ANALY SISNO 6

ANALIZAVidljivost institucija političkog sistema Republike Srbije na Internetu

jun 2018.

INSTITUCIJE SRBIJE na internetu

ANALY SISNO 7

ANALIZAANALIZA nivoa međunarodne saradnje Ministarstva odbrane srbije, vojnih donacija i učešća vojnika srbije u vojnim vežbama i mirovnim misijama uz istraživanje o stavovima građana po pitanju saradnje sa NATO

jANUAR 2019.

20 GODINA OD NATO BOMBARDOVANJA SARADNJA NIKAD BOLJA,

DA LI JE VREME ZA ČLANSTVO?

ANALY SISNO 7

1

Ako pogledamo nivo saradnje, jeste. Međutim, iako Srbija najviše sarađuje sa NATO i zemljama članicama u odbrambenoj politici, od njih prima najveće donacije za svoju

vojsku, sa njima je rame uz rame u misijama UN i EU širom sveta, a građani to ne znaju.

Cilj ove analize je prikazivanje nivoa saradnje Ministarstva odbrane Republike Srbije sa državama članicama NATO i državama članicama OUKB (Organizacija Ugovora o kolektiv-noj bezbednosti) kao i prikazivanje odnosa učešća zvaničnih institucija država i privatnih organizacija u donacijama. U okviru istraživanja nivo saradnje sagledan je sa dva aspekta:

1. količina donacija Ministarstvu odbrane od strane država članica dva pomenuta vojno-politička saveza i

2. broj vojnih vežbi koje je Vojska Srbije realizovala sa državama članicama tih saveza, kao i sa savezima u celosti.

Nakon upoznavanja sa rezultatima ove analize, građani i stručna javnost će moći da steknu realniju sliku nivoa saradnje između Republike Srbije i drugih država na polju odbrane. Kakvi su trenutno stavovi građana Srbije po pitanju odnosa Srbije i NATO, prikazujemo u poslednjem delu ove analize kroz istraživanje javnog mnjenja koji je Institut sproveo u saradnji sa Ninamedijom tokom 2018. godine.

Za realizaciju ove analize korišćeni su podaci Ministarstva odbrane prikupljeni na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Druge relevantne institucije koje su potencijalno mogle da potvrde ili opovrgnu ove podatke se nisu odazvale, izuzev Ambasa-de Ruske Federacije koja je na mejl Instituta za evropske poslove pod nazivom “Kind request for information” odgovorila mejlom 17. 04. 2018. (09:44) da ne raspolaže informaci-jama o donacijama Rusije i vojnim vežbama sa Srbijom. Na kraju, predstavljen je izvod iz istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana o NATO.

ANALY SISNO 7

2

Uvod

Ovim istraživanjem obuhvata se period od januara 2001. do decembra 2017. godine. Već na početku nam je jasno da doći do podataka za period od 2000. do 2006. može biti izazova, zbog različite metodologije prikupljanja podataka kao i činjenice da je u tom vremenskom periodu državno uređenje promenjeno dva puta. Ministarstvo odbrane je u svom odgovo-ru na dostavljen zahtev izložilo da nadležna organizaciona jedinica ne raspolaže informaci-jama ove prirode za period od 2001. – 2004. godine.1

U periodu od januara 2005. zaključno sa 31. decembrom 2017. godine, potpisana su 192 sporazuma čiji ukupan iznos donacija Ministarstvu odbrane iznosi približno 52.000.000 evra.2 Tačan iznos nije poznat s obzirom na činjenicu da Ministarstvo nije predstavilo novčanu vrednost svih donacija, odnosno od 192 sporazuma, poznata je novčana vrednost donacija za njih 177. Vrednost ovih donacija dobijena je na osnovu protiv–vrednosti origi-nalne valute i njenog odnosa naspram evra na dan kada je sporazum/ugovor potpisan.

U periodu od 2006. zaključno sa 1. decembrom 2017. godine Srbija, odnosno Ministarstvo odbrane je potpisalo 154 sporazuma sa zemljama članicama NATO koji se tiču doniranja različite opreme za potrebe Ministarstva i njegovih organizacionih jedinica. Ukupan iznos tih donacija je 39.251.179 evra.

Među državama koje su najviše donirale, a da su članice NATO, za ovaj period, našli su se: SAD sa skoro 20.500.000 evra (originalna vrednost donacija iznosi 23.366.667 američkih dolara), Republika Turska sa 10.000.000 evra, Kraljevina Norveška sa nešto više od 4.000.000 evra i Kraljevina Danska sa skoro 2.500.000 evra. Pored ovih država, jedna država se poseb-no profilisala kao veliki donator, a nije članica ni NATO, ni OUKB, je Narodna Republika Kina koja je kroz osam potpisanih sporazuma sa Ministarstvom odbrane donirala u različitoj opremi skoro 10.500.000 evra.

ANALY SISNO 7

3

Najveći donatori i najmanji donatori

Za period od 2008. do 2017. godine, Ministarstvo odbrane je potpisalo 46 sporazuma/u-govora sa Sjedinjenim Američkim Državama pri čemu je kroz te sporazume ministarstvo dobilo opremu i pomoć u vrednosti od približno 20.445.956 evra što SAD čini najvećim pojedinačnim donatorom odbrambenom sistemu Srbije. U toku 2008. godine potpisan je sporazum koji je ujedno i u najvećoj vrednosti, tj. iznos te donacije je skoro četvrtina od ukupnog doniranog iznosa. Sporazum se odnosi na uništavanje zastarelih raketa i njegova vrednost iznosi 5.300.000 evra. Sledeći sporazum, koji značajnim delom doprinosi ukup-nom iznosu, potpisan je 2015. godine, kojim je donirano 19 vozila marke „Hammer“ u vred-nosti od skoro 3.500.000 evra. Nakon toga sledi sporazum potpisan 2017. godine na osnovu koga su donirane mašine za inženjere u vrednosti od 1.443.091 evra. Na četvrtom mestu po veličini donacije nalaze se trenažne stanice/simulatiori za obuku izvođenja vojnih operacija u vrednosti od 1.122.380 evra koji su dobijeni potpisivanjem sporazuma iz 2014. godine. Poslednji sporazum koji prevazilazi milion evra je potpisan 2015. godine čime je doniran integralni sistem za simulaciju podataka MILES IWS.

Sledeća na listi najvećih donatora je Narodna Republika Kina koja je u periodu od 2005. do 2016. godine kroz osam potpisanih sporazuma donirala različitu opremu u ukupnoj vred-nosti od 10.376.800 evra. Među tih osam sporazuma, tri su se izdvojila po novčanoj vredno-sti. Rangirano po vrednosti donacija, na prvom mestu je sporazum kojim je donirano 4.044.000 evra. Međutim, nije poznato da li je to samo predstavljao transfer novca ili je pak to vrednost nečeg drugog, robe, opreme ili usluga, s obzirom na činjenicu da u dostavljen-im dokumentima od strane Ministarstva odbrane, ne postoji ni primalac donacije, a ni tip opreme koji je doniran. Sledeća donacija koja je primljena sporazumom iz 2012. godine predstavlja 20 vozila hitne pomoći u vrednosti od 1.852.500 evra. Treća na ovoj listi najvećih donacija Kine je donacija u vidu opreme za vojne bolnice i opremanja centra za akupunktu-ru VMA u vrednosti od 1.719.000 evra koja je osigurana potpisivanjem sporazuma 2011. godine.

Nakon Kine na listi najvećih donatora Republici Srbiji nalazi se Republika Turska, koja je kroz jedan potpisani sporazum 2012. godine, izvršila donaciju u iznosu od 10.000.000 evra koja je namenjena za rekonstrukciju Aerodroma „Morava“ u Kraljevu.

