2013 - NS SEME » · PDF filegodina XX veka. Ozbiljan naučni tim, ško-lovan u najeminentnijim istraživačkim ... 20 18 16 14 12 10 6 7 KUKURUZ ... u južnoj Srbiji u 2011. godini

2013Sortiment

NS Semena za sva vremena

2 3

sni agrotehničari i mnogi drugi profili stručnjaka. Sa njima su i stručnjaci – profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koji zajedno sa naučnicima Instituta kreiraju tehnologije gajenja ne samo za uslove Srbije već i za sve one države u kojima se NS sorte i hibridi gaje.Ove, 2013. godine Institut obeležava 75 godina svog postojanja. Od osnivanja do danas Institut je bio u neposrednoj vezi sa poljo-privrednim proizvođačima, radeći i stvarajući pre svega za njiho-vo dobro, a zatim i za dobro cele države. Institut je integrisan u svetske tokove nauke u oblasti biotehnike. NJegovi oplemenjivači koriste genetske resurse i primenjuju najsavremenije metode u na-učnom radu kao i druge svetske institucije u ovoj oblasti. Zbog toga su institutske sorte i hibridi u svakom pogledu ravnopravni genotipovima u svetu, a po mnogim osobinama i superiorni nad njima. Puštajući u rad sopstveni doradni centar u 2012. godini, stvoreni su svi uslovi da NS seme bude i u tehničko – tehnološkom smislu na nivou kvaliteta svetskih brendova. U kvalitet NS semena ćete se sami lako uveriti. Ali ne zaboravite: kupovinom NS semena dobijate kompletnu stručnu podršku gratis.

Katalog sorti i hibrida Instituta za ratarstvo i povrtarstvo treba da vam pruži najneophodnije informacije o njihovim osobinama, o njihovom potencijalu za prinos i kvalitet, o načinu kako da što bolje iskoristite taj potencijal kao i da vas obavesti kako, od koga i gde možete dobiti pravi savet za vašu proizvodnju. Stručnjaci Instituta su 365 dana u godini na raspolaganju poljoprivrednici-ma, ali i tehnolozima, skladištarima, mlinarima, stočarima i svi-ma koji gaje ili prerađuju zrno ili druge biljne delove koji su cilj proizvodnje. U katalog ne mogu stati sve informacije koje proi-zvođači traže. Zbog toga stručnjaci Instituta svake godine održa-vaju brojna predavanja, tribine i druge susrete sa proizvođačima. U takvim neposrednim kontaktima mogu se saznati svi oni detalji za koje ste zainteresovani. Na raspolaganju su i naši promote-ri – predstavnici Instituta na terenu kojima je informisanje pro-izvođača osnovni zadatak. Brzi protok informacija od Instituta prema vama i obrnuto, omogućavaju efikasno rešavanje svakog problema. Iza informacije o NS sortama i NS hibridima nalaze se moćne laboratorije za proučavanje zemljišta, za ispitivanje oso-bina i zaštitu semena, stoje brojni stručnjaci za zaštitu bilja, isku-

4 5

SADRŽAJ

Kukuruz

Strna žita

Suncokret

Uljana repica

Krmno bilje

Povrće

Soja

Šećerna repa

Mikrobiološki preparati

Laboratorija za zemljištei agroekologiju (LaZA)

Organska proizvodnjai biodiverzitet

Kalendar radova u gajenjuosnovnih ratarskih useva

52131404145515559

62

64

66

6 7

Priznati NS hibridi kukuruza

Prvi NS hibrid kukuruza (NS802) priznat je 1964. godine. Od tada do danas stvarana je selekcija ne samo hibrida različite duži-ne vegetacije, nego i različitog kvaliteta zrna.

Neki NS hibridi su obeležili različite etape proizvodnje kukuruza u Srbiji (NSSC 70, NS 444, NS 640,...). Ovo ne iznenađuje, jer neki od njih su, kao na primer NS 640, bili glav-ni nosioci proizvodnje više od 15 godina. Robusna biljka, snažno stablo, krupan klip, zdravo i kvalitetno zrno garant su visoke i stabilne proizvodnje. U prilog ovome go-vori i činjenica da je uprkos jakoj međuna-rodnoj konkurenciji, NS 640 i dalje najtra-ženiji hibrid na našem tržištu.

Novi pristupi u oplemenjivanju

Zbog mehanizovane proizvodnje, prome-na u vlasničkoj strukturi i sistemima rata-renja, načinu berbe i skladištenja, moder-ni hibridi kukuruza osim visokog prinosa zrna moraju da poseduju niz agronomski važnih svojstava. Sortiment koji je do sada gajen se karakterisao visokim prinosom, ali i nešto višom vlagom u zrnu u momen-

tu berbe. U poslednjih desetak godina u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo realizu-je se poseban oplemenjivački program sa ciljem stvaranja hibrida koji će odgovoriti novim zahtevima tržišta, a to su – visok prinos i niska vlaga u zrnu. Kao primer konzistentnosti nove oplemenjivačke strategije, navodimo rezultate sortne ko-misije za prinos zrna i sadržaj vlage u zrnu eksperimentalnih NS hibrida u poređenju sa standardima sortne komisije (ST). Iz go-dine u godinu, prinos novih NS hibrida je viši, a sadržaj vlage u zrnu niži od standar-da sortne komisije.

Osim visokog genetičkog potencijala za prinos, najnoviji NS sortiment karakterišu dobra adaptabilnost i visoka stabilnost prinosa, savremena arhitektura, niska bilj-ka sa nisko formiranim klipom, brzo otpu-štanje vlage i pogodnost za kombajnira-nje u zrnu. Sve ovo novosadski sortiment čini pogodnim kako za mala porodična gazdinstva tako i za velike privredne si-steme. Ovde se ističu hibridi NS 3022, NS 4023, NS 4030, NS 5051, NS 5052 i NS Aleksandra.

Stvaranje hibrida kukuruza u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo počelo je 40–ih godina XX veka. Ozbiljan naučni tim, ško-lovan u najeminentnijim istraživačkim centrima u svetu, uz bogat oplemenjivač-ki materijal i najsavremeniju opremu po-stigao je izuzetne rezultate. Zahvaljujući kontinuitetu, inovacijama i primeni najno-vijih saznanja u programima oplemenjiva-nja, NS hibridi kukuruza već nekoliko de-cenija zauzimaju značajne površine u Srbiji i u svetu. Do sada je u Institutu stvoreno 255 NS hibrida kukuruza različitih FAO gru-pa zrenja, od kojih je 103 priznato u ino-stranstvu, dok se 16 NS hibrida kukuruza nalazi na sortnoj listi EU. NS hibride kuku-ruza karakteriše visok genetički potencijal za prinos, dobra adaptabilnost i stabilnost za gajenje u različitim agroekološkim uslo-vima i visoka tolerantnost prema ekonom-ski najznačajnijim prouzrokovačima bole-sti, kao i štetočinama.

14

13

12

11

10

9

8

7

6

Prinoszrna (t/ha)

Prinos VlagaStandard ST v

Eksperimentalni NS hibridikukuruza FAO 500 u ogledima

sortne komisijeVlaga

u zrnu (%)

2006 2007 2008 2009 2010 2011

28

26

24

22

20

18

16

14

12

10

76

KUKURUZ KUKURUZ

FAO Broj priznatihhibrida

100 7

200 27

300 20

400 23

500 53

600 68

700 39

800 18

8 9

Prinos NS hibrida kukuruzau 2011. godini

Da bi potvrdili superiornost NS hibrida kukuruza, na teritoriji Republike Srbije je tokom 2011. godine postavljen veliki broj demo ogleda. Primenjujući uobičajenu tehnologiju gajenja, i sledeći uputstva stručnjaka Instituta, proizvođači kukuruza širom zemlje su se uverili u kvalitet NS hi-brida. Iznosimo nekoliko najinteresantni-jih, uz osnovne tehnološke detalje ogleda.

Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogleduu južnoj Srbiji u 2011. godini

Osnovni podacio ogledu: Hibrid Sklop Vlaga

(%)Prinos(t/ha)

Lokalitet: selo Čekmin, LeskovacIzvođač ogleda:Miroslav StankovićSetva: 9. 04. 2011.Berba: 27. 09. 2011.Predusev:praziluk i karfiolOranje: oktobar,2010., 35 cmĐubrenje: N:P:K15:15:15 500 kg/ha, KAN 27% predsetveno 200 kg/ha

NS 5032 90.000 13.8 16.73NS 5043 89.000 14.4 17.78NS 6010 89.000 15.8 19.71NS 6030 90.000 17.1 18.01NS 6102 91.000 14.1 18.77

*- Ogled je navodnjavan dva puta u julu i dva puta u avgustu

Prinos NS hibrida kukuruza u demoogleduna lokalitetu južna Bačka u 2011. godini


(%)Prinos(t/ha)

Lokalitet: Gajdobra Opština B. PalankaIzvođač ogleda: Zoran i Goran LambetaSetva: 05. 04. 2011.Berba: 20. 10. 2011.Predusev: sojaOranje: jesen, 2010, 35 cm Đubrenje: NPK 8:24:16 630 kg/ha

NS 5051 65.000 12.9 15.35

NS 5043 63.000 13.8 13.65

NS 6010 55.000 15.5 12.16

NS 6043 54.000 15.9 11.90

NS 7020 57.000 14.0 14.76

NS 770 56.000 16.5 13.95

Prinos NS hibrida kukuruza u demoogleduna lokalitetu zapadna Bačka u 2011. godini


(%)Prinos(t/ha)

Lokalitet:Prigrevica – StaparOpština ApatinIzvođač ogleda: Stevica Pavkov Setva: 04. 04. 2011. Berba: 28. 09. 2011.Predusev: kukuruz Oranje:oktobar, 2010Đubrenje: 280 kg NPK: 8:16:24predsetveno400 kg/ha Urea

NS 5053 58.600 23.3 12.650NS 5051 59.000 24.4 12.890NS 5043 58.300 24.0 13.490NS 5032 58.700 22.8 12.150NS 6102 56.600 24.3 12.950NS 6043 57.000 25.5 13.871NS 7020 56.300 24.9 13.705

NS 770 56.000 26.8 13.984

ZENIT 54.000 25.8 12.640

Prinos NS hibrida kukuruza u demoogleduna lokalitetu srednja Bačka u 2011. godini


(%)Prinos(t/ha)

Lokalitet: ZmajevoOpština VrbasIzvođač ogleda: Branislav Srećkov Setva: 21. 04. 2011.Berba: 05. 10. 2011.Predusev: sojaOranje: novembar, 2010, 27 cm Đubrenje: NPK 15:15:15 250 kg/ ha Urea46 %N 300 kg/ha

NS 4022 64.000 15.0 11.844

NS 4023 67.000 13.0 14.745

NS 5051 64.000 18.0 11.440

NS 5053 63.000 15.0 10.298

NS 6102 65.000 17.2 10.162

98

KUKURUZ KUKURUZ

10 11

Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogleduna lokalitetu južni Banat u 2011. godini


(%)Prinos(t/ha)

Lokalitet: CrepajaOpština KovačicaIzvođač ogleda:Mika Ilijević Setva: 12. 4. 2011Berba: 18. 10. 2011Predusev: ječamOranje:novembar, 2010. Đubrenje: 30 t stajnjak zaoranu jesen,UREA + 70 kg/kj

NS 4022 61.000 14.7 12.22

NS 4023 62.000 14.0 12.53

NS 4030 63.000 14.0 14.44

NS 5032 62.000 14.2 12.50

NS 5043 62.000 13.7 12.06

NS 5051 61.000 14.5 13.88

NS 6010 58.000 16.2 12.69

NS 6030 57.000 17.2 14.59

NS 7020 55.000 15.5 13.47

NS 770 55.000 15.6 12.07* - Prinos izmeren pokretnom vagom (papučom) sa cele površine (8 redi dužine 100 m)

Posebno je ilustrativno takmičenje rekor-dera Srema u kojem učestvuju sve semen-ske kompanije. Uprkos izuzetno ozbiljnoj konkurenciji, u poslednjih nekoliko godina dominiraju NS hibridi kukuruza. Od 2008. godine do danas, u obe kategorije (par-cele površine do 3 ha i preko 3 ha) prva mesta zauzimaju NS hibridi. Kao ilustraci-ju navodimo rezultate od 2009 do 2012. godine.

Rang Proizvođač Mesto Opština Hibrid Površina Prinos(kg/ha)

Kategorija takmičenja preko 3 ha

1 Milivoj Stajić Golubinci Stara Pazova NS Tisa 3.45 15 904

2 Radoslav Vukadinović Kuzmin Sr. Mitrovica NS 6010 4.00 14 647

3 Ranko Gavrić Donji Petrovci Ruma NS Zenit 3.17 14 605

Sabor takmičara rekordera Srema,Sremska Mitrovica, 27. 02. 2009


Kategorija takmičenja do 3 ha

1 Tomislav Stanojčev Irig Irig NS 6020 2.50 16 380

2 Radoslav Filipović Kuzmin Sr. Mitrovica NS 6030 2.05 16 209

3 Trifko Vuković Kraljevci Ruma NS 640 2.00 16 140

Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogleduna lokalitetu istočni Srem u 2011. godini


(%)Prinos(t/ha)

Lokalitet:Stara PazovaIzvođač ogleda: Marko MihaljSetva: 01. 04. 2011.Berba: 05. 10. 2011.Predusev: sojaOranje: jesen, 2010, 25–30 cmĐubrenje:15:15:15: 200 kg/ha, UREA: 230 kg/ha

NS 5051 52.000 13,0 14.158

NS 5043 52.000 11,6 13.722

NS 5032 52.000 12,4 14.036

NS 6102 52.000 14,9 14.557

NS 6043 52.000 16,6 13.815

NS 6030 50.000 15,2 14.297

NS 6010 51.000 13,9 14.100

NS 7020 51.000 12,3 14.108

* - Prinos izmeren pokretnom vagom (papučom) sa cele površine (8 redi dužine 100 m)

38. Sabor takmičara zemljoradnika Srema,Sremska Mitrovica, 24. februar 2012.

Rang Proizvođač Mesto Opština Hibrid Površinado 3 ha

Prinos(kg/ha)


1 Jovica Makitanović Kuzmin Sr. Mitrovica NS 6030 * 1.50 13.992

2 Konkurentski hibrid

3 Nenad Radulović Ruma Ruma NS Zenit * 3.00 12.850

Rang Proizvođač Mesto Opština Hibrid Površina> 3 ha

Prinos(kg/ha)


1 Martin Domonji S. Pazova Stara Pazova NS 6102 * 3.40 14 557

2 Radenko Simić Kuzmin Sr. Mitrovica NS 6030 * 10.00 14.366

3 Milivoj Stajić Golubinci Stara Pazova NS 6010 * 13.80 12.933

Učesnici sve semenske kompanije

1110

KUKURUZ KUKURUZ

12 13

Pored toga što su NS hibridi nosioci viso-kog prinosa, oni su i nosioci novih tehno-logija. Institut za ratarstvo i povrtarstvo je prva semenska kuća koja je na tržište Srbije plasirala hibride kukuruza toleran-tne prema cikloksidimu, aktivnoj materiji herbicida Focus Ultra. U pitanju su hibridi NS444 Ultra i NS640 Ultra, koji osim viso-kog prinosa obezbeđuju značajno efika-sniju borbu protiv travnih korova. Kao svo-jevrsnu potvrdu kvaliteta hibrida ističemo činjenicu da se NS444 Ultra od 2008. godi-ne nalazi na EU listi.

Sabor takmičara rekordera Srema,Sremska Mitrovica, 22. 02. 2013



1 Dušan Popović Voganj Ruma NS Zenit 1.75 7.907

2 Milan Buđanovački Golubinci Stara Pazova NS 6010 2,88 7.396




1 Siniša Kovačević Golubinci Stara Pazova NS 6030 17.00 7.323

2 Jovica Makitanović Kuzmin Sr. Mitrovica NS 6030 10.00 7.130


1312

Vajska 2012Osnovni podaci o ogledu: Hibrid Sklop Vlaga Prinos (000/ha) % (t/ha)Lokalitet: VajskaOpština BačSETVA: 30.04.2012.22.10.2012.ĐUBRENJE: MAP 180 kg/haUrea: 240 kg/ha

NS 2060 72.0 9.0 8.75

NS 4023 67.0 9.2 9.02

NS 4030 64.0 8.7 8.48

NS 5051 62.0 8.9 9.02

NS 6102 57.0 9.5 9.82

NS 7020 59.0 10.0 10.36

Zmajevo 2012Osnovni podaci o ogledu: Hibrid Sklop Vlaga Prinos

(000/ha) % (t/ha)

Lokalitet: put Zmajevo-SirigOpština VrbasIZVOĐAČ: Žižakov BorivojeSETVA: 28.04.2012.BERBA: 25.09.2012.PREDUSEV: sojaĐUBRENJE:NPK 15:20:0 180 kg/haUrea 200 kg/haFolijarna prihrana

NS444ul 58.0 11.1 9.12

NS640ul 54.0 16.7 9.85

NS 4015 62.0 10.0 7.25

NS 4023 59.0 10.1 10.05

NS 4030 64.0 10.1 9.64

NS 5043 58.0 13.2 9.08

NS 5051 57.0 11.8 9.41

NS 5053 59.0 10.4 8.19

NS 6102 61.0 11.2 10.50

NS 6010 55.0 12.9 9.12

NS 6030 57.0 13.9 9.55

NS 6042 54.0 14.9 9.09

NS 6083 53.0 14.9 8.37

NS 7020 58.0 12.1 10.07

NS 7063 54.0 17.1 8.68

KUKURUZ KUKURUZ

14 15

NS 3014FAO 300 grupa zrenja

Dobar rod i u manje povoljnimuslovima gajenja

NS 3014 je srednje rani hibrid, dobar predusev za pšenicu. Potencijal rodnosti iznosi preko 12 tha-1 suvog zrna i iznad 60 tha-1 silaže. Poseduje izraženu toleran-tnost prema suši i prilagodljivost različitim uslovima gajenja. Može se gajiti u svim rejonima do 400 metara nadmorske visi-ne. Pogodan za vetrovite rejone istočnog Banata.

Stablo: Čvrsto i elastično, otporno prema poleganju. Biljka zadržava zelenu boju do pune zrelosti zrna.

Klip-zrno: Klip ima 14-16 redova zrna. Zrno je tipa zubana žuto-crvenkaste boje. Masa 1000 zrna je iznad 380 grama.

Sklop (000 biljaka ha-1):

Optimalni uslovi proizvodnje: 75 (70cm x 19cm)

Prosečni uslovi proizvodnje: 68 (70cm x 21cm)

Manje povoljni uslovi proizvodnje: 65 (70cm x 22cm)


Veoma visok potencijal rodnosti

NS 4023 je srednje rani hibrid, dobar predusev za pšenicu. Potencijal rodnosti iznosi preko 15 tha-1 suvog zrna. Može se gajiti u svim rejonima do 400 metara nad-morske visine. Hibrid za intenzivnije uslo-ve proizvodnje.

Stablo: Biljka je visine oko 270 cm, stablo je elastično, otporno prema poleganju.

Klip-zrno: Klip ima 18-20 redova zrna. Zrno je tipa zubana žuto-crvenkaste boje. Masa 1000 zrna je iznad 380 grama.





NS hibridi kukuruza za rekordneprinose u 2013. godini

Crepaja 2012Osnovni podaci o ogledu: Hibrid Sklop Vlaga Prinos

(000/ha) % (t/ha)

lokalitet CrepajaOpština Kovačica IZVOĐAČ: Ilijević Mika SETVA: 15.04.2012BERBA: 20.09.2012ĐUBRENJE:Stajnjak 30 t/haUrea 200 kg/ha

NS 4023 59 15 7.86

NS 4030 60 15.1 8.44

NS 444 ultra 58 15.5 7.03

NS 5042 59 15 9.20

NS 5043 57 16 9.42

NS 5051 58 16.2 9.63

NS 5053 56 16 7.03

NS 6010 54 16.7 8.33

NS 6030 54 16.5 9.83

NS 6083 53 16.7 8.54

NS 7020 59 16 9.52

Cikote 2012Osnovni podaci o ogledu: Hibrid Sklop Vlaga Prinos

(000/ha) % (t/ha)

Lokalitet: CikoteOpština LoznicaIZVOĐAČ: Aleksić SlobodanSETVA: 09.04.2012BERBA: 17.10.2012ĐUBRENJE:Stajnjak 45 t/haNPK 8:24:16 300 kg/haUrea 200 kg/ha +200 kg/ha AN-aPredusev: Pšenica

NS 4023 54.5 14.9 6.95

NS 4030 54.7 15.2 7.20

NS 5043 54.4 15.4 7.92

NS 5051 53.4 15.7 7.85

NS 5053 53.8 16.1 8.14

NS 6010 51.5 17.1 8.24

NS 6030 52.6 16.3 7.96

NS 6102 52.3 15.8 8.25

NS 6083 52.2 16.9 8.18

NS 7020 52.6 15.9 8.17

1514

KUKURUZ KUKURUZ

16 17


Otporan prema poleganju,tolerantan prema suši

NS 4030 je srednje rani hibrid, pogodan predusev za pšenicu. Poseduje visok ge-netski potencijal rodnosti, preko 15 tha-1 suvog zrna. Izrazito adaptabilan hibrid. Odličan u uslovima stresa izazvanog su-šom. Pogodan za mašinsku berbu i kom-bajniranje u zrnu. Može se gajiti u svim ravničarskim rejonima do 400 metara nadmorske visine.

Stablo: Stabljika je niska sa nisko postav-ljenim klipom i izrazitom otpornošću pre-ma poleganju.

Klip-zrno: Klip ima 16 redova zrna, žuto-crvene boje, tipa zubana. Masa 1000 zrna je oko 380 grama.


Optimalni uslovi proizvodnje: 71 (70cm x 20cm) Prosečni uslovi proizvodnje: 65 (70cm x 22cm)


NS 444 ULTRAFAO 400 grupa zrenja

NS 444 ULTRA je srednje rani hibrid. Može se gajiti za zrno i silažu, zavisno od regio-na, do 400 m nadmorske visine. Potencijal za prinos je oko 14 tha-1 suvog zrna. Do-bro podnosi sušu.Posebne karakteristike: Tolerantan prema cikloksidimu, aktivnoj materiji herbicida FOCUS Ultra (BASF).

Stablo: NS 444 ULTRA ima elastično sta-blo visine oko 265 cm, otporno prema po-leganju i lomu.

Klip-zrno: Klip je konusno-cilindričnog oblika sa 14-16 redova zrna, žuto narandža-ste boje. Zrno je tipa zubana standardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je oko 390 grama.






Otporan na poleganje, tolerantan prema suši

NS 540 je srednje kasni hibrid. Potencijal za prinos mu je preko 14 tona suvog zrna po hektaru. Odlikuje se dobrom adapta-bilnošću (dobro uspeva u različitim uslo-vima). Tolerantan je prema suši. Može se gajiti u svim ravničarskim rejonima. Pogo-dan za lošije uslove proizvodnje.

Stablo: Ima stablo visine oko 280cm.

Klip-zrno: Klip je dugačak, cilindričnog oblika sa 14 redova zrna. Zrno je žute boje tipa zubana standardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je oko 400 grama.

Sklop (000 biljaka u berbi): Optimalni uslovi proizvodnje: 68 (70cm x 21cm)




Potencijal za prinos preko 15 t/ha. NS 5051 Priznat 2010. godine kao jedan od najrodnijih u grupi zrenja FAO 500 u konku-renciji svih domaćih i stranih hibrida. Biljka je visine oko 260 cm, gornji klip formira na oko 85 cm. Klip je dug sa oko 16–18 redo-va žutog zrna. Masa 1000 zrna je oko 400 grama. Brzo otpušta vlagu u sazrevanju pa se preporučuje kako za berbu u klipu tako i kombajniranje u zrnu. Poseduje odličnu adaptabilnost i stabilnost prinosa.





Hibrid visokih i stabilnih prinosa

NS 5043 je srednje kasni hibrid. Može se gajiti za zrno i silažu, zavisno od regiona. Po-tencijal za prinos je oko 15 tha-1 suvog zrna. Preporučuje se za sušne i vetrovite rejone istočnog Banata.

Stablo: Ima čvrsto stablo oko 270 cm visine

Klip-zrno: Klip je cilindričnog oblika sa 16-18 redova zrna, žute boje. Zrno je tipa zuba-na standardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je oko 380 grama.

Sklop (000 biljaka ha-1): Optimalni uslovi proizvodnje: 68 (70cm x 21cm) Prosečni uslovi proizvodnje: 65 (70cm x 22cm)



Hibrid rekordnih prinosa za bolje uslove gajenjaNS 6010 je srednje kasni hibrid za inten-zivne uslove proizvodnje. Rekorder sa po-tencijalom za prinos od preko 18 tha-1. Preporučuje se za proizvodnju zrna i sila-že.

Stablo: Stablo je visine oko 275 cm.

Klip-zrno: Klip je cilindričan sa 16 redova zrna. Zrno je izrazito duboko tipa zubana žute boje. Masa 1000 zrna iznosi oko 400 grama.





1716

KUKURUZ KUKURUZ

18 19


Izuzetna adaptabilnost i stabilnost prinosa

NS 640 je srednje kasni, najrasprostranje-niji hibrid u poslednjoj dekadi. Pogodan je za gajenje u svim ravničarskim rejonima. Potencijal za prinos zrna je iznad 15 tha-1 suvog zrna i preko 55 tha-1 silaže. Dobro podnosi sušu.

Stablo je visoko, elastično, čvrsto, otpor-no prema poleganju i lomu.

Klip-zrno: Klip je dugačak, cilindričnog oblika sa 14-16 redova zrna.Zrno je tipa zubana žuto-narandžaste boje mase 1000 zrna iznad 400 grama.






Hibrid rekordnih prinosa, tolerantan prema suši

NS 7020 je srednje kasni hibrid, po dužini vegetacije pripada FAO grupi zrenja 600. Potencijal rodnosti iznosi preko 20 tha-1 suvog zrna. Hibrid je tolerantan prema suši. Listovi zadržavaju zelenu boju do pune zrelosti.

Stablo: Stablo je ispod prosečne visine za svoju grupu zrenja, čvrsto i elastično, ot-porno prema poleganju.

Klip-zrno: Klip je cilindričan sa 14-16 redova zrna. Zrno je izrazito krupno, tipa zubana žuto-crvenkaste boje. Masa 1000 zrna iznosi preko 420 grama.





TISAFAO 700 grupa zrenja

Za berbu u klipu i spravljanjekvalitetne silaže

TISA je kasni hibrid. Može se gajiti za zrno i silažu. Potencijal za prinos je preko 16 tha-1 suvog zrna, a silo mase iznad 70 tha-1.

Stablo: TISA ima čvrsto i elastično stablo, prosečne visine za svoju grupu zrenja, ot-porno prema poleganju i lomu. Listovi za-državaju zelenu boju do pune zrelosti. Klip-zrno: Klip je cilindričnog oblika sa 14-16 redova zrnažuto-crvenkaste boje. Zrno je tipa polutvrdunca standardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je oko 400 grama. Zrno sa-drži preko 11% proteina i oko 4% masti.

Sklop (000 biljaka ha-1): Optimalni uslovi proizvodnje: 62 (70cm x 23cm)


Manje povoljniuslovi proizvodnje: 57 (70cm x 25cm)


Hibrid rekordnih i stabilnih prinosa

NS 6030 je srednje kasni hibrid. Potencijal rodnosti iznosi preko 20 tha-1 suvog zrna.Tolerantan je prema suši i daje visoke i sta-bilne prinose u svim rejonima gajenja.

