BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI

MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM

WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM

WWW.MATURSKI-RAD.COM

NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAŠOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI,DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJI MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI

NA NAŠEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKI-RAD.COM

SADRZAJ:

1.UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

2.SOCIOLOGIJA MAKSA VEBERA. . . . . . . . . 2

3.VEBEROV METOD IDEALNIH TIPOVA. . . 5

3.1.STA SU IDEALNI TIPOVI?. . . . . . . . . . . . . . 5

4.MAKS VEBER-IDEALNO TIPSKI MODEL BIROKRATIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

4.1.OBLICI DRUSTVENOG DELOVANJA. . . . 7

4.2.POJAM VLASTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

4.3.ELEMENTI BIROKRATIJE. . . . . . . . . . . . . . 8

5.LITERATURA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

1. UVOD

Maks Veber (1864-1920) je nesumljivo izvršio najpresudniji uticaj na razvoj sociologoje, naročito na onaj njen deo koji bi se, nasuprot kritičkoj, mogao nazvati sistematskom orijentacijom. Zadatak sociologije je da istražuje značenje ljudskog ponašanja. Veber razlikuje četiro osnovna tipa čovekovog delovanja:

1. Ciljano racionalno-koje znači da pojedinac racionalno predstavlja ciljeve i bira sredstava za njihovu realizaciju,

2. Vrednosno-racionalno, gde4 pojedinac pored racionalno usmerenih ciljeva, ipak, opredeljuje se i deluje prema vrednosnim kriterijumima,

3. Tradicionalno, derminisano tradicionalnim vrednostima, navikama i običajima, 4. Afektivno delovanje obuhvata široku lepezu mogućih tipova delovanja od

emotivnih postupka do oslobadjanja od unutrašnjih tenzija.

2. SOCIOLOGIJA MAKSA VEBERA

Maks Veber je stvarao u takvoj duhovnoj atmosveri u kojoj je, kao što smo videli, najveći broj nemačkih naučnika i filozofa smatrao da izmedju prirodnih i društveno-humanističkih nauka zasnivalo se na uverenju da prirodne nauke imaju bitno teorijski, a društveno istorijski karakter.Iako se suprotstvaljaju radikalnom odvajanju prirodnih i društbvenih nauka, Veber je ipak smatrao da je njihov karajnji cilj nije i ne može biti isti.Dok se prirodne nauke interesuju za opšta svojstva i opšte odnose medju pojavama,dotle se društvene nauke zanimaju za pojedinačne dogadjaje i konkretne uzročne veze izmedju njih. Kao i sve druge društvene nauke, sociologija ima kulturno-istorijski karakter, a njen zadatak je da razume postojeće društvo u njegovoj osobenosti, da objasni mehanizme njegovog nastanka i održavanja, te da naznači perspektive njegovog daljeg razvitka.Po Veberovom mišljenju, ne postoje neki objektivni kriuzterijumi po kojima bi naučnik mogao da odabere predmet svog istraživanja. Veber društvo shvata na izrazito nominalistički način, što znači kao rezultat delovanja pojedinaca koji ga sačinjavaju. Osnovna jedinica sociološke analize može biti samo čovek njegovo delanje, odnosno delanje većeg broja pojedinaca.

_________________________________________________ 1Dr Dragan Subotić, Sociologija, Beograd, 2005. str.862 Mihajlo Djurić, Sociologija Maksa Vebera, Matica Hrvatska, Zagreb, 1964, str 603 M.Djurić, Sociologija Maksa Vebera, str 57.

- 2 -Verujući da ljudsko delanje izrazito voljno po karakteru, tj. da čovek uvek teži ostvarivanju izvesnih ciljeva, bilo svesno i mnamerno, bilo pod pritiskom navike i emocionalnih poriva, Veber izrazito naglašava da se mogu razumeti samo razni oblici smisaonog individualnog ponašanja. Razumevanje smisla nekog ponašanja sastoji se u otkrivanju subjektivno shvaćenog odnosa izmedju cilja i sredstava. Zato se sovciologija i odredjuje kao "nauka koja hoće da razume i tumači društveno delovanje i time objasni ono što je uzročno u njegovom toku i njegovim posledicama" 4 Za Vebera društveno delovanje je osnovna jedinica siciološkog proučavanja. Od drugih oblika ponašanja delovanje se razlikuje po tome što ima unutrašnju subjektivnu stranu koja se može razumeti. S obzirom na to koliko je unutrašnja subjektivna strana u njemu izražena, društveno delovanje može biti:

