1

-2/10

SPOLJNOTRGOVINSKA ARBITRAA pri Privrednoj komori Srbije, arbitar pojedinac [], sa zapisniarkom [], u sporu po tubi tuioca [], Srbija, koga po punomoju u spisima zastupa adv. [], protiv tuenog [], Bosna i Hercegovina, bez punomonika, radi isplate duga po osnovu cene sa zateznom kamatom, vrednost predmeta spora 7.600, 00 EUR, po sprovedenom postupku, dana 4. aprila 2011. donosi sledeu

O D L U K U

1. USVAJA SE tubeni zahtev tuioca [], Srbija protiv tuenog [], Bosna i Hercegovina, te se tueni obavezuje da tuiocu isplati iznos od 7.600 EUR na ime neisplaenog dela cene sa zateznom kamatom na ovaj iznos obraunatoj po referentnoj kamatnoj stopi Centralne evropske banke, na godinjem nivou, poev od 13. 08. 2008 pa do dana isplate, a u roku od 15 dana od dana prijema ove odluke

2. OBAVEZUJE SE tueni da tuiocu plati trokove arbitranog postupka u iznosu od 199.770,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema ove odluke.

O B R A Z L O E NJ E

I NADLENOST SPOLJNOTRGOVINSKE ARBITRAE ZA ODLUIVANJE U SPORU; UTVRIVANJE POSTOJANJA I PUNOVANOSTI ARBITRANOG SPORAZUMA

1. Tuilac je u tubi podnetoj 10. marta 2010. Spoljnotrgovinskoj arbitrai pri Privrednoj komori Srbije istakao da je Ugovorom br. 502-467, koji je zakljuio sa tuenim 5. 06. 2008., predvieno da je za reavanje sporova u vezi sa izvrenjem ovog ugovora nadlena spoljnotrgovinska arbitraa zemlje izvoznika, to u konkretnom sluaju znai da je odreena nadlenost Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Srbije.

2. Sekretarijat Arbitrae je 18. oktobra 2010. uputio tuenom tubu sa prilozima na odgovor i obavestio ga da je rok za dostavljanje odgovora 30 dana od dana prijema tube, u skladu sa lanom 30. st. 7. i 31. st. 1. i st. 2 Pravilnika o spoljnotrgovinskoj arbitrai pri Privrednoj komori Srbije (dalje u tekstu: Pravilnik STA). Tubu poslatu DHL slubom primio je zakonski zastupnik tuenog 12. novembra 2010.

3. Tueni nije dostavio odgovor na tubu u ostavljenom roku. S obzirom na to, predmet je iznet pred Predsednitvo Arbitrae u uem sastavu da bi utvrdilo da li je u ispravama koje je podneo tuilac sadran sporazum o nadlenosti Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Srbije. Predsednitvo sastavljeno od [] na sednici odranoj 25. januara 2011, utvrdilo je da se arbitrani sporazum nalazi u ispravama spora izmeu tuioca i tuenog i da je sadran u lanu 7. Ugovora br. 502-467 od 5. 06. 2008.

2

4. lan 7. Ugovora br. 502-467 od 5. 06. 2008, koji je tuilac priloio uz tubu glasi: Ugovorne strane su saglasne da eventualne sporove iz ovog Ugovora reavaju sporazumno, a u suprotnom iste e reavati pred spoljno trgovinskom arbitraom Privredne komore zemlje Izvoznika. Ugovorne strane, oznaene u Ugovoru kao izvoznik i uvoznik, sporazumele su se u ovoj odredbi da reavanje svih sporova koji nastanu iz Ugovora povere institucionalnoj, meunarodnoj, trgovinskoj arbitrai u zemlji u kojoj izvoznik ima sedite. Poto izvoznik, [], ima sedite u Republici Srbiji, to znai da su se strane saglasile da za odluivanje u njihovom sporu bude nadlena Spoljnotrgovinska arbitraa pri Privrednoj komori Srbije.

5. Arbitrani sporazum koji u obliku arbitrane klauzule postoji u lanu 7. Ugovora br. 502-467 od 5.06. 2008. ispunjava uslove koji se Zakonom o arbitrai Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 46/06) i Pravilnikom STA trae za punovanost arbitranog sporazuma: 1) sporazum je zakljuen u pismenoj formi, u ispravi o ugovoru koju su ugovorne strane potpisale, to proizlazi iz Ugovora br. 502- 467 potpisanog od zakonskog zastupnika izvoznika, tuioca u sporu i zakonskog zastupnika uvoznika, tuenog u sporu, tako da je ispunjen formalan uslov za njegovu punovanost predvien lanom 12. Zakona o arbitrai i lanom 13. Pravilnika STA; 2) sporazum je arbitrabilan, jer se tie spora o potraivanju na isplatu cene, kojim stranke mogu slobodno da raspolau. Za tu vrstu spora nije predviena iskljuiva nadlenost suda, ime je ispunjen materijalni uslov za punovanost arbitranog sporazuma propisan u lanu 5. st. 1. Zakona o arbitrai; 3) arbitrani sporazum je postignut izmeu pravnih lica koja su u momentu zakljuenja ugovora, iz koga je proistekao spor, imali sposobnost da budu stranke u postupku, prema pravilima parninog postupka ( l. 5. st. 3. Zakona o arbitrai).

6. Na osnovu napred navedenog i dokaza koji se nalaze u predmetu utvreno je da je Spoljnotrgovinska arbitraa pri Privrednoj komori Srbije nadlena da postupa u ovom sporu.

II IMENOVANJE ARBITRA

1-5. []

6. Iz napred navedenog proizilazi da je arbitraa uredno konstituisana u skladu sa lanom 21. st. 3. Pravilnika STA.

III MERODAVNO PROCESNO I MATERIJALNO PRAVO

1. U arbitranoj klauzuli sadranoj u lanu 7. Ugovora, ugovorne strane su se sporazumele da e sporove koji nastanu iz ugovora reavati pred spoljno trgovinskom arbitraom Privredne komore zemlje izvoznika, ali nisu odredile merodavno procesno i materijalno pravo.

2. Arbitar je u ovoj pravnoj stvari primenio odredbe o arbitranom postupku iz Pravilnika STA, a na osnovu lana 45. st. 1. istog Pravilnika i u pitanjima postupka koja ovim odredbama nisu ureena, propise Zakona o parninom postupku Republike Srbije (Slubeni glasnik, br. 125/04).

3. S obzirom da se radi o pravnoj stvari u kojoj ugovorne strane nisu odredile materijalno pravo koje treba primeniti za meritum spora, arbitar je merodavno pravo utvrivao na osnovu Zakona o

3

arbitrai i Pravilnika STA. U tom sluaju, prema Zakonu o arbitrai (lan 50. st. 3.) arbitrani sud odreuje kao merodavno ono pravo ili pravna pravila na koje upuuju koloziona pravila koje smatra prikladnim. Prema Pravilniku STA (lan 48. st. 2.), kao merodavno materijalno pravo moe biti odreeno pravo ili pravna pravila na koje upuuju kolizione norme iju primenu arbitar pojedinac smatra najprikladnijim. Arbitar je prilikom utvrivanja prikladnog materijalnog prava poao od toga da je izmeu tuioca i tuenog zakljuen ugovor o prodaji i da prodaja ima meunarodni karakter, jer stranke imaju svoja mesta poslovanja na teritorijama razliitih drava. Imajui u vidu da je mesto poslovanja tuioca, prodavca u ugovoru, u Srbiji, a mesto poslovanja tuenog, kupca u ugovoru, u Bosni i Hercegovini i da pravila Konvencije UN o ugovorima o meunaradnoj prodaji robe (u daljem tekstu: Beka konvencija) vae u obe drave (prema podacima dostupnim na adresi http://www.uncitral.org/uncitral/en/uncitral_texts/sale_goods/1980CISG_status.html u Srbiji od 27. aprila 1994., na osnovu sukcesije, a u Bosni i Hercegovini od 6.03. 1992., takoe na osnovu sukcesije) arbitar je naao da su jednoobrazna pravila Beke konvencije najprikladnija da budu primenjena kao merodavno materijalno pravo po kome e biti reeni sporni odnosi izmeu ugovornih strana u ovoj pravnoj stvari.