Stablo: Stablo je prosečne visine za svoju grupu zrenja, čvrsto i elastično, otporno prema poleganju. Listovi zadržavaju zelenu boju do pune zrelosti zrna.

Klip-zrno: Klip je cilindričan, sa 16 redova zrna. Zrno je tipa zubana žuto-crvenkaste boje. Masa 1000 zrna iznosi preko 400 gra-ma.




RADANFAO 600 grupa zrenja

Krupan, dobro ozrnjen klip

Radan je srednje kasni hibrid. Potencijal za prinos mu je preko 15 tona suvog zrna po hektaru. Odlikuje se dobrom adaptabilno-šću (dobro uspeva u različitim uslovima).

Stablo: Ima stablo visine oko 300 cm.

Klip-zrno: Klip je dugačak, cilindričnog oblika sa 14-16 redi zrna. Klip je izuzetno lep. Lako i čisto se bere, pogodan za silira-nje. Zrno je žute boje tipa zubana standar-dnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je do 400 grama.





Hibrid rekordnih i stabilnih prinosa

NS 6102 je najraniji hibrid FAO grupe zrenja 600. Potencijal za prinos je iznad 20 tha-1 suvog zrna. Daje visoke i stabilne prinose u svim rejonima gajenja. Prilagođen je za stre-sne (sušne) i povoljne uslove proizvodnje.

Stablo: Stablo je niže za datu grupu zrenja.

Klip-zrno: Klip je dugačak, cilindričnog oblika, sa 14-16 redova. Zrno je žuto-naran-džaste boje, tipa zubana standardnog kvali-teta. Masa 1000 zrna je oko 360 grama.



Manje povoljni uslovi proizvodnje:

59 (70cm x 24cm)1918

KUKURUZ KUKURUZ

20 21

Za kombajniranje u zrnu1. FAO 300: NS 300, NS 3014

2. FAO 400: NS 4023, NS 4015, NS 4030

3. FAO 500: NS 5043, NS 5051

Za berbu u klipu1. FAO 500: NS 540, NS 5043, NS 5010,

2. FAO 600: NS 6030, NS 6010, NS 6102, NS 7020, NS 6043, Zenit, Radan

3. FAO 700: NS 770, Tisa

Za silažu NS 5010, NS 6043, NS 770 i Tisa,

Tolerantni prema herbiciduFocus Ultra NS444 Ultra, NS640 Ultra

PRELIMINARNApreporuka

NS hibrida kukuruzaza setvu 2013. godine

ZENITFAO 700 grupa zrenja

Visok prinos, otporan premapoleganju

ZENIT je kasni hibrid za berbu u klipu i spravljanje silaže. Potencijal za prinos je preko 17 tha-1 suvog zrna, a silo mase oko 65 tha-1. Veoma je adaptabilan na različite uslove proizvodnje i pogodan za vetrovite rejone.

Stablo: Zenit ima elastično stablo visine oko 280 cm, otporno prema poleganju i lomu.

Klip-zrno: Klip je cilindričnog oblika sa 16-18 redova zrna, žute boje. Zrno je tipa zubana standardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je oko 390 grama.





20

KUKURUZ

22 23

odličanog hlebo-pekarskog kvaliteta. Ova dva svojstva, prinos i kvalitet, su od počet-ka rada na oplemenjivanju strnih žita u In-stitutu, bili osnovni kriterijumi u selekciji. Visoki potencijal za prinos je bio garancija proizvođačima da mogu da ostvare veliki rod, a odličan kvalitet prerađivačima da obezbede kvalitetnu sirovinu za finalni proizvod, hleb. Svoje visoke genetske po-tencijale za prinos i kvalitet sorte mogu ostvariti samo u uslovima optimalne agro-tehnike. Poštovanje sortne agrotehnike u pogledu vremena setve, količine semena pri setvi, doze mineralnih hraniva pred setvu i kasnije u prihranjivanju, zaštita od prevalentnih bolesti i insekata kao i pravo-vremena žetva, su neophodni preduslov za ostvarenje visokih prinosa i dobrog kvaliteta.

Rekordni prinosi novosadskih sorti pšenice u proizvodnjiu 2011. i 2012. godini

Potencijal jedne sorte u prinosu može se najbolje sagledati preko rekordnih prino-sa. U protekle 2 godine novosadske sor-te su ostvarile zavidno visoke prinose u proizvodnji. Već tradicionalno najveći broj visokih prinosa postigle su sorte NS 40S i Simonida koje već nekoliko poslednjih godina vrhune u proizvodnji pšenice u Srbiji. Novija sorta Zvezdana kao i reakti-virana sorta Rapsodija, koja je u zemljama EU registrovana pod imenom Pannonia, po prvim rezultatima pokazuju da se radi o izuzetno vrednim genotipovima. Sorte NS 40S, Rapsodija, Simonida, Renesansa i Pobeda su u 2012. godini ostvarile i vr-hunske rezultate (između 7-8 t/ha) u Bu-garskoj, Rumuniji, Iranu, Republici Češkoj i Sloveniji.

Prve sorte pšenice, ječma i ovsa, u današ-njem Institut za ratarstvo i povrtarstvo, su registrovane 1953. godine, a krajem 80-tih godina i tritikalea. U periodu od 1953. do 2012. godine je u Institutu stvoreno 403 sorte strnih žita.

Od ranih 70-tih godina prošlog veka do danas novosadske sorte su bile dominantne u proizvod-nji strnih žita kako u bivšoj Jugo-slaviji tako i današnjoj Republici Srbiji.

Velike uspehe Institut beleži i u stranim državama. Do sada je registrovano 60 sor-ti pšenice, ječma i tritikalea u 16 zemalja Evrope, Azije i Severne Amerike. Trenut-no se novosadske sorte pšenice gaje u:

Mađarskoj, Republici Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini, Iranu, Uzbe-kistanu, Kanadi, USA, itd. Osnovne karak-teristike novosadskih sorti strnih žita su, veliki potencija za prinos, odličan kvalitet i velika adaptabilnost na različite agroeko-loške uslove.

Rezultati novosadskih sorti pšenice

Novosadske sorte strnih žita u poslednje 3 godine zauzimaju površinu od 75-90% od ukupnih površina pod ovim biljnim vrsta-ma u Republici Srbiji. Ovako dominantan položaj novosadskih sorti je, pre svega, rezultat visokog potencijala za rodnost i

Priznate sorte strnih žita od 1953. do 2012. g.

Vrsta/podvrsta Broj priznatih sorti

Ozima pšenica 248

Jara pšenica 31

Durum ozima pšenica 2

Durum jara pšenica 2

Ozimi ječam 54

Jari ječam 39

Ozimi tritikale 16

Ozimi ovas 3

Jari ovas 7

Ozima raž 1

2322

STRNA ŽITA STRNA ŽITA

24 25

Rekordni prinosi NS sorti strnih žita u 2011. i 2012. godini

Godina Sorta Prinost/ha

Površinaha Ime Mesto Opština

OZIMA PŠENICA

2011 Renesansa 8.10 1 Radiša Radosavljević Despotovac DespotovacPobeda 7.00 3 Cvetkov Dragan Zrenjanin ZrenjaninNS 40S 9.62 20 „Pionir“ AD Srbobran SrbobranNS 40S 9.12 70 Branko Vujić Mala Bosna SuboticaSimonida 8.79 26 ZZ Beška Beška InđijaSimonida 8.10 48 „Napredak“ Stara Pazova Stara PazovaZvezdana 9.20 12 Zoran Lambeta Gajdobra Bačka PalankaZvezdana 8.00 3 Miomir Crveni Turija Srbobran

2012 Pobeda 8.21 7 „Zlatica“ Lazarevo ZrenjaninNS 40S 8.92 2 Žika Tomić Jarkovac SečanjNS 40S 8.10 29 Dijamant Agrar Futog Novi SadSimonida 9.80 1 Miladin Đalamić Klenje BogatićSimonida 8.00 99 AD „Agrounija“ Inđija InđijaZvezdana 8.90 25 Pavle Nenadović Voganj RumaZvezdana 7.90 2 Ljubiša Ivanović Slepčević ŠabacRapsodija 8.70 1 Miladin Đalamić Klenje BogatićRapsodija 8.30 12 Zoran Lambeta Gajdobra Bačka Palanka

OZIMI JEČAM

2012 Nonius 8.70 20 „Pionir“ AD Srbobran SrbobranNovosad. 565 8.20 22 „Pionir“ AD Srbobran SrbobranNovosad. 525 8.00 22 „Pionir“ AD Srbobran Srbobran

OZIMI TRITIKALE

2012 Odisej 8.33 2 Janoš Benjocki Sajan Kikinda

Veliki potencijal rodnosti pokazele su i sorte ječma, Nonius, Novosadski 565 i Novosadski 525 kao i sorta tritikalea Odi-sej, čiji rekodni prinosi premašuju 8 t/ha. Sa ovakvim NS sortimentom proizvodnja strnih žita u Srbiji bi se mogla značajno povećati uz dobar kvalitet, koji bi se sigur-no ostvario uz adekvatne agrotehničke mere. S druge strane, povećana rodnost i odličan kvalitet bi omogućio i povećan izvoz a time i devizni priliv i profit.

U 2012. godini novosadske sorte strnih žita su ostvarile i značajne rezultate u stranim zemljama neki od tih rezultata su prikaza-ni u tabeli. Posebno senzacionalan uspeh su imale NS sorte pšenice u Iranu, gde je Simonida dala čak 13 t/ha a Renesansa blizu 10 t/ha. Sorta pšenice Pobeda i sorta ječma Nonius su na nadmorskoj visini od preko 2.500 metara ostvarile prinos od 8 t/ha (Pobeda), odnosno 7 t/ha (Nonius). Ovaj uspeh je time veći jer su domaće sor-te u toj zemlji ostvarile za više od duplo niži prinos od NS sorti.

Visoki prinosi NS sorti strnih žita u 2012. godiniu stranim zemljama

Sorta Prinost/ha

Površinaha Mesto Zemlja

OZIMA PŠENICASimonida 13.00 2 Kermanšah IranRenesansa 9.70 2 Qazvin IranRenesansa 9.50 9 Qazvin Iran

Pobeda 8.00 18 Šahreza (2.500 metara nadmorska visina) Iran

Renesansa 7.40 40 Arad, Siria RumunijaNS 40S 7.50 12 Arad, Siria RumunijaPobeda 7.20 20 Timiš, Grabat RumunijaNS 40S 7.40 20 Timiš, Cenei RumunijaNS 40S 7.50 10 Timiš, Carpinis RumunijaRapsodija 7.30 120 Primorsko BugarskaNS 40S 7.00 20 Valchiv BugarskaRapsodija 8.93 25 AGRO Voranov R. ČeškaRapsodija 8.63 23 Strazovice R. Češka

OZIMI JEČAM

Nonius 7.00 2 Šahreza (2.500 metara nadmorska visina) Iran

2524


26 27

Nova genetika

Najnovije sorte koje se nalaze pod šiframa NS NG (novosadska nova genetika) se te-stiraju u mreži oglada na teritoriji Srbije i stranim zemljama i prvi rezultati ukazuju da se radi o izuzetno vrednim sortama. One u sebi nose nove gene koji će omo-gućiti kako veće prinose tako i veću adap-tabilnost na nove limitirajuće faktore u proizvodnji strnih žita. Ove sorte su nastale u jednom novom cilkusu selekcije gde su rekombinovani geni iz domaćih sorti i geni iz sorti koje su stvorene u udaljenim regionima iz dr-žava kao što su Argentina, Japan, Kana-da, Australija, itd. Kombinacijom ovakvih

germplazmi kroz proces selekcije stvore-no je nekoliko novih sorti – nova genetika – kao što su: NS Avangarda, NS Artemida, NS Futura, NS Dika, NS Ilina, NS Arabeska, NS Enigma, NS Desetka, NS Emina, NS Ta-vita, NS Sena, NS Radojka i NS Melodija. Među ovim sortama se nalaze sorte sa izuzetno visokim potencijalom za prinos, sorte sa odličnim kvalitetom, sorte sa ra-zličitim vremenom stasavanja a zajednič-ka karakteristika je ta što su sve izuzetno adaptabilne i prilagođene promenama klime. Koje od ovih sorti će u narednim godinama biti zastupljene na našim žit-nim poljima zavisiće od rezultata ogleda koji su postavljeni sa ovim sortama u Sr-biji i okolnim državama.

Parametri kvaliteta novosadskih sorti pšenice ne bazi višegodišnjih ogleda

SORTA

Važni parametri tehnološkog kvaliteta

S a d r ž a j proteina

(%)

S a d r ž a j glutena

(%)

Farino. klasa

Energija (Eksten.)

