Introduction to Police Profession

Reforma policije - uvod u policijsku profesiju -

mr Sonja Stojanovi, direktorka Beogradskog centra za bzbednosnu politikuwww.bezbednost.org

PlanRazlika izmeu policiranja (policijske funkcije - policing) i policije (institucije - the police)

Poreklo moderne policije

Kada zanimanje postaje profesija?Jedinstvena ekspertiza kako se neime upravlja?Zahvat ime se upravlja?Ethos policijska kultura zato neime upravljamo?Telo Policija vs. druge profesije

Demokratska policija i specifinosti post-komunistikih policija

Istraivanje policije

Policiranje Policija

POLICIRANJE oznaava sve procese koji imaju za cilj ouvanje bezbednosti nekog drutvenog poretka, ili drutvenog poretka uopte.Funkcionalistika sociologija (neutralna ili neophodna zatita protiv devijantnog ponaanja) vs. teorije etiketiranja (eng. labeling theory devijantnost je rezultat etiketiranja i stigmatizacije nekih grupa u drutvu, te policiranje samo proizvodi devijantnost)Marenin zadatak policiranja je i naplata kazni za parkiranje I politika represijared i poredak u drutvu ne uvodi samo policija, mnogo su moniji izvori reda van policijskog rada - politika ekonomija i kultura drutva

Ono to policiranje ini jedinstvenim u odnosu na druge drutvene mehanizme za uvoenje ili odravanje reda je korienje sistema prismotre koji moe dovesti do sankcionisanja otkrivenog devijantnog ponaanja odmah ili u toku krivinog procesa

Policiranje postoji univerzalno u svim situacijama gde postoji potencijal za konflikt, devijantnost, nerede. Policijsku funkciju mogu obavljati razliiti akteri.

Razliiti akteri policiranja

moderna ideja policije

Dravne agencije sa drugom namenom (npr. the Atomic Energy Authority Police, parks constabularies, the British Transport Police and other hybrid policing bodies).

Specialistike privatne bezbednosne kompanije ili obezbeenje unutar drugih firmi

Dobrovoljna policija koju ine graani unutar dravne organizacije

Poreklo policijeAntropoloka istraivanja: razvoj specijalistike policije je povezan sa ekonomskom specijalizacijom u jednom drutvu koje dovodi do razliitog pristupa i raspodele resursa u jednoj zajednici

Prve policijske grupe se pojavljuju u drutvima koja prelaze izureenja po sordstvu u klasno ureenje (Robinson & Scaglion 1987: 109).

Od nastanka drave do savremenog doba mogu se razlikovati dve faze u organizacionom razvoju policije:I u kojoj postoje jednostavnije forme policijskih organa koja traje do XVIII veka, i II u kojoj nastaje moderna policijska organizacijaModerne policije su nastale u XIX veku kada i moderne drave nacije.

Za prouavanje identiteta konkretne policije potraiti osnivake mitove u zvaninoj istoriji te organizacije

Policija kao drutvena institucija *kada zanimanje postaje porofesija?POLICIJA, je specializovano telo koje ima formalnu nadlenost da legitimno upotrebljava silu/prinudu da ouva bezbednost unutar jednog kompleksnog drutva. Policijske insituticije su se razvile u medrnim drutvima.

Nadlenost- jurisdikcija (ime se upravlja)Policija se bavi neim sto ne bi trebalo da se deava i na ta bi neko trebao odmah da reaguje (Bittner 1974: 30). Zadaci policije se uglavnom vezuju za urgentnost delovanja, uglavnom uz potencijal za prerastanje u drutveni konflikt. Zadatak policije je da identifikuje konflikt i devijantnost

Ekspertiza (kako se upravlja)Specifinost policije nije u obavljaju posebne funkcije u drutvu, ve u nainu obavljanja te funkcije, u policijama je pohranjeno specijalistiko znanje za monopolistiko upravljanje legitimnom silom na nekoj teriotriji. Diskrecija u odluivanju I kod pojedinaca najniim funkcijama je prourokovana osnovnim poslom a to je decentralizovana prismotra-nadzor.

Policijska kulturaKako policajci vide drutvo/svet i svoju ulogu u njemu?

