20 RAZLOGA ZATO IGRANJE U PRIRODI INI DECU PAMETNIJOM 2, 2014|RODITELJSTVO |0 komentara

Ne postoji uputstvo za igru u prirodi. Deca sama stvaraju pravila i u tom procesu koriste matu, kreativnost, inteligenciju i pregovarake sposobnosti na unikatan nain. Ovaj tekst preveli su uenici kole engleskog jezika za decu Helen DoronNapisala: Stejsi Loskalzo (Stacey Loscalzo)Autor i kliniki psiholog, Kej Redfild Dejmison ( Kay Redfield Jamison), pie, Deci treba sloboda i vreme za igru. Igra nije luksuz. Igra je neophodna. Kroz nestrukturisanu, otvorenu i kreativnu igru deca ue pravila sveta oko njih. Dok se igraju u prirodi, deca istrauju svim svojim ulima, otkrivaju novi ivot, stvaraju izmiljene svetove i medjusobno pregovaraju da bi stvorili okruenje pogodno za igru.1.Igra u prirodi je aktivnost koja obuhvata sva ula.Dok su napolju, deca e videti, uti, omirisati i dodirnuti stvari koje im nisu na raspolaganju dok se igraju unutra. Njihov mozak na jedinstven nain radi dok obrauje ove nove podsticaje.2.Igra u prirodi spaja neformalnu igru i formalno uenje.Deca mogu na praktian nain primeniti koncepte koje su nauili u koli dok se igraju napolju. Na primer, kada vide i dodirnu korenje drveta, podsetie se kako je njihov uitelj priao o nainu na koji se biljke hrane.3.Igra u prirodi stimulie kreativnost.Robin Mur (Robin Moore), strunjak za dizajniranje okruenja za igru i uenje, kae: Priroda i prirodni materijali podstiu bezgraninu deiju matu i slue kao sredstvo inventivnosti i kreativnosti. Stene, kamenje i zemlja daju neograniene mogunosti za igru koje se svaki put mogu drugaije prikazati kada dete izae napolje.4.Igra u prirodi je otvorena.Ne postoji uputstvo za igru u prirodi. Deca sama stvaraju pravila i u tom procesu koriste matu, kreativnost, inteligenciju i pregovarake sposobnosti na unikatan nain.5.Igra u prirodi smanjuje nervozu.Vreme provedeno napolju psiholoki smanjuje nervozu. Deca su otvorenija i oputenija posle boravka u prirodi, kada se vrate u tradicionalnije okruenje u kome ue.6.Igra u prirodi poveava raspon koncentracije.Vreme koje deca provedu u nestrukturisanoj igri napolju prirodno poveava koncentraciju dece. Deca koja imaju problema sa zadacima koji ukljuuju olovku i papir ili due mirno sedenje esto su mnogo uspenija nakon vremena provedenog napolju.7.Igra u prirodi je matovita.Zato to ne postoje obeleja, prethodno zaete ideje i pravila, deca moraju stvoriti svet oko sebe. U ovom nainu igre deca koriste svoju matu onako kako je ne koriste kada se igraju unutra.8.Vreme provedeno u prirodi razvija potovanje prema drugim ivim biima.Deca razvijaju empatiju, sposobnost da uoe oseanja drugih ljudi, tako to se igraju sa stvorenjima u prirodi. Posmatranje bubice, lastavice ili veverice koja juri uz drvo daje deci mogunost da ue od drugih i tako rastu.9.Igra u prirodi podstie reavanje problema.Dok deca upravljaju svetom u kome su napravili pravila, moraju nauiti ta funkcionie a ta ne, koji nain donosi uspeh a koji promaaj, kada da nastave sa pokuajima i kada da stanu.10.Igra u prirodi podstie sposobnosti vostva.U okruenju gde deca stvaraju zabavu, pojavie se prirodne voe. Jedno dete e dominirati u objanjavanju kako da se odigra igra, dok e drugo uivati da postavlja fizike izazove u igri sa preprekama. Svi tipovi sposobnosti vostva su potrebni i podstaknuti.11.Igra u prirodi proiruje renik.Dok se igraju napolju, deca e moda videti ir, vevericu i kumulusne oblake. Kad se susretnu s tim, njihov renik e se proiriti onako kako nikada ne bi mogao da su unutra.12.Igra u prirodi poboljava sposobnost sluanja.Dok deca pregovaraju o pravilima izmiljene igre, moraju dobro da sluaju jedni druge, pitaju za objanjenje i razrauju detalje objanjenja onako kako ne moraju kada igraju poznate igre unutra.13.Igra u prirodi poboljava sposobnost komunikacije. Nisu jasna pravila izmiljene igre? Nisu sigurna kako da se popnu uz drvo ili naprave kuicu za vile? Deca moraju nauiti da ispituju i razjanjavaju da bi razumeli kao i da objasne tako da ih drugi razumeju.14.Igra u prirodi podstie saradnju.Onda kada nije jasno postavljeno ko pobeuje a ko ne, deca zajedno rade da bi postigla cilj. Moda e zajedno prei poligon sa preprekama koji su napravili, ili e napraviti kuicu za ptice. Zajedno prave kompromise i rade zajedno da bi postigla eljeni ishod.15.Vreme provedeno u prirodi pomae deci da primete ablone.Priroda je prepuna ablona. Latice cvea, ile na listu, kora drveta to su sve abloni. Pravljenje ablona je kljuna sposobnost za ranu matematiku.16.Igra u prirodi pomae deci da uoe slinosti i razlike.Sposobnost da sortiraju predmete i primete slinosti i razlike meu njima je takoe vana osobina zs uspeh u matematici. Vreme provedeno u prirodi daje brojne mogunosti za sortiranje.17.Vreme provedeno u prirodi poboljava imuni sistem dece.Zdrava deca su bolji aci. Kad deca provode sve vie vremena napolju, njihov imuni sistem je jai i time se smanjuje odsustvo iz kole.18.Igra u prirodi poveava nivo fizike aktivnosti.Deca koja se igraju napolju verovatno nee biti gojazna i verovatno e biti aktivni aci. Deca koja se igraju napolju kada su van kole su spremna kada je potrebna panja za uenje u uionici.19.Vreme provedeno u prirodi poveava upornost.Igre u prirodi esto trae upornost- Deca moraju stalno da pokuavaju iznova ako im eksperiment ne uspe. Ako grana ne dosegne sasvim preko potoka, ili kora drveta ne pokrije sasvim njihovu kuicu za vile, moraju pokuavati dok ne uspeju.20.Igra u prirodi je zabavna.Srena deca su uspeni aci. Deca su prirodno srena kada se kreu, igraju i stvaraju napolju. Zadovoljstvo ih dalje otvara za eksperimentisanje, uenje i razvijanje.Izvor:Houston Family MagazineEvo malog pregleda najpopularnijih igara na otvorenom, koji e vam osveiti pamenje, i, nadamo se, razigrati i vas i dete:Prvi koliko-toliko prijatni proleni dani nekada su oznaavali poetak perioda godine tokom kog su deca ulazila u kuu samo kada ogladne ili im majke sa prozora doviknu da je vreme za spavanje. Ostatak dana deca su provodila u igri bez kraja, uei se svemu onome to se ne moe nauiti u koli, ispred tv-ekrana ili sa miem u ruci. Sticala su