(cm2)

Prinos hleba (gr) na 100 gr.

brašna

Broj padanja

(sec)

Ocena hleba*

POBEDA 12 - 14 28 - 33 A1-A2 95 - 135 140 - 144 240 - 400 6.8 – 5.0

RENESANSA 12 - 15 27 - 33 A2 80 - 140 136 - 142 215 - 355 6.5 – 4.5

SIMONIDA 12 - 15 30 - 33 A2 80 – 135 135 - 143 235 - 360 6.7 – 5.0

RAPSODIJA 12 - 14 29 - 32 A2 110 -180 137 – 142 370 - 565 6.3 – 4.5

ZVEZDANA 12 - 14 30 - 33 B1 80 – 120 140 - 143 220 - 340 6.5 – 4.5

NS 40S 11 - 13 24 - 30 B1-B2 120 - 165 135 - 138 200 - 365 4.0 – 3.5

OCENA HLEBA * - ocena finalnog proizvoda sa skalom 0 - 7 ( 0-2.5 su stočne pšenice; 2.6-4.0 loše pšenice kojim se moraju dodavati poboljšivači; 4.1 - 5.5 dobre hlebne pšenice; 5.6 - 7.0 poboljšivači)

Kvalitet novosadskih sorti pšenice Stvaranje sorti sa izuzetno dobrim tehno-loškim kvalitetom je još od 70-tih godina prošlog veka, pored visokog potencijala za prinos, bio primarni cilj u selekciji pše-nice u Institutu za ratrstvo i povrtarstvo. Od sorte Partizanka, koja je priznata 1973, do 2012. godine stvoreno je i priznato 32 sorte poboljšivači – sorte čije se brašno meša sa sortama slabog kvaliteta da bi se od njih mogao praviti hleb. Nažalost, jedino u našoj zemlji, stimulacija za gajenje visoko kvalitetnih sorti koja bi se ostvarivala kroz razlike u ceni, nije ni-kada zaživela u praksi. Bez obzira na ovu činjenicu, Institut za ratarstvo i povrtar-stvo i dalje intenzivno radi i na stvaranju sorti visoko kvalitetnih vrednosti kao što su uveli testne sorte veoma. Iz tabele o kvalitetu se vidi izuzetni poten-cijal u najvažnijim pokazateljima tehnološ-kog kvaliteta NS sorti pšenice. Na osnovu podataka, čak i sorta NS 40S za koju se ve-zuje mišljenje da je slabog kvaliteta, se vidi da se radi o sorti od čijeg brašna se može, bez dodataka sorti poboljšivača spravlja-ti solidan hleb. Potvrdu svog kvaliteta NS sorte pšenice su dobile u svim državama u kojima se gaje.

2726


28 29

STRNAŽITA

STRNAŽITA

KARAKTERISTIKE SORTI STRNIH ŽITA NAMENJENIH PROIZVOĐAČIMA ZA NAREDNE SEZONE

KARAKTERISTIKE SORTI STRNIH ŽITA NAMENJENIH PROIZVOĐAČIMA ZA NAREDNE SEZONE

ZVEZDANASortne karakteristike Osnovni parametri u agrotehniciOdlična otpornost na zimu Optimalno vrema setve 5.-25. oktobraSrednje kasna Optimalana setvena norma 500-600 klij. zrna po m2 Visina stabla 70-80 cm Valjanje posle setveOdlična otpornost na poleganje Zaštita od bolesti listaOdlična otpornost bolesti Folijarna prihrana pre klasanjaMasa 1000 zrna 42-46 g Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)Hektolitarska masa 82-87 kgZrno crvene bojeŠiroka adaptabilnost

RAPSODIJASortne karakteristike Osnovni parametri u agrotehnici

Odlična otpornost na zimu Optimalno vrema setve 5.-25. oktobraRana sorta sa osjem Optimalana setvena norma 550-600 klij. zrna po m2 Visina stabla 85-95 cm Valjanje posle setveOdlična otpornost na poleganje Zaštita od bolesti listaDobra otpornost na bolesti Folijarna prihrana pre klasanjaMasa 1000 zrna 42-46 g Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)Hektolitarska masa 82-86 kgZrno crvene bojeIzuzetno široka adaptabilnost

ODISEJ (ozimi tritikale)Sortne karakteristike Osnovni parametri u agrotehniciOdlična otpornost na zimu i bolesti Optimalno vrema setve 1.-.20 oktobraRana sorta, visina stabla 95-110 cm Optimalana setvena norma 450-550 klij. zrna po m2 Dobra otpornost na poleganje Valjanje posle setveMasa 1000 zrna 32-37 g Zaštita od bolesti listaHektolitarska masa 75-80 kg Folijarna prihrana pre klasanjaSadržaj proteina 14-16% Pogodna i za ispašu u fazi vlatanjaSadržaj vlažnog glutena 20-33%Zrno bledo crvene bojeVeoma široka adaptabilnost

NOVOSADSKI 525 (ozimi pivski 2-redi ječam)Sortne karakteristike AgrotehnikaDobra otpornost na zimu Optimalno vrema setve 25. septembra-10. oktobraSrednje rana sorta Optimalna setvena norma 300-350 klij. zrna po m2

Dobra otpornost na poleganje Valjanje posle setveDobra otpornost na bolesti Zaštita od bolesti listaMasa 1000 zrna oko 48 g Folijarna prihrana pre klasanjaHektolitarska masa 74-78 kg Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)Sadržaj proteina 11,0-11,5%Udeo zrna I klase oko 93%Sadržaj finog ekstrakta 78-80%

POBEDASortne karakteristike Osnovni parametri u agrotehniciOdlična otpornost na zimu Optimalno vrema setve 5.-20. oktobraSrednje kasna Optimalana setvena norma 500-550 klij. zrna po m2 Visina stabla 90-100 cm Zaštita od bolesti listaDobra otpornost na poleganje Folijarna prihrana pre klasanjaTolerantna na prevalentne bolesti Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)Masa 1000 zrna 40-46 gHektolitarska masa 80-87 kgZrno tamno crvene bojeŠiroka adaptabilnost

RENESANSASortne karakteristike Osnovni parametri u agrotehniciVeoma dobra otpornost na zimu Optimalno vrema setve 10.-25. oktobraSrednje rana sorta Optimalana setvena norma oko 550 klij. zrna po m2 Visina stabla 90-105 cm Zaštita od bolesti listaDobra tolerantnost na poleganje Folijarna prihrana pre klasanjaDobra otpornost na bolesti Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)Masa 1000 zrna 40-45 gHektolitarska masa 80-88 kgZrno tamno crvene bojeŠiroka adaptabilnost

NS 40S Sortne karakteristike Osnovni parametri u agrotehniciVeoma dobra otpornost na zimu Optimalno vrema setve 5.-20. oktobraSrednje kasna sorta sa osjem Optimalana setvena norma 480-520 klij. zrna po m2 Visina stabla 80-90 cm Zaštita od bolesti listaOdlična otpornost na poleganje Folijarna prihrana pre klasanjaVrlo dobra otpornost bolesti Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)Masa 1000 zrna 36-42 gHektolitarska masa 76-82 kgZrno bledo crvene bojeVeoma široka adaptabilnost

SIMONIDASortne karakteristike Osnovni parametri u agrotehniciOdlična otpornost na zimu Optimalno vrema setve 5.-25. oktobraSrednje rana Optimalana setvena norma 500-550 klij. zrna po m2 Visina stabla 80-95 cm Valjanje posle setveDobra otpornost na poleganje Zaštita od bolesti listaTolerantna na prevalentne bolesti Folijarna prihrana pre klasanjaMasa 1000 zrna 42-47 g Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)Hektolitarska masa 82-87 kgZrno crvene bojeŠiroka adaptabilnost

Osnovna pravila upotrebe NPK hraniva za vrhunske prinose NS-sorti strnih žita Osnovno đubrenje (pre osnovne obrade zemljišta) treba obaviti na osnovu analize zemljišta. Na pro-sečno plodnim zemljištima Srbije neophodno je u jesen uneti 50-60 kg/ha azota (N) i 60-70 kg/ha fos-fora (P

2O

5). Kalijuma ima uglavnom

dovoljno u rezervama zemljišta, tako da je za pšenicu dovoljno 20-60 kg/ha ali se negde može i izo-staviti. Prihranjivanje NS-sorti pšenice je neophodno. Treba ga obaviti na bazi analize zemljišta primenom N min-metode, ili neke druge preci-

znije metode. U prosečnoj godini potrebno je 60-100 kg/ha čistog azota (N) zavisno od NS-sorte. Ove preporuke Institut daje svake godi-ne krajem januara na bazi probnih analiza zemljišta. Preciznije prepo-ruke daje Savetodavna služba Srbi-je. Prihranjivanje preko lista (uz mere zaštite) pomaže da se postignu vr-hunski prinosi. Pošto su mere nege pšenice zavi-sne od vremenskih uslova, Institut preko svog sajta i preko medija sa-opštava blagovremeno savete po-ljoprivrednicima koji gaje NS-sorte pšenice i druga žita.

2928

30 31

Sorte strnih žita za specifičnu upotrebu:NS Dur ozima durum pšeni-ca namenjena kao sirovina za spravljnje različitih vrsta testeni-na. Otporana je na niske tempe-rature i bez rizika se može gajiti u našim uslovima.Bambi ozima kompaktum pše-nica namenjena isključivo sprav-ljanju raznih vrsta kako čajnih tako i tvrdih keksova. Nirvana ozima spelta pšenica namanjena za spravljanje spe-cijalnih vrsta hlebova koji su znatno bolje svarljiviji u odnosu na konvencionalnu pšenicu. Po-godna za organsku poljoprivre-du.NS Sedef jari golozrni ovas na-manjen ljudskoj ishrani. Posedu-je izuzetnu nutricionu vrednost i ubraja se u grupu funkcionalne hrane.

NOVOSADSKI 565 (ozimi pivski 2-redi ječam)Sortne karakteristike AgrotehnikaDobra otpornost na zimu Optimalno vrema setve 25 septembar -10 oktobarSrednje rana sorta Optimalna setvena norma 300-350 klij. zrna po m2

Odlična otpornost na poleganjeOdlična otpornost na bolesti Valjanje posle setveMasa 1000 zrna oko 49 gHektolitarska masa 75-79 kgSadržaj proteina 10,5-11,0% Zaštita od bolesti listaUdeo zrna I klase oko 95% Folijarna prihrana pre klasanjaSadržaj finog ekstrakta 78-81% Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)

Nonius (ozimi stočni 6-redi ječam)Sortne karakteristike AgrotehnikaDobra otpornost na zimu Optimalno vrema setve 25 septembar-10 oktobarSrednje rana sorta Optimalna setvena norma 300-350 klij. zrna po m2

Dobra otpornost na poleganjeOdlična otpornost na bolesti Valjanje posle setveMasa 1000 zrna oko 47 gHektolitarska masa 74-78 kgSadržaj proteina 11-12% Folijarna prihrana pre klasanjaPreporučuje se za gajenje na svim tipovima zemljišta

Zaštita od bolesti lista kao i zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)

NS JADAR (ozimi plevičasti ovas)Sortne karakteristike AgrotehnikaDobra tolerantnost na niske temp. Optimalno vrema setve kraj septembraRana sorta Optimalna setvena norma 400-450 klij. zrna po m2

Odlična otpornost na poleganje Osnovno đubrenje 30 kg/ha N i 50 kg/ha P2O5

Tolerantan na bolesti Valjanje posle setveMasa 1000 zrna oko 35 g Prihranjivanje I 30 kg/ha N u početku bokorenjaHektolitarska masa 55-58 kg Prihranjivanje II 20 kg/ha N u početku vlatanjaSadržaj proteina 14-15% Zaštita od bolesti lista

Sadržaj masti 3-4% Namenjen i za združen usev sa ozimim graškom i grahoricom

Dunav (jari plevičasti ovas)Sortne karakteristike AgrotehnikaOdlična adaptabilnost Setva odmah nakon topljenja snega (kraj februara)Podnosi i siromašnija zemljišta Optimalna setvena norma 450-550 klij. zrna po m2

Srednje rana sorta Osnovno đubrenje 40 kg/ha N i 50 kg/ha P2O5

Dobra otpornost na poleganje Valjanje posle setveTolerantan na bolesti Prihranjivanje 30 kg/ha N u početku bokorenjaHektolitarska masa 55 kg a masa 1000 zrna oko 30-35 g Zaštita od bolesti lista

Sadržaj proteina 16% i masti 4-5% Namenjen i za združen usev sa ozimim graškom i grahoricom

30

STRNAŽITA

32 33

NOVOSAĐANINStvoren za klimu 21. veka!!!

Srednje rani hibrid

Genetski otporan na rase A, B, C, D i E volovoda (Orobanche cumana), rđu i suncokretov moljac

Visokotolerantan prema Phomopsis, Macrophomina, crnoj pegavosti i beloj truleži (korenske i stabljične forme)

Srednje visine stabla i visoke otpornosti na poleganje

Genetski potencijal za prinos semena preko 5 t/ha

Sadržaj ulja 47-48%

Veoma dobro podnosi sušu, adaptibilan i plastičan

Ostvaruje visok stabilan prinos nezavisno od prisustva volovoda

Preporučeni (optimalni) sklop 55-60 000 biljaka/ha u žetvi.

BAĆANajuljaniji NS hibrid!!!

Srednje rani hibrid

Otporan prema A, B, C, D i E rasama volovoda, rđi i suncokretovom moljcu

Visokotolerantan prema Phomopsis, a tolerantan prema bolestima koje izazivaju pegavost lista




U različitim uslovima gajenja uvek obezbeđuje visok prinos i sadržaj ulja

Najuljaniji NS hibrid, potvrđen u regionima sa volovodom


BRANKODobar i u težim uslovima!!!

Srednje rani hibrid

Otporan na rase A, B, C, D i E volovoda (Orobanche cumana), rđu i suncokretov moljac

Visokotolerantan prema Phomopsis, Macrophomina i Phoma, a tolerantan na Sclerotinia sclerotiorum i to na forme koje se javljaju na korenu i stablu

Prosečne visine biljaka, visoke otpornosti na poleganje i lom stabla



Može se uspešno gajiti na različitim tipovima zemljišta čak i na siromašnijim zemljištima

Izuzetno dobro podnosi sušne uslove


DUŠKOStvoren za rekorde!!!

