U IVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGA IZACIO IH AUKA

SEMI ARSKI RAD

STRA E DIREKT E I VESTICIJE KAO FAKTOR PRIVRED OG RASTA I RAZVOJA

Mentor: prof. dr Dragana Kragulj

Ime i prezime studenta i broj indeksa: Marko Dogovi 103/09/M

Beograd, decembar, 2009.

APSTRAKT

Strane direktne investicije (SDI) imaju veliki znaaj za privredni rast i razvoj zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. Dosadanja iskustva pokazuju da su strana ulaganja igrala znaajnu ulogu u strukturnim promenama proizvodnje, izvoza i nainu poslovanja u zemljama korisnicama ovih sredstava. U radu su opisani naini stranih ulaganja i dat je pregled najvrednijih SDI u Srbiju, kao i njihov znaaj. Posebna panja posveena je uticaju SDI na kljune makroekonomske pokazatelje, kao i uticaju svetske finansijske krize na priliv SDI u nau zemlju. U radu su izneti podaci arodne Banke,

Ministarstva finansija i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, na osnovu kojih je uraen niz tabela i grafika.

2

SADRAJ

1. POJAM, ZNAAJ I CILJEVI PRIVREDNOG RASTA I RAZVOJA ........................ 4 2. FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA ....................................................................... 6 3. INDIKATORI RAZVIJENOSTI .................................................................................. 7 4. MEUNARODNO KRETANJE KAPITALA IZVOZ KAPITALA........................ 9 5. INVESTICIONI OBLIK IZVOZA KAPITALA .......................................................... 11 5.1. Direktne investicije ........................................................................................ 11 5.2. Portfolio investicije ........................................................................................ 12 5.3 Razlike izmeu greenfield SDI i drugih vrsta investicija ............................... 13 6. MIKROEKONOMSKI I MAKROEKONOMSKI EFEKTI STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA I NJIHOVE KORISTI ................................................... 15 6.1. Mikroekonomski aspekt ................................................................................. 15 6.2. Makroekonomski aspekt ................................................................................ 16 7. ZNAAJ STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA ZA SRBIJU ................................ 17 8. PREDNOSTI I SLABOSTI SRBIJE ............................................................................ 20 8.1. Prednosti Srbije .............................................................................................. 20 8.2. Slabosti Srbije ................................................................................................ 21 9. SDI I KLJUNI MAKROEKONOMSKI INDIKATORI U USLOVIMA SVETSKE FINANSIJSKE KRIZE............................................................................... 22 10. ZAKLJUAK ............................................................................................................. 28 LITERATURA ................................................................................................................. 29

3

1. POJAM, Z AAJ I CILJEVI PRIVRED OG RASTA I RAZVOJA1Privredni razvoj ne moemo posmatrati van konteksta celokupnog drutvenog razvoja, jer kako je privreda jedan od najznaajnijih podsistema drutvenog sistema, tako je i privredni razvoj neodvojiv od ukupnog drutvenog razvoja. Socijalne, politike, istorijske, geografske, kulturne i ostale neekonomske oblasti bitno utiu na ekonomske dimenzije privrednog razvoja. Privredni razvoj (economic developement) je sloen drutveni proces putem kojeg svaka zemlja tei ka prelasku iz niih u vie faze ekonomske razvijenosti.2 Dok privredni rast (economic growth) definiemo kao poveanje nacionalne proizvodnje tokom odreenog vremenskog perioda, vee od porasta stanovnitva. Iz datih definicija, uviamo da je privredni razvoj iri i kompleksniji proces od privrednog rasta. Postoje dva osnovna naina za postizanje privrednog rasta: 1) poveana upotreba inputa u cilju poveanja outputa 2) optimalno korienje proizvodnih kapaciteta pri kojem se rast outputa ostvaruje istom koliinom inputa ali da pri tome raste efikasnost njihovog korienja. Privredni rast se moe izraziti preko pokazatelja stope rasta bruto domaeg proizvoda, nacionalnog dohotka, kretanja bruto domaeg proizvoda i nacionalnog dohotka per capita. Privredni razvoj se razmatra kao pokazatelj meusobnih odnosa makroekonomskih agregata kao to su drutveni proizvod, nacionalni dohodak, zaposlenost, akumulacija, investicije, potronja, ali i kroz itav niz drugih ekonomskih i neekonomskih elemenata, pa se stoga definie i kao multidimenzionalni proces. Trebalo bi napomenuti i da nema privrednog razvoja bez privrednog porasta, dok obrnuta relacija ne mora da postoji, tj. mogu je privredni rast bez privrednog razvoja. Jedna od osnovnih komponenti privrednog razvoja je promena ukupne drutvene strukture i privrede (promene su najizraenije u proizvodnom sastavu, odnosno ueu sektora poljoprivrede i industrije u ukupnoj proizvodnji). Sa privrednim rastom omoguava rast kako drutvenog, tako i nacionalnog dohotka. Da bi se privredni razvoj realizovao potrebno je unapred definisane ciljeve uskladiti. Podizanje ivotnog standarda stanovnitva i razvoj proizvodnih potencijala su dva najvanija cilja. Pri tome treba voditi rauna da brojnost i raznolikostIzvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 305 2 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 3061

4

ciljeva i njihova dinaminost, oteavaju adekvatan izbor razvojnih prioriteta. Ciljevi privrednog razvoja zavise od stepena ekonomske razvijenosti zemlje i njene veliine. Iako su mnogi razvojni ciljevi meusobno komplementarni, esto se u savremenim privredama namee potreba savlaivanja problema konfliktnosti cilljeva (npr. dinamiziranje privrednog rasta i potovanje ekolokih standarda, zatim konfliktnost dugoronih i kratkoronih ciljeva, i sl.). Zato bi trebalo, da svaka zemlja vodi rauna o pravilnom izboru razvojnih prioriteta ali i o tome da obezbedi materijalne uslove koji su potrebni za ostvarenje eljenih ciljeva. U poslednje vreme, dosta je popularan tzv. odrivi razvoj (sustainable developement) koji podrazumeva samo onaj razvoj koji obezbeuje podmirenje potreba sadanjih generacija, ali bez ugroavanja mogunosti zadovoljenja potreba buducih generacija. Bazira se na optimalnom balansiranju izmeu ekonomskih, socijalnih i faktora ivotne sredine u institucionalizovanim okvirima. Podrazumeva dinamian razvoj i ekonomski rast uz ostvarenje pravednosti, s akcentom na zapoljavanje i poveanje linih prihoda u okviru konkurentnijeg privatnog sektora. Dugorono odrivi razvoj podrazumeva da se bogatstvo, resursi i mogunosti moraju rasporediti na takav nain, da svi graani mogu da uivaju bar minimalne standarde bezbednosti, ljudskih prava i ostalih privilegija.3 Mada je jedan od prvenstvenih ciljeva svake zemlje postizanje to veeg nivoa ekonomske razvijenosti, znaaj privrednog razvoja je izuzetno naglaen za sve nerazvijene zemlje. Bez ubrzanog privrednog razvoja, poveanja ukupnog obima materijalne proizvodnje i bruto domaeg proizvoda per capita i sutinske promene strukture svoje privrede nije mogue osloboditi se ekonomske zavisnosti i neokolonojalnih odnosa. Oba ta procesa, s jedne strane privredni rast, s druge, strukturne promene privrede, teku istovremeno i nalaze se u meusobnoj uslovljenosti. Bez strukturnih promena ne moe se ostvariti brz privredni rast, niti se strukturne promene vre u zemljama ija privreda stagnira i gde ne rastu GDP i nacionalni dohodak. Uz pomo drave i merama aktivne ekonomske politike nerazvijene zemlje pokuavaju da se, u relativno kratkom roku, iupaju iz svoje vekovne ekonomske zaostalosti. Ipak, jedna od osnovnih karakteristika procesa privrednog rasta je sporost i dugotrajnost.4

3 4

Izvor: http://www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu/ Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 307

5

2. FAKTORI PRIVRED OG RAZVOJAU odreenoj zemlji i u odreenom vremenskom periodu, faktori koji utiu na privredni razvoj deluju u skupu i efekat zavisi upravo od uzajamnog delovanja tih faktora. Posmatrajui samo jedan faktor, uzet iz konteksta, kao sam nema veliki znaaj, ali u grupi sa ostalim faktorima dobija veliku vanost. Prema klasinoj podeli faktora privrednog rasta i razvoja, postoje etiri vrste: 1. prirodni resursi, pri emu se prirodno bogatstvo moe podeliti na tri dela: a) suneva energija b) minerali c) izvori biosfere (zemlja, voda, vazduh, flora i fauna); 2. rad pod kojim podrazumevamo upotrebljavanje, tj. troenje ovekove radne snage, a koji moe biti proizvodnog ili neproizvodnog karaktera; 3. kapital shvaen kao proizvodna sredstva koja uestvuju u procesu proizvodnje i 4. preduzetnitvo koje podrazumeva ukupne organizatorske, rukovodee,

upravljake i nadzornike poslove i sposobnosti preduzetnika neophodne u proizvodnom procesu.5 Svaki od navedenih faktora dovodi do odgovarajue zarade: angaovanjem zemlje ostvaruje se zemljina renta, radne snage plata, kapitala kamata i preduzetnitva preduzetnika dobit. Navedimo jo neke bitne faktore privrednog rasta i razvoja neke zemlje ili regiona: 1. Drutveno politiki faktori 2. Stanovnitvo 3. Kadrovi i nauka 4. Meunardno okruenje 5. Poljoprivredna proizvodnja 6. Proizvodnja, tehnika i tehnoloke promene i inovacije Vei stepen prioriteta imaju faktori privrednog razvoja koji imaju iri opseg delovanja, deluju na dui rok i koji ne podleu estim promenama, a imaju snano pozitivno dejstvo na kretanje i razvoj privrede.5

Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 308

6

3. I DIKATORI RAZVIJE OSTI6Ocena stepena privredne i drutvene razvijenosti moe se dati analitikim posmatranjem komponenata razvoja kao i njihovim dekomponovanjem na indikatore. Merenje agregatnih veliina kao to su proizvodnja, zaposlenost, dohodak itd. omoguava sagledavanje, kako dostignutog nivoa privrednog razvoja, tako i brzine promena u procesu razvoja, a to je od izuzetne vanosti za sprovoenje adekvatne ekonomske politike u cilju reavanja relevantnih razvojnih problema. Korienje jednog indikatora moe u odreenim uslovima biti dovoljno za ocenu stanja i razvoja, ali esto je jedan indikator nedovoljan da utvrdi odgovarajui nivo i strukturu razvijenosti, pa je potrebno primeniti i vie od jednog indikatora kako bi se zadovoljio cilj analize. Tako je, na primer, drutveni proizvod per capita u razvijenim zemljama davao dosta dobre rezultate, ali kod nedovoljno razvijenih zemalja ovaj pokazatelj nije bio u stanju da prui adekvatnu sliku nivoa i promena ukupne razvijenosti, pa je bilo neophodno primeniti vie indikatora. Zato se esto postavlja pitanje koju kombinaciju indikatora primeniti da bi se dobila najadekvatnija slika s obzirom na cilj postavljen u analizi. Indikatori privrednog razvoja mogu biti izraeni naturalno ili vrednosno. Naturalni pokazatelji izraavaju dostignuti nivo privrednog razvoja odreene zemlje i najee se koriste za izraavanje obima proizvodnje pojedinih proizvoda (nafta, elik, ugalj, mleko, eer, itd.). Dok vrednosni izrazi predstavljaju novane pokazatelje u odreenoj valuti. Jedan od najvanijih i najee korienih pokazatelja je bruto domai proizvod BDP (Gross domestic product-GDP). Ako se izraava u tekuim cenama onda je to nominalni BDP (nominal GDP), mada tako izraen nije potpuno pouzdan zbog uticaja promena cena, pa je bolje koristiti realni BDP (real GDP) pri emu se za eliminisanje tog uticaja koriste stalne (bazne) cene, uzete od neke bazne godine. Pokazatelji privrednog rasta mogu biti per capita i agregatni. Pokazatelji per capita su najee korieni indikatori razvoja i izraavaju odreene veliine po glavi stanovnika, dok agregatni pokazatelji predstavljaju zbirne iznose pojedinih makroekonomskih veliina( pogledati grafikon br.3).

6

Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 311

7

Grafikon br. 1: Realni rast srpskog GDP-a 2001-2008. godine

Izvor: Republiki zavod za statistiku Grafikon br. 2: Rast GDP-a u zemljama u tranziciji u peridu 2004.-2008. godine

Izvor: MMF Grafikon br. 3: Ukupan GDP (u milionima USD) i GDP po stanovniku

Izvor: Republiki zavod za statistiku8

4. MEU AROD O KRETA JE KAPITALA IZVOZ KAPITALASa ekonomske take gledita, kretanje kapitala predstavlja najvaniji oblik meunarodnog kretanja faktora proizvodnje. Slobodan promet kapitala treba, u osnovi, da usmeri, kapital prema onim geografskim oblastima koje pruaju mogunost ostvarivanja najveeg profita i najrentabilnije proizvodnje.7 Kretanje kapitala iz jedne drave u drugu moe se posmatrati sa razliitih aspekata, pa tako i podeliti na osnovu razliitih kriterijuma. Navodim dve najvanije podele: Prva, osnovna i najvanija podela podrazumeva dva oblika izvoza kapitala: kreditni i investicioni (privatni), tj. kapital koji potie od meunarodnih institucija (Svetska banka, EBRD, Evropska investiciona banka, itd.) i kapital iz privatnih izvora. Po svom znaaju prednost imaju privatni izvori u toliko to je njihovo poslovanje orijentisano na potencijalni profit, pa je zbog toga efikasnost poslovanja vea. (pogledati emu na str. 14) Investicioni oblik izvoza kapitala postoji onda kada se radi o neposrednom ueu u privrednim aktivnostima drugih zemalja i to kroz: 1) osnivanje samostalnih preduzea (greenfield investicije) 2) kupovinu ve postojeih (brownfield investicije, merderi i akvizicije) 3) kupovinu i prodaju akcija i obveznica (portfolio ulaganja) 4) zajednika ulaganja (strano preduzee uzima znaajan deo u novoosnovanom domaem preduzeu). Kako e na narednim stranicama biti vie rei o investicionim ulaganjima, trebalo bi rei i par rei o kreditnom obliku izvoza kapitala. Kreditni (kamatonski ili zajmovni) oblik izvoza kapitala se javlja onda kada se vri kreditiranje stranih preduzea ili drava, pri emu investitor dobija fiksne kamate od dunika. Kretanje zajmovnog kapitala dugo je predstavljalo dominantan oblik kretanja meunarodnog kapitala. Meutim, sa razvojem finansijskih trita, njegovo uee u ukupnom kretanju kapitala znatno opada. Dakle, osnovni kriterijum za obim i pravac kretanja kapitala je razlika u visini profita ili dividende kod investicionog oblika izvoza kapitala, odnosno, uvisini kamatne stope ako je re o zajmovnom kapitalu. Investicioni