1. Ciljno-racionalno-kad se dela u skladu sa očekivanim ponašanjem predmeta spoljnog sveta i drugih ljudi,

2. Vrednosno-racionalno-kad se svesno veruje u etičku, estetsku, religioznu ili bilo kakvu drugu apsolutnu vrednost nekog odredjenog ponašanja,

3. Afektivno, naročito emocionalno-kad se dela u skladu sa aktuelnim afektima i društvenim stanjem,

4. Tradicionalno-kad se dela u skladu sa ustaljenim navikama. 5

Kao i svi drugi pojmovi, ovi tipovi delanja imaju apstraktno-analitički karakter. Pođto je zadatak sociologije da razume društveno delovanje što podrazumeva i tumačenja šireg konteksta značenja u kome se to delovanje odvija, ona mora da stvori takve pojmove koji se znatno udaljuju od stvarnosti, ali koji su u najvećem mogućem stepenu smisaono adekvatni. Za razliku od pojmova koji se primenjuju u prirodnim naukama, u sociologiji je idealan tip formulisan subjektivnim kategorijama, odnosno"nameravanim značenjem" jedne radnje za jednog nosioca. 6 Osnovni predmet svih konkretnih Veberovih socioloških proučavanja bilo je moderno kapitalističko društvo, kao jedinstven i celovit društveno-ekonomski sistem. Poput Marksa, bitnu crtu ovog društva on je video u njegovoj privrednoj strukturi, u čijoj osnovi stoji preduzeće, kome je glavni cilj da proizvodi na što racionalniji i efikasniji način, ostvarujući profit, što zahteva veliko stručno znanje. Ovo osnovno uverenje usmerilo je Veberova istraživanja u dva pravca: na uticaj specifične protestanske etike na razvoj kapitalizma i na istraživanje birokratije, koja se posmatra kao nerazvojno povezana sa racionalnom organizovanim preduzećem i legitimnom vlašću. U njegovom nastajanju presudnu ulogu odigrao je religiozni pokret reformacije u 16. i 17. veku . Odnosno asketski protestanizam koji se razvio u krilu reformisane, pre svega kalvinističke crkve.

_________________________________4 Maks Veber, Privreda i društvo, tom I, Prosveta, Beograd, 1976, str.35 M.Veber, Privreda i društvo, I, str.16-176 H.E.Barnes, Uvod u istoriju sociologije, I, str.332-333

- 3 –Braneći se od prigovora da je odbacujući jedan redukcionizam zapao u drugi, Veber istice da, iako odbacuje marksisticku teoriju o kojoj se reformacija moze posmatrati kao istorijski nuzan proizvod ekonomskih i drustvenih promena toga doba, on ipak nema nameru da podrzava ni jednu "tako nerazboritu i doktrinarnu vezu", po kojoj kapitalizam mogao da nestane samo kao posledica izvesnih efekata reformacije,ili da je cak kapitalizam njen proizvod.Veber je preduzeo obimna uporedna istrazivanja odnosa izmedju religiozne etike i drustveno-ekonomske organizacije velikih svetskih religija.On je smatrao da su materijalno bogatstvo, drustveni ugled i drustvena moc tri osnovne i relativno samostalne dimenzije drustvene slojevitosti koje nije moguca svesti na jedan zajednicki imenitelj.Za Vebera, klasa je svaka grupa ljudi koji se nalaze u istom klasnom polozaju, bilo pozitivno ili negativno privilegovanom.

U osnovi, one se mogu podeliti na:

1. posednicke klase, kad se razlike u posedu primarno odredjuju klasni polozaji, 2. poslovne klase, kad izgledi na trzisno koriscenje dobara i usluga primarno odredjuju klasni polozaj, 3. drustvene klase, kao sveukupnost onih klasnih polozaja medju kojima je lako mogucna i simbolicni vidljiva razmena pojedinaca na licnim osnovama ili u nizu generacija.

