2 UF 2010

Razvoj farmaceutske profesije Razvoj farmacije kao naune discipline Najvanija otkria

znaajna za razvoj farmacije

Uvod u farmaciju br 2 2010 1

Uvod u farmaciju, 2010.

Prof. dr Ljiljana TasiProf. dr Ljiljana TasiDoc. dr Duanka KrajnoviDoc. dr Duanka Krajnovi

ta je farmacija i ime se ona bavi ?


Danas se FARMACIJA moe definisati na dva naina: kao grana ljudskedelatnosti i kao nauka.

Radi se o profesiji odgovornoj za pravilnu i adekvatnu izradu i primenu farmaceutskih proizvoda, kao i za pruanje usluga kojima se postiu najbolji rezultati u leenju, odnosno osigurava i pojedincu i drutvu da koriste lekove na najbolji mogui nain.

Farmacija predstavlja, u osnovi, sistem znanja kojim se prua zdravstvena usluga korienjem saznanja o lekovima i njihovom dejstvu.


Priroda farmaceutske profesije

Zdravstvena profesija (humana profesija)

Drutveno znaajna profesija

Komercijalna profesija


Jedna struka sa vie zanimanja

Farmaceuti-apotekari (apoteke) Farmaceuti-u bolnikim apotekama

Kliniki farmaceuti Farmaceuti u razvoju, proizvodnji, distibuciji i veleprometu lekova

Industrijski farmaceuti Farmaceuti u racionalnoj upotrebi/primeni lekova (drutvo,

pojedinac, zdravstvo, privreda)Farmaceuti visokih performasi i uinka (21 vek)

Farmaceuti-naunici, farmaceuti-nastavnici i farmaceuti-informatiariitd.


FARMACIJA KAO PRIMENJENA NAUKA obuhvata nauna saznanja:

o lekovima i medicinskim sredstvima (razvojem, izradom, ispitivanjem, snabdevanjem, marketingom),

laboratorijskim ispitivanjima (medicinsko-biohemijskim, toksikolokim, sanitarnim, bromatolokim),

o racionalnoj upotrebi lekova i MS(kliniki, socijalni i ekonomski aspekti),

O profesionalnoj kompetentnosti, edukacijama i razvoju farmaceutskih kadrova,


Etimologija rei farmacija


PHARMAKEIAPHARMAKEIA

PHARMAKONPHARMAKON

PHPH--ARAR--MAKIMAKITHOTTHOT, , DUHITDUHIT((oko 3000.g.p.n.e.)oko 3000.g.p.n.e.)

FARMACIJAFARMACIJA

ISCELJUJE

LEK I OTROV

DAVANJE LEKOVA

FARMACEUTSKA VETINA FARMACEUTSKA NAUKA

Na poetku svog razvoja farmacija, analogno medicini, je svoja znanja zasnivala na iskustvu i empiriji, ponekad i mistici, a kasnije se sve vie oslanjala na vetinu i tehniku rada.

Zahvaljujui epohalnim otkriima u oblasti prirodnih nauka, sa razvojem hemije, botanike, farmakognozije i farmakologije, i uz socijalni napredak, farmacija dobija naunu osnovu.


ARS PHARMACEUTICAARS PHARMACEUTICA SCIENSCIENTTIA PHARMACIA PHARMACIIEE(PHARMACEUTICA)(PHARMACEUTICA)

U EMU JE ZNAAJ FARMACIJE KAO GRANE LJUDSKE DELATNOSTI ?

Farmacija je humana i drutveno znaajna zdravstvena delatnost koja doprinosi zatiti i unapreenju zdravlja stanovnitva i prevenciji bolesti.

Ona predstavlja zdravstvenu profesiju koja ima zadatak da obezbedi sigurnu, efektivnu i racionalnuupotrebu lekova i kao takva igra vitalnu ulogu u obezbeivanju zdravstvene zatite irom sveta.


Farmacija doprinosi zatiti i unapreenju zdravlja stanovnitva i prevenciji bolesti kroz

pruanje FZZ, uee u promociji zdravlja, zdravstvenom prosveivanju i podizanju

zdravstvene kulture


Cilj pruanja farmaceutske zdravstvene usluge je:

Promocija zdravlja Prevencija bolesti Leenje bolesti

uz bezbedno i efikasno korienje FP.