IV ARBITRANI POSTUPAK

1. Tuilac je podneo tubu 1. 03. 2010 koja je u Arbitrai primljena 10. marta 2010. Registracione trokove uplatio je 19. 03. 2010., a arbitrane trokove 15.10. 2010. godine.

2. Tuba sa prilozima dostavljena je tuenom na odgovor 12. novembra 2010. Tueni nije odgovorio na tubu, niti se izjanjavao o imenovanju arbitra, iako su mu uredno, prema Pravilniku STA, dostavljeni tuba sa pozivom da na nju odgovori i obavetenje o imenovanju arbitra.

3. Sekretarijat Arbitrae uputio je strankama poziv da uestvuju na usmenoj raspravi zakazanoj za 4. april 2011, koji je punomonik tuioca primio 12. marta 2011. Poziv tuenom poslat je posrestvom DHL slube i potanskom preporuenom poiljkom. Iz izvetaja potonoe, ispisanog rukom i parafiranog na poleini poiljke koja je 1. aprila 2011. vraena Arbitrai, arbitar je utvrdio da je dostava pokuana, ali da tueni nije zateen na adresi koja je u Ugovoru oznaena kao njegovo poslovno sedite i na kojoj je primio tubu, te da tueni nije traio predaju poiljke, iako mu je na istoj adresi ostavljeno obavetenje da je moe podii.

4. Usmenoj raspravi koja je odrana 4. aprila 2011 pristupio je samo punomonik tuenog. Arbitar je utvrdio da je tueni uredno pozvan, jer mu je poziv upuen na poslednju poznatu potansku adresu, u skladu sa lanom 34. st. 1., 2. i 3. Pravilnika STA, i odluio da se rasprava odri u njegovom odsustvu, imajui u vidu odredbu lana 37. st. 6. Pravilnika STA, te dosadanju praksu Spoljnotrgovinske arbitrae u slinim sluajevima.

5. U dokaznom postupku arbitar je sasluao punomonika i izveo dokaze itanjem dokumenata koji su podneti uz tubu i priloeni na usmenoj raspravi.

6. Punomonik tuioca je na raspravi podneo trokovnik prema kome ukupni trokovi tuioca iznose 199.770,00 din. Od toga trokovi za sastav tube su 25.000 din, za zastupanje punomonika na usmenoj raspravi 26.250,00 din i trokovi arbitrae 148.520,00 din.

4

V TUBENI ZAHTEV

1. Tuilac je u tubi naveo da je kao izvoznik zakljuio sa tuenim, kao uvoznikom, ugovor na osnovu koga se obavezao da mu isporui dva viljukara istog tipa, a tueni da mu za uzvrat plati cenu od 25. 100, 00 evra. Ugovorom je bilo predvieno da 50 posto ove cene bude plaeno unapred, pre predaje viljukara, a ostatak u roku od 60 dana od datuma isporuke. Tuilac je istakao da je svoju obavezu izvrio u potpunosti, dok je tueni isplatio samo deo cene u iznosu od 17. 500, 00 evra. Preostali deo od 7. 600, 00 evra nije platio. Predmet tubenog zahteva postavljenog u tubi je ovaj iznos. U rei na usmenoj raspravi tuilac je ostao pri tubenom zahtevu i injeninim navodima tube, dodajui da tuenik nije prigovorio na kvalitet isporuene robe i da je pre podnoenja tube pismeno opomenut da plati iznos koji duguje.

2. Pored neisplaenog dela cene, tuilac je tubom traio da mu tueni isplati kamatu na iznos od 7. 600, 00 evra, obraunatu prema kamatnoj stopi Evropske centralne banke za depozite na godinjem nivou poev i to poev od 13. 08. 2008. godine pa do dana isplate. U rei na usmenoj raspravi precizirao je da kamatu trai od ovog datuma, jer je to prvi dan posle dana kada je istekao rok od 60 dana od datuma isporuke viljukara, do kog je tueni po ugovoru bio duan da isplati celokupnu cenu.