Socijalna psihologija je dokazala da stavovi ne moraju nuno da se pretoe u ponaanje/dela

Policijska kultura (cop culture) kultura kantine (canteen culture) (druenje van radnog vremena)

Unutar policijske kulture postoji mnogo podkultura, a i policijska kultura se razlikuje kroz vreme

Radna linost policajcaSkolnik, J. (1966) Pravda bez suenja (NY: Wiley) prva analiza radne linosti policajca (eng. police working personality) nije analiza individualnog psiholokog fenomena ve drutveno generisane kulture

3 profesionalna uzroka:opasnost nepredvidljivi riziciJedinstvene nadlenosti diskrecija u odluivanju kada i kako da se upotrebe nadlenosti prema nekomPritisak da isporue rezultati pritisak da se bude efikasan, akiI po cenu zakonitosti (i politiki pritisak i policijska propaganda) Neki dodaju:IzolacijaSusret sa kriminalcima

Karakteristike policijske kulturePosveenost misiji (poziv)AkcijaCinizamPesimizamIzolacija i konzervativizamKonservativizamMaizamPredrasude prema rasnim-etnikim manjinamaPragmatizam

MisijaAkcijaCinizam/PesimizamMisija policijski rad nije samo posao, ve nain ivota nije posao nego poziv ouvanje naina ivota I zatita slabih od predatoraDirty Harry dilema

Hedonistika ljubav prema akciji Adrenalinopravdan misjomon nije samo trka ili bokser u uniformi

Cinizam - pesimizamJanus nalije posveenosti policajci su manjina okruena vandalistikim snagamaako ne moe da prihvati alu ili ispria dobar vi, nemoj ni da se zapoljava u policiji

Karakteristike policijske kulture

SumnjaIzolacija/solidarnostProblemu u druenju sa civilima van poslaivot i rpeutacija im zavisi od lojalnosti kolegama (plavi zid utnje)Conflicts within police: rank and file vs. management Kozervativizam Politika orijentacijaMoralne i drutvene vrednosti (jedino to pandur moe da napipa u okruenju nih koji duvaju, parova meanih rasa i homeseksualaca je pendrekPragmatizam Empirijska kognitivna struktura vs. refleksivno i analitiko

Kako policajci kategoriu njihove klijente?prestupnici visoke klase - njihovo hvatanje je smisao policijskog poslapolicijska svojina - bespomone grupe koje policija dri pod kontrolom i izoluje. Toleriu se greke prema njima, te je problem u ispravnoj identifikacijiproblematini - stalno upuuju beskorisne pozive policijiizazivai - lekari, pravnici, advokati i, manje, socijalni radnicirazoruivai - mogu oslabiti i neutralisati policijski rad (ene, deca, starci). Njihov napad na policiju moe naii na simpatije javnostidobroinitelji - antipolicijski aktivisti koji kritikuju policiju i tee da je ograniipolitiari - spori, idelisti, ili korupirani, slabi i nesposobni

Discussion: How is police different from other professions?

Telo i rodne ulogeMaistiki etos slubeFizika snaga se vie ceni od drugih vetinaAlkoholizam i razvodi zastupljeniji nego u drugim profesijama

Predrasude prema manjinamaReflektuju drutvene predrasude

Diskusija: Kako se policija razlikuje u odnosu na druge profesije?Razlika u odnosu na vojsku?prizemniji zadaci u odnosu na odbranu drave od spoljnih neprijateljaPoreklo vojne elite aristokratija, privelegovani slojevi drutva

Osobenosti:Upotreba sile protiv sopstvenih graanaee u dodiru sa graanima znaaj za legitimnost vlasti ne samo kod veinskog, nego i manjinskog stanovnitva Zahtev za diskrecionom vlau na nivou celine policijske organizacije (delimina operativna autonomija policije)Diskreciona vlast policajca/pojedinca (individualna sloboda odluivanja policajca-pojedinca)

16Komunistika policijapolitizovana - poreklo policije iz milicije od 60.tih godina reprezentativnija -titi i graane i poredakKP donosi odluke o prioritetimaautoritarna priroda policijskog rada: potinjenost DB, kultura tajnovitosti, upravljanje zasnovano na strahu od prismotre i dounika, ne na saglasnostiInstitucionalno naslee - kontinentalni policijski sistem legitimnost dolazi odozgo centralizovano donoenje odluka spreava razvoj delimine diskrecione vlasti na nivou policijske organizacije i kapaciteta ya samostalno donoenje odluka kod policajacalogika prikladnosti u obavljanju administrativnih poslovajavna uprava nedovoljno socijalizovana za kreiranje praktine politike, a koja je imala prepolitizovanu kadrovsku politiku70-te samoupravljanje omoguava vee ukljuenje lok.zajednice, kvote za manjineuvezanost odluivanja sa republikim nivom vlasti16

17POLICIJA KAO SILA (eng. police force)POLICIJA KAO SLUBA/SERVIS GRAANA(eng. police service)Koga i koje vrednostititi?(referentni objekat) elitu na vlasti dravne institucije (ustavni poredak) graane i graanke demokratski politiki poredak pruanje javne bezbednosti dravaPrioriteti rada? odravanje javnog reda i mira suzbijanje kriminala radikalno: suzbijanje neprijatelja reima upravljanje uz pristanak i saradnju stanovnitva suzbijanje i prevencija kriminala...Kojim sredstvima? represivno delovanje reagovanje na nastalu situaciju (reaktivno) prevencija vei znaaj analitike: delovanje zasnovano na znanju (knowledge-led policing) i informacijama (intelligence-led policing) uz pristanak i u saradnji sa graanima, drugim dravnim organima...

