nam govore da je poresko opterećenje od poreza na promet podjednako raspoređeno na potrošače i prodavce bez obzira da li je porez prikupljen od potrošača ili od proizvođača.Ispravan odgovor: NE

16.5 Jedna situacija je optimalna u Paretovom smislu samo onda kada ne postoji način da neko zauzme bolji položaj.Ispravan odgovor: DA

16.6 Količina ponuđenog dobra ne zavisi od nivoa cene. Ukoliko se uvede porez na promet, tada cena koju plaćaju potrošači ostaje nepromenjena.

24

Poglavlje 18 TehnologijaIspravan odgovor: NE

18.1 Proizvodni skup jednog preduzećća jeste skup svih proizvoda koje ono može da proizvede.Ispravan odgovor: NE

18.2 Izokvanta predstavlja lokus tačaka onih kompbinacija inputa koje su podjednako profitabilne.Ispravan odgovor: NE

18.3 Ukoliko postoji konstantna ekonomija na obim proizvodnje, onda će udvostručenje bilo kog inputa udvostručiti količinu dobijenog autputa.Ispravan odgovor: DA

18.4 Ekonomisti razlikuju dugi i kratki rok po tome što se količina nekog proizvodnog faktora ne može menjati u kratkom roku, ali se može menjati u dugom roku.Ispravan odgovor: DA

18.5 Ako je proizvodna funkcija data izrazom , onda postoje konstantni prinosi na obim ulaganja proizvodnih činilaca.Ispravan odgovor: DA

18.6 Ako je proizvodna funkcija data izrazom , onda postoje konstantni prinosi na obim ulaganja proizvodnih činilaca.Ispravan odgovor: DA

18.7 Ako je proizvodna funkcija data izrazom , onda postoji konveksnost u proizvodnji.Ispravan odgovor: NE

18.8 Ako je proizvodna funkcija data izrazom , onda postoje konstantni prinosi na obim ulaganja proizvodnih činilaca.Ispravan odgovor: DA

18.9 Moguće je da imamo opadajuće granične proizvode svih proizvodnih činilaca, a da istovremeno imamo rastuće prinose na obim ulaganja proizvodnih činilaca.Ispravan odgovor: DA

18.10 Ako je faktor x na horizontalnoj osi a faktor y na vertikalnoj osi, onda je nagib izokvante u tački (x*,y*) jednak negativnoj vrednosti odnosa graničnog proizvoda x i graničnog proizvoda y.

25

Ispravan odgovor: NE

18.11 Proizvodna funkcija ima rastuće prinose na obim ulaganja proizvodnih činilaca.Ispravan odgovor: DA

18.12 Proizvodna funkcija ima konstantne prinose na obim ulaganja proizvodnih činilaca.

26

Poglavlje 19 Maksimiziranje profitaIspravan odgovor: NE

19.1 Prema slabom aksiomu maksimiziranja profita, u savremenoj privredi firme imaju slab podsticaj da maksimiziraju profit.Ispravan odgovor: NE

19.2 Fiksni faktor proizvodnje je onaj faktor koji se koristi u fiksnim proporcijama sa nivoom autputa.Ispravan odgovor: DA

19.3 Granični proizvod je prvi izvod proizvodne funkcije u odnosu na taj faktor, pri konstantnoj upotrebi ostalih faktora.Ispravan odgovor: NE

19.4 Ako vrednost graničnog proizvoda faktora x raste sa porastom x i ako je vrednost graničnog proizvoda x jednaka ceni rada (nadnici), tada je upotrebljena količina rada jednaka količini koja maksimizira profit.Ispravan odgovor: DA

19.5 Ako cena proizvoda konkurentske firme koja maksimizira profit raste, i ako su cene ostalih proizvoda konstantne, tada output firme ne može pasti. Ispravan odgovor: DA

19.6 Ako preduzeće koje maksimizira profit ima konstantne prinose na obim ulaganja proizvodnih činilaca, onda su njeni profiti, na dugi rok, jednaki nuli.Ispravan odgovor: NE

19.7 Poput teorije potrošača koji maksimizira korisnost, i teorija firme koja maksimizira profit dozvoljava mogućnost postojanja »Gifenovog faktora«. To su proizvodni faktori kod kojih pad cene dovodi do pada tražnje za njima.Ispravan odgovor: NE

19.8 Ako je vrednost graničnog proizvoda rada veća od najamnine, onda će preduzeće koje maksimizira profit želeti da smanji obim zaposlenosti.