vetine, uila da pobeuju i gube, reavaju probleme, sklapaju poznastva i bore se protiv dosade, samo uz pomo svoje mate i snalaljivosti. Danas smo nekako izgubili iz vida koliko je ova ivotna kola dragocena, a ak i kada smo svesni vanosti igre na otvorenom, ne znamo kako da dete motiviemo da se odvoji od crtaa i igrica i poe na igralite. Evo malog pregleda najpopularnijih igara na otvorenom, kojie vam osveiti pamenje, i, nadamo se, razigrati i vas i dete:ugeNa poetku igre bira se uga ili ugica, a njen zadatak u igri je da juri ostale igrae dok nekog ne uspe da dodirne. Tada taj drugi igra biva zaraen ugom i od njega svi ponu da bee, ukljuujui i prethodnu ugicu. Igra se nastavlja sve dok se igrai ne umore, ili im ne dosadi. Poto je ova igra odlina za razvijanje orijentacije u prostoru, koordinaciju pokreta i zagrevanje svih miia, danas se esto koristi kao zagrevanje na sportskim treninzima maliana.Ledeni ikaOvo je igra slina ugi, s tom razlikom to jedan igra sve vreme juri ostale. Kada nekog dotakne i kae: Zaleen!, taj mora da se ukopa u mestu, dok Ledeni ika nastavlja da juri dalje. Igrai koji su jo nedodirnuti mogu dodirom da odlede one koji su zaleeni, a da bi neko u igri pobedio, mora da zaledi sve uesnike.arena jajaZa ovu igru je potrebno je najmanje 4 igraa. Jedan je avo, drugi prodavac, a ostali su arena jaja. Igrai koji predstavljaju jaja se, pre poetka svakog kruga, dogovaraju ko e biti koje boje, npr. crvene, ute, zlatne, itd. Zatim se poreaju unaokolo i unu, kako bi podseali na jaja u korpi. Kada su pripreme gotove, avo dolazi da kupi jaja. Sledi uobiajeni dijalog:avo: Kuc, kuc!Prodavac: Ko je?avo: avo s neba!Prodavac: ta vam treba?avo: Jedno jaje!Prodavac: Koje boje?avo: (pogaa) ute?Ukoliko avo ne pogodi boju, pogaa ponovo. Ako meu igraima postoji uto jaje, ono odmah ustaje i bei. Kad ga avo uhvati, onda uhvaeni igra postaje avo u sledeem krugu.Preskakanje konopcaSa konopcem za preskakanje moe se zabavljati na mnogo naina,soloili u drutvu. Kada dete preskae konopac samo, potrebno je da se prethodno podesi njegova duina. Idealno je da, kada dete stane na sredinu konopca, ruke moe da podigne do pazuha. Ukoliko je konopac predug, moe ga obmotati oko ake, ili ga moete skratiti kod drke. Preskakati se moe treei, skaui, sa obe noge zajedno ili naizmenino, sa poskocima izmeu okreta konopca, unapred, unazad, kreui se ili u mestuPreskakanje konopca u drutvu podrazumeva da dva igraa dre konopac i okreu ga u velikim krugovima, dok trei igra stoji izmeu njih i preskae konopac. Trei nain jeste da jedan igra dri konopac za jednu ruku, i rotirajui ga oko sebe, vitla konopac u krug na desetak santimetara iznad zemlje, dok jedan ili vie igraa preskau.FrizbiFrizbi je jo jedna igra koja zahteva mnogo kretanja, pa je odlina za razmrdavanje maliana nakon zimskog mirovanja. Idealno je da se igra na mekoj podlozi, tj. na travi, kako bi dete moglo slobodno da se baca i valja za odbeglim frizbijem, to e izazvati mnogo smeha i dobrog raspoloenja.Frizbi se prilikom bacanja dri tako da palac ruke bude na gornjem, a ostali prsti na donjem delu diska. Ruka je savijena u laktu, u nivou ramena, a frizbi blago nagnut na gore, kako tokom leta ne bi zavrio u travi.Hula-hopPre nekoliko decenija, hula-hop je bio pravi hit meu decom, ali danas je teko pronai devojicu koja zaista ume da ga vrti oko struka, noge ili ruke. Mada je tehnika vrtenja hula-hopa relativno laka, teko je nauiti je ako nemate uzor pored sebe, tako da, ukoliko vae dete pokae interesovanje, pokuajte da skinete cake gledajui neki video klip na internetu u kom se objanjavaju osnovne tehnike. Moe da se vrti na kukovima, struku ili malo iznad, a moe i naizmenino daeta niz, i uz torzo, dok se rukama vrti kada su ispravljene, i to krunim pokretimaiz ramena. Manji obruevi mogu, ako ste spretni, da se vrte i oko noge. Posebna atrakcija nekada su bile devojice koje su hula-hop vrtele oko vrata.Lasti

Ranije nije postojala devojica koja nije igrala lasti, i koja nije znala barem nekoliko popularnih igara sa ovim rekvizitom. Danas postoje ak i kupovni lastii za preskakanje, svih dezena i boja, ali je teko nai drutvo za igru. Naravno, umesto onog iz prodavnice igraaka, moete koristiti obian krojaki lasti zatvoren vorom. Igra lastiem trai dosta skokova i preciznosti da se pogodi ogranieni prostor, a odlino razgibava i jaa zglobove i okretnost. Za lasti je potrebno najmanje troje igraa, mada se u nedostatku treeg u nekim igrama moe posluiti i nekim parkovskim rekvizitom poput klupe, ardinjere, drveta ili bandere. Dok su nekada najpopularnije igre bile Prstii, Trougao, Oto Marijano, danas su meu devojicama najpopularnije igre Mi-maka i 1-2-3.Ko voli, ko voli?Preskakanje lastia moe biti zanimljivo i deacima i devojicama, a najbolje se igra kad uestvuje puno dece. Lasti se rairi i svi igrai stanu unutar njega. Jedan od igraa pita: Ko voli, ko voli sladoled? Ukoliko svi vole sladoled, svi ostaju u lastiu. Ukoliko je u pitanju neto runo, to niko ne voli, svi brzo iskau iz lastia, a najgore prolazi onaj ko ostane poslednji, jer ga svi upetljanog u lasti zaikuju. Posebno je napeto kada onaj ko pita odugovlai sa izgovaranjem celog pitanja, npr. Ko voli kolaeod .crva? Tada, do poslednjeg trenutka, svi paljivo sluaju da li treba da iskoe ili ostanu unutra, jer i iskakanje bez razlog takoe izaziva smeh kod drugih igraa.Putanje zmajevaVetroviti proleni dani idealni su da svog zmaja poaljete u visine. Danas je relativno lako pronai zmaja u prodavnici igraaka ili kineske robe. Ovo je razonoda u kojoj e detetu biti potrebno dosta roditeljske pomoi, a i vama nee biti ba lako na poetku. Vano je da ne pokuavate da putate zmaja ukoliko ne duva dovoljno jak vetar, jer ete se istrati do iznemoglosti, a zmaja neete uspeti da podignete, na razoarenje deteta. Zaobilazite drvee u irokom luku (seate li se arli Brauna i njegovog drveta koje jede zmajeve? Svo drvee je isto!).

kolicePare krede i povrina na kojoj se moe pisati beton ili asfalt i svi uslovi za igru kolice su ispunjeni. Kako se kolica crta, verovatno jo pamtite jedna kockica, pa zatim dve naporedne, pa opet jedna, i tako do kraja. Koliko ukupno polja ima, zavisi od vas i deteta. Kada se nacrta, treba upisati brojeve u svako polje redom, od 1 pa navie. Zatim se treba opremiti kameniem za bacanje (moe da poslui i vae pare krede). Ukoliko igra jedno dete, ono, stojei na startu, baca kameni u polje broj 1, skae do njega, uzima kameni i vraa se na poetak. Dete do obeleenog polja skae na jednoj nozi, a ukoliko spusti drugu nogu, pogodi polje koje nije na redu ili stane na nacrtani okvir, kree ispoetka. Kada igra vie dece zajedno, kod svake nainjene greke, igra kameni predaje sledeem detetu, i tako u krug dok prvi ne zavri sva polja redom, i tako postane pobednik. Iskusnija deca mogu igru da uine zanimljivijom tako to e predmet da bacaju unatrake, da skau obema nogama, murei Igrica je odlina za razvijanje oseaja za prostor, preciznost i jaanje zglobova i miia nogu.LanacJedno dete zapoinje igru tako to juri ostalu decu koja tre slobodno. Kada nekog uhvati, ostaje spojen sa njim, i drei se za ruke, oni poinju poteru za ostalom decom. Kada uhvate sledee dete i ono zajedno sa njima vija ostalu decu. Igra traje dok poslednje dete ne ostane na slobodi, a ono postaje prva karika sledeeg kruga.orave bakeorave bake je igra idealna za otvoren prostor, ali po mogustvu to ravniji i bez prepreka. Potrebni su vee drutvo i marama. Igrau koji je orava baka ostali igrai veu maramu preko oiju tako da nita ne vidi, i lagano ga zavrte oko sopstvene ose, da izgubi oseaj za orjentaciju u prostoru. Onda ga puste i izmaknu se, dok baka poinje da tumara okolo ispruenih ruku, pokuavajui da napipa i uhvati nekog od igraa. Kako bi igra bila uzbudljivija, ostali igrai nee pobei daleko od orave bake, ekajui da sluajno nabasa na njih, ve e joj se sve vreme pribliavati i izazivati je dozivati, gurkati, vui za maramu, brzo se izmiui kada se okrene prema njima.Kada baka uhvati nekog od igraa, onda treba da pogodi koga dri, ne skidajui pritom povez sa oiju. Ima pravo da opipa uhvaenog, pokua da ga zagolica ne bi li mu prepoznala glas, a ako ne uspe da ga prepozna, mora da ga pusti, i lovi dalje. Ako pogodi koga je uhvatila, taj je nova orava baka.Arjakinje barjakinjeZa ovu igru potrebno je vee drutvo koje se podeli u dve jednake grupe. Igrai svake grupe se uhvate za ruke i stanu tano prekoputa druge ekipe, na rastojanju od desetak metara. Tada jedan tim vie uglas: Arjakinje, barjakinje, koga ete?, a protivniki tim odgovara tako to izvikuje ime nekog od igraa suprotne strane. Tada se prozvani zatri iz sve snage, sa ciljem da probije protivniku liniju. Ukoliko protri i razbije lanac igraa, tada bira jednog od igraa protivnikog tima i vodi ga sa sobom nazad, u svoj tim. Ukoliko ga spree da probije lanac, onda ostaje u drugom timu. Pobeuje ona grupa koja sakupi sve igrae iz protivnike ekipe.murkemurke su dobro poznate i dananjoj deci, ali retko kad e se skupiti dovoljno dece koja su spremna da igraju murke do poslednjeg zraka zalazeeg sunca, kada igra postaje najuzbudljivija. Kada se skupi drutvo za igru, dogovori se ko e prvi da muri, i izabere se mesto na kom se muri. muri se tako to se zagnjuri glava u sopstvenu podlakticu, dok je onaj ko muri okrenut ka zidu ili drvetu, i broji naglas do dogovorenog broja od 1 do 20, ili do 100, brojei po pet (5, 10, 15, 20). Ostali za to vreme tre i trae gde e da se sakriju.Kada zvari brojanje, mura vikne: Kreem! pa otvori oi i pone da trai ostale. Kad ugleda nekog sakrivenog, vikne koga je i gde video, i pone da tri ka mestu na kom je brojao, dodirne rukom to mesto i zapljune pronaenog, reima, npr. Pu za Jocu!. Ako Joca stigne prvi do istog mesta, on zapljune sebe i tako se spase. Ukoliko igra koji je murio zapljune sve igrae osim jednog, taj poslednji ima ansu da spaci celo drutvo, ukoliko ispe da se priunja mestu brojanja i uzvikne: Pu, spas za sve nas!. Tada nadigrani opet mora da muri.KlikeriKlikeri su nekad bili neprikosnovena zabava za sve deake, a danas je teko nai drutvo za igru ili nekog ko bi vas nauio. Posebno je nezgodno to ne postoje univerzalna pravila, ve su se ona razlikovala od naselja do naselja, pa je teko pronai neko opte uputstvo za uenje klikera.Deaci su ak govorili se posebnim jezikom klikera, nerazumljivim onima koji klikere nisu igrali. Naftalinac, troperac, staklenac, gvozdenacsvaki je imao svoju vrednost, svoje osobine prilikom igre. Najee se igralo radi osvajanja klikera protivnikog igraa. Prvo bi se obeleio prostor na zemlji, u kom e se igrati. Potom bi svi igrai redom pokuavali da ubace svoj kliker u rupu iskopanu u ovom prostoru, ili bar to blie njoj. Onaj ko uspe, ima pravo da cilja svojim klikerom kliker najbilieg protivnika, i tako ga osvoji. Ako su dva igraa ubacila kliker u rupu, onaj koji je ubacio prvi mora da bei iz rupe, jer e biti pogoen.Ako igrapogodi kliker protivnikog igraa pre nego to je ubacio svoj kliker u rupu, taj pogodak se pamti. Ako nakon toga ubaci kliker u rupu, pobedio je. Meutim, ako protivniki igra u meuvremenu pogodi njegov kliker, taj pogodak se ponitava.(Roditelj & dete)Umesto da se biju i unitavaju kolsku imovinu, aci jedne novozelandske kole, zahvaljujui odbacivanju modernih propisa, sada se na odmorima penju po drveu i jurcaju na skejtbordima.Poelo je kao nauni eksperiment, a zavrilo se kao uspena kolska praksa. Osnovna kola Svonson u novozelandskoj prestonoci Ouklendu pre dve godine postala je poligon za istraivanje koje su sprovela dva lokalna univerziteta, kako bi otkrila nain da kod dece podstaknu aktivnu igru.kola je eksperiment odvela do krajnjih granica, ukinuvi u potpunosti pravila ponaanja na kolskom igralitu. Vie nisu bili zabranjeni pentranje po drveu, vonja skejtborda, ugice Takoe, deci je dozvoljeno da se igraju i sa gomilom kolskih starudija daskama, gumama i starim vatrogasnim crevom, to je decu inspirisalo da razvijaju matovita scenarija.I rezultati su bili zapanjujui razne do tada zabranjivane aktivnosti toliko su zaokupile decu, da koli vie nisu bili potrebne tajm-aut zone niti puno nastavnika koji nadziru decu. Nakon ukidanja strogih pravila ponaanja na igralitu, uestalost vrnjakog nasilja, povreda i vandalizma je opala, a nivo koncentracije dece na