18Zato je reforma policije zanimljiva/ relevantna tema za politike nauke?

suverenost/snaga drave: znaajna uloga u ostvarivanju monopola upotrebe sile unutar draveStruktura moi unutar drutva (ko komanduje)Drutveni sukobi mi ko ima pravo na zatitu vs. oni a ko je diskriminisan Nivo legitimnosti/autoriteta percepcija utie na izbor zatitnikaBitna za prouavanje ljudske bezbednosti

interesantna tema za studije integracija: policija je deo politike bezbednosti koja spada u visoke politike (pored spoljne i odbrambene politike) vs. niska politika (svakodnevne) Hofman

Empirijski:Posebno znaajno za studije demokratizacije tzv. treeg talasa demokratizacije; komunistika i post-komunistika policija, ukljuujui i tajnu policiju glavno sredstvo represije za razliku od 2. talasa kad je vojskaPost-HR konflikti unutar drava policijaU konsolidovanim demokratijama borba protiv terorizma, organizovanog kriminala, migracija i sve ea upotreba van zemlje

19Alati za analizu reforme policije

SekuritizacijaKo proglaava pretnje i zadatke/proritete za rad policije (sekuritizujui akter)?Koje egzistencijalne pretnje su u fokusu?Koga titi (referentni objekat)?Koje specijalne mere su uvedene?

Analiza akteraKoje grupe su aktivne u politici upravljanja policijom?Da li postoje alternativne elite i ekspertiza van dravnih institucija?Kakvi su njihovi formalni i neformalni odnosi?Da li neke grupe mogu biti veto grupe?

Analiza konteksta i nasleaTake preokretaNije uvek samo logika racionalnog, ve i logika prikladnosti-ta se smatra normalnimTip upravljanja i ureenja Socijalni legitimitet ili anti-dravni stav

20 Analiza konteksta reforme policije u SrbijiPeriodizacija:Komunistika policija 1945-1989

Prva tranzicija 1989-2000 iliberalna demokratija Miloevia

Druga tranzicija 2000-2003

Posle ubistva inia 2003-2006

2006 -... Sekuritizacija KiM i EU integracije

21Prva tranzicija 1989-2000 iliberalna demokratija Miloevia

iliberalna tranzicija

policija (posebno DB) glavno orue reimaektremna politizacija, militarizacija, kriminalizacija, korupcija

gubitak legitimnosti kod dela stanovnitva - privatizacija bezbednosti u slaboj dravi21

22Druga tranzicijasporazumna priroda tranzicije iznutra i odozdo - privremena vladarazlozi za nedostatak 6. oktobra u MUPkozmetike reformeotvaranje ka graanima i meunarodnoj zajednicisekuritizacija do ubistva inia i odmah posle, KiMpovratak mozga umesto miiaprva generacija reforme: ZoPizazovi druge generacije22

Istraivanje policijeProverite uvek razliite izvoreZvnineAkademskeStudije koje su radili sami policajcihttp://files.embedit.in/embeditin/files/6OJ97wjrrW/1/file.pdf

Poreklo istraivaa:Internal internalInternal externalexternal internalexternal external http://www.guardian.co.uk/uk/series/reading-the-riots

asopisi:Policing and Society (Routledge)Policing Theory and Practice

Izvori:Uvod u policjsku profesiju:Reiner, Robert (2010) Watching the Watchers Theory and Research in Policing Studies in The Politics of Police (Oxford University Press), Available at: http://www.oup.com/uk/orc/bin/9780199283392/reiner_ch01.pdf Milosavljevic, Bogoljub (1997), Nauka o policiji (Beograd: Policijska akademija).

Empirijske studije reforme policije u SrbijiStojanovi, Sonja, (2008 )Reforma policije u nekonsolidovanoj demokratiji u Srbiji, Bezbednost Zapadnog Balkana (dvobroj 7-8), str. 29-53Rajan, Beri (2008) Jedino tp je konstantno je promena: kratka politika istorija policijske reforme u Srbiji, Bezbednost Zapadnog Balkana,br. 11, str. 11/19.Stojanovi, Sonja (2009) Reforma policije u Godinjak reforme sektora bezbednosti, ( Beograd: Centar za civilno-vojne odnose i Dangraf).

Korisni izvor: Posebna stranica sa sadrajem o reformi policije na sajtu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku: http://www.bezbednost.org/Bezbednost-Srbije/495/Policija.shtml