Četvrta na listi najvećih donatora je Kraljevina Norveška koja je kroz 23 bilateralna sporazu-ma donirala 4.013.172 evra i kroz pet multilateralnih sporazuma 1.242.255 evra. Imajući u vidu da je izuzetno teško, skoro nemoguće doći do tačne cifre koju je Kraljevina Norveška donirala preko multilateralnih sporazuma, one će biti izuzete iz ovog istraživanja. Fokus će stoga biti na individualnim donacijama Kraljevine Norveške. U slučaju Norveške, postoji pet najvećih donacija koje treba izdvojiti, a prva među njima je ostvarena 2007. godine potpi-sivanjem ugovora kojim je donirana laka poljska bolnica u vrednosti od 800.000 evra. Sledeći sporazum je potpisan iste godine i donaciju robe i usluge u iznosu od 602.340 evra. U 2010. godini potpisuje se sporazum kojim se pokreće projekat „Učenje na daljinu“ za čiju realizaciju je donirano 460.000 evra. Tokom 2014. godine potpisan je i sporazum o doniran-ju opreme, usluga i stručnog osposobljavanja u vrednosti od 400.000 evra. Poslednja na li-

ANALY SISNO 7

4

sti donacija ostvarena je potpisivanjem sporazuma 2012. godine kojim su finansirani kurse-vi na Vojnoj Akademiji za 2012. i 2013. godinu. Novčani iznos ove donacije je 307.279 evra.

Na petom mestu među najvećim donatorima nalazi se Kraljevina Danska sa kojom je Srbija potpisala 55 bilateralnih sporazuma ukupne vrednosti od 2.399.401 evra, kao i četiri multi-lateralna sporazuma kojima je donirana oprema u iznosu od 680.850 evra, u periodu od 2006. do 2017. godine. Izdvaja se šest najvećih donacija. Doniranje radio-komunikacijskih uređaja u iznosu od 350.000 evra, dobijenih sporazumom potpisanim 2009. godine pred-stavlja najveću donaciju. Sledeća je donacija primljena 2013. godine koja se odnosi na četiri cisterne za gorivo u vrednosti od 146.600 evra. Treća donacija po veličini je donacija opreme neophodne za instalaciju računarske mreže, vrednost ove opreme je 105.544 evra i dobijena je sporazumom iz 2013. godine. Tu je donacija informatičke i kancelarijske opreme što je zapravo i najčešći tip opreme koju donira Danska, kao i većina drugih Nordi-jskih zemalja, a njena vrednost je 101.907 evra, dok je sporazum o dobijanju ove donacije potpisan 2007. godine. Peta na ovoj listi jeste donacija iz 2010. godine koja se odnosi na Projekat formiranja centra za psihološku selekciju i iznosi 101.827 evra. Poslednja na ovoj listi jeste donacija iz 2006. godine odnosno pet kombi vozila marke „Hjundai“ u vrednosti od 100.000 evra.

Što se tiče država koje su najmanje donirali, na toj listi nalaze se sledeće države: Rusija (44.971€), Češka (30.000€), Grčka (19.035€), Francuska (17.839€), Holandija (10.000€) i Švaj-carska (6.120€).

Počevši od Rusije, dobijeni podaci govore da postoje dva potpisana sporazuma sa Rusijom u periodu od 2005. do 2017. godine, i oba sporazuma su potpisana 2014. godine. Obe don-acije su bile namenjene Generalštabu Vojske Srbije. Jedna donacija odnosi se na pomoć u otklanjanju elementarnih nepogoda u iznosu je od 23.000 evra, dok je druga donacija bila deset kompleta padobrana u vrednosti od 21.971 evra. Ukupan iznos donacija je 44.971 evra.

Nakon Rusije, na drugom mestu je Češka koja je u jednom sporazumu potpisanom 2017. godine donirala tehničku opremu Centru za mirovne operacije u iznosu od 30.000 evra. Na trećem mestu nalazi se Grčka koja je u dva sporazuma, potpisana 2008. i 2009. godine doni-rala Vojnoj akademiji kancelarijsku i računarsku opremu i usluge u vrednosti od 16.335 evra, kao i knjige u vrednosti od 2.700 evra, čineći ukupnu vrednost donacija 19.035 evra.