7

Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 386

9

oblik izvoza kapitala je povoljniji nego kamatonosni, s obzirom da omoguava ostvarenje veih profita (mada je i rizik ulaganja znatno vei).8 Druga podela potie od Svetske banke, i to je podela prema motivima za investiranje. Ova podela moe biti veoma korisna, jer se na ovaj nain mogu jednostavno odrediti ciljne grupe investitora. Prema ovoj podeli, postoje:9 1) investicije koje trae resurse: - investicije koje trae prirodne resurse (rude, sirovine ili poljoprivredne proizvode); - investicije koje trae jeftiniju ili specijalizovanu radnu snagu; 2) investicije koje trae trite: - investicije koje dolaze na trita odakle je uvoz odreenih proizvoda visok; - investicije koje prate kretanje svojih kupaca velikih kompanija; - investicije koje prate odreene trendove na tritu i angauju lokalne dobavljae; 3) investicije koje trae poveanje produktivnosti proizvodnje, to podrazumeva racionalizaciju proizvodnje, ili povezivanje proizvodnih operacija sa drugim kompanijama u cilju smanjenja trokova i/ili specijalizacije proizvodnje; 4) investicije koje trae ve postojee kapacitete kako bi zadrale i promovisale dugorone ciljeve svoje kompanije (one su okrenute, pre svega, privatizaciji i akviziciji, jer kupovinom postojeih kompanija zadravaju proizvodni program i postojee trite). Takoe, cilj moe biti i da se od sirovina proizvedu finalni proizvodi koji se po visokim cenama prodaju u onoj zemlji iz koje su te sirovine uvezene ili da se prodajom ovih proizvoda na svetskom tritu ostvaruju visoki profiti, jer je tranja za njima velika i cene veoma visoke . Motivi se mogu sagledati i u mogunosti uvozne supstitucije, izbegavanja carinskih barijera, stvaranja novih prostora za svoju delatnost, ostvarenje ekonomske i politike dominacije, obezbeenje vojno-strategijskih ciljeva itd.10

Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 386 9 http://www.siepa.gov.rs 10 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 388

8

10

5. I VESTICIO I OBLIK IZVOZA KAPITALAStrani kapital u zemlju moe ui po dva osnova, i to po osnovu direktnog investiranja (greenfield ulaganja, merderi, akvizicije) ili kroz kupovinu akcija kompanija - portfolio investicije (u sluaju tranzicionih zemalja to se odnosi na privatizaciju). Po svom znaaju istiu se direktne investicije. (pogledati emu na strani 14) 5.1. Direktne investicije Direktne investicije predstavljaju najriziniji oblik meunarodnog kretanja kapitala, ali zato obezbeuju i najvee profite. Podrazumevaju dugorona ulaganja kapitala u inostranstvu, ali i ulaganja u tehniko-tehnoloki proces, organizaciju rada itd. Vlasnik kapitala zadrava i funkciju svojine i funkciju upravljanja, tj. izvoznik kapitala organizuje i kontrolie upotrebu kapitala. Razlikuje se nekoliko oblika ulaganja kapitala u formi stranih direktnih investicija. Po svom znaaju istakao bih pre svega greenfield strane direktne investicije zbog koristi koje donose privredi u razvoju u koju se ulae i njihovih direktnih efekata na mikro i makro aspekte domae privrede. Jer to su investicije koje podrazumevaju izgradnju potpuno novih proizvodnih kapaciteta koji su u 100% vlasnitvu tog investitora, to znai da on odluuje o sudbini tih sredstava. Izgradnjom novih fabrika i preduzea na ledini, putem greenfield SDI, direktno se doprinosi poveanju proizvodnih kapaciteta zemlje i zapoljavanju novih radnika. Takoe, greenfield investiranje ima i znaajan efekat na poveanje ukupnih investicija jer daje pozitivan signal ostalim potencijalnim investitorima. Ovakve investicije su od posebnog znaaja za zemlje u tranziciji, meutim najtee je privui ih jer su greenfield investicije najosetljivije na investicioni ambijent, pa su tako i rea opcija kod zemalja u tranziciji jer je rizik investitora vei, a i nestabilni su uslovi privreivanja. Brownfield strane direktne investicije podrazumevaju kupovinu ve postojeih zgrada, skladita i kancelarijskih prostora od strane stranih investitora. Naputene i zaputene lokacije i objekti u gradskim zonama su poseban izazov za investitore. Dugi period nekoriena gradska zemljita postaju ekoloki, socijalni i estetski problem grada, te stoga treba stimulisati investitore da osposobe za upotrebu postojee industrijske objekte i lokacije gde ve postoji pratea infrastruktura. U zemljama u tranziciji ovaj vid investicija je ei sluaj, nego greenfield investicije, iz razloga to u tim zemljama postoji mnogo11

neiskorienih kapaciteta kao i velikih kompanija iz socijalistikog perioda koje, na primer, ekaju proces privatizacije ili steaja. Merderi i akvizicije (mergers and aquisitions) predstavljaju direktna ulaganja putem spajanja i preuzimanja. Merderi podrazumevaju spajanja dva ili vie odvojenih i nezavisnih meunarodnih kompanija u jedan novi entitet. Akvizicija podrazumeva pripajanje preduzea u inostranstvu njegovom kupovinom, ime preduzee koje je pripojeno dobija novog vlasnika i novi menadment. Kod merdera i akvizicija dolazi do promene vlasnitva nad postojeim resursima, tako da ovaj oblik investiranja ne dovodi do poveanja oblika proizvodnje i zaposlenosti. Deava se i da u poetnom periodu doe do smanjenja kapaciteta i otputanja odreenog broja radnika. Ipak merderi i akvizicije mogu uticati na poveanje ukupnih investicija u narednim periodima i znaajno doprineti privrednom rastu zemlje kroz unapreenje poslovanja firmi i transfer tehnologije. Isto tako ovim oblikom ulaganja moe se reiti problem opstanka domaih preduzea koja su pred bankrotstvom.11 Joint venture investicije (zajednika ulaganja) strano preduzee uzima znaajan udeo u novoosnovanom domaem preduzeu. 5.2. Portfolio investicije Po drugom osnovu, strani kapital u zemlju moe ui kroz kupovinu akcija kompanija. Portfolio investicije podrazumevaju ulaganje slobodnog kapitala u kupovinu hartija od vrednosti od strane nerezidenata, bez namere da se time utie na poslovnu politiku preduzea. Ulaganja mogu biti u vidu vlasnikih HoV (akcije) ili dunikih hartija od vrednosti (obveznice), pa tako i dohodak u vidu dividendi i kamata. Ovo je indirektni oblik investiranja, gde se domai kapital premeta u inostranstvo, pri emu investitor nema prava da organizuje i kontrolie upotrebu kapitala. Za portfolio investicije se najee odluuju institucionalizovani investitori kao to su penzioni fondovi, uzajamni fondovi, fondovi PiO, itd. Pri tome, investiraju na dugi rok, ali bez preteranog rizika, kako bi to bolje ouvali i uveali svoj kapital.

Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 388

11

12

5.3 Razlike izmeu greenfield SDI i drugih vrsta investicija Kada su u pitanju razlike izmeu greenfield i drugih vrsta investicija, istie se da, na kratak rok, zemlja domain ima vie koristi od greenfield nego od drugih vrsta SDI. Sledea tabela ukazuje na neke od razlika izmeu greenfield i drugih tipova investiranja.

Tabela br. 1: Razlike izmeu greenfield SDI i drugih oblika investiranja Greenfield SDI Drugi oblici investiranja

Donose strani kapital zemlji domainu to Donose strani kapital zemlji domainu, ali dovodi do poveanja vrednosti kapitala ne dovode uvek do poveanja vrednosti kapitala Uvek dovode do transfera bolje ili U sluaju da je lokalna firma u velikim tekoama i zatvaranje je jedina

savremenije tehnologije

mogunost, spajanje ili privatizacija moe da odigra ulogu spasioca Uvek pri ulasku u zemlju dovode do Ne dovode do otvaranja novih radnih mesta otvaranja novih radnih mesta pri ulasku u zemlju; mogu da dovedu do otputanja Greenfield investicije poveavaju broj Investicije koje ulaze kroz spajanja i

preduzea, pa samim tim i konkurenciju, pa pripajanja mogu da dovedu do poveanja ne poveavaju koncentraciju na tritu koncentracije i monopola

Greenfield investicije su mnogo stabilniji Portfolio investicije su kratkorone prirode izvor kapitala jer predstavljaju dugorono i u uslovima krize mogu da dovedu do ulaganje u fiksnu imovinu bega kapitala

Na dui rok mnoge od ovih razlika izmeu naina ulaska investicija se smanjuju ili potpuno nestaju. Merderi i akvizicije esto ulau u proizvodnju i transfer nove ili bolje tehnologije kao i greenfield investicije. Razlike izmeu ova dva naina ulaska kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta, esto se smanjuju tokom vremena i vie zavise od motiva ulaska nego od naina.

13

ema: Klasifikacija oblika izvoza kapitala

OBLICI IZVOZA KAPITALA

INVESTICIONI KAPITAL (prvenstveno privatni)

KREDITNI KAPITAL (prvenstveno dravni)

PORTFOLIO INVESTICIJE

KRATKORONI DEPOZITI U INOSTRANE BANKE

Vlasnike HoV Akcije Dunike HoV Obveznice

DIREKTNE INVESTICIJE

DUGORONI SPOLJNI ZAJMOVI

Greenfield investicije Brownfield investicije Akvizicije (aquisitions) Merderi (mergers) Joint venture investicije

14

6. MIKROEKO OMSKI I MAKROEKO OMSKI EFEKTI STRA IH DIREKT IH I VESTICIJA I JIHOVE KORISTI6.1. Mikroekonomski aspekt Kad je re o mikroekonomskom aspektu, tu se prvo misli na uticaj stranih direktnih investicija na performanse preduzea, tokom samog procesa proizvodnje, a i kasnije, naina prodaje, marketinga i drugih aktivnosti. Ukoliko je u pitanju privatizacija, iskustvo iz proteklih deset godina tranzicije je pokazalo da su strani direktni investitori sposobniji za voenje procesa restrukturiranja u preduzeima nego domai vlasnici i menaderi. To je uglavnom zbog injenice da, na nivou preduzea, proces prestrukturiranja podrazumeva fundamentalne promene u strukturi i upravljanju preduzea, to nailazi na znaajan otpor. Promena vlasnitva je esto neophodan uslov da bi se izvele takve reforme jer je veoma mali broj domaih investitora koji bi mogli da budu u ulozi stratekog investitora tj. dugoronog investitora sa iskustvom u poslovanju preduzea. S druge strane, strani investitori koji dolaze putem greenfield ulaganja, unose sa sobom savremenu tehnologiju i znanje ijim se korienjem poboljava kvalitet proizvoda, usluga i rada preduzea. Sledei pozitivan uticaj jeste u polju modernizacije upravljanja u preduzeima. Kako strani ulagai uglavnom potiu iz razvijenih trinih ekonomija u kojima je maksimizacija profita odavno najvaniji cilj bilo kog proizvodnog procesa, te je kontrola i upravljanje proizvodnjom od velikog znaaja, oni poseduju savremena znanja i vetine uspenog korporativnog upravljanja koje je uglavnom nepoznato domaoj privredi. Takoe deluju i u pravcu modernizacije asortimana proizvoda; strane kompanije uglavnom uvode nove proizvodne asortimane na domae trite o kojoj god grani privrede da je re: hrana, pie, lekovi, kozmetika, usluge mobilnih operatera i sl. Strane direktne investicije takoe znae i novi metod prodaje, adekvatan trinoj privredi gde marketing ima znaajnu ulogu. Konano, prednost stranih investicija ogleda se i u tome to se tim putem domaa preduzea, kojima stranci upravljaju integriu u svetsko trite, te se stoga i domaa privreda ukljuuje u proces globalizacije, iji su veliki pokreta strane investicije. Sve gore navedeno se najee odnosi na velike multinacionalne kompanije, koje su u stanju da prihvate poslovni rizik ulaska na nedovoljno razvijeno trite, to manje kompanije ipak esto nisu u mogunosti.15

