20 Mg II - Dvadeseto Predavanje-drvo

1

MATERIJALI U MATERIJALI U GRAGRAĐĐEVINARSTVUEVINARSTVU IIII

XX p r e d a v a nj eXX p r e d a v a nj ep jp j

ProfProf. dr Vlastimir RADONJANIN. dr Vlastimir RADONJANIN

ProfProf. dr Mirjana MALEŠEV. dr Mirjana MALEŠEV

PodPod drvetom,drvetom, kaokao građevinskimgrađevinskim materijalom,materijalom,podrazumevapodrazumeva sese prirodnoprirodno drvodrvo oslobođenooslobođeno korekore iipodkoričastihpodkoričastih vlakanavlakana..

UbrajaUbraja se,se, poredpored kamenakamena ii zemlje,zemlje, uu grupugrupunajstarijihnajstarijih materijalamaterijala zaza građenjegrađenje..

DRVO I PROIZVODI OD DRVETA ZA GRAĐEVINARSTVODRVO I PROIZVODI OD DRVETA ZA GRAĐEVINARSTVO

PrviPrvi objektiobjekti sagrađenisagrađeni odod drvetadrveta bilebile susu kolibekolibe iizemunicezemunice..

UU osnoviosnovi oveove kućekuće mogumogu bitibiti ovalne,ovalne, okrugleokrugle iliilipravougaonepravougaone..

KolibeKolibe susu drvenidrveni objektiobjekti sagrađenisagrađeni iznadiznad kotekoteterenaterena..

22

ZemuniceZemunice susu poluukopanipoluukopani iliili objektiobjekti ukopaniukopani uuzemljuzemlju iznadiznad kojihkojih sese nalazionalazio ravanravan iliili šatorastšatorastkrovkrov odod oblica,oblica, pokrivenpokriven granjemgranjem sasa lišćemlišćem iliilibusenovimabusenovima travetrave..

NosećaNoseća konstrukcijakonstrukcija kolibakoliba sese sastojalasastojala odod


drvenihdrvenih stubovastubova ii kolaca,kolaca, aa zidovizidovi susu formiraniformirani ododprućapruća isprepletenogisprepletenog izmeđuizmeđu stubovastubova.. OvakoOvakoformiranaformirana zidnazidna oblogaobloga kodkod nekihnekih kolibakoliba jejepremazivanapremazivana blatomblatom..

UU krajevimakrajevima bogatimbogatim šumomšumom građenegrađene susu brvnarebrvnare..

OveOve dvedve vrstevrste primitivnihprimitivnih kućakuća sese ii danasdanas srećusreću uunerazvijenimnerazvijenim ii siromašnimsiromašnim delovimadelovima svetasveta.. 33

OstaciOstaci najstarijenajstarije kolibekolibe nana tlutlu EvropeEvrope ototkkriveniriveni susuuu Francuskoj,Francuskoj, uu bliziniblizini NiceNice (arheološko(arheološko nalazištenalazišteTerraTerra Amata)Amata)..

PretpostaPretpostavvljalja sese dada jeje kolibakoliba starastara ccacca 400400..000000godinagodina,, aa dada susu jeje sagradilisagradili neandrneandreetalcitalci kaokaoprivremenoprivremeno skloništesklonište zaza vremevreme sezonskihsezonskih seobaseoba


ppuu potrazipotrazi zaza hranomhranom..

KolibaKoliba jeje dugačkadugačka okooko 1212m,m, aa širokaširoka okooko 66mm ii uunjenomnjenom središtusredištu sese nalazilonalazilo kamenokameno ognjišteognjište..

GrađeneGrađene susu takotako štošto jeje popo oboduobodu postavljanopostavljanokamenje,kamenje, aa zatimzatim susu sasa unutrašnjeunutrašnje stranestrane kosokosozabadanezabadane dugačkedugačke grane,grane, kaokao kolci,kolci, kojekoje susu zatimzatimpokrivanepokrivane sitnijimsitnijim granamagranama sasa lišćemlišćem..

44


55

Rekonstruisani izgled kolibe ovalne osnove, Rekonstruisani izgled kolibe ovalne osnove, šatorastog oblikašatorastog oblika


66

Rekonstruisani izgled kolibe ovalne osnove, Rekonstruisani izgled kolibe ovalne osnove, šatorastog oblikašatorastog oblika

2


SojeniceSojenice susu kolibekolibe podignutepodignute iznadiznad vodevode nanadrvenimdrvenim platformamaplatformama kojekoje nosenose stubovistubovi..