3. Tuilac je traio naknadu svih trokova prouzrokovanih voenjem arbitranog postupka po trokovnku koji je priloio i koji se nalazi u spisima predmeta.

4. Kao dokaz za svoje navode tuilac je uz tubu priloio Ugovor br. 502-467 od 5. juna 2008. godine, fakturu [], br. 502 467 od 10. juna 2008 na ime [] na iznos od 25. 100 evra, jedinstvenu carinsku ispravu br. 384/110608 od 11. juna 2008. za dva komada viljukara. Na usmenoj raspravi tuilac je kao dokaze priloio nalog od 11. juna 2008. za naplatu 5500 evra u korist rauna [], zaveden kod [] pod brojem 11 od 18. juna 2008, nalog od 12.06. 2008. za naplatu 5000 evra u korist rauna [], zaveden pod brojem 11 od 18. juna 2008, nalog od 5. Septembra 2008 za naplatu 7000 evra korist rauna [], zakljunicu - otpremnicu [] br. EV111-I od 11. juna 2008 na ime kupca [], pismenu opomenu pred tubu koju je preporuenom poiljkom uputio [] 12. novembra 2009 sa potvrdom pote o prijemu prijemu poiljke 16. novembra 2009.

5. Tuenik nije odgovorio na tubu, niti je osporio tubeni zahtev. Na usmenu raspravu odranu 4. aprila 2011. nije pristupio.

VI INJENINO STANJE I DOKAZI

1. Arbitar je injenino stanje utvrdio na osnovu podnetih pismenih dokaza za koje je smatrao da su dovoljni da bi se donela odluka. Pri tom je imao u vidu da tueni nije izneo sredstva svoje odbrane, da nije odgovorio na tubu, niti je uestvovao na usmenoj raspravi na kojoj je mogao da se izjasni o tome da li priznaje ili osporava tubeni zahtev. Zbog toga je, ocenjujui dokaze, uzeo u obzir i prigovore koje bi tueni eventualno mogao staviti, kreui se u granicama koje postavljaju pravila o teretu dokazivanja.

2. Arbitar je na osnovu itanja isprave o Ugovoru br. 502 467 koju su ugovorne strane sastavile 5. juna 2008. utvrdio da je izmeu stranaka zakljuen ugovor o prodaji, da je ugovorom tuilac,

5

kao prodavac, preuzeo obavezu da tuenom, kao kupcu, isporui dva viljukara tipa CPCD 30 FB i da je isporuka trebalo da bude izvrena franko fabrika (EXW) [], a da se tueni obavezao da tuiocu isplati cenu u iznosu od 25 100 evra. U pogledu naina isplate ugovoreno je da se izvri u delovima. Prvi deo u iznosu od 50 posto cene tueni je trebalo da plati unapred, pre isporuke, a drugi deo od 50 posto, u roku koji je isticao ezdestog dana od datuma isporuke.

3. Arbitar je ustanovio da je tuilac u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu jer je isporuio viljukare koji su bili njen predmet. Do takvog zakljuka doao je ocenjujui zasebno i u celini dokaze izvedene itanjem zakljunice - otpremnice, fakture i jedinstvene carinske isprave. Ove isprave dokazuju da su viljukari transportovani i ocarinjeni. Arbitar je utvrdio da tueni nije imao prigovor na kvantitet ili kvalitet primljene robe (posle prijema robe on je izvrio isplatu 7000 evra prema, prema nalogu za naplatu od 5. septembra 2010.). Takoe, arbitar je utvrdio, ocenjujui svaki za sebe i u celini sa drugim dokaze izvedene itanjem naloga za naplatu od 11. juna i 12. juna i 5. septembra 2008. da je tuenik na ime cene isplatio tuiocu 17. 500 evra. Neisplaeni deo cene koja je ugovorena, u iznosu od 7600 evra, jednak je visini tubenog zahteva tuioca.

VII RAZLOZI ZA ODLUKU O TUBENOM ZAHTEVU

1. Iz injeninog stanja utvrenog pod VI 1, 2 i 3 proizlazi da tueni, kao kupac, nije isplatio tuiocu, kao prodavcu, 7600 evra i da je time povredio svoju obavezu iz ugovora o meunarodnoj prodaji robe. Tuilac ima pravo da od tuenika zahteva isplatu tog iznosa. Naime, prema pravilu iz lana 62. Beke konvencije, ako kupac ne ispuni obavezu isplate cene koju ima na osnovu ugovora odnosno ove Konvencije (l. 61 Beke konvencije), prodavac ima pravo da zahteva isplatu cene. S obzirom na ovo pravilo, tubeni zahtev tuioca za isplatu iznosa od 7600 evra je osnovan.

2. Iz napred utvrenih injenica proistie i da tueni nije isplatio cenu do isteka roka od 60 dana, koji je poeo da tee od 12. juna 2008., datuma kada je primio isporuku oba viljukara. Na dan isteka ovog roka, 12. avgusta 2008., kada je dospela obaveza tuenog iz Ugovora od 5. 06. 2008., tueni je dugovao tuiocu na ime cene jo 14 600 evra. Od sledeeg dana, 13. 08. 2008., nalazio se u docnji. Prema pravilu iz lana 78. Beke konvencije, ako jedna strana ne plati cenu ili neki drugi iznos sa kojim je u zaostatku, druga strana ima pravo na kamatu na takav iznos. Imajui u vidu ovo pravilo, zahtev tuioca za isplatu kamate je osnovan. Pravo na kamatu iz ovog lana je pravo na zateznu kamatu.Tuilac bi, s obzirom da je druga stranka od 13. avgusta 2008 u zaostatku odnosno u zadocnjenju sa isplatom 14 600 evra, imao pravo da zahteva kamatu na taj iznos. Meutim, poto je tueni 5. septembra 2008. isplatio 7000 evra, ime je iznos od 14 600 evra umanjen na sumu od 7600 evra, tuilac je pravo na kamatu opredelio prema veliini ove sume. Imajui u vidu odluke donete u praksi Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Srbije kojima je reavano u sporovima povodom zahteva za isplatu kamata zbog zadocnjenja u ispunjenju obaveze na plaanje cene, arbitar je utvrdio da je osnovan zahtev tuioca da kamatna stopa, po kojoj e se obraunati visinu kamate koju tuenik duguje tuiocu zbog zadocnjenja od 13. avgusta 2008. pa do dana isplate, u ovom sluaju treba da bude referentna kamatna stopa Centralne evropske banke na godinjem nivou.

6

3. U toku postupka utvreno je da je tuilac zbog voenja postupka imao trokove koje sainajvaju registracioni trokovi (19. 948 din.), arbitrani trokovi (135. 416 din.), trokovi za sastavljanje tube (25 000 din.) i trokovi zastupanja na roitu od strane advokata (26. 250 din.) u ukupnom iznosu od 206 614 dinara. Tuilac je u tubi traio da mu budu nadoknaeni svi trokovi prouzrokovani voenjem arbitranog postupka, a u trokovniku dostavljenom Arbitrai na usmenoj raspravi, precizirao je da oni iznose 199. 770, 00 din. Na osnovu odredbe iz lana 149. st. 1. Zakona o parninom postupku, stranka koja u celini izgubi parnicu duna je da protivnoj strani naknadi trokove. S obzirom da je u ovom sporu tuilac u celini uspeo, da je njegov tubeni zahtev osnovan, arbitar je usvojio i zahtev tuioca da mu tueni naknadi trokove u iznosu odreenom u trokovniku.

VIII KONANOST ODLUKE

Na osnovu lana 64. st.1 Zakona o arbitrai i lana 56. st.1. Pravilnika STA ova odluka je konana i protiv nje ne moe biti izjavljena alba. Prema strankama ona ima dejstvo pravnosnane presude redovnog suda.

Arbitar pojedinac

[]