6.2. Makroekonomski aspekt Postoji jaka zavisnost izmeu stranih direktnih investicija i drugih makroekonomskih pokazatelja u dravi. Prilivi stranog kapitala esto se koriste za pokrivanje velikih deficita u tekuem raunu prouzrokovanih uvozom potroakih i investicionih proizvoda koji se ne proizvode u zemlji. Iskustva velikog broja zemalja su pokazala da su strane direktne investicije povoljniji kanal priliva neophodnog stranog kapitala u odnosu na uzimanje klasinih kredita na meunarodnom finansijskom tritu. Kada se radi o izgradnji potpuno novog preduzea, na ledini, ono koristi u potpunosti nove resurse za razliku od privatizacije, to znai novo zapoljavanje, nova proizvodnja, vei output, vei realni GDP, pa samim tim i vii ivotni standard i vei privredni rast, to je neophodno privredi u razvoju. Kod investicija je vano pomenuti i uticaj multiplikacije na tranju; nove investicije podstiu mnogo iru privrednu aktivnost od same te investicije, na primer izgradnja nove fabrike koja e zaposliti nove radnike i stvarati nove proizvode, tokom samog procesa investiranja znai i zapoljavanje i angaovanje graevinarskih kapaciteta, cementne industrije, koja e snabdevati graevinski materijal, fabrike maina i oprema koje e isporuiti ta osnovna sredstva, fabrike stakla, nametaja, proizvoae energije, itd. Grafikon br. 4: Efekat multiplikacije12

Nivo cena

Dodatno pomeranje usled multiplikacije

AD3 AD1 AD2

Koliina outputa Prvobitno pomeranje AD usled izgradnje fabrike

12

Izvor: N. Gregori Mankju, 2008., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet Beograd

16

7. Z AAJ STRA IH DIREKT IH I VESTICIJA ZA SRBIJUTokom proteklih nekoliko godina, Srbija je dosta napredovala u pogledu politikih i ekonomskih reformi. U toku su brojne znaajne zakonodavne reforme, koje su u vie navrata pohvaljene od strane vodeih meunarodnih institucija, a koje za cilj imaju usklaivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije. Izvetaj o izvodljivosti EU, posebno daje znaaj reformama u oblasti makroekonomske stabilnosti, poboljanja finansijskog sektora, zakonodavne aktivnosti i spoljnih odnosa.13 Meunarodnim kompanijama se u Srbiji garantuje isti pravni tretman kao i domaim firmama. Isto tako, dozvoljeno im je da ulau sredstva u bilo koju industriju, kao i da slobodno transferiu sve finansijske i druge aktive, ukljuujui profit i dividende. Strani investitori koji su u Srbiju doli na poetku tranzicije ostvarili su visoke prinose, esto zbog slabe konkurencije u mnogim delatnostima ili pak (u sluaju banaka) zbog izuzetno visokih aktivnih kamatnih stopa. To je naroito bio sluaj sa investiranjem u banke i hartije od vrednosti - obveznice devizne tednje i akcije boljih preduzea i banaka na Beogradskoj berzi. Sve zemlje u razvoju, gde spada i Srbija kao zemlja u tranziciji, smatraju strane investicije znaajnim izvorom privrednog razvoja, modernizacije, rasta proizvodnje, zaposlenosti i prihoda. One isto tako imaju veliki i politiki i ekonomski znaaj jer daju signal drugima da ta zemlja ima odreene performanse i ekonomsku budunost i da se ulaganje moe pokazati kao profitabilno. Sa te strane gledano, kreatorima ekonomske politike je vrlo vano da stvore odgovarajuu investicionu klimu koja pogoduje privlaenju stranih direktnih investicija. Isto tako, dobar signal investitorima je dat i potpisivanjem CEFTA14 sporazuma koji je Srbija potpisala 19. decembra 2006., kao i potpisivanjem EFTA15 sporazuma 17. decembra 2009. Faktor koji znaajno doprinosi povoljnoj investicionoj klimi je i stimulativno poresko okruenje. S obzirom da strana ulaganja u privredni razvoj jedne zemlje predstavljaju vrstu specifinog ekonomskog posla, koji podrazumeva jasno definisanje prava i obaveza obe strane, potrebno je unapred obezbediti adekvatnu zakonsku regulativu i odgovarajue propise koji e uiniti da se strani ulaga, po pitanju opstanka svog kapitala u stranojIzvor: www.siepa.gov.rs Sporazum o zoni slobodne trgovine u jugoistonoj Evropi (CEFTA) 15 Sporazum o zoni slobodne trgovine izmeu Republike Srbije i drava Evropskog udruenja slobodne trgovine (EFTA)14 13

17

zemlji, osea zakonski sigurno i zatieno. U Srbiji jo uvek ne postoji jasan pravni okvir, niti postojei zakoni pruaju dovoljnu osnovu za gradnju transparentnog legalnog sistema koji bi poveao nivo poverenja i zainteresovanosti stranih investitora za ulaganje u ovo podruje. Posebnu grupu problema ini i nepostojanje reforme javne administracije i upravljanja javnim finansijama. Administrativna procedura za otvaranje novog preduzea je izuzetno sloena i moe da oduzme mnogo vremena, ali se radi na tome da se smanji. Izmeu ostalog, investitore uglavnom brine i brzi rast plata u javnom sektoru, to moe da pojaa pritisak na inflaciju, ukorenjena korupcija, kao i jo uvek nereformisano pravosue. Pored toga, socijalistiko radno zakonodavstvo u Srbiji previe titi radnike i ne stimulie otvaranje novih radnih mesta. Sadanji sistem zakupa gradskog graevinskog zemljita ometa osnivanje novih firmi, a trite nekretnina takoe trpi zbog postupka izdavanja dozvola za gradnju, koji je i dalje nedefinisan. Jedan od naina za reavanje ovog problema bila bi restitucija imovine oduzete za vreme komunizma koja je preduslov za definisanje vlasnitva u sektoru nekretnina.16 Treba istai da budunost srpske privrede u najveoj meri zavisi od poveanja priliva stranih investicija. Iz tog razloga treba preduzeti dodatne mere na planu stvaranja kvalitetnijeg poslovnog ambijenta u svakom pogledu, koji e za strane investitore predstavljati izazov. Zabrinutost u vezi sa stranim direktnim investicijama postoji i zbog toga sto su investicije ulazile uglavnom u sektor nerazmenljivih dobara bankarstvo, osiguranje, energetiku, telekomunikacije i nekretnine.17 Iz razvojne perspektive, najznaajnije su investicije koje podstiu produktivnost i tehnoloki napredak, naroito u sektoru razmenljivih dobara, poto podstiu konkurentnost i izvoz. Priliv u sektor nerazmenljivih dobara moe da izazove i neeljene posledice (ak i ako povea produktivnost) ako ne generie devizni priliv. Veliki priliv investicija u sektor nerazmenljivih dobara, naroito u sektor nekretnina, esto dovodi do kreditne ekspanzije, porasta cena imovine, koji vodi rastu plata i dovodi do premetanja resursa od razmenljivih ka nerazmenljivim dobrima. Sa rastuom tranjom za uvozom i smanjenom ponudom razmenljivih dobara, deficit tekueg platnog bilansa postaje neminovan.