Najveći donatori Država Broj sporazuma Ukupna vrednost donacija

Sjedinjene Američke Države 46 20.445.956€ Narodna Republika Kina 8 10.376.800€ Republika Turska 1 10.000.000€ Kraljevina Norveška 23 4.013.172€ Kraljevina Danska 55 2.399.401€

ANALY SISNO 7

5

Naredna je Francuska, sa kojom Republika Srbija ima šest potpisanih sporazuma, što je ujedno i najveći broj sporazuma sa državama iz ove grupe donatora, kroz različite vidove opreme donirala je ukupno 17.839 evra. Prvi sporazum potpisan sa Francuskom je spora-zum iz 2006. godine, kojim su Upravi za vezu i informatiku Generalštaba donirana sredstva veze, međutim, prema datim podacima nije navedena vrednost ove donacije. Sledeća tri sporazuma od kojih je jedan potpisan 2007. a druga dva 2008. godine namenjena su Vojnoj akademiji i predstavljaju donaciju za opremanje kabineta francuskog jezika, kao i kancelari-jska oprema. Ukupna vrednost ovih donacija je 3.470 evra. Naredna dva sporazuma, potpis-ana su 2016. godine. Prvi od ta dva sporazuma je bio namenjen centralnoj apoteci Uprave za vojno zdravstvo i predstavlja donaciju lekova u vrednosti od 13.853 evra, odnosno 1.700.000 dinara u protivrednosti. Ova donacija lekova bila je donacija firme "Les laborato-ries Servier". Druga donacija odnosi se na udžbenike i CD-ove u vrednosti od 516 evra don-iranih Vojnoj akademiji.

Na petom mestu nalazi se Holandija, sa kojom je prvi sporazum potpisan 2009. godine, kada je dotirano 10.000 evra za opremanje Doma vojske u Vranju. Drugi sporazum je potpisan 2013. godine. Tim sporazumom donirana je gimnastička i sportska oprema Vojnoj gimnaziji, međutim, vrednost te opreme nije poznata. Samu opremu donirala je humani-tarne organizacija „Sports for Children Foundation“.

Na poslednjem mestu po vrednosti donacija nalazi se Švajcarska sa kojom postoje dva potpisana sporazuma. Jedan je potpisan 2010. godine i namenjen je Institutu za strateška istraživanja, a odnosi se na prevođenje i štampanje publikacija i vrednosti od 3.000 evra. Ovaj sporazum je potpisan sa Ženevskim centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF). Drugi sporazum je potpisan godinu dana kasnije, odnosno 2011. godine i namen-jen je Ministarstvu odbrane a odnosi se na lekove u vrednosti od 3.120 evra, koje je donirala firma „F. Hoffman La Roche Ltd.“

Najmanji donatori Država Broj sporazuma Ukupna vrednost donacija

Ruska Federacija 2 44.971€ Republika Češka 1 30.000€ Republika Grčka 2 19.035€ Republika Francuska 6 17.839€ Kraljevina Holandija 2 10.000€ Švajcarska Konfederacija 2 6.120€

ANALY SISNO 7

6

Donacije privatnih firmi

Od 192 sporazuma koje je Ministarstvo odbrane potpisalo sa različitim stranim donatorima, ukupno pet sporazuma je potpisano sa privatnim firmama. Četiri od pet sporazuma u vezi je sa nabavkom medicinskih sredstava, dva za donaciju lekova, dva za donaciju vakcina. Peti sporazum je u vezi sa donacijom opreme za dekontaminaciju.

Prvi sporazum je potpisan 2011. godine sa britanskom kompanijom „Galaxo Smith Kline Export Ltd.“ i predstavlja donaciju vakcina u vrednosti od 62.500 evra Upravi za vojno zdravstvo.

Drugi sporazum je potpisan iste godine, ponovo sa istom kompanijom i takođe je donacija vakcina, ovaj put protiv herpesa, u istom iznosu od 62.500 evra, ali sada namenjen Vojno-medicinskoj akademiji.

Treći sporazum je takođe potpisan 2011. godine kao i prethodna dva, i dolazi od švajcarske firme „F. Hoffmann La Roche Ltd.“, namenjena je Ministarstvu odbrane i predstavlja lekove u vrednosti od 3.120 evra.