Za razliku od pojma klase koji se uglavnom vezuje za diferencijaciju ljudi po osnovu njihovog ekonomskog bogatstva, Veber upotrebljava izraz "drustveni sloj" ili "stalez" da bi njime oznacio "karakteristicno postojece pravo u odnosu na pozitivnu i negativnu privilegiju u pogledu drustvenog ugleda", ukoliko ono pociva na jednom ili vise sledecih osnova:

a) nacin zivota,b) uobicajeni proces obrazovanja,c) drustveni prestiz na osnovu porekla ili zanimanja.

Vazno mesto u Veberovom razmatranju drustvene organizacije zauzima pitanje opravdanja vlasti.Po njegovom misljenju, postoje tri idealna tipa legitimne vlasti: racionalni, tradicionalni i harizmatski.Racionalna ili zakonska vlast predstavlja specifican pronalazak zapadne kulture.Tradicionalna vlast se zasniva na veri u svetost postojecih drustvenih normi i ustanova.Harizmatska vlast ne poznaje nikakva pravila ni racionalno uspostavljena, ni tradicionalno nasledjena.Iako spada u red najdubljih i najuticajnijih teorija, Veberova sociologija, uprkos nesumnjivim kvalitetima, ima i neke nedostatke.Ovo se u prvom redu odnosi na njegov psihologizam i nominalizam.Najpoznatija Veberova teza po kojoj se razvitak zapadno evropskog kapitalizma posmatra kao rezultat delovanja jedne specificne etike nastale u krilu reformisane kalvinisticke crkve.

- 4 –Time je Veber zapravo stvari pojednostavio-umesto da kalvinisticku etiku objasnjava kapitalistickim nacinom proizvodnje, u nejsirem smislu te reci, ili da ih dovede u slozeni odnos uzajamne zavisnosti, on taj novi nacin proizvodnje pokusava da objasni kao posledicu delovanja odredjenih duhovnih promena.Mada je drustvene promene sagledavao kroz sukob tradicionalizma, harizme i racionalnosti, Veberova odbrana racionalnosti zapadno evropskih drustava-koja se pokazuje u prevlasti matematike, racionalnog eksperimenta, rentabilnosti, proracunljive delotvornosti i birokratske organizacije-dovodi u pitanje i sam pojam racionalnosti i pretvara se u odbranu legitimnosti postojeceg poretka.

3. VEBEROV METOD IDEALNIH TIPOVA

Osnovni zadatak sociologije se svodi na kritiku savremenog (modernog i post modernog) društva. Iz primera Veberovog metoda idealnih tipova vidi se da je "sociološki genije negativan", da"sociologija počinje da" potkopava" od časa kad počne da primenjuje na društvenu stvarnost svoj osobeni način gledanja", i "da je to tako bez obzira na to da li pojedinačni sociolog namerava da potkopava". Metod idealnih tipova je jedna od najpoznatijih tačaka Veberove metodologije i sociologije. Pri samoj pomeni Veberovog imena najčešće pomislimo na metod idealnih tipova. Shvatanje idealnih tipova spada u najtežu i najzamršeniju stranu Veberovog metodološkog programa. Metod idealnih tipova Veber zaniva na tezi da se samom upotrebom uopštenih teorijskih kategorija može logički pokazati postojanje uzročne povezanosti. Veber je verovao da svi osnovni sociološki pojmovi imaju idealnotipski karakter.

3.1.ŠTA SU IDEALNI TIPOVI?

Po Mihailu Djuriću je najbolji način da se prodre u središte Veberovog shvatanja idealnih tipova bio onaj preko izvesnih opštih pojmova. Veber odbacuje svaku pomisao na mogućnost potpunog i iscrpnog saznavanja stvarnosti. Veber razlikuje četiri tipa društvenog delovanja. Kod nekih oblika ljudskih delovanja(tradicionalnog, emocionalnog i afektivnog delovanja) preovladjuju iracionalni, a kod drugih(ciljno-racionalnog i vrednosno-racionalnog delovanja) racionalni činioci, i zato nisu jednako razumljivi.

____________________________ 7 Mihailo Djurić, problemi sociološkog metoda, Zagreb, 1987,str.718 M.Veber, Privreda i društvo, I, Beograd, 1976

- 5 – Na osnovu razradjenog modela ljudskog delovanja, Maks Veber ovako formuliše tipove ljudskog delovanja:"kao i svako drugo delovanje, društveno delovanje se može razvrstati u četiri grupe:- ciljno-racionalno delovanje,- vrednosno-racionalno delovanje,- afektivno delovanje,- tradicionalno delovanje".

Svaki od navedenih tipova društvenog delovanja predstavlja idealni tip. Kako se sociologija po Veberu "ograničava na proučavanje pojava koje je moguće razumeti", to kako se bavi "razumevanjem društvenog delovanja, ona ima za cilj da stvori metodološki valjane racionalne i idealne tipove koji bi bili zanmena za pojam zakona. U Metodologiji društvenih istraživanja o siociologiji kaže sledeće: "tip društvene nauke koji nas ovde interesuje jeste empirijska nauka o konkretnoj realnosti. Veber daje prednost racionalnim idealnim tipovima, jer smatra da se samo pomoću njih može objasniti koliko na stvarno delovanje utiču iracionalni činioci i koliko ti činioci skreću njegov tok od čisto racionalnog pravca. Koristeći se metodom idealnih tipova Veber je konstruisao modele ljudskog delovanja, vlasti, moći, autoriteta, birokratije...Na primer, ljudsko delovanje se razlikuje od ponašanja. Društveno delovanje je posebna vrsta delovanja.

4. MAKS VEBER-IDEALNOTIPSKI MODEL BIROKRATIJE

Veberovo shvatanje strukture i organizacije savremenog drustva pociva na siroko postavljenoj uporedno-istorijskoj podlozi.Veber nije pobornik evolucionizma u sociologiji, niti je uopste verovao da ljudsko drustvo napreduje od nizih ka visim oblicima.Bio je potpuno uveren da se samo poredjenjem odabranih drustveno-istorijskih situacija sa postojecim drustvenim odnosima i oblicima moze otkriti ono sto je najvaznije za razumevanje epohe u kojoj zivimo.Veber je uporedno-istorijski metod primenio u istrazivanju birokratije kao moderne drustvene organizacije.Veber ima veoma razvijen, skoro negativan, kriticki odnos prema razlicitim sistemima drustvenih organizacija, a pre svih prema drustvenim organizacijama.

___________________________8.Mihailo Djuric,Sociologija Maksa Vebera,Zagreb,1987,str 187-188

- 6 -

4.1.OBLICI DRUSTVENOG DELOVANJA

Za Vebera pojam drustvenog delovanja predstavlja osnovnu jedinicu socioloskog poucavanja, osnovu na kojoj se konstituise sociologija.Bez njega ne mozemo razumeti idealnotipski model birokratije.Termin "idealan" kod Vebera ne treba shvatiti u smislu "najpozeljniji", "najsavrseniji" i slicno, nego u smislu"cisti"model.Veber je identifikovao cetiri tipa drustvenog delovanja:- afektivno,- tradicionalno,- vrednosno-racionalno i - ciljno-racionalno delovanje.

Po Veberovom misljenju,ciljno-racionalno delovanje je postalo domonantan nacin delovanja u modernom industrijskom drustvu.Birokratija, po Veberovom misljenju,predstavlja racionalno delovanje u institucionalnom obliku.U Veberovom idealnotipskom modelu birokratije princip racionalnosti se naprosto ne moze mimoici.

4.2.POJAM VLASTI

U svom sistemu socioloskih kategorija Veber ostro odvaja moc od vlasti.U privredi i drustvu Veber istice da moc oznacava svaki stepen verovatnoce da se nametne svoja volja u jednom drustvenom odnosu, uprkos otporu, bez obzira na cemu pociva ova verovatnoca.Moc je toga moc nad drugima, ili, moc je svaki stepen verovatnoce da pojedinac nametne svoju volju u nekom drustvenom odnosu.Pitanje opravdanja vlasti zauzima vazno mesto u Veberovom razumevanju drustvene organizacije.Po Veberovom misljenju odnos izmedju onoh koji imaju pravo da zapovedaju i oni koji su duzni da slusaju ima unutrasnju, subjektivnu stranu koju mozemo razumeti.