27

Poglavlje 20 Minimiziranje troškovaIspravan odgovor: DA

20.1 Kvazi fiksni troškovi su oni troškovi koji se ne mogu izbeći ako i samo ako preduzeće ima nulti obim proizvodnje.Ispravan odgovor: DA

20.2 Ukoliko postoje rastući prinosi na obim ulaganja proizvodnih činilaca, tada su prosečni troškovi rastuća funkcija autputa.Ispravan odgovor: NE

20.3 Ukoliko postoje rastući prinosi na obim ulaganja proizvodnih činilaca, onda jedinični troškovi proizvodnje opadaju sa kretanjem ulevo niz izotroškovnu krivu.Ispravan odgovor: NE

20.4 Ukoliko je proizvodna funkcija , onda je funkcija troškova

.

Ispravan odgovor: NE

20.5 Uslovna funkcija tražnje za faktorom 1 jeste funkcija koja nam pokazuje odnos cene prema proizvodu, za optimalan izbor preduzeća.Ispravan odgovor: NE

20.6 Funkcija troškova nam pokazuje nivo jediničnih troškova za obim proizvodnje y, ukoliko su upotrebljene podjednake količine oba proizvodna činioca.Ispravan odgovor: DA

20.7 Konkurentska firma ima proizvodnu funkciju . Ukoliko se cena x udvostruči a cena y utrostruči, onda troškovi proizvodnje ne mogu biti utrostručeni.

28

Poglavlje 21 Troškovne kriveIspravan odgovor: NE

21.1 Kriva prosečnih varijabilnih troškova mora imati oblik slova U.Ispravan odgovor: NE

21.2 Kriva graničnih troškova prolazi kroz tačku minimuma prosečnih fiksnih troškova.Ispravan odgovor: DA

21.3 Ukoliko kriva prosečnih troškova ima oblik slova U, onda kriva graničnih troškova mora prolaziti kroz minimum prosečnih troškova.Ispravan odgovor: DA

21.4 Funkcija troškova ima granične troškove manje od prosečnih troškova za sve nivoe proizvodnje.Ispravan odgovor: NE

21.5 Funkcija troškova za svaki obim proizvodnje ima granične troškove koji su manji od prosečnih troškova.Ispravan odgovor: NE

21.6 Ukoliko konkurentska firma upotrebljava dva proizvodna činioca i ima proizvodnu funkciju , onda je njena kriva graničnih troškova horizontalna prava.

Ispravan odgovor: DA

21.7 Kriva prosečnih troškova nikada ne može da raste ukoliko granični troškovi opadaju.

29

Poglavlje 22 Ponuda preduzećaIspravan odgovor: NE

22.1 Konkurantsko preduzeće shvata da je kriva tražnje sa kojom se suočava negativnog nagiba.Ispravan odgovor: DA

22.2 U grani u kojoj vlada savršena konkurencija, kriva tražnje za ukupnim proizvodom grane može imati negativan nagib.Ispravan odgovor: NE

22.3 »Cena jednaka graničnim troškovima« jeste dovoljan uslov maksimizacije profita.Ispravan odgovor: DA

22.4 Ako je na dug rok ponuda preduzeća jednaka , tada ono ne može imati konstantne prinose na obim ulaganja.Ispravan odgovor: DA

22.5 Preduzeće sa funkcijom troškova ima krivu ukupnih troškova u obliku slova U.Ispravan odgovor: DA

22.6 Gospodin O. Karić ima funkciju troškova ukoliko je njegov autput, x, pozitivan, i funkciju troškova . Ukoliko je cena jedinice outputa niža od 20€, gospodin Karić će obustaviti proizvodnju.Ispravan odgovor: DA

22.7 Preduzeće proizvodi jedan proizvod koristeće jedan proizvodni faktor i ima proizvodnu funkciju , gde je x količina proizvoda. Funkcija troškova ovog preduzeća je proporcionalna umnošku cene inputa i trećeg stepena količine proizvoda.Ispravan odgovor: DA

22.8 Konkurentska firma je uočila da kada njen obim proizvodnje raste, onda granični troškovi rastu, zatim opadaju pa ponovo rastu. Ako želi da maksimizira profit, ona ne treba da određuje nivo proizvodnje za koji su jednaki cena i granični trošak, a da istovremeno granični troškovi opadaju sa porastom nivoa proizvodnje.Ispravan odgovor: NE

22.9 Dva preduzeća imaju iste tehnologije i plaćaju jednaku cenu rada. Imaju identične proizvodne hale, ali preduzeće 1 plaća višu cenu za njeno korišćeje nego što plaća preduzeće 2. Ako oba preduzeća maksimiziraju profit i maju krivu graničnog troška sa pozitivnim nagibom, onda će preduzeće 1 proizvoditi više finalnog proizvoda od preduzeća 2.Ispravan odgovor: DA

22.10 Površina ispod krive graničnog troška predstavlja ukupne varijabilne troškove.Ispravan odgovor: DA

30

22.11 Prosečni fiksni troškovi nikada ne rastu sa porastom autputa.Ispravan odgovor: NE

22.12 Promena proizvođačevog viška kada se tržišna cena povećava sa p1 na p2 predstavlja polovinu površine ulevo od krive graničnog troška koji se nalazi između p1 i p2.

31

Poglavlje 23 Ponuda graneIspravan odgovor: DA

23.1 Kratkoročna kriva ponude grane dobija se horizontalnim sabiranjem krivih ponude svih preduzeća u toj grani.Ispravan odgovor: DA

23.2 Moguće je da u jednoj grani sva preduzeća u dugoročnoj ravnoteži ostvaruju nulte profite.Ispravan odgovor: DA

23.3 Mogućnost da više preduzeća u dugom roku uđe u granu dovodi do toga da je u toj grani dugoročna kriva ponude elastičnija od kratkoročne krive ponude. Ispravan odgovor: DA

23.4 Ukoliko su i kriva tražnje i kriva ponude linearne funkcije, tada će 10€ jediničnog poraza izazvati tačno toliki gubitak usled prekomernog poreskog opterećenja kao i uvođenje subvencije od 10€ po jedinici proizvoda.Ispravan odgovor: DA

23.5 Ukoliko u grani u kojoj vlada savršena konkurencija postoji konstantna ekonomija obima, dugoročna kriva ponude u toj grani je horizontalna linija.Ispravan odgovor: DA

23.6 Ukoliko neko preduzeće u grani ima proizvodnu funkciju , gde su x i y obimi ulaganja proizvodnih činilaca, onda, na dug rok, ova grana ne može biti konkurentska grana.

32

Poglavlje 24 MonopolIspravan odgovor: DA

24.1 Pošto monopol zaračunava cenu koja je veća od graničnih troškova on će proizvesti neefikasnu količinu autputa.Ispravan odgovor: NE

24.2 Ukoliko je kamatna stopa 10%, monopol će povećati cenu iznad nivoa graničnih troškova za najmanje 10%.Ispravan odgovor: NE

24.3 Primer prirodnog monopola imamo onda kada preduzeće zadobija vlasništvo nad čitavom količinom nekog prirodnog resursa i na taj ničin isključuje ostale proizvođače iz te grane.Ispravan odgovor: NE

24.4 Pošto monopol ostvaruje profite iznad normalnih prinosa na investicije, neko ko na tržištu akcija investira u monopolizovanu granu može da očekuje veće prinose nego neko ko investira u konkurentsku industriju.Ispravan odgovor: DA

24.5 Trećestepena diskriminacija cena pojavljuje se onda kada monopolista prodaje proizvod različitim grupama ljudi po različitim cenama, ali unutar grupe cena je jedinstvena za svakog potrošača.Ispravan odgovor: NE

24.6 Monopolista koji je u stanju da sprovodi trećestepenu diskriminaciju cena ostvarivaće veće profite nego monopolista koji je u stanju da sprovodi prvostepenu diskriminaciju cena.Ispravan odgovor: NE

24.7 Monopolista koji je u stanju da određuje različite cena na različitim tržištima zaračunavaće višu cenu na tržištu na kome je tražnja veća.Ispravan odgovor: DA

24.8 U grani u kojoj vlada ograničena (monopolistička) konkurencija, svako preduzeće proizvodiće manju količinu proizvoda od one koja minimizira pčrosečne troškove.Ispravan odgovor: DA

24.9 Maksimiranje profita monopoliste koji nema varijabilne troškove već samo fiksne troškove zahteva da nivo cena i outputa budu odrđeni tako da se maksimizira ukupan prihod. Ispravan odgovor: DA

24.10 Za monopolistu koji je suočen sa krivom tražnje koja ima negativan nagib, granični prihod je manji od cene za sve pozitivne nivoe autputa.

33

Poglavlje 26 Trtžišta faktoraIspravan odgovor: NE

26.1 Slučaj monopsona imamo onda kada se dve firme dogovore o visini cene po kojoj prodaju proizvod na tržištu.Ispravan odgovor: NE

26.2 Tržišna moć monopoliste omogućava mu da upošljava rada po graničnim troškovima koji su niži od nivoa najamnine.Ispravan odgovor: DA

26.3 U slučaju monopsoniste kriva ponude proizvodnog činioca je manje strma od krive graničnih izdataka (troškova) za taj proizvodni činalac.Ispravan odgovor: NE

26.4 Proizvođač uglja ima monopol na ugalj. Drugi monopol je na železnici koja prevozi ugalj do tržišta. Svaki monopolista određuje cene tako da maksimizira profit. Ukoliko proizvođač uglja preuzme železnicu, onda on može da poveća svoj profit povećanjem tržišne cene uglja.Ispravan odgovor: NE

26.5 Za monopsonistu, što je elastičnija ponuda rada, veća je razlika između graničnih izdataka (troškova) za rad i nadnice.Ispravan odgovor: NE

26.6 Ukoliko je monopolista suočen sa konkurentskim tržištem rada, on će upošljavati radnu snagu sve do tačke za koju je cena outputa pomnožena sa graničnim proizvodom jednaka nadnici.Ispravan odgovor: DA

26.7 Monopolista koji je suočen sa horizontalnom pravom ponude rada upošljavaće manje radnika nego ako deluje o konkurentskim uslovma.

34

Poglavlje 27 OligopolIspravan odgovor: NE

27.1 U Kurnoovoj ravnoteži svako preduzeće bira onaj obim proizvodnje koji maksimizira profit, uz pretpostavku da je cena konkurenta nepromenjena.Ispravan odgovor: NE

27.2 U Bertranovom modelu svako preduzeće veruje da će, ukoliko promeni svoj obim proizvodnje, konkurent promeniti njegov obim proizvodnje za isti iznos.Ispravan odgovor: DA

27.3 Pretpostavimo da je kriva tražnje u grani prava sa negativnim nagibom. Tada, što je veći broj identičnih preduzeća u Kurnoovoj ravnoteži, to je niža cena proizvoda.Ispravan odgovor: DA

27.4 Lider u Štakelbergovom duopolu polazi od pretpostavke da će njegov satelit prilagođavati svoje poteze potezima lidera tako da se maksimizira satelitov profit. Ispravan odgovor: NE

27.5 Pojam »varijacija u nagađanju« odnosi se na činjenicu da na pojedinačnom tržištu postoji varijacija u proceni većeg broja preduzeća o budućem obliku krive tražnje. Ispravan odgovor: DA

27.6 Duopol u kome su dva identična preduzeća uvučena u Bertranovu konkurenciju, imaće ravnotežnu cenu identičnu onoj koja se formira u savršenoj konkurenciji.Ispravan odgovor: DA

27.7 Štakelbergov lider ostvariće najmnje onoliki profit, koliki bi ostvario da deluje kao Kurnoov duopolista.Ispravan odgovor: NE

28.8 U Kurnoovoj konkurenciji, svako preduzeće bira poteze uz pretpostavku da konkurent prilagođava svoje poteze njegovim tako da se maksimizira konkurentov profit.

35

Poglavlje 28 Teorija igaraIspravan odgovor: DA

28.1 Situacija u kojoj svaki igrač igra svoju dominantnu strategiju mora biti situacija Nešove ravnoteže.Ispravan odgovor: NE

28.2 U Nešovoj ravnoteži svaki igrač mora da igra svoju dominantnu strategiju.Ispravan odgovor: NE

28.3 U igri sa zatvorenikovom dilemom, svaki zatvorenik veruje da će drugi zatvorenik poreći zločin, pa će obojica poreći zločin.Ispravan odgovor: NE

28.4 Generalu stoje na raspolaganju dve čiste strategije: slanje svih trupa kopnom ili slanje svih trupa morem. Primer mešovite strategije bi bio da ¾ trupa uputi kopnom a ¼ morem.Ispravan odgovor: NE

28.5 Teorija igara predviđa nekooperativno ponašanje u jednokratnoj igri sa zatvorenikovom dilemom, ali predviđa kooperativno ponašanje (»svi za jednog, jedan za sve«) ukoliko se igra ponavlja, recimo, 50 puta.

36

Poglavlje 29 RazmenaIspravan odgovor: NE

29.1 Teorija parcijalne ravnoteže bavi se ponudom ili tražnjom, dok teorija opšte ravnoteže razmatra ponudu i tražnju istovremeno.Ispravan odgovor: DA

29.2 Privreda sa čistom razmenom je privreda u kojoj se razmenju dobra, ali u toj privredi ne postoji proizvodnja.Ispravan odgovor: NE

29.3 U teoriji opšte ravnoteže jedna alokacije je izvodljiva alokacija ako svaki potrošač raspolaže sa korpom dobara koja nije skuplja od iznosa njegovog dohotka.Ispravan odgovor: DA

29.4 Iz Valrasovog zakon sledi da, na tržištu sa dva dobra, ukoliko je tražnja jednaka ponudi na jednom tržištu, onda tražnja mora da bude jednaka ponudi na drugom tržištu.Ispravan odgovor: DA

29.5 Ukoliko primenimo pretpostavke prve teoreme ekonomike blagostanja, i ukoliko se privreda nalazi u stanju konkurentske ravnoteže, tada svaka realokacija koja nekome pogoduje mora da pogorša položaj nekog drugog.Ispravan odgovor: DA

29.6 Ukoliko postoje eksternalije u potrošnji, konkurentska ravnoteža nije nužno optimalna u Paretovom smislu.Ispravan odgovor: DA

29.7 Alokacija koja karakteriše konurentsku ravnotežu mora biti izvodljiva alokacija.Ispravan odgovor: DA

29.8 Druga teorema ekonomike blagostanja tvrdi da ukoliko su preferencije konveksne, onda svaka alokacija koja je efikasna u Paretovom smislu može biti dostignuta kao konkurentska ravnoteža, posle izvesne realokacije inicijalno rasploživih sredstava.Ispravan odgovor: DA

29.9 U konkurentskoj privredi sa čistom razmenom, ukoliko je ukupna vrednost viška tražnje za svim prehrambenim proizvodima jednaka nuli, onda ukupna vrednost viška tražnje za ostalim proizvodima mora biti jednaka nuli.Ispravan odgovor: DA

29.10 Svaka alokacija duž ugovorne krive je optimalna alokacija u Paretovom smislu.Ispravan odgovor: DA

29.11 Ukoliko je vektor cena (12, 27) vektor cena konkurentske ravnoteže, onda je i vektor cena (24, 54) takođe vektor cena konkurentske ravnoteže.

37

Ispravan odgovor: DA

29.12 Ukoliko se tražnja kontinuelno menja sa promenama cene, onda, čak i u situaciji kada postoji na hiljade dobara, postojaće najmenje jedan skup cena i to takvih da je tražnja jednaka ponudi na svakom tržištu. Ispravan odgovor: DA

29.13 Ukoliko je x konkurentska ravnoteža pri cenama p, i ako svako smatra da je pri alokaciji y u boljem položaju nego pri alokaciji x, onda je vrednost alokacije y po cenama p veća od vrednosti alokacije x po cenama p.Ispravan odgovor: DA

29.14 Ukoliko se početna alokacija nalazi na ugovornoj krivi, onda je ostvarena konkurentska ravnoteža u kojoj se ne odvija razmena dobara.Ispravan odgovor: DA

29.15 Janasije Spaić ima funkciju korisnosti . Njegova žena ima funkciju korisnosti . Ukoliko zajedno poseduju 10 jedinica F i 5 jedinica L, onda se sve Paretove optimalne alokacije nalaze na ivicama Edžvortove kutije.Ispravan odgovor: DA

29.16 Ukoliko dvoje ljudi imaju identičnu funkciju korisnosti KobDaglasovog tipa, tada u svakoj Paretovoj optimalnoj alokaciji u kojoj oboje troše pozitivne količine dobara, moraju trošiti dobra u istoj proporciji.Ispravan odgovor: DA

29.17 Ukoliko dvoje ljudi imaju identične homotetičke preferencije i ukoliko njihove krive indiferentnosti pokazuju opadajuću graničnu stopu supstitucije, onda, u Edžvortovoj kutiji, Paretova optimalna alokacija mora biti dijagonalna prava linija.

38

Poglavlje 30 ProizvodnjaIspravan odgovor: DA

30.1 Ukoliko imamo konstantne prinose na obim ulaganja proizvodnih činilaca, tada u stanju konkurentske ravnoteže profiti moraju biti jednaki nuli.Ispravan odgovor: NE

30.2 Kada postoji proizvodnja, konkurentska ravnoteža nije optimalna u Paretovom smislu ukoliko ne postoje rastući prinosi na obim ulaganja proizvodnih činilaca.Ispravan odgovor: DA

30.3 U efikasnoj privredi, granična stopa transformacije između dva dobra pokazuje nam koliko se moramo odreći jednog dobra da bi dobili više drugog dobra.Ispravan odgovor: NE

30.4 Ukoliko postoje dva pojedinca i dva dobra, osoba A ima komparativnu prednost u proizvodnji dobra 1 ukoliko osoba A može da proizvede dobro 1 jeftinije od nego osoba B

39

Poglavlje 31 BlagostanjeIspravan odgovor: NE

31.1 Prema Erouovoj teoremi o nemogućnosti, nije moguće da društveno rangiranje alternativa bude kompletno, refleksivno, i tranzitivno. Ispravan odgovor: DA

31.2 Ukoliko je funkcija društvenog blagostanja rastuća funkcija funkcije korisnosti svakog pojedinca, onda svaka alokacija koja maksimizira funkciju društvenog blagostanja s obzirom na ograničenja izvodljivosti, mora biti Pareto optimalna.Ispravan odgovor: NE

31.3 Neka alokacija je fer kad god jedna osoba zavidi drugoj osobi, ali druga osoba ne zavidi prvoj osobi.Ispravan odgovor: NE

31.4 U razmenskoj privredi, ukoliko je početna alokacija optimalna u Paretovom smislu, konkurentska ravnoteža je fer.Ispravan odgovor: DA

31.5 U konkurentskoj ravnoteži, bez obzira na veličinu razlika u njihovim preferencijama, ni kod jednog para ljudi sa istim dohocima neće biti zavisti oko korpe dobara onog drugog.Ispravan odgovor: NE

31.6 Neka alokacija koja dovodi pojedinca u lošiji položaj u odnosu na inicijalni položaj, ne može da bude optimalna alokacija u Paretovom smislu.Ispravan odgovor: NE

31.7 Ukoliko je alokacija x optimalna u Paretovom smislu, a alokacija y nije, onda je svako u barem onoliko dobrom položaju u x kao što je u y, a neko je u boljem položaju u x nego u y.Ispravan odgovor: NE

31.8 Kriva moguće korisnosti je granica skupa proizvodnih mogućnosti.Ispravan odgovor: DA

31.9 U razmenskoj privredi, ukoliko je neka alokacija efikasna u Paretovom smislu, onda nije moguće da imamo dva čoveka koji preferiraju korpu dobara kod onog drugog u odnosu na sopstvenu korpu.

40

Poglavlje 32 EksternalijeIspravan odgovor: NE

32.1 Razmena između dve osobe je primer eksternalija.Ispravan odgovor: NE

32.2 Jedini poznati način za eliminisanje eksternalija jesu porezi i subvencije.Ispravan odgovor: NE

32.3 Efikasna količina zagađenosti vazduha nezavisna je, u opštem slučaju, od toga da li će strana koja vrši zagađenje platiti ili neće platiti troškove zagađivanja.Ispravan odgovor: NE

32.4 Piguov porez za zagađivanje je namenjen tome da se prokupi dovoljna količina prihoda da bi se platili troškovi otkrivanja zagađivanja koje vrši vlada.Ispravan odgovor: NE

32.5 Ukoliko postoje negativne eksternalije u proizvodnji ili u potrošnji, konkurentska ravnoteža ne može biti efikasna u Paretovom smislu, ali u slučaju pozitivnih eksternalija može.Ispravan odgovor: DA

32.6 »Tragedija zajedničke svojine« označava tendenciju da se zajednička svojina prekomerno koristi.Ispravan odgovor: NE

32.7 Ukoliko su preferencije kvazilinearne, onda kodifikovanje svojinskih prava nema distribucione efekte.Ispravan odgovor: DA

32.8 Ukoliko vaša potrošnja paste za zube ima pozitivne eksterne efekte kod vaših suseda (koje vi, inače, ignorišete), onda vi trošite manje paste za zube nego što je to optimalno u Paretovom smislu.

41

Poglavlje 35 Javna dobraIspravan odgovor: NE

35.1 Reći da preferencije imaju jedan ekstremum znači da svako preferira ili više javnog dobra nego manje javnog dobra, ili obratno.Ispravan odgovor: DA

35.2 Ukoliko preferencije imaju jedan ekstremum, onda većinsko glasanje po parovima mogućih alternativnih opcija ne može dovesti do glasačkih ciklusa.Ispravan odgovor: NE

35.3 Porez koji je nametnut zagađivačima da bi oni dobili podsticaj za efikasno smanjivanje zagađenja naziva se Klarkov porez.Ispravan odgovor: DA

35.4 Ukoliko se javno dobro obezbeđuje dobrovoljnim donacijama, ekonomska teorija predviđa da će, u opštem slučaju, premalo javnog dobra biti ponuđeno.Ispravan odgovor: NE

35.5 Paretova optimalna količina javnog dobra je prikazana na crtežu (sa količinom javnog dobra na x osi) tačkom u kojoj je horizontalni zbir krivih graničnih stopa supstitucije jednak krivi graničnih troškova.Ispravan odgovor: NE

35.6 Jedan od problema u vezi sa mehanizmom Klarkovog poreza je taj što, kada se on primenjuje, kjudi imaju podsticaj da lažno iskazuju svoje preferencije.Ispravan odgovor: DA

35.7 Ekonomisti definišu javna dobra kao ona dobra koja obezbeđuje država, a privatna dobra kao dobra koja obezbeđuje privatni sektor.Ispravan odgovor: NE

35.8 Uko je ponuda javnih dobara određena glasovima većine, onda će rezultat zadovoljavati kriterijum Paretovog optimuma.Ispravan odgovor: NE

35.9 Ukoliko preferencije imaju jedan ekstremum, onda se svako slaže oko toga koja količina javnog dobra treba da bude ponuđena.

42

Poglavlje 36 Asimetrične informacijeIspravan odgovor: DA

36.1 Osiguravajuće društvo mora voditi računa o mogućnosti da neko kupi osiguranje od požara, a zatim podmetne požar. Ovo je primer moralnog hazarda.Ispravan odgovor: DA

36.2 Društvo koje daje životno osiguranje mora da vodi računa o mogućnosti da ljudi koji kupuju životno osiguranje mogu da budu manje zdravi od ljudi koji ovo osiguranje ne kupuju. Ovo je primer negativne selekcije.Ispravan odgovor: NE

36.3 Na tržištu na kome postoji signalizovanje, razdvajajuća ravnoteža se pojavljuju kada ekonomski akteri razdvajaju svoje odluke kao potrošači od odluka koje donose kao proizvođači.Ispravan odgovor: DA

36.4 Na tržištima na kojima postoji razdvajajuća ravnoteža, različite vrste ekonomskih aktera imaju različite izbore svojih postupaka.Ispravan odgovor: DA

36.5 Na tržištima na kojima postoji »pooling« ravnoteža, različite vrste ekonomskih aktera biraju iste postupke.Ispravan odgovor: NE

36.6 Ograničenje kompatibilnosti podsticaja zahteva da podsticaji budu konzistentni sa potoršačevim budžetskim ograničenjem.Ispravan odgovor: NE

36.7 Primer negativne selekcije imamo kada neko izabere da kupi polovni automobil koji nije tako dobar kako je to deklasrisano u pismenom oglasu za njega.

43