TA TO ZNAI ZA PACIJENTA?Uvod u farmaciju br 2 2010 11

POJEDINAC (PACIJENT) DOBIJA

EFIKASNU TERAPIJU SIGURNU TERAPIJU NAJEKONOMINIJU Efektivnu (UINKOVITU) TERAPIJU SA CILJEM

POBOLJANJA KVALITETA IVOTA


Doprinos farmacije u drutvu

Koliko oveanstvo duguje farmaceutima i farmaciji?


Aspirin, soda bikarbona Cola napici


Doprinos farmacije u drutvu

FZZ

Farmacija kao kolevka primenjene hemije

Doprinos farmaceuta razvoju farmakognozije hemiji ivotnih namirnica, toksikologiji, biohemiji osnivanju farmaceutske industrije osnivanju industrije bezalkoholnih gaziranih pia farmaceutskom obrazovanju graanskoj kulturi i razvoju drutva


Farmacija kao kolevka primenjene hemije

farmaceuti postavili temelje primenjenoj hemiji struno obrazovanje u oblasti hemije, aktivno ukljuivanje u istraivaki laboratorijski

rad, razvitak laboratorija,

univerzitetska literatura, farmaceuti kao nauni radnici.



Doprinos Doprinos farmacijefarmacije hemijskoj hemijskoj naucinauci

Mr ph. Pavle Ili

- prvi dravni farmaceut i dravni hemiar u 19. veku u Srbiji- obavio prve strune laboratorijske analize (hemijsko-toksikoloke i medicinsko-biohemijske za potrebe sudskih i dravnih organa)- analize sadraja mineralnih voda (1837. g. Bukovika voda)- osniva prve dravne Hemijske laboratorije 1859.g.


Martin Klaproth

- otac analitike hemije

- vlasnik apoteke u Berlinu

- prvi profesor hemije na Farmaceutskom fakultetu u Berlinu

- pronaao je 7 hemijskih elemenata

- jedan od autora prvog izdanja Pruske farmakopeje iz 1799. g.


Farmaceuti pronalazai Otkrili hemijski elemenat

Godina otkria

William Watson (1715-1787)

platina 1750

Andreas Sigismund Marggraf (1709-1782)

aluminijum 1754

Carl Wilhelm Scheele (1742-1786)

fluor kiseonik

hlor manganbarijum

molibden volfram

1770177117741774 177417781781

Louis Nicolas Vauquelin (1763-1829)

hrom* berilium

17971798

Farmaceuti koji su otkrili hemijske elemente:


Farmaceuti pronalazai Otkrili hemijski elemenat

Godina otkria

Martin Heinrich Klaproth (1742-1786)

cirkonijumurantitan

stroncijum*hrom* telur * cer*

1789178917921793179717981803

Courtois jod 1811

Antoine Jerome Balard (1802-1876)

brom 1826

Carl Ernst Claus(1796-1864)

rutenijum 1845

Hemijske elemente oznaene sa * otkrili su i drugi pronalazai,a da su pritom radili nezavisno jedni od drugih

Carl Wilhelm Scheele

fluor kiseonik*

hlor manganbarijum

molibden volfram

1770177117741774 177417781781


* Joseph Priestly

Farmaceuti kao utemeljivai industrije bezalkoholnih gaziranih pia

Cola - osveavajua pia Soda voda Aparat za izradu soda vode

i gaziranih napitaka


Doprinos Doprinos farmacijefarmacije umetnostiumetnosti

uticaj farmacije na umetnost

uticaj umetnosti na farmaciju



Apoteke su primer, ne samo funkcionalnosti, ve i estetski lepog ugoaja, kako bi svojim izgledom i ureenjem ostavile snaan uticaj na pacijenta.