Veber polazi od pretpostavke da oblici legitimnosti poticu iz tipova drustvenog delovanja.Afektivno,tradicionalno i racionalno delovanje, svaki oblik za sebe, nudi poseban motiv poslusnosti-motiv koji se temelji ili na emociji, ili na obicaju, ili na racionalnosti.U sasvim cistom obliku postoje samo tri tipa legitimne vlasti:harizmatska, tradicionalna i zakonska vlast.

- 7 -

4.3.ELEMENTI BIROKRATIJE

Treba odgovoriti na pitanje koji su osnovni elementi Veberovog idealnotipskog modela racionalne birokratske organizacije?Postoji veci broj elemenata, a mi cemo ukazati na najvaznije:

1. funkcionisanje moderne birokratije predstavlja postojanje principa nadleznosti pojedinih organa za obavljanje sluzbenih poslova.Poslovi se obavljaju u granicama nadleznosti odnosno sluzbenih duznosti kao redovnih delatnosti.

2. za birokratsku organizaciju najcesce se vezuje nacelo hijerarhije.U svakoj birokratskoj organizaciji postoji strogo odredjena hijerarhija ovlascenja.Birokratske organizacije su pretvorene u piramidu zapovesti i odgovornosti.Ona funkcionise preko lanca komandovanja koji se proteze od vrha nadole.

3. postupci birokratskog upravljanja nisu stvar ciste rutine,kao sto na prvi pogled izgleda.Birokratsko vodjstvo poslova pociva na aktima ili pisanim dokumentima.

4. sluzbenici se imenuju na temelju strucnog znanja i kvalifikacija.To znaci da sluzbene duznosti, ili bar specijalizovane duznosti, obavljaju oni pojedinci ili skupine koje poseduju strucno znanje, koji su skolovani.Veber konstatuje da birokratska organizacija u sustini znaci kontrolu na osnovu znanja.

5. kada se jednom imenuje,sluzbenik radi puno radno vreme i ime platu.Cinovnik redovno prima novcanu nadoknadu u obliku tacno utvrdjene plate i starosno obezbedjenje u obliku penzije.

6. birokratska organizacija strogo odvija privatni od sluzbeni prihoda.Sluzbenik ne poseduje ni jedan deo organizacije za koji radi niti se moze posluziti svojim polozajem za vlastitu korist.

7. duh formalisticke impersonalnosti sluzbenika, kako istice Veber, predstavlja idealnog sluzbenika.On svoje poslove obavlje po pravilima, a ne na licnim obzirima, tako da njegovo delovanje, racionalno, a ne afektivni ili emotivno.

Nabrajanjem nismo iscrpeli sve elemente birokratske organizacije a niti smo Veberovu analizu doveli do kraja.Zelimo istaci jos jedan momenat.Veber je i te kako bio svestan losih strana birokratske organizacije.Posebno je ukazivao na opasnost od restrikcije ljudske slobode ukoliko se insistira samo na specijalizovanim poslovima.Uzasno je pomisliti da ce svet jednog dana biti prepun sicusnih tackica, sicusnih ljudi koji se grcevito drze sicusnih poslova i bore se za vece.Za Vebera je veliko pitanje sta mozemo suprotstaviti toj masineriji da bismo jedan deo covecanstva sacuvali od tog rasparcelisanja duse, od te vrhunske vladavine birokratskog nacina zivota.Veberov idealnotipski model birokratije je izazvao i verovatno ce jos dugo izazivati polemike.Njegova konstatacija da je birokratija od uvek bila i jeste instrument moci prvog reda za onoga ko kontrolise birokratski aparat.

- 8 -Ovim nismo sve rekli o Veberijanskoj kritici birokratske organizacije.Pored nje postoje i druga istrazivanja negativnog delovanja drustvenih organizacija.

5.LITERATURA

Profesor doktor Dragan Subotic,Sociologija,2005 godina.

Mihailo Djuric,Sociologija Maksa Vebera,Matica Hrvatska,Zagreb,1964 godina.

Mihailo Djuric,Sociologija Maksa Vebera,1987 godina.

Maks Veber,Privreda i drustvo,tom I,Prosveta,Beograd,1976 godina.

H.E.Barnes,Uvod u istoriju sociologije,I.

Mihailo Djuric,Problemi socioloskog metoda,Zagreb,1987 godina.

- 9 -

- 1 -