Srednje rani hibrid

Genetski otporan na plamenjaču (Pl

6 gen), na rase A, B, C, D i E

volovoda (Orobanche cumana), rđu i suncokretov moljac

Visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis, bolestima koje izazivaju pegavost lista i stabla i korensku i stabljičnu formu bele truleži (Sclerotinia sclerotiorum)

Prosečne visine biljaka, čvrsta i jaka stabljika otporna na poleganje



Vrlo adaptibilan i može se uspešno gajiti u različitim agroekološkim uslovima gde postiže visok i stabilan prinos

U protekle četiri godine najprinosniji hibrid u mreži ogleda Instituta


Hibridi za setvu na parcelama gde ima volovoda

3332

SUNCOKRET SUNCOKRET

34 35

ORFEJNovi koncept hibridaza rekordne prinose

Srednje rani hibrid

Genetski otporan na sve rase plamenjače (Pl

6 gen) prisutne kod

nas, otporan na rase A, B, C, D i E volovoda (Orobanche cumana), rđu i suncokretov moljac

Visokotolerantan prema Phomopsis i Phoma, a tolerantan na Sclerotinia sclerotiorum i to na forme koje se javljaju na korenu i stablu Prosečne visine biljaka Genetski potencijal za prinos semena preko 5,5 t/ha


Odlikuje sa visokim stepenom oplodnje čak i u nepovoljnim uslovima

Može se uspešno gajiti na različitim tipovima zemljišta


NS OSKARKonačno! Novi NS-H-111, raniji, prinosniji i otporan na volovod!

Srednje rani hibrid


Visokotolerantan prema Phomopsis i Macrophomina

Prosečne visine biljaka, izrazito tolerantan na poleganje i lomljenje stabla

Genetski potencijal za prinos semena preko 5,5 t/ha


Adaptibilan je i može se gajiti u različitim agroekološkim uslovima


NS NOVAKNovi šampion, sve pobeđuje bez izgubljenog seta!

Srednje kasni hibrid


Visokotolerantan prema Phomopsis beloj truleži (korenske i stabljične forme)

Prosečne visine biljaka, izrazito tolerantan na poleganje i lomljenje stabla



Adaptibilan i može se gajiti u različitim agroekološkim uslovima


GIGANTNovo, samo za gigantskeprinose!



Visokotolerantan prema Phomopsis, Macrophomina

Biljke su visoke i izrazito tolerantan na poleganje i lomljenje stabla



Adaptibilan i može se gajiti u različitim agroekološkim uslovima

Preporučeni (optimalni) sklop 55-60 000 biljaka/ha u žetvi .

NS FANTAZIJANovo, fantastičnaadaptabilnost i rodnost!

Srednje rani hibrid


Visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis, Macrophomina, bolestima koje izazivaju pegavost lista i stabla i prema beloj truleži (korenske i stabljične forme)




Dobro podnosi sušu, atraktivan je prema polinatorima i odlikuje se izuzetno visokim stepenom oplodnje.


Potpuno nova selekcija u službi borbe protiv volovoda!!!

3534

SUNCOKRET SUNCOKRET

36 37

Hibridi otporni na herbicide iz grupe imidazolinona (Clearfield) (NIJE GMO!!!)

Za efikasniju borbu protiv korova i volovoda

Hibrid otporan na herbicide iz grupe sulfonil urea(tribenuron metil) (NIJE GMO!!!)Za borbu protiv najupornijihkorova poput palamide

NS RIMI PRClearfield tehnologija i otpornost na plamenjaču NOVO!!!

Hibrid rane vegetacije

Visokootporan na herbicid Pulsar 40 i druge herbicide iz grupe imidazolinona

Naslednik hibrida RIMI, prvog i najprodavanijeg IMI hibrida u Centralnoj i Istočnoj Evropi

Otporan na sve rase plamenjače kontrolisane genom Pl

6

Genetski otporan na rđu i suncokretov moljac, a poljski otporan prema Phomopsis



Veoma adaptibilan i stabilan u našim agroekološkim uslovima

Preporučeni (optimalni) sklop 60 000 biljaka/ha u žetvi.

NS TAURUSClearfield tehnologijai visok prinos NAJNOVIJE!!!


Poseduje visoku otpornost prema herbicidima iz grupe imidazolinona (Pulsar 40). Poseduje visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis, Macrophomina, Phoma i Sclerotinia sclerotiorum (korenske i stabljične forme)



Za visoke i stabilne prinose i u stresnim uslovima


PEGAZClearfield tehnologija i otpornost na volovod NAJNOVIJE!!!

Srednje rani hibrid

Odlikuje se visokom otpornošću prema herbicidima iz grupe imidazolinona nezavisno od vremena primene

Genetski otporan prema volovodu rasa A do E, kao i prema značajnim prouzrokovačima bolesti suncokreta

Srednje visine stabla


Može se uspešno gajiti na različitim tipovima zemljišta i daje visoke i stabilne prinose


SUMO 1 PRZa borbu protiv palamidei plamenjače!!!

Hibrid srednje rane vegetacije

Visokotolerantan na herbicide iz grupe sulfonil urea kod kojih je aktivna materija tribenuron-metil

Genetski otporan na sve rase plamenjače (Pl

6 gen) prisutne kod

nas, rđu i suncokretov moljac

Visokotolerantan prema Phomopsis helianthi

Srednje visine stabla i visoke otpornosti na poleganje.

Genetski potencijal za prinos semena preko 4.5 t/ha

Dobro podnosi sušu, atraktivan je prema polinatorima i odlikuje se izuzetno visokim stepenom oplodnje.

Gajenjem SUMO hibrida omogućena je borba čak i protiv tako upornih širokolisnih korova kao što je palamida

Preporučeni (optimalni) sklop 55-60 000 biljaka/ha u žetvi .

NS-H-111Najuspešniji NS hibrid u svetu

Odlična otpornost na zimu

Srednje rani hibrid, prosečne visine, izrazito tolerantan na poleganje i lomljenje stabla

Sadržaj ulja je oko 48-50%

Otporan na rđu i suncokretovog moljca, visoko tolerantan prema Phomopsis-u

Potencijal za prinos je oko 5t/ha

Preporučena gustina setve je 55.000 biljaka po hektaru

Adaptabilan je hibrid, koji može da se gaji u različitim agroekološkim uslovima

Najrašireniji i najplastičniji NS hibrid suncokreta i dalje u samom vrhu sortimenta

3736

SUNCOKRET SUNCOKRET

38 39

U ponudi su i konzumni hibridi Vranac i Cepko

NS SLATKINovo, najukusniji NS hibrid! Konzumni hibrid suncokreta za ishranu i ljuštenje

Pripada grupi srednje ranih hibrida

Otporan je prema rđi i suncokretovom moljcu, a tolerantan prema Phomopsis

Stabljika je čvrsta i visoka

Genetski potencijal za prinos semena je veći od 4,5 t/ha

Masa 1000 semena 95-110g

Sadržaj ulja u semenu manji od 35%

Sadržaj proteina u jezgru 26%

Ima nizak sadržaj ljuske

Ovaj hibrid je atraktivan za oprašivače, a takođe je i dobro adaptibilan za različite ekološke uslove i tipove zemljišta

Optimalni sklop biljaka u vreme žetve: 42 000-46 000 biljaka po hektaru.

NS GRICKONovo, i krupan i rodan!

Konzumni hibrid suncokreta za ishranu i ljuštenje

Srednje rani hibrid

Stabljika je čvrsta i visoka

Genetski potencijal za prinos semena je veći od 4,5 t/ha

Masa 1000 semena 95-115g

Sadržaj ulja u semenu manji od 35%

Sadržaj proteina u jezgru 25%

Ima nizak sadržaj ljuske

Otporan je prema rđi i suncokretovom moljcu, a tolerantan prema Phomopsis

Ovaj hibrid je atraktivan za oprašivače, a takođe je i dobro adaptibilan za različite ekološke uslove i tipove zemljišta

Optimalni sklop biljaka u vreme žetve: 42 000-46 000 biljaka po hektaru.

Konzumni hibridi

SREMACAdut među NS hibridima!!!

Srednje rani hibrid

Otporan na sve rase plamenjače kontrolisane genom Pl

6, rđu

i suncokretov moljac

Visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis, bolestima koje izazivaju pegavost lista i stabla i korensku i stabljičnu formu bele truleži (Sclerotinia sclerotiorum)




Dobro podnosi sušu, adaptibilan je pa se može uspešno gajiti na različitim tipovima zemljišta

Ima intenzivan početni porast, u proteklih nekoliko godina jedan od najprinosnijih hibrida Instituta


VELJAI ranostasnost i prinos!!!

Spada u grupu ranih hibrida

Otporan prema rđi, plamenjači (Pl

6gen) i suncokretovom moljcu

Tolerantan prema Phomopsis i prema beloj truleži na glavi (S. sclerotiorum).




Atraktivan za polinatore, izuzetno prilagođen različitim uslovima gajenja

Ostvaruje visok prinos semena iako je hibrid rane vegetacije


Ultrarani hibridi

DUKATNajraniji hibrid u Srbiji – ako ste zakasnili!

Vrlo rani hibrid sa dužinom vegetacije 90 do 95 dana

Prosečna visina stabljike je 135 - 145 cm

Genetski potencijal za prinos semena je 4 t/ha

Sadržaj ulja u semenu 47-49%

Genetski je otporan prema rđi i suncokretovom moljcu

Optimalni sklop biljaka u vreme žetve: 50 000-54 000 biljaka po hektaru

Preporučuje se za kasniju setvu na parcelama gde se nije mogla obaviti pravovremena setva (od 15. maja do 15. juna)

Hibridi otporni prema plamenjači

3938

SUNCOKRET SUNCOKRET

40 4141

SlavicaOzima sorta sa niskim sadržajem eruka kiseline i glukozinolata iz grupe “00”. Visok genetski potencijal za prinos semena – preko 4,7 t/ha, a prosečan sadržaj ulja u semenu je 45%. Sorta visoke toleratnosti na niske temperature. Dužina vegetacije je 284 dana. Masa 1000 semena je 4,3 g. Ulje je pogodno za ljudsku ishranu, a osta-ci posle ceđenja ulja za ishranu domaćih životinja.

BanaćankaOzima sorta sa niskim sadržajem eruka kiseline i glukozinolata iz grupe “00”. Vi-sok genetski potencijal za prinos semena – preko 4,4 t/ha, a prosečan sadržaj ulja u semenu je 46%. Sorta je tolerantna na stresne uslove. Masa 1000 semena je 4,2 g. Dužina vegetacije je 277 dana. Ulje je po-godno za ljudsku ishranu, a ostaci posle ceđenja ulja za ishranu domaćih životinja.

JasnaOzima sorta sa niskim sadržajem eruka kiseline i glukozinolata iz grupe “00”. Vi-sok genetski potencijal za prinos seme-na – preko 5 t/ha, a prosečan sadržaj ulja u semenu je 41%. Dobro podnosi niske temperature. Masa 1000 semena je 3,4 g. Dužina vegetacije je 280 dana. Ulje je po-godno za ljudsku ishranu, a ostaci posle ceđenja ulja za ishranu domaćih životinja.

ZlatnaOzima sorta sa niskim sadržajem eruka kiseline i glukozinolata iz grupe “00”. Visok genetski potencijal za prinos semena – preko 4,5 t/ha, a sadržaj ulja u semenu je 44%. Sadržaj proteina 24%. Dobro podno-si niske temperature. Masa 1000 semena je 3,9 g. Dužina vegetacije je 284 dana. Ulje je pogodno za ljudsku ishranu, a osta-ci posle ceđenja ulja za ishranu domaćih životinja.

JovanaJara sorta sa niskim sadržajem eruka kiseli-ne i iz grupe “00”. Visok genetski potencijal za prinos semena – preko 2,6 t/ha, a sadr-žaj ulja u semenu je 45%. Seme izuzetno krupno. Sorta standard u Komisiji za regi-straciju jarih sorti uljane repice. Masa 1000 semena je 3,8 g. Dužina vegetacije je 102 dana. Ulje joj je pogodno za ljudsku ishra-nu, a ostaci posle ceđenja ulja za ishranu domaćih životinja.

40

ULJANA REPICA

42 43

Jare krmne mahunarke

JARI PROTEINSKI GRAŠAK

Javor je intenzivna srednjerana sorta ja-rog stočnog graška, tolerantan na polega-nje i ujednačenog sazrevanja. Namenjen za proizvodnju suvog zrna i potencijala rodnosti do 6,5 t/ha. Sadržaj proteina u zrnu 25%. Mahune su grupisane u vršnom delu stabla, što doprinosi ujednačenom sazrevanju, lakšoj žetvi i smanjenju gubi-taka.

Partner je nova sorta jarog proteinskog graška za proizvodnju zrna. Dužina vege-tacije 80-85 dana. Sorta graška minimal-nog poleganja, visine stabla 50-70 cm, afi-la tipa lista i bele boje cveta. Prinos zrna u proizvodnim uslovima 4,5-5,5 t/ha sa 25% sirovih proteina.

JARI STOČNI GRAŠAKNS-Junior je sorta jarog graška name-njena za kombinovano korišćenje – kao kabasta stočna hrana (krma) i zrno. Odli-kuje se visokim genetičkim potencijalom: prinos zelene krme 30-50 t/ha i zrna 2,5-5,0 t/ha. Sadržaj sirovih proteina u suvoj ma-teriji krme 19-21%, a u zrnu 28%. Sadržaj antinutritivnih materija u zrnu minimalan – nije potrebna termička obrada zrna. Naj-raširenija sorta jarog graška u proizvodnji.

JARA GRAHORICANovi Beograd jara sorta obične graho-rice, visokog prinosa i kvaliteta krme. Sorta namenjena za proizvodnju zelene mase, sena, silaže i senaže, u smeši sa potpornim usevom – ovsem. Prinos zelene mase 40-50 t/ha, a sena 8-10 t/ha.Odličan kvalitet krme za ishranu preživara.

Ozime krmne biljke

Ozimi krmnigrašak - PionirSorta namenjena proizvodnji krme, izvan-redne otpornosti na niske temperature. Pogodna za gajenje kao čist usev i u smeši sa strnim žitima. Prinos 40-50 t/ha zelene krme i 8-10 t/ha sena.

Ozima grahorica– NeoplantaSorta nežnog i dugačkog stabla bogatim listom. Otporna na dužinu i trajanje niskih temperatura. Prinos 35-45 t/ha zelene krme i 7-9 t/ha sena. Sadržaj sirovih prote-ina krme i do 22% suve materije.

LUCERKA

Banat VS je sorta visokih prinosa zele-ne krme (85-100 t/ha) i sena (18-20 t/ha), tolerantna na intenzivan način iskorišća-vanja odličnog kvaliteta (21% proteina u senu). Povećanog nivoa tolerantnosti na sušu, niske temperature i poleganje. Rana sorta, brzog inicijalnog porasta posle ko-šenja. Izuzetno prinosna na lakšim i sred-nje teškim zemljištima.

Nera je ranostasna sorta, odličnog kvali-teta (21% proteina), namenjana za inten-zivan način iskorišćavanja (sistem kosidbe sa 4-5 otkosa godišnje). Odlikuje se većim prinosima suve materije (do 20 t/ha), na-ročito na kvalitetnim zemljištima. Ima du-bok korenov sistem, te je tolerantnija na sušu, i brzo regeneriše nakon kosidbe.

NS Medija je najnovija NS sorta lucer-ke, namenjena za granične reone gajenja lucerke u Srbiji i BiH (teža hidromorfna ze-mljišta, neutralne do slabo kisele reakcije). To je srednje rana sorta, otporna na pole-ganje i tolerantna na sušu. Sorta stabilnih i visokih prinosa (prinosi sena 15-20 t/ha) odličnog kvaliteta (22% proteina u senu).

CRVENA DETELINA

Una je srednje rana sorta crvene deteli-ne, pogodna za gajenje u travno-detelin-skim smešama, na manje plodnim, vlažni-jim i kiselijim zemljištima (Centralna Srbija, BiH). Dobra granatost i lisnatost uslovljava visok prinos i kvalitet krme. Maksimalan prinos zelene mase (70-95 t/ha), odnosno sena (15-17 t/ha) postiže u drugoj godi-ni života iz 3-4 otkosa, dok treće godine života iz dva otkosa ostvaruje ukupan pri-nos zelene mase na nivou prve godine. Odličnog je kvaliteta, udeo lišća u prinosu početkom cvetanja iznosi i do 55% (18,5% proteina u senu).

Višegodišnje krmne leguminoze

NS Banat ZMS II je rana sorta, tole-rantna na sušu, namenjana za intenzivno korišćenje (5-6 otkosa). Na kvalitetnim ze-mljištima ostvaruje visok prinos (85-100 t/ha zelene krme i preko 20 t/ha sena) i do-bar kvalitet (21% sirovih proteina). Adapta-bilna i stabilna sorta, najraširenija u Srbiji.

NS Medijana ZMS V je sorta koja se odlikuje dobrim proizvodnim osobinama na težim, hidromorfnim zemljištima (Cen-tralna Srbija, BiH): visok prinos biomase (80-100 t/ha zelene krme, sena 15-20 t/ha), dobar kvalitet (22% proteina). Adap-tabilna sorta, visokih prinosa u različitim proizvodnim uslovima.

4342

KRMNO BILJE KRMNO BILJE

44 45

Stočni kelj – PerastNova sorta ozimog stočnog kelja sa izraženom ranostasnošću i velikim poten-cijalom za prinos zelene krme. Koristi se za ishranu svih vrsta i kategorija domaćih životinja, a naročito preživara. Otporna je na niske temperature i većinu bolesti. Odlikuje se sočnim i krupnim listom. Prinos zelene krme se kreće od 50 – 80 t/ha, u zavisnosti od roka setve.

Krmni sirak

NS-DŽin je sorta krmnog sirka, nasta-la ukrštanjem sirka i sudanske trave. Pro-sečan prinos zelene krme je 70 t/ha, a u uslovima navodnjavanja može da posti-gne i do 100 t/ha zelene krme. Odlikuje se visokim stepenom bokorenja, dobrom regeneracijom (3 otkosa godišnje) i ot-pornošću na sušu i bolesti (gar i crvenilo sirka). Izvanredno je ugljenohidratno i energetsko hranivo sa prosečnim sadrža-jem sirove celuloze 42% i šećera 42%, te je odličan za ishranu stoke u zelenom stanju kao i za proizvodnju silomase za biodige-store.

Titan je nova sorta krmnog sirka nastala ukrštanjem linija krmnog sirka i sudanske trave. Višeotkosna sorta (do tri otkosa), visokog genetskog potencijala za prinos krme, preko 80 t/ha u uslovima suvog ratarenja. Kosi se kada su biljke visine od 0,7-1,5 m. Odlikuje se brzim početnim po-rastom, odličnim bokorenjem i dobrom regeneracijom nakon kosidbe.

Siloking je hibrid sirka šećerca, duge vegetacije i visokog prinosa zelene krme, pogodan za kasnu kosidbu i siliranje. Ot-poran je na ekonomski-značajnije bolesti. Stabljika ostaje sočna do kraja vegetacije te je odlična sirovina za spravljanje silo-mase u biodigestorima u cilju proizvod-nje biogasa.

Sudanska trava

Srem je najrasprostarnjenija sorta su-danske trave namenjena za proizvodnju zelene mase i sena. Odlikuje se dobrim bokorenjem i izvrsnom regeneracijom, što obezbeđuje 3-4 otkosa godišnje, kao i mogućnošću setve u više rokova. Prinos zelene krme 80-100 t/ha a sena do 20 t/ha. Za korišćenje u zelenom stanju treba je sejati na međuredni razmak od 25,0 cm sa 25-30 kg/ha semena, a za spravljanje sena setva se obavlja gušće na 12,5 cm i sa 35-40 kg/ha semena.

Sava - nova sorta sudanske trave nastala ukrštanjem sorte Srem poreklom iz Srbi-je i sortom Nebr.7035 poreklom iz SAD. Iz četiri otkosa ostvaruje visok prinos: zelene krme do 100 t/ha i 20 t/ha sena, odličnog kvaliteta. Odlikuje se veoma brzim počet-nim porastom, dobro bokori, a posle ko-sidbe brzo regeneriše. Otporna je na eko-nomski-značajnije bolesti.

44

KRMNO BILJE

46 47

PAPRIKA

SORTIMENT: Novosadska bela babura, Kalifornijsko čudo, Šorokšari, Matica, Buketna-1, Atina, Anita, Vranjsaka, Novo-sađanka, Kurtovska kapija, Una, Amfora, Krušnica, Plamena, Feferona crvena.

Način proizvodnjeSetva u toplu leju (sandučić)

Od 15-25.II, setvena norma 10-12 g/m², pikiranje u fazi kotiledona i pojave prvog pravog lista

Setva u plastenik: od 15-25. III,setvena norma 8-12 g/m²

Setva na otvorenom polju: od 25.III – 05.IV, setvena norma 3-5 kg/ha, na rasto-janje 50-70 x 8-10 cm,uz proređivanje na konačan sklop.

Rasađivanje: u plastenik od 25.III – 05.IV, na rastojanje od 40-60 x 15-30 cm,

Rasađivanje na otvorenom polju: od 05.-25.V, na rastojanje 50-70 x 15-25 cm.

ANITA Srednje kasna sorta u tipu babure

Plod je mase 100-150 g. debljine perikarda do 8 mm

Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je belo-žuta, a u fiziološkoj crvena

Plodove donosi ravnomerno i oni su ujednačeni po berbema visokog prinosa

Odlična za svežu potrošnju i preradu

NOVOSAĐANKA Srednje rana sorta u tipu paradajz paprike

Plod je gotovo okrugao, mase 80-120 g. debljine perikarda i do 10 mm

Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je belo-žuta, a u fiziološkoj intenzivno crvena

Ima lep izgled i dobar ukus

Pogodna je za preradu kiseljenjem

AMFORA Srednje rana sorta

Plod je u tipu kapije, krupan pljosnat, sa jednim malo povijenim vrhom

Dužina ploda je od 12-15 cm, široke oko 5,5 cm, debljine mesa od 4-6 mm i prosečne težine ploda preko 100 g. mada je težina prvih plodova i do 250 g.

Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je tamno zelena, a u fiziološkoj intenzivno crvena

Zbog svog krupnog i atraktivnog ploda, koristi se u svežem stanju, a izvrsna je za pečenje, posebno za pravljenje ajvara, kiseljenje i za industrijsku preradu. Gaji se direktnom setvom iz semena ili iz rasada, kako na otvorenom polju, tako i u zaštićenom prostoru.

KNJAZ Spada u grupu srednje ranih sorti

Biljka je uspravna, determinantnog rasta, visine 70-75 cm

Plod je krupan sa 5-8 komora, okrugao, crvene boje, mase 140-160 g.

Karakteristika sorte je visok sadržaj suve materije u plodu (6,5%)

Plod ima prijatan ukus zbog izbalansiranog odnosa šećera i kiselina

ALPARAC Rana niska sorta, determinantnog rasta

Sorta srednje bujna sa čvrstim, razgranatim stablom visine oko 60-65 cm

Plod je blago izdužen, gladak, crvene boje bez zelene zone oko drške ploda, mase oko 95 g.

Obrazuje veliki broj plodova po biljci i namenjen je za industrijsku proizvodnju

PEGAZ Sorta indeterminantnog (neograničenog) rasta, namenjena za gajenje na jedno ili dva stabla uz prekraćivanje vrha stabla iznad 6-7 etaže.

Dužina vegetacije je oko 120 dana.

Od rasađivanja do berbe stiže za oko 60-65 dana.

Plod je okrugao, intenzivno narandžaste boje, sa malom prisutnošću zelene kragne.

Prosečna težina ploda je oko 200 g.

Suva materija iznosi oko 6,5% i odlikuje se visokim sadržajem ukupnih karotina od 120 mg/g. Dobar odnos šećera (2,58%) i ukupnih kiselina (0,41%), daju plodu prijatan aromatičan ukus.

Sorta je namenjena za svežu potrošnju i za baštensku proizvodnju.

PARADAJZ

SORTIMENT: Novosadsi jabučar, Novo-sadski niski, Bačka, Alparac, Knjaz, Pegaz

Način proizvodnjeSetva u plastenik: od 15.-30.III, setvena norma 3g/m²,

Setva na otvorenom polju: od 15.-30.IV, setvena norma od 1-1,5 kg/ha, na rastoja-nje 60-70 x 8-10 cm uz proređivanje u fazi 4 prava lista na konačan sklop.

Rasađivanje na otvorenom polju:od 25.IV – 15.V, na rastojanje 70x40 cm.

4746

48 49

KRASTAVAC

SORTIMENT: Pariski kornišon, Sunčani potok, Tajfun

Način proizvodnje salatara i kornišonaSetva na otvorenom polju: od 01.-15.V, na rastojanje 1x0,2 m, uz proređivanje u redu na 0,7m, setvena norma 1,5-3 kg/ha

Letnja proizvodnja kornišona: setvom na otvorenom polju: od 15.VI-15.VII, na rasto-janje 1x0,15 m, uz proređivanje u redu na 0,3-0,5 m., setvena norma 2-3 kg/ha.

TAJFUN Salatni krastavac, dužina vegetacije od nicanja do ubiranja prvih plodova iznosi oko 45 dana

Plod je izduženog cilindričnog oblika, gladak, tamno zelene boje sa svetlim prugama, dužine oko 17 cm i širine oko 4 cm

Prosečna težina ploda iznosi 180-200 g.

Biljke su tolerantne prema plemenjači

Pogodan je za ishranu zbog manjeg sadržaja celuloze u plodu

PERŠUNSORTIMENT: Berlinski srednje dugi, NS Molski, Domaći lišćar

Način proizvodnjeSetva na otvorenom polju: 01.III-15.IV, na rastojanje 30-50 x 2-3 cm, uz proređivanje u redu na 8-10 cm, setvena norma: 1,5-2 kg/ha

NS MOLSKI Srednje kasna sorta, s poluuspravnom rozetom, visine oko 120 cm

Koren je beo gladak, prosečne mase 150-180 g.

Dužina korena oko 17 cm, s prečnikom vrata korena od 5-6 cm i prečnikom sredine korena oko 3,5 cm

Oblik korena je repast

Dužina vegetacije je oko 170 dana

Koren sadrži oko 6,2 % saharoze, odnosno procenat suve materije oko 7,5 %

Namenjen je svežoj potrošnji i industrijskoj preradi za sušenje. Zbog karakteristike korena pogodan je za mehanizovano vađenje

KUPUS

SORTIMENT: NS Futoški, Ditmar, OrionNačin proizvodnje ranog kupusa

Setva u toplu leju (sandučići): od 25.I-10.III, setvena norma: 3-6 g/m², pikiranje u fazi kotiledona i pojave prvog pravog lista.

Rasađivanje: od 01.-10.IV, na otvorenom polju, na rastojanju 50 x 40 cm.

Način proizvodnje kasnog kupusaSetva u hladnu leju: od 25.V-05.VI, setve-na norma 2,5-3 g/m²

Rasađivanje: od 25.VI-15.VII, na rstojanje 70 x 50 cm

ORION Dužina vegetacije iznosi 85-95 dana.

Po dužini vegetacije odgovara mu letnja i jesenja proizvodnja.

Listovi glavice i rozete sadrže antocijan crvenu boju.

Ostvaruje prinos od oko 60 t/ha.

Spada u kupuse namenjene za svežu potrošnju, kao i kiselenje.

Ima nešto sitniju glavicu od sorte NS-Futoški, ali i manje puca. Glavica se brže kiseli i zbog specifične boje listova rasol ima crvenkastu nijansu.

ROTKVICA

SORTIMENT: Verica, Saxa treib

Način proizvodnjeSetva: na otvorenom polju: od 05.III-20.IV i od 01.VIII-01.IX, na rastojanju 30 x 3,5 cm, setvena norma: 8-10 kg/ha.

VERICA Rana prolećna sorta, krupnija od sorte Saxa treib

Biljka je bujna, brzog porasta korena, poluuspravne rozete, što doprinosi uspešnom gajenju u plastenicima i staklenicima u hladnom periodu godine

Koren je okrugao, crvene boje, sočan, belog mesa bez sunđerastog tkiva, težine od 45-45 g

4948

50 51

GRAŠAK

SORTIMENT: Dunav, Tamiš, Kelvedon, Fruškogorac, Frila, Mali provansalac, Čudo Amerike

Način proizvodnjeJesenja setva na otvorenom polju (samo sorta Mali provansalac): od 20.X – 05.XI, na rastojanje 15-20 x 3-4 cm, setvena nor-ma: 250-300 kg/ha.

Prolećna setva na otvorenom polju: od 20.II – 01. IV, na rastojanje 15-20 x 4-5 cm, setvena norma: 220-300 kg/ha.

TAMIŠ Vrlo rana sorta, do tehnološke zrelosti sazreva za nešto manje od 60 dana

Mahune su prave sa sabljastim vrhom, dužine 6-7 cm, sa 6-8 formiranih zrna

Visina do prve mahune iznosi 25 cm

Zbog svog dobrog svojstva, oko 80% zrna je obuhvaćeno i I (ekstra finoj) ili II (vrlo finoj) klasi

Sitne frakcije zrna opredeljuju je za industrijsku preradu, a zbog ranozrelosti i za baštensku proizvodnju (pijacu)

Apsolutna težina zrna je oko 320 g

S obzirom na ranostasnost ima vrlo visok potencijal rodnosti zrna od 8-9 t/ha

PASULJSORTIMENT: Slavonski zeleni, Zlatko, Dva-desetica, Belko, Maksa, Sremec, Balkan

Setva na otvorenom polju: od 20.IV-15.V, na rastojanje 40-50 x 5-6 cm, setvena norma: 100-160 kg/ha. Rane sorte mogu se sejati postrno u uslovima navodnjava-nja

DVADESETICA Vrlo rana sorte, vegetacije 67-70 dana

Stablo je visoko preko 45 cm, čvrsto, razgranato

Zrno je belo, polupljosnato

Masa 1.000 zrna je od 350-400 g

Sorta namenjena intenzivnoj agrotehnici, dobra u navodnjavanju, odlična i u postrnoj setvi

50

52 53

Veoma rane sorte Favorit Fortuna Merkur Tajfun NS VirtusGrupa zrenja 000 00 00 00+ 00+Visina biljke niska srednja srednja niska srednjaBoja cveta ljubičasta ljubičasta ljubičasta ljubičasta ljubičastaBoja dlačica smeđa siva smeđa smeđa smeđaBoja hiluma žuta žuta smeđa crna smeđaBoja semenjače žuta žuta žuta žuta žutaVreme setve - do 10. juna do 10. juna do 10. juna do 10. junaVreme setve – drugi usev do 7. jula do 5. jula do 5. jula do 30. juna do 30. junaGustina setve (biljaka po ha) 600.000 550.000 550.000 550.000 550.000Krupnoća zrna srednje srednje srednje srednje srednjeSadržaj proteina povišen povišen povišen povišen povišenSadržaj ulja standardan standardan standardan standardan standardanTolerantnost na sušu +Široka adaptabilnost + + + + +Intenzivni uslovi proizvodnje + + + + +

Ranostasne sorte Galina Valjevka NS ZenitGrupa zrenja 0 0 0Visina biljke srednja srednja srednjaBoja cveta bela ljubičasta ljubičastaBoja dlačica siva siva smeđaBoja hiluma žuta žuta smeđaBoja semenjače žuta žuta žutaVreme setve do 15. maja do 15. maja do 15. majaVreme setve – drugi usev do 20. juna do 20. juna do 20. junaGustina setve (biljaka po ha) 500.000 500.000 500.000Krupnoća zrna srednje srednje krupnoSadržaj proteina standardan standardan standardanSadržaj ulja standardan standardan standardanTolerantnost na sušu Široka adaptabilnost + + +Intenzivni uslovi proizvodnje

Srednjestasne sorte Balkan Sava Novosađanka Diva Victoria NS Maximus

Grupa zrenja I- I I I I+ I-

Visina biljke srednja srednja srednja srednja visoka srednja

Boja cveta bela ljubičasta ljubičasta ljubičasta bela bela

Boja dlačica siva siva siva siva siva siva

Boja hiluma smeđa žuta žuta žuta smeđa smeđa

Boja semenjače žuta žuta žuta žuta žuta žuta

Vreme setve do 30.aprila do 30.aprila do 30.aprila do 30.aprila do 30.aprila do 30.aprila

Vreme setve – drugi usev - - - - - -

Gustina setve (biljaka po ha) 450.000 450.000 450.000 450.000 450.000 450.000

Krupnoća zrna krupno srednje srednje srednje sitno srednje

Sadržaj proteina standardan standardan povišen standardan standardan standardan

Sadržaj ulja standardan standardan standardan standardan standardan standardan

Tolerantnost na sušu + +

Široka adaptabilnost + + + +

Intenzivni uslovi proizvodnje + +

5352

SOJA SOJA

54 55

Kasnostasne sorte Vojvođanka Venera Rubin Trijumf

Grupa zrenja II- II II II-

Visina biljke visoka visoka srednja niska

Boja cveta ljubičasta ljubičasta ljubičasta ljubičasta

Boja dlačica siva siva smeđa siva

Boja hiluma žuta smeđa žuta žuta

Boja semenjače žuta žuta žuta žuta

Vreme setve do 15.aprila do 15.aprila do 15.aprila do 15.aprila

Vreme setve – drugi usev - - - -

Gustina setve (biljaka po ha) 400.000 400.000 400.000 400.000

Krupnoća zrna sitno srednje krupno sitno

Sadržaj proteina standardan standardan povišen standardan

Sadržaj ulja standardan visok standardan visok

Tolerantnost na sušu + +

Široka adaptabilnost + + +

Intenzivni uslovi proizvodnje + +

54

SOJA

56 57

LARAMonogermna diploidnahibridna sorta Otporna prema rizomaniji

Tolerantna prema cerkospori

Visoko tolerantna prema korenovoj vaši

Visoko šećernata

Pogodna za rane rokove vađenja

IRINAMonogermna diploidnahibridna sorta Otporna prema rizomaniji


Pripada E tipu sorti

Poseduje visok potencijal rodnosti

Preporučuje se za kasne rokove vađenja

NORA– i prinos i kvalitet za srednje rokove vađenjaPRIZNATA u 2010.GODINI

Otporna prema Rizomaniji

Tolerantna prema Cerkospori

Spada u grupu normalnih (N) sorti šećerne repe visokog potencijala rodnosti

VERA– visok sadržaj šećera u ranim rokovima vađenjaPRIZNATA u 2010.GODINI

Otporna prema Rizomaniji

Tolerantna prema Cerkospori

Visoko šećernata sorta

Pogodna za ranije rokove vađenja

DARIJAMonogermna diploidnahibridna sorta Otporna prema rizomaniji (tri gena otpornosti)

Visoko tolerantna prema cerkospori

Pripada N/E tipu sorti

Poseduje dobre tehnološke karakteristike

Preporučuje se za srednje i kasne rokove vađenja

DRENAMonogermna diploidnahibridna sorta Otporna prema rizomaniji


Pripada N tipu sorti

Poseduje visok potencijal rodnosti

Preporučuje se za srednje rokove vađenjaSvojstvo

U mreži sortnih ogleda

prosek max

Prinos korena (t/ha)

Sadržaj šećera (%)

Prinos polarizacionogšećera (t/ha)

LARA IRINA

NORA

VERA

DRENA

DARIJA

SvojstvoU mreži sortnih ogleda

prosek max




SvojstvoU mreži sortnih ogleda

prosek max




SvojstvoU mreži sortnih ogleda U proizvodnji

prosek max Max

Prinos korena (t/ha) 75.24 108.25 91.44

Sadržaj šećera (%) 16.18 17.87 17.10

Prinos polarizacionogšećera (t/ha) 12.14 17.98 15.63

SvojstvoU mreži sortnih ogleda U proizvodnji

Maxprosek max




Svojstvou mreži sortnih ogleda

prosek max



Prinos polarizacionog šećera (t/ha)

5756

ŠEĆERNA REPA ŠEĆERNA REPA

58 59

18.00

17.50

17.00

16.50

16.00

15.50

15.00

14.50

16.04

17.49 17.45

15.76

NS sorte genetski potencijal max. u proizvodnji republički prosek

Graf 2 - Trogodišnji prosek sadržaja šećera (%) ostvaren saNS sortama u odnosu na republički prosek

20.0

18.0

16.0

14.0

12.0

10.0

8.0

6.0

4.0

2.0

0.0

12.4

18.8

16.6

8.3


Graf 3 - Trogodišnji prosek prinosa polarizacionog šećera (t/ha)ostvaren sa NS sortama u odnosu na republički prosek

14.0

12.0

10.0

8.0

6.0

4.0

2.0

0.0

12.2 12.2 12.3 12.9 13.0

8.3

11.6

Lara Drena Darija Irina Nora Vera republički prosek

Graf 4 - Trogodišnji prosek prinosa polarizacionog šećera (t/ha)ostvaren sa NS sortama u odnosu na republički prosek

120.0

100.0

80.0

60.0

40.0

20.0

0.0

77.3

109.8

95.4

52.7


Graf 1 - Trogodišnji prosek prinosa korena (t/ha) ostvaren saNS sortama u odnosu na republički prosek

N S – N I T R A G I N

Za rast i razvoj svih ratarskih i povrtarskih kultura potrebno je obezbediti dovoljne količine azota. Leguminozne biljke (soja, lucerka, pasulj, boranija, grašak) u zajednici sa bakterijama (iz rodova Bradyrhizobium i Rhizo-bium) svoje potrebe za azotom zadovoljavaju i vezivanjem azo-ta iz vazduha. Bakterije koje žive na korenu leguminoznih biljaka formiraju kvržice u kojima se ve-zuje elementarni azot iz vazduha i prevodi u azotno jedinjenje pri-stupačno biljkama.

U cilju smanjenja upotrebe sku-pih mineralnih đubriva sve više se istražuje mogućnost primene mikrorganizama u obliku mikro-bioloških preparata.

NS-NITRAGIN je prirodni, eko-loški, mikrobiološki preparat za klasičnu i organsku proizvodnju leguminoznih ratarskih i povrtar-skih biljaka (soje, lucerke, pasulja, boranije i graška)

NS-NITRAGIN je mikrobiološki preparat koji na sterilnom no-saču-tresetu sadrži smešu se-lekcionisanih, visokoefektivnih azotofiksirajućih bakterija za od-govarajuću biljnu vrstu:

ODSEK ZA MIKROBIOLOŠKE PREPARATE

1. Mikrobiološki preparati

ŠTA SE POSTIŽEUPOTREBOM

NS-NITRAGIN-a?

Primenom odabranih, visokoefektinihsojeva kvržičniih bakterija, koje ulaze

u sastav NS-Nitragin-a,omogućava se:

- uspešna nodulacija korenabiljaka i bolje vezivanje azota

iz atmosfere- smanjenje upotrebe skupihmineralnih azotnih đubriva,

od 30 do 70%- stimulisanje rasta i razvoja biljaka

- povećanje biomase i sadržaja azota u biljci i zrnu- povećanje prinosa i kvaliteta zrna

- poboljšanje kvaliteta/zdravlja zemljišta

5958

ŠEĆERNAREPA

60 61

Mikroorganizmi zemljišta važan su indikator plodnosti ili procesa degradacije zemljišta. Bioraznovrsnost, brojnost i enzimatska aktivnost mikroorganizama u zemljištu po-kazatelji su kvaliteta/zdarvlja zemljišta.

U Odseku za mikrobiološke preparate rade se sledeće analize zemljišta:

- brojnosti osnovnih grupa mikrorganizama (ukupan broj mikroorganizama u zemljištu, brojnost gljiva, aktinomiceta, azotobaktera, oligonitrofila, amonifikatora)

- brojnost koliformnih bakterija (Escherichia coli, Klebsiella...) kao sanitarni aspekt- enzimatska aktivnost zemljišta

- kontrola kvaliteta đubriva drugih proizvođača

2. Mikrobiološke analize zemljišta

NS-NITRAGIN ZA SOJU

NS-NITRAGIN za soju - pakuje se u kesicama za 100 kg semena (1 ha) i za 50 kg semena (1/2 ha). U simbiozi sa biljkom soje bakterije (Bradyrhizobium japonicum) mogu da fiksiraju oko 150kg Nha-1. Efektivni sojevi obrazuju kru-pne ovalne kvržice na centralnom delu korena. Primena preparata utiče na povećanje prinosa i kvaliteta zrna (sadr-žaj proteina) i na uštedu mineralnih azotnih đubriva.

NS-NITRAGINZA GRAŠAK

NS-NITRAGIN za grašak - pakuje se u PVC kesice u količini potrebnoj za maksi-malno 50 kg semena. NS-Ni-tragin za garšak sadrži sme-šu visokoefektivnih sojeva kvržičnih bakterija za grašak (Rhizobium leguminosarum bv.viciea). Primenom ovog peparata postiže se poveća-nje prinosa i kvaliteta zrna, kao i ušteda u mineralnim azotnim đubrivima.

NS-NITRAGIN ZA LUCERKU

NS-NITRAGIN za lucer-ku - pakuje se u PVC kesice u količini do-voljnoj za 10 kg seme-na. Na korenu lucerke bakterije (Rhizobium meliloti) formiraju elip-soidne ili koralne kvrži-ce. Primenom NS-Nitragin-a za lucerku povećava se biomasa i postiže znatna ušteda mineralnih azotnih đubriva.

NS-NITRAGIN ZA PASULJI BORANIJUNS-NITRAGIN za pa-sulj i boraniju - paku-je se u PVC kesice u količini potrebnoj za maksimalno 50 kg se-mena. Efektivn sojevi bakterija (Rhizobium

leguminosarum bv. phaseoli) obrazuju krupne kvržice, lokalizovane na centralnom korenu. Primenom NS-Ni-tragin-a za pasulj i boraniju povećava se prinos, kao i sadržaj proteina u zrnu. Smanjuje se i upotreba mine-ralnih azotnih đubriva.

6160

KAKO PRIMENITINS-NITRGIN?

Primena mikrobioloških preparata pre-poručuje se kao dopuna racionalnoj upotrebi mineralnih azotnih đubriva.Mineralni azot je neophodan biljci u ranoj fazi rasta, dok se na korenu ne formiraju kvržice. Primena mikrobio-loških preparata preporučuje se svake godine neposredno pre setve.

NS-NITRAGIN se primenjujenanošenjem na seme:

- nanošenje NS-Nitragina na seme obaviti neposredno pre setve

- sadržaj vrećice pomešati sa vodom

- smešu naneti ravnomerno na seme, u prostoriji ili u hladu, mešanjem u džaku ili adekvatnoj posudi

- tretirano seme ne ilzlagati direktnom sunčevom zračenju

- NS-Nitragin čuvati na suvom, na temperaturi ne nižoj od 4°C

- kesicu ne otvarati pre upotrebe

- rok trajanja preparata je 9 meseci od datuma na etiketi

U sterilnom tresetu ovi mikroorganiz-mi imaju dovoljno hranljivih materija da prežive određeni vremenski period (rok trajanja). Nakon tog vremena nji-hov broj se smanjuje i oni gube vital-nost, zato upotreba NS-Nitragin-a od prethodne godine nema efekta.

POSTUPAK UZORKOVANJA ZEMLJIŠTA ZA MIKROBIO-LOŠKE ANALIZE

Uzorkuje se prosečan uzorak zemljišta ste-rilnim priborom (sonda, ašov ili spatula prethodno se sterilišu etil alkoholom). Uzo-rak zemljišta, 50-100 g, stavi se u čiste PVC kese, obeleži i dalje transportuje i čuva na temperaturi do 4°C. Dubina uzorkovanja za oranice iznosi oko 20 cm, a za livadska i ne-obrađena zemljiša oko 25 cm.

62 63

DELATNOSTLABORATORIJELaboratorija za zemljište i agroe-kologiju posluje tržišno pružanjem usluga terenskog rada i laboratorij-skih analiza i istovremeno učestvu-je u realizaciji naučno-istraživačkih projekta. Laboratorija posluje sa privatnim licima, državnim i pri-vrednim subjektima.Laboratorija je svremeno opremlje-na, poseduje potrebna ovlašćenja i akreditaciju i uz dugu tradiciju, zau-zima vodeće mesto na tržištu.Laboratorija svim zainteresovanim korisnicima nudi usluge osnovnih i kompleksnih ispitivanja iz oblasti agroekologije:

zemljišta (fizičke osobine, osnov-ni parametri plodnosti zemljišta (reakcija, sadržaj humusa i makro- i mikrohranljivih elemenata) - sa preporukom za đubrenje, hemijske osobine (adsorbtivni kompleks, za-slanjenost), opasne i štetne materije (ostaci pesticida, teški metali, PAH, PCB) izrada namenskih pedoloških karata i studija, projekti i elaborati iz oblasti ispitivanja zemljišta

pesticida (fizičko-hemijske oso-bine, registracija pesticida, ostaci pesticida: u zemljištu, vodi, biljnom materijalu)

sredstva za ishranu bilja - đubriva (fizičko-hemijske analize kvaliteta, registracija đubriva, ispitivanje bio-loške vrednosti đubriva)

biljnog materijala (hemijski sa-stav)

vode za navodnjavanje (ocena kvaliteta vode za navodnjavanje)

AKREDITACIJA I OVLAŠĆENJALaboratorija je akreditovana od strane Akreditacionog tela Srbije (ATS), prema standardu SRPS ISO/IEC 17025:2006 rešenjem broj 01-003. Laboratorija je 2001. godine bila prva laboratorija za ispitivanje koja je tada akreditovana od strane JUAT-a.Laboratorija poseduje i rešenja za rad nadležnog Ministarstva poljo-privrede, šumarstva i vodoprivrede R. Srbije i to za: ispitivanje fizičkih i

hemijskih osobina zemljišta, ispiti-vanje opasnih i štetnih materija u zemljištu, elementarnog sastava i fizioloških svojstava biljnog mate-rijala, fizičko-hemijske analize đu-briva i ispitivanja biološke vredno-sti đubriva, hemijske analize vode, ispitivanje fizičko-hemijskih osobi-na pesticida i ostataka pesticida u zemljištu, vodi, biljnom materijalu i hrani. Laboratorija je kompletno opre-mljena za terensko ispitivanje (re-kognosciranje, opis spoljašnje i unutrašnje morfologije zemljišta, uzorkovanje i pozicioniranje mesta uzorkovanja. Godišnje u Laboratoriju pristigne cca 15.000 pojedinačnih uzorka različitog matriksa, a na svakom pojedinačnom uzorku se uradi više laboratorijskih analiza. U cilju validacije i provere tačnosti primenjenih analitičkih metoda, koriste se sertifikovani referentni materijali za svaki matriks koji se analizira. Laboratorija učestvuje u domaćim i međunarodnim među-laboratorijskim testovima.

OSOBLJEPo strukturi obrazovanja zaposle-nih u Laboratoriji zastupljeni su pedolozi, agrohemičari, agronomi (smerovi: ratarsko-povrtarski, vo-ćarsko-vinogradarski, zaštita bilja-ka), hemičari, tehnolog, biolog.U Laboratoriji za zemljište i agroe-kologiji je zaposlena 1/4 naučnih radnika, a preko polovina zaposle-nih je sa visokom stručnom spre-mom i više.S obzirom da se u delokrugu rada Laboratorije konkurencija poveća-va, da se standardi za kvalitet po-oštravaju, a istovremeno tehnolo-gija u analitici usavršava velikom brzinom, vrši se kontinuirano ula-ganje u opremanje Laboratorije i usavršavanje kadrova, da bismo zadržali vodeće mesto na tržištu uslužnih analiza iz oblasti poljopri-vrede i zaštite životne sredine.

LABORATORIJA ZA ZEMLJIŠTEI AGROEKOLOGIJU (LaZA)

ATC01-003

АКРЕДИТОВАНАЛАБОРАТОРИЈА

ЗА ИСПИТИВАЊЕSRPS ISO/IEC 17025:2006

6362

NAJZNAČAJNIJAOPREMA 1. Terenska vozila

2. GIS sistem (ESRI ArcGIS Software+server)

3. GPS prijemnici (Trimble Juno SC hendheld, GeoExplorer 3000 Series GeoXH)

4. Sonde (svrdlaste i cevaste) za uzorkovanje svih tipova zemljišta (Eijkelkamp)

5. Uzorkivač kolone zemljišta u cilindar, tip Stiboka

6. Penetrologger sa GPS-om (standardni kompletan set)

7. Gasni hromatograf Agilent 6890N sa masenim detektorom Agilent 5975B

8. Gasni hromatograf ECD/FID Agilent 7890A

9. Tečni hromatograf HP 1100

10. Indukovano kuplovana plazma ICP-OES Vista Pro Varian

11. Atomski apsorpcioni spektrofotometar Spectr AA-600 sa grafitnom tehnikom GTA100 Varian

12. CHNS analizator VarioEL III

13. Spektrofotometar UV/VIS Cary 3 E Varian

14. Mikrotalasni sistem za digestiju ETHOS1 Milestone

64 65

ODELJENJE ZA ORGANSKUPROIZVODNJU I BIODIVERZITET

ODELJENJE ZA ORGANSKU PROIZVODNJU I BIODIVERZITET, Bački Petrovac, bb 102; tel.: (021) 780 365, fax: (021) 780 198

Organska poljoprivreda je proizvodni si-stem koji održava zdravlje zemljišta, ekosi-stema i ljudi, a oslanja se na ekološke pro-cese, biodiverzitet i cikluse prilagođene lokalnim uslovima, a ne na upotrebi inputa sa neželjenim efektima.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo je slede-ći svetske i evropske trendove, a na pred-log Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije osnovao Odeljenje za organsku proizvodnju i biodi-verzitet kao naučno-istraživački centar or-ganske proizvodnje u Srbiji. Rad Odeljenja je podržan ostalim Odeljenjima iz Instituta u pogledu izbora sorti ratarskog i povrtar-skog bilja, kao i postojećeg biodiverziteta koji Odeljenja poseduju, kao izvor poželj-nih gena za proces oplemenjivanja.

Cilj Odeljenja za organsku proizvodnju i bi-odiverzitet je:

naučna istraživanja i transfer znanja, stvaranje sorti pogodnih za organsku proizvodnju, proizvodnja semena iz organske proizvodnje, hemijske analize potrebne u sertifikaciji organskih proizvoda, sakupljanje i čuvanje genetičkih resursa.

Pored toga Odeljenje za organsku proizvod-nju i biodiverzitet može da ponudi sortnu agrotehniku, kao i rešenja za održavanje za-dovoljavajućeg zdravstvenog stanja useva i semena.

Organska poljoprivredakombinuje tradiciju,inovaciju i naukuu korist održavanja životnesredine, promoviše korektneodnose i dobar kvalitetživota za sve koji suu nju uključeni

1. BOSUT - jesenji beli luk

2. BALKAN - pasulj belog zrna

3. NOVOSADSKA – heljda

4. GALINA – soja (grupa dve nule)

5. NIRVANA – spelta pšenica

6. ETIDA - pšenica

7. BISERKA - proso

8. DANICA – pitoma nana (reznice, herba, etarsko ulje)

9. NEVEN

10. MIROĐIJA

11. BOSILJAK

U ponudi za 2013. postoji proizvedenog organskog semena:INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO

Institut -istraživački centar

Odeljenje za organskuproizvodnju

i biodiverzitet

Proizvodnja semena

Oplemenjivanje

Kvalitet zemljišta

Kvalitet vode

Agrotehnika

Odeljenja za strna žita, kukuruz, povrtarstvo,uljane kulture, biotehnologiju,

Grupa za zaštitu biljaGrupa za nauku

Laboratorija za zemljištei agroekologiju,

Laboratorijaza ispitivanje semena

6564

66 67

januar februar mart april maj jun jul avgust septembar oktobar novembar decembarI II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III

januar februar mart april maj jun jul avgust septembar oktobar novembar decembarI II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III

Opis radova

Zimsko oranje nepooranih površinaUzimanje uzoraka za N-min analizu zemljišta za prihranu ozimih žita

Prihrana pšenice i drugih strnih žitaSetva jarih strnih žita (ječam, ovas), graška

Zatvaranje brazde - I predsetvena priprema za šećernu repu i krompiraUzimanje uzoraka za N-min analizu zemljišta za đubrenje šećerne repe i krompira

Predsetveno đubrenje azotnim đubrivima za šećernu repu i krompiraII predsetvena priprema uz nošenje zemljišnih insekticita i inkorporacija herbicida za šećernu repu i krompir

Setva šećerne repeSadnja krompira

Tretiranje protiv korova ozimih strnih žitaZatvaranje brazde - i predsetvena priprema za ostale jare useve (kukuruz, suncokret,soja)

Uzimanje uzoraka zemljišta za N-min analizu za đubrenje ostalih jarih usevaPredsetveno đubrenje azotnim đubrivima ostalih jarih useva

II predsetvena priprema uz nošenje zemljišnih insekticita i inkorporacija herbicida za ostale jare useveSetva suncokreta i primena herbicida posle setve, a pre nicanja

Setva soje i primena herbicida posle setve, a pre nicanjaSetva kukuruza i primena herbicida posle setve, a pre nicanja

Primena herbicida posle nicanjaMeđuredna kultivacija (1 ili 2 prohoda)

Zaštita strnih žita od lemePrimena herbicida protiv divljeg sirka u šećernoj repi, krompiru suncokretu, soji

Zaštita krompira od krompirove zlaticeZaštita krompira od plemenjače

Žetva ozimog ječmaŽetva pčenice

Žetva jearog ječma, ovsaZaoravanje strništa

Uzimanje uzoraka zemljišta za osnovne hemijske anlize (P i K) svake 4 godinePrimena totalnih herbicida na strništu

Letnje oranje za šećernu repu i unošenje stajnjakaZaštita šećerne repe od cerkospore

Berba suncokretaBerba soje

Vađenje krompira

Opis radova

Berba ranih hibrida kukuruzaOsnovno đubrenje za ječam i pšenicu (P, K i deo N)Klasična osnovna i predsetvena obrada za pšenicu

Redukovana osnovna i predsetvena obrada za pšenicuSetva ozimog ječma

Setva pšeniceBerba srednje kasnih hibrida kukuruza

Osnovno đubrenje za jare useveJesenja osnovna obrada za jare useve posle strnina

Jesenja osnovna obrada za jare useve posle okopavinaZatvarenje razora

Zatvaranje brazde za šećernu repu i rane jare useveZimska osnovna obrada za jare useve posle okopavina (nastavak)

Kalendar radova u gajenju osnovnih ratarskih useva

optimalni

rok

tolerantan

rok

6766

68

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVONovi Sad, Maksima Gorkog 30; tel. 021/48 98 100, fax. 021/48 98 131

SKLADIŠNO-DISTRIBUTIVNI CENTARtel. 021/48 98 280, 48 98 289; fax.: 021/48 98 299

Besplatan info broj: 0800/000021www.nsseme.com

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVONovi Sad, Maksima Gorkog 30; tel. 021/48 98 100, fax. 021/48 98 131

SKLADIŠNO-DISTRIBUTIVNI CENTARtel. 021/48 98 280, 48 98 289; fax.: 021/48 98 299

Besplatan info broj: 0800/000021www.nsseme.com

NS SEMENA ZA SVA VREMENA

Documents

2013 - NS SEME » · PDF filegodina XX veka. Ozbiljan naučni tim, ško-lovan u najeminentnijim istraživačkim ... 20 18 16 14 12 10 6 7 KUKURUZ ... u južnoj Srbiji u 2011. godini