asovima je porastao.Brus Meklahlan, direktor kole Svonson, ovako je objasnio promenu: Deca su bila motivisana, zauzeta i ukljuena. Po mom iskusvu, deca upadaju u nevolju onda kada nisu motivisana, zauzeta i ukljuena. Tada ona kinje drugu decu, vrljaju grafite i unitavaju stvari po koliNije u pitanju nikakva revolucija, ve samo povratak na vreme pre nego to su uvedeni mnogobrojni zdravstveni i bezbedonosni propisi. Kako je objasnio direktor Meklahlan Mi elimo da nam deca budu bezbedna i nadzirana, ali to se pretvorilo u tienje dece od iskustava koja im koriste. Ako pogledate kosko igralite, deluje haotino iz perspektive odraslih. ini vam se da se mogu povrediti, ali nee objanjava on. Kada dozvolite deci da se ogledaju u vonji trotineta tokom odmora, onda ona postaju svesnija opasnosti u saobraaju to e im koristiti kada sednu za volan automobila kao tinejderi kae direktor.Profestor Grant efilld sa ouklandskog Tehnolokog fakulteta koji je sproveo eksperiment, kae da se danas deci na kolskim igralitima previe toga zabranjuje. Ograniavanje deije igre je tetno za decu na due staze zato to onemoguava decu da naue da se nose sa rizicima pa ona postaju ranjiva. Deca razvijaju mozak kada preuzimaju rizike i promiljaju o posledicama. Tome ih ne moete nauiti, ve sami moraju to da iskuse. Nee to nauiti ispred TV-a. kae profesor efild.Ovo istraivanje sprovedeno je zbog toga to je, usled previe zdravstveno-bezbedonosnih propisa, pravljenje i unapreivanje igralita postalo preskupo i gotovo neizvodljivo. tavie, deci su takva igralita bila dosadna. Zato su naunici odluili da deci daju slobodu da sami osmiljavaju svoju igru. Dok su mnogi kolski direktori upitani za saradnju odmahivali glavom, etiri ouklandske osnovne kole su imale sluha za predloge naunika i privatile izazov, meu njima i kola Svonson.Istraivai kau da jesu oekivali da e deca biti aktivnija, ali su bili zateeni optim poboljanjem ponaanja dece.Direktor ove kole ohrabruje i druge kole da usvoje ovu uspenu praksu i napste pravila.Video reportau o ovoj koli pogledajte na sledeem linku:http://tvnz.co.nz/close-up/bullrush-returns-schools-video-4946899Britanski novinar Tim Lot, otac etvoro dece, sastavio je za Gardijen ovaj mali vodi za sve one koji razmiljaju da postanu roditelji. Pomalo mudrosti, pomalo injenica, pomalo sarkazma, i oigledno puno iskustva. Otrenjujue ili obesharbrujue? Proitajte, procenite, prokomentariite:1. Deca su razumnaDeca su luda. Ne pokuavajte da ih urazumite.2. Deca su glupaDeca su vrlo pametna. Zato to nastavljaju da postavljaju pitanja od kojih smo mi odrasli odustali.3. Deca ele da im budete prijatelj.Ona to ne ele. ele da im budete roditelj.4. Deca obraaju panju na ono to govorite.Ne, ona to ne rade. Obraaju panju na ono to radite.5. Najvei deji strah je strah da ete umreti.Nije. Deca se najvie boje da nisu dovoljno vredna vae ljubavi.6. Novoroene bebe su neto najlepe na svetuNovoroenad su prilino runa. Naroito kada su prekrivena onom sluzi. I ne izgledaju mnogo bolje ni kada ih obriu.7. Roenje deteta je divno iskustvoPoroaj je poput srednjevekovne torture, a za mukarce tu je i oseaj krivice. Ali gas za smejanje koji se daje protiv bolova je dobar.8. Deca ele da na njih troite puno para.Deca ele da na njih troite puno vremena.9. Deca reaguju na kritiku i kaznu.Ne, samo vas mrze zbog toga.10. Vaa deca misle da ste vi kul.Ne, misle da ste bezveze. Blagi prezir je najbolje emu moete da se nadate.11. Vi ste odgovorni za to kako e vaa deca ispasti.Niste. Deca stvaraju sama sebe mnogo vie nego to ih formira svet oko njih. Zato se vaa deca toliko meusobno razlikuju.12. Kako vaa deca rastu, polako ih gubite.Ne, samo postaju sve skuplja.13. Deca se raaju dobra i onda se polako kvare.Deca su, kao i njihovi roditelji, meavina dobrog i loeg.14. Devojice su anelii, deaci avolci.Obino je obrnuto. Posmatrajte devojice u igri 20 minuta. Taj nivo psiholoke brutalnosti moe da se meri samo sa panskom inkvizicijom. Deaci se samo meusobno udaraju. A onda zaborave na to.15. Vaa deca su naroito posebna, talentovana i lepa.Statistiki, male su anse za to. Veina dece je sasvim prosena. Sreom, moja su izuzetak.16. Kada napune 13 godina i uu u pubertet, deca postaju teka, nepristojna, neprijatna i sebina.Deca mogu biti teka, nepristojna, sebina i neprijatna mnogo pre toga.17. Imati decu je razlog da se oseate vrlo ponosno.Zapravo, skoro svako to moe postii. Naroito je lako za mukarce.18.To to ste podigli i ishranili svoju decu, pruili im dom i potroili sav svoj novac na njih, volei i titei ih, znai da vam ona neto duguju.Ne duguju. Ili bar tako ona misle. to vam doe na isto.19. Deca danas previe vremena provode ispred ekrana.Zapravo, to je sjajno. Zbog toga ne morate da se sa njima igrate Monopola i da zajedno slaete slagalice.20. Divno je sa decom putovati na odmor.Zavisi od toga koliko ste u stanju da platite bebisiterki.Ovaj program napisan je kao ohrabrenje dobronamernim, posveenim i inteligentnim roditeljima punim ljubavi koji se oseaju nemonim da prestanu da previe udovoljavaju svojoj deci, preterano ih tite i zatrpavaju aktivnostima. Roditeljima koji se unervoze ako njihovo potomstvo nije savreno u svakoj oblasti. I roditeljima koji su dozvolili da samostalnost, odgovornost i otpornost ne bude visko na listi osobina koje nastoje da razviju kod svoje dece.1. Nemojte da pomislite da to kakvo je vae dete bilo danas, predstavlja obrazac itavog njegovog ivota. Deca prolaze kroz faze, a te faze mogu biti i sjajne i oajne.2. Ne pokuavajte da popravite ono to nije pokvareno i prihvatite prirodu vaeg deteta ak i ako je ono stidljivo, udljivo ili ne ba sjajno u matematici.3. Kad neto gledate izbliza, ona mu vidite i mane. Sasvim je normalno da vam se deca vaih prijatelja ine boljim od vae dece.4. Skupite hrabrost i prosto recite ne. Ne pokuavajte da svaki put pronaete reenje koje e se vie dopasti detetu.5. Ohrabrite vae dete da provodi vie vremena napolju i koristi svih pet ula u trodimenzionalnom svetu. Poaljite ga u kamp u prirodi na najdui period koji moete da priutite. Uivajte u prirodi porodino.6. Nemojte pobrkati ono to dete eli sa onim to mu je potrebno. Ne padajte na slatkoreivost i pravite razliku izmeu privilegija i prava.7. Zapamtite da vaa deca nisu sezonske biljke niti cvetovi iz staklenika. Pustite ih da na kratko ozebu, pokisnu ili ogladne i cenie to to mogu da se ugreju, da budu suvi i siti.8. Uzdrite se od uloge erpasa, batlera, konsiljerea, tajne policije, linog kuvara ili sobarice. Vaa deca su po prirodi stvorena da postanu sposobna i pustite ih da stvari rade sami.9. Pre nego to uzmete da gunate, podseate, kritikujete, savetujete, komentariete ili preterano objanjavate, kaite sebi Zato ovo govorim?. Provedite u sluanju etiri puta vie vremena nego u prianju.10. Setite se da su razoarenja obavezan deo pripreme za ivot. Kada vae dete ne dobije pozivnicu za roendan, ulogu i predstavi ili ne ue u tim, ostanite mirni. Bez ovakvih iskustava ne bi se snalo u stvarnom svetu.11. Budite u pripravnosti ali ne i u stanju uzbune. Zastanite i razmislite: da li je ova situacija opasna ili samo neprijatna za moje dete? Da li je to hitan sluaj ili samo novi izazov?12. Nauite da volite rei pokuaj i greka. Pustite svoje dete da pravi grekeprenego to ode na fakultet. Omoguite mu onoliko slobode koliko odgovornosti i sposobnosti pokazuje, bez obzira na to ta i koliko druga deca smeju.13. Nemojte biti iznenaeni ili obeshrabreni ukoliko vae veliko dete dobije detinjasti napad besa ili izliv emocija. Razumnost nije isto to i zrelost i koraci unazad su prirodna stvar. I nama se deavaju, ali mi uvek moemo da sebi naspemo jednu.14. Dozvolite svom detetu da radi stvari koje vas plae. Morate ga pustiti da neke korake preduzima samostalno, bez vas da ga drite za ruku, ukoliko elite da postane samostalno i samouvereno.15. Kada se va tinejder runo ophodi prema vama, ne shvatajte to lino. Sudite o njegovo karakteru ne na osnovu ljubaznosti prema ukuanima, jasnoi izraavanja ili koliini kontakta oima, ve na osnovu onoga to kau nastavnici, roditelji tue dece, komije, kao i na osnovu toga kako se ponaa prema prodavcima i osoblju u restoranima.16. Nemojte dozvoliti svom detetu da tek tako odustane od neke aktivnosti ili izbegne neto to ne voli. Njegovo je pravo da mrzi neku osobu, aktivnost ili instituciju i teko da ete moi da mu promenite miljenje. Bez obzira na to, njegova je obaveza da nastavi ono to je zapoelo ili ispuni svoju obavezu. Ipak, kada pravite planove imajte u vidu i stav vaeg deteta.17. Nemojte da se trudite da budete super prema svojoj deci samo zato to vai roditelji nisu pokuavali da se usklade sa vaim emocionalnim potrebama. To se obino, nakon perioda povlaivanja, zavri roditeljskim izlivima besa.18. Izbegavajte da se hvaliete svojim detetom osim ako vam se ini da mu je preko potrebno malo reklame. Setite se da ocene i popularnost vaeg deteta nisu mera vae vrednosti kao roditelja. I da ostali verovatno preteruju.19. Saekajte barem 24 sata pre nego to poaljete ljutiti imejl nastavniku, treneru ili roditelju problematinog druga iz razreda. Prespavajte problem.20. Razmislite o dugoronim posledicama zaobilaenja pravila koje ste sami postavli. Ako pokaete da pravila postoje da bi bila krena i da uvek mogu da se nau preice, dali ste svom detetu dozvolu da vara na testovima.21. Ne pridajte znaaj izvikanosti odreenih kola i fakulteta. Roditelji esto zaborave da uspeh zavisi od kvaliteta uenika, a ne od statusa obrazovne ustanove.22. Odnosite se prema nastavnicima kao prema strunim ljudima koji su na vaoj strani. Pruite vaem detetu ansu da se naui potovanju, to je jednako vana lekcija kao i ona iz matematike. Setite se koliko dobar odnos sa nastavnikom moe biti znaajan u ivotu.23. Hvalite proces, a ne rezultat. Umesto da aplaudirate svakodnevnim postignuima, hvalite detetovu upornost i vrednou jer time podstiete vetine i navike koje vode ka uspehu.24. Ako elite da pripremite vae dete za nivo optereenja i koliinu obaveza koje e imati na fakultetu, dobro razmislite pre nego to mu unajmite privatnog profesora.25. Praktikujte razuman nadzor nad onlajn aktivnostima vaeg deteta, procenjujui njegov opti nivo zrelosti. Budite u toku sa novim tehnologijama i popularnim aplikacijama kako u nepoznate vode ne bi uplovilo bez krmanoa.26. Smatrajte obine kune poslove i obaveze koje dete obavlja za deparac kao bolje prilike za uenje od vankolskih aktivnosti. To e vae dete uiniti zapoljivom (i zaposlenom) odraslom osobom.Pie: Vendi Mogel, psiholog i autorka knjige Blagoslov odranog kolena (The Blessing of a Skinned Knee)Izvor:WendyMogel.comProitajte jo i:Vratite detinjstvo deci: ako elimo da nae potomstvo ima srene, uspene i moralne ivote, treba da ih pustimo da se vie, a ne manje igrajuZato, na primer, tokom stotina sati koje sam provela na igralitima u Francuskoj, nikada nisam videla dete (osim mog) koje je imalo ispade besa? Zato moji francuski prijatelji nisu nikada morali da prekidaju telefonski razgovor zato to je njihovo dete neto unitavalo? Zato njihove dnevne sobe nisu bile okupirane atorima i kuhinjama-igrakama, kao to su nae bile?Pie: Pamela DrukermanKada je moja erka imala 18 meseci, moj mu i ja smo odluili da je odvedemo na mali letnji odmor. Odabrali smo primorski gradi koji se nalazi na nekoliko sati vozom od Pariza, gde smo iveli u tom trenutku (ja sam Amerikanka, a on Britanac), i rezervisali smo hotelsku sobu sa krevecem. Mrvica (Bean), kako je zovemo, bila je u tom trenutku nae jedino dete, i zato nas razumite to smo mislili: Koliko teko to moe biti?Imali smo doruak u hotelu, ali smo morali da ruamo i veeramo u malom restoranu morskih plodova kod stare luke. Ubrzo smo otkrili da dva obroka sa bebom u restoranu zasluuju sopstveni krug pakla.Mrvica bi se na kratko zainteresovala za hranu, ali u roku od nekoliko minuta ona bi poela da prosipa so iz slanika i da cepa kesice eera. Potom je traila da bude van stolice za bebe kako bi mogla da vileni po restoranu i ustremi se ka dokovima.Naa strategija je bila da brzo zavrimo obrok. Naruivali smo dok smo sedali za sto, potom smo molili konobara da otri po malo hleba i donese nam predjelo i glavno jelo u isto vreme. Dok je moj mu jeo par zalogaja ribe, ja sam se starala da konobar sluajno ne zgazi Mrvicu, ili da ona ne zavri u moru. Onda smo menjali uloge. Ostavljali smo ogromne napojnice izvinjenja kako bismo se iskupili za gomilu iscepanih salveta i razbacanih lignji oko naeg stola.Posle jo nekoliko munih poseta restoranu, poela sam da primeujem da francuske porodice ne izgledaju kao da sa nama dele agoniju obedovanja. Zaudo, izgledale su kao da su na odmoru. Francuske bebe su zadovoljno sedele u svojim stolicama, ekajui hranu, ili su jele ribu, pa ak i povre. Nije bilo ni vritanja ni cmizdrenja. I nije bilo otpada oko njihovih stolova.Iako sam do tada ve nekoliko godina ivela u Francuskoj, ovo nisam mogla da objasnim. I im sam poela da razmiljam o francuskom roditeljstvu, shvatila sam da nije samo vreme obroka drugaije. Iznenada sam imala mnogo pitanja. Zato, na primer, tokom stotina sati koje sam provela na igralitima u Francuskoj, nikada nisam videla dete (osim mog) koje je imalo ispade besa? Zato moji francuski prijatelji nisu nikada morali da prekidaju telefonski razgovor zato to je njihovo dete neto unitavalo? Zato njihove dnevne sobe nisu bile okupirane atorima i kuhinjama-igrakama, kao to su nae bile?Uskoro mi je postalo jasno da su, tiho i sinhronizovano, francuski roditelji postizali ciljeve koji su stvorili potpuno drugaiju atmosferu porodinog ivota. Kada su amerike porodice poseivale na dom, roditelji su obino provodili vei deo posete u ulozi sudije reavajui deje svae, pomaui svojim bebama da tre po kuhinji, ili sedei na podu da bi pravili sela od Lego kocaka. Kada su francuski prijatelji dolazili u posetu, nasuprot tome, odrasli su pili kafu, a deca su se sreno igrala sama.Do kraja naeg upropaenog odmora odluila sam da saznam ta su to francuski roditelji inili drugaije. Zato francuska deca nisu bacala hranu? I zato njihovi roditelji nisu vikali? Da li bih ja mogla da promenim moj mentalni sklop i dobijem iste rezultate sa mojim potomcima?Voena delom majinskim oajanjem, provela sam poslednjih nekoliko godina istraujui francusko roditeljstvo. I sad, kad Mrvica ima est godina, a blizanci po tri, mogu vam rei sledee: Francuzi nisu savreni, ali imaju neke tajne roditeljstva koje stvarno funkcioniu.Prvo sam shvatila da sam na tragu neeg kada sam otkrila studiju iz 2009. koju je vodio ekonomista sa Prinstona, a gde se uporeuju iskustva u odgoju dece majki koje ive u slinim uslovima u Kolumbusu u Ohaju, i u Renu u Francuskoj. Istraivai su pronali da su amerike mame dva puta vie smatrale rad sa svojom decom neprijatnim. U drugoj studiji od istog ekonomiste, zaposlene mame u Teksasu su rekle da su ak i kuni poslovi prijatniji nego staranje o deci.Budite uvereni, ja sigurno ne patim od pozitivnih predrasuda o Francuskoj. Au contraire, nisam ak ni sigurna da volim to ivim ovde. Ja svakako ne elim da moja deca odrastu u nadmene Pariane.Ali i pored svih svojih problema, Francuska je savren odgovor na trenutne probleme u amerikom roditeljstvu. Francuski roditelji srednje klase (nisam pratila one koji su mnogo bogati ili siromani) imaju vrednosti koje mi se ine bliskim. Oni vole da priaju sa svojom decom, pokazuju im prirodu i itaju mnotvo knjiga. Oni ih vode na asove tenisa, asove crtanja i u interaktivne muzeje nauke.Ipak, Francuzi su uspeli da imaju bliske porodine odnose, a da pri tome ne postanu opsesivni. Oni polaze od toga da ak ni dobri roditelji nisu stalno na usluzi svojoj deci, i da nema potrebe da se oseaju krivim zbog toga. Veeri su, po meni, vreme za roditelje, rekla mi je jedna pariska majka. Moja erka moe da bude sa nama ako hoe, ali to je vreme za odrasle. Francuski roditelji ele da podstiu svoju decu, ali ne sve vreme. Dok neke amerike bebe imaju asove mandarinskog i trening opismenjavanja tek nakonn to su se progegale, francuska deca se, kao to je i predvieno, samostalno gegaju unaokolo.Teko da sam prva koja ukazuje na problem roditeljstva koji ima Amerika srednje klase. Ovaj problem je mukotrpno dijagnostifikovan, kritikovan i imenovan: prekomereno roditeljstvo (overparenting), hiperroditeljstvo, helikopter-roditeljstvo i (moj lini miljenik) vrtiarhija (kindergarchy). Izgleda da se nikome ne svia nemilosrdni, nesreni ritam amerikog roditeljstva, a najmanje samim roditeljima.Naravno, Francuzi imaju razne vrste javnih slubi koje pomau da roditeljstvo bude primamljivije i manje stresno. Roditelji ne moraju da plaaju vrtie, da se brinu o zdravstvenom osiguranju, ili da tede za fakultet. Mnogi samo time to imaju decu dobijaju mesenu novanu pomo koja lee direktno na njihove bankovne raune.Ali ove javne slube ne objanjavaju sve ove razlike. Francuzi, kako sam saznala, izgleda da imaju potpuno drugaiji pristup odgajanju dece. Kada sam pitala francuske roditelje kako disciplinuju svoju decu, trebalo im je malo due samo da razumeju na ta sam mislila. Aha, misli, kako ih vaspitavamo? pitali su. Disciplina je, kako sam uskoro shvatila, uzak i retko korien pojam koji se tie kanjavanja. Sa druge strane, vaspitanje (koje nema veze sa kolom) je neto to prihvataju kao stalni zadatak.Jedan od kljueva ovog obrazovanja je jednostavan in uenja kako da se eka. To je razlog zato veina francuskih beba koje sam upoznala spavaju celu no u cugu, jo od drugog ili treeg meseca. Njihovi roditelji ih ne uzimaju istog trenutka kada ponu da plau, doputajui bebama da naue kako da ponovo utonu u san. To je takoe razlog zato francuske bebe sede zadovoljno u restoranu. Umesto da grickaju neto po ceo dan kao amerika deca, one uglavnom moraju da ekaju do obroka da bi jele. (Francuska deca dosledno imaju tri obroka na dan i jednu uinu oko 4 popodne.)Jedne subote sam posetila Delfin Porer, lepu advokaticu radnog prava u tridesetim godinama, koja ivi sa porodicom u predgrau istono od Pariza. Kada sam stigla, njen mu je radio za laptopom u dnevnoj sobi, dok je jednogodinji Oban dremao u blizini. Polin, njihova trogodinjakinja, sedela je za kuhinjskim stolom, potpuno predana poslu sipanja testa za kolaie i male kalupe. Nekako je odolevala iskuenju da jede testo.Delfin je rekla da nikada nije posebno planirala da decu ui strpljenju. Ali dnevni rituali njene porodice su stalne lekcije o tome kako da se odloi zadovoljstvo. Delfin