OO takvimtakvim građevinamagrađevinama pisalipisali susu grčkigrčki piscipisci(Herodot,(Herodot, Hipokrat),Hipokrat), aa mnogobrojnimnogobrojni nalazinalazi ostaosta--takataka takvihtakvih građevinagrađevina uu jezerskimjezerskim ii močvarnimmočvarnimpodručjimapodručjima potvrdilipotvrdili susu njihovonjihovo postojanjepostojanje

77

područjimapodručjima potvrdilipotvrdili susu njihovonjihovo postojanjepostojanje..

UU područjupodručju alpskihalpskih jezerajezera (južna(južna Nemačka,Nemačka,Švajcarska,Švajcarska, severnaseverna Italija)Italija) sojenicesojenice susu građenegrađenevećveć uu neolituneolitu.. PrviPrvi istraživačiistraživači susu tvrdilitvrdili dada sususojenicesojenice građenegrađene nana samojsamoj vodi,vodi, aliali danasdanaspreovladavapreovladava mišljenjemišljenje dada susu sese sojenicesojenice gradilegradilenana obaliobali jezerajezera iliili reka,reka, aa nana stubovestubove susu podignutepodignutezbogzbog poplavapoplava..


SojeniceSojenice sese ii danasdanas gradegrade uu pojedinimpojedinim delovimadelovimasvetasveta..

88

Izgled sojeniceIzgled sojenice


UU centralnojcentralnoj EvropiEvropi susu sese tritri hiljadehiljade godinagodina prepreNoveNove ereere gradilegradile tzvtzv "dugačke""dugačke" kućekuće odod drvetadrveta..

ŠirinaŠirina ovakvogovakvog tipatipa kućakuća sese kretalakretala odod 55..55 dodo 77mm,,aa dužinadužina odod 2020 dodo 4545mm..

99

aa dužinadužina odod 2020 dodo 4545mm..

KućeKuće susu bilebile građenegrađene uu ramovskomramovskom sistemusistemu..

OsnovniOsnovni konstrukcijskikonstrukcijski elementielementi susu bilibilinapravljeninapravljeni odod drvenihdrvenih oblicaoblica..


1010

Arheološka rekonstrukcija Arheološka rekonstrukcija dugačke kućedugačke kuće


UU pojedinimpojedinim zemljamazemljama AzijeAzije (Kina,(Kina, Japan,Japan, IndijaIndija......))razvilarazvila sese tradicijatradicija građenjagrađenja objekataobjekata odod drvetadrvetatzvtzv.. pagodapagoda..

PagodePagode susu monumentalnimonumentalni objektiobjekti uu kojimakojima sesečuvajučuvaju budističkebudističke rreelikvijelikvije..

1111

UU jugoistočnojjugoistočnoj AzijiAziji pagodepagode susu konusnogkonusnog oblikaoblika,, aauu istočnojistočnoj AzijiAziji susu toto toranjsketoranjske višespratnevišespratnekonstrukcijekonstrukcije sasa specifičnomspecifičnom krovnomkrovnomarhitekturomarhitekturom..

NajčešćeNajčešće susu građenegrađene odod drvetadrveta,, aa mogumogu bitibitisagrađenesagrađene ii odod kamenakamena iliili opekeopeke sasa drvenomdrvenomkrovnomkrovnom konstrukcijomkonstrukcijom..


Najveća drvena Najveća drvena pagoda pagoda (Yakusiji Toto)(Yakusiji Toto)

1212

(Yakusiji Toto) (Yakusiji Toto) sagrađena je u sagrađena je u Japanu 698 Japanu 698 godine. godine.

3


1313Kineska pagodaKineska pagoda


1414Unutrašnjost pagodaUnutrašnjost pagoda


OsimOsim zaza stambenestambene ii sakralnesakralne objekte,objekte, drvodrvo sesekoristilokoristilo ii zaza građenjegrađenje mostovamostova.. PrePre pojavepojave čelikačelika iibetona,betona, drvodrvo ii kamenkamen susu bilibili osnovniosnovni materijalimaterijali zazagrađenjegrađenje mostovamostova..

InteresantanInteresantan jeje mostmost nana DunavuDunavu kodkod KladovaKladova,,

1515

jjkogakoga jeje nana "Gvozdenim"Gvozdenim vratima"vratima" sagradiosagradioApollodorosApollodoros odod DamaskaDamaska,, slavnislavni graditeljgraditelj rimskogrimskogvladaravladara Trajana,Trajana, 104104 godinegodine prepre novenove ereere..

MostMost je,je, premaprema istorijskimistorijskim podacima,podacima, srušiosrušiosledećisledeći rimskirimski vladarvladar HadrijanHadrijan.. PodaciPodaci oo ovomovommostumostu pronađenipronađeni susu uu reljefureljefu nana TrajanovomTrajanovomstubustubu uu RimuRimu..


Most je bio dugačak 1124m, imao je 21 lučni otvor Most je bio dugačak 1124m, imao je 21 lučni otvor širine 33 do 52 m. širine 33 do 52 m.

StuboviStubovi susu građenigrađeni odod kamenakamena,, aa rasponskarasponskakonstrukcijakonstrukcija jeje formiranaformirana odod drvetadrveta..

1616

Delovi rekonstruisanog Trajanovog mosta na DunavuDelovi rekonstruisanog Trajanovog mosta na Dunavu

DRVO I PROIZVODI OD DRVETA DRVO I PROIZVODI OD DRVETA ZA GRAĐEVINARSTVOZA GRAĐEVINARSTVO

RimskiRimski imperatorimperator JulijeJulijeCezarCezar jeje 5555 godinegodine preprenovenove ereere sagradiosagradioprivremeniprivremeni mostmost dugaduga--

1717

čakčak 140140mm prekopreko rekerekeRajneRajne zaza samosamo 1010 danadana..

ŠirinaŠirina mostamosta jeje iznosilaiznosila55 -- 66 mm ii omogućavalaomogućavala jejedvosmernidvosmerni saobraćajsaobraćaj..


JedanJedan odod najstarijihnajstarijih drvenihdrvenih mostova,mostova, kojikoji jošjošuvekuvek postoji,postoji, jeje KapelniKapelni mostmost uu LucernuLucernu,,ŠvajcarskaŠvajcarska.. MostMost jeje sagrađensagrađen 13331333 godinegodine,,dugačakdugačak jeje 222222mm ii pokrivenpokriven jeje krovom,krovom, kojikoji jejezaštitiozaštitio drvodrvo odod truljenjatruljenja..

1818

4


UU savremenomsavremenom građevinarstvugrađevinarstvu drvodrvo sese kaokaokonstrukcijskikonstrukcijski materijalmaterijal koristikoristi zaza građenjegrađenje::

individualnih kuća,individualnih kuća,

višespratnih stambenih i poslovnih višespratnih stambenih i poslovnih objekata, objekata,

1919

krovova stambenih, poslovnih i krovova stambenih, poslovnih i industrijskih objekata sagrađenih od industrijskih objekata sagrađenih od drugih vrsta građevinskih materijaladrugih vrsta građevinskih materijala. .

LameliranoLamelirano lepljenolepljeno drvodrvo ii sličnislični "inženjerski""inženjerski"proizvodiproizvodi odod drvetadrveta sese koristekoriste zaza građenjegrađenjeindustrijskih,industrijskih, sportskih,sportskih, izložbenihizložbenih ii drugihdrugihobjekataobjekata velikihvelikih rasponaraspona ii mostovamostova..


MontažneMontažne drvenedrvene kućekuće sese uu današnjedanašnje vremevrememmaasovnosovno primenjujuprimenjuju zaza individualnuindividualnu stambenustambenugradnjugradnju uu mnogimmnogim zzeemljamamljama svetasveta (Amerika,(Amerika,Kanada,Kanada, NoviNovi ZelandZeland itditd..))..

UU AmericiAmerici jeje 9595%% individualnihindividualnih stambenihstambenih

2020

jjpovršinapovršina "prekriveno""prekriveno" montažnimmontažnim drvenimdrvenimkućamakućama..

DrvoDrvo spadaspada uu grupugrupu retkihretkih materijalamaterijala ččijiiji susu prirodniprirodniresursiresursi obnovljiviobnovljivi.. PlanskomPlanskom seseččomom ššumauma ii pošumljapošumlja--vanjem,vanjem, odnosnoodnosno uzgajanjemuzgajanjem odreodređđenihenih vrstavrsta drvedrveććaa,,mogumogu sese očuvatiočuvati prirodniprirodni resursiresursi ii istovremenoistovremeno obezobez--beditibediti dovoljnadovoljna količinakoličina ovogovog materijalamaterijala zaza svesve vidovevidovepotrošnjepotrošnje..

U savremenom građevinarstvu drvo i proizvodi na U savremenom građevinarstvu drvo i proizvodi na bazi drveta imaju široku primenu zbog niza svojih bazi drveta imaju široku primenu zbog niza svojih dobrih svojstavadobrih svojstava kao što su:kao što su:

visoke mehaničke karakteristike, visoke mehaničke karakteristike,

mala zapreminska masa,mala zapreminska masa,


niska toplotna provodljivost,niska toplotna provodljivost,

zadovoljavajuća otpornost na dejstvo mraza, zadovoljavajuća otpornost na dejstvo mraza,

laka obrada,laka obrada,

postojanost prema mnogim hemijskim postojanost prema mnogim hemijskim agensima,agensima,

jednostavno spajanje pojedinih elemenata itd.jednostavno spajanje pojedinih elemenata itd.2121