Četvrti potpisani sporazum je 2014. godine, doprineo opremanju Centra za usavršavanje karijere ABHO u Kruševcu. Sporazum potpisan sa italijanskom firmom „Cristianini“ obezbe-dio je informatičku, audio–video i ostalu oprema i nameštaj za opremanje Demo učionice za RHB dekontaminaciju u vrednosti od 8.000 evra.

Konačno peti sporazum je potpisan sa francuskom firmom „Les laboratories Servier“ 2016. godine, čime je centralna apoteka Uprave za vojno zdravstvo dobila lekove u vrednosti od 1.700.000 dinara, odnosno 13.853 evra po tadašnjem kursu.

Donacije privatnih kompanija Firma Godina

potpisivanja Vrednost donacija

Galaxo Smith Kline Export Ltd. 2011. 62.500€ Galaxo Smith Kline Export Ltd. 2011. 62.500€ F. Hoffman La Roche Ltd. 2011. 3.120€ Cristianini 2014. 8.000€ Les laboratories Servier 2016. 13.853€

ANALY SISNO 7

7

Hronologija donacija prema godinama

U sledećem delu analize predstavljena je hronologija donacija po godinama sa osvrtom na specifičnosti u donacijama za date godine. Pregled se daje pod pretpostavkom istraživača da su ugovori realizovani iste godine kada su i potpisani.

Tokom 2005. godine potpisan je samo jedan sporazum sa Narodnom Republikom Kinom kojim je donirana računarska oprema u vrednosti od 420.000 evra.

U toku 2006. godine, potpisana su četiri sporazuma, sa Kraljevinom Danskom, Republikom Francuskom, Ujedinjenim Kraljevstvom i Evropskom komandom oružanih snaga SAD. Iznos tih donacija nije u potpunosti poznat s obzirom na činjenicu da postoji podatak samo o vrednosti donacije koju su dali Kraljevina Danska i Evropska komanda oružanih snaga SAD. S toga vrednost primljenih donacija u 2006. godini iznosila je 1.010.000 evra.

U 2007. godini, potpisano je 15 sporazuma sa ukupnim iznosom od 2.660.108,00 evra, pri čemu su dve donacije došle iz Instituta Džeferson (kombinovani iznos ovih donacija je 200.000 evra), takođe jedna donacija je došla iz UNDP-a u iznosu od 80.500 evra.3

Već u 2008. godini, broj sporazuma je pao na 12, čime je Republici Srbiji donirana oprema u isnosu od 6.883.825 evra. Od tih 12 sporazuma, dva koja su potpisana, bila su sa OEBS-om i sa USEURCOM koji su kombinovano donirali približno 15.000 evra.4

Sledeća godina je takođe videla mali porast u broju potpisanih sporazuma. Tokom 2009. godine potpisano je 13 sporazuma kojima je donirana oprema u vrednosti od 810.210 evra.5 Ponovo, u 2010. godini broj sporazuma raste na 14 potpisanih, kojim je donirana oprema u iznosu od skoro 2.827.800 evra, pri čemu je jedan sporazum koji je pomogao prevođenje i štampanje publikacija, u vrednosti od 3.000 evra potpisan sa Ženevskim centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF).6

Naredna godina takođe beleži porast u broju potpisanih sporazuma, tako što je u periodu od 1. jaunara do 19. oktobra 2011. potpisano 16 sporazuma sa državama članicama i nečlanicama NATO, među kojima se NR Kina izdvojila kao država koja je najviše donirala. Donacijom u vrednosti od 15.000.000 juana, odnosno 1.719.000 evra, podignut je ukupni iznos donacija na nešto više od 2.735.000 evra.7 Tri sporazuma ove godine potpisana su sa dve privatne firme koje proizvode lekove i tim sporazumima, donirani su lekovi i vakcije Upravi za vojno zdravstvo, VMA i Ministarstvu odbrane. Jedna firma je smeštena u Ujedin-jenom Kraljevstvu (Galaxo Smith Kline Export Ltd.), druga firma je u Švajcarskoj (F. Hoff-mann La Roche Ltd.).

Tokom 2012. postoji izvestan pad u broju potpisanih sporazuma, te je sa 12 sporazuma Republici Srbiji donirano oko 12.549.439 evra, pri čemu je 10.000.000 dala Republika Turska za rekonstrukciju Aerodroma „Morava“ u Kraljevu.8

ANALY SISNO 7

8

Ponovo u 2013. godini vidi se pad broja potpisanih sporazuma, sa 12, na 11 i ukupan iznos donacija za ovu godinu jeste oko 1.399.100 evra.9

U 2014. godini, koja je ujedno bila i godina u kojoj je MO dobilo najviše donacija u vidu opreme, potpisano je 35 sporazuma kojima je Republika Srbija dobila opremu u iznosu od više od 4.500.000 evra. Od tih 30 sporazuma jedan je bio sa italijanskom firmom „Cristiani-ni“, koja je Centru za usavršavanje kadrova ABHO donirala informatičku, audio-video i ostalu opremu, nameštaj za opremanje demo učionice za RHB dekontaminaciju u iznosu od 8.000 evra. Takođe, ovo je i godina u kojoj se prvi i poslednji put pojavljuje Ruska Feder-acija kao donator. Naime, u dva potpisana sporazuma, Rusija je donirala opremu i pomoć u vrednosti od približno 45.000 evra.10

Tokom 2015. godine potpisano je 20 sporazuma kojima je Srbiji donirana oprema u iznosu od oko 7.007.243 evra. Među tim donacijama, kao najveća istakla se donacija 19 Hamer vozila vrednosti 3.427.600 evra (3.866.442 američkih dolara) koje su donirale Sjedinjene Američke Države.11

Ponovo u 2016. godini postoji pad u broju potpisanih sporazuma, sa 20 na 14 i kroz tih 14 realizovanih donacija MO je dobilo opremu u vrednosti od skoro 4.500.000 evra, pri čemu je potpisan i sporazum sa francuskom firmom „Les laboratories Servier“ koja je donirala centralnoj apoteci Uprave vojnomedicinskog zavoda lekove u vrednosti od 1.700.000 dinara, odnosno u evrima, približno 14.000 evra. Najveći donator je bila Kina, sa nešto više od 4.000.000 evra, što je skoro kompletan iznos godišnjih donacija; međutim, ne postoje informacije o tome ko je primio donaciju, i kakav je vid donacije.12

Konačno, u 2017. godini MO Republike Srbije je potpisala 24 sporazuma od kojih je 15 potpisano sa Sjedinjenim Američkim Državama, i u okviru tih 15 sporazuma, MO je u vidu različite materijalne i softverske opreme dobila 4.000.000 evra. Donacija koja se ipak izdvaja kao najbizarnija u ovoj godini jeste donacija „Abu Dabi sportskog saveta“, a to je 15 konja u iznosu od 51.000 evra.

Godina Broj sporazuma Ukupna vrednost

donacija 2005. 1 420.000€ 2006. 4 1.010.000€ 2007. 14 2.577.109€ 2008. 12 6.883.825€ 2009. 13 810.210€ 2010. 14 2.798.771€ 2011. 16 2.735.271€ 2012. 12 12.549.439€ 2013. 11 1.399.100€ 2014. 35 4.989.281€ 2015. 20 7.007.243€ 2016. 16 4.439.325€ 2017. 24 4.231.514€

UKUPNO 192 51.851.088

ANALY SISNO 7

9

Naposletku, kada su u pitanju vojne donacije, lako je i korisno napraviti opšti pregled. Srbija je u obrađenom periodu (2005. – decembar 2017.) sklopila ukupno 192 sporazuma sa stranim donatorima. Pritom, 2005. godina bila je godina koja je je donela najmanji iznos donacija, dok je 2015. godine taj iznos dostigao svoj rekord u okvriu pregledanog perioda. Najveći donatori Srbiji u pogledu donacija koje će se koristiti u vojne svrhe su Sjedinjene američke države, Narodna Republika Kina, Republika Turska, Kraljevina Norveška, Kraljevi-na Danska. Među najmanjim donatorima u smislu iznosa donacija u vojne svrhe jesu Ruska federacija, Republika Češka, Republika Grčka, Republika Francuska, Kraljevina Holandija, Švajcarska konfederacija. Pored toga, sklopljeni je i pet ugovora sa stranim firmama, od čega se četiri odnose na medicinska sredstva potrebna u vojnim redovima, a jedan na tehničku opremu.