je rekla da ponekad Polin kupuje slatkie. (Bombone su u ponudi u veini pekara.) Ali Polin nije dozvoljeno da jede slatkie do uine tog dana, ak i ako to znai da treba da eka vie sati.Kada je Polin pokuala da prekine na razgovor, Delfin je rekla: Saekaj dva minuta, malecka. Usred sam razgovora. To je bilo i veoma ljubazno i pokazivalo veoma vrst stav. Iznenadilo me je i kako je umiljato to Delfin rekla, i kako je bila sigurna da e je Polin posluati. Delfin je takoe uila svoju decu jo jednoj slinoj vetini: kako da se sama igraju. Najvanija stvar je da on naui da bude srean i kada je sam, rekla je ona o svom sinu, Obanu.To je vetina koju francuske majke izriito pokuavaju da gaje kod svoje dece, vie nego to to ine amerike majke. Tokom istraivanja na temu roditeljskih ubeenja, izvoenog 2004. godine meu fakultetski obrazovanim majkama u SAD i Francuskoj, amerike mame su rekle da je ohrabrivanje deteta da se igra samo od srednje vanosti. Ali francuske mame su rekle da je to veoma vano.Kasnije sam poslala imejl Volteru Mielu, vodeem svetskom ekspertu o tome kako deca ue da odloe zadovoljstvo. Kako se ispostavilo, g. Miel, osamdesetogodinjak i profesor psihologije na Univerzitetu Kolumbija, bio je u Parizu i boravio u stanu svoje dugogodinje devojke. Sloio se da se naemo na kafi.G. Miel je najpoznatiji po tome to je osmislio tzv. slatki test (Marshmallow test) kasnih 60-ih kada je bio na Stanfordu. Tokom testa istraiva uvodi etvorogodinjaka ili petogodinjaka u sobu gde se na stolu nalazi slatki od belog sleza. Istraiva kae detetu da e da izae iz sobe na kratko, i ako ne pojede slatki dok se on ne vrati, bie nagraen sa jo dva slatkia. Ako pojede slatki, dobie samo taj jedan.Veina dece bi ekala samo oko 30 sekundi. Samo jedno od 3 deteta bi uspelo da odoli punih 15 minuta, koliko je istraiva bio odsutan. Kako je istraiva saznao, trik je u tome da su dobri odlagai znali sebi da skrenu panju.Kasnije, tokom 80-ih, g. Miel i njegove kolege su saznali da su dobri odlagai bolji u koncentraciji i rezonovanju, i nemaju obiaj da pucaju pod stresom, kako to tvrdi njihov izvetaj.Da li moe biti da uenje dece kako da odlau zadovoljstvo kao to i ine francuski roditelji srednje klase decu u stvari ini smirenijom i otpornijom? Da li to moe delom da objasni i zato amerika deca srednje klase, koja su generalno vie naviknuta da dobiju odmah ono to ele, tako esto pucaju pod stresom?G. Miel, koji je poreklom iz Bea, nije do sada izvodio svoj Slatki test na francuskoj deci. Ali, kao dugogodinji posmatra Francuske, rekao je da ga je iznenadila razlika izmeu francuske i amerike dece. U SAD, rekao je, svakako da je utisak koji ovek stekne taj da je samokontrola postala sve tea za decu.Naravno da ameriki roditelji ele da njihova deca budu strpljiva. Mi podstiemo nau decu da dele, da ekaju na svoj red, da postavljaju sto i da vebaju klavir. Ali strpljenje nije vetina koju vebamo tako marljivo, kao to to rade francuski roditelji. Mi imamo obiaj da na sposobnost dece da ekaju gledamo kao na stvar temperamenta. Po naem miljenju, roditeljima se ili posrei i dobiju dete koje dobro izlazi na kraj sa ekanjem, ili im se ne posrei.Francuskim roditeljima i vaspitaima je teko da poveruju da smo tako nevoljni da se pozabavimo ovom bitnom sposobnou. Kada sam ovu temu spomenula na sveanoj veeri u Parizu, moj francuski domain se upustio u priu o godini kada je iveo u Junoj Kaliforniji.On i njegova ena su se sprijateljili sa amerikim parom i odluili da otputuju i provedu vikend sa njima u Santa Barbari. To je bio prvi put da su se meusobno upoznali sa decom, koja su bila uzrasta od 7 do 15 godina. Godinama kasnije, i dalje se seaju koliko esto su amerika deca prekidala odrasle usred reenice. I nije bilo obroka u odreeno vreme; amerika deca su jednostavno odlazila do friidera i uzimala hranu kada god bi htela. Francuskom paru se inilo kao da amerika deca vode glavnu re.Ono to nas je iznenadilo i to nam je smetalo jeste to to roditelji nikada nisu rekli ne, rekao je mu. Deca su radila nimporte quoi, dodala je njegova ena.Posle nekog vremena sam shvatila da veina francuskih opisa amerike dece sadri ovu frazu nimporte quoi, koja znai bilo ta, ili ta god ele. To sugerie da amerika deca nemaju vrsta ogranienja, da njihovim roditeljima nedostaje autoritet, i da bilo ta moe da proe. To je antiteza francuskog ideala cadre, ili okvira, o kome francuski roditelji esto priaju. Sadre znai da deca imaju vrlo ista ogranienja za odreene stvari to je okvir i da roditelji to striktno i sprovode. Ali unutar cadre, francuski roditelji poveravaju svojoj deci poprilino mnogo slobode i autonomije.Autoritet je jedna od najimpresivnijih karakteristika francuskog roditeljstva, a moda i najtea da se savlada. Mnogi francuski roditelji koje sam upoznala imaju lagan, smiren autoritet prema svojoj deci, onakav na kakvom mogu samo da zavidim. Njihova deca ih zaista i sluaju. Francuska deca se ne gube iz vidika konstantno, ne svaaju se sa roditeljima i ne ulaze u duge pregovore.Jedne nedelje, ujutru u parku, moja kominica Frederik bila je svedok kako pokuavam da savladam mog sina Lea, koji je tada imao dve godine. Leo je sve radio brzo, pa sam i ja bila u stalnom pokretu kada sam ila u park sa njim. inilo se da na kapije oko dela za igru gleda isto kao na poziv za izlazak.Frederik je malo pre toga usvojila prelepu crvenokosu trogodinjakinju iz ruskog sirotita. U vreme naeg izlaska, ona je bila majka itava tri meseca. Ipak, samo time to je Francuskinja, ve je imala potpuno drugaiji pogled na autoritet od mene ta je possible,a ta pas possible.Frederik i ja smo sedele na ivici dela gde se deca igraju u pesku i pokuavale smo da priamo. Ali Leo je stalno istravao kroz kapiju, van dela sa peskom. Svaki put bih ustala da ga jurim, grdim ga i odvuem nazad, dok je on vritao. U poetku je Frederik u tiini gledala ovaj mali ritual. Onda je, bez imalo okolisanja rekla da ako ja stalno trim za Leom, mi neemo moi da uivamo u malom zadovoljstvu da nekoliko minuta posedimo i popriamo.To je tano, rekla sam. Ali ta mogu da uradim? Frederik je rekla da treba da imam vri stav prema Leu. Po mom