Cilj apotekara:

sticanje poverenja pacijenta da e u apoteci dobiti pravi, delujui lek

da postignu oseaj strahopotovanja i tajnovitosti kod pacijenata


Muzejska zbirka Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Foto: D. Paroji


Apoteke- mesta okupljanja uenih ljudi, naunika i umetnika- ukrasi, amblemi, table apotekarskih firmi, grbovi

foto: D. Paroji

Simbol farmacije - Avan i tuak

od 13. veka to je statusni simbol apotekara

najee su bili od bronze, gvoa, olova, metala, stakla i drveta, a danas keramiki i porculanski tarionici i pistili

estetska i upotrebna vrednost



Doprinos fDoprinos farmaceutarmaceutaa graanskoj kulturi i graanskoj kulturi i optem optem razvoju drutvarazvoju drutva

objekti literarnih i umetnikih dela

stvaraoci literarnih, umetnikih i muzikih dela- kompozitori, vajari, slikari, pesnici

lanovi dravnih institucija

predstavnici graana

na visokom poloaju u razliitim dravama

U Srbiji farmaceuti:

stvarali literarne klubove

osnivali prve gimnazije za devojke

obuavali metane u kalemljenju voaka

osnivali kulturno-umetnika drutva i muzike sastave

doneli prvi klavir

narodni poslanici


ta je industrijalizacija farmacije ?

Kako su nastale fabrike lekova ?


vetina izrade lekova se seli iz apoteka u laboratorije za mainsku izradu lekova (lekoviti specijaliteti, kozmetiki preparati, lekovite sirovine)

novi lekovi (sinteza novih hemijskih entiteta, izolovani akt. principi), koji se nisu mogli pojedinano izraivati u apotekarskim laboratorijama


EKONOMINIJE

VEI ASORTIMAN I KOLIINA

UJEDNAEN KVALITET

Od rune do mainske izrade lekova


APOTEKA

APOTEKARSKA LABORATORIJA

LABORATORIJA ZA LABORATORIJA ZA MAINSKU IZRADU MAINSKU IZRADU

LEKOVALEKOVA

FABRIKA

Industrijska laboratorija

mnogo je ekonominije i u veim koliinama izraivati mainski nego runo

industrija je preuzela odgovornost za kvalitet lekova, ono to je tradicionalno pripadalo farmaceutima


Industrija uzima deo posla apotekama:

ve tridesetih godina 20. veka farmacija i apoteka vie nisu identine, jer je proizvodnja lekova (lekovitih specijaliteta) izala iz apoteka, a farmacija se sve vie okree pruanju usluga vezanih za primenu lekova,unapreenje zdravlja i prevenciju bolesti. Time ona dobija jedan iri drutveni znaaj, ali i svoje pravo mesto u zdravstvenom sistemu.

Sa druge strane farmaceutska industrija poiva na razvoju, proizvodnji,tritu lekova i danas sve vie zavisi od zdravstvenih i drustvenih kapaciteta i potreba za lekovima tj. zdravljem stanovnitva.


FARMACEUTSKA INDUSTRIJA I APOTEKA

FARMACEUTSKA INDUSTRIJA I ISTRAIVANJE

sa pojavom prvih industrijskih postrojenja za izradu lekova u Nemakoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, vajcarskoj, Japanu i Sjedinjenim Amerikim Dravama u 19.veku osnivaju se i ISTRAIVAKE LABORATORIJE pri fabrikama

integrisan rad naunika iz razliitih podruja

ove zemlje su i dan danas vodei proizvoai lekova u svetu

veliki i moan kapital koji se ukrupnjava


FARMACEUTSKA INDUSTRIJA I ISTRAIVANJE

od 1960-tih godina menja se koncept istraivanja u industriji lekova - ciljano, znai racionalno i usmereno u pravcu odreene bolesti.

laboratorije pri fabrikama preteno usmerene na sintezu i razvoj novih lekovitih supstanci (INN)

sintetiu se lekovi koji deluju na nivou elije, molekula i sl. od 90tih - lekovi sa postojeim lekovitim supstancama ali u svremenom

farm.obliku, prikladniji, jednostavniji za upotrebu. Lekovi dobijeni genetskim inenjeringom, inovativni lekovi (novi terapijski

sistemi npr.matine celije )

Da li e novi lekovi doneti znaajno novo u unapreenju zdravlja populacije/pojedinca sa prihvatljivim odnosom cost/benefita uz minimizacije rizika ? !


TA SMO NAUILI ?

poreklo rei farmacija FARMACEUTSKI PROIZVODI SU

lekovi i medicinska sredstava

Farmacija je grana delatnosti i nauna oblast KOJA JE ULOGA FARMACIJE U DRUTVU Razvoj Farmacije (od apoteke do industrije) Doprinosi farmaceutske nauke i farmaceutske profesije u

zatiti i unapreenju zdravlja stanovnitva


Documents

2 UF 2010