Vojne vežbe

Što se tiče vojnih vežbi i učešća u mirovnim operacijama, Republika Srbija daje doprinos u učešću u mirovnim operacijama Ujedinjenih Nacija, i od 2003. godine učestvovala je, odnosno učestvuje u ukupno sedam mirovnih misija, od kojih su dve završene (misija u Liberiji i na Obali slonovače), dok je pet mirovnih operacija još uvek u toku (DR Kongo, Liban, Kipar, Bliski istok i Centralnoafrička Republika). Takođe, Srbija je učestvovala, odnos-no učestvuje u šest mirovnih misija koje organizuje Evropska unija; četiri od tih misija su još uvek u toku (dve u Somaliji, jedna u Maliju, i jedna u Centralnoafričkoj Republici), dok su dve završene (Centralnoafrička Republika).

U periodu od 1.1.2012. godine do 20.6.2018. godine u mirovnim misijama učestvovalo je ukupno 2866 pripadnika i 316 pripadnica Vojske Srbije.

Pored toga, pripadnici Vojske Srbije su u istom periodu, dakle od 2012. godine učestvovali su na 11 međunarodnih vežbi u saradnji sa NATO-om, dok su u saradnji sa zemljama člani-cama NATO-a učestvovali na 98 međunarodnih vežbi.

Dve najveće vežbe sprovedene u okviru ove saradnje su Srbija 2018 i REGEX. Vežba Srbija 2018 realizovana je kroz saradnju Evroatlantskog centra za koordinaciju aktivnosti odaziva u slučaju katastrofa (Euro-Atlantic Disaster Response Coordination Centre - EADRCC) pri NATO i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Radi se o međunarodnoj terenskoj vežbi upravljanja posledicama vanrednih situacija u kojoj je učestvovalo oko 2000 učesnika iz 38 zemalja.13 Na drugoj strani, cilj učešća Vojske Srbije u inicijativi REGEX je razvoj interopera-bilnosti u oblasti obuke i razvoj sposobnosti za planiranje zajedničkih vežbi sa oružanim snagama zemalja regiona i drugim članicama NATO-a i Programa Partnerstvo za mir.14

Kada su u pitanju broja vojnih vežbi sa državama članicama OUKB-a, Ministarstvo odbrane nije dostavilo podatke o broju vojnih vežbi u kojima je Vojska Srbije učestvovala.

ANALY SISNO 7

10

Istraživanje javnog mnjenja

I pored svih do sada navedenih činjenica, koje neosporno ukazuju na visok nivo saradnje Srbije i NATO-a, kontinuirane donacije od strane zemalja članica NATO-a i koristi koje iz toga proizlaze, stav javnosti je i dalje uglavnom usmeren protiv članstva Srbije u NATO. Istraživanje javnog mnjenja sprovedeno tokom 2018. godine ukazuje na nedovoljnu infor-misanost građana o ostvarenoj saradnji i njene pozitivne strane, ali otkriva i neke intere-santne podatke u vezi sa odnosima NATO-a i Srbije u prošlosti.

Teme istraživanja su bile: podrška članstvu Srbije u NATO; razlozi bombardovanja i prih-vatanje izvinjenja; ocena i korist sardnje Srbije i NATO.

Podršku članstva Srbije u NATO daje 10% građana Srbije, dok je 84% protiv. Građani visokog i višeg obrazovanja više podržavaju članstvo u NATO. Beograđani najmanje podržavaju članstvo, više nego duplo manje od građana južne i istočne Srbije.

Kada su u pitanju razlozi NATO bombardovanja, najveći broj građana navodi politiku Slobodana Miloševića, dok dve trećine građana smatra da se NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije ipak moglo izbeći, petina ima suprotan stav.