Drvo ima i Drvo ima i niz nedostatakaniz nedostataka koji značajno umanjuju koji značajno umanjuju njegovu primenljivost, a to su:njegovu primenljivost, a to su:

nehomogenost građe,nehomogenost građe,

anizotropnost svojstava,anizotropnost svojstava,

higroskopnost,higroskopnost,


sklonost ka deformisanju usled bubrenja ili sklonost ka deformisanju usled bubrenja ili rasušivanja,rasušivanja,

podložnost truljenju,podložnost truljenju,

veliki broj prirodnih defekata (čvorova, veliki broj prirodnih defekata (čvorova, pukotina itd),pukotina itd),

sposobnost gorenja,sposobnost gorenja,

visoka cena. visoka cena. 2222

U zavisnosti od U zavisnosti od stepena preradestepena prerade, drvo i materijali , drvo i materijali od drveta se dele na:od drveta se dele na:

običnu drvenu građuobičnu drvenu građu koja se dobija koja se dobija mehaničkom obradom prirodnog drveta.mehaničkom obradom prirodnog drveta.

t ij l d d t k ji d bij jt ij l d d t k ji d bij j


materijale od drveta koji se dobijaju materijale od drveta koji se dobijaju primenom određenih industrijskih postupaka primenom određenih industrijskih postupaka ((furniri, šperfurniri, šper--ploče, panelploče, panel--ploče, lamelirana ploče, lamelirana drvena građadrvena građa i dr.).i dr.).

sintetičke materijale na bazi drvetasintetičke materijale na bazi drveta koji se koji se dobijaju tzv. dubokom preradom drveta.dobijaju tzv. dubokom preradom drveta.

2323

PremaPrema podacimapodacima ““FAOFAO (food(food andand agricultureagriculture orgorg.. UN)UN)”” uu 19991999..godinigodini svetskasvetska potrošnjapotrošnja drvetadrveta iznosilaiznosila jeje33003300 xx101066 mm33..

ProcenjujeProcenjuje sese dada sese 5555%% odod oveove zapreminezapreminepotrošilopotrošilo kaokao gorivogorivo


potrošilopotrošilo kaokao gorivogorivo..

UkupnaUkupna količinakoličina rezanerezane građegrađe ii panelapanela uu svetusvetuiznosilaiznosila jeje uu istojistoj godinigodini 600600xx101066 mm33,, štošto činičini ccacca..1818%%..

NajvećiNajveći deodeo preostalepreostale količinekoličine posečenogposečenog drvetadrvetasese potrošiopotrošio zaza proizvodnjuproizvodnju pulpepulpe ii papirapapira..

2424

5

STRUKTURA DRVETASTRUKTURA DRVETA

MakrostrukturaMakrostruktura == ststrukturaruktura drvetadrveta kojakoja sese možemožeregistrovatiregistrovati golimgolim okomokom iliili podpod malimmalim uvećanjimauvećanjimanazivanaziva sese makrostrukturamakrostruktura..

ProučavanjemProučavanjem makrostrukturemakrostrukture možemože sese odreditiodredititt d td t ii d bitid biti ii d id i bibi

MAKROSTRUKTURAMAKROSTRUKTURA

vrstavrsta drvetadrveta ii dobitidobiti osnovniosnovni podacipodaci oo osobinamaosobinamadrvetadrveta..

MakrostrukturaMakrostruktura debladebla možemože dada sese razmatrarazmatra uu tritrikarakterističnakarakteristična presekapreseka:: poprečnom (1),poprečnom (1),

radijalnom (2) iradijalnom (2) i

tangencijalnom (3).tangencijalnom (3).2525


Osnovni elementi makrostrukture drveta su:Osnovni elementi makrostrukture drveta su: kora,kora,

drvna masadrvna masa,,

srž isrž i


srž i srž i

sržni zraci.sržni zraci.

Kora drvetaKora drveta::

Spoljašnje koreSpoljašnje kore

Unutrašnje kore Unutrašnje kore -- like ilike i

Kambijuma Kambijuma –– prvog sloja živih ćelijaprvog sloja živih ćelija2626


DDrvnarvna masamasa jeje nnajznačajnijiajznačajniji elementelement poprečnogpoprečnogpresekapreseka drvetadrveta..

SSastojiastoji sese odod prstenovaprstenova -- godovagodova kojikoji predstavljajupredstavljajugodišnjegodišnje priraštajepriraštaje drvnedrvne masemase.. SvakiSvaki godgod sese


sastojisastoji iziz unutrašnjegunutrašnjeg slojasloja –– ranorano (prolećno)(prolećno) drvodrvo iispoljašnjegspoljašnjeg slojasloja –– kasnokasno (letnje)(letnje) drvodrvo..

SpoljašnjiSpoljašnji deodeo drvetadrveta uu komkom jeje procesproces rašćenjarašćenjadrvetadrveta jošjoš uu tokutoku ii kojikoji imaima fiziološkufiziološku funkcijufunkcijunazivanaziva sese beljikovinabeljikovina..

DeoDeo drvetadrveta okooko sržisrži nazivanaziva sese srčevinasrčevina.. SastojiSastoji seseiziz mrtvihmrtvih ćelijaćelija kojekoje imajuimaju mehaničkumehaničku funkcijufunkciju.. 2727


SržSrž jeje centralnicentralni deodeo poprečnogpoprečnog presekapreseka stablastabla.. ToTojeje najstarijinajstariji deodeo drvetadrveta.. OdlikujeOdlikuje sese tamnijomtamnijombojombojom ii manjommanjom tvrdoćomtvrdoćom uu odnosuodnosu nana drvnudrvnu


masumasu..

2828

SržniSržni zracizraci formirajuformiraju radijalneradijalne vezeveze izmeđuizmeđuunutrašnjegunutrašnjeg ii spoljašnjegspoljašnjeg deladela poprečnogpoprečnog presekapresekadrvetadrveta.. ImajuImaju mehaničkumehaničku ii fiziološkufiziološku uloguulogu..IzraženijiIzraženiji susu kodkod tvrdogtvrdog drvetadrveta..


OsnovniOsnovni elementelement mikrostrukturemikrostrukture drvetadrveta jeje živaživa ćelijaćelijakojakoja jeje najčešćenajčešće vlaknastogvlaknastog oblikaoblika..

OsnovnuOsnovnu masumasu drvetadrveta činečine ćelijećelije uu oblikuobliku vlakanacavlakanacaii cevčicacevčica

MIKROSTRUKTURAMIKROSTRUKTURA

ii cevčicacevčica..

VlakancaVlakanca popo pravilupravilu imajuimaju mehaničkumehaničku funkciju,funkciju, dokdokcevčicecevčice imajuimaju fiziološkufiziološku funkcijufunkciju..

PostojePostoje ii takvitakvi mikrostrukturnimikrostrukturni elementielementi kojikojiistovremenoistovremeno obavljajuobavljaju obeobe funkcijefunkcije.. ToTo susu traheidetraheide,,kojekoje sese uglavnomuglavnom srećusreću kodkod četinaračetinara..

ĆelijeĆelije susu uvekuvek ororiijentisanejentisane uu pravcupravcu osovineosovine stablastabla..2929


MIKROSTRUKTURAMIKROSTRUKTURA

3030Bor Hrast

6


HEMIJSKI SASTAV DRVETAHEMIJSKI SASTAV DRVETA

Celuloza i ligninCeluloza i lignin do 80%do 80%

H ij ki dH ij ki d 17%17%Hemijski vezana vodaHemijski vezana voda cca 17%cca 17%

Smole, ulja, skrob, taninSmole, ulja, skrob, tanin cca 3%cca 3%

3131

celulozcelulozaa -- visokomolekularnvisokomolekularnii ugljovodonik ugljovodonik (C(C66HH1010OO55)n)n

VRSTE DRVETAVRSTE DRVETA

LIŠĆARILIŠĆARI

HrastHrast BukvaBukva JasenJasen

BagremBagrem TopolaTopola OrahOrah

ČETINARIČETINARI

BorBor JelaJela

SmrekaSmreka ArišAriš

3232

VRSTE DRVETAVRSTE DRVETA

PoPo komercijalnojkomercijalnoj podelipodeli drvodrvo sese razvrstavarazvrstava nanatvrdotvrdo drvodrvo ii mekomeko drvodrvo samosamo nana osnovuosnovu botaničkebotaničkeklasifikacijeklasifikacije..UU grupugrupu tvrdogtvrdog drvetadrveta ubrajajuubrajaju sese lišćarilišćari kojikoji rasturastuuu krajevimakrajevima sasa umerenomumerenom klimomklimom ii drvećedrveće iziztropskihtropskih krajevakrajeva..

3333

UU grupugrupu mekogmekog drvetadrveta ubrajajuubrajaju sese četinaričetinari..NaNa područjupodručju drvenihdrvenih konstrukcijakonstrukcija važivaži drugačijadrugačijaklasifikacijaklasifikacija.. KaoKao materijalmaterijal zaza izraduizradu drvenihdrvenihkonstrukcijakonstrukcija koristekoriste sese::

četinari (jela, smrča, beli i crni bor) četinari (jela, smrča, beli i crni bor) tvrdi lišćari (hrast, jasen, bagrem, bukva, brest i tvrdi lišćari (hrast, jasen, bagrem, bukva, brest i

grab) igrab) i meki lišćari (lipa, topola, breza, jasika itd.). meki lišćari (lipa, topola, breza, jasika itd.).

FIZIČKE OSOBINEFIZIČKE OSOBINE DRVETADRVETA

BojaBoja ii teksturatekstura predstavljajupredstavljaju karakkaraktterističneerističneosobenostiosobenosti zaza pojedinepojedine vrstevrste drvetadrveta..

BOJA I TEKSTURABOJA I TEKSTURA

VrsteVrste drvetadrveta kojekoje posedujuposeduju lepulepu bojuboju ii teksturuteksturuvisokovisoko sese cenecene ii koristekoriste sese kaokao skupocenskupocen materijalmaterijal..

3434


VodaVoda kojakoja sese nalazinalazi uu drvetudrvetu možemože sese svrstatisvrstati uu tritrigrupegrupe::

VLAŽNOSTVLAŽNOST

slobodna vodaslobodna voda, koja se kreće kroz sudove , koja se kreće kroz sudove drvne mase i može je biti u drvetu onoldrvne mase i može je biti u drvetu onoliikokodrvne mase i može je biti u drvetu onoldrvne mase i može je biti u drvetu onoliiko ko koliko ima šupljina,koliko ima šupljina,

atheziona vodaatheziona voda koja se nalazi u vlaknima koja se nalazi u vlaknima drveta i zidovima sudova i koja predstavlja drveta i zidovima sudova i koja predstavlja fizički vezanu vodu i fizički vezanu vodu i

hemijski vezana vodahemijski vezana voda koja ulazi u sastav ćelija koja ulazi u sastav ćelija koje obrazuju drvo.koje obrazuju drvo. 3535


PrilikomPrilikom sušenjasušenja iziz svežesveže posečnogposečnog drvetadrvetaisparavaisparava slobodnaslobodna vodavoda ii toto prvoprvo vodavoda iziz delovadelovakojikoji susu bližibliži površini,površini, aa kasnijekasnije ii iziz unutrašnjostiunutrašnjostidd

VLAŽNOSTVLAŽNOST

drvnedrvne masemase..

DaljimDaljim sušenjemsušenjem dolazidolazi dodo isparavanjaisparavanja athezioneathezionevodevode..

HemijskiHemijski vezanuvezanu voduvodu nijenije mogućemoguće odstranitiodstraniti izizdrvetadrveta postupcimapostupcima sušenjasušenja..

3636

7


VlažnostVlažnost drvetadrveta uu slučajuslučaju kadakada susu svasva vlaknavlakna iizidovizidovi sudovasudova zasićenizasićeni vodomvodom (atheziona(atheziona voda)voda),, alialinemanema slobodneslobodne vodevode unutarunutar sudova,sudova, nazivanaziva sesekritičnakritična tačkatačka zasićenostizasićenosti vlaknavlakna..T čkT čk ić tiić ti l kl k i ii i dd tt kktt ii

VLAŽNOSTVLAŽNOST

TačkaTačka zasićenostizasićenosti vlakanavlakana zavisizavisi odod strustrukktureture iihemijskoghemijskog sastavasastava drvetadrveta ii krećekreće sese odod 2020 dodo 3535%%..NajčešćeNajčešće sese usvajausvaja dada jeje 3030%%..SvakiSvaki potpunopotpuno suvisuvi komadkomad drvetadrveta apsorbovaćeapsorbovaćevlaguvlagu iziz okolneokolne atmosfereatmosfere dotledotle dokdok nene budebude uspouspo--stavljenastavljena ravnotežaravnoteža sasa okolinomokolinom.. OvajOvaj fenomenfenomen sesenazivanaziva sorpcijasorpcija ii javljajavlja sese kodkod čvrstihčvrstih materijalamaterijala sasakompleksnomkompleksnom kapilarnomkapilarnom strukturomstrukturom.. 3737


VLAŽNOSTVLAŽNOST

Razlikuju se dva područja vlažnosti drveta:Razlikuju se dva područja vlažnosti drveta:

higroskopnohigroskopno -- kada je vlažnost drveta manja kada je vlažnost drveta manja od tačke zasićenosti vlakana. Drvna masa od tačke zasićenosti vlakana. Drvna masa tada sadrži samotada sadrži samo athezionu vlaguathezionu vlagu a vlažnosta vlažnosttada sadrži samo tada sadrži samo athezionu vlaguathezionu vlagu, a vlažnost , a vlažnost zavisi samo od relativne vlažnosti i zavisi samo od relativne vlažnosti i temperature okolinetemperature okoline..

kapilarnokapilarno -- vlažnost drveta je veća od tačke vlažnost drveta je veća od tačke zasićenja vlakana. Drvna masa tada pored zasićenja vlakana. Drvna masa tada pored athezioneathezione sadrži i izvesnu količinu sadrži i izvesnu količinu slobodne slobodne vodevode..

3838


VLAŽNOSTVLAŽNOST

VlagaVlaga kojakoja sese nalazinalazi uu drvetudrvetu posleposle dugotrajnogdugotrajnogstajanjastajanja nana vazduhuvazduhu nazivanaziva sese ravnotežnaravnotežna vlagavlaga..

Prema Prema SRPSSRPS razlikuju se sledeći stepeni vlažnosti.razlikuju se sledeći stepeni vlažnosti.

napojeno drvonapojeno drvo (drvo zasićeno vodom)(drvo zasićeno vodom)napojeno drvonapojeno drvo (drvo zasićeno vodom)(drvo zasićeno vodom)

sirovo drvosirovo drvo (vlažnost veća od tačke zasićenosti vlakana)(vlažnost veća od tačke zasićenosti vlakana)

polusuvo drvopolusuvo drvo -- ne sadrži slobodnu vodu (vlažnost cca ne sadrži slobodnu vodu (vlažnost cca 30%);30%);

prosušeno drvoprosušeno drvo -- vlažnost do 22% (transportno suvo 18 vlažnost do 22% (transportno suvo 18 --22% i vazdušno suvo 12 22% i vazdušno suvo 12 -- 18%);18%);

isušeno drvoisušeno drvo -- vlažnosti 6 vlažnosti 6 -- 22% i 22% i

suvo drvosuvo drvo -- vlažnosti oko 0%.vlažnosti oko 0%. 3939


SKUPLJANJE I BUBRENJESKUPLJANJE I BUBRENJE

SkupljanjeSkupljanje drvetadrveta predstavljapredstavlja smanjenjesmanjenje linearnihlinearnihdimenzijadimenzija ii zapreminezapremine drvetadrveta usledusled gubitkagubitka vodevode..

BubrenjeBubrenje predstavljapredstavlja povećanjepovećanje istihistih usledusled upijanjaupijanjavodevode (vlage)(vlage)..

PromenuPromenu vlažnostivlažnosti drvetadrveta odod 00%% dodo tačketačke zasićenjazasićenjavlakanavlakana pratiprati povećanjepovećanje dimenzijadimenzija ii zapreminezapremine popopribližnopribližno linearnomlinearnom zakonuzakonu..

UU slučajuslučaju vlažnostivlažnosti iznadiznad tačketačke zasićenjazasićenja,, dimenzijedimenzijeii zapreminazapremina drvetadrveta praktičnopraktično sese nene menjajumenjaju..

4040



•• Najmanja promena Najmanja promena dimenzija se javlja dimenzija se javlja u podužnom u podužnom pravcu ("l"pravcu ("l"-- 1) 1) 0 10 1 0 4%0 4%

Zapreminska promena

2 3

4141

0.1 0.1 -- 0.4%,0.4%,

•• Znatno veća u Znatno veća u radijalnom pravcu radijalnom pravcu ("r"("r"-- 2) 2) 2 2 -- 5%,5%,

•• Najveća je u Najveća je u tangencijalnom tangencijalnom pravcu ("t"pravcu ("t"-- 3) i 3) i iznosi iznosi 4 4 -- 8%.8%.

1



4242

StepenStepen deformisanjadeformisanja zavisizavisi iziz kogkog deladela poprečnogpoprečnogpresekapreseka jeje isečenisečen konkretankonkretan proizvodproizvod..

8


SPECIFIČNA I ZAPREMINSKA MASASPECIFIČNA I ZAPREMINSKA MASA

SpecifičnaSpecifična masamasa drvnedrvne supstancesupstance jeje konstantnakonstantna iinene zavisizavisi odod vrstevrste drvetadrveta.. IznosiIznosi okooko 15601560 kg/mkg/m33..

ZapreminskaZapreminska masamasa zavisizavisi odod vrstevrste drveta,drveta, tjtj.. ododstrukturestrukture ii poroznostiporoznosti..

VrstaVrsta drvetadrveta HH = cca 30%= cca 30% H = 15 H = 15 -- 20%20% H H 15%15%

BorBor 700700 520520 490490

JelaJela 11001100 450450 410410

SmrekaSmreka 730730 470470 430430

HrastHrast 10101010 690690 650650

BukvaBukva 10701070 720720 690690

Zapreminske mase (kg/mZapreminske mase (kg/m33) u funkciji vlažnosti drveta ) u funkciji vlažnosti drveta ““HH””

4343


TOPLOTNA PROVODLJIVOSTTOPLOTNA PROVODLJIVOST

DrvoDrvo kaokao materijalmaterijal imaima vlaknastuvlaknastu ii poroznuporoznustrukturustrukturu zaza kojukoju jeje karakterisičnakarakterisična malamala toplotnatoplotnaprovodljivostprovodljivost..

ToplotnaToplotna provodljivostprovodljivost uu pravcupravcu vlakanavlakana jeje okooko dvadvaputaputa većaveća odod provodljivostiprovodljivosti upravnoupravno nana vlaknavlakna

((ll = 0.35 W/mK, a = 0.35 W/mK, a uu = 0.17 W/mK).= 0.17 W/mK).

KoeficijentKoeficijent toplotnetoplotne provodljivostiprovodljivosti drvetadrveta zavisizavisi ododnjegovenjegove vlažnostivlažnosti.. UtvrđenoUtvrđeno jeje dada sese zaza 11%%povećanjapovećanja vlagevlage povećapoveća zaza 11..2525%%.. 4444


TERMIČKI KOEFICIJENT LINEARNOG ŠIRENJATERMIČKI KOEFICIJENT LINEARNOG ŠIRENJA

Zavisi od pravca vlakanaZavisi od pravca vlakana. .

Za temperaturno područje od Za temperaturno područje od --505000C do +50C do +5000CCiznosi:iznosi:

4545

Paralelno vlaknima Paralelno vlaknima tt = (3 = (3 -- 6)106)10--66

U radijalnom pravcuU radijalnom pravcu tt = (2 = (2 -- 4)104)10--55

U tangencijalnom pravcuU tangencijalnom pravcu tt = (3 = (3 -- 8)108)10--55


PROVODLJIVOST ZVUKAPROVODLJIVOST ZVUKA

UU pravcupravcu paralelnoparalelno vlaknimavlaknima provodljivostprovodljivost zvukazvuka jeje1010 dodo 1616 putaputa većaveća odod provodljivostiprovodljivosti vazduhavazduha..UU prapravvcucu upravnomupravnom nana vlaknavlakna jeje okooko 44 putaputa većavećanegonego paralelnoparalelno vlaknimavlaknima..negonego paralelnoparalelno vlaknimavlaknima..

4646

ELEKTROPROVODLJIVOSTELEKTROPROVODLJIVOST

Zavisi od vlažnostiZavisi od vlažnosti drvetadrveta..

Drvo koje se koristi kao elektro izolator mora biti Drvo koje se koristi kao elektro izolator mora biti potpuno suvo. potpuno suvo.

Specifični električni otpor drveta iznosi Specifični električni otpor drveta iznosi 7575101077cmcm, , a kod sirivog drveta je desetak puta manji.a kod sirivog drveta je desetak puta manji.


VATROOTPORNOSTVATROOTPORNOST

DrvoDrvo jeje zaza razlikurazliku odod kamena,kamena, keramike,keramike, betonabetona iičelikačelika zapaljivzapaljiv materijal,materijal, kojikoji sese lakolako palipali ii gorigori ((200200--25025000C)C)..

žžBitnaBitna karakteristikakarakteristika drvetadrveta pripri požarupožaru jeje dada nenemenjamenja značajnoznačajno svojesvoje mehaničkemehaničke karakteristike,karakteristike, štoštojeje uu odnosuodnosu nana čelikčelik kvalitativnakvalitativna razlikarazlika..

PriPri sagorevanjusagorevanju nana površinipovršini drvetadrveta sese stvarastvaranagorelinagoreli ugljeničniugljenični slojsloj kojikoji sprečavasprečava brzobrzoprodiranjeprodiranje toplihtoplih zapaljivihzapaljivih gasovagasova uu unutrašnjostunutrašnjostpresekapreseka ii timetime gaga štitištiti..

4747


VATROOTPORNOSTVATROOTPORNOST

BrzinaBrzina stvaranjastvaranja ugljeničnogugljeničnog slojasloja jeje 00..66 –– 00..88mm/minmm/min,, štošto značiznači dada sese popo obimuobimu presekapreseka drvodrvosmanjismanji prosečnoprosečno 33..55 -- 55 cmcm zaza satsat vremenavremena..

UprkosUprkos zapaljivostizapaljivosti,, drvo,drvo, posebnoposebno onoono većegvećegpp p jp j ,, ,, pp ggpoprečnogpoprečnog preseka,preseka, sese boljebolje ponašaponaša uu požarupožaru ododaliminijumaaliminijuma ii čelikačelika zbogzbog manjegmanjeg koeficijentakoeficijentatoplotnetoplotne provodljivosti,provodljivosti, manjegmanjeg koeficijentakoeficijentalinearnoglinearnog širenjaširenja ii stvaranjastvaranja ugljeničnogugljeničnog slojasloja..

ProblemProblem zapaljivostizapaljivosti ii gorenjagorenja konstrukcijakonstrukcija ododmonolitnogmonolitnog drvetadrveta običnoobično sese javljajavlja kodkod manjihmanjihpresekapreseka..

4848

9


4949


5050


5151

Documents

20 Mg II - Dvadeseto Predavanje-drvo