ANGLOMOTHODIPE 21/romski.pdf · thaj vršnjačko nasilje», savi si inkladini ando 2012. brš. E ... - Informatika thaj e mediji informatičko, ... - Sport thaj rekreacija fudbal,

Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Lil fundosarda thaj inkalel Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi

Šerutno redaktori Duško Jovanović

Redaktori katar angluno kotor đindosko:Duško Jovanović

Inkljistimasko redaktori:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Dimitrov

Dragana RajićDaniel Dimitrov

Zita Farkaš

Korespodenturja:Koordinatorja pale rromane pučhimata APV

prof. dr Vladimir GecelovskyIvana Koprivica

Pe rromani čhib nakhada:Igor Dimić

Pe anglikani čhib nakhada:Mirjana Serdar

Tehnikano lačharipe thaj štampa: MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 kotora

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA e Romenđi ande AP Vojvodina : čhoneskoinkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi /šertutno redaktori Duško Jovanović. - 2011, đindo 1-Novi Sad : Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, 2011.30 cm

Mesečno. - Tekst na rom. i srp. jeziku.ISSN 2217-5024COBISS.SR-ID 261837831

ANGLOMOTHODIPE

Kamlimašće đinavimatarja,Deta te lundžaras khetane te ćeras amaro čhone-

sko lil, sar lesko inkljistipe andar štampa maj bare ođava ažućarena, te majmajbare ođarimava đinave-nales, sikavena les averenđe thaj araćhena les lundži vrjama...

Anfo nakhlo đindo dijam Tumenđe šajipe te den mothodimata palo amaro lil, te den sugestije thaj te inkalen averčhandimata thaj e teme, kana si e tek-sturja ando pučhipe.

No si jekh šajipe savo kamas te das Tumenđe...Amenđe avela po kamlipe te khetane ćeras vi

them ande pilte. Pala godova das Tumenđe p šajipe, te po amaro bahtalipe, aven sar bućarimatarja amare cikne redakcijatar. Te ande Tumari arhiva inćaren e pilta save ćerdan, a pala save gîndin kaj but mothol thaj paša godova kamen te ulaven la amenca thaj amare đinavimatarnenca, šaj te bičhalen la pe e-mail adresa: [email protected], thaj amen, te e redakcija mothol gajda, inkalasa la talo tumaro alav sar pilta e čhonešći.

E agorutnimašći vrjama palo bičhalipe piltengo si 20. ando čhon. Te či bičhalen e pilte pe vrjama, tumari pilta dela ando losaripipe pala pilta e čhone-šći palo aver đindo. Sa e pilte avena arakharde ande arhiva thaj von nisar či avena te aven e konkurencija pale majneve, aresle pilte.

Pašo kvaliteto piltengo ando tehnikano kotor, jekhutno kriterijumo, kana si e teme ando pučhipe, si godova te e fotografija (po direktno jal metafori-čno varo) si phangli pale rromani populacija. Sa aver mekhas tumenđe pe gođi.

Paćas pale aresimasko khetanimasko bućaripe,

Tumari redakcija

2 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Angluno alav đindosko: Nevo akademikano brš

E poezija thaj đilabipe po teljaripe

Angluno kotor lošanima-sko gatisardine e sikamne thaj sikavne kale sikavimaske tha-nesko. Sas šajipe palo ašunipe pe sa čhibja save sićonpe ando kava sikavimasko than. Paše re-citatorja, majanglal kotor lija o horo, no vi e solisturja pe flauta thaj klaviro.

Promocija lilešći sar tradicija

Dujto kotor lošanimasko sas e promocija lilešći katar Tanja Nedimović «Agresivnost thaj vršnjačko nasilje», savi si inkladini ando 2012. brš. E promocija katar inkljistimasko bućaripe kale sikavimaske tha-nesko si tradicija, kana si ando pučhipe losašnimasko putaripe neve sikavimaske bršesko. O

lil sikavel doktorsko disertacija katar autorka. Palo lil svato dija Andrijian Božin, anglal inkal-dimatari, mentoro autorako dr Mikloš Biro thaj e autorka.

Andrijano Božin pindžarda e manušen kaj o inkaldimasko bućaripe katar kava sikavima-sko brš teljarel katar 1995. brš thaj dži ađes si inkaldine 150 lilešće alava. Lundžarda kaj si kava lil importantni, kaj agre-sivnost ando ađesutni, moder-no vrjama inćarel tendencije te majbarjavelpes, jal te lel sa maj-phare forme. Autorka ando piro mothodipe inkalda e pučhimata jal si sajekh agresiviteto bila-čhi agresija, kana agresivnost sar mehanizmo ačhadimasko avel bilačho agresiviteto thaj sar buhljarelpe normalno agre-siviteto ke čhavorra. Inkalda e informacija kaj opral 50 % inte-rakcije čhavorrenđe maškar 12-

18 čhona si učharde konfliktur-jenca. Ando mištaripe godoleja lundžarda kaj si faze ando čha-vorrikano buhljaripe kana šaj te ažućaras majzurjardo agresi-viteto, a sa štar faze naćhenpe džiko anglalsikavimasko brš. Aska si jasno kaj si e rola vina-jenđi ande godoijla faze bari, a o promovišisardo lil avela lačho thaj hasnarimasko pala lende.

Dinepe indeksurja thaj e diplome

Talo lošanipe, ando holo sikavne thanesko inćardapes o koktelo pale sa manuša. Paše godova, pale studenturja anglu-ne bršesko inćardino si andralu-nimasko sićope ando cikno am-fiteatro thaj lošanimava dinepes lenđe e indeksurja. Ando than kaj si biblioteka diplomirime studentonenđe thaj specijaliz-turjenđe dine si e diplome.

PUTARDO NEVO AKADEMIKANO BRŠPo angluno oktobarosko đes Vučo sikavimasko than strukovne studijengo palo sikavipe vina-

jengo «Mihailo Palov» ando foro Vršac teljarda nevo akademikano brš. Ando baro amfiteatro kale sikavimaske thanesko paše but dosturja, studenturja anglune bršesko, diplomirime studenturja thaj specijaliziranturja, inćarapes lošanipe, savo pire svatova putarda šerutni kal sikavimaske thanesko, akademiko Grozdanka Gojkov.

E poezija pe Rromani čhib

Foto

: M. K

arad

žić

3Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina


ĆHER LUNDŽE TRADICIJAVA

Maladipe e rromane studentonenca

Po lošanimasko putaripe majneve akademikane bršesko sas vi e manuša andar Kancela-rija pale inkluzija e Rromenđi.

Talo dinipe indeksurjengo ando kabineto mr Marijako Alek-sandrović inćardo si maladipe e studentonenca katar angluno brš po kotor vinaj pe rromani čhib. Paše studenturja anglu-ne bršesko po maladipe sas vi

lenđe majurane kolege sar len-ca ulavenas pire džanglimata. Studenturja pindžardinepe pire udžilimatenca, save si varo palo jertisaripe privilegijengo save inćaren. Kova so e studenturja inkladine sar pharipe, si godova kaj katar len 12 ramosarde, nu-maj jekh studentkinja si čhutini ando bešavimasko than po fun-do katar angluni rang lil. Dićhi-mava pe godova kaj o dromar-dipe palo buipe studentonengo si baro pharipe, manuša andar Kancelarija ando mištaripe e di-rektoreja Ćheresa palo bešavipe sikavnengo thaj studentonengo ando foro Vršac, zumavena te gatisaren kala phariamta, sar e studenturja bizo pharipe telja-rena piro angluno akademikano brš.

Dragana Dimitrov

Vitomir Višacki, šerutno po maškarsikavimasko bešavimasko ćher ando foro Vršac

*Katar aresel e tradicija kale bešavimasko ćheresko?

Kaja institucija ando foro Vršac teljarel katar 1946. brš. Ando 1977. inćarel alav Beša-vimasko ćher sikamnengo «Ju-

žnowpale prosveta thaj sporto, Sektoro palo sikavimasko thaj studentonengo standardo. Si va-resave sikadimata kaj e tradicija katar internatsko bešipe ando foro Vršac crdel bučumo vi majanglal

Dujto themesko maripe. No, dži-ke čačune informacije či areslem ni talo angažuipe katar Istorijsko muzejo ande Bela Crkva. Kova so ačhel si te dićhelpes pe periodika. Jekh kurioziteto, ando Dujto the-mesko maripe ando kava ćher sas o internato pale njamcickane čha-vorra andar trujalipe Vršacosko therdine džanglimata.

*Kasave si kapaciteturja Tu-mare ćheresko?

Akana simen 210 thana, len-dar 50 si pale studenturja, a 160 si pala maškarutne sikavimatarja. Ćher si hamisardo. Muršikano ko-tor inćarel 50 thana, a manušnjalo

Teljaripe katar maškarsikavimsko thaj akademikano sikavimasko brš si phanglo palo dinipe sikamnengo thaj studentonengo ande internaturja thaj domurja. Vitomir Višacki, šerutno po ma-škarsikavimasko bešavimasko ćher ando foro Vršac, sikada amenđe o ćher po kasko si čikat. Ulada e amenca vi pire džanglimata ando bućaripe e rromane sikamnenca thaj studentonenca, save si jekhetane ando linipe kotoresko ando trajo thaj bućaripe ando kava bešavimasko ćher.

Sekcije ando bešavimasko ćher:

- Kultura thaj artistipe dramsko-recitatorska, literarna, piltarimašći, ćhelimašći, folklorno, điljabimašći - Informatika thaj e mediji informatičko, žurnalistikano, foto thaj video kotor- Sport thaj rekreacija fudbal, košarka, šaho, stono teniseresko, streljaštvo- Parlamento sikavnengo

E promocija a lilešći katar dr Tanja Nedimović

Foto

: M. K

arad

žić


e 160 thanenca. E sobe si štare-patošće, inćaren centralno tatari-pe thaj etažne najarimašće thana. Palo komforo, po bibaht godoleja naštik te ašarasmen. E sobe naj bare thaj či inćaren najarimašće thana, no e higijena si po vučo nivelo.

O ćher inćarel kuhinjako ko-tor savo si lačhardo e majmoderne šejenca palo gatisaripe habenato-sko. Trpezarija šaj te inćarel 95 sikavne. E patrin so halape ando studentonengo ćher anda o Mini-sterijumo prosvetako thaj džan-glimasko. No, komisija savi rîn-dova avel ande vizita čačarda kaj si amari habenatošći lil ando mi-štaripe e standardosa vi majlačho katar ramosardo. Simen amaro sistemo pale video kontrola thaj arakhadimatasko kotor. Pašo than palo čhutipe thaj habe sikavne inćaren šajipe pale: biblioteka, TV sala thaj klasosko than, e sala pala stoni tenis, folklor thaj ćheli-pe, putardo sportosko tereno pale košarka thaj cikno fudbal, kom-pjutersko kabineto e sevrjamaće internetova, telefonsko than, ra-zglaso, avlija milaješće barrasa.

*Po savo varo si organizuime sikavimsko bućaripe e maškarut-

nimatarnenca, savo si čhinado kanonosa sar udžilimasko?

Ando bešavimasko ćher baro lesamalipe delpes palo bućaripe e maškarutnimatarnenca. Inćarima-ta katar sikavimasko bućaripe si phangle palo majbuhljaripe džan-glimatengo, socijalizacija thaj kreativno hasanripe tromalimašće vrjamatar. O programo nakhaven pandž vinaja, psihologi thaj lila-rvarno. Ando bešavimasko ćher si dešušov sekcije pala save si an-gažuime avrjalune bućarimatarja andar foro, save si bare ekspertur-ja ande kasave thana. Po egzem-plaro, šahovsko sekcija inćarel o Miodrag

Kapelar, jekh katar barikani-matarja andar jugoslavijako šaho, savo ćerda angluni šahovsko re-prezentacija.

E sekcije si pala maškarutni-matarja, no vi e studenturja šaj te len kotor. Jekhutno problemo ke studenturja si kaj naštik te len ko-tor thaj te sikaven o bešavimasko ćher pe varesave ašunimašće tak-mičenja. Paše godova e studentur-ja džan tale amare maškarutnima-tarja sar asistenturja thaj ažutima-tarja pe lenđe sikadimata. Pe go-dova varo theren lačho džanglipe palo lengo avutnimasko bućaripe,

a godova si bućaripe e čhavorren-ca.

*Si varesave averčhandimata maškar ćherutnimasko ortuima-sko rîndo pale maškarutnimatarja thaj e studenturja?

Kana si o alav pale studentur-ja ćherutnimasko ortuimasko rîn-do si jekhutnimasko sar vi pale sa aver studentonenđe ćhera, jekhut-no averčhandipe si kaj naj vizite, kaj si kava majanglal maškarsika-vimasko bešavimasko ćher, thaj e vizite naj dine. Si thana pale godova. Khanči naj harnjardo le-nđe sa džike či haraven averenđe tromalimat thaj orturja.Maškarsi-kavimatarja inćaren averčhando ćheresko ortuimasko rîndo. Pašl-jipe si ando opaš pe biš thaj trin, džungadipe si ande opaš pe efta. Pala lende si udžilimasko detha-rinako habe, detharinava musaj te aven ande trpezarija. Dićhima-sa pe godova kaj si von čhavor-ra save barjon, amen zumavas te buhljaras sićope lengo palo sasti-masko thaj habe savo trubul. But ćerelpes palo lengo vazdipe thaj sikavipe, vi ke maškarutnimatar-ja vi ke studenturja. Moto sa jekh bućarne manušesko si „Te sićon sar trubul te avel ande jekh sika-vimasko, kulturako trujalipe, a o trajo sikavena Tumen sar si pe sokača.”

*Mothon amenđe save si tu-mare planurja palo avutnimasko periodo?

E planurja si te o bešavima-sko ćher buhljarelpes, te maj-buhljarenpes e kapaciteturja, te o komforo majlačharelpes, no vi te e sobe inćaren najarimašće thana. O varo te e kapaciteturja majbuhl-jarenpes si, trubulipe si te theren-pes sa trubulimašće dokumentur-ja. Kova so si akana problemo thaj komplikacija, si inćarimasko čačarimasko lil.

Dragana Dimitrov


*Kasave si Tumare džanglimata ando bućaripe e rromane po-pulacijava?

Von si jekhetane sar vi aver sikavimatarja thaj studenturja. Gîndiv kaj bilačhe avelas vi kana mothava kaj si integrišime, kaj maškar lende thaj aver naj nisave averčhandimata. Gajda me gîn-div. Mothodipe po kava pučhipe majlačhe šaj von te den. Manđe si po kamlipe kaj von gajda lačhe mištardinepe. Detot ulavava jekh čhavrro andar Bela Crkva, savo ando kava brš gatisarel Vučo sikavno than strukovne studijengo palo sikavipe vinajengo pe da-sikani čhib. Vo si majlačho egzemplaro katar aktivno linipe koto-resko ando trajo thaj bućaripe bešavimašće ćheresko. Aktivno si ande sekcije, sar vi butipe manušengo lešće nacionosko. Sas vi inicijative te ando kotor katar folklorna sekcija anas vi e rromane tradicionalne ćhelimata. Jekhutno pharipe savo inćaras si godova kaj najmen o koreografo. Te aresas te arakhas les, sigo teljarasa vi kale kotoresa. Džanas kaj vi e sikavimatarnenđe vi e studentone-nđe kava avelas interesantno thaj atraktivno.


Angluno alav đindosko: Nevo akademikano brš Fo

to: M

. Kar

adži

ć


Diskriminacija thaj haradipe kodeksosko medicinako

Nisar či sas viktimo diskri-minacijako, no dikhla godova but droma. Kana ando maška-rutno sikavimasko than sas pe praksa, medicinaće phena sa jekh vrjama inćardine bilačhi-

mata pale manuša lenđe nacio-nosko. Sar či džangline kaj si vi voj e Rromnji, dine svato lava žaljava sar «či dćanen sar kova Rromorro inđarena po sastari-masko dićhipe», sar «naštik te len les ande angali» thaj aver. Avena holjarike kana e Rroma dena andre te roden varesave in-formacije. Khetane aver nasvale manušenca dena svato sar si e Rroma nekulturne thaj avazdine,

a lenđe pučhimata dilivane thaj banalne. No, pe laći baht lako instruktoro pe časurja pe praksa zumada te kasave situacije cikn-jaren kozom šaj. Ačhadalen, niči numaj zbogal late, no pale go-dova kaj haravel e orturja katar medicinako kodekso.

Dar trujalimatar vi ando maš-karutno sikavimasko than

Kana teljarda ando maška-rutno sikavimasko than sasla dar sar o trujalipe dićhena pe late, detoto kana e Rromnji savi tel-jarda lava ando maškarutno si-kavimasko than mekhla e škola tale duj kurća thaj unsurisarda-pes. Sigo tale godova jekh čhej mothoda, sar si normalno godo-va ke rromani populacija, sar si e Rroma asikadine, a jekhutno kamipe Rromnjengo si te unsu-rinpes. «Ando godova momen-to, paćivalipe džungadilo ande mande. Uštilem thaj ačhadam mungrro them. Mothodem kaj ando dumutnipe sas godova, no akana e situacije averčhandapes. Paše godova, mothodem kaj sem vi me Rromnji, thaj kaj či kama-va te unsurivma, kaj kamav te lundžarav mungrro sićope thaj kaj naj sem jekhutni savi godo-va kamel. Lipardem vi o egzem-plaro katar mungrre majpurane them save si sikade thaj ađes si pe vuče thana ando amalipe.» Tale godova, kasave situacije,

sar e Dajana mothoda, majbut či ćerdape. E amala andar klaso but lačhe dikhline pe late, thaj vi ažutine laće te naćhel piri dar.

Kamavipe pale medicina ci-knjarimatar

Medicina sas interesantno pala late. «Sar cikni butimasa semas nasvali. Sîng savo si au-tentično pale medicinaće ordi-nacije «dija tale laći morćhi». Aska mothodem kaj katar godo-va kamlipe nisar či vazdava va-sta. Thaj kaj godova vi avava», mothoda e Dajana.

E bijandimatarja mekhline le te voj korkorri anel čhinadi-mata, kaj džangline kaj si voj ando šajipe te ćerel vorta losari-pe. «Kana mothodem lenđe kaj kamav te ramosarav e medicina, godova sas čuduripe pala lende, naštik paćanas kozom kamav godova. No zurjardineman, vi ađes godova ćeren.»

Kana si o alav palo trujali-pe sas vi pozitivne vi negativne reakcije palo lako losaripe. Sas lenđe čudurimasko kaj vareko andar rromani populacija čhina-dape po kasavo paso. «Me sem angluni Rromnji andar mungrro trujalipe savi čhinadapes po maj-lundžardo sićope, no vi angluni andar mungrro gav savi losarda e medicina sar piro akharipe», mothol e Dajana.


PALO DIĆHIPE PHERDO PAĆIVALIMASA THAJ TATIMAVA«Vi akana dama gođi pale šudre dićhimata savenca e medicinaće pheja, ando špitalo ande savi

semas pe praksa ando maškarutno sikavno than, dikhline pe mungrro naciono. Dama gođi palo lengo džungalipe, thaj mungrri dukh ande đi. Pahome jasva ande jakha. Ko džanel kozom droma kamlam te perav ande phuv, te hasavov. Sa godova či ćerda te avav majkovli. Numaj zurjarda mun-grri voja te lundžarav mungrro sićope thaj te ažutiv te dićhimata pala mungrro them len tatipe thaj paćivalipe, save si harnjardine amendar šelbršutnimatenca, mothoda e Dejana Mihajlović savi ando kava oktobro teljarda po dujto brš katar opšto smero Medicinaće fakultetosko Univerzitetosko ando Novi Sad. Angluno brš gatisarda e molinava 8,75.

Foto

: M. K

arad

žić



O fakulteto thaj palem dar katar trujalipe

Sar voj gîndil treningo palo nakhavipe andralunimašće eg-zamonengo ando tutoring pro-gramo teljarel kasno, čhon đesa anglal andralunimasko egzamo. Palo piro testo gatisardapes kor-korri, paše konsultacije e pire sikamnenca andar maškarutno sikavimasko than. Lija po udži-lipe e literatura katar pire ama-la save sas pe privatne časurja, ćida e lila. Bito lengo ažutipe či therelas aresipe.

Kana teljarda po fakulteto

palem sas la dar katar trujalipe. Dićhimasa pe godova kaj si Novi Sad majbaro no e Sombor, sasla dar sar araćhelaspe ando kava foro. Sasla dar vi kana ašunda bilačhe paramiča pale uslovurja ando studentonengo ćher, sar vi godova kaj naštik sićelas ande leste thaj sar mištarelape e ci-merkava. Vrjamava sa godova avilo po than. Katar baro ažutipe sas laće vi amalipe e Natalijava Mitrović, savi si Rromnji, a savi džal lava pe studije.

Baro ažutipe prdal RHSP stipendije

Paše godova katar baro ažu-tipe sas vi o tutoring programo savo lel ando kotor RHSP stipen-dijengo katar Rromano edukati-vno maškar andar Budimpešta, savi lija ande palune duj brša.

«Paćav kaj lava las vi ande kaja brš. O programo si but la-čho. Sikavel vi pindžaripe e Rromenca thaj Rromnjenca, ando savo von maškar peste averčhanden džanglimata.»

Prdal kava program therda vi e mentorka. Mentorka sas laće e sikamni Anatomijaći, savi sas lako uslovno šeho ando anglu-no brš studjengo. Voj ažućarda laće te therel sa e čučimata ando džanglipe, dićhimasa pe godova

kaj ando maškarutno sikavno than majbut sas fokusirime pe praksa, no pe teorija. «But phan-gladapes pala amende», sa jekh egzamo nakhla khetane amenca. Ložarda men ando sa so si phan-glo palo fakulteto. Me kamavte mothav kaj sas «amari enciklo-pedija.»

Ažutipe rromane čhavorrenđe krozal profesionalno sićope

džanglimasko

Po kamliipe avelas manđe te talo gatisaripe fakultetosko, džav pe specijalizacija pala pe-dijatrija, jal aver vareso, so si phanglo pale čhavorra. Po pu-čhipe sostar čhavrrikani medi-cina, voj mothol: «Gîndiv kaj amen ande rromani populacija, kana si e bijandimatarja ando pučhipe naštik te ćeras varesa-vo baro efekto. No, pe čhavorra šaj, a e čhavorra avena godola save ćerela efekto vi pe pire bi-jandimatarja. Rromane čhavorra trubun vi mentalno thaj fizkano lesamalipe.»

Palo agor e Dajana dija mo-thodipe pire majterne kolegurje-nđe te nisar či vazden e vasta, kaj avela vi kola save či paćana ande lende thaj save si zurjaven thaj save ništisarena lengo are-sipe. Te si godova čače kamen, pala godova vi trubun te maren-pes pala peste. Paše godova tru-bun te ćeren lačho plano savo či rodel numaj o sićope. Čače si kaj si po kamlipe te sićelpes rîn-dova, cîra po cîra, no niči numaj godova. Trubun te araćhen vi e vrjama palo amalipe thaj aver trimalimašće aktiviteturja. Paše godova trubu te pire džanglima-ta den majterne Rromenđe, sar zurjavena len te vi von teljaren po sikavimasko drom.

D. J.

«Gîndiv kaj e Rroma phandadenpes ando piro amalipe. Kaj daral te inkljen andar late. Naj interesuime. Me godova šaj vi te haćarav vi te jertisarav, kaj e Rroma but droma sas hasnarde ande politikane kamimata, pala godova kaj si čorre, kaj trajin bilačhe thaj si lačhe pale manipulacija, no sa godova numaj ačhilo po dinipe alavengo. Institucije trubun majbut te inćaren o intereso pale rromani populacija. Čačipe si kaj e situacija si akana majlačhi no so sas, no si inke but šeja savi trubul te će-renpes. Paše institucije vi e medijurja trubun te len sama te či sikaven e Rromen numaj ando bilačhipe, no vi te ćeren afirma-cija pale sikade thaj aresimašće Rroma. Fundosko rezono palo bilačhe relacije pale Rroma si stereotipurja, save majbut ćeren e mediji.»

Foto

: M. K

arad

žić


Intervju

*Tumaro sekretarijato si majbuhljardo pala inke jekh ko-tor bućarimasko, a godova si e privreda. Sostar averčhandipe?

- Džiko khetanipe sekretari-jatosko savo bućarda ando kotor bućarimasko thaj jekhetanipe maškar manušnja thaj murša e Pokrajinaće sekretarijatova pale privreda avilo odolaći kaj ina-ćren slično kotor bućarimasko. Naštik te gîndisarelpes bućaripe bizo privreda thaj aver dromesa. Planurja palo buhljaripe privre-dako avena mištare e planosa palo zurjavipe bućarimasko thaj pala godova ažućaras but lačhe rezultaturja.

* Ando kotor Tumare se-kretarijatova putardo si Sektoro palo majlačharipe thanengo e Rromengo. Ando savo kotor vo bućarela.

-Sektoro bućarela pale stra-teške pučhimata, a e Kancelari-ja pale inkluzija e Rromenđi sa

godova nakhavela ande praksa. Amaro kamipe si te gatisaripe rromane pharimatengo vazdaz po majvučo nivelo sar e rezulta-turja avena but transparentne.

* Po čikat Kancelarijako si o Rrom, a po čikat Sektoresko si e Rromnji. Dal godova sikavel kaj e rromane intelektualcurja pučhipe gatisarimasko thanengo e Rromengo poloće len ande pire vasta?

- Mungrro kamipe si jasno: te ćerelpes rromani intelektualna elita savi lela sama palo piro na-cionalno ćidipe. Sas idealistično, teljarda te čačarelpes. Gîndiv kaj pale nekozom brša čačarelapes sasto, kana simen rromane di-plomcurja save ađes theren si-ćope po Univerziteto ando Novi Sad. E Rroma musaj te inćaren rromani politika. Vorta egzem-plaro pale godova si šerutno Kancelarijako Duško Jovanović savo si kapaciteto te inćarel sa

jekh resoro, a niči numaj te bu-ćarel ande rromani problematika. Majdur, rromano pučhipe naštik te das numaj e Rromenđe. Arro-ma musaj te den majbaro kotor thaj zurjaipe. Rezultato ćerela-pe numaj koordinirime akcijasa sa jekh amalimašće faktorenca. Amen musaj te ažutisaras ma-jčorro kotor populacijako thaj godova ćerasa sa džiko rromano amalipe či aven jekhetano aver kupenca.

* Pala sostar si gadići pha-ro te ažutilpes jećhe themešće? Pala soste si e rezultaturja save si čačarde, bidikhline ?

- Vi korkorri rromani popu-lacija či ćerel pala peste. Inke či areslam te vazdas gođaveripe palo baro procento rromane bi-jandimatarnenđe palo important-nipe sikavimasko lenđe čhavor-rengo. Ađes majbaro ačhavdipe ando lengo sićope ćeren lenđe bijandimatarja save gîndin kaj e čhavorra inćaren majgođaver bu-ćaripe no te džan andi sikvavne thana. Pharo si te averčhandelpes lengo varo trajosko. Či trubun te trajin majbut ande nehigijenske rromane thana, te ćiden sekun-darne sirovine thaj te bućaren đilabivama. E Rroma trubun te vortosarenpes pe sa buća thaj musaj te haćaren kaj naj ni jekh rezono te averčhandenpes katar aver nacionalne amalimata. Baro problemo si vi godova kaj maj-

Pokrajinako sekretaro pale privreda, bućaripe thaj jekhetanipe maškar manušnja thaj murša Miroslav Vasin

SAVORRA INĆARAS JEKHUTNE ŠAJIMATARezono palo dinipe svatosko e pokrajinaće sekretareja pale privreda, bućaripe thaj jekhetanipe

maškar manušnja thaj murša Miroslaveja Vasineja si majbuhljaripe sekretarijatosko po kasko si čikat inke pandž brša. Krozal intervju dijam svato palo bućaripe, jekhetanipe maškar manušnja thaj murša thaj nacije thaj dijam ando ilo rromane pharimasko. Sekretaro Vasin paćal kaj o rromano nacionalno amalipe inkljela andar čorrîpe, no trubusardo si te averčhandel piro gođaveripe thaj te araćhel zurjavipe katar arroma. Sekretaro Vasin bičhalel mothodipe: „Rromnja, len kotor ando politikako trajo Srbijako!”

Foto

: M. K

arad

žić


Intervjubuhlo amalimasko ćidipe či ha-ćarel kozom si e Rroma čorrîe, butimasas boldel o šor ope aver rig thaj sikaven bikamlipe pala lende. Odolaći, či džanelpes so si majphare : te haravenpes e Rro-mane kompleksurja save si o re-zultato butedecenijako trajostar pe margina jal te zurjavenpes e Rroma te ažutin e Rromenđe. Rezultaturja save theras si zurja-dimašće, no godova naj but, sar kavćin ande mora, no dićhelpes kaj o pharipe naštik te gatisarel-pes averčhande no paso po paso.

* Jekh katar pasurja save ćerel o Sekretarjato thaj Kance-larija si zurjavipe bućarimasko e Rromengo. San tumen bahtale đindosa e Rromenca save si za-interesuime palo bućaripe.

- Dži ađes simen majbut ka-tar pandžvardeš rromane firme. Von bućaren sar vi kola firmaće inćarimatarja save naj Rroma. Godova si inke jekh sikadipe kaj si e Rroma ando šajipe te aven sar vi aver them.

* San vi e manušnja andar rromano them interesuime palo bućaripe?

- Si, no lengo đindo si cik-no.

* Savo si than manušnjengo ađes ?

- E manušnjenđe si ađes majphare no e muršikanenđe. E manušnja naj ande majimpor-tantne bućarimata kale amalima-sko, katar politikano trajo džiko privredno ambijento. Manušnja majbut bućaren pe cira poćinde bućarimata, but droma si vikti-murja katar mobingo, thaj but droma haravelpes fundosko orto manušnjako – orto te avel dej, krozal bilačho odnoso bućari-matarnengo pale manušnja save kamen te bijanel. Majdur, vikti-murja si katar familijako bilačhi-pe. Paše godova kaj amaro se-kretarijato but ćerel pala sa jekh katar liparde pharimata, vi paše godova kaj las averčhande dini-mata sar čačripe te godova buća-ras but lačhe, pharo si te ćerelpes baro anglunipe.

* E rromnja si ando maj-pharo than? Sar godova te ave-rčhandelpes?

- Von musaj te len sama palo piro sastipe thaj te teljaren te će-ren sistematske thaj preventivne sastarimašće dićhimata, detot e čuča thaj dejać bar. Ando avutni-masko periodo detot lesamalipe dasa pale sastarimašće akcije.E Rromnji si detot ugrožime kaj

trajil ando učhalin katar muršika-no them – rromestar, phralestar. Phare si laće vi pala godova kaj musaj te trajil pe tredicionalne norme. Paćav ande but šela rro-mane studenturja save pala ne-kozom brša therena diplome thaj ćerela efekto po piro them. Ru-disarav kole Rroma save haćaren so ćeras te čačaren kova so ćeras te buhljaren godola ideja thaj te amaneca ulaven godoja misija. Von trubun te o than Rromnjengo jekhetanisaren e thanesa save in-ćaren e manušnji thaj murš ando ađesutno amalipe. Rromnja mu-saj te len sama palo piro sastipe, musaj te len kotor ande privreda thaj ando politikano trajo. Po bi-baht, pe naja jaćhe vasteske šaj te liparas e Rromnja savi line kotor ando politikano trajo Vojvodina-ko, jal Srbijako.

* Savo mothodipe bičhale-na rromane populacijaće thaj sa amere đinavnenđe?

- Paćan ande kova so ćeras ande Vojvodina pala tumende! Paćan ando amaro programo savo si fundosardo po sićope rro-mane čhavorengo thaj ternengo! Bičhalen e čhavorra ando sikavi-masko than! Anen čhinadipe te kamen averčhandipe! Na te aven kola save ačhavena kamlimata pire čhavorrengo! Den lenđe te inkljen andar pharo trajo ando savo si baro kotor rromane popu-lacijako! Amen nisar či vazdasa vasta amare programostar thaj paso po paso, no nakhavasa tu-menca o inkljistimasko drom an-dar čorrîpe. Kamav te pala neko-zom brša averčhandipe maškar murš thaj manušnji thaj maškar nacionalne ćidimata hasarelpe. Na te bistren, savorra inćaras je-khutne šajimata! Averčhandipe si numaj ando gîndipe, dićhipe thaj kamimata.

Dragana Dimitrov

Mothodipe sekretarosko Vasinosko:- Paćan ande kova so ćeras ande Vojvodina pala tumende!

Paćan ando amaro programo savo si fundosardo po sićope rro-mane čhavorengo thaj ternengo! Bičhalen e čhavorra ando si-kavimasko than! Anen čhinadipe te kamen averčhandipe! Na te aven kola save ačhavena kamlimata pire čhavorrengo! Den le-nđe te inkljen andar pharo trajo ando savo si baro kotor rromane populacijako! Amen nisar či vazdasa vasta amare programostar thaj paso po paso, no nakhavasa tumenca o inkljistimasko drom andar čorrîpe. Kamav te pala nekozom brša averčhandipe maškar murš thaj manušnji thaj maškar nacionalne ćidimata hasarelpe. Na te bistren, savorra inćaras jekhutne šajimata! Averčhandipe si numaj ando gîndipe, dićhipe thaj kamimata.


Intervju

*Sikaven amenđe akanutni situacija ando Tumaro forosko ćher.

- Nakhle trin čhona sar fun-dosardam nevi forošći admini-stracija. Politikane zuraimata si sar vi ando nakhlo mandato, gajda kaj godova dija šajipe palo lundžaripe teljarde planur-jengo thaj projektonengo. Gîn-div kaj si godova lačho drom palo anglunipe amare lokalošće korkorroortuimašće. Amaro fo-rosko ćher si po butipe poljopri-vredno than. Paše poljoprivreda Kikinda si pindžardo privredno maškar. Kana si godova ando but cikno kotor, no so sas ma-janglal, sar vi ande sasti Srbija. Kikinda sas pindžardi pale Li-vnica, ande savi varekana bu-ćardine 6.000 manuša, a akana godova đindo si duj milje. Paše godova pindžardi si palo crepo

thaj pločice andar fabrika „Toza Marković“, savi po butipe cikn-jarda đindo manušengo thaj akana si fokusirime po ćerdipe creposko. Kate si vi habanate-šći industrija: fabrika „Banini“ savi ćerel guglimata thaj kesko thaj „Prima“ savi bućarel ando ćerdipe graškosko. Fundosko problemo, sar vi ande sasti Srbija, si baro đindo bibućarne manušengo. Pe teritorija Fun-došće ćheresko Kikinda aka-na godova đindo si šov milje. Kova saveja šaj te ašarasmen si amare komunalne firme, save aresimasa bućaren.

* Save si Tumare anglune pasurja?

- Kova pe soste sem akana fokusirime si majlačharipe kva-litetosko katar paj palo pipe. O paj ando amaro forosko ćher

si but bilačhe kvalitetosko thaj crdelpes andar hajinga andar phuv. Andino si forosko ćhere-sko čhinadipe palo ćerdipe fa-brikako pajesko. Godova putar-da e vudara pale but investitor-ja. Avili njamcickani KFB ban-ka, Evropaći banka pale rekon-strukcija thaj Themešći banka. Industrijska zona si amaro duj-to paso. Fondo pale kapitalna dinimata anda čhinadipe pale donacija, no ćerdinepe varesa-ve pharimata, thaj džike godova ći areslape, gajda kaj o forosko ćher ando aver brš musaj te ulavel pale godova jekh kotor fundujengo, a palo aver rodela prdal evropaće fondurja.

Sar si o bibućaripe amaro fundosko pharipe andipe inve-stitorengo dela šajipe vi bućari-pe manušengo. Ando kava čhon „Merkator“ putarda piro mar-keto ande Kikinda, kaj bućaren biš manuša. E firma „Domino“ andar Novi Sad ando Zmaj Jo-vino sokako ande Kikinda pu-tarela piro dićhimasko than, kaj avela bućardine deš bibućarne manuša katar evidenacija na-cionalne ćherestar palo buća-ripe. Njamcickani kompanija „Lidl“ inćarel intereso te ando amaro forosko ćher putrel piro marketo. Losardine nekozom thana ando amaro šerutno so-kako, akana si pe amende te di-khas so šaj te das len.

Šerutno po Forosko ćher Kikinda

KIKINDA MALAVELPES INVESTITORENCA Forosko ćher Kikinda si jekh katar anglune forošće ćhera ande Srbija save ćerda sistematiza-

cija palo bućarimasko than koordinatoresko pale rromane pučhimata, no po bibaht kasavi tradicja ačhadapes. Jekh katar anglune pasurja katar nevo prezidento forošće ćheresko, Savo Dobranić si angažuipe neve koordinatoresko.Ando intervjuo nevolosardo prezidento sikada e situacija ando piro forosko ćher, than e Rromengo, sar vi planurja palo avutnimasko periodo.

Foto

: M. K

arad

žić


IntervjuNakhavas svato vi jekh fir-

mava andar Italija, savjava ćer-dam kontakto prdal amaro kon-zulo ando Trsto Momo Milović. Von inćaren intereso te ande Kikinda putaren kotor palo ćer-dipe biomasako. Delegacija sas ande vizita amare forošće ćhe-resko trin droma. Akana ćeren e studija nakhavimašći. Von katar biomasa ćeren električno energija, a sar nusprodukto the-relpes energija tatimašći, savi hasnarelapes palo tataripe fo-rutnengo. Godova si inke ande svaturja, no gîndiv kaj kasa-vo kotor sigo putarelape ando amaro forosko ćher. Jekh firma andar Amerika kamel te poći-nel poljoprivredno phuv ando amaro forosko ćher, a bućarel ando ćerdipe karvačesko „še-ćerac.“ Paše godova kova si si akana aktuelno ande Srbija si lačhardimašće energijaće teljer-dimata. Jekh njamcickani firma lija ando poćinipe e phuv ando amaro forosko ćher, ando loka-losko amalipe Sajam, savo naj lačho palo ćerdipe. Kate avela ćerdini solarna energana, gîn-div katar 1 megavato.

*Savo si than e Rromengo ando Tumaro forosko ćher?

- Ande Kikinda akana trajil 1700 manuša rromane popula-cijatar. Opašin godole đindosko trajil ande rromane thana Mali bedem, Veliki bedem, Strelište, Stara klanica ande Kikinda, a kate si vi rromane thana ando Mokrino, Bašaido, Novi Kozar-ci thaj Rusko selo.

Butipe lendar si bibućarne. Ćiden sekundarne sirovine thaj hasnaren socijalno ažutipe. Fo-rosko ćher kamel te agorisarel rromane pharimata. Majanglal godova si pharimata bešavima-

šće ande nehigijenske thana. Ande nakhli vrjama but ćerda-pe majanglal ando Mali Bedem palo šîlavipe gunojesko po bu-tipe, čhutipe pharade creposko kotorengo pe sokača, sar ave-nas ando šajipe palo normalno hasnaripe, detot akana kana del bršînd, a aska vi ande ivende-šći vrjama. Mungrro gîndipe si kaj avelas majlačhe te godola thana haravenpes jal te ćerenpe montažne ćhera jal te ćerenpes varesave aver bašavimašće tha-na. Gîndiv kaj si čače godova problemo te e manuša ando 21. šelbršutnipe trajin gajda.

* So ćerdapes dži akana te agorinpes rromane pharimata?

- Katar teljaripe Dekadako e Rromanego Parlamento anda duj Lokalošće akcione planur-ja, palo sićope thaj bešipe. But brša ulavenpes šeja palo buća-ripe thaj projekturja rromane ćidimatengo sar vi pale sikavi-mašće projekturja save bućaren averčhande organizacije. Po brš ulavelpes katar 300.000 džike 400.000 milje dinarja pala go-dova. Rromane sikavnenđe ma-janglal pandž brša forosko ćher therel sikavimašće šeja pale 450 sikavne.

Varesave ćidimata ande 2007, 2008. thaj 2009. brš sas kobućarne Zavodešće palo ašu-nimasko sastipe ande imple-mentacija projektošći katar Mi-nisterijumo sastimasko, lokalo-sko korkorroortuipe ažutisarda gajda kaj dija 850.000 dinarja palo amjlačharipe sastimasko e Rromengo ando Forosko ćher Kikinda.

Lokalosko korkorrutnipe ažutil vi indivudune manušenđe prdal solidarno Fondo. Ađes in-ćaras bešipe Konsilesko po sai

anasas čhinadipe te ando kava brš 400 šela familije theren e ogreva. Po butipe si godova rromane familije. Solidarno Fondo ando amaro forosko ćher trajil but brša. Vo si po lačhe-vojako fundo. Pherelpes gajda kaj e privreda ulavel 1 % katar bućarne poćinimata. Godova Fondo si but importantno ame-nđe. Hasnarelpes palo therdipe ogrevodko thaj palo finansijako ažutipe čorrîe manušenđe, palo dinipe ažutimasko palo sastipe nasvalimasko. Majanglal po-ćindepes dromardimata pale sikavnem no ande palune trin brša amaro forosko ćher si jekh katar kola forošće ćhera savi finansiril pherdo dromardipe sikavnengo maškarutne sika-vimaske thanengo andar gava, maškar save si vi sikavne, e Rroma.

Ando 2011. Brš dino si opral trin milionurja dinarja palo la-čharipe rromane thanesko Mali Bedem. Čhutino si asphalto thaj andini si e kanalizacija. Ando nakhlo brš putardi si vi jekh firma palo ćidipe sekundarne materijalurjengo talo Konkurso projektosko Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi. Ando Ru-sko selo thaj Mokrino ćerelpes o projekto „Druga šansa“ ando savo e pherdebršešće Rroma in-ćaren šajipe te theren fundosko sićope. Majanglal angažuipe rromane koordinatoresko dža-las prdal Maškar palo socijalno bućaripe. Akana amen ćerdam sistematizacija bućarne thane-sko ando Ortuipe Forosko thaj dijam bućaripe pale jekh perso-na rromane nacionoske. Gîndiv kaj si godova lačhe thaj kaj šaj te del lačhe rezultaturja majan-glal ando majlačharipe trajošće


uslovurjengo e Rromengo, no vi te anel te barjavelpes đindo siakde Rromengo, kaj si osićo-pe jekhutno drom te e Rroma inkljen andar čorrîpe. Amen sar forosko ćher šaj te ažutisaras thaj te das averčhande kotora ažutimašće, no bizo lenđi parti-cipacija naj anglunipe.

Paše godova ando kotor bu-ćarimasko si vi jekh Rromnji, Mirjana Nikolić, bućardi si sar medicinaći phen ando Geron-tološko maškar ande Kikinda. Voj teljarda te bućarel ande kaja institucija ando nakhlo brš thaj godova si lačho egzemplarp te pire bućarimava ande vrjama

sićimašći, a aska vi therdima-va bućarimava šajte normalno funkcionišilpes.

*Save si planurja tumare forošće ćheresko pala rromani populacija?

- Krozal budžetska linija pale inkluzija e Rromenđi ande 2011. thaj 2012. brš therdino si pandž milionurja dinarja. O plano pale 2013. brš si te anen-pes Loaklošće akcione planurja pale Rroma sar vi uladipe vare-save budžetošće šejengo. Andar Solidarno Fondo lundžarasa te das ažutipe e Rromenđe.

Amen si jekh lokacija ka-tar 80 ara džiko Nakovo savi si ćindini katar katanija thaj kote inćaras ano plano te anas e infrastruktura thaj e ande ko-operacija e Kancelarijava pale inkluzija e Rromenđi ćeras thaj thaj te jekh kotor katar Mali Be-dem po drom Ruski Krstur, kaj si majbilačhe uslovurja te mi-škosaraslen ando godova nevo than. Kava than si majphari-masko problemo amare forošće ćheresko thaj kate si trubulipe te bućarelpes majsigo. Katge trajil paše 150 familije. Paše kava, godova si andralunipe ando foro andar Rumunija thaj godova si amenđe majpašo kontakto e EU.

*Palo agor, savo si Tumaro mothodipe e Rromenđe?

- Amen sar lokalosko kor-korroortuipe maksimalno zu-mavasa te aplicisaras pale sa fundurja thaj te pe godova varo das zurjavipe e Rromenđe. No, von musaj te den pire čhavorren ande sikavne thana. Me džanav kaj godova naj loko kana či in-ćaren fundošće šeja palo trajo, no godova si jekhutno varo te inkljelpes godolestar. Me semas štar brša vi o šerutno Maškare-sko palo socijalno bućaripe thaj but lačhe ppindžarav lenđe pha-rimata. Aver alavenca, naj rro-mano ćher ando savo či dijem andre. Vi ađes maksimalno bu-ćaras te prdal Maškar palo soci-jalno bućaripe thaj Lolo trušul džas ande rromane familije thaj te das lenđe logistika thaj ažuti-pe, no bizo lenđi edukacija, an-gažuipe thaj voja či aresenaspe kamlimašće rezultaturja.

Dragana Dimitrov

IntervjuFo

to: M

. Kar

adži

ć


Bućarimasko đes Dragano-sko Jovanovićesko naćhel ando čhudipe čhibjako barijerosko ande komunikacija maškar sikavne thaj sikamne, dićhimasa pe godova kaj o sićope ando kava sikavima-sko than nakhavelpes po slovačko čhib. Paše linipe kotoresko ando sićope, Dragan ažutil ciknorrenđe ando đesesko bešipe ando ćerdipe ćherutne bućarimatengo.

«Godova si mungrro maj-kamlimasko kotor đesesko. E čhavorra si maj lačhe palo khe-tanimasko bućaripe. Šukaripe si kana dićhen sa jekh đes lengo an-glunipe thaj džanen kaj si tumen «došale» pale godova. Me gajda čhutama te na avav autoriteto no lengo amal. Po kamlipe si manđe te von gajda haćarenma thaj paća kaj amaro amalipe lundžarelape. Kamav godova.»

Bućaripe e bijandimatarnen-ca si lačhi. O Dragano džal ande vizita lenđe, del svato lenca pale lenđe pharimata, mothon pala čhavorrenđe aresimata, alavarel e vizite sikamnenđe thaj sikavima-tarnenđe ande save loćarel ando

haradipe čhibjako barijerengo.«Čhibjaći barijera si baro

pharipe. Munggri rola si te voj ha-ravelpes. Po naisaripe godolešće, sikavimatarja thaj bijadnimatar-ja buhljaren amalimaske relacije palo sikavimasko than thaj sikam-ne, so vi trubul te avel.

Maškar aktiviteturja save si dži akana nakhadine o Dragano ulavel e prezentacija sikavima-ske thanesko pe rromani čhib. Prezentacija po slovačko čhib sas kotor aktivitetosko projektosko «Lepota različitosti», kasko in-ćarimatari si Forosko ćher Bač, a e partnerja si Fundosko sikavno than «Jan Kollar» andar Selenča, «Vuk Karadžić» andar o Bač, «Aleksa Šantić» andar Vajska, anglalsikavimasko than «Kolibri» andar Bač thaj bigavermentosko ćidipe «Mladost» andar Vajska. O projekto si po lokalosko nivelo, a kotor si katar DILS projekto «Ob-razovna inkluzija Rroma.»

«Me nakhadem kaja prezen-tacija pe rromani čhib, pe inicija-tiva katar šerutni Svetlana Zonjak. Dićhimasa pe godova kaj 43 čha-vorra džan ando amaro sikavima-

sko than. Đura Nikolić, sikamno 8. klasosko, ćherutno si po kava snimko thaj sikavel o sikavima-sko than. Majbut snimkurja ćer-dam talo ažutipe sikavimataresko ingormatikako Vlastako Đurči-janski.» Personalno lil pe rroma-ni čhib sikadini si po Maškarthe-mutno đes e Rromengo 8 aprilo. Pala godova ando sikavno than si ćerdino sikadipe, pe savo sas e manuša andar thagaripe forošće ćheresko, sikavimatarja, čhavorra thaj bijandimaarja.

«Impresije si lačhimašće, majbut katar kova so ažućardam. Majbut kaja prezentacija bahtar-da rromane sikavne thaj bijandi-matarja. Sas šukar te dićhelpes o asape pe lenđe muja kana ašundi-ne piri čhib. Pala lende si godova čudurimasko.»

O plano si te kaja prezentaci-ja araćhelpes sigo vi po školako sajto khetane e prezentacijenca po slovačko, dasikano, njamcickano thaj anglikani čhib, save sićenpes ando kava sikavimasko than.

Pedagogikano asistento an-dino si ando nakhlo brš. Pala duj brša areslinepes but lačhe rezul-taturja. Biavimata si ciknjarde, sikavne rîndova ćeren pire buća-rimata thaj korrkore godoleja the-ren majlačho aresipe.

«Kova so mothav sa jekh drom e čhavorrenđe savenca bu-ćrav si kaj bizo baro bućaripe thaj sićope naj aresipe. Godova si jekhutno drom savo čhavorre-nđe del šajimata te averčhanden, majšukaren thaj majlačharen piro avutnipe.

Dragana Dimitrov

LUNDŽARIPE PEDAGOGIKANE MISIJAKODragan Jovanović piri pedagoško misija teljarda sar sikavno rromane čhibjako eelementonenca

nacionalne kulturako. Ando kava septembro ramosarda jećhebršesko kontrakto palo pedagogikano asistento ando fundosko sikavno than Jan Kollar ande Selenča, ande savi teljarda pedagogikani mi-sija. Bući savi ćere naj loći, no vo si bahtalo, kaj džanel kaj lesa del kotor ando planiripe majlačhe avutnimasko pala piro naciono.

Pedagoško asistento, Dragan Jovanović

Sićope

O Dragano asamasa delpes gođi katar sa gođi-mata andar pedagogikani praksa. Mothol kaj sas len but. Detot si lenđe po kam-lipe kana e sikavne den ha-misardo svato katar dasika-no, slovačko thaj rromani čhib, a godova butimasa ćerelpes.

Foto

: and

ar a

rhiv

a m

agaz

inoš

ći


Sićope

DIPE PALE ANGLUNI FAKULTETSKO DIPLOMAMarko Vasiljković si angluno Rrom andar Forosko ćher Kula savo therda e diploma katar fakul-

teto. Prezidento Forošće ćheresko, Lazar Greber, ande Sala Forošće thanesko dija lešće laptop. Po dinipe sas o Miroslav Vasin, pokrajinako sekretaro pale privreda, bućaripe thaj jekhetnaipe maškar manušnja thaj murša, Duško Jovanović, direktoro Kancelarijako pale inkluzija e Rromanđi thaj Ja-noš Kovač, kooprdinatoro pale rromane pučhimata ando Forosko ćher Kula.

Markosko pionirsko bućaripe

Maladipe putarda šerutno po Forosko ćher Kula, savo inkalda kaj kava simbolično akto si jekh katar aktiviteturja save planirim-

pes sar zurjavipe sićimasko e Rromengo, aktiviteturja savi lija piro kanosko kotor e Lokalošće akcione planurjenca palo sićope e Rromengo. Markosko bućari-

pe Greber alavarda sar pionirsko thaj lundžarda sar paćal kaj vo avela motivacija vi pale aver ma-nuša rromane populacijatar po lengo drom sikavimasko, savo si jekhutno varo pala čačuni thaj sasti integracija.

Forosko ćher Kula, simbolo rromane integracijako

Šerutno Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi, Duško Jo-vanović po teljaripe sikada bah-talipe po sa so ćerdape dži akana pale rromani populacija. Inkalda kaj si Forosko ćher Kula ando maškar anglune kana delpes sva-to palo bešipe e Rromengo, thaj lengo modelo ađes si pindžardo po themesko nivelo. Paše godo-va, Forosko ćher Kula si jekh amaškar anglune forošće ćhera savi čačarda e inicijativa Kance-

„Marko Vasiljković thaj lešći diploma si zur-javipe niči numaj pale Rroma, no pale sa manuša save si majčorre, te o čor-rîpe naštik te avel ačhadi-pe, no zuralo motivo palo sićope.“

„Bahtalo sem kaj mun-grre manuša šaj te sićon po mungrro egzemplaro. Sićimava e Rroma theren šajipe te araćhen piro than talo kham. Thaj godova si jekhutno, vorta varo.“

Marko Vasiljković e manušenca andar lokalošće thaj pokrajinaće institucije

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Sićope

larijaći pale inkluzija e Rromenđi AP Vojvodinaći palo angažmano koordinatoresko pale rromane pučhimata.

Cikno sikadipe, baro paso

Pokrajinako sekretaro pale privreda, bućaripe thaj jekhetani-pe maškar manušnja thaj murša

Miroslav vasin mothoda kaj kaja diploma si jekh katar cikne pa-surja po drom integracijako rro-mane populacijako thaj lundžar-da kaj ćidipe cikne pasurjengo del baro anglunipe. Kasavo ge-sto katar Forosko ćher Kula, sar gîndil o Vasin, trubul thaj musaj te avel bičhaldipe mothodima-

sko pale sa aver forošće thana. Po agor pire mothodimasko, po-krajinako sekreatro inkalda baro kamipe te krozal nekozom brša but vučesikade Rroma len sama pala piro amalipe, kaj von pha-rimata pire nacionošće inđaren ande rat thaj von majlačhe pin-džaren len.

Haćaripe pale sa pharimata

Marko Vasiljković bahtarda-pes lokalošće korkorroortuima-tešće, niči numaj po dipe, no vi po haćaripe savo dine lešće palo lesko sićope. Inkalda vi godova kaj o koordinatoro pale rromane pučhimata ando Forosko ćher Kula thaj Kancelarija pale inklu-zija e Rromenđi, ažutine lešće pala pharimata save sas les thaj ažutine te agorinepes ande sa majharni vrjama.

Dragana Dimitrov

Lazar Greber del računaro Markošće Vasiljkovićešće

Marko Vasiljković e manušenca andar lokalošće thaj pokrajinaće institucije

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


E FRIZERKE ANDAR E KULA

Po sićope palo muršikano-manušnjalo frizero ande Kula sas pandž Rromnja. Lundžar-di sas štar čhona, a inćardala e Snežana Prokoković ando kasko frizersko salono vi inćardinepe časurja, tale save sas vi teorija sar vi praksa.

Sićiline sa jekh paso sikavimatarnjako

Snežana mothol kaj si čal-jardi kupasa, kaj sas niči numaj lačhe sikavne, no lačhe bućari-matarke, odolaći kaj sas but la-čhe ažutimatarja.

„Majimportantno sas kaj inćardine baro kamipe te sićon. Dikhline thaj crdine sa jekh mun-grro paso thaj ćerdipe. Zuma-dem te pala kaja harni vrjama sa majbut sikavav lenđe. Či semas ando šajipe te sa sikavavlen, no

but šeja vi me sićivav, a kaleja bućarav but brša. Importantno si te von lundžaren te bućaren kale bućarimava, sar čačarena džan-glipe save therdine. Sa von in-ćarel godova „žica”, thaj avelas bilačhipe te godova mećhen.”

Sićope ternjarel

Snežana Vujičić sas po si-ćope pale frizerja. Pala treningo ašunda katar koordinatoro pala rromane pučhimata ando Fo-rosko ćher Kula, Janoš Kovač. Palo sićope alavardapes kaj o bućaripe sar frizero sas laće po kamlipe, no dži akana či inćarda šajipe palo kava bućaripe. Paše godova kaj inćarel 42. brša sićo-pe, sar mothol, či sas pharo laće, no ternjardala.

„Dži akana bućardem sar arlimatari. Gîndiv kaj mungrro džiakanutno bućaripe ažutisarda te therav e praksa klijentenca, savo vi majdur avela manđe im-portantno. Pale akana či džanav dal teljarava korkorrutno bizni-so, no po kamlipe avelas te ando avutnipe bućarav ando kava ko-tor.”

Majbuhljaripe katar maškar-sikavimasko džanglipe

Maj terni sas e biš thaj du-jenđi Anastasija Ber. Anastasija gatisarda Maškarutno frizersko sikavimasko than ando Sombor. Kava sićope si numaj varo te majbuhljarel thaj te džudisarel piro maškarsikavimasko džan-glipe, dićhimasa pe godova kaj či bućarda, no bućarda sar arli-matari.

„Kula si relativno cikno than. Frizerske salonurja naj kozom trubul, a si but kadrurja. Talo maškarutno sikavno than sas manđe but pharro te arakhav e bući ande struka. Aska musaj te vazdav e vasta katar rodipe thaj te arakhave bući sar arlimatari. No, ando handukanipe mungrre ođako paćardem ando mungrro akharipe. Kana ašundem pala kava treningo alavardama bizo gîndimata. Paćav kaj kava drom inćarava majbut baht ando ara-ćhipe kamlimašće bućako. Po kamlipe avelas manđe te po jekh đes vi me avav kola savi sikave-la aver manušen.

Lundžaripe sikavimasko

Kovač Gabrijela ačhada Maškarutno sikavimasko than pale arlimatarja odolaći kaj unsurisardapes. Sićope pale fri-zerja ramosarda sar aresela sa kova so mekhla. Aver rigatar,

MAJNEVE FRIZERJA THAJ ZIDARJA

Bućaripe

O projekto “Projekat „Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini” therel neve rezultaturja. Sićimata pale frizerja ande Kula, Odžako thaj Inđija thaj sićope pale zidarja ande Odžako aresima-sa gatisarenpes. Po gatisarimasko egzamo po 19. oktobro e participatorja sikadine džanglipe andar kala kotora thaj therdine sertifikaturja save avena trubulimašće palo bućaripe.

Džangle vasta katar Kovač Gabrijela

Džangle vasta katar Kovač Gabrijela

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


kava akharipe, sar vo mothoda si pala lako senzibiliteto. Kana sas sićope zumada te sa kova so sićila te del ande praksa. Ande godova but ažutisardine laće membrurja laće familijako thaj e amala save inćardine paćape ande laće vasta.

„Ađes vi vučesikadine ma-nuša phare araćhen o bućaripe. Gîndisaren aska kasave si ša-jimata pala varesave save gati-sardine numaj fundosko sikavi-masko than. Šajimata naj. Kana ašundem pala kava treningo, godova čače bahtardama. Godo-va sas šajipe savo či kamlem te mekhav.“

E FRIZERJA THAJ E FRI-ZERKE ANDAR ODŽAKO

Sićope pale frizerja ando Odžako pala duj Rromnja thaj duj Rroma inćarda e Valentina Anđelković ando piro frizersko salono. Sićope učharda 164 ško-laće časurja, a e participatarja ando salono aviline lujava, ta-trađava thaj paraštujasa.

Terni thaj asamašći kupa

Valentina mothol kaj e ko-operacija sas but lačhi, manuša aktivne thaj gatisarde te lel sa

jekh kritika. „Amari kupa sas terni thaj asamašći. Mungrro

gîndipe si kaj inćardam idealne uslovurja palo bućaripe. Či sas nisave pharimata thaj tenzije. But sem bahtali e džanglimava save sikadine po egzamo, no vi godoleja kozom aresline. Anglal lende si inke but bući, no dićhi-mava pe godova kozom aresline ando kava harno periodo, šuka-rimasko amuntipe si anglal len-de ando kava bućaripe.

Baro šajipe pala terne Rromnja

Jelena Mišković thaj Draga-na Bogdan andar Sonta sikaven manušnjalo kotor kupasko. Palo sićope therdine informacija pe tribina, savi ando Forosko ćher Odžaci inćarda e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi. Mi-štardinepes ande godova kaj si kava but lačho varo te e terne Rromenđe thaj Rromnjenđe del-pes šajipe te theren džanglima-ta thaj te čačren majbaro šajipe palo bućaripe.

«Bućaripe sar frizero pala mande sas bućaripe andar suno. Treningo dijama šajipe te čača-

rav mungrro suno. Zumadem thaj lijam sama te sa majbut sićivav, sar majanglal teljarava mungrre bućarimava» mothoda e Jelena. E Dragana, kale ara-khadimava pindžardapes ando bibijako frizersko salono.

«Dićhimasa pe late sar bu-ćarel, ćerdapes kamlipe ande mande thaj barilo sa majbut. No, nisar či zumadem korkorri. Ažutisardam laće ande varesave bućarimata, no sar kaj inćardem

Bućaripe

Džangle vasta katar Jelena Mišković

Feniripe ko Denis Petrović

Džangle vasta katar Jelena MiškovićFo

to: M

. Kar

adži

ć

Foto: M. KaradžićFo

to: M

. Kar

adži

ć


varesavo ačhadipe, dar te vi kor-korri vareso zumavav. Numaj dikhlam pe late. Aver rigatar bu-ćaripe ando lako salono ažutila manđe te piro džanglipe majzur-javav thaj majbuhljarav.»

Amalimašće zorava džiko aresipe

Muršikano kotor timosko skaven o Čonkić Ivan thaj De-nis Petrović. O Ivano alavarda-pes palo treningo odolaći kaj godoleja bućarel. Ćerel uslu-žno randipe pire forutnimasko ande ćhera. «Kasavo bućaripe si manđe po kamlipe.Štar brša ćeravles. Po čačipe, korkorro si-ćivav. Treningo del manđe serti-fikato, no vi majbut džanglimata thaj sićimata. Paćav kaj aresava te majbuhljarav kava bućaripe. Godova si kova so si akana ando mungrro plano.

O Ivano palo treningo mo-thoda pire amalešće Denisešće. Kale bućarimava nisar či bu-ćarda, Denis tale kava trenin-go kamel te godova avel lesko trajosko akharipe. Gođardo kaj musaj inke but te sićol sar the-rela aresipe ando kava bućaripe, no mothol kaj si gatisardo pala godova.

«Čačimasa te mothav, po kava treningo alavardama o Iva-no. Šaj kaj po ašinipe kava si cîra zuralo te motholpes kava «alavardama», no gajda sas. Me gîndisadem dal te lav jal te či lav, dićhimasa pe godova kaj o Ivano bućarel kale ućarimava nekozom vrjama, a me sem po teljaripe. No, cîra po cîra, are-slem te mištaravman ande kava paramiči. Džanav kaj sem po teljaripe dromesko, no paćav kaj therava aresipe ando kava buća-ripe. Akana si sa pe mande. Zu-mava kaj o paćivalipe jertisarav. Pašo Ivanosko ažutipe, khetani-

masa, amalimašće zorava maj-loće thaj maj sigo aresasa džiko aresipe.»

FRIZERKE ANDAR INĐIJA

Šov Rromnja sanas po tre-ningo sićimasko pale frizerja ande Inđija. O treningo inćarda e

Zorica Golić ando piro frizersko salono. Sićope sas šov čhona, sa jekh đes katar efta džike deš saturja. Sar e Zorica mothoda e kupa sas bućarimašći. Či sas ni-save bare pharimata. «Po telja-

ripe mištardamen te pire perso-nalne pharimata mećhen anglal salono thaj te ande godola duj saturja maksimalno denpes palo sićope. Von vi paćajine ande go-dova. Rodam te verako naštik te avel, te akharel majanglal thaj te inćarel but lačho jertope pala go-dova. Ando teljaripe von či sas

bahtale godolesam no sigo sići-line. Gîndiv kaj o salono akana avela čučo. Sićilem pe lende.»

Inke jekh bućarimasko džanglipe

Katarina Jovanović alavar-dapes pala kava treningo sar therelas inkle jekh bućarimasko džanglipe. Nisar dži akana či bućarda ande kasavo kotor bu-ćarimasko, frizerajo sas laće in-teresantno- Bućarda ando kotor žurnalistikano thaj sas aktivista ando bivladako sektoro.

«Po treningo alavardaman odolaći kan sem bibućardi. Paše treningo pale frizerja sas dini vi o treningo pale ćiravimatarj.a Dićhimasa pe godova kaj sem manušnji, ćiravipe si vareso so si manđe udžilipe, a sa so si udži-

Bućaripe

Hodanipe anglal egzamo

Dinipe gođako anglal egzamo

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Bućaripe lipe burimasa ando manuš ćerel čhudipe. Gajda kaj čhinadem palo kava treningo. Po kamlipe avelas te ando avutnipe ćerelpes šajipe te bućarav ando kava ko-tor thaj kaj therava aresipe ande leste.»

Maškarsikavimatarka po sićope

Ljiljana Jovanović džal ande maškarutno sikavimasko than. Džal ando Maškarutno sikavno than «Đorđe Natošević» ande Inđija, kotor tehničar thaj mode-laro furjavimasko. Pašo sićope savo si phanglo palo maškarutno sikavimako than e Ljiljana in-ćarel interesuipe palo frizerajo, ciknjarimatar. Kava treningo del laće šajipe te majbuhljarel pire kvalifikacije

E ZIDARJA ANDAR ODŽAKO

Efta Rroma sas po sićope pale zidarje ando Forosko ćher

Odžaci. O treningo sas ando Lo-kalosko ćidipe ando Bogojevo, dićhimasa pe godova kaj si sa e manuša andar kava than.

Sikavimatari Dragi Pavlović inćarda e manušenđe vi e teori-ja thaj praksa. Mothol kaj si but bahtalo kupasa.

«Butipe lendar bućarel ando

kava kotor, gajda kaj lenđe tru-busarda numaj teorijsko fundo. Rîndova aviline po sićope, pher-dine pire udžilimata, so sikadape vi ađes, kana aresimasa nakhline gatisarimasko egzamo.

E phrala po treningo

Phrala Mihal thaj Dalibor Mišković khetane sas po kava treningo. Mihal, kana boldapes andar katanija 2002. bršesko tel-jarda te bućarel kale bućarima-va. Kava si angluno drom te džal po treningo andar kava kotor. Dalibor si majterno Mihalosko phral, kale bućarimava bućarel ohto brša ando kotor katar piri cikno familijaći kompanija, no paćan kaj sigo inarena šajipe te putaren piri firma thaj te maj-buhljarel piro bućaripe.

O dad thaj o čhavo po sićope

Balog Josiše lundže vrjama bućarel ando kava kotor bućari-masko, sar sezonako bućaripe.

Mothol kaj korkorro ćerda piro ćher. Paćall kaj kava treningo dela lešće šajipe te therel bućari-pe, sar pire familijaće dela maj-lačho trajo.

Lesko čhavo Balog Zdravko gatisarda numaj fundsoko sika-vimasko than. Ramosardapes ando Maškarutno sikavimasko

saobraćajno than, po kotor teh-ničaro palo dromesko saobra-ćajo, no zbogal finansijaće situ-acija musaj te mećhenla. Katar godoja vrjama khetane e pire dadesa bućarel phare fizikane bućarimata, sar trajisarena.

«Paćav kaj kava trenin-go ažutila te gatisarelpes kava pharo trajo savo trajisardam dži akana. Katar bućaripe thaj bući nisar či našlam, no e poćinima-

ta, dićhimasa pe godova kozom phare bućardam , sas talo sa jekh nivelo. Thaj godova naj numaj e amenca, ni e manušenca save si po kava treningo, no e rromenca po butipe. Paćav kaj e situacija averčhandelapes.»

Dragana Rajić

Mihal Mišković lilesa palo egzamo

Egzamo...

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Pe konferencija si dine vi di-nimata pale dešušov lokalošće korkorroortuimasko pale majlačhe prakse ando kava kotor. Makar kola sav therdine dipe si vio foro-sko ćher Apatin, sar jekh katar 13 forošće ćhera andar Srbija sikadi-ne pe konferencija. Detaljne studi-je slučajenđe pale dešutrin forošće ćhera andar Srbija roda ekspertsko tim ćidimasko “Centar za pro-izvodnju znanja i veština”.

Pe konferencija sas vi e manu-ša andar lokalošće korkorroortuipe andar raštre Evropaće unijatar thaj Zapadno Balkano, sar vi manuša andar bigavermentošće thaj ma-škarthemutne ćidimata save na-khaven e programurja thaj projek-turja pala inkluzija e Rromenđi.

Ando avutnimasko period, MERI kujbo fokusirilape pe pro-mocija integracijaće rromenđe po lokalosko nivelo, krozal identifi-kacija thaj arlipe lačhe praksako, thaj zurjavipe kooperacijako ma-škar lokaloske korkorroortuimata po regionalno thaj EU nivelo. Paše godova, krozal programo zurjavi-

masko lokalošće kapaciteturjengo, MERI kujbo avela vortsardi po majbaro hasnaripe EU fondur-jengo katar lokalošće korkorro-ortuimata. Kujbo ćerela than pale lokalošće gavermenturja te arlin ideje pale inkluzija e Rromenđi, thaj dena zor ande implementacija nacionalne strategijengo pale inte-gracija e Rromenđi.

Programo Fondacijako palo putardo ćidipe talo alav “Majlačho hasnaripe fondurjengo EU pale trubulimata e Rromenđe (ang. Mtm) teljarel nevi inicijativa palo fundosaripe evropaće kujbako lo-kalošće gavermentostar save na-khadine (jal inćaren ando plano te nakhaven) e programurja palo zur-javipe integracijako thaj inkluzija dukhaldimašće socijalne kupengo akcentova pe Rroma. Kujbo foro-šće šerutnengo save majbut ćeren palo hasnaripe fondurjengo EU pale inkluzija e Rromanđi (ang. MERI) ćerela promocija pale so-cijalna inkluzija thaj integracija e Rromenđi krozal arlipe džangli-matengo andar praksa thaj sićima-

ta ando buhljaripe raštrengo Evro-pako thaj inkalela e rezultaturja po lokalosko nivelo.

Majdur, krozal majbuhljaripe lokaloske forošće kapaciteturjen-go, kujbo MERi inćarel ando pla-no te crdel majbaro đindo fondur-jengo EU pe lokalošće nivelurja.

Forosko ćher Apatin

Forosko ćher Apatin zurjavel buhljaripe piro rro-mano amalimasko krozal implementacija lokalošće akcione planurjengo pale Rroma (2010-2015) pašo ažutipe Koordinatoresko pale rromane pučhimata. Forosko ćher dija baro ther-dipe palo lačharipe sikavi-mašće nivelosko e Rromen-go thaj šajimata palo lengo bućaripe. Majbaro bućaripe si gatisardo ando kotor be-šavimasko, kaj jekh rroma-no than therda status katar ašunimasko lokalosko kor-korroortuipe. Forosko ćher Apatin sistematizuisarda bućarimasko than koordina-toresko pale rromane pučhi-mata, savo si phanglipe ma-škar rromano amalipe thaj forošće institucijengo. Lešći bući sit e te therel majlačha-ripe kvalitetosko trajosko e Rromengo thaj te ciknjarel trubulipe palo socijalno ažu-tipe. Paše trin milje Rroma akana si phangle palo paj, kanalizacija thaj elektrika.

EVROPAĆE ŠERUTNE FOROŠĆE ANDE INKLUZIJA E RROMENĐI

Ande organizacija Evropaće komisijatar thaj Fondostar palo putardo ćidipe andar Budimpešta, inćardini si angluni Konferncija kujbostar šerutne forurjendar palo majlačho pristupo EU fundur-jenđe pale inkluzija e Rromenđi (MERI), katar 11- 12. oktobro, ande Budimpšta. Konferencija sas pali sikadipe džanglimako ando hasnarip fondurjengo EU pale inkluzija e Rromenđi ando kotor sikavimasko, bućarimasko, bešavimasko, sastarimasko thaj socijalne arakhadimasko.

Prezidento Forošće ćheresko Apatin dr Živorad Smiljanić lel dipe

Foto

: red

akci

ja


Filozofija savi ačhel tale kujbo sit e ćerelpes than pale lokaloske tha-garimata te arlin pire programurja inkluzijaće Rromenđe, te promovi-šil than palo sićope thaj platforma dićhimašći pale forošće ćhera save nakhaven nacionalne strategije pale inkluzija e Rromenđi. Katar 2009 – 2011. Brš, Mtm ažutisarda rroomane amalimatenđe thaj foro-šće thagarimatarnenđe ande raštre ande save nakhavelpes Dekada e Rromenđi te čačaren programur-ja inkluzijaće pale Rroma thaj te crdel majbut fundurja EU.

Mtm Project Generation Fa-cilities (PgFs) – partneripe maškar forošće thana, bivladaće ćidimata

thaj rromane aktivisturja – pro-movišin rromane interesurja thaj ćeren inkluzija savi si dićhima-šći pale lokalošće thagarmentur-ja thajj institucije po regionalno nivelo. Krozal PgFs, MtM ćida 19.918.297 evra ande strukturalne fondurja EU pale 114 projekturja ande Slovačko, Češka, Rumunija, Bugarska thaj Mađarska. Ande Slovačka si buhljarde 30 lokalo-šće strategije palo sa jekh pristupo strategijenđe pale inkluzija e Rro-menđi, katar save 24 čačardine na-cionalne thagarimata; 8 regionalne strategije si buhljardine thaj dine palo čačardipe regionalne thagari-matenđe ande Češka, a lokalošće

thagarimata ande Rumunija andine 8 strategije palo lokalošći socijalna inkluzija. No, dićhelpes kaj ando butipe slučajurjengo lokalosko thagaripe trubul zor, sar džangliše save si trubulimašće palo planiripe integrišime lokalošće stratwgijen-go thaj vi palo dinipe uslugurjengo ande rromane amalimata save si ando bilačhipe. Lokalošće thaga-rimata trubun zor te po vorta varo crden rroma hasnarimatarja ande pire strategije, thaj majzurali poli-tikano bućaripe te čhon e inkluzija e Rromenđi sar pire prioriteturja. Mtm inćarel palo kamipegatisari-pe kale pharimatengo krozal kujba MERI programosko.

Paše godova, kujbo MERI in-ćarel ando plano te akharel forošće ćhera andar sa raštre EU save buća-ren inkluzijava thaj e Rromencca, sar vi EU fundurjenca, sar avena vortosarde pale Rromane inkluzi-jaće programurja. Kamipe kalesko sit e ćerelpes evropaći platform kaj ćerelape thaj zurjavenape ša-jimata pale kooperacija, khetani-mašće programujra palo zurjavipe EU thaj arlipe palo gatisaripe bare pharimatengo. E platforma avela vi šajipe palo sićope thaj vaćaripe.

Dragana Rajić

Kujbo MERi avela evropako kujbo forošće thanengo save avena ćherutne membrurjendar kala ra-štrendar:

• raštre ande save MtM buhljarda e projekturja ande palune trin brša krozal piro projekto Project Generation Facilities (PGF) – Ungriko, Bugarska, Rumunija, Slovačka thaj Češka;

• raštre katar Zapadno Balkano ande save MtM akana fundosarel partneripe – Hrvatksa, Srbija, Ma-kedonija, Crna Gora, Albanija

Ande liparde raštre, MERI zurjavela buhljaripe kapacitoturjengo thaj program zurjavimasko po lo-kalosko nivelo krozal donacije thaj ekspertiza thaj ažutipe membrurjenđe ande organizacija averčhandi-mašći e aver membrurjenca programošći MERI.

• Sa zainteresuime forošće ćhera thaj forošće ćherutne andar ma savi membrujenđi raštra Eu save bućaren inkluzijava thaj Rromane pučhimava thaj save kamen te len kotor ando kujbo. Kale forošće ćhera avena kujbosarde thaj inćarena pristupo informacijenđe aver membrurjenđe MERI kujbošće, avena ando šajipe te phralinpes, inćarena pristupo sajtošće, avena akhardine pe regionalna thaj bršešće ćidimata thaj inćarena orto palo diše palo bućaripe thaj aresimata ande inkluzija thaj programurja pale Rroma.

• MERI bućarela aver evropaće inicijativenca sar kaj si projekto URBACT RomaNet thaj Forum fo-rošće šerutnengo pale inkluzija e Rromenđi ando Višegrado, sar vi Evropaće Konsilesa Savezo forurjen-go thaj regionenego pale inkluzija e Rromenđi thaj Eurocities Roma Inclusion Task Force palo buhljaripe arlimasko programosko, treningo thaj klhetanimašće stručne prakse.

Promotivne materijalurja pe konferencija

Foto

: red

akci

ja


Maškarthemutno Đes pura-nengo, 01.oktobro si fundosar-do rezolucijava katar Generalno Parlamento UN 1990. brš. Ande Srbija kava đes lošanilpes katar 1991. brš. Ćidimata katar Lolo trušul inćaren bari rola ando lo-šanipe kale đesesko thaj čhutipe lesamalimasko po than puranen-go, palo ćerdipe pozitivne piltako pale majpurane forutne thaj po buhljaripe maškargeneracijako solidariteto po lokalosko nivelo.

Aktivno puranipe

Ando lil katar alavardipe 2012 bršwsko palo brš katar ak-tivno puranipe thaj solidariteto maškar generacijake liparelpes kaj aktivno puranipe šaj te del manušenđe šajipe te:

- ačhen ande bućarimašći zor thaj te ulaven pire džanglimata;

- inćaren a ktivno rola ando amalipe;

- trajin sa majsasto thaj pher-dine.

Aktivno puranipe gîndilpes impotantno palo inćaripe soli-daritetosko maškar generacije, detoto ande amalimata save inća-ren siđarno barjardipe đindosoko majšurane manušengo. Puranipe populacijako sikavel vi e detoto akhardipe vi pale političarja thaj gavermenturja, sar majlačharela-spe šajimata palo aktivno pura-nipe thaj korkorrutno trajisaripe ande averčhande kotora, sar kaj si bućaripe, lesamalpe sastimasko,

Socijalno arakhadipe

2012. BRŠ KATAR AKTIVNO PURANIPE THAJ MAŠKARGNERACIJAKO KHETANIMASKO BUĆARIPEPuranipe populacijako sikavel jekh katar majbare akhardimata thaj čhutel anglal raštre sa maj-

bare ekonomikane thaj socijalne rodimata. Sar inkalelpes, 2050. brš đindo manušengo majpurane katar 60 brša avela majbaro katar duj milijarde, a ando 2000. brš. godova đindo sas 600 milionurja. Evropaći komisija, gođardi kaj si trubulimasko averčhando amalimasko odnoso pale majpurane manuša, po 06. septembro 2010. čhinada te 2012. brš alavarel palo Evropako brš katar aktivno pu-ranipe thaj solidarnost maškar generacije.


socijalne uslugem sićope pherde-bršeske manušengo, bešipe thaj aver. O kamipe si te ando 2012. brš vazdelpes e gođi pale phari-mata thaj majlačhe varuruja palo lengo gatisaripe, no kamelpes vi te ćerelpes promocija katar ave-rčhande kamimata thaj mere save trubun te therenpes sar akanutni situacija majlačharelaspe.

Lošanisardo Maškarthemutno đes purane manušengo

Ando kotor lošanimasko Maškarthemutnimasko đes e rro-moengo, ando luj. 01. otobaresko 2012. brš ande organizacija katar Gerentološko Maškar Bačka Pa-lanka thaj Omladinsko klubo Ba-

čka Palanka, talo zurjavipe katar lokalosko korkorroortuipe Foro-šće ćheresko Bačka Palanka thaj Kancelarija pale terne Forošće ćherersko Bačka Palanka ćerdini si konferencija talo alav «Khama-li tomna trajošći» Manuša save lline kotor thaj dosturja konfe-rencijaće inćardine šajipe te ašu-nen eminentne eksperturja andar kotr katar socijalno lesamalipe thaj sićope bare mnušengo, sar vi mothodimata pale karakterisitke katar puranipe thaj phuripe, ak-tivno phuripe andar ternenđi per-spektiva thaj mothodimata palo avutnimasko bućaripe e purane manušenca. Gođaverimata ando bućaripe e purane manušenca si-

kadine e bućarimašće manuša an-dar Novi Sad thaj Beograd, krozal egzemplaruruja lačhe praksako, a maškar dosturja sas vi e manuša andar lokalošće thaj pokrajinaće gavermenturja, sar vi butimašće partnerja andar regiono. Pokra-jinako zavodo palo socijalno le-samalipe lija kotor ande Konfe-rencija thaj dijam svato pe tema Mothodimašći palo majbuhlja-ripe strukale bućarimasko ando institucionalno lesamalipe purane manušengo ande AP Vojvodina. Pe teritorija AP Vojvodinaći uslu-ga palo lesamalipe puranengo del 16 gerontološke maškara/domur-ja pale purane ando ašunimasko sektor thaj 6 registruime ćhera ando privatno inćaripe.

Pe konferencija sikadine si bućarimata purane manušengo, save trajin ando Gerontološko maškar Bačka Palanka, sar vi ćer-dimata amare mamijengo andar kuhinje katar ćidimata manušn-jenđe Dasenđe, Najmcickane, Ungronenđe thaj Slovakonenđe. Konferecija sas sasti talo kultur-no umetničko programo horosko Geronrološko maškaresko Bačka Palanka thaj đilabimašći kupa CTKU “Kostа Abrаšević“.

Ivana Koprivica

Socijalno arakhadipeFo

to: M

. Kar

adži

ćFo

to: a

ndar

arh

iva

reda

kcija

ći


SastipeMedijatorka Sonja Jovanović

PO TELJARPE ANDO 21. ŠELBRŠUTNIPE

Mothas kaj najsam bahtale, cikni si amari poćin, kamas e bov ravne pločava ande mare kujen, či kamasa kasavo dezeno patikengo, kamas firmirime furjavipe…Majanglal mothoda o Kristijano (Kristijano Ronaldo – fudbalero Real Madrridosko): “Tristo sem, či paćanman, kamav bajrardipe poćinimasko”. Rakhlo katar biš thaj nekozom brš therel poćin katar miliono evrurja po čhon, sasto, familija si paša leste…Vo si bibahtalo!? Ande manušeski psiha sit e kamel majbut, majlačhe…No boldentume trujal peste, malavena tumare pašune save najlen so te han, trajin tale cahîrre, lenđe čhavorra džan pungranđe, lenđe čhavorren haline e šimijača thaj kandoja pale buke, von si tru-šale…Trušale kaj najlen o paj! Si! Godova ćerelpe amende, godova si amaro seđesutnipe! Si von bibahtale, dal vareko lel sama pe lende…Jal si godova numaj Rroma? Rrom sikavel manuš!

*Kana teljarda Tumaro bućaripe katar rromano sastari-masko medijatoro?

- Mungrro bućaripe sar rromano sastarimasko medi-jatoro teljarda majanglal duj brša, ando decembro 2012. bršesko avela duj brša. Koorkori inici-jativa teljarda katar Rromano Nacionalno Konsilo thaj pašo lengo ramosaripe ćerdino si vi angluno paso thaj o kontakto e Ministerijumova palo sastipe Republikatar Srbijatar, thaj godova sas teljaripe. Bućaripe sar sastarimasko medijatoro naj loko. Pašo baro udžilipe savo inćaren, malaventumen e but pharimatenca save inćaren e Rroma, varekana gîndilpes kaj nisar šaj te agorinpes. Pašo maksimalno bućaripe, thaj koop-eracije e institucijenca arakhas e čhinadimata thaj ažutisaras amare Rromenđe. Tale duj brša šaj te mothav kaj e Rroma akana džanen so si rromano sasta-rimasko medijatoro thaj savi si leski bući. Avilam džike faza kaj e Rroma korkorre alavarenpes kana ćerelpes varesavo pharipe, a po teljaripe či kamline e koop-eracija. Teljaripe sas pharo pala mande, vi paše godova kaj sima džanglipe ando bućaripe palo majbuhljaripe thanengo e Rromengo krozal bući e

averčhande BGĆ. Pindžaripe e medijatorova. Bućaripe e patronažne kotoreja, kooper-acija e čhavrrikane dispanzereja, sar vi but aver šeja, sas godova sas nevimata pala mande, no pašo ažutipe aver sastarimašće bućarnengo ando Sastarimasko ćher Ruma areslem te ćerav lačho fundo palo majdurano bućaripe, savo kana dićhenpes sa rezultaturja pala duj brša, sikadapes sar but importantno, so si pala mande baro.

*So mothona palo akanutni situacija, a sar godova sas majan-glal Tumaro čhutipe, dićhimasa pe godova kozom si cikno đindo e Rromengo save inćaren sasta-rimasko lil, kola save džan ko sastarno, ginekologo, pedijatro thaj cikno đindo čhavorrengo save si vakcinišime?

-Čače sas pharo po teljaripe. Ando Forosko ćher Ruma trajin 3.000 Rroma, jekh baro kotor trajil ande nehigi-jenske thana. Rromano nehigi-jensko than “Rupe” si majbaro pharipe. Majbut katar trin šela manuša trajin bizo paj, struja thaj infrastruktura, maškar bari čar thaj bozije. Odolaći kaj naj elementarne uslovurja palo trajo godole manušengo či del na savi diskusija, rodel baro bućaripe thaj

angažmano palo majlačharipe akanutne situacijako, sigo. Pašo than “Rupe” si inke nekozom rromane thana ando forosko ćher Ruma ande savi sas phare te bućarelpes. Rroma save trajin ande nehigijenske thana nisar či inćardine sastarimasko lil, a varesave lendar nakhline štarti decenija trajošći. Varesave či ni sas ramosarde ando Matično lil pale bijande, čhavorra či sas rîndome vakcinišime, varesave bijandimatarja či ni džanen kana si lenđe čhavorra bijandine. Šaj te mothav kaj teljardapes katar starto thaj godova si kova so sas mjphare. Bare ažućarimata, a pharimata majbare. E Rromnja či inćardine gođipe sostar si importantno te džan ko ginekologo, palo importantnipe prevencijako, sar vi important-nipe vizitako sastarnesko vi kana haćaren varesave dukhali-mata. Pe pharimata maladaman vi ando čučo Sastarimasko ćher, či dikhline thaj pindžardine sostar si importantno te avel len rromano sastarimasko medi-jatoro. Tale pharimata po teljaripe thaj ažućarimasko bućaripe po tereno thaj ande kooperacija e Sastarimašće ćhereja Ruma, e rezultaturja poloće aviline, a e pharimata te gatisarenpes. Ađes sa rromane čhavorra inćaren


Sastipe

sastarimašće lila, ramosarde si ando matično lil pale bijande, vakcinišime si rîndova, pherdebršenđe manuša inćaren personalne dokumenturja. Simen konkretno rezultato kaj ande anglune duj brša si ćerdine opral duj šela sastarimašće lila pale Rroma savi či inćardinelen. Ćerdine si majbut katar šel personalne dokumenturja, a sa godova si anglal uslovo pale godova so akharelpes noramlno trajo thaj čačripe orturjengo palo sastarimasko lesamalipe. Dićhelpes kaj, talo alavardipe rromane sastarimašće medi-jatoresko đindo e Rromengo save džan ande sastarimašće ćhera barjavelpes konstantno, thaj godova si vareso so delmen zor te lundžaras te majphare bućaras. Amare bućarimata džan džike godova te e rroma aven mende sar medijatorkaće thaj rodent e men alavarav pala lende sastarimašće dićhimata ande lenđe matične ambulante jal Sastarimasko ćher. Pašo bućaripe savo si phanglo palo ćerdipe personalne dokument-acijengo, bućarimasa po tereno mothas rromane čhavorrenđe te džan ande sikavne thana, vazdas e gođi bijandimatarnengo palo

importantnipe sikavimasko. Koleja so ćerelman bahtali si katar teljaripe, kana bihaćaripe dikhlapes ke Rroma paloo Rromano sastarimasko medi-jatoro, ađes simen e situacija kaj godola iste Rroma pindžaren importantnipe medijatorengo, den zurjavipe, thaj aven ande thana katar patronažno kotor kaj bućarav thaj roden ažutipe ando čačaripe pire orturjengo andeo kotor sastarimašće lesamali-masko.

*Sar naćhel Tumaro đes po tereno?

- Pe bući avava ande efta saturja. Katar efta džike inja ande patronažno služba simen evidenciaj katar nakhlo bućaripe, a aska vi planiripe palo bućarimasko đes.

Katar inja saturaj džav po tereno thaj ane vizita katar rromane thana. Bućaripe po terreno sip o butipe ando rromano nehigijensko than “Rupe” kaj trajin 300 šela Rroma. Zumavav te nakhav sa majbut familije thaj te dikhav sa majbut pharimata sar e mere palo nakhavipe pharimatengo sa majbut araćhenpes. Udžilipe medijatoresko sit e naćhel

pandž familije thaj te čačarel dal inćaren sastarimašće lila, dal si e čhavorra vakcinišime, te dićhen socijalno status familijako, te sa jekh membro familijako inćarel losardo sastarno, dal inćaren orto palo čhavrrikano poćinipe, tgm…Vizite po teljaripe sas bućarip thaj e rola medijatorešći, sas averčhande komentarja po teljaripe, ađes si jekhetane – medijatoro si importantno pala rromano amalipe. Bućarimašća vrjama si džike 14 h, no kana džalpes ande vizite ande thana savi si avrjal o foro butimasa ćerelpes te ačhav vi džiko rjat. Majdur, kova so is pharipe si godova kaj najme službeno vordon sastarimašće ćheresko, no po tereno avrjal foro džav autobusova thaj godova šaj te avel pharo dićhimasa pe godova kaj si rromane thana durane katar aver trajimašće thana. Akana pindžarav o tereno thaj thana aresav te ćerav sa bućarimata, a po teljaripe čič sas gajda.

*So sas Tumenđe majphare pe bući?

- Te das svato pale pharimata thaj bilačhimata po tereno – sas but. Katar baro šudripe, pahope čhavorrengo ande thana opral ivend džike tuberkuloza ando than “Rupe”. Kova so ačhilo manđe ande gođi si baro đindo šimijakonengo, kandojengo thaj sapengo ando jekh momento ando than “Rupe.” Deponija gunoješći si paše, bihumane uslovurja palo trajo, bizo struja, bizo paj, barake trujale save si bari čar thaj bozije, jekh si rezone pale kandoja thaj sapa. Thaj aska ando momento kana zumaven te haćaren kašće si save čhavorra, kana mothon kaj khonik či lene lendar e čhavorra, kaj san tumen kate te ažutin lenđe…aska

Foto

: arh

iva

kata

r „D

Z R

uma“


bolden o šoro pe aver rig thaj dićhen cikne čhavorra sar ačhen ando praho, a o kandoj naćhel paša lende, a savo si majbaro lenđe prrnengo. Godova či bistarava nisar, thaj godoja pilta delama zor te bućarav majbut, te nisar či vazdav e vasta katar kava, te e mungrre manušenđe avel majlačhe. Konkretne mere si line sigo, ando godova đes, te kava pharipe agorilpes.

*Savo sa Tumrao majšukar đes bućarimasko?

- Maj šukar đesa pe bući phandav palo periodi kana e majterne ramosarenpes ande anglal thaj sikavne thana. Uladipe šejengo pale škola, savorra asamasa po muj, bahtale, khetane e trastenca pe zeja džan ande avlija sikavne thaneski…Majšukar pilta trajošći. Godova ćerel mo motivacija thajdel zor palo lundžaripe bućarimasko…

*Sar čhinadan te bućaren

sar rromano sastarimasko medi-jatoro?

-Motivurja si proste. Sar Rromnji džanav save phari-matenca maladonpe mungrre manuša, krozal averčhande akcije thaj realizacije projektošće ande kooperacija e regionalne Kancelarijava palo Sremosko trujalipe Rromane Nacionalne Konsilesa bućardem po majlačharipe thanenego e Rromengo. Kava si numaj varo te lundžarav te bućarav kova so si manđe po kamlipe, a godova sit e dav munggro kotor ando majlačhipe thanengo e Rromengo. Rromano amalipe phare trajil, maladonpes e butimašće kotorenca diskrimi-nacijatar, našti te čačaren elementarna orturja, thaj kamlemas te te lav kotor ando

institucionalno gatisaripe phari-matengo e Rromengo, e jekhutne čačimaske varova pala godova, krozal rromano sastarimasko medijatoro godova šaj. Me se dej, naj sem bućardi, thaj kana dikhas kava katar personalno kotor, kava bućarimasko than dija ma egzistencija pala mande thaj mungrre čhavorra.

*Mothon amenđe save si Tumare rezultaturja talo duj bućarimašće brša thaj save akcije ćerdine?

- Kova so ćerelma te avav bahtali, te mothas pale bućarimašće rezultaturja pale duj brša, si godova kaj rezul-taturja šaj te merinpes thaj dićhenpes. Amen ađes simen majbut katar 200 šela Rroma katar teritorija forošći Ruma save inćaren sastarimasko lil a majanglal nas len, varesave nisar dži akana. Ćerdinepes majbut katar 100 personalne dokumenturja pale Rroma save či inćardine jal nakhli lendar. Baro đindo e Rromengo akana silen losardo sastarno, a dži akana godova či sas. Opral duj milje ćherešće vizite ćerdam pale duj brša. Pe angluni vizita tumen ćeren evidencija palo

pharipe, po dujto drom agori-saren godova pharipe, kaj baro đindo manušengo naj šeja te avel džike Rum ate mothol palo pharipe jal te agorisarel les. Ande patronažno kotor Sastarimašće ćheresko kaj bućarav avel deš Rroma po đes thaj rodel vare-savo kotor ažutimasko. Godova si vareso si si but impor-tantno dićhimasa pe godova kaj e Rroma andar rromane than ači ni sas ko sastarno. Ćerdinepes e radionice, maladi-mata, džanglimašće mothodi-mata thaj sikavimta. Teme sas averčhande, katar importantnipe pale ginekološće dićhimata, importanntipe vakcinacijako thaj ačhadimata te ći ćerelpesm radionice palo importantnipe čhavorrenfo ando sikavimsako proceso, sostar si importantno te lelpes sama po trajosko trujalipe sar vi but aver akcije. Parneraj ande kala akcije sas o Ministeri-jumo sastarimasko Republikatar Srbijatar, OEBS, Forosko ćher Ruma, Rromano nacionalno Konsilo, regionalna Kancelarija Rromane Nacionalne Konsile-star Sremostar, sar vi but aver.

Ninoslav Jovanović

Sastipe

Foto

: arh

iva

kata

r „D

Z R

uma“


BUĆARIPE KATAR BGĆ „ČIRIKLJI“

Ministerijumo prosvetako thaj Fondo palo sikavipe e Rromengo (REF) andar Budimpešta, ando kotor programosko DILS, teljardine o projekto „Sikavimašći inkluzija e Rromenđi“ savo si phanglo palo majbuhljaripe, zurjavipe kapacitetonengo lokalošće korkorroortuimasko thaj aver lokalošće ašunimašće institucijengo sar dinimatarja uslugurjengo.

Kamipe projektosko si te e forošće thanenđe delpes trubu-limasko zurjavipe sar, po nivelo forošće ćherengo, lokalošće sika-vne thaj anglal sikavne thanengo, aresimasa majbuhljardine thaj na-khadine e planurja thaj projektur-ja save si phangle pale kavlitetna sikavimašći inkluzija e Rrome-nđi.

E partnerja po projekto si: PU „Včielka“ Bački Petrovac, “Jan Čajak“ - Bački Petrovac, OŠ „Jan Amos Komenski“ - Kulpin, Ćidipe forutnengo “Čiriklji“ - Bački Petrovac.

Bućarimašće kotora: ćerdipe thaj andipe čhinadimasko lokalo-šće akcione planosko palo sika-vipe e Rromengo, sasto učharipe rromane čhavorrengo – inkluzija rromane čhavorrengo ando si-kavimasko sistemo thaj therdi-pe kontinuitetosko ando sićope, jekhutnimasko kvaliteto sikavi-masko, ciknjaripe uladimasko rromane čhavorrengo andar sika-vimašće institucije, desegregacija thaj majbuhljaripe inkluzijako rromane čhavorrendar, haradipe sa e kotorengo diskriminacijako thaj majbuhljaripe tolerancijako,

lesamalipe kulturako identiteto-sko e Rromengo…

Aresline rezultaturja

Ćerdino si lokalosko akciono plano palo sićope e Rromengo, inćardino si jekh akredituime se-minaro pale tranda bućarne ande azdimašće-sikavimašće ćhera, in-ćardino si seminaro pale bućarne ande PU thaj OŠ pe tema “Istori-ja, kultura thaj tradicija e Rrome-nđi”, angažuime si duje mentorja palo zurjavipe čhavorrengp ando sićope, ando kotor lundžarde si-ćimasko.

Therdine si didaktičke šeje pale PU thaj OŠ. Inćardine si duj jećheđesešće seminarja pale bi-jandimatarja rromane thaj aver čhavorrengo kamimasa te hara-venpes predrasude pale Rroma ande duj OŠ.

Inćardine si duj radionice pale rromani thaj arromane čha-vorra ande sikavne thana kami-masa te haravenpe e predrasude pale Rroma, duj radionice pale bijandimatarja sikavne čhavor-rengo, inćardine si štar maladi-mata e bijandimatarnenca tranda thaj trin čhavorra save džan ande sikavne thana.

Seminar “Istorija, kultura i tradicija Roma”

Seminar „Istorija,kultura i tradicija Roma“ po angluno drom inćardape ando Forosko ćher Ba-čki Petrovac. Kale seminareja edukuime si šel Rroma thaj ar-roma. Po naisaripe kale semina-rešće, ćerdini si anketa maškar sikavne palo andipe rromane čhi-bjako ando rîndosko sićope.

Danijela Bogdanović

BGĆFo

to: a

rhiv

a ka

tar B

GĆ

Foto

: arh

iva

kata

r BG

Ć

Majterne po seminari


„BOLJI SMO ZAJEDNO“

Kale bršešći manifestacija “Dečija nedelja”, savi inćardapes katar 01. džiko 07. oktobro 2012. brš, sar kotor majbuhlhe kampanjako talo slogano “Bolji smo zajedno”. Detot lesamalipe delpes inkluzijaće thaj orturjenđe pale čhavorra save inaćaren pharimata ando psihofizičko buhljaripe.

E tradicija

E tradicija lošanimašći katar „Dečija nedelja” ando them thaj vi amende si but lundži. Pe inicijativa katr ćidipe „Prijatelji dece Srbije”, savi si lundžebršešći akteri kale ma-nifestacijako, definišime si Kanono-sa palo amalimasko lesamlipe čha-

vorrengo. „Dečija nedelja” tradici-java inćarelpes ando angluno kurko oktobarosko, ando kamipe te crdel ašunimasko lesamalipe pe čhavorra thaj terne, sar vi pe trubulimata thaj orturja čhavorrenđe ande familija, amalipe thaj lokalosko ćidipe, no vi pe lenđe orturja te barjon ando sa jekh majlačhipe, jekhutne šajima-tenca palo buhljaripe thaj čačaripe sa jekh pire potencijalosko.

Zurjavipe realizacijako

Po naisaripe zurjavimasko thaj učharipe Ministerijumostar pale bući, bućaripe thaj socijalna politi-ka, zurajvipe butimastar gavermen-tošće institucijendar thaj bivladaće sektorestar, forošće ćidimatestar „Prijatelji dece”, sikavne thanendar thaj aver institucionendar thaj loka-loske thagarimatar saste Srbijatar „Dečija nedelja” si dikhavimašće thaj pindžarde vortome pe aktuelna pučhimata. Voj definišil trubulipe katar integrišime ađesutno nacio-

nalno sistemo pale promocija thaj lesamalipe čhavrrikane orturjengo. Pe godova varo zurjavelpes ćerdipe uslovurjengo palo majdurano maj-buhljaripe thanengo čhavorrengo ando amalipe thaj del zurjaviep ando finansijako, socijalno, sastarimasko, kulturako thaj sikavimasko kotor.

Programo aktivitotengo „De-

čija nedelja” nakhavel rîndo akcija-nego po republikano thaj lokalosko nivelo saste Srbijako, pašo pherdi participacija čhavorrenđi thaj terne-nđi. Khetanimasko udžilipe thaj bu-ćaripe savo o programo „Dečija ne-delja” detoto promovišil si te e čha-vorrenđe andar dukhaldimašće kupe (andar gava, andar minoritane kupe, rromane čhavorrenše savi inćaren pharimata ando buhljaripe) therel kvalitetno sićope thaj šajipe palo ča-čripe lenđe orturjengo, paćivalimasa ande relativne maškartehmutne thaj nacionalne dokumanturja thaj pozi-tivne kananonske čhinadimasa.

Kamlimata katar Čhavrrikano kurko

Crdipe lesamalimasko majbuh-le ašunimasko pe trubulimata thaj čhavorrenđe orturja;

- sikadipe po udžilipe savo e familija, sikavimasko than, raštra thaj laće institucije inćaren ando le-

samalipe thaj čačaripe ćhavorrenđe orturjengo;

- Prezentacija katar aresarde re-zultaturja;

- Sikadimata katar lačhe prak-sako egzemplarururjengo thaj pha-rimata ando čačaripe čhavrrikane orturjengo;

- Zurjavipe maškar interresor-no thaj intersektorsko khetanimasko bućaripe ando ćerdipe uslovurjengo palo paćivalipe orturjengo thaj opti-malno buhljaripe sa jekh čhavorre-sko;

- Promocija katar aktivna par-ticipacija ando andipe čhinadima-tengo save si phangle palo teljaripe neve inicijativengo thaj akcijengo save anena majlačharipe thenengo čhavorrengo ande Srbija thaj čača-ripe lenđe orturjengo.

Putaripe katar „Dečije nedelje” ando Beočino

Po angluno oktobarosko đes ando Kulturako maškar ando Be-očino multimedijalne sikadimasa putardi si „Dečija nedelja”. O si-kadipe ćerdapes maška kooperacija katar strukovno vinaj Maja Familić thaj šerutni Kulturaće maškaresko Forošće ćheresko Beočin, Biljana Cvjetković Andrić. Participatarja thaj animatorja sas e sikavne Fundo-sšće sikamne thanesko „Jovan Grčić Milenko” Sikadipe sas katar dićhipe piltarimašće bućarimatengo katar kombinovano tehnika (šuko pastelo, tempera, ugljen piltarimašći tehni-ka, akvarel), kaširime maske, vi-tražo – farbome tegle, ramurja pale pilte, kreaticne dekoracije kolažeja thaj naturaće materijalurja. Pašo si-kadipe inćardapes vi o dramatikano sikadipe (zabavne skečurja), đilabi-mašći interpretacija, mothodimata pe dasikani thaj rromani čhib, folk-lorne ćhelimata thaj interaktivno za-bava ando amalipe animatorengo

Maja Familić

Kultura


Pindžarde Rroma

OPTIMIZMO THAJ PAĆIVALIPE ANDO MAJLAČHE THEJARRASlobodan Stojković talo gatisardo fundosko sikavimasko than «Laza Kostić» ando gav Kovilj

thaj prirodno-matematičko smero Gimnazijako «Jovan Jovanović Zmaj» ando Novi Sad ramosarda-pe po Prirodno-matematičko fakulteto ando Beogrado, kotor fizika. Ađes si, sar mothol, po «prago penzijako». Piro profesoresko stažo gatisarela adno Fundosko sikavno than «Svetozar Miletić» ando Titelo, kaj bućarel katar 2006. brš. Te inćarela šajipe palo palutno losaripe, palem losarela sa sar majanglal.

Sikavimatari fizikako, Slobodan Stojković

*Kana džanglan so kamen te bućaren?

- Godova sas ando majangl-luno čhavrrikanipe. Semas but lačho sikavno, «odlikaš» sar mothonas ando Koviljo. Detoto po kamlipe sas manđe e matema-tika. Mungrro sikavno čače sas baro pedagogo. Vo uladamen ande kupe. Sa jekh kupa sas pire šerutnes, kašći bući sas te ažutil sikamnenđe save naj gajda aresimašće ando sićope. Me semas jekh katar lende. Godova sas manđe po kamlipe thaj aska mothodam mungrre bijandimatarneneđe: «Me kamav te avav sikamno.» Ande godoja vrjama kamlemas te avav sikavimatari matematikako, kaj godova laćhe džalas manđe. Sar therdam varesave majneve džanglimata thaj dićhimata, losardem e fizika, , kaj ande

late arakhlem vi e matematika, no vi varesave hasnarimašće džanglimata. Gîndiv kaj, te palem šaj te losarav, palem losarava e fizika, kaj si voj manđe katar baro ažutipe ando sajekh đesutno trajo. Mande e majs-torja či trubun ando ćher, thaj sa e lačhardimata ando mungrro vordon ćerav korkorro.

*Savi sas e reakcija Tumare trujalimatar?

- Mungrre aresimata ando sikavikmasko than sas po kamlipe mungrre bijandimatarnenđe, detot mungrre dejaće, savi kamlisarimava džalas pe bijandimatarnenđe maladimata, so niči sas po butipe, me godova džanav vi andar mungrri peda-gogikani praksa. Bahtardimata sas laćhe po kamlipe, save laćhe čhavorrešće dine e sikavimatarja

majanglal, a aska vi klasoske šerutne. Aska, sar voj motholas, sa e bijandimatarja dikhline ande late, a «lako ilo sas pherdo.»

Mungrro mulo dad, sas đilabimatari, godova sas lešći profesija. Đilabada ande violina. Manđe e muzika sas po kamlipe thaj vi ađes si gajda, paćav kasj si godova genetika. No, o dad zuralimava či kamla te sićelma te vi me đilabav, mothodimasa: «Te dav tu instrumento ande vasta, tu mećhesa e škola. Džasa ando birto.» Sar vo mothoda, bućaripe katar birtosko đilabimatari ande godoja vrjama nisar či sas loko. E dosturja varekana bilačhenas e đilabimatarja. «Aven mate thaj bilačhe, niči pale godova te ašunen godoja šukar, vojvodi-nako đilabipe, no te sikaven kaj si von zurale, kaj inćaren zor», motholas o dad. Đilabimatarja đilabadine sar von mothodine, pe sinija. Sa godova arakhla vi o than po filmo. Dava tumenđe jekh egzemplaro. O filmo ando savo si đilabimatarneneđe moth-odino te džan po akhorako kašt thaj te kotar đilabenm a kova savo mothoda lenđe godova thaj lešće kolege te čhinen godova akhor. Kaja paramiči pe mande mekhla zuralo efekto. Gajda o dad sikada manđe te, sar vo mothoda «Te mekhav godoja bući», te sićivav e škola thaj te godova «nakhavav.»

O dad ramosardama, kana

Foto

: M. K

arad

žić


haćarda mungrro potenci-jalo, ande Gimnazija «Jovan Jovanović Zmaj» ando Novi Sad, savi sas jekh katar elitno gimnazija thaj savi si vi akana palo lačhipe pindžardi ando amaro sićope. Sasma baht kaj e mungrre bijandimatarja džangline thaj haćardineman thaj mungrro interesuipe thaj vortisardinema kaj trubul.

*Sar sas tumaro bu ća ri-masko šelbršutnipe?

- Mungrro angluno bućaripe sas ande Bosna, ande Velika Kladuša. Godova sas, sar kamli-mava mothav, majlačhe thaj majšukarne brša. Šov brša kote bućardem. Tala godova irisar-dama ande pungrre bijandimašće Gardinovce, savenca phan-denma varesavo fatumo. Me sem bijando ande Gardi-novce. Mungrre kote aviline andar trujalipe Šapcosko. Kate trajisardine trin brša. Kana me bijandama sigo đeljam ando Koviljo, gajda kaj me andar kava «gardinovačko» periodo, khanči či dama gođi. No, kana irisardama andar Bosnam sar mothodineman mungrre sikavne andar Koviljo, therdem bućaripe

ando mungrro bijandimasko than. Ande Gardinovci si kotro fundošće sikavne thanesko ando savo me vi ađes bućarav.

Tale godova profesoresko bućaripe ačhadape, thaj avel importantno periodo ando mungrro trajo. Ande godoja vrjama trin droma semas losardo ande Gardinovce palo odborniko thaj sar kasavo semas membro Konsilesko. Varekana inćarda alav Gatisarimasko konsilo, a ađes si Foroksko.

Ande godoja vrjama semas phanglo palo sićope, kaj sem anglal Forosko thagaripe sar koordinatoro palo sićope, sar e žurnalisturja mothon «membro forošće konsilesko udžilo palo sićope.»

Ando 2006. semas džipašerutno ando fundosko sikavimasko ćher ando vi ađes bućarav. Anglal agor manda-tosko, profesori fizikako džal ando bijandimasko than Perlez, kaj therel bući. Gajda kaj me avav po lesko than.

Akana sem anglal e penzija. Siman trin brša džike godova. Gîndiv kaj mungrro egzem-plaro trubul te avel bari zor pala mungrre Rrome. Thaj godova si

kova so ćerelma te avav bahtalo. Losardo sem vi palo šerutno po Savezo ćidimatengo e Rromengo Vojvodinako (SURV). E ideja sas te ćidenpe sa rromane ćidimata, sar avasa majzurale thaj sar khetane gatisarasa amare pharimata thaj te akharas e institucije te ažutin amenđe. No, godova či lundžardape, thaj godoja paramiči, pe mungrri bibaht, akana ačhel. Paćav kaj e situacija, ande majharni vrjama, averčhandelaspe.

*Dal Tumari morćhi sas pharipe Tumenđe?

- Vi ando ciknjaripe, vi krozal sasto mungrro trajo pharipe manđe sas godova kaj e čhavorra ando majangluno ciknjaripe inćaren negativne mothodimata pale Rroma. Godova si ačhadipe varosko po savo e bijandimatarja vazden pire čhavorren. E čhavorra ciknjarimatar daravenpes e Rromenca: «Te na aves lačho avena e Rroma te inđarentut!» , «Ake aven e Rroma porrjarja te inđarentut!» Sa godova sikavel bilačho vazdipe. E čhavorra ando majagluno čhavrrikanipe sićenpe te inćaren bilačhe gîndimata pala Rroma, thaj naj po čuduripe kana godova ačhavelpes vi kasnije, kaj aska sićilo pe godova. Butimasa ašunena e mothodimata sar kaj si: «Me, mekhlen, rromani bući.» «Dikhlen, hanpes sar e Rroma!» Thaj amen sam godola save liparenpes ando negativno konteksto.

But droma sar čhavorro semas viktimo diskriminaci-jako katar mungrre amala andar sikavimasko than, no vi katar varesave sikavimatarja. Akana kana, sar sikavno dikhav kasavo ćerdipe me sigo reaguiv, putardi-

Pindžarde RromaFo

to: M

. Kar

adži

ć


mava. E sikamne butimasa si ando čuduripe kana mothav lenđe kaj sem vi me Rrom, kaj von naštik te haćaren kaj jekj Rrom šaj te avel sikavno. Me aska vaćarav kaj si Rrom sar vi so si o Das jal Ungriko, a majim-portantno si te aves manuš. Buti-masa vi e sikavimatarja inaćren negativne relacije. E Rromen čhon ande maj palune skamije, te bešen korkorre. Haćarav me, kaj si lenđi higijena po butipe bilačhi. Kana dikhav godva me vi aska reaguiv. Akharav e dej Rromnji thj mothav thaj sikavav laće pe godova. Ni manđe naj loko kana ašunav: «No, sikavneja, vo khandel.» Pharo si manđe godova thaj sa aver situ-acije.

Pala godova si importantno te katar ciknjaripe e bijandi-matarja sićon e čhavorra pale pozitivne thaj tolerantne relacije pale averutne thaj averčhande, te či pharaven len e uladimava, nacionosa, paćivalimasa thaj morćhi. Paše bijandimatarja importanti rola ando godova proceso inćaren vi e sikavima-tarja. Kova si bahtarelma thaj so dikhlem, si godova kaj pe majvuče nivelurja sikavimašće, ando maškarutne sikavne thana

thaj majdur pe fakulteturja, kasave slučajurja si sa majcîrra thaj kaj maškar e Rroma thaj arroma therenpes čače amali-mata. Pašo sikavimasko than bari rola ando godova proceso inćaren vi e medije, štampe thaj televizija. Filmurja save ćerenpes trubun te inćaren afir-macija pale Rroma thaj sa kola save si averčhande. Godova si jekhutno varo po savo šaj te averčhandas e pilta.

*Save pharimata dićhern sar majimportantne palo rromano naciono? Sar von trubun te gati-sarenpes?

Gîndiv kaj but areslam. Gavermento thaj raštra teljar-dine te po baripe len sama pe amende. Paćav kaj kasavi praksa villundžarelapes. Pale rroma akana inćaren majlačho, humano, manušalo gîndipe. Godova si kova so e Rroma kamen, kova so kamllinesas duri-matar. Te inćaren paćivalipe, te den lenđe šajipe. Jasno si kaj vi amen jekhutnimasa musaj te las kotor ando rodipe šajimatengo thaj čačaripe ortuimasko pe late. Mungrro koncepto angluni-masko e Rromengo inćarel duvardi, paralelno edukacija.

Sar e Rroma musaj te aven edukuime,, gajda musaj vi e arroma. Ando godova proceso liduj riga musaj te len kotor thaj udžilimašće. Kova so majanglal trubul te averčhandelpe si bilačho odnoso pale amare čheja. But se opral godova te amare čheja či džan majdur ande sikavimašće thana, kaj unsurinpes rano, buti-masa arlilpes lenca thaj godova si kuč varekana, bare love. Či lelpes sama palo lengo fizikano thaj psihikano buhljaripe. Von butimasa či ni pindžarenpes godole čhavrresa. Thaj godova si daravimasko. Gîndiv kaj kana kana si ando pučhipe rromani paramiči ćerelpe vareso bilačho. Intereso individualosko čhutelpes anglal interso rromane nacionosko. Individue uštaven sa anglal peste numaj palo piro intereso, či len sama te ažutin amare Rromenđe save trajin ande mahale, save si ande getoizacija, ispidine pe periferije thaj trajin talo sa jekh minimumo. Si but kasave slučajurja. Me sem numaj jekh katar kola rroma savo dija ando them arromengo. Ađes sima optimizmo, kaj dikhav terne vučesikade Rroma, save haćardine kaj o sićope, si fundo sa jekh fundostar. Me mothav amare Rromenđe kaj amen šaj thaj kaj si fundo te džas ande sikavne thana, te sićos, kaj po godova varo avasa majzurale thaj inćarasa korkorropaćivalipe, e manuša majlačhe dićhena pe amende, sa e vudara avena putarde amenđe, majloće inćarasa o pharo tradi-cionallizmo, relacije save inćaren arroma pala amende. Te šaj te čhudas e skepsa pala amende kaj sam amen e forutne dujte jal trite rîndosko.

Dragana Dimitrov

Pindžarde RromaFo

to: M

. Kar

adži

ć


Documents

ANGLOMOTHODIPE 21/romski.pdf · thaj vršnjačko nasilje», savi si inkladini ando 2012. brš. E ... - Informatika thaj e mediji informatičko, ... - Sport thaj rekreacija fudbal,