Trećina ispitanika prihvatila bi izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja, dok se 62% ne slaže sa time. Mladi su skloni da u većoj meri prihvate izvinjenje od starijih.

Građani ocenjuju odnose Srbije i NATO prosečnom dovoljnom ocenom: 2,01. Najveći broj ispitanika daje ocenu 1 (44,7%), nakon čega ide ocena 3 (25,9%). Ocenu 5 dalo je najmanje ispitanika, svega 3,6%.

Kada se radi o konkretnoj saradnji sa NATO i koristima od nje, dve trećine ispitanika je protiv bilo kakve saradnje (66%), dok je 26% podržava saradnju. Porastom stepena obrazovanja raste broj onih koji smatraju da treba podržati saradnju, te broj više i visoko obrazovanih koji podržavaju saradnju raste do 40%.

Na osnovu svega iznetog, možemo zaključiti da je Srbija u periodu od 2000. do 2017. godine ostvarila visok stepen međunarodne vojne saradnje. Najveći deo te saradnje ostvar-en je sa NATO-om i sa zemljama članicama NATO-a u bilateralnom smislu. O tome govore podaci da većina donatora ima članstvo u NATO-u, kao i to da je ukupan broj međunarod-nih vojnih vežbi realizovan u saradnji sa NATO-om i zemljama članicama NATO-a - 109. Srbija je u isto vreme bila aktivna i na polju mirovnih misija, angažujući se u ukupno 13 mirovnih misija u kojima je do sada učestvovalo 3182 pripadnika i pripadnica Vojske Republike Srbije. Takođe se može pratiti progres donatorskih odnosa, obima saradnje i angažmana na planu mirovnih misija iz godine u godinu, pa je taj trend, uz par izuzetaka, blago rastući, sa tendencijom porasta i u narednom periodu. Imajući sve u vidu, nivo sarad-nje i stavove građana Srbije, da li je vreme za članstvo Srbije u NATO ili je potrebno još vremena?

15

ANALY SISNO 7

11

Reference

1. Odgovor po zahtevu za pristup informaciji od javnog značaja 18/74, Marina Dunić, ovlašćeno lice po ovlašćenju Ministra odbrane

2. Ministarstvo odbrane Republike Srbije, „Informator o radu Ministarstva odbrane“, (inter-net stranica Ministarstva odbrane republike Srbije) http://www.mod.gov.rs/lat/13118/vez-ba-srbija-2018-13118

3.Ibid., strane 85-87

4. Ibid., strane 87-89

5.Ibid., strane 89-91

6. Ibid., strane 91-94

7. Ibid., strane 95-98

8. Ibid., strane 99-101

9. Ibid., strane 102-104

10. Ibid., strane 105-113

11. Ibid., strane 114-118

12. Ibid., strane 119-122

13. Ministarstvo odbrane Republike Srbije, „Vežba "Srbija 2018"“, (internet stranica Minis-tarstva odbrane republike Srbije) http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrza-j/informator/2018/oktobar/informator_o_radu_novembar_2018_cir(1).pdf

14. Ministarstvo odbrane Republike Srbije, „Dan visokih zvanica na vežbi „REGEX 18“"“, (internet stranica Ministarstva odbrane republike Srbije) http://www.mod.gov.rs/lat/tek-st/13178/dan-visokih-zvanica-na-vezbi-regex-18-13178

15. Insitut za evropske poslove, „Istraživanje javnog mnjenja – Stavovi građana Srbije prema NATO“, Beograd: 2018.

ANALYSIS NO 7

IZDAVAČ:

AUTORI:

BEOGRAD25. Januar 2019.

dušan ružić, naim leo beširi, aleksandra stanković, ilija jerković,TIBOR MOLDvai

Institut za evropske posloveDvadesetsedmog marta 25a, Beograd, Srbija

office@iea.rs,www.iea.rs

This analysis is supported by Rockfereller Brothers Fund and NATO PDD.The analysis is a product of the authors and does not necessarily reflect the views of the supporters.