miljenju, provoditi popodne jurei za Leom je bilo neizbeno. Po njenom miljenju, to je bilo pas possible.Istakla sam da sam grdila Lea poslednjih 20 minuta. Frederik se nasmejala. Rekla je da moram moje ne da uinim jaim, i da stvarno verujem u to. Sledei put kada je Leo pokuao da otri kroz kapiju, ja sam rekla ne otrije nego obino. On je ipak izaao. Stigla sam ga i odvukla nazad. Vidi? Rekla sam. To nije mogue.Frederik se ponovo nasmejala i rekla mi da ne viem, ve da govorim ubedljivije. Bila sam uplaena da u ga prestraviti. Ne brini, rekla je Frederik, podstiui me.Leo nije posluao ni sledeeg puta. Ali sam postepeno poela da oseam kako moje ne postaje sve ubedljivije. Izgovaranje nije bilo glasnije, ve sigurnije. Do etvrtog puta, dok napokon nisam pucala od samopouzdanja, Leo je priao kapiji, ali zaudo, nije je otvorio. Osvrnuo se i pogledao me nesigurno. Izbeila sam oi i pokuala da izgledam ljutito.Posle desetak minuta, Leo je potpuno prestao da pokuava da izae. Izgledao je kao da je zaboravio na kapiju i jednostavno se igrao u pesku sa drugom decom. Uskoro smo Frederik i ja askale, ispruenih nogu ispred nas. Bila sam okirana time to je Leo mene odjednom video kao autoritet.Vidi, rekla je Frederik, ne likujui. U pitanju je ton tvog glasa. Istakla je da Leo nije izgledao traumatizovano. Na trenutak i verovatno prvi put ikada on je u stvari i izgledao kao francusko dete.Tekst predstavlja adaptaciju dela autorkine knjige Podizanje bb: jedna amerika majka otkriva mudrost francuskog roditeljstva (Bringing Up Bb: One American Mother Discovers the Wisdom of French Parenting, Penguin Press, 2012.). Tekst je bio najitaniji i najkomentarisaniji teksta internet izdanja asopisa The Wall Street Journal u 2012. godini.Sa engleskog prevela Ivana Marinkovi.Tekst preuzet sa sajtaNova srpska politika misaoProitajte jo i:Sedam najvanijih karakternih crta koje uenici treba da posedujuKnjigu 50 opasnih stvari koje bi trebalo da dozvolite vaoj deci da urade odbilo je 16 izdavaa u strahu od roditeljskih tubi. Autori se nisu predali i knjigu su poeli da tampaju po narudbini. Ubrzo, knjiga je postala jedna od najprodavanijih na Amazonu.Svakog dana, usvajaju se novi zakoni koji jo vie ograniavaju mogunosti da deca iskuse stvaran svet. U svakom scenariju vidimo samo najloiji ishod. Kad vidimo dete da se penje na drvo, zamiljamo da e pasti i biti invalid celog ivota, umesto da kaemo Pogledaj kako se Sara dobro penje na drvo!. Kada ih uvamo od svih moguih opasnosti, mi ih spreavamo da doive ona iskustva koja ih ue samopouzdanju i izlaenju na kraj sa rizicima.U knjizi je uz svaki predlog dato detaljno upustvo kao i upozorenje o potencijalnim opasnostima. Mi vam donosimo kompletnu listu opsanih aktivnosti koje predlau autori:50 opasnih stvari koje bi trebalo da dozvolite vaoj deci da urade:1. Da lizne bateriju od 9 volti (i sazna kakav je ukus elektriciteta)2. Da se igra napolju u po oluji (i oseti bliskost sa Majkom Prirodom)3. Da uveba savreni kolut unapred (pre nego to ih zabrane u njegovoj koli)4.Da se poljubi u obraz pri pozdravljanju (kao Francuzi)5. Da izbaci ruku kroz prozor automobila tokom vonje (i oseti strujanje vazduha, poput ptice)6. Da zakucava eksere (i ovlada vetinom udaranja stvari ekiem)7. Da proba da vozi automobil u vaem krilu (i preuzme kontrolu nad 2.5 tone metala )8. Da baca koplje (i aktivira uroeni mehanizam u mozgu)9. Da napravi bombu od sireta i sode bikarbone u kesi (i naui kako stvari eksplodiraju)10. Da se igra i eksperimentie sa usisivaem (i izmeni doivljaj usisavanja za ceo ivot)11. Da baca kamenje (i oivi svoje primitivne nagone)12. Da se igra sa suvim ledom (jer ta je vie kul (hladnije) od toga?)13. Da prokuva vodu u papirnoj ai (i sazna kako reaguju nespojivi elementi)14. Da stavlja udne stvari u mikrotalasnu (i eksperimentie sa elektromagnetnim talasima u kuhinji)15. Da baca stvari iz kola u pokretu (i igra se sa brzinom, gravitacijom i otporom vetra)16. Da pada sa visokih mesta (i naui padobranski doskok)17. Da spaljuje stvari uz pomo lupe (i ovlada sunevom energijom)18. Da peai od kole do kue (i ne bude prezatieno dete)19. Da se popne na krov (zato to je on tamo)20. Da spljeskava novie na eleznikim inama (i koristi snagu lokomotive)21. Da provede sat vremena vezanih oiju (i gleda na svet bez ula vida)22. Da savija elik (i uotrebi snagu vatre da oblikuje metal)23. Da razbija staklo (kako bi se oslobodilo elje za tim)24. Da konstruie sopstvenu letelicu (napravi letei balon pomou fena)25. Da gleda u sunce kroz zatamnjeno staklo (i posmatra neto suvie svetlo za golo oko)26. Da mauje (filmskim i pozorinim stilom)27. Da napravi praku (i tako stvori sopstveni primitivni alat)28. Da se popne na drvo (i iskoristi prednost svojih paleva)29. Da nastupa na ulici (i zabavlja ljude radi zabave i zarade)30. Da pregradi potok (i privremeno promeni tok istorije)31. Da ode ispod zemlje (i upozna svet ispod povrine )32. Da zameni gumu na automobilu (i osposobi se za samostalnost na drumu)33. Da zaroni u kontejner (i spase neto korisno to bi zavrilo na ubritu)34. Da rasklopi neki ureaj (i otkrijenjegove skrivene tajne)35. Da poseti deponiju (i sazna kuda odlazi smee iz vae kue)36. Da otruje prijatelje (posoljenim kolaima)37. Da puta zmaja po veoma jakom vetru (i otkrije granice svoje izdrljivosti)38. Da naui da hoda po konopcu (i razvije oseaj za ravnoteu)39. Da neto skuva u maini za pranje sudova (i otkrije skrivene mogunosti kunih aparata)40. Da pronae pelinju konicu (i doivi bliski susret sa opasnom ivotinjskom vrstom)41. Da se vozi javnim prevozom (i postane sam svoj navigator)42. Da iscepa kuvar (I postane samostalni stvaralac recepta)43. Da delje drvo (i naui se vetini rezbarenja noem)44. Da napravi ljuljaku od konopca (i sudbinu svojih udova poveri svojih ruku delu)45. Da se igra sa vatrom (i kontrolie najsnaniju silu u prirodi)46. Da zalepi dva prsta super lepkom (i iskusi kako izgleda ivot bez palca)47. Da istopi staklo (i ukroti ekstremnou vrelinu vatre)48. Da uini da flaa eksplodira u zamrzivau (malo usporene akcije)49. Da spava u divljini (i suoi se sa strahom od mraka)50. Projekat koji sami smislite