Izvor: Begovi B., Mijatovi B., Paunovi M., Popovi D., 2008.,Grinfild strane direktne investicije u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, str. 25 17 Izvor: Begovi B., Mijatovi B., Paunovi M., Popovi D., 2008.,Grinfild strane direktne investicije u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, str. 27

16

18

Kada su u pitanju greenfield investicije u Srbiji, opte miljenje je da je njih bilo nedovoljno od poetka procesa traznicije. Ipak, veoma znaajan investitor iz grupe greenfield investicija je slovenaki Merkator, koji je na srpskom tritu prisutan od 2002. godine, a ija ulaganja u izgradnju trnog centra na Novom Beogradu iznose 43 miliona evra. Takoe su znaajne i investicije austrijske kompanije OMW u gradnju benzinskih pumpi irom Srbije, koje iznose 100 miliona evra. Od stranih investitora na srpskom tritu je prisutna i amerika firma za proizvodnju limenki Ball Packaging, zatim Metro cash and carry i Coca Cola HBC, koja ima najdui investicioni sta u Srbiji.18 Tabela br. 2: ajvrednije SDI u SrbijiKompanija 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Telenor Mobilkom Austria Group Philip Morris DIN Stadt Banca Intesa Delta Banka Interbrew Apatinska pivara NBG Mercator Lukoil Beopetrol Holcim Novi Popovac OTP Bank Alpha Bank Jubanka U.S. Steel Sartid Metro Cash & Carry OMV Coca Cola Africa Israel Corp. Tidhar Droga Kolinska Grand prom. Merkur Ball Corporation GTC International Hellenic Petroleum Veropulos Laiki Bank Centrobanka Neochimiki Rafinerija nafte Beograd General Group Delta osiguranje Grawe Hotel IN Zemlja porekla Norveka Austrija SAD Nemaka Italija Belgija Grka Slovenija Rusija vajcarska Maarska Grcka SAD Nemacka Austrija SAD Izrael Slovenija Slovenija SAD Holandija Grka Grka Kipar Grka Italija Austrija Grka Sektor Telekomunikacije Telekomunikacije Duvanska industrija Industrija Bankarstvo Pivara Bankarstvo Maloprodaja Naftna industrija Cement Bankarstvo Bankarstvo Prerada lima i elika Veleprodaja Benzinske pumpe Bezalkoholna pia Nekretnine Industrija Maloprodaja Industrija Nekretnine Energija Maloprodaja Bankarstvo Energija Osiguranje Osiguranje Turizam Vrsta ulaganja Privatizacija Greenfield Privatizacija Trite kapitala Trite kapitala Trite kapitala Privatizacija Greenfield Privatizacija Privatizacija Privatizacija Privatizacija Privatizacija Greenfield Greenfield Trite kapitala Trite kapitala Greenfield Greenfield Greenfield Greenfield Greenfield Greenfield Trite kapitala Privatizacija Trite kapitala Greenfield Greenfield Iznos (mil.EUR) 1.602 570 518 475 462 430 425 240 210 185 166 152 150 150 150 142 120 100 60 60 58 50 34 33 31 30 30 20

18

Izvor: Ekonomski anali, Ekonomska tranzicija u Srbiji 2001-2005.

19

8. PRED OSTI I SLABOSTI SRBIJE8.1. Prednosti Srbije19 Ljudstvo i sposobnosti: konkurentna radna snaga (obuena, sa znanjem engleskog jezika i tradicionalnom izloenou inostranstvu) Centralni poloaj u Jugoistonoj Evropi i dobar pristup tritima preko procesa pristupanja EU, regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini i Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom Slika br. 1: Srbija centar Jugoistone Evrope

Izvor: Siepa Nia cena rada za kvalifikovane radnike i radnike koji se mogu obuiti Industrijska/istraivaka tradicija i iskustvo u inenjerskim/proizvodnim poslovima Prirodni resursi i uslovi za proizvodnju u poljoprivredi i umarstvu Poboljana investiciona klima koja se i dalje unapreuje Stopa poreza na dobit preduzea je jedna od najniih u regionu19

Strategija razvoja i podsticanja stranih ulaganja

20

8.2. Slabosti Srbije Glavne slabosti u privredi potiu od desetogodinjeg unutranjeg sukoba i, kao posledice toga, meunarodne izolacije devedesetih godina prolog veka. Poetkom 1990. godine Srbija je bila industrijski i tehnoloki naprednija od veine svojih suseda i mnoga njena preduzea poslovala su konkurentno na meunarodnom tritu. Ipak, period meunarodne izolacije uinio je da su mnogi industrijski sektori zastareli, a time je stvorena i nekonkurentnost, iseljavanje mnogih obuenih i kvalifikovanih radnika i ukupni desetogodinji zaostatak u otpoinjanju programa privatizacije i reforme zakonodavnog sistema. Zapravo, glavni problem Srbije je konkurentnost i to bi trebalo da bude prioritet. Bez obzira na znaajan napredak koji je Srbija ostvarila u proteklim godinama, ekonomska ostvarenja su neto na emu treba jo dosta raditi, to se vidi iz mnogih vanih pokazatelja: Znaajan trgovinski deficit koji je posledica oslanjanja na zajmove Stopa zapoljavanja i broj ljudi sa unosnim zaposlenjem u proizvodnoj, meunarodno konkurentnoj industriji i uslugama su prema meunarodnim standardima niski, mada su ipak bolji nego u mnogim susednim zemljama Manjak ukupne konkurentnosti zbog manjka investicija i zakasnelog otpoinjanja procesa privatizacije Lo imid u inostranstvu, predstava politike nestabilnosti Aleksandar perl, predsednik Upravnog odbora Vip mobajla, kompanije koja je u prve dve godine poslovanja uloila skoro 200 miliona evra, smatra da su dva najvea problema sa kojima se suoavaju strani investitori birokratija i nesigurnost. Veina propisa i zakona su zastareli i treba ih menjati. isu orijentisani prema poslu. Ukoliko ih sada promenite, bie mnogo bolje kada kriza proe. edavno smo videli maratonsku sednicu u parlamentu, kada je usvojeno preko dvadeset zakona. Mnogo je stvari unapreeno i osavremenjeno. To je dobar nain da se stvari poboljaju. Drava mora da stvori sredinu u kojoj moe da se posluje i sa tim ne treba da se eka jer je vreme novac. Mora da se poalje signal da se stvari popravljaju i da se birokratija smanjuje. Ukoliko investitori vide da se zakoni i propisi menjaju, oni e odluiti da ovde uloe svoj novac. Kazae da je trite dobro i da nema velikih prepreka za poslovanje. Lino sam bio zapanjen kolika koliina papirologije je potrebna da bi se bilo ta uradilo.20

20

Izvor: Blic, lanak: perl-Birokratija koi investitore, 11.09.2009.god.

21

9.

