28112014 STRATEGIJA RAZVOJA eUPRAVE - kombeg.org.rs · 6.1.3 Успостављени основни електронски регистри повезани са другим информационим

ССССТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ЕА РАЗВОЈА ЕА РАЗВОЈА ЕА РАЗВОЈА ЕУУУУПРАВЕ ПРАВЕ ПРАВЕ ПРАВЕ

У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

ЗА ПЕРИОД ЗА ПЕРИОД ЗА ПЕРИОД ЗА ПЕРИОД 2015201520152015....----2018201820182018....

РАДНА ВЕРЗИЈАРАДНА ВЕРЗИЈАРАДНА ВЕРЗИЈАРАДНА ВЕРЗИЈА

Стратегија развоја еУправе у Републици Србији за период 2015 Стратегија развоја еУправе у Републици Србији за период 2015 Стратегија развоја еУправе у Републици Србији за период 2015 Стратегија развоја еУправе у Републици Србији за период 2015 ---- 2018201820182018

2/40

СадржајСадржајСадржајСадржај

1.1.1.1. УВОДУВОДУВОДУВОД ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 4444

1.1 ЦИЉЕВИ ............................................................................................................................................................ 4

2.2.2.2. МЕТОДОЛОГИЈА КОРИШЋЕМЕТОДОЛОГИЈА КОРИШЋЕМЕТОДОЛОГИЈА КОРИШЋЕМЕТОДОЛОГИЈА КОРИШЋЕНА ЗА ДЕФИНИСАЊЕ СТРНА ЗА ДЕФИНИСАЊЕ СТРНА ЗА ДЕФИНИСАЊЕ СТРНА ЗА ДЕФИНИСАЊЕ СТРАТЕГИЈЕАТЕГИЈЕАТЕГИЈЕАТЕГИЈЕ ................................................................................................................................................................................................................................................................................ 7777

2.1 СТРАТЕШКЕ ОБЛАСТИ .......................................................................................................................................... 7

3.3.3.3. ААААНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊААЊААЊААЊА............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 8888

3.1 ОЦЕНА У ОБЛАСТИ ТЕХНОЛОГИЈЕ ......................................................................................................................... 10

3.1.1 Успостављање система националних регистара, класификација и структуирање

података .............................................................................................................................................. 10

3.1.2 Електронска размена података ....................................................................................................... 12

3.1.3 Информационо-комуникациона инфраструктура ........................................................................... 12

3.2 ПРОЦЕНА У ДОМЕНУ ОБУКЕ ................................................................................................................................ 13

3.3 ОЦЕНА У ДОМЕНУ ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУШТВА ..................................................................................................... 14

3.4 ОЦЕНА У ДОМЕНУ РЕГУЛАТИВЕ ............................................................................................................................ 15

3.5 ОЦЕНА У ДОМЕНУ УПРАВЉАЊА ........................................................................................................................... 16

3.6 ОЦЕНА У ДОМЕНУ ОРГАНИЗАЦИОНЕ КУЛТУРЕ ........................................................................................................ 16

3.7 ОЦЕНА СПРОВОЂЕЊА СТРАТЕГИЈЕ....................................................................................................................... 16

4.4.4.4. ГЛАВНИ ЕЛЕМЕНТИ СТРАГЛАВНИ ЕЛЕМЕНТИ СТРАГЛАВНИ ЕЛЕМЕНТИ СТРАГЛАВНИ ЕЛЕМЕНТИ СТРАТЕГИЈЕ РЕФОРМЕ ЈАВНЕТЕГИЈЕ РЕФОРМЕ ