2 REKLAME - pkb.rssadr`aj i distribucija, pa smo, na primer, u Obrenovac slali samo one primerke istog broja u kojem se pi{e i o tamo{wim pogonima”, ka`e Ste-vanovi} za “Politiku”

REKLAME2

3

Izdava~:PKB Korporacija

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Gaji}

Redakcija: Qiqana Ri|o{i}, Vera Ponti i Dejana To{i}

Fotoreporter i tehni~ki urednik: Du{an Miladinovi}

Telefon redakcije: 8871-661, 8871-664Faks: 8871-664Centrala: 8871-002i 8871-121Lokali: 142 i 155

e-mail:[email protected]

Adresa: 11213 Padinska Skela - Industrijsko naseqe bb

List izlazi jednom mese~no.Tira` 10.000 primeraka.

Priprema i {tampa: "[tamparija Borba", Beograd, Kosovska 26

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

POQOINDUSTRIJA: list poslovnog sistema PKB,ISSN 2217 - 8465 - POQOINDUSTRIJA COBISS.SR-ID 19016706

SADR@AJ

DOGA\AJI4

DRUGI O NAMA

POLA VEKAFABRI^KOG LISTA “POQOINDUSTRIJA”

To {to je jedan nedeqni list osamdesetih godina 20.veka {tampan u 42.000 primeraka naizgled ne zvu~iimpozantno. Posebno ne za onda{wu Jugoslaviju soko 20 miliona stanovnika. Ali, ako se zna da nijere~ o masovnom mediju ve} o “Poqoindustriji”,fabri~kom glasilu Poqoprivredne korporacije“Beograd”, ovi podaci postaju zanimqiviji.Jer, masovnost tiraà i potreba da se ~asopis{tampa u sedmi~nom ritmu svedo~e i uposlenostikapaciteta u tada{wem jugoslovenskom agraranomgigantu. Ali, dosada{wi brojevi “Poqoindustrije”ne pruàju samo uvid u aktivnosti PKB-a, ve} pred-stavqaju relevantnu gra|u za prou~avawe {irihprivrednih i dru{tvenih tema kojima su se nov-inari ovog medija bavili kroz pet decenija posto-jawa. I kojima se bave i daqe.Sve je po~elo 27. marta 1967. godine izlaskomprvog broja na ~ijoj je naslovnoj strani dominiraotekst “Poslovni rezultati po zavr{nom ra~unuusvojenom na sednici Radni~kog saveta od 25. feb-ruara 1967. godine.”Upravo je Radni~ki savet PKB-a zbog informisawazaposlenih inicirao pokretawe glasila koje }enarednih decenija prerasti u jedan od najuglednijihfabri~kih listova u Srbiji i SFRJ. Za to je umno-gome zasluàn profesor \ura Stevanovi}, osniva~i prvi glavni i odgovorni urednik novina, doajensrpske sociologije sela i poqoprivrede. On nijebio novinar, ali se drào starog novinarskogpravila da nije sramota ne znati, ve} ne znati kozna. Zato je u desetak godina wegovog mandata "Po-qoindustrija" angaòvala afirmisane urednikemasovnih {tampanih medija kao redaktore popotrebi.“List je dobio ime na osnovu internog konkursame|u zaposlenima. Redakciju je tada ~inilo dvade-setak novinara, a imali smo i razvijenu dopisni~kumreù u svim mestima Jugoslavije gde je PKB imaosvoje centre. Tim OUR-ima su bili prilago|enisadràj i distribucija, pa smo, na primer, uObrenovac slali samo one primerke istog broja ukojem se pi{e i o tamo{wim pogonima”, kaè Ste-vanovi} za “Politiku”.

Jubilej “Poqoindustrije”zabeleìli su novinari “Politike”, Radio televizije Srbije, Radio televizijeVojvodine, “Agro TV-a”, Agrobiznis magazina i drugih medija. Ovom prilikom prenosimo vam ~lanak iz

“Politike” i priloge iz emisija „Znawe imawe”, „Agrodnevnik” i „Doma}in”.

LIST PKB-a JEDNO JE OD MALOBROJNIH PRE@IVELIH KORPORACIJSKIH GLASILA U DANA[WOJ SRBIJI, A WEGOVA ARHIVA JE UJEDNO I ZNAÂJNA ISTRA@IVA^KA GRA\A

Ba{ iz “Poqoindustrije” se moè doznati da je1970. godine PKB imao 64 takva OUR-a od Mari-bora do \ev|elije, s ukupno 15.000 radnika.Naslovne strane ovog lista u minulih pet decenijane odaju samo zanimqivosti iz ìvota kombinata,jer je ovaj medij pratio i druge doga|aje, poputdono{ewa Ustava 1974. godine. Naslovi pojedinih~lanaka se i danas ~ine aktuelnim, kao {to je“Uvozimo umesto da izvozimo poqoprivredneproizvode” iz 1973. godine. A iz referata \ureStevanovi}a objavqenog 1977. u “Poqoindustriji”,moglo se doznati i da je tada u Jugoslaviji postojalovi{e od 1.500 fabri~kih listova s ukupnimtiraòm od oko 3,5 miliona primeraka.Kad je re~ o internim temama, “Poqoindistrija” jeizve{tavala o saradwi PKB-a s poslovnim part-nerima iz Italije, Kine, SSSR-a, Alìra ili kom-panijom “Unilever”, kao i o posetama visokihstranih dràvnih delegacija, koje su jugoslovenskidoma}ini po pravilu vodili u obilazak ovog

privrednog giganta. Me|u wima su, kako je beleìoovaj list, bili i Raul Kastro, tada{wi prvi pot-predsednik kubanske vlade, predsednici PakistanaMohamed Zia ul Hak i Tanzanije Xulijus Werere isovjetski premijer Aleksej Kosigin. Ni posete ju-goslovenskih i srpskih zvani~nika, naravno, nisuostale nezabeleène – od Tita do Zorana \in|i}ai Borisa Tadi}a.Me|u naj̀ ivopisnijim naslovnim stranama “Po-qoindustrije” je ona iz novembra 1974. godine sfotografijom pripadnika JNA u wivama PKB-a uznadnaslov i naslov “Zajedni~kim naporima vojnika,omladine i radnika: Skidawe letine privodi sekraju”. Ispod tog teksta najavqen je intervju s Os-karom Davi~om pod naslovom pod naslovom “Pravipisac je uvek komunista”. Ni{ta mawe zanimqivenisu ni naslovnice iz ratnih vremena, poput one iznovembra 1991. s naslovom “Sejati a ne ratovati”.U jeku NATO bombardovawa Srbije “Poqoindus-trija” je objavila reportaù “Srce ja~e od toma-havka” s radnicima kombinata koji su danono}nopravili ̀ ivi {tit na Pan~eva~kom mostu. Posebnogorak ukus ostavqaju tekstovi o priznawima koja suna me|unarodnim sajmovima dobili proizvodiodavno uga{enih pogona PKB-a, kao {to jeviqamovka “Vo}arskih plantaà”.Iz svega ovoga, jasno je za{to su fabri~ki listoviu dru{tvenim naukama relevantan izvor ~ak i zadoktorske disertacije. Oni koji budu hteli u Srbijida analiziraju “Poqoindustriju”, uskoro }e to mo}ida u~ine klikom mi{a, kaè sada{wa glavna iodgovorna urednica Vesna Gaji}.“U saradwi s Bibliotekom “Milutin Boji}” pro{legodine smo zapo~eli digitalizaciju svih brojeva.Neki se ve} mogu na}i na sajtovima te institucije iPKB-a, na kojima }e biti dostupna i cela digitalnaarhiva”, kaè ona.Na proslavi odrànoj u ~etvrtak u sedi{tu PKB-au Padinskoj Skeli, ovaj list dobio je Zlatnu povequUdruèwa novinara Srbije.

Dimitrije BUKVI](Politika, Beograd,

ponedeqak 24. april 2017.)

DOGA\AJI 5

U nastavku “Agrodnevnika” govori}emo omedijima koji su posve}eni poqoprivredii prehrambenoj industriji. Upravo takavspecijalizovani ~asopis pod nazivom “Po-qoindustrija” ~iji je osniva~ PKB,obeleìo je ju~e pola veka postojawa.Ekipa “Agrodnevnika” zabeleìla je deoproslave tih kompanijskih novina.PKB je obeleìo zna~ajan jubilej, petdecenija postojawalista “Poqoindustrija”. Na sve~anostiuprili~enoj povodom ro|endana ~asopisaovog velikog poslovnog sistema, kojizapo{qava vipe od 1600 radnika, nijebilo re~i o modelu privatizacije koji ih~eka, ali se moglo ~uti od kolikog je

zna~aja kompanijska novina poput “Po-qoindustrije” koja ìvi sa ~itaocima. Od{tampano je vi{eod 65 miliona primeraka koji se sadamogu na}i ukori~eni u 50 kwiga, rekla jeVesna Gaji}, glavna i odgovorna urednicai podsetila na davne po~etke.- Prvi broj iza{ao je marta 1967. godine.Sada spremamo 1755. broj. Setva nam jeglavna tema i sve {to ide uz wu, uvekprisutna rubrika pri~e o qudima… Listje osnovan kao interno glasilo i imao jezadatak da veè zaposlene u PKB – u, uonda{woj parodici Kombinata – koja jejedno vreme brojala i 40.000 zaposlenihi prostirala se od Maribora do

\ev|elije, du` Jadranskog primorja,{irom onda{we Jugoslavije. Tada je svezaposlene trebalo vezati za mati~nodru{tvo da osete pripadnost izajedni{tvo. Listaju}i komplete izsedamdesetih godina nailazila sam naprimerke novina sa adresom zaposlenogna Vojnu po{tu. To govori da je kompanijabrinula o zaposlenom da dok je u vojsci,dobije novinu i bude informisan ode{avawima u preduze}u.Od nedavno “Poqoindustrija” je dostupna~itaocima putem interneta. A, kao znakpriznawa za dugogodi{wi medijski op-stanak, Udruèwe novinara Srbije od-likovalo je ~asopis “Zlatnom poveqom”.

RADIO TELEVIZIJA VOJVODINE, EMISIJA “AGRODNEVNIK”, EMITOVANA JE 21. I 22. APRILA. AUTOR EMISIJE JE NOVINARKA VESNA JOVANOVI}.

U prostorijama PKB-a u Padinskoj Skeliobeleèno je 50 godina od izlaska prvog brojalista, jednog od najstarijih medija koji se bave tem-atikom poqoprivrede u Srbiji

Prvi broj “Poqoindustrije” je iza{ao 27. marta1967. godine na Dan Udruèwa novinara Srbije isimboli~no dan kada su u Be~u {tampane prvenovine na srpskom jeziku. Radni~ki savet PKB-a jeodlu~io da }e list izlaziti jednom mese~no, na osamstrana, u tiraù od 5.000 primeraka. Prvu redak-ciju su sa~iwavali svi radnici koji su biliraspoloèni da u~estvuju, a osniva~, prvi glavni iodgovorni urednik bio je prof. dr \ura Ste-vanovi}. Od samog nastanka list je pratio razvoj Kombinata,nau~no-istraìva~ki rad, proizvodwu, poslovawe,upravqawe, obrazovawe, stru~no usavr{avawe,ali i op{te probleme agrara, hrabrije i smelije

od mnogih glasila. Dobitnik je mnogih priznawa,Prvomajske nagrade, “Majskog cveta”, “Vukovogslova” i “Velike poveqe” Udruèwa novinara Sr-bije za 40 godina neprekidnog izlaèwa i ravojnovinarstva u na{oj zemqi. Glavna i odgovorna urednica, Vesna Gaji}, za tele-viziju “Agro” kaè da je do sada od{tampano vi{eod 65 miliona primeraka lista, a u saradwi saBibliotekom “Milutin Boji}” do sada objavqenibrojevi su digitalizovani, pa }e do sada biti dos-tupni i u on lajn arhivi sajta PKB. - Ponosna sam na sve glavne i odgovorne urednike,na sve novinare koji su stvarali i pisali stranice“Poqoindustrije”, ponosna sam na qude koji to sadaiznose. Mislim da je sada redakciji mnogo treènego nekada. Nekada je PKB bio ogroman, odTriglava, preko crnogorskog primorja, {iromonda{we Jugoslavije. Radilo se svuda, imalo se {tapisati. Hvala Bogu, ima i danas. Pi{emo o

poslovnim rezultatima, setvama i ètvama, pra-timo agrarnu politiku i rad Ministarstva. Tako daje u “Poqoindustriji” kao u svakom drugomagrarnom listu, iako smo mese~nik – uvek smo ak-tuelni – kaè Gaji}.Svi brojevi na jednom mestu ukaza}e na istoriju,zna~aj i razvoj poqoprivrede u Srbiji, i biv{oj Ju-goslaviji. - “Poqoindustriju”, koja je hroni~ar de{avawa uRitu i PKB-u, dobijaju svi registrovani poqo-privredni proizvo|a~i u okolini Beograda i svizadru`ni savezi {irom Srbije. Reakcije su pozi-tivne. Poqoprivredni proizvo|a~i vole dapro~itaju savete, imamo stranu koju pripremaSavetodavna slu`ba PKB “Agroekonomik”. Nama jeva`no da objavimo sve va`ne informacije Min-istarstva poqoprivrede, Grada Beograda, koje seti~u poqoporivrede – izjavila je glavna urednicaza televiziju “Agro”.

AGRO TV - EMISIJA “DOMA]IN”

Poqoprivredni kombinat “Beograd” proslavioje pola veka od izlaska prvog broja ~asopisa“Poqoindustrija”.Vesna Gaji}, urednica lista :- Prvi broj iza{ao je 27. marta 1967. godine.Zna~i, 20 godina nakon po~etka rada PKB-a,kada je Kombinat ve} postojao simbol privredeonda{we Jugoslavije. Uz ostale novetehnologije tada{we rukovodstvo shvatilo jeva`nost informacije. Prvobitna namera bilaje povezati zaposlene. I od tog prvog broja dosada, od{tampano je vi{e od 65 milionaprimeraka lista koji su ukori~eni u 50 kwiga.

***Sudbina privrednog giganta se ve} godinamakroji o~ima privatnog kapitala. Zagovornici

privatizacije ne vide odrìvu budu}nost pre-duze}a koje je uz ratarstvo sa~uvalo igovedarsku proizvodwu, farmu sviwa, ovaca ikoka nosiqa. Protivnici prodaje PKB –a ba{to vide kao vrednost i prednost. * Osim zainteresovanih kupaca imatevelike planove i velika i{~ekivawagodinama unazad, ali vi poslujete kaoda se ni{ta od toga ne de{ava. Jeste ligubita{i ili ne? Ratko Tomi}, direktor proizvodwe PKB:- Ne, nismo gubita{i. Pro{le godine smoposlovali pozitivno. Ove godine smo dobrostartovali, 80 odsto povr{ina smo zasejali.Nadamo se da vremenski uslovi ne}e i}i protivnas i temperature ne}e biti u minusu. Tako da,

ukoliko prebrodimo ova dva-tri dana bez nekihve}ih o{te}ewa, smatramo da }e se godinabiti na pro{logodi{wem nivou.* Kakav je {talski prosek?- Planiramo 8.000 litara mleka na godi{wemnivou, u na{em obrtu je 8.200 krava. Na tomnivou smo godinama. Planiramo da zadrìmoproizvodwu mleka na tom nivou i ne}emo jepove}avati. Trenutna cena mleka na trì{tu jene{to povoqnija tako da o~ekujemo i boqe daneza mlekarstvo.Ra~un u plusu i redovne plate za 1.600 za-poslenih u PKB –u isti~emo sa posebnim pono-som, pogotovu posle odluke dràve da seproizvodwa ve}a od tri miliona litara mlekatromese~no ne subvencioni{e.

U EMISIJI RTS-A “ ZNAWE IMAWE”, PRILOG SA PROSLAVE JUBILEJA “POQOINDUSTRIJE” EMITOVAN JE 23.APRILA. AUTOR EMISIJE JE JELENA VUKOBRATOVI}.

INTERVJU6

BRANISLAV GULAN, ^LAN ODBORA ZA SELO SANU

PERSPEKTIVA SRPSKIHRURALNIH SREDINA

U Srbiji trenutno na evidenciji Nacionalne slu`beza zapo{qavawe ima 696.000 nezaposlenih. Is-tovremeno od 4.709 sela, svako ~etvrto je na putunestajawa. Prema re~ima Branislava Gulana, ~lanaOdbora za selo SANU, od 10 radnika, koji su ostalibez radnih mesta, vi{e od polovine bi moglo da sezaposli u ruralnim podru~jima Srbije. Povratak ururalna podru~ja ne zna~i vra}awe radnika moticii traktoru, ve} wihovo zapo{qavawe u oblasti po-qoprivrede, {umarstva, vodoprivrede, raznimuslu`nim delatnostima, zanatstvu, doma}oj radi-nosti, infrastrukturnim, malim i sredwim indus-trijskim pogonima, ~ija proizvodwa ne ugroàvaekolo{ku ravnoteù.

* Kakav je bio put srpskog sela?Do Drugog svetskog rata preko 80 odstostanovni{tva je ̀ ivelo u selu. Udeo stanovni{tva ugradskim naseqima pove}ao se od 21 odsto u 1948.godini, na 51 odsto na po~etku 21. veka. Nekada{waJugoslavija je imala najbrù deagrarizaciju nasvetu. Za posledwih 50 godina wenog postojawa, izsela u grad je pre{lo oko osam miliona qudi. Takavproces u svetu trajao je oko 150 godina, u kome i

danas 50 odsto stanovni{tva ìvi u selu. Uuslovima savremene tehnolo{ke civilizacije i kodnas i u svetu, bio bi ogroman rizik ako bi sestanovni{tvo koncentrisalo samo u gradovima.Takav proces u Srbiji, u kojoj imamo oko 778.000poqoprivrednih gazdinstava, moramo zaustaviti. * [ta je prouzrokovalo propadawe srp-skih sela i za{to je bitno wihovooìvqavawe?Od Drugog svetskog rata u selima su se odigralekrupne, ali po sadràju i posledicama protivre~nepromene. Bile su deo univerzalnog svetskog procesamodernizacije savremenog dru{tva, industrijal-izacije i urbanizacije. Danas Srbija traga za novimidentitetom, pa se ne smeju zaboraviti ni margin-alizovati selo i poqoprivreda. Kao mnogo puta dosada, i u ovim vremenima selo i poqoprivreda suna{ glavni oslonac, koji nam omogu}ava opstanak ipreìvqavawe. Selu se okre}emo kada nam je te{ko,ube|eni da selo i zapo{qavawe u wemu i oko wegaomogu}avaju prevazilaèwe krize. Ako je tako, tozahteva i radikalno nov odnos dru{tva prema wemu.* [ta je su{tina tog novog odnosa premaselu?Umesto dosada{weg tretmana sela i poqoprivredekao proizvo|a~a jeftine hrane, mora da se stvorikoncepcija ruralnog razvoja, koja }e se temeqiti nademografskim, prirodnim, ekonomskim i socio-kul-turnim potencijalima. Posledwih decenija sela supogo|ena izuzetno negativnim demografskimkretawima. Natalitet je rapidno smawen, a u nekimkrajevima vlada i prava „bela kuga“. Krupnepromene su se dogodile i u privrednom ̀ ivotu selai ostavqaju dalekose`ne socijalne i ekonomske

posledice. Sve mawi broj qudi ima velike posedeod po nekoliko hiqada hektara, a sve ve}i broj wihostaje sa svojim sitnim posedom. Prose~napovr{ina wive, koja im ̀ ivot zna~i, u Srbiji je okotri hektara.* Strategija poqoprivrede i ruralnograzvoja Republike Srbije za period od2014. do 2024. godine je doneta. Ima li onamawkavosti ili se dosledno ne sprovodi?Na{em dru{tvu je neohodan nacionalni plan zarazvoj seoskih podru~ja. Ruralni razvoj se ne odnosisamo na poqoprivredu, ve} na ceo socio-kulturnirazvoj sela i za{titu ìvotne sredine. Dràvamora sve dugoro~no, sistemski da re{i i da pomaèseqaku, a ne svaki ~as da mewa strategiju novim ure-dbama. Uredba nikada nije donela dugoro~ni boqi-tak, neophodno ju je donositi samo onda kada se „gasipoàr“. Do sada smo o selu govorili i zakqu~ivalipovr{no, takve smo i rezultate postizali.

* Da bi se spaslo selo i poqoprivrednagazdinstva, koje mere je neophodno pre-duzeti u najskorije vreme?U vremenu koje je pred nama prioriteti treba dabudu o~uvawe naseqenih podru~ja, prirodnog bogat-stva i civilizacijskih tekovina na planinskompodru~ju. O~uvawe zdrave sredine, ~iste vode i vaz-duha, nezaga|enog zemqi{ta, zdravstveno bezbednehrane, kvalitetnog podmlatka u sto~arstvu. Za to supotrebna i dugoro~na podsticajna sredstva iz bux-eta i povratak zadru`nom organizovawu. Zadru-garstvo nije prevazi|en oblik organizacije, kakosmo mislili u posledwoj deceniji, jer u svetu imamoblizu milijardu zadrugara.

SRBIJA 2225. GODINE?!U 86 odsto, od ukupno 4.709 sela, beleìse pad broja stanovnika.U 1.034 naseqa ìvi mawe od 100stanovnika.Za 10 godina jo{ 700 sela }e ostati bezstanovnika.Potrebno je 20 godina da nestane~etvrtina sela.9.000 dinara je poqoprivredna penzija,koju prima vi{e od 183.000 zemqorad-nika.Oko 38 odsto seoskih doma}instava jesiroma{no.U selu ìvi 260.000 momaka i 100.000 de-vojaka koji su se primakli pedesetoj godiniìvota i nisu zasnovali porodice.U selima ima 50.000 NAPU[TENIHKU]A, a na jo{ 145.000 ku}a u Srbijipi{e „PRIVREMENO NENASTAWENO“.U SRBIJI SVAKE GODINE, prema najnovi-jim statisti~kim podacima, UMRE OKO35.000 QUDI VI[E NEGO [TO SERODI.SRBIJA 2225. godine………?!

HITNO!Doneti novu, dugoro~nu poqoprivrednupolitiku.Agrarni buxet da bude 10 odsto ukupnogbuxeta jer poqoprivreda, direktno ili in-direktno, i do 40 odsto doprinosistvarawu buxeta.Osnovati specijalizovanu agrarnu banku.Obezbediti premije za sve koji proizvedui isporu~e proizvode.Doneti zakon o zadrugama.

Qiqana RI\O[I]

EKONOMIJA 7

PODSTICAJI U POQOPRIVREDI

U 2017. GODINIUredbom Vlade Srbije za direktnu isplatu podsti-caja u poqoprivredi za ovu godinu iz dràvnog bux-eta bi}e izdvojeno 18,67 milijardi dinara. Ovihdana raspisani su javni pozivi za podno{ewe za-hteva za odre|ene vrste podsticaja kao i pravilnicio podno{ewu istih. Ministarstvo poqoprivrede i za{tite ìvotnesredine 10. aprila raspisalo je javni poziv zapodno{ewe zahteva za isplatu podsti-caja za investicije u fizi~ku imovinupoqoprivrednog gazdinstva za nabavkunovog traktora koji je se koristi zaizvo|ewe poqoprivrednih radova uvo}arstvu, vinogradarstvu ili povr-tarstvu i ~ija je snaga motora najvi{e100 kilovata. Zahtevi se podnose do19. maja, a za tu namenu je obezbe|eno210,5 miliona dinara. Podsticaji se utvr|uju u iznosu od 50odsto od vrednosti realizovane pri-hvatqive investicije umawene zaiznos sredstava na ime PDV-a,odnosno u iznosu od 65 odsto od ovevrednosti u podru~jima sa oteànimuslovima rada u poqoprivredi.

*****Uprava za agrarna pla}awa objavilaje pravilnik o podsticajima zapodizawe vi{egodi{wih proizvodnihzasada vo}aka, vinove loze i hmeqa.Najmawa povr{ina svakog proizvodnog zasadatreba da iznosi 10 ari za jagodaste vo}ne vrste,sorte vinove loze i hmeqa, dok za {umsku jagodu tapovr{ina treba da bude pet ari.Kada je re~ o vrstama jabu~astih, ko{ti~avih i jez-grastih vrsta vo}aka, povr{ina mora da izosi 30ari za svaku vrstu najmawe. Najve}a povr{ina za

koju mogu da se ostvare podsticaji za sve proizvodnezasade iznosi 10 hektara, osim za zasade jagode, pethektara.Maksimalni iznos sredstava po jednom korisnikumoè biti tri miliona dinara. U zavisnosti odvrste podsticaja maksimalni iznos za nabavku sad-nica vo}a, vinove loze i hmeqa je dva miliona di-nara. Za nabavku naslona moè se dobiti do

700.000 dinara, za pripremu zemqi{ta, odnosnonabavku supstrata sa sertifikatom za proizvodnezasade borovnice sa sadnicama borovnica u saksi-jama ili vre}ama moè se dobiti najvi{e 200.000dinara, dok se za hemijsku analizu zemqi{ta moèdobiti do 100.000 dinara po hektaru proizvodnogzasada. Iznosi podsticaja uve}avaju se za 100.000

U Srbiji je osigurano svega 10,5 odsto ukupnog po-qoprivrednog zemqi{ta.

*****U 2017. godini Srbija izdvaja jedan odsto svogBDP, odnosno oko 300 miliona evra za pla}aweobaveza firmi gubita{a.

*****Prema prvim podacima Poqoprivrednog fakul-teta u Novom Sadu, usled prole}nog mraza i snegastradalo je oko 15 odsto ukupne vo}arskeproizvodwe. Gruba ra~unica pokazuje da }e {tetaod elementarenih nepogoda biti oko 70 milionadolara.Najvi{e su pogo|eni proizvo|a~i malina ikupina u zapadnoj Srbiji, gde je ledeni talasnaneo {tetu na 30 do 50 odsto zasada. Sneg jeuni{tio i zasade {qiva, jabuka, tre{awa i ka-jsija. Kona~na procena {tete na vo}u bi}e poz-

nata sredinom maja. *****

Prema podacima Agencije za privredne registre,posledwih dana aprila u Srbiji je poslovalo127.276 privrednih dru{tava i 232.258 pre-duzetnika.

*****Oko dva miliona poqskih poqoprivrednika za 23godine dobilo je iz evropskih fondova 65 mili-jardi evra. Poqska Agencija za agrarno pla}awe,ina~e najve}a u Evropi, trenutno zapo{qava 11hiqada agronoma. Poqaci kaù da s obzirom dagodi{we dobijaju oko milion i 350 hiqada za-hteva za isplatu novca, broj zaposlenih i nije ve-liki, to je oko sto zahteva po zaposlenom i cena

usluge je potpuno ekonomska, jer na ispla}enih 25evra rad Agencije ko{ta mawe od jednog evra.

*****Ove godine je u buxetu za biqnu organskuproizvodwu izdvojeno 88 miliona, a za sto~arsku55 miliona dinara. Subvencije su u odnosu napro{lu godinu ve}e za 40 odsto.

*****Garancijski fond za zapadni Balkan }e u narednedve godine garantovati ProCredit banci u Sr-biji za sve plasmane odobrene privrednicima uukupnoj vrednosti od 25 miliona evra, {to }ebanci omogu}iti da malim i sredwimpreduze}ima u na{oj zemqi odobrava kredite podznatno povoqnijim uslovima.

Stranu pripremila: Dejana TO[I]

dinara ako se odnose na zasade sa doma}im iodoma}enim sortama vo}a, kao i za vinograde kojisu podignuti na nadmorskoj visini iznad 200metara, na ju`nim ekspozicijama, na nagibu terenave}em od deset odsto, ili se nalaze na terasiranimpovr{inama.Svi zainteresovani za ove podsticaje mogu da pod-nesu zahteve Upravi za agrarna pla}awa najkasnije

do 31. avgusta ove godine, dok se zaproizvodne zasade jagoda podignute utre}em tromese~ju teku}e godine za-htevi moraju podneti do 30. septem-bra.

*****Po~ela je predaja zahteva za 5.000dinara po kravi koja se otelila, ~imedràva subvencioni{e pove}awesto~nog fonda u Srbiji. Zahtev za ost-varivawe prava za podsticaje pod-nosi se za svaku godinu od 15. aprilado 30. septembra teku}e godine zakrave oteqene u periodu od 1. septem-bra prethodne kalendarske godine do31. avgusta teku}e kalendarske godine.Izuzetno u 2017. godini pravo iz ovogpravilnika mogu da ostvare lica ~ijesu se krave otelile u periodu od 1.januara do 31. avgusta 2017. godine.

*****Tre}eg maja po~ela je predaja zahteva

za ostvarivawe prava na regres za |ubrivo. Zahtevise predaju Upravi za trezor Ministarstva finan-sija do 30. septembra, a regresira se |ubrivokupqeno od 1. oktobra pro{le godine do 30. sep-tembra teku}e godine. Regres iznosi deset dinarapo kilogramu kupqenog |ubriva, odnosno najvi{e2.000 dinara po hektaru.

SA TELEKSA...

- Do 4. maja poko{eno je 865 hektara lucerke,ili 35 odsto povr{ina, a spremqeno senaèsa 769 hektara. To je oko 4.355 tona senaè,sa prinosom od oko 5,7 tona po hektaru. [tose ti~e pripremawa senaè od raì i tri-tikalea, do sada je poko{eno 306 hektara i sa

212 hektara silirano 2.654 tona. Senaà odlucerke konzervirana je prvo na “Dunavcu”, paje priprema sto~nog obroka nastavqena na“Kovilovu”, zatim na “Lepu{nici”. Senaà odraì prvo je zapo~eta na Vrbovskom, zatim na“Dunavcu”... Do sada nas ki{a nije bitnijeometala, a najavqene padavine u narednom pe-riodu }e usporiti senaìrawe, kaè MilojeKur}ubi}, glavni tehnolog biqne proizvodweu PKB-u i dodaje da je svake godinekvalitet senaè prioritet za ratare. Zbog niìh temperatura u dosada{wem peri-odu usevi jo{ uvek nisu u punom intenzivnomporastu. Najavqene padavine }e pogodovatiposejanim kulturama i omogu}i}e nicawe i po-rast posledwih posejanih useva. I poredmrazeva i velikih oscilacija u jutarwim idnevnim temperaturama, nema zna~ajnijiho{te}ewa na biqkama koje bi zahtevalo pre-sejavawa useva. Godina ima sve potencijale dabude rodna. V. P.

8

KVALITETNA SENA@A PRIORITET

iskqu~ena potreba za angaòvawem privatnihsejalica, kao prethodnih godina. Za pripremu terena za setvu, poredraspoloìvih prikqu~nih ure|aja, kori{}en jei novi ruski setvosprema~ na 428 hektara uRitu i u Sur~inu. Jo{ uvek je na probi i nijeodlu~eno da li }e postati deo PKB-ove meha-nizacije.Uz u~e{}e velikog broja radnika, dodatnoangaòvawe radne snage i poqoprivrenihma{ina, u toku je priprema sto~nog obroka,senaè od lucerke, raì i tritikalea.Lucerka je u fazi butonizacije, a ra` i tri-tikale u fazi pred klasawe, kada su najk-valitetniji za senaìrawe. I pored toga {to imamo dovoqno ma{ina zapripremawe senaè, kombajni, kosa~ice iprate}a mehanizacija, takozvane “zelene lin-ije”, su svake godine sve starije i nepouzdanije{to oteàva i usporava pripremu sto~nogobroka. De{avaju se kvarovi i pored toga {tose majstori “Brazde” trude da osposobema{ine i posle vi{e godina eksploatacije.

Ratari u PKB-u sejali su u i vreme uskr{wih iprvomajskih praznika. Radnici i ma{ineodmarali su se samo na prvi dan Uskrsa.Setva, planirana na 11.967 hektara, do 4.maja, zavr{ena je u Ritu na 99 odstopovr{ina. Ostalo je neposejanih jo{ 100 hek-tara na gazdinstvu “7. juli”. U pitawu suparcele koje su kasnije poorane i gde je bilaoteàna priprema za setvu, uglavnom kukuruza.Setvu prati za{tita useva, a u toku su i treti-rawa ozimih useva, kao i lucerke protivlucerkine bube. [e}erna repa je posejana na 1.256, kukuruz na6.149, soja na 2.530, merkantilni suncokretna 1.008, semenski suncokret na 332 i semen-ski kukuruz na 559 hektara. Preostalo je use-javawe na semenskom kukuruzu, druga ili tre}afaza, zavisno od toga koji je hibrid u pitawu.Druga setva kukuruza i soje po~e}e posleko{ewa tritikalea i raì za senaù, a bi}ekori{}ena i nova sejalica za direktnu setvu.Sa wom je dosad posejano oko hiqadu hektarasuncokreta i kukuruza u prvoj setvi, pa je time

NA POQIMA PKB-a

pazarili su 70.000 jaja po veleprodajnoj ceniod 10,5 dinara za jedno jaje, dok je u malopro-daji cena iznosila 14 dinara – kaè RadovanKaplanovi}, samostalni referent u “Inshri”.Posle rekordne prodaje o~ekuju da u maju padnecena jaja i da prodaju mawe koli~ine robe.Posle najve}eg hri{}anskog praznika,potra`wa je uvek bila mawa. V. P.

REKORDNA PRODAJA JAJASkeli, Bor~i i na Palilulskoj pijaci.- Oko 40 odsto pomenute koli~ine jaja kupqenoje u na{im objektima koje smo morali da snab-devamo subotom i nedeqom, a de{avalo se dazbog velike potra`we dva puta dnevno prevoz-imo robu. Bili smo za dinar jeftiniji u odnosuna cene na pijacama. Prodavali smo 30 kutijadnevno, oko 10.000 komada. Radnici PKB-a

Prodaja “Inshrinih” jaja u aprilu ove godinebila je za pedeset odsto ve}a nego u istomperidu lane. Cene su porasle uo~i praznika,a potra`wa je bila ve}a, po{to su se poklop-ili pravoslavni i rimokatoli~ki Uskrs. Sve{to je proizvedeno na farmi koka nosiqa, oko470.000 komada jaja, prodato je u veleprodajii u “Inshrinim” prodavnicama u Padinskoj

PKB “INSHRA”

PROIZVODWA

DIVQE SVIWE POJELE ZRNO

Divqe sviwe jedu tek zasejano zrno kuku-ruza i ve} su napravile veliku {tetu na“Partizanskom prelazu” i “Kovilovu”.Zbog toga }e neke povr{ine morati dase usejavaju. Mawa {teta je na parce-lama u “Padinskoj Skeli”, ali }e na tomgazdinstvu, zbog ne{to kasnije setve,pravo stawe tek biti utvr|eno. - One su godinama prisutne na tompodru~ju i nemamo adekvatnu odbranu odwih. Pregovaramo sa lova~kimudruèwima, ali postoje neka zakonskaograni~ewa o smawivawu broja divqihsviwa – kaè Kur}ubi}.

Nove ki{e uslovi}e intenzivniji porast svih kultura, a godina ima sve potencijale da bude rodna

Ovogodi{wa sezona ubirawa plodova sa poqaPKB-a po~ela je 24. aprila kosidbom lucerke naimawu “Dunavac”. Ratare smo posetili dva danakasnije. Prosu{ene otkose, skinute pre tri dana,sakupqale su masivne ma{ine i odvozile do silosajme na imawu. Na parceli 18 talasala selucerka. Dve ma{ine jezdile su luceri{tem,gutaju}i zelenu masu, ostavqaju}i iza sebe debeleotkose senaè.âst da otvore sezonu ubirawa useva pripala jedvojici asova, Novici Pe{i}u i Draganu Orzi.Wih dvojica su traktoristi radne jedinice “Ek-sploatacija poqoprivrednih ma{ina“, nekada{we“Brazde”. Zimus su remontovali ma{ine pa i ovena kojima su danas iza{li na luceri{te.Za upravqa~em kosa~ice “big krone” je Novica, atako je ve} jedanaest godina. Ima trideset {est go-dina radnog staà u PKB-u. Pitamo ga da li jespremio ma{inu za sezonu.- Zimus smo je sredili. Zamenili smo dotrajale de-love, utegli... Nadam se da }e isterati sezonu bezve}ih kvarova. Pravo sa remonta iz radionice“Brazde” stigli smo u luceri{te. Dobra je toma{ina, radni zahvat joj je deset metara. Ali, ve}je stara. Jedanaest godina radi bez prestanka. Po~ela je sezona i nema stajawa do novembra –isti~e Novica. Prvi otkos je po pravilu najbogatiji, najkvalitet-niji i najva`niji. U dobrim godinama ratari skinu{est do sedam otkosa. O~ekuju da dan-dva budesunca da se prosu{i, pokupi, pa usilira. Tek tadaje gotov posao. Nakon lucerke Novica }e u}i u

poqa tritikalea. Za upravqa~em traktora “fent” sedi Dragan. Ovomu je trideset {esta sezona otkako radi na po-qima PKB-a. Pozadi je prikqu~na ma{ina,kosa~ica “krone”.

- Tri dana ve} kosimo lucerku. Kvarove traktorapopravqamo “u hodu”. Imamo dobre majstore.Radni dan po~iwe u {est. Ve} u pola sedam smo naterenu i ostajemo do 14 sati. Lucerka je mo`damogla jo{ koji dan da ostane na wivi, alinavalila bi buba, onda bi morala da se tretira- kaè Dragan, koji u proseku, u smeni pokosi ivi{e od 30 hektara. De{ava se da mora da zastanekada iz kabine ugleda srnu sa lanetom, divqe

PROIZVODWA 9

Vesna GAJI]

sviwe, ze~eve i fazane. Svakodnevno se susre}esa divqim ìvotiwama. Posebno vodi ra~una otome da ne povredi mladun~e srne. Kada zavr{ekosidbu lucerke sa starih i novih luceri{ta na“Dunavcu”, Novica i Dragan prelaze na drugaimawa, sve dok ne pokose lucerku sa svih poqa.Onda se ponovo vra}aju na “Dunavac” pa kre}u udrugi krug.Obi{li smo i susednu parcelu na kojoj silo kom-bajni “gutaju” otkose lucerke poko{ene pre tridana. Zeleni mlazevi kuqaju iz lule i pune priko-lice. Nema stajawa, sve je uigrano.Prilazimo silo jami, gde istovaraju prikoliceprvog ovogodi{weg obroka za brojno stado. Za-posleni na sto~arstvu, direktor imawa NikolaLazi}, rukovodilac “Brazde” Miroslav Deni},traktorista Novica \or|evi}... Svi su zadovoqnikvalitetom senaè. Sa punim {akama “zelenemase” zati~emo glavnog tehnologa za ishranukrava, Sa{u Vuka{inovi}a. Kaè da dobro iz-gleda, ima odgovaraju}i miris i sadràj suve ma-terije. Treba je dobro ugaziti. Tu je “manitu” kojimasu raspore|uje po silo jami, “fent” sa noèm itraktor iste marke. On vaqkom gazi senaù slojpo sloj, kao i traktor “same” zaduèn da ide duìvice jame kako bi svaki prostor bio ispuwen.

Mora se isterati kiseonik iz zelene mase, kakobi se stvorili anaerobni uslovi za razvoj bak-terija. One uz pomo} inokulanata obavqaju pro-ces fermentacije, konzervirawa senaè. Ona sekasnije u{u{ka folijom i fermentira 40 dana.Posle tog vremena postaje ukusan obrok za sve kat-egorije goveda. Ostaje nam da ratarima poèlimouspe{nu sezonu i bogat rod.

Ratari pokose trideset hektara u smeni, a tokom godine bude {est do sedam otkosa

“DUNAVAC”

PALI PRVI OTKOSILUCERKE

NOVICA PE[I]

DRAGAN ORZA

ishrane teladi se ne preporu~uje davawe sena,ve} za ovu fazu, posebno pripremqen koncen-trat. Tehnolo{kim procesom uparavawa igwe~ewa, od ìtarica, kukuruza, je~ma, ovsa,raì, treba napraviti flekice, dok se protein-ski i vitaminsko-mineralni deo sme{e peletira.- Ovakva sme{a koncentrata teladima se daje odprve nedeqe ìvota. Wome se postiè boqakonverzija koncentrovane sme{e, ve}i prose~nidnevni prirast i zavr{na telesna masa, boqaruminalna funkcija, kao i drugi fiziolo{kiparametri. Zalu~ewe se obi~no izvodi izme|u60. i 70. dana ìvota, od kada se telad i daqemoè hraniti ovakvom sme{om koncentrata isenom, ili im u obrok ukqu~iti jednostavnijikoncentrat. Sa uzrastom od 3,5 do ~etirimeseca, telad se prevode na ishranu kompletnome{anim obrocima, u koje se postepeno uvode ikoncentrovana hraniva – obja{wavaVuka{inovi}. Q. R.

10

U APRILU PROIZVEDENOVI[E OD PET MILIONA

LITARA MLEKAtrolisan kolostrum od majke. Nakon tre}eg danaìvota, telad je najboqe napajati kvalitetnimzamenama za mleko. Prednosti kvalitetnih za-mena za mleko su visok udeo lako svarqive en-ergije i proteina, kao i minerala, vitamina ispecifi~nih dodataka, namewenih, pre svega,podizawu otpornosti organizma teleta na uti-caje faktora spoqne sredine.Mleko krava jeste kompleksan proizvod, koji sekao takav industrijski ne moè proizvesti, alije koncentracija hranqivih materija u litruproizvedenog mleka kod visoko mle~nih kravaniska. Pored toga, mleko krava ~esto moè bitikontaminirano razli~itim mikrobiolo{kimagensima, koji mogu izazvati odre|enezdravstvene probleme teladi. Ovi nedostaci se,na najboqi na~in, mogu nadomestiti upotrebomkvalitetnih zamena za mleko – kaèVuka{inovi}.Prema wegovim re~ima, u periodu mle~ne

Na farmama PKB Korporacije, tokom aprila,uzgajano je prose~no 8.000 krava. U ovom meseproizvedeno je 5.032.795 litara mleka.Prose~na dnevna proizvodwa iznosila je167.760 litara. Mlekarama je isporu~eno4.792.718 litara, dok je prose~na dnevna is-poruka iznosila 159.757 litara. [talskiprosek je bio 20,97 litara, dok je godi{waproizvodwa po gravi bila 7.654 litra.Na stabilnost proizvodwe i wen eventualnirast uti~u mnogi faktori. Kvalitetan uzgoj na-jmla|e kategorije goveda zasigurno je jedan odbitnijih faktore, stoga smo o ovoj temi razgo-varali sa Sa{om Vuka{inovi}em, glavniminèwerom za tehnologiju u sto~arstvu.- Savremeni koncept ishrane teladi mogao bi sepodeliti u dve faze. Prva faza predstavqa pe-riod te~ne ishrane, u kojoj se telad hranemlekom, zamenama za mleko i koncentratom.Tokom prva tri dana ìvota, telad dobijaju kon-

NA FARMAMA PKB–a

godine u centar je u{lo 17 priplodnih teladi,odnosno wihovih potomaka – kaè Kuruc. Tele u centar dolazi sa ~etiri meseca. Nakonanaliza na IBR i BVD, ukoliko su rezultati nega-tivni, tele ostaje u centru. U uzrastu od 14 do 18meseci, kada bik prvi put ska~e, odlu~uje se, naosnovu analiza kvaliteta semena, da li ostaje ili

ne u reprodukciji. Premare~ima na{eg sagovornika,te{ko je re}i kolika je vred-nost jednog kvalitetnog bika. Sobzirom da je kori{}ewem se-mena odre|enog bika mogu}epopraviti pojedine proizvodneparametre kod potomaka,zakqu~ujemo da je jedankvalitetan bik izuzetnovredan. - Za postizawe dobre repro-dukcije na farmama neophodnoje ispuniti mnogo preduslova. Ulancu, od semena do teleta,mnogo je nas, ali smo svineophodni. U tom lancu smo miiz centra, ordiniraju}i vet-erinar na farmi, veteri-narski tehni~ar, agronom,radnik u {tali, u biqnojproizvodwi… Ako svi maksi-malno ispo{tujemo svoje radnezadatke i radimo odgovorno,bi}emo na putu ka uspehu –nagla{ava Kuruc. Q. R.

KVALITETNO SEME BIKOVAcije semena na na{e farme. Tokom 2016. godine,na farme PKB-a, mese~no se u proseku dis-tribuiralo 2.700 doza semena. Na na{e farmese, za osemewavawe krava i junica, isporu~ujeseme prve i druge klase kvaliteta.Za osemewavawe bikovskih majki raspolaèmosemenom vrhunskih svetskih bikova. Tokom 2016.

U Centru za reprodukciju i embriotransfer PKBKorporacije, trenutno su uzgajaju 34 bika. U ek-sploataciji su 22 grla. Mese~no se u prosekuproizvede oko 15.000 doza semena, osim tokomletwih meseci, kada se uobi~ajeno, zbog ambijen-talnih uslova, ne uzima seme bikova. Prema re~ima DVM specijaliste reprodukcije,Aleksandra Kuruca, rukovo-dioca centra, kada je re~ oishrani i odgoju priplodnihbikova, tokom rada se u pot-punosti po{tuje propisanatehnologija i procedure, svo-jstvene jednoj ovakvoj us-tanovi, a sve u ciqupostizawa {to boqih rezul-tata u proizvodwi. - Seme proizvedeno u centru,na ocenu kvaliteta se {aqeu Nau~ni institut za veteri-narstvo Novi Sad. Seme seklasira kao seme prve,druge, tre}e klase i ono vanklase. Seme van klase seuni{tava, u skladu sapredvi|enim procedurama.Svaku dozu proizvedenog iklasiranog semena prati ipropisana dokumentacija,{to predstavqa potvrdukvaliteta semena. Na osnovudobijenih rezultata iz insti-tuta, pravimo plan distribu-

CENTAR ZA REPRODUKCIJU I EMBRIOTRANSFER

STOÂRSTVO

Xasper, najtraèniji bik crvene dlake

od stawa jajnika, krava se tretira vitaminima i popotrebi, hormonima. Sve neosemewene krave 90dana nakon teqewa se obavezno pregledaju. Kada jeservis period duì od 120 dana, sledi sprovo|eweOvsynch programa. To podrazumeva hormonski tret-man, prema utvr|enoj satnici, odnosno ve{ta~koizazivawe ovulacije. Isto tako precizno, u ta~no

odre|eno vreme, krava se i osemewava. U tokusprovo|ewa ovog programa, za osemewavawe se ko-risti nativno, odnosno sveè seme bikova jer pri-likom smrzavawa i odmrzavawa semena, izvestanprocenat spermatozoida ugine. - U Centru za osemewavawe i embriotransfer semebikova se uzima utorkom i petkom. Nako {to oniprekontroli{u pokretqivost spermatozoida, semeisporu~uju nama i mi, s obzirom da smo ve} isplani-rali vreme osemewavawa, to odmah i ~inimo. Kravekoje su danas, 25 aprila uvedene u ovaj program,bi}e osemewene 5. maja – kaè DVM Arsi}.

tehni~ara Gorana Milovanova. Indeks oseme-wavawa koji on ostvaruje je 1,72. - Na ovoj farmi uslovi rada nisu ni{ta boqi negona drugim farmama, na protiv, ~ak su i teì. Dolaz-imo do zakqu~ka da je, pored tehnologije koju koris-timo, qudski faktor od presudnog zna~aja u ovomposlu – kaè Savi}.Za dobru steonost krava najzaslu`niji su, kako kaèDVM Sveta Arsi}, iskusni veterinarski tehni~ariNeboj{a Stanojevi} i Stevan ̂ a~lija i mla|e kolegePetar Pu{ki} i Stefan ̂ a~lija.

Kako isti~u DVM Savi} i DVM Arsi}, na farmi seradi timski i krave su neprestano pod budnim okomtehni~ara, koji pronalaze kravu i osemewavaju je uoptimalnom vremenu. Pregled krava se vr{i sis-tematski. Ako se 35 do 40 dana nakon osemewavawa,ultrazvu~nim aparatom ne utvrdi steonost, preduz-imaju se odre|ene mere. Na osnovu manuelnog pre-gleda jajnika i reproduktivnog trakta, a u zavisnosti

Na farmi „Partizanski prelaz“ trenutno se uzgaja2.000 grla, od toga je1.700 muznih grla. Dnevno seu proseku proizvede 39.000 litara mleka. Ono {to ovu farmu, u ovom trenutku, izdvaja oddrugih farmi PKB Korporacije, je dobra reproduk-cija krava, a posebno junica. Tokom januara osemeweno je 325 krava, od toga jeustanovqena steonost 135 krava. Indeks oseme-wavawa je 2,4. U februaru je osemeweno 379 krava,a na pregledu je ustanovqena steonost 139 grla, in-deks osemewavawa 2,72. Tokom prvih 10 dana marta

osemewene su 132 krave, 64 je steono, indeks ose-mewavawa je 2,2. Na farmi se nadaju da }e se ovajtrend nastaviti do kraja meseca. Na „Novoj ~etvorci“, gde su sme{tene junice, ose-mewene su 232, steonih je 135. Prema re~ima DVM Zorana Savi}a, ovako dobrirezultati u radu sa junicama postiù se zahvaquju}i,na prvom mestu, predanom radu veterinarskog

11STOÂRSTVO

SPECIFI^NOST SLO-BODNOG SISTEMA UZGOJA

Marko Kati}, DVM spec. kao jednu odprednosti slobodnog sistema uzgojamuznih grla isti~e prirodnije i hu-manije ambijentalne uslove. U takvimuslovima grla se i prirodnijepona{aju i izraàvaju svoje prirodnenagone. Estrus kod krava je lak{euo~iti, a to je najbitniji preduslov dado|e do oplodwe, odnosno da se kravaosemeni. Jedna od specifi~nosti slo-bodnog sistema je {to krave same bi-raju hranu, samim tim ja~a grla imajupristup boqoj hrani. - Iz ovog razloga je vrlo bitno re-dovno sortirawe, odnosno pre-grupisavawe ìvotiwa i wihovoodvajawe po proizvodnim grupama. Usvakoj od ~etiri {tale postoji po istotoliko boksova. Pored prednosti,slobodan sistem uzgoja ima i svojihmawkavosti. Dijagnostika i terapijasteriliteta je oteàna. Imamopote{ko}a i sa odvajawem grla, se-lekcionim kapijama, uslovi nisu ide-alni, ali zahvaquju}i veterinarskimtehni~arima, koji su stalno na nogamai redovnom pristupu svakoj kravi, ost-varujemo dobre rezultate – kaèKati}.Maj }e doneti dugo o~ekivano prole}eali nas uvodi i u period visokihletwih temperatura. Prema re~imaKati}a, da bi na farmi bilo {tovi{e steonih grla, nastoja}e da ve}ibroj grla osemewavaju no}u. Temper-ature su tada niè nego dawu, a ve}ije mir, koji kravama i te kako prija.

DOBROBIT TEHNOLO[KOG NAPRETKA Od kolike koristi je kori{}ewe naprednih tehnologija u proizvodwi mleka, na-jboqe govori Petar Pu{ki}, veterinarski tehni~ar i student tre}e godine Visokepoqoprivredne {kole strukovnih studija u [apcu u svom seminarskom radu„Ma{inska muà na farmi Partizanski prelaz“.- Na farmi „Partizanski prelaz“, u sklopu Dairymaster opreme, koristi seDairymaster MooMonitor, ogrlice koje imaju va`nu ulogu u pra}ewu aktivnostikrava.Svaki MooMonitor poseduje svoj broj, koji je zaveden u Dairymaster softveru, aima funkciju pra}ewa aktivnosti pojedina~ne jedinke. MooMonitor se postavqana vrat krave, sme{ten je na ogrlicu ili kai{, kako bi nesmetano vr{io svojufunkciju, a pri tom ne ometa kravu u wenim potrebama.MooMonitor ima veoma va`nu ulogu u otkrivawu estrusa krave, tako {to 24 ~asaprati wenu aktivnost. Softver prepoznaje visoku aktivnost i, preko programa,alarmira veterinarsku slu`bu – kaè Pu{ki} u svom radu.

DOBRA REPRODUKCIJAKRAVA, POSEBNO JUNICA

FARMA „PARTIZANSKI PRELAZ“

ULTRAZVU^NI PREGLED REPRODUKTIVNOG TRAKTA: DVM Sveta ARSI] i Petar PU[KI], veterinarski tehni~ar

Qiqana RI|O[I}

cve}a i Panonsko more mleka”. - Tada je \ura Stevanovi} bio glavni urednik –rekao je @ivojnov i zamolio prof. Stevanovi}a dakaè ne{to o tome kako je nekada bilo biti novinar. Prof Stevanovi} je odgovorio da on nije novinarpo profesiji, ali je “Poqoindustriju” uporedio saNIN-om po profesionalnosti i negovawu svih vrsta

novinarskih ̀ anrova. - Sprovodili smo ankete i pisali o tome {ta ko ~itau “Poqoindustriji” i koje su im omiqene rubrike.

Ali, novine nikada nisu bile samo po{tanska tor-bica i nismo pisali samo o tome {to su drugi odnas traìli – sumirao je prof. Stevanovi} u neko-liko re~enica odnos novinara prema dru{tvenojstvarnosti. Prisutnima se obratila i Sweàna Pupavac, di-rektorka “Eko-laba”, koja je poèlela da novinenastave svoju informativnu misiju i daqe pratede{avawa u laboratoriji. Putem elektronske po{te jubilej su nam ~estitali ibiv{i generalni direktor PKB-a Milo{ Bugarin,agroekonomski analiti~ar Milan Prostran, nov-inar i publicista Branislav Gulan, dr JovanPetrovi}, biv{i radnik Instituta “Agroekonomik”i brojni ~itaoci.

zaposlenih u PKB-u bavi i drugim temama – is-takao je Petrovi}, koji je dao re~ glavnoj i odgov-ornoj urednici lista Vesni Gaji}. Sumiraju}i proteklih pola veka, ona je podvuklada novine ̀ ive sa ~itaocima i da imaju svoju mis-iju. Od prvog broja, koji je iza{ao 27. marta1967. godine, od{tampano je vi{e od 65 milionaprimeraka. Od pro{le godine, zahvaquju}i direk-toru Biblioteke “Milutin Boji}” novine su digi-talizovane. Uskoro }e svi brojevi bitipostavqeni na sajt Biblioteke i sajt PKB-a i bitidostupni ~itaocima celog sveta samo jednimklikom mi{a.

VA@AN DAN ZA SRPSKO NOVINARSTVO

- Trideset i tri godine “Poqoidustrija” jeizlazila jednom nedeqno, u tiraù od 40.000primeraka. Devet godina {tampana je petnaestod-nevno, a osam godina jednom mese~no. Kada sveprera~unate, to su milioni stranica, bogatstvoinformacija, dobar materijal za demografe, so-ciologe i istori~are. Zabeleèn je svaki doga|ajzna~ajan za ìteqe ovog dela grada Beograda, a

JUBILEJ12 JUBILEJ 13

Sa “Zlatnom poveqom”, koju je dobila odUdruèwa novinara Srbije, uz prigodan program,sa oko stotinu zvanica, “Poqoindustrija”, najs-tariji i najugledniji fabri~ki list u Srbiji ibiv{oj Jugoslaviji, obeleìo je 20. aprila usve~anoj sali PKB-a 50 godina postojawa. Timpovodom u holu upravne zgrade otvorena jeizlo`ba najlep{ih i najupe~atqivijih naslovnicalista po izboru ~lanova redakcije. Verni prati-lac svih proslava lista, KUD PKB, odigrao je“Igre iz Vladi~inog hana” i “Igre iz Pirota”.Me|u zvanicama bili su direktori gazdinstava,rukovodioci pogona, radnici, biv{i urednici inovinari, predstavnici sindikata, Udruèwanovinara Srbije, Ministarstva kulture i in-formisawa, Zadru`nog saveza Srbije, profe-sori Poqoprivrednog fakulteta, poslovnipartneri, prijateqi PKB-a, “Poqoindustrije” inovinari {tampanih i elektronskih medija. U ime osniva~a lista gostima se obratio gener-alni direktor PKB-a, Dragi{a Petrovi}. - Dragi gosti, po{tovane kolege, èlim vam do-brodo{licu na proslavu, nadam se prvih 50 god-ina postojawa lista, koji se pored ̀ ivota i rada

- Obeleàvamo pola veka ~asopisa koji izlazi nasrpskoj }irilici i pored toga {to nije modernopisati tim pismom. Zbog toga list zasluùje posebnupohvalu. PKB je posledwi ostatak porodi~nog blagau agraru Srbije. Jo{ uvek je najve}a agrobizniskompanija, ne samo u Srbiji, nego i u Evropi - kazaoje [evarli}.

Skupu se obratio i nekada{wi dopisnik “Poqoin-dustrije” iz Banata Dragoslav @ivojnov, koji sese}a upe~atqivog naslova iz novina “Jedno ostrvo

Od osnivawa do danas od{tampano vi{e od 65 miliona primeraka.

Vera PONTI

OBELE@ENO POLA VEKA “POQOINDUSTRIJE”

“ZLATNA POVEQA”ZA ISTRAJNOST

~itaocima je bio dostupan list i u vreme sluèwavojnog roka. Vremenom, kako je PKB rastao, takoje i list prerastao lokalne okvire i dobio {iridru{tveni zna~aj. Gde god su bili radnici PKB-a,u zemqi i svetu, tu su bili i reporteri lista. OdMaribora,\ev|elije, do gradili{ta u Iraku –rekla je glavna urednica. Nino Brajovi}, dràvni sekretar u Ministarstvukulture i informisawa, pre prigodnog govorazamolio je sve prisutne da minutom }utawa odajupo~ast preminulom kwièvniku i novinaru Ra{iPopovu, koji dva puta govorio za “Poqoindus-triju” o svom bajkovitom de~jem svetu.Brajovi} je istakao da su kompanijske novineva`ne za interno informisawe. Nada se da }eone na}i svoje mesto u novom privatizovanomPKB-u i da }e nastaviti da izlaze na radost ~ita-laca i zaposlenih. Predsednica Udruèwa novinara Qiqana Sma-jlovi} je nakon uru~ewa “Zlatne poveqe”, pod-vukla da je jubilej “Poqoidustrije” vaàn dan zasrpsko novinarstvo i wegovu istoriju. Jubilej je ~estitao i agroekonomista, profesordr Miladin [evarli}.

VI[E NOVCA ZA LOKALNE MEDIJE

- I pre nego {to sam sawao da }u se bavitinovinarstvom, kao osnovac iz sandu~i}azgrade u Kara|or|evoj ulici kri{om samuzimao “Poqoindustriju” i rado je prelis-tavao. Bilo je to vreme kada su studentiraznosili mleko i novine iz kombinata.Raduje me da su novine opstale. Godinamasu bile rasadnik novinara i kadrova.Sada, mogu da kaèm, da sa malim brojemnovinara vrlo dobro obavqate svoj posao.U daqem radu ima}ete podr{ku Min-istarstva kulture i informisawa i nov-inarskih udruèwa. Na pragu smo toga daizgubimo lokalne medije koji su u najteèmpoloàju. Zbog toga }emo poku{ati da krozizmenu medijskih zakona vi{e novca izdvo-jimo za projektno sufinansirawe lokalnihmedija – kazao je Brajovi}.

NI[TA NE PRE]UTATIDa je nekad bila izuzetna ~ast i privilegija biti ~lan redakcije lista “Poqoindustrija” posvedo~ioje karikaturista, ilustrator i animator Nedeqko Ubovi}. On je posetio redakciju sa biv{im ured-nikom lista Dragisavom Filipovi}em i novinarom ~asopisa “Mo} prirode” Filipom Filipovi}em.Posvedo~io je da je bio svedok sna`nog PKB-a i mo}ne “Poqoindustrije”, koja je bila u poziciji daangaùje najkvalitetnije novinare, komentatore, lektore i ilustratore. - Svoj posao shvatio sam kao misiju zato {to se sve moè i mora re}i, samo na mudar na~in. Va`noje pogoditi pravi trenutak, pravo vreme, ali se ne sme ni{ta pre}utati! Nikad nisam nacrtao nijednukarikaturu koja bi podrivala i {tetila op{em dobru. ̂ ovek svojim radom mora da podsti~e dobro –posvedo~io je Ubovi} o vremenu kada su moral i radni elan bili na prvom mestu.

DRAGI[A PETROVI], SAWA MAJSKI, QIQANA SMAJLOVI], NINO BRAJOVI] I VESNA GAJI]

HRONIÂRI VREMENA: Sada{wi i biv{i novinari, urednici i zaposleni u POQOINDUSTRIJI

Nastup KUD-a PKB

cve}a i Panonsko more mleka”. - Tada je \ura Stevanovi} bio glavni urednik –rekao je @ivojnov i zamolio prof. Stevanovi}a dakaè ne{to o tome kako je nekada bilo biti novinar. Prof Stevanovi} je odgovorio da on nije novinarpo profesiji, ali je “Poqoindustriju” uporedio saNIN-om po profesionalnosti i negovawu svih vrsta

novinarskih ̀ anrova. - Sprovodili smo ankete i pisali o tome {ta ko ~itau “Poqoindustriji” i koje su im omiqene rubrike.

Ali, novine nikada nisu bile samo po{tanska tor-bica i nismo pisali samo o tome {to su drugi odnas traìli – sumirao je prof. Stevanovi} u neko-liko re~enica odnos novinara prema dru{tvenojstvarnosti. Prisutnima se obratila i Sweàna Pupavac, di-rektorka “Eko-laba”, koja je poèlela da novinenastave svoju informativnu misiju i daqe pratede{avawa u laboratoriji. Putem elektronske po{te jubilej su nam ~estitali ibiv{i generalni direktor PKB-a Milo{ Bugarin,agroekonomski analiti~ar Milan Prostran, nov-inar i publicista Branislav Gulan, dr JovanPetrovi}, biv{i radnik Instituta “Agroekonomik”i brojni ~itaoci.

zaposlenih u PKB-u bavi i drugim temama – is-takao je Petrovi}, koji je dao re~ glavnoj i odgov-ornoj urednici lista Vesni Gaji}. Sumiraju}i proteklih pola veka, ona je podvuklada novine ̀ ive sa ~itaocima i da imaju svoju mis-iju. Od prvog broja, koji je iza{ao 27. marta1967. godine, od{tampano je vi{e od 65 milionaprimeraka. Od pro{le godine, zahvaquju}i direk-toru Biblioteke “Milutin Boji}” novine su digi-talizovane. Uskoro }e svi brojevi bitipostavqeni na sajt Biblioteke i sajt PKB-a i bitidostupni ~itaocima celog sveta samo jednimklikom mi{a.

VA@AN DAN ZA SRPSKO NOVINARSTVO

- Trideset i tri godine “Poqoidustrija” jeizlazila jednom nedeqno, u tiraù od 40.000primeraka. Devet godina {tampana je petnaestod-nevno, a osam godina jednom mese~no. Kada sveprera~unate, to su milioni stranica, bogatstvoinformacija, dobar materijal za demografe, so-ciologe i istori~are. Zabeleèn je svaki doga|ajzna~ajan za ìteqe ovog dela grada Beograda, a

JUBILEJ12 JUBILEJ 13

Sa “Zlatnom poveqom”, koju je dobila odUdruèwa novinara Srbije, uz prigodan program,sa oko stotinu zvanica, “Poqoindustrija”, najs-tariji i najugledniji fabri~ki list u Srbiji ibiv{oj Jugoslaviji, obeleìo je 20. aprila usve~anoj sali PKB-a 50 godina postojawa. Timpovodom u holu upravne zgrade otvorena jeizlo`ba najlep{ih i najupe~atqivijih naslovnicalista po izboru ~lanova redakcije. Verni prati-lac svih proslava lista, KUD PKB, odigrao je“Igre iz Vladi~inog hana” i “Igre iz Pirota”.Me|u zvanicama bili su direktori gazdinstava,rukovodioci pogona, radnici, biv{i urednici inovinari, predstavnici sindikata, Udruèwanovinara Srbije, Ministarstva kulture i in-formisawa, Zadru`nog saveza Srbije, profe-sori Poqoprivrednog fakulteta, poslovnipartneri, prijateqi PKB-a, “Poqoindustrije” inovinari {tampanih i elektronskih medija. U ime osniva~a lista gostima se obratio gener-alni direktor PKB-a, Dragi{a Petrovi}. - Dragi gosti, po{tovane kolege, èlim vam do-brodo{licu na proslavu, nadam se prvih 50 god-ina postojawa lista, koji se pored ̀ ivota i rada

- Obeleàvamo pola veka ~asopisa koji izlazi nasrpskoj }irilici i pored toga {to nije modernopisati tim pismom. Zbog toga list zasluùje posebnupohvalu. PKB je posledwi ostatak porodi~nog blagau agraru Srbije. Jo{ uvek je najve}a agrobizniskompanija, ne samo u Srbiji, nego i u Evropi - kazaoje [evarli}.

Skupu se obratio i nekada{wi dopisnik “Poqoin-dustrije” iz Banata Dragoslav @ivojnov, koji sese}a upe~atqivog naslova iz novina “Jedno ostrvo

Od osnivawa do danas od{tampano vi{e od 65 miliona primeraka.

Vera PONTI

OBELE@ENO POLA VEKA “POQOINDUSTRIJE”

“ZLATNA POVEQA”ZA ISTRAJNOST

~itaocima je bio dostupan list i u vreme sluèwavojnog roka. Vremenom, kako je PKB rastao, takoje i list prerastao lokalne okvire i dobio {iridru{tveni zna~aj. Gde god su bili radnici PKB-a,u zemqi i svetu, tu su bili i reporteri lista. OdMaribora,\ev|elije, do gradili{ta u Iraku –rekla je glavna urednica. Nino Brajovi}, dràvni sekretar u Ministarstvukulture i informisawa, pre prigodnog govorazamolio je sve prisutne da minutom }utawa odajupo~ast preminulom kwièvniku i novinaru Ra{iPopovu, koji dva puta govorio za “Poqoindus-triju” o svom bajkovitom de~jem svetu.Brajovi} je istakao da su kompanijske novineva`ne za interno informisawe. Nada se da }eone na}i svoje mesto u novom privatizovanomPKB-u i da }e nastaviti da izlaze na radost ~ita-laca i zaposlenih. Predsednica Udruèwa novinara Qiqana Sma-jlovi} je nakon uru~ewa “Zlatne poveqe”, pod-vukla da je jubilej “Poqoidustrije” vaàn dan zasrpsko novinarstvo i wegovu istoriju. Jubilej je ~estitao i agroekonomista, profesordr Miladin [evarli}.

VI[E NOVCA ZA LOKALNE MEDIJE

- I pre nego {to sam sawao da }u se bavitinovinarstvom, kao osnovac iz sandu~i}azgrade u Kara|or|evoj ulici kri{om samuzimao “Poqoindustriju” i rado je prelis-tavao. Bilo je to vreme kada su studentiraznosili mleko i novine iz kombinata.Raduje me da su novine opstale. Godinamasu bile rasadnik novinara i kadrova.Sada, mogu da kaèm, da sa malim brojemnovinara vrlo dobro obavqate svoj posao.U daqem radu ima}ete podr{ku Min-istarstva kulture i informisawa i nov-inarskih udruèwa. Na pragu smo toga daizgubimo lokalne medije koji su u najteèmpoloàju. Zbog toga }emo poku{ati da krozizmenu medijskih zakona vi{e novca izdvo-jimo za projektno sufinansirawe lokalnihmedija – kazao je Brajovi}.

NI[TA NE PRE]UTATIDa je nekad bila izuzetna ~ast i privilegija biti ~lan redakcije lista “Poqoindustrija” posvedo~ioje karikaturista, ilustrator i animator Nedeqko Ubovi}. On je posetio redakciju sa biv{im ured-nikom lista Dragisavom Filipovi}em i novinarom ~asopisa “Mo} prirode” Filipom Filipovi}em.Posvedo~io je da je bio svedok sna`nog PKB-a i mo}ne “Poqoindustrije”, koja je bila u poziciji daangaùje najkvalitetnije novinare, komentatore, lektore i ilustratore. - Svoj posao shvatio sam kao misiju zato {to se sve moè i mora re}i, samo na mudar na~in. Va`noje pogoditi pravi trenutak, pravo vreme, ali se ne sme ni{ta pre}utati! Nikad nisam nacrtao nijednukarikaturu koja bi podrivala i {tetila op{em dobru. ̂ ovek svojim radom mora da podsti~e dobro –posvedo~io je Ubovi} o vremenu kada su moral i radni elan bili na prvom mestu.

DRAGI[A PETROVI], SAWA MAJSKI, QIQANA SMAJLOVI], NINO BRAJOVI] I VESNA GAJI]

HRONIÂRI VREMENA: Sada{wi i biv{i novinari, urednici i zaposleni u POQOINDUSTRIJI

Nastup KUD-a PKB

i po 25 odsto celog zrna kukuruza i ovsa, kao itravnog sena u toku posledwe dve nedeqe, u odnosuna telad hrawenu mlevenim koncentratom i travnimsenom po voqi, imala su ve}e dnevne priraste itelesnu masu na kraju eksperimentalnog perioda, aodlikovala su se i efikasnijim iskori{}avawemkonzumirane hrane. U toku prvih 30 dana uzrasta,ve}e dnevne priraste su ostvarila telad koja suhrawena mlevenom sme{om, {to ukazuje na boqeiskori{}avawe usitwenih ̀ itarica u po~etnoj faziodgoja. Telad hrawena sme{om sa celim zrnom kuku-ruza i ovsa, odlikovala su se tawim ruminalnimepitelom, kao i tawim keratiniziranim slojemepitela rumena, {to ukazuje na efikasniju mehani~kuabraziju epitela, kao i prevenirawe pove}ane ker-atinizacije epitela rumena.Kako zakqu~uju autori, fizi~ka forma i sastav suvogdela obroka za ishranu teladi u periodu do

odlu~ewa, ima zna~ajan efekat na razvoj i funkcijurumena. Stepen usitwenosti po~etne sme{e zatelad, moè uticati na performanse teladi.Kabasta hraniva u obrocima za ishranu teladi u pe-riodu do odlu~ewa, pozitivno uti~u na ukupno konzu-mirawe hrane i dnevni prirast, kao i nafiziolo{ke parametre teladi, pri ~emu wihovefekat zavisi od tipa hraniva, u~e{}a u obroku ifizi~ke forme koncentrata. Stepen usitwenostipo~etne sme{e za ishranu neodlu~ene teladi, kao ikori{}ewe kabaste hrane u obrocima, zna~ajnouti~u i na ukupno konzumirawe hrane i prirasteteladi u periodu neposredno nakon odlu~ewa.

NAUKA14

Pripremila: Qiqana RI\O[I]

Rad „Efekat fizi~ke forme obroka na perfor-manse teladi“, autora dr Bojana Stojanovi}a, drGorana Grubi}a, dr Nenada \or|evi}a, dr AlekseBoì~kovi}a i dr Vesne Davidovi} sa Poqo-privrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu,prezentovan je na 31. Savetovawu agronoma, vet-erinara, tehnologa i agroekonomista. U radu je raz-matran efekat stepena usitwenosti po~etne sme{eza ishranu teladi na proizvodne pokazateqe ifiziolo{ke parametre, kao i uticaj ukqu~ivawakabastih hraniva u obroke za telad u perioduishrane pre odlu~ivawa.Autori nagla{avaju da je optimizacija obroka usavremenoj govedarskoj proizvodwi, posebno u ranojfazi odgoja teladi, od primarnog zna~aja za wihovdaqi razvoj i porast.

HEMIJSKE I FIZI^KEKARAKTERISTIKE SME[A

Ranijim istraìvawima ustanovqeno je da se ispar-qive masne kiseline, naro~ito butirat i propionat,aktivno{}u ruminalne mikroflore, u ve}oj meriprodukuju iz koncentrovanih hraniva, u odnosu nakabasta hraniva i predstavqaju esencijalne hemi-jske stimuluse za razvoj epitela rumena. Konzumi-rawe po~etne sme{e, startera, zna~ajno je za razvojrumena, {to prema re~ima autora, prevenira prob-leme povezane sa odlu~ewem teladi.Me|utim, dileme postoje oko hemijskih i fizi~kihkarakteristika po~etne sme{e za telad i opti-malnog u~e{}a kabastih hraniva u obroku, preodlu~ewa teladi. ê{}a pojava keratinizacije ru-minalnog epitela zapaèna je kod teladi koja su,pored te~ne hrane, konzumirala iskqu~ivo koncen-trat. Parakeratoza stvara fizi~ku barijeru,smawuje absorptivnu povr{inu, redukuje ruminalnupokretqivost i uzrokuje degeneraciju papila. Za ra-zliku od koncentrata sa jako usitwenim ~esticama imalom abrazivnom vredno{}u, pove}awe veli~ine~estica hraniva ili uvo|ewe kabastih hraniva, poz-itivno uti~u na o~uvawe integriteta i absorptivnesposobnosti ruminalnog epitela i papila.

ISHRANA TELADI U PERIODUDO ODLUÊWA

Kako isti~u autori, kabasta hraniva u obrocima zaneodlu~enu telad su zna~ajna za stimulaciju razvojami{i}nog dela zida rumena, kao i wegovog ka-paciteta. Krupnije ~estice kabastih hraniva i efek-tivna vlakna, fizi~ki stimuli{u i pove}avajupokretqivost rumena. Kabasta hraniva u obrocimaza telad omogu}avaju odràvawe vi{e ruminalnekiselosti ali istovremeno mewaju strukturu rumi-nalne mikroflore, {to uti~e na pove}awe u~e{}aacetata u odnosu na propionat i butirat u ruminal-nom sadràju.Prema rezultatima istraìvawa, duìna papila idebqina zida rumena je bila zna~ajno ve}a kodteladi uzrasta ~etiri nedeqe, koja su konzumiralaobrok koji je sadrào pareno i vaqano zrno kuku-ruza, u odnosu na telad koja su konzumirala suvovaqano ili celo zrno kukuruza. Pri tome je u~e{}ekukuruza u koncentrovanom delu obroka iznosilo 33odsto. Na~in obrade ìtarica uti~e na razvoj ifunkciju rumena kod teladi.

Telad uzrasta do 90 dana, koja su konzumirala kon-centrat sa 21 odsto suve materije, a koji se sastojaood vaqanog zrna kukuruza i je~ma, peletiranog pro-teinsko-mineralnog dela, kao i telad hrawena pele-tiranim koncentratom, dijametar peleta ~etirimilimetra, u odnosu na telad koja su konzumiralamleveni koncentrat, veli~ine ~estica 0,7milimetara, ostvarila su zna~ajno ve}e prose~nednevne priraste za celi eksperimentalni period.Telad koja su konzumirala teksturiran koncentratsu najranije odlu~ena, 41. dana. Telad na peletira-nom koncentratu sa 43 dana uzrasta, dok su teladhrawena mlevenom sme{om odlu~ena pri uzrastu od52 dana, pri ~emu je kriterijum za odlu~ewe biokonzumirawe suve hrane od 0,9 kilograma dnevno, ukontinuitetu od tri dana. Telad su do odlu~ewa na-pajana mlekom u koli~ini od 10 odsto u odnosu nasvoju telesnu masu.

Hol{tajn telad uzrasta 10 nedeqa, koja su konzumi-rala mleveni obrok, 25 odsto seme lucerke i 75odsto starter, u odnosu na telad koja su konzumiralaisti takav obrok sa seckanim senom, 0,64 centime-tra, i vaqanim zrnevqem ìtarica, kukuruz 33,5odsto i ovas 20 odsto, imala su niù PH vrednostsadràja rumena, ve}i broj amiloliti~kih i mawibroj celuloliti~kih bakterija. Kod teladi koja sukonzumirala mleveni koncentrat i seckano seno, pa-pile su bile pravilno i uniformno razvijene,ravne, jezi~astog oblika, dok su kod teladi namlevenom obroku, papile bile nepravilnog oblika,kra}e, zadebqale, razgranate i sa mawom ukupnomrespiratornom povr{inom.Hol{tajn telad uzrasta do 90 dana, koja su poredzamene za mleko do 60. dana, konzumirala suvi deoobroka, koji se sastojao od 50 odsto mlevene sme{e

ISHRANAU RANOJ FAZI ODGOJA

EFEKAT FIZI^KE FORME OBROKA NA PERFORMANSE TELADI

Evropska agencija za za{titu ìvotne sredinepredvi|a da }e u narednih deset godina koli~inaotpada u Evropi porasti za pet puta i da }e selek-cija i prerada upotrebqenih sirovina biti jedanod najbrè rastu}ih segmenata ekonomije. - Kroz godi{we izve{tavawe uve}ali smo brojnaplata ekolo{kih taksi, samim tim omogu}ilidràvi da ima Zeleni fond i da taj novac ulaè uprojekte za{tite ìvotne sredine. Bitno je {taprivrednici misle da treba mewati u sistemuekolo{ke takse kako bi zajedni~ki do{li dore{ewa i poboq{awa – istakao je Radovi}.Sekretar Udruèwa za hemijsku, gumarsku i indus-triju nemetala PKS, Dragan Stevanovi}, naglasioje zna~aj i potrebu postojawa evidencije o otpadu.On smatra da svaka dràva mora da se brine o ot-padu, ali prethodno mora da bude obave{tena okoli~inama i lokaciji na kojoj se nalazi, kako bisve bilo preto~eno u elektronski izve{taj. To nijelak posao kad imate zastarelu kompjutersku opremui malo operatora koji bi se bavili unosom po-dataka. Zbog toga izve{taji ne stiù na vreme, auredno su poslati. Nekad im se gubi svaki trag.Proizvo|a~ i potro{a~i moraju da se prihvate~iwenicu da se izve{taj ne moè napisati u slo-bodnoj formi, ve} samo putem aplikacije napomenutom sajtu. Treba samo pa`qivo pratiti up-ustva o popuwavawu obrazaca. Ali i pored togade{ava se da neki proizvo|a~i opasnog otpada neèle da popuwavaju obrasce, drugi zaboravqaju nalozinke prilikom pristupa sajtu, dok tre}i nepo{tuju predvi|ene vremenske rokove. Za sadaobrasce mogu da popuwavaju samo korisnici inter-net “Eksplorera”, dok se “Mozila” pokazala kaonepouzdana. U Agenciji o~ekuju da }e aplikacijauskoro mo}i da se popuwava na svim platformama.

15EKOLOGIJA

IZVE[TAJI PUNE EKOLO[KU KASU

SEMINAR O KRETAWU OTPADA U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

Ako ne popunite aplikaciju na internetu u odre|enom roku, kompjuterski sistem vas odmah prijavquje inspekciji

Vera PONTI

KOPENHAGEN

Ne moète predati otpad ako nemate dokument okretawu otpada i ispraviti pogre{an, alipotvr|en unos podataka, prilikom popuwavawaelektronskog obrasca, zakqu~ili su u~esnici Sem-inara “Godi{we izve{tavawe o otpadu”, koji jeodràn 24. marta u Privrednoj komori Srbije(PKS). Obuku za oko 260 u~esnika koji se bave od-lagawem, transportom i reciklaòm otpada orga-nizovali su Udruèwe za hemijsku, gumarskuindustriju i industriju nemetala i Centar zaza{titu ìvotne sredine i cirkularne ekonomijePKS u saradwi sa Agencijom za za{titu ìvotnesredine Ministarstva poqoprivrede i za{titeìvotne sredine Republike Srbije. O tome kakve sve pote{ko}e o~ekuju proizvo|a~e iprera|iva~e otpada u elektronskoj eri, u periodupristupa Evropskoj uniji, govorili su direktorAgencije Filip Radovi}, i zaposleni u Agenciji:Qiqana \or|evi}, Nada Misajlovski i Goran Jo-vanovi}. U troipo~asovnom predavawu pred-stavqen je na~in popuwavawa dokumenata okretawu otpada. Platforma o kretawu otpadaizgra|ena je uz podr{ku Nema~ke organizacije zame|unarodnu saradwu (GIZ). Zakonom o upravqawu otpadom regulisana je

obaveza vo|ewa dnevne evidencije o otpadu igodi{we izve{tavawe. Naime, proizvo|a~ i vlas-nik otpada du`ni su da vode i ~uvaju evidenciju ootpadu i dostavqaju izve{taj Agenciji za za{tituìvotne sredine u skladu sa Pravilnikom oobrascu dnevne evidencije i godi{weg izve{taja.Rok za dostavqawe godi{wih izve{taja zaprethodnu godinu je 31. mart, a novi obrazac DEO6 popuwava se tokom cele godine. Novi pravilniko kretawu opasnog otpada stupio je na snagu 14.marta, a novi Dokument o kretawu opasnog otpadapopuwava se za svako kretawe otpada posebno. Obaveza svakog prethodnog vlasnika opasnog ot-pada jeste da u roku od pet dana od dana prijemapotpisane i overene kopije Dokumenta od primaocaotpada, elektronski dostavi podatke Agenciji zaza{titu ìvotne sredine. Ako ne odgovorite uodre|enom roku, kompjuterski sistem, koji sepona{a poput policajca, odmah vas prijavquje in-spekciji. Gre{ku koja je nastala poslenepredvi|enih okolnosti, kao {to je kvar kamionakoji prenosi otpad ili promena registracionihtablica kamiona, moè u odre|enom roku da is-pravi samo administrator sajta Agencije zaza{titu ìvotne sredine.

OÎSTILI LUKUEvidenciju o kretawu otpada Danci su po~eli da vode mnogo godina pre nas.Kopenhagen je jedan od svetskih gradova koji posebnu pa`wu posve}ujeekologiji. Ve}i deo otpada recikliraju ili spaquju i na taj na~in grejustanove u zgradama koje nemaju vi{e od ~etiri sprata. Samo {est odsto ot-pada odlazi na deponiju gde ga zakopavaju. Zahvaquju}i tome {to su o~istiliprqavu luku, koja je bila zaga|ena otpadnim vodama iz doma}instava i in-dustrijskih postrojewa, danas imaju kupali{te blizu doma. Po{to imaju svesto blagotvornoj fizi~koj aktivnosti, rado se kupaju tokom leta, ali su hrabrida zaplivaju i tokom zime. Imunitet svoje dece podiù Dankiwe koje ukolicima napoqu, na ulici, na ~istom vazduhu, ostavqaju dete na temperaturikoja nije nià od minus deset Celzijusa. Plivawe u najve}oj danskoj luci,koja ima milion i po stanovnika, bilo je nemogu}e pre 15 godina.

da dràvne subvencije, koje su ina~e znatno ve}e uodnosu na one za konvencionalnu proizvodwu, nisudovoqne.A dràva ove godine za premije za mleko daje 9,8dinara po litru, osnovni podsticaji u organskojbiqnoj proizvodwi su 2.800 dinara po hektaru, ko-liki je i regres za sredstva za ishranu biqa i ople-mewiva~e zemqi{ta koji su dozvoqeni u ovojproizvodwi. Sto~ari mogu da dobiju za kvalitetnepriplodne mle~ne i tovne krave 28.000 dinara pogrlu, za ovce i koze 9.800 dinara po grlu, krma~e7.000 dinara, roditeqske koko{ke te{kog tipa 84,a lakog tipa 140 dinara, roditeqske }urke 420 di-nara, priplodne matice {arana 700 dinara, pas-trmke 420 dinara, za tov junadi 14.000 dinara pogrlu, jagwadi 2.800 i tov sviwa 1.400 dinara pogrlu. Ova proizvodwa se dodatno podràva tako{to se refundira 50 odsto tro{kova kontrole isertifikacije, a za podru~ja sa oteànim uslovimarada u poqoprivredi 65 odsto.Iako su davawa u organskoj ve}a za 40 odsto odonih u konvencionalnoj proizvodwi, to je gotovozanemarqivo za pravqewe ozbiqnije konkurencijeproizvo|a~ima iz Evrope, gde su podsticaji u Aus-triji, na primer, i do 800 evra po hektaru, uSloveniji 600 i tako daqe. Ipak, stru~waci sma-traju da ova grana poqoprivrede ima i te kakodobru perspektivu, jer su potrebe za izvozom tolikeda bismo mogli sve da izvezemo i kada bi se celazemqa bavila proizvodwom organske hrane. D. T.

Svako ko èli da se hrani zdravije, mora da uzmeu obzir ~iwenicu da nisu samo mleko i meso danasprepuni hormona, antibiotika i pesticida koji senagomilavaju u wima tokom ishrane stoke, nego i dasu konvencionalno gajene ìtarice, vo}e i povr}etretirani raznim hemijskim preparatima, presvega pesticidima i ve{ta~kim |ubrivima. Konzu-miraju}i sve to, mi unosimo u sebe i dobar deohemije. Svetska zdravstvena organizacija pro-cewuje da ~ovek u sebe godi{we unese ~etiri i politra pesticida i oko pet kilograma aditiva, a reg-istruje se oko tri miliona slu~ajeva trovawa pes-ticidima. Zato je sve ve}a potra`wa za organskimili bar neprskanim proizvodima, koji su danasdostupni i na pijacama i u prodavnicama, skupqisu od 50 do ~ak 400 odsto u odnosu na iste konven-cionalne sezonske proizvode, ali su neuporedivozdraviji. U Srbiji je broj proizvo|a~a i povr{ina pod or-ganskom proizvodwom u konstantnom porastu.Proizvodwa se trenutno odvija na oko 15.000 hek-tara, registrovano je oko 2.000 proizvo|a~a, alije u~e{}e u ukupnom zemqi{tu jo{ uvek nisko iiznosi tek 0,44 odsto. U Evropskoj uniji se za or-gansku proizvodwu koristi oko 11 miliona hektara,{to je oko {est odsto poqoprivrednog zemqi{ta,a broj poqoprivrednika koji se wome bave sadaprelazi 270.000. Ovom proizvodwom se na-jozbiqnije bave poqoprivrednici u Austriji,[vedskoj i Estoniji, na stotinama hiqada hektara,

AKTUELNO16

PRIRODA I POQOPRIVREDA U SKLADU

U POSETI OGLEDNOM GAZDINSTVU U KRWAÎ

ORGANSKI PROIZVODI SVE TRA@ENIJI

OAZA ZDRAVE HRANE

odnosno na oko 20 odsto povr{ina. Od zemaqa uokruèwu tu su Hrvatska sa 76.000 hektara iBugarska sa 118.000.Najve}i udeo obradivih povr{ina u Srbiji je podìtaricama i vo}em. Proizvodwa je izvozno ori-jentisana, a najvi{e se izvozi u Evropsku uniju,odnosno Francusku, Holandiju i Nema~ku i toprete`no vo}e, sveè jabuke i smrznute maline ikupine. Veoma su traène i soja, ̀ itarice, povr}e,lekovito biqe…Poqoprivredni proizvo|a~i u Srbiji te{ko moguda ostvare konkurentnost u konvencionalnojproizvodwi, pa je organska proizvodwa velika{ansa za wih. Ovom proizvodwom se uglavnom bavemala gazdinstva, a prema popisu poqoprivrede iz2012. godine, prose~na veli~ina gazdinstva u Sr-biji je 5, 4 hektara. Gazdinstva veli~ine do dva hek-tara, koja ~ine 47 odsto ukupnog broja gazdinstava,predstavqaju pogodnost za razvijawe oveproizvodwe. Me}utim, kao i uvek, novac je veliki,iako ne i jedini problem. Prema studiji Na-cionalnog udruèwa za razvoj organskeproizvodwe, pored ograni~ewa kapitala na svimnivoima vrednosnog lanca, problem su i lo{a or-ganizacija u~esnika du ̀tog lanca, kao i nedostatakznawa kod samih proizvo|a~a u pogledu za{tite,preventivnih mera, ishrane zemqi{ta i sortirawarobe.îwenica je da se najve}i broj poqoprivrednika idaqe oslawa na sopstvena sredstva. Oni smatraju

Ogledno gazdinstvo Du{ana Da~i}a u Krwa~i,koje je ”Poqoindustrija” obi{la sastru~wacima iz Poqoprivredne savetodavnei stru~ne slu`be Padinska Skela, postoji dvegodine. Gazdinstvo je sertifikovala prvadoma}a kontrolna ku}a za organskuproizvodwu OCS (Organic control system), izSubotice. Na wemu je staklenik od 1.000metara kvadratnih i farma koka nosiqa.Du{an gazdinstvo vodi sa bratom i kaè dase jo{ uvek "traè", ne znaju da li }e se de-finitivno baviti sto~arskom, ratarskom ilipovrtarskom proizvodwom. Do{li su iz drugihzanimawa, samouki su, a jedina pomo} im jeinternet. Plan je da eksperimenti{u tri go-dine. Za sada je tu proizvodwa povr}a ustarom tipu staklenika, uvezenom izHolandije, koji sen~e redusolom. Rasadpovr}a proizvode sami, a kompletnaproizvodwa je unapred prodata. Na farmi je, u objektu veli~ine 45 metarakvadratnih, i jato od 200 koka nosiqa. Jato

se eksploati{e ve} drugu godinu, a postotaknosivosti posle mitarewa je 70 odsto. Kadase jato istro{i, plan je da se farma pretvoriu farmu tovnih pili}a. Koncentrovanu hranuza koke prave sami. Premiks se uvozi iz Aus-trije. I jaja su, kao i povr}e, unapred pro-data, po ceni od 30 dinara po komadu.Iako je u planu izgradwa nove farme u seluDubqe kod Svilajnca i pove}awe proizvodwejaja, Du{an ne ra~una na izvoz, naro~ito uzemqe EU. Srpska jaja se za sada izvoze samou zemqe CEFTA i jo{ dugo se ne}e na}i urafovima evropskih prodavnica. Za to jemnogo razloga, a jedan od wih je i kontrola nasalmonelu. Kod nas se ispitivawa na ovu bak-teriju obavqaju u skladu sa nacionalnim za-konodavstvom, ali kontrola koja se ovde radiodavno je izba~ena iz upotrebe u EU. Kada sestandardi budu uskladili, bi}e mogu} i izvoz,a dotle }e se, vaqda, pove}ati i brojproizvo|a~a i koli~ina robe koju }emo mo}ida ponudimo. D. T.

lista. Ako je usev 5-10 centimetra, to-leri{e se vi{e od 20 imaga pokvadratnom metru.Sa~uvati kvalitet i prinos prvog a idrugog otkosa je najva`niji zadatak ustrategiji za{tite lucerke. U prole}e,kada lucerka po~iwe intenzivno daraste, obilazak poqa sa lucerkom ipra}ewe pojave lucerkine bube je

RE^ STRU^WAKA 17

Lucerkina buba (Phytodecta fornicata)je najzna~ajnija {teto~ina lucerke.Monofagna je vrsta, {to zna~i da na-pada samo lucerku. Ima jednu gen-eraciju godi{we.Prezimqava u stadijumu odraslog in-sekta u zemqi{tu, a u prole}e se po-javquje kada temperatura vazduhapre|e 10 stepeni Celzijusa. @enkapolaè jaja u toku aprila i majameseca, na dowe li{}e lucerke. Em-brionalno razvi}e traje 6-9 dana,stadijum larve oko 15, kada se povla~eu zemqi{te u stadijum lutke 8-14dana. Novi odrasli insekti pojavqujuse sredinom juna, hrane se 2-3 nedeqei potom se povla~e u zemqi{te radiprezimqavawa. Najja~i napad ove {teto~ine je predprvi otkos. Larve su jo{ {tetnije, oneogole stabqike ili zaga|uju izmetompreostalo li{}e, pa nije ukusna zasto~nu ishranu. Smawewe prinosa ze-

lene mase prvog otkosa moè biti 30-50 odsto. [teta se ogleda i u opadawukvaliteta lucerke, gubitkom wenehranqive vrednosti za 13-50 odsto.Ekonomski opravdano hemijsko suzbi-jawe je kada u po~etku razvijawa iz-danaka ima pet i vi{e imaga po metrukvadratnom ili preko 10 imaga pometru kvadratnom kad biqke imaju 1-3

LUCERKINA BUBAobavezno. Ukoliko se primete odrasliprimerci, ne treba ~ekati, ve} delo-vati dok nije kasno.Ukoliko je vreme zako{ewe ve} blizu, pokositi lucerku{to pre. U protivnom, odmah uraditihemijski tretman, pri ~emu trebavoditi ra~una o karenci preparata.Obi~no je to najmawe dve nedeqe preplanirane kosidbe, i to u zavisnostiod preparata koji }emo koristiti. Zaovu svrhu, registrovani su preparatina bazi malationa, fosalona, i sl. Ususednim zemqama, za ovu svrhu reg-istrovani su jo{ i cipermetrin,deltametrin, acetamiprid, lambda ci-halotrin, i sl. Ukoliko se ne uradi prvi tretman,nego se lucerka pokosi ranije, ili akose napad primeti u toku prvog ko{ewa,obavezno je izvr{iti hemijski tretmanodmah nakon prvog otkosa.

Mr Eleonora ON] JOVANOVI]

postavqaju se zamena lo{e tehni~keopreme i starih objekata. U slu~aju dase poqoprivredni proizvo|a~iodlu~e da investiraju u novi traktor,potrebno je da znaju da se moè kupititraktor maksimalne snage do 100 ks. Kada se radi o sektoru proizvodwemleka, ciq je da se prvenstveno po-mogne malim i sredwim odrìvimgazdinstvima koja proizvode mleko(od 20 do 300 krava), kako bidostigla standarde u pogledukvaliteta proizvodwe mleka i dobro-biti ìvotiwa.U sektoru proizvodwe mesa ciq je dase prvenstveno pomogne odrìvimmalim i sredwim gazdinstvima (20 do1.000 goveda, 150 do 1.000 ovaca ikoza, 100 do 10.000 sviwa, 4.000 do50.000 brojlera), kako bi dostiglastandarde koji se odnose na dobrobitìvotiwa i za{titu ̀ ivotne sredine.Prilikom konkurisawa poqo-privredni proizvo|a~ treba da

Zajedni~ka poqoprivredna politikapredstavqa jednu od najzna~ajnijihpolitika EU. Iz buxeta EU senajzna~ajnija sredstva izdvajaju zaweno sprovo|ewe i ja~awe pozicijepoqoprivrednih proizvo|a~a u svimsektorima proizvodwe. Pored finansijske pomo}i, za poqo-privredne proizvo|a~e unutar EUobezbe|uju se i sredstva za pomo} po-qoprivrednicima iz zemaqa kojeimaju status kandidata za ~lanstvo uEU. Kroz sredstva iz pretpristupnihfondova Srbiji je opredeqeno 175miliona evra bespovratnih sred-stava koja su namewena dostizawustandarda kvaliteta i pove}awukonkurentnosti poqoprivrednog sek-tora. Navedena sredstva }e biti re-alizovana kroz IPARD program do2020. godine. Ciq pomo}i EU je dapodrì uskla|ivawe srpske poqo-privredne politike sa Zajedni~kompoqoprivrednom politikom (ZPP), da

doprinese stvarawu konkurentnog,odrìvog i efikasnog poqo-privrednog sektora, odràvaju}i ru-ralne zajednice ̀ ivim i da poboq{abezbednost hrane, veterinarske i fi-tosanitarne propise, kao i zdravqeìvotiwa i biqaka.U narednom periodu bi}e raspisaniprvi konkursi koji se odnose na in-vesticije u fizi~ku imovinu poqo-privrednih gazdinstava.Poqoprivredni proizvo|a~i }e poovim konkursima mo}i da ostvarepovra}aje u iznosu od 60 odsto odukupne vrednosti investicije koju re-alizuju. Ova mera osmi{qena je dapodstakne investirawe u objekte, meh-anizaciju, opremu i tehnologiju, kakobi se omogu}io razvoj produktivnostii efikasnosti, uz zadràvawe stan-darda EU za proizvodwu, posebno udomenu javnog zdravqa, za{tite ìv-otne sredine, dobrobiti ìvotiwa iza{tite na radu. Kao prioritet

DOSTIZAWE STANDARDAKVALITETA KROZ IPARD PROGRAM

dokaè ekonomsku odrìvost svojeproizvodwe kroz izradu biznisplana. Kada se radi o investicijamado 50.000 evra, onda se uz aplika-cioni obrazac prilaè pojednos-tavqen biznis plan, koji treba da dasliku o proizvodnoj strukturi nagazdinstvu i kako }e planirana inves-ticija unaprediti ve} postoje}e iotvoriti nove linije proizvodwe.Najkasnije do kona~ne isplate inves-ticije, celo gazdinstvo mora da is-puni odgovaraju}e minimalnenacionalne standarde koji su nasnazi u vezi sa za{titom ìvotnesredine i dobrobiti ìvotiwa. U tusvrhu, podnosilac treba da obezbedikao obavezan deo zahteva za kona~nuisplatu potvrdu od nacionalnih or-gana nadle`nih za veterinu i ̀ ivotnusredinu, koja potvr|uje da su svivaè}i minimalni nacionalni stan-dardi ispo{tovani.

Todo TERZI], dipl.in`.

ni to nije nikada dovedeno u pitawe, to jest,dozvoqeno je da se u varijantama normativnoodre|uju pravopisna pravila. - Onih 30 odsto stavova u “Deklaraciji” svodise na zahtev da varijante budu ravnopravne. Tou nauci nije prihvatqivo i nema potrebe da seprevodi sa jedne varijante na drugu, na primersa srpskog na bosanski i obrnuto. Mawinskevarijante jednog jezika mogu imati simboli~ku,

ali ne i komunikativnu funkciju, ukoliko su po-dudarni sa ve}inskim jezikom. Kako bi“crnogorski”, koji je nastao 2004. godine,mogao da bude ravnopravan sa srpskim jezikom,~ija se godina nastanka ne moè utvrditi, a izkoga su nastale ostale varijante? Mo`da smonekada imali interes da potisnemo vlastitu is-toriju zarad bratstva i jedinstva. To sada nijeslu~aj - kaè profesor Kova~evi}.

Protivnici “Deklaracije” su sve institucijekoje se bave srpskim jezikom, Matica srpska,Vukova zadu`bina, Odbor za standardizacijusrpskog jezika... Nema raskola u srpskojfilologiji kada je u pitawu stav prema“Deklaraciji”, re~eno je u SKZ.

Ukoliko bude prihva}ena “Deklaracija o za-jedni~kom jeziku”, donesena 30. marta ove go-dine u Sarajevu, bi}e izjedna~ene sve postoje}estandardne varijante: srpska, hrvatska,bo{wa~ka (bosanska) i crnogorska. Ne moè sejedna od wih smatrati jezikom, a druge varijan-tama tog jezika. Sve }e dobiti status jezika, ato zna~i da }e Miroslavqevo jevan|eqe,Poveqa Kulina Bana i ostali srpski istorijskispomenici biti nasle|e ne samo Srba, nego iHrvata, Bo{waka i Crnogoraca, saop{teno jena konferenciji za novinare 13. aprila u Srp-skoj kwièvnoj zadruzi (SKZ).

Predsednik Odbora za srpski jezik SKZ, pro-fesor dr Milo{ Kova~evi}, istakao je da jeciq Deklaracije da se ukine srpski jezik i srp-ski narod u BiH i Crnoj Gori, a ve} odavno jeizgubqen srpski jezik u Hrvatskoj. Potrebno jeda se re{i srpsko jezi~ko pitawe u pomenutimdràvama, po{to je pitawe srpskog jezika uHrvatskoj odavno re{eno. Srpsko ime je

KULTURA18

ODBOR ZA SRPSKI JEZIK SKZ O “DEKLARACIJI O ZAJEDNI^KOM JEZIKU”

Vera PONTI

PRISVAJAWE BA[TINEizbrisano, a hrvatski jezik priznat kao 24.jezik Evropske unije (EU). Kada Srbija budeulazila u EU, onda }e joj biti potreban glasHrvata za priznavawe srpskog jezika. Po{to sure{ili pitawe naziva svog jezika, Hrvate sadainteresuje kako da Bo{waci i Crnogorci re{esrpsko jezi~ko pitawe na svojoj teritoriji. Zbogtoga su hrvatski lingvisti napisali gramatikui pravopis “bosanskog” i “crnogorskog” jezika. - Kakav je to apsurd da od Hrvata, ~ija je vari-janta nastala od srpskog, traìte priznawesrpskog jezika? Ispada da sve {to je prekoDrine ne pripada srpskom jeziku i srpskomnarodu. Ako tvrdite da nema sporewa unazivima, za{to ne priznate istorijske~iwenice? Da se jezik Srba zove srpski, a nezajedni~ki, jezik Hrvata srpski, sa hrvatskimnormativnim naznakama, jezik Bo{waka srpski,sa bosanskim naznakama i jezik Crnogoracasrpski, sa crnogorskim naznakama. Polingvisti~kim kriterijuma jedino bi srpskiuìvao status jezika, a sve ostalo su politi~kevarijante srpskog jezika, nazvane ovako ilionako – kazao je Kova~evi}. Me|u deset hiqada potpisnika “Deklaracije”najvi{e ih je iz BiH i Crne Gore, a nemalingvista iz Srbije i Hrvatske. Uglavnom su za-seweni ~iwenicama po{to je “Deklaracija” 70odsto nau~no utemeqena. Re~ je o stavovimasrpske filologije od Vuka Karaxi}a dodana{wih dana i to niko ne spori. Da je upitawu jedan jezik, to Srbi nikada nisudovodili u pitawe. Da je policentri~an jezik

Osnovni ciq je da se Srbi u BiH i Crnoj Gori prevedu u Bosance i Crnogorce i ukine srpski jezik u tim dràvama

BEZIMENI NARODDa je sve na korist na{e {tete potvr-dio je Nemac Fos sa Humboltovog uni-verziteta povodom dono{ewa“Deklaracije”. On je javno rekao davarijante mogu postojati ukoliko se znana kom jeziku se govori. Ne moè pos-tojati varijanta, ako ne znate koji jejezik u pitawu? U “Deklaraciji” nepomiwu ime jezika, nazivaju gazajedni~kim. Govore o varijantamanekog nepostoje}eg, jezika bez imena,kojim govori neki bezimeni narod.

ZMAJEVO ZAVE[TAWE

Na konferenciji za novinare glumicaEmilija Nestorovi} pro~itala je dvepesme Jovana Jovanovi}a Zmaja, os-niva~a SKZ, koje govore o lepoti srp-skog jezika. Jedna od wih “Srpski jezik”,iz 1890. godine, kazuje da je za pesnikajezik rajski i nebeski. Ne zbog toga {towime zbori raja, nego wegova majka ivoqena èna. Milozvu~an je pa moèda vida rane i le~i bolesne, a svakogre{i ko ga zove zemaqskim, a ne we-govim pravim imenom, misli Zmaj.

NEGIRAWE ISTORIJETvorci “Deklaracije” su nevladine or-ganizacije: sarajevski PEN Centar,splitska udruga “Kurs”, podgori~ki“Centar za gra|ansko obrazovawe” ibeogradsko udruèwe “Krokodil”.Svako ko se bavi lingvistikom ilifilologijom zna koliko je i kakvofilolo{ko utemeqewe navedenih orga-nizacija. Zaseweni nau~nim ~iweni-cama da je re~ o jednom jeziku i da namne treba prevodilac, oni ne vide da jeciq i smisao “Deklaracije” negiraweistorijskog utemeqewa i aktuelnog sta-tusa srpskog kwièvnog jezika, zakqu~cisu Odbora za srpski jezik SKZ.

JEDINSTVENI ]IRILI^NI SPOMENIK IZ 12. VEKA: Miroslavovo jevan|eqe

19ZDRAVQE

Vera PONTI

Na nedavno odrànom Prole}nom festivaluzdravqa u Domu sindikata u Beogradu zapaènopredavawe o “[titastoj `lezdi u prole}e”imala je profesorka dr Milka Drezgi}, in-ternista-endokrinolog, redovna profesorka in-terne medicine na Medicinskom fakultetu uBeogradu.

[titasta `lezda se nalazi na predwoj stranivrata, ima oblik leptira i pokriva grkqan. Kadaje wena funkcija smawena ili pove}ana nemoèmo pouzdano da znamo? Promene koje sede{avaju na woj su vrlo uo~qive, pa endokri-nolozi daju dijagnozu putem pogleda. Ali,oboleli ne odlaze kod lekara jer nemaju tegobe.Ako stanete pred ogledalo i progutate ne{to,treba da vidite samo jabu~icu na vratu koja sekre}e prilikom gutawa. Kasna jesen i rano prole}e su periodi veoma~estih virusnih infekcija. Virusi su najve}i im-

itatori u ìvom svetu. Kad u|u u telo pokazujuznake ja~eg ili slabijeg gripa. Kod nekog se loci-raju na gu{tera~i, pa se osoba razboli od{e}erne bolesti. To je naj~e{}e slu~aj kodmladih osoba. -Virus moè da se locira i na {titastoj `lezdii prevari organizam. pa umesto da napravi an-titela na virus, on napravi antitela na sop-stvene }elije. Te infekcije se uglavnom neprime}uju. êsto se de{ava da pacijenti lutajuod jednog do drugog specijaliste ba{ zbog ne-specifi~nih tegoba. I na kraju kad je ve}izraèna klini~ka slika dolaze kod nas en-dokrinologa – obja{wava prof. Drezgi}skrivenu prirodu bolesti. Poreme}aj {titaste `lezde moè da bude di-fuzan, da oba dela budu uve}ana, levi i desni,ili samo jedan deo. To moè da dovede dopromene na o~ima, kada mlada osoba gleda kaoda je upla{ena. Kod starijih osoba o~ne jabu~icesu izbo~ene, a to se de{ava kod autoimunih obo-qewa `lezde, kod pove}ane funkcije, {to senaziva Bazedovqevom bole{}u. Doktorka je navela jedan primer iz prakse kojije ukazao na smawenu funkciju `lezde. Jednamlada ̀ ena od 16 godina do{la je na pregled koddoktorke Drezgi} po uputau dermatologa zbogopadawa kose i }elavosti. -Postavqena joj je dijagnoza te{ke hipotireoze -smawene funkcije {titaste `lezde. Danas taosoba ima 33 godine, rodila je troje dece i pot-puno izgubila kosu, obrve i maqavost ~itavogtela. Ima difuzno pove}anu {titnu ̀ lezdu i sig-urno primeti kad proguta da se ne{to pomera navratu, a nije jabu~ica. Javila se lekaru zbogdrhtavice, nervoze, histeri~nog pona{awa,ubrzanog rada srca, znojewa, a ne zbog uve}ane

POSPANOST ZNAK BOLESTIPROF. DR MILKA DREZGI], INTERNISTA-ENDOKRINOLOG, O [TITASTOJ @LEZDI U PROLE]E

Drhtavica, nervoza, histeri~no pona{awe, ubrzan rad srca i poja~ano znojewe, mogu da ukaù na poreme}en rad ̀ lezde

{titaste `lezde – otkriva prof. Drezgi} simp-tome smawene funkcije. Kako ih prepoznati? Kad osoba zaspi u svakompoloàju, onda je sigurno do{lo do poreme}aja.Tako se desilo da se jedan pacijent le~io od us-porenog rada srca, a u osnovi je bio endorki-nolo{ko oboqewe. Tako pacijenta le~e od

bolesnog grla, po{to je imao upaqeno grlo ioteàno gutao, a bolele su ga i u{i. Prepi{u muantibiotike, ali oni ne mogu da uni{te virus na{titastoj `lezdi. Da je u pitawu virusno obo-qewe moète primetiti po blago povi{enoj tem-peraturi od 37 sa jedan i 37 sa dva stepena.Malaksali ste, brè se zamarate, va{e srceubrzano radi.

De{ava se kod mladih èna posle poro|aja dado|e do zapaqewa {titaste `lezde, koje je izaz-vano virusom, naro~ito Koksaki virusom.Porodiqa ose}a stalan umor, a zapaqewe moèda traje dva do tri meseca bez bolova, sapomenutim simptomima. -Nije bitno koji je virus u pitawu, ali je dijag-noza jasna. Ako su bakterije u pitawu potrebnoje na}i izaziva~a poreme}ene funkcije{titwa~e. Ha{imoto sindrom, kada antitela na-padaju {titastu `lezdu, je pet puta ~e{}i kodèna nego kod mu{karaca. Svaki ~ovek imadruga~ije simptome oboqewa {titaste `lezde –zakqu~ila je prof. Drezgi}.

ISHRANOM DO OPORAVKAAronija reguli{e rad {titaste `lezde,posebno kod ̀ ena u menopoauzi kod kojihdolazi i do poreme}aja hormona. Moèse koristiti u vidu soka, ~aja, xemova...âj od naseckanog sveèg |umbira, kojiste zasladili medom, jedan je od prirod-nih preparata koji mogu pomo}i u nor-malnom funkcionisawu {titaste`lezde. ûvarku}a u medu tako|e reg-uli{e rad pomenute `lezde. Oko 750grama listova ~uvarku}e sameqite ipome{ajte sa kilogramom meda. Uzimajtejednu ka{iku smese ujutru na prazanstomak, a onda i tokom dana jednu do dveka{ike.

UBRZAN RAD-bol pri gutawu-crvenilo-uve}awe `lezde-nervoza, znojewe, pove}anatelesna temperatura, drhtavicaruku-ubrzan rad srca

SMAWENA FUNKCIJA-pospanost-malaksalost, zaboravnost. - glavoboqa-krtost noktiju, pritisak 150 sa100, puls 60.-uzimati vitamin De.

ARONIJA REGULI[E RAD @LEZDE

ÛVARKU]A

100 g pikantne kobasice (kulen i sl.),500 ml paradajz sosa, 200 g pelata,2 ka{ike {e}era, 1 ka{i~ica belogluka u granulama, 1 glavica crnogluka, 1 ka{i~ica suvog bosiqka, 350g fusili testenine, 200 g mocarele,100 g parmezana, so, biber.

Priprema: Na malo maslinovog uqaizdinstati crni luk, dodati mlevenomeso, pa pred kraj ubaciti i sitnoseckanu kobasicu. Kada meso po~ne dapu{ta sokove, dodati beli luk, pa kadpusti miris, sipati paradajz sok ipelat. Ostaviti da provri, dodati{e}er, so, biber, bosiqak. Ubacitii skuvanu testeninu, ostaviti da svezajedno kr~ka jo{ pet minuta, paskloniti sa vatre i dok je jo{ vru}epreko izmrviti mocarelu i parmezan.

MAFINI SA XEMOM Potrebno je: 3 jajeta, 6 ka{ika{e}era, 1 kesica vanilin {e}era,malo cimeta, 1 decilitar uqa, 2decilitra mleka, 13 ka{ika bra{na,3 ka{ike griza, kesica pra{ka zapecivo, ka{ika kakao praha, xem (ka-jsija, jagoda, {qiva...). Priprema: Penasto umutiti jaja sa{e}erom i vanilin {e}erom. Uumu}ena jaja dodati uqe, mleko,cimet, griz i bra{no pome{ano sapra{kom za pecivo. Sve dobro sje-diniti. Smesu podeliti na dva dela,pa u jedan dodati kakao. U pleh zamafine staviti papirne korpice, azatim u svaku sipati ùtu smesu dotre}ine kalupa. Preko toga stavitipo pola ka{i~ice xema, pa odozgosipati tamno testo, da prekrije xem.Mafine pe}i oko 20 minuta na 200stepeni, u prethodno zagrejanojpe}nici. Pe~ene mafine ostaviti dase ohlade, a zatim ih izvaditi iz pa-pirnih korpica.

TRPEZA20

PROLE]NI ZALOGAJI

Priredila: Dejana TO[I]

Iza nas je zima, period kada se jela„ja~a“ i mawe raznovrsna hrana. Zatoje u prole}e va`no probuditi organi-zam i po~astiti ga novim, sveìm,zdravijim namirnicama, koje sadastiù iz prirode.

TART OD BROKOLIJA Za podlogu: 350 g mlevenog me{anogmesa, 100 g mesnate slanineﾧ, 1 crniluk, sitno seckan, malo vegete,per{una, soli i bibera, 2 jajaﾧ, maloaleve paprikeﾧ, prezle po potrebi. Za fil: 1 glavica brokolija, malosoliﾧ, 2 jajaﾧ, oko 200 ml mlekaﾧ, 50g parmezanaﾧ , 50 g otopqenogmaslacaﾧZa venac: 4 krompira sredweveli~ineﾧ, malo soliﾧ, 50 g maslacaﾧ,malo mlekaﾧ. Priprema: Brokoli i krompir skuvatizasebno. Brokoli ne kuvati dugo, samodok ne omek{a. Krompir skuvati kaoza pire. Izmesiti meso sa za~inima,seckanim slaninom i jajima. Dodationoliko prezli koliko je dovoqno dadobijete masu nalik testu. Od kuvanogkrompira napraviti pire. Dodati to-

liko maslaca i mleka da dobije kre-mastu smesu.Smesu od mesa staviti u vatrostalnuposudu koju ste prethodno dobro pod-mazali i posuli prezlama. Povr}eprocediti, po potrebi naseckati ipore|ati preko mesa, ali ostavqatirazmak do ivice posude od oko 2 cen-timetra. Pire staviti u {pricvre}icu i na{pricati venac upraznom prostoru izme|u ivice posudei povr}a. Izme{ati jaja, mleko iparmezan i preliti preko povr}a.Staviti da se pe~e na 200 stepeni oko25 minuta. Gotov tart prelitiotopqenim maslacem, se}i na par~i}ei posuti rendanim ka~kavaqem.JAJA U SPANA]U I PEÛRKAMAPotrebno je: 1 kg spana}a, 200 g{ampiwona, 1 crni luk, 3 ~ena belogluka, pola glavice karfiola, 10 suvihvrgawa, uqe, so, biber, per{un,muskatni orah (po ̀ eqi).Priprema: Karfiol i vrgawe skuvati,izmiksati i za~initi po ukusu. Izdin-stati iseckani crni i beli luk, pa do-dati {ampiwone iseckane na listi}ei dinstati dok ne omek{aju. Spana}

skuvati, iseckati i dodati u dinstanepe~urke, a zatim u to ume{ati miksanikarfiol i vrgaw. Za~initi. U smesinapraviti udubqewa, u svako stavitipo jedno jaje i malo posoliti. Pe}i uzagrejanoj rerni na 180 stepenidvadesetak minuta.

POHOVANE PUWENE TIKVICEPotrebno je: 2 tikvice, 2 jajeta, 100g prezli, 200 g pile}ih ili }ure}ihprsa (moè i {unka), 1 crvena pa-prika, 100 g ka~kavaqa, 100 g ma-joneza, 3-4 kisela krastavca, so,biber, bra{no, prezle, uqe. Oqu{titi tikvice, prese}i ih poduìni, ka{ikom izvaditi semenke iposoliti ih. Iseckati papriku,ka~kavaq i pile}a prsa. Unutra{wideo tikvice napuniti nadevom, prek-lopiti drugom polovinom i uvaqatiprvo u bra{no, zatim u umu}ena jaja(malo posoqena), pa u prezle. Tikviceprìti sa svake strane po 3-4 minutana sredwoj temperaturi, dok ne po-rumene. Ocediti ih na ubrusu. Ma-jonez pome{ati sa komadi}imakiselog krastavca i preliti preko go-tovih tikvica.

PILE]E LOPTICEPotrebno je: 500 g pile}eg mesa, 1glavica crnog luka, 1 jaje, 3 ~enabelog luka, 200 ml pavlake za ku-vawe, 150 gr tvrdog sira, so i biberpo ukusu.Priprema: Pile}e meso iseckati namawe kockice, dodati iseckan crniluk, so, biber, jaje, dobro prome{atii napraviti loptice. Pe}i u zagre-janoj rerni na 180 stepeni, 10-15minuta. U me|uvremenu pripremitinadev: narendati sir i pome{ati sapavlakom i isitwenim belim lukom.Izvaditi iz rerne sud sa lopticamai preliti pripremqenom smesom.Vratiti u rernu na jo{ 15-20 minuta.

PICA PASTAPotrebno je: 250 g mlevenog mesa,

da drnda{ vunu”. U vrtu pored zgradebio je vodoskok sa jezercetom, adanas je sve pusto i tu`no, tako da sumoji prijateqi Vladimir Jovi}evi}Jov i wegova supruga Tawa skorozaplakali od tuge kada su videli pustmlin. U Mokrinu je bio obi~aj damalu decu, mla|u od sedam godina,stavqaju sa desne strane oltarskihdveri, desno od Bo`jeg srca jer suona miqenici Boìji. Mali{animai roditeqima bih poru~io da nezaborave da je lep{e imati bra}u isestre nego biti sam.* Kako ste postali u~eni pro-fesor iz R{umove TV serije“Fore i fazoni?”- Quba R{umovi} je pre 19 godinatraìo glumca za ulogu ra{~upanogpronalaza~a – klovna koji je vikao:“Prona{ao sam, prona{ao sam!”Videli su me da pravim ku}u odblata i da volim decu. Tako sampostao glumac u de~ijim serijama.

HRONIKA 21

Publicista, kwièvnik, novinar,penzionisani radnik TelevizijeBeograd, Ra{a Popov (71) danas jeu~eni profesor iz R{umove TV ser-ije “Fore i fazoni”. Novinarskizanat ispekao je u Radio Beogradukod Mi{e Markovi}a, koga su zvaliMi}a mleko, jer je bio ~ist kaoapoteka. Veli da je dobio oreolpametnog ~oveka dok je prationau~ne skupove i izve{tavao naradiju.U burno vreme leta 1968. godinebio je voditeq dnevnika, ali je zbogdemonstranata koji su vikali: “Re-portere na bandere” morao da na-pusti taj posao. Kaè da je za petnedeqa, koliko je bio voditeq,doìveo toliku slavu da su ga se-qaci zvali da bude wihov gost nagozbama.Ima dvoje dece i troje unu~i}a. SinBojan je je sve{tenik u Australiji, ak}erka Dijana je ikonopisac i ilus-trator. Do sada je objavio 10 kwiga,tri kwige za decu i sedam kwiga zaodrasle. Svako jutro u sedam sati ipetnaest minuta na RTS-u Ra{aPopov i glumac Milenko

Zabla}anski, na {aqiv na~inreklamiraju veliki leksikon stranihizraza od 80.000 re~i, autoraIvana Klajna i Milana [ipke, kojijo{ nije iza{ao iz {tampe.* Nedavno je iza{la va{anova kwiga “Bio sam sre}ankow”, roman o detiwstvu naselu. Kako danas gledate na tovreme?- Deca u Banatu su se najradijeigrala “kowa”, sada{wa deca to neznaju. Iz detiwstva sam u velegradponeo se}awe na mokrinski mlin icrkvu “Svetog arhan|ela Mihajla”.Rodio sam se 26. juna 1933. godineu upravnoj zgradi seoskog mlina uMokrinu, u veoma lepoj vili.Mokrin je nekada bio bogato selo -varo{ica sa 17.000 ovaca napa{wacima i “drndarnicama" gde sedrndala vuna. Sada ima samo oko~etiri i po hiqade ovaca. Kad vasdanas neko gwavi vi kaète: “Nemoj

Vera PONTI

PISALI SMO NEKADA...Povodom nedavne smrti Ra{e Popova, u~enog profesora iz TV serije “Fore i fazoni”, publiciste, novinara i pisca,

objavqujemo razgovor sa wim koji smo objavili u decembru 2008. godine.

ZAGREJAO DE^JASRCA

RA[A POPOV – UÊNI PROFESOR IZ TV SERIJE “FORE I FAZONI”

Nedavno je iza{la moja kratka bi-ografija u “JU mitologiji”. U wojpi{e da sam ja doneo globus u tele-vizijski dnevnik i da sam poznat potome {to me je udarila cigla u glavu.Quba je udesio u jednoj seriji da jaidem pored jednog zida, a asistentsnimateqa je pored moje glave baciociglu i ja sam pao koliko sam dug.Otkri}u vam jednu tajnu, cigla jebila od stiropora.* Zbog ~ega je va{a drama“Novi ~ovek na cvetnom trgu”zabrawena?- To je bila drama protiv kultali~nosti. Odigrana je jedna pred-stava u Studentskom teatru. Narodse smejao ~ini mi se vi{e nego naNu{i}evim komadima. Taman sampomislio da }u postati poznatikomediograf, ali je komadzabrawen 1962. godine. Rekli sunam da ako priredimo reprizu sve}e nas strpati u bajbokanu. Napisaosam dramu o tome kako su gradilijedan spomenik novom ~oveku.Traìli su da mu svi gra|ani odajupo{tovawe i da ga oboàvaju.Nedavno sam napisao komediju kojase zove “Politi~ki robot”, ne znamda li }e neko hteti da je prikaè nasceni. Kad jednom propadnete kaokomediograf, te{ko je da vas ponovoprihvate, jer qudi ne volepropalitete.*Va{ biograf }e se dobronamu~iti da prikupi sve {toste napisali do sada idemistifikuje sve va{e ro-mane?- To je ta~no. To {to sam napisao zaradio i televiziju (oko 500 TVemisija) oti{lo je u etar, vetar jeodneo. Dvanaest godina sam naradiju bio {aqivi kozer. Sve{aqive tekstove sam sa~uvao.@ivim u stanu sa suprugom Radojkomi sa vi{e od 5.000 kwiga. Kupovalismo kwige, a nikada nismo kupili au-tomobil.* Snimali ste TV emisiju o jed-noj farmi u PKB-u.- Za nau~ni program TV Beograd sni-mao sam jednu emisiju o sto~arskojproizvodwi u PKB-u, pre petnaestgodina. Ne se}am se na kojoj farmisam bio. Jedan profesor veterinarnam je pri~ao o ve{ta~kom oseme-wavawu, od tada je meni ào kravakoje su ostale bez bikova.

NESU\ENI KOMEDIJOGRAF: Ra{a Popov

REKLAME22

* pripajawu zajedni~ke prostorije sused-nom stanu, odnosno poslovnoj pros-toriji.Skup{tina zgrade moè odlu~iti da overadove izvodi neko od vlasnika stanovaili tre}e lice, ukoliko niko od vlasnikanije za to zainteresovan. Ugovor izme|uinvestitora i stambene zgrade sezakqu~uje u pismenoj formi i overava. Da bi ovakav ugovor mogao da se overi,neophodno je da postoji saglasnostve}ine eta`nih vlasnika i da skup{tinastanara donese posebnu odluku. Q. R.

Zarad re{avawa stambenog problemaili pro{irewa postoje}eg stana,gra|ani ~esto poseù za zajedni~kimprostorom zgrade. Ti prostori, posebnona atraktivnim lokacijama, intere-santni su i pojedinim investitorima.Ukoliko ste odlu~ili da svoj stambeniproblem re{ite na ovaj na~in ili da in-vestirate, stru~waci za prometnepokretnosti vas upoznaju sa bitnim za-konskim odredbama, kojima je regulisanaova oblast.

PRETVARAWE TAVANSKOGPROSTORA I PRETVARAWE IPRIPAJAWE ZAJEDNI^KIHPROSTORIJA STAMBENOM

PROSTORUEta`ni vlasnik je vlasnik stana i drugihposebnih delova u stambenoj zgradi. Tomoè biti fizi~ko ili pravno lice, kojeima pravo svojine na posebnom,fizi~kom delu stambene zgrade. Svojinana posebnom delu zgrade moè postojatina stanu, poslovnom prostoru, garaìili gara`nom mestu. Na zajedni~kim de-lovima zgrade i ure|ajima u zgradi,eta`ni vlasnici imaju pravo zajedni~ke,nedeqive svojine.U zajedni~ke delove zgrade spadaju i za-jedni~ke prostorije zgrade, stepeni{ta,zajedni~ki hodnik, podrumski prostor,

ve{ernica, potkrovqe ili tavan.Skup{tina zgrade moè dati saglasnostza formirawe stambenog prostora nazajedni~kom delu zgrade pod zakonompropisanim uslovima.Skup{tina zgrade ve}inom od ukupnogbroja ~lanova moè doneti odluku o:* sanaciji krova kojom se moè izgra-diti, odnosno adaptirati novi stan,iznad ravnog krova ili u okviru krovnekonstrukcije,* pretvarawu zajedni~ke prostorije ustan ili poslovni prostor,

PROMET NEPOKRETNOSTIPITALI STE NAS...

PLAKETA “28. APRIL”DRAGANU MILETI]U

Povodom Dana bezbednosti izdravqa na radu na 11. Save-tovawu o “Prakti~nim pitaw-ima primene propisa u oblastibezbednosti i zdravqa na radu(BZR), koje je odràno 25.aprila u hotelu “Palas”,rukovodilac slu`be BZR u PKB-u Dragan Mileti} dobio jePlaketu “28. april” za dopri-nos, rezultate i zasluge upomenutoj slu`bi. Re~ je o na-cionalnom priznawu koje dod-equje Uprava za BZRMinistarstva za rad,zapo{qavawe, bora~ka i so-cijalna pitawa Republike Sr-bije. Na Savetovawu seraspravqalo o pravilnicimao na~inu pruàwa prvepomo}i, preventivnim meramaza bezbeden rad èna u vremetrudno}e, porodiqa i za-poslenih radnica koje doje detei mladih. Bilo je re~i i o Ure-dbi o preventivnim merama zabezbedan rad pri kori{}ewuo{trih predmeta – medicinskihsredstava u zdravstvenoj delat-nosti. V. P.

23TU, OKO NAS

beogradski polumaraton, stazu dugu 21 kilo-metar. Mislim da sam se za taj podvigpripremao ceo ìvot. Sa ocem sam u~estvovaona takmi~ewima vatrogasaca u PKB-u. To zani-mawe traì stalnu fizi~ku spremnost, kondi-ciju, koncentraciju, pokretqivost isnala`qivost. I pored toga {to je skop~an sabrojnim opasnostima, volim svoj posao –otkriva Igor recept za dug ìvot.Pored spasavawa radnika, naro~ito poslecurewa amonijaka u industrijskom krugu PKB-a,u mlekari i klanici, pre desetak godina, Igorse svakodnevno suo~ava sa nevoqama ritskogìvota. Linija 106 ima isti raspored polazakave} 30 godina. Saobra}a na sat vremena i nemoè da zadovoqi potrebe 1.500 stanovnika Gl-ogowskog rita. Da ~ovek raste i spasava se u isku{ewu pokazaoje Igorov sin Stefan, student sociologije naFilozofskom fakultetu Univerziteta uBeogradu, nekad u~enik generacije, a sada stu-dent sa svim desetkama. Kad isku{ewa svakod-nevnog ìvota u Ritu pre|u meru, Igor poja~atrening, a posle pretr~anih kilometara opa{ekecequ i svoju porodicu iznenadi spremqenimru~kom. V. P.

DARIVAWE RECEPT ZA DUG @IVOT

IGOR ZDRAVKOVI], VATROGASAC - SPASILAC

Priprema se za humanitarnu misiju do 65. godine. Pedest puta je bio davalac krvi Igor Zdravkovi} (49), vatrogasac-spasilac uPKB-u, zdravim stilovima ìvota ve} dvadesetgodina puni }up nacionalnog blaga. Nekada i po~etiri puta godi{we daje krv. Humanost je, ina~e,porodi~na tradicija u domu Zdravkovi}a u Glo-gowskom ritu. Igor je pedeset puta bio dobrovo-qni davalac krvi. Tako je nebrojeno puta spasaoìvot nemo}nima. U èqi da pretekne, ili barsustigne, oca Milivoja, penzionera, nekada{wegvatrogasca u PKB-u, koji je 63 puta darovaodragocenu te~nost, Igor marqivo trenira. Nadase da }e mu Higija, bogiwa zdravqa, dozvolitida krv daruje do 65. godine ̀ ivota i da se po 80put na|e na listi davaoca. Poznato je da lekovidobijeni iz krvi za svaku zemqu predstavqaju na-cionalno bogastvo. U prikupqawu “blaga”Zdravkovi}i su dali svoj doprinos. Darivawe je,svedo~i Igor, oproban recept za dug ìvot. - îwenica da sam dobrovoqni davalac do-prinele su da budem zdrav. Ose}am se fan-tasti~no. Tokom 20 godina radnog staà nisamimao potrebu da idem na bolovawe. Pretr~imdnevno sedam kilometara u lep{em delu Glo-gowskog rita, blizu Hrama Vozdviènija âsnogkrsta, na pomo}nom stadionu fudbalskogigrali{ta “Lepu{nica”. @eqa mi je da istr~im

HUMANOST - PORODI^NATRADICIJA: Igor Zdravkovi} u

“Poqoindustriji”

Documents

2 REKLAME - pkb.rssadr`aj i distribucija, pa smo, na primer, u Obrenovac slali samo one primerke istog broja u kojem se pi{e i o tamo{wim pogonima”, ka`e Ste-vanovi} za “Politiku”