Prva oslobađajuća aktivnost: darežljivost

Darežljivost otvara svaku situaciju. Svet je pun spontanog bogatstva, ali koliko kod da je muzika dobra, ako niko ne igra, neće biti ni žurke. Darežljivost je toliko važna, jer ako niko ništa svoje ne deli sa drugima, ništa značajno se neće ni dogoditi. U Budino vreme ljudi su bili mnogo manje komplikovani nego danas i nisu imali neverovatne mašine da rade za njih. U to vreme, darežljivost je često bila usmerena na materijalna dobra, bila je pitanje pomaganja drugima da prežive, staranja da imaju dovoljno da jedu. Danas, u slobodnom i neprenaseljenom delu sveta, to nije slučaj - ljudi obično umiru od previše masnoće oko srca. Usled nejasnog razmišljanja, ljudi razvijaju unutrašnje probleme kako se spoljašnji smanjuju, i počinju da se osećaju usamljenim i nesigurnim. Umesto da se brinu o egzistencijalnim problemima, oni razvijaju složene unutarnje živote, a mnogi nikada nisu okusili radost svoje fizičke slobode.

Zbog toga se na Zapadu i u delovima Azije u kojima materijalnih dobara ima u izobilju, darežljivost odnosi pre svega na emotivni nivo. To znači deliti svoju snagu, radost i ljubav sa drugima, iz nadličnih nivoa sa kojih nema "pada na dole". Ako neko dobro meditira i prodre u neuslovljenja stanja uma, nema kraja dobru koje može preneti drugima. Deliti svoju konačnu uverenost, najbolji je od svih poklona - pružati bićima svoju toplinu - i iako ne možemo poneti kola ili slavu u grob, nije sve izgubljeno smrću. Kvaliteti razvijeni tokom prethodnih života, lako se ponovo otkrivaju u sledećim, a ni jedno bogatstvo se ne prenosi direktnije iz jednog života u drugi od radosne energije. Isplati se "cediti sok" iz života, tako da nekoliko mantri ili prostracija više, nešto više ljubavi za svog partnera nego obično, ne samo da nam daju snagu ovde i sada, već ubrzavaju prosvetljenje. Kao što je već rečeno, najbolje i jedino trajno bogatstvo koje je moguće podariti drugima je uvid u njihovu neuslovljenu suštinu. Ali, kako to da izvedemo? Kako da drugima pokažemo njihovo unutarnje savršenstvo? Najbolje ogledalo predstavljaju Budina učenja i zato ni jedna aktivnost nije korisnija od stvaranja meditacionih centara. Praktična mudrost koju centri prenose upoznaje mnoge sa jasnom svetlošću njihove svesti i  tako utisnuto "seme" klijaće tokom svih budućih života sve do prosvetljenja. Iako mnogi koji su usmereni ka rešavanju društvenih problema tvrde da su takva učenja luksuz i da je potrebno ljudima dati prvo nešto da jedu, to nije istina. Ima dovoljno prostora za obe stvari - kada um funkcioniše dobro, stomak će bolje variti hranu i možda će tada biti shvaćeni razlozi za rađanje manje dece. U svakom slučaju, telo će nestati, dok se um nastavlja.