SDI

I

KLJU I

MAKROEKO OMSKI

I DIKATORI

U

USLOVIMA SVETSKE FI A SIJSKE KRIZENakon politikih promena u Srbiji priliv stranih direktnih investicija belei trend rasta koji je trajao sve do kraja 2006. godine. Najvei udeo u ukupnom prilivu imali su prihodi od privatizacije, dok su greenfield investicije imale znatno manji udeo. U periodu od 2000. do 2007 godine Srbija je znaajno popravila svoj udeo u ukupnom svetskom prilivu stranih direktnih investicija i pomerila se sa 116. mesta na 71. To nije bio samo sluaj sa Srbijom, ve i sa svim zemljama Zapadnog Balkana.21 Na sledeem grafiku prikazane su neto SDI u Srbiju, u periodu od 2001. do 2009. godine, s tim da je za 2009. godinu uzeta prognoza od 1.5 milijardi evra. Grafikon br. 5: Srbija - eto SDI u mil. EUR (od 2001. do 2009. godine)4,000.00 3,492.20 3,500.00 3,000.00 2,500.00 2,000.00 1,500.00 1,000.00 502.20 500.00 0.00 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 184.00 1,205.70 776.60 1,244.60 1,820.80 1,812.10 1,500.00

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije Priliv stranih direktnih investicija u periodu od 2000. godine do polovine 2003. godine beleio je rast, kad je dolo do usporavanja priliva usled problematine politike situacije u zemlji i izbora. U 2004. godini zabeleeno je kratko usporavanje priliva SDI, da bi se u 2005. i 2006. godini rast priliva investicija nastavio. Naglo poveanje nastaje usled prodaje mobilnog operatera Telenor-u, koji je kupio Mobtel za 1,513 milijardi evra. Ve naredne 2007. godine dolazi do osetno manjih priliva, jer nije bilo tako velikihIzvor: Istraivanje - studija, 2009., Svetska ekonomska kriza i posledice po privredu Srbije, Institut fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd, str.6421

22

privatizacija kao u 2006. Zatim u 2008. nastaje period stagnacije, da bi krajem godine dolo do blagog pada koji je usled svetske finansijske krize produbljen u 2009. godini. Iako su mnogi najavljivali totalni krah investicija, za prva tri kvartala 2009. godine SDI iznose 1,2 milijarde evra. U 2008. godini ta cifra bila je 1,8 milijardi evra. Do kraja godine oekujemo 1,5 milijardi evra ukupnih stranih investicija, to se pribliava cifri od pet odsto bruto domaeg proizvoda. To uopte nije loe za ovako teku godinu i pokazuje da Srbija i u ovim tekim vremenima nastavlja da bude atraktivna.22 Meutim, mnogo vei pad investicija osetilo je trite kapitala, a to i ne udi ako znamo da su portfolio investicije najpodlonije promenama, i da u uslovima krize brzo dovode do bega kapitala. Grafikon br. 6: Kretanje indexa BELEX 15 i BELEXline (od juna 2008. do dec.2009.god.)3,500.00 3,000.00 2,500.00 2,000.00 1,500.00 1,000.00 500.00 0.00 Apr/09 May/09 Aug/08 Nov/08 Aug/09 Mar/09 Nov/09 Dec/08 Dec/09 Oct/08 Sep/08 Feb/09 Sep/09 Oct/09 Jun/08 Jan/09 Jun/09 Jul/08 Jul/09 BELEX 15 BELEXline

Izvor: Beogradska berza Uzrok naglog pada vrednosti indeksa uzrokovano je povlaenjem inostranih portfolio investitora sa trita Srbije usled oekivanja daljeg pada cena akcija i produbljivanja nastale krize. Najniu vrednost u posmatranom periodu indeksi Beogradske berze ostvarili su 11. marta 2009. godine, kada je Belex 15 vredeo 354 indeksna poena, a Belex line 848 indeksna poena. Pad likvidnosti se u Srbiji odrazio i na realan sektor kroz usporavanje privredne aktivnosti.

Izvor: RTS (22. nov. 2009.): izjava potpredsednika Vlade, Boidara elia, na tribini "Evropa za sve", posveenoj promociji stavljanja Srbije na belu engen listu

22

23

Pad priliva SDI utie na smanjenje uvodjenja novih proizvodnih kapaciteta, to je imalo za posledicu smanjenje broja novih radnih mesta, smanjen rast izvoza, smanjenu tranju i krajnja posledica jeste usporavanje privrednog rasta zemlje. Na sledeim grafikonima prikazan je bruto domai proizvod u milionima evra i bruto domai proizvod po glavi stanovnika u evrima. Grafikon br. 7: GDP u mil. EUR (u periodu od 2000. do 2009.godine23)40,000.00 35,000.00 30,000.00 25,000.00 20,000.00 15,000.00 10,000.00 5,000.00 0.00 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 23,520.60 20,358.00 19,075.00 17,416.40 16,033.70 12,820.90 34,259.00 31,511.00 29,542.70

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije Grafikon br. 8: GDP per capita u EUR (u periodu od 2000. do 2009.godine22)5,000.00 4,500.00 4,000.00 3,500.00 3,000.00 2,500.00 2,000.00 1,500.00 1,000.00 500.00 0.00 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 1,708.70 2,328.20 2,137.80 2,736.00 2,555.90 3,173.50 4,002.20 4,661.00 4,304.00

Izvor: Ministarstvo finansija Republike SrbijeNapomena: Podaci za 2009. godinu predstavljaju procenu; preuzeti su sa sajta Ministarstva finansija (http://www.mfin.gov.rs/src/3532/ ) nakon poslednjeg auriranja 04.12.2009. i podleni su promenama23

24

Grafikon br. 9: GDP realni rast u % (u periodu od 2000. do 2009.godine.24)10.00% 8.00% 6.00% 5.60% 4.00% 2.00% 0.00% 2001 -2.00% -3.00% -4.00% 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 3.90% 2.40% 8.30% 6.90% 5.60% 5.20% 5.50%

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije Na poetku tranzicije, poto se pristupilo restruktuiranju privrede, dolo je do pada ukupne proizvodnje, kada je stopa rasta realnog GDP-a u periodu izmedju 2001. i 2003. godine beleila silazni trend. Od sredine 2003. godine dolazi do naglog privrednog rasta, tako da je stopa privrednog rasta u 2004. godini skoro utrostruena u odnosu na prethodnu godinu. U sledee dve godine dolazi do blagog smanjenja stope, da bi u 2007. godini zabeleen rast od oko 7%. U 2008. godini primetno je usporavanje stope rasta privredne aktivnosti, da bi 2009.godine Srbija zabeleila realan pad GDP-a od oko 3% Privredna aktivnost je u 2009. godini drastino smanjena usled velikog smanjenja domae i izvozne tranje, pada kreditne aktivnosti i smanjenja likvidnosti preduzea. Najdublji pad belee industrija, graevinarstvo i trgovina na malo. Na smanjenje proizvodnje uticao je veliki pad kreditne aktivnosti i agregatne tranje, poveanje nelikvidnosti privrede i dodatne optereenosti dunika deprecijacijom dinara. Meutim, smanjenje proizvodnje nije pratilo vee zatvaranje preduzea i vei pad zaposlenosti.25

Napomena: Podaci za 2009. godinu predstavljaju procenu; preuzeti su sa sajta Ministarstva finansija (http://www.mfin.gov.rs/src/3532/ ) nakon poslednjeg auriranja 04.12.2009. i podleni su promenama 25 Ministarstvo finansija, 2009., Analiza makroekonomskih i fiskalnih kretanja u periodu januar jun 2009. godine, Beograd, str.4

24

25

Grafikon br. 10: Stopa nezaposlenosti (od 2004. do 2009.godine)25 20 15 10 5 0 2004 2005 2006 2007 2008 2009 19.5 21.8 21.6 18.8 14.4 16.4

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije to se tie spoljnotrgovinske razmene, tu Srbija belei deficit (tabela br. 3, grafik br.12). Veina stranih direktnih investicija u Srbiji orijentisane su ka tritu i spadaju u sektor nerazmenjlivih roba. Retki su primeri investicija u Srbiji koji su orijentisani ka efikasnosti kao to je brownfield investitor U.S. Steel koji predstavlja do sada najveeg izvoznika ili na primer Ball Packaging koji je greenfield investicija koja vai za izuzetno uspenog izvoznika. Na primer, u Irskoj, greenfield investitori, kao to su Intel, Dell, Pfizer i HP ine gotovo 90% irskog izvoza. Zato je od velike vanosti za ekonomsku stabilnost jedne zemlje da privue strane investitore orijentisane ka efikasnosti, poto one pomau da se izbegne pregrevanje platnog bilansa, to i jeste problem Srbije. Kada govorimo o izvozu Srbije, pokreta privrednog rasta u prethodnom periodu bila je domaa tranja u veoj meri nego izvoz. Srbija se kako se vidi iz grafika br. 11, nalazi tek ispred Rumunije i Albanije, pa je i to jedan od pokazatelja da Srbija treba da se ozbiljno posveti privlaenju investitora koji e poboljati izvoz zemlje. Grafikon br. 11: Uee izvoza robe i usluga u GDP-u80 70 60 50 40 30 20 10.3 10 0 Maarska Bugarska Hrvatska Rumunija Albanija Srbija 24.5 44.8 41.9 31 69.4

Izvor: BS26

Tabela br. 3: Spoljnoekonomska razmena u mil.EUR26 Godina Uvoz robe Izvoz robe 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 200427 2005 2006 2007 2008 200928 Izvor: BS 3.986 3.968 2.694 3.606 4.758 5.919 6.589 8.769 8.564 10.463 13.507 15.494 9.139 2.531 2.723 1.369 1.558 1.721 2.075 2.756 3.879 4.898 6.428 8.825 10.973 6.809

Deficit robne razmene -1.455 -1.245 -1.325 -2.048 -3.037 -3.844 -3.833 -4.890 -3.666 -4.035 -4.682 -4.521 -2.330

Grafikon br. 12: Spoljnoekonomska razmena u mil.EUR (od 1997. do 2009.godine)20,000 15,000 10,000 5,000 0 -5,000 -10,000 Uvoz robe Deficit robne razmene Izvoz robe

Izvor: BS

26 27

Izvor: NBS; Sektor za ekonomske anlize i istraivanja; Odeljenje statistike platnog bilansa Napomena: Od 2004. godine ukljuena razmena sa Crnom Gorom 28 Napomena: Podaci za 2009. godinu su uzeti zakljuno sa mesecom oktobrom

27

10. ZAKLJUAKStrane direktne investicije se smatraju naboljim i najbrim nainom oporavka zemalja u tranziciji, kao i glavnim pokretaem rasta i razvoja postsocijalistikih privreda. Meu njima, greenfield investicije se smatraju najznaajnijim i one se vide kao glavni nain ulaska kapitala u zemlje Jugoistone Evrope. Takvo miljenje preovladava naroito u periodu kad tranzicija ve odmakne, jer se zemlja donekle stabilizuje, rizik je manji, a razlog je i to to su najvee privatizacije tada ve zavrene. SDI dolaze u podruja i grane gde imaju uslova da ostvare to vei profit uz, naravno, to je mogue manji rizik. U tom smilsu, Srbija je dosta radila i napredovala kad je re o stvaranju kvalitetnog i stabilnog poslovnog i investicionog ambijenta, ali daleko od toga da su stvari idealne, naroito u uslovima svetske ekonomske krize. Nema sumnje da celokupno makroekonomsko okuenje predstavlja odluujui faktor za investitore pri donoenju odluka o svojim investicijama, a naroito kad je re o greenfield invetsicijama. Na mnoge elemente makroekonomskog okruenja drava moe da utie. Jedan od najveih problema je dobijanje dozvola i pitanja vezana za zemljite. S obzirom da je u direktnoj vezi sa greenfield investicijama, tu moda lei odgovor zato takvih investicija nije bilo vie i zato su drugi oblici investiranja bili intenzivniji. Reforma oporezivanja i modernizacija su veoma vaan element celokupnog paketa podsticaja koji se nudi novim ulaganjima. Ukupna niska stopa oporezivanja i najnia u regionu daje dovoljan podsticaj ozbiljnim investitorima. S obzirom na stanje u svetu, izazvano posledicama svetske ekonomske krize, srpska privreda je isto tako osetila ozbiljne promene. Pokreta privrednog rasta u prethodnim godinama u Srbiji bila je u veoj meri domaa tranja pre nego izvoz, tako da se znatan pad privredne aktivnosti moe objasniti padom domae tranje, a ne toliko svetske, na osnovu ega se dolazi do zakljuka da je kriza ozbiljno zahvatila i Srbiju. Ipak, izvoz Srbije, koji je u najveoj meri namenjen zemljama Evropske unije, osetio je recesiju, s obzirom da je i u tim zemljama tranja drastino opala. Istie se da je ovogodinji priliv stranih direktnih investicija za oko etvrtinu manji nego prole godine, u emu udela ima i ekonomska kriza. Smanjenje izvoza, industrijske proizvodnje, zatvaranje neefikasnih preduzea, smanjenje zarada i rast nezaposlenosti su posledice koje je Srbija osetila tokom 2009. godine. Jedan od naina za izlazak iz krize ili za smanjenje njenih efekata je kreiranje uslova za znaajnije privlaenje stranih direktnih investicija.28

LITERATURA1. Begovi B., Mijatovi B., Paunovi M., Popovi D., 2008.,Grinfild strane direktne investicije u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd 2. Blic, lanak: perl-Birokratija koi investitore, (11.09.2009.god.) 3. Istraivanje - studija, 2009., Svetska ekonomska kriza i posledice po privredu Srbije, Institut fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd 4. Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd 5. Ministarstvo finansija, 2009., Analiza makroekonomskih i fiskalnih kretanja u periodu januar jun 2009. godine, Beograd 6. Ministarstvo finansija, Dr Marinko Bonjak, 2008., Kljucne makroekonomske neravnotee, Beograd 7. Ministarstvo finansija, Dr Marinko Bonjak, 2008., Socioekonomski i strukturni napredak Srbije, Beograd 8. N. Gregori Mankju, 2008., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet Beograd 9. Vlada Republike Srbije,2006., Strategija razvoja i podsticanja stranih ulaganja, Beograd 10. www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu (15.dec.2009) 11. www.siepa.gov.rs (15.dec.2009) 12. www.rts.rs (22. nov. 2009.) 13. www.nbs.rs (02.jan.2010.) 14. www.b92.net (22. nov. 2009.) 15. www.mfin.gov.rs/src/3532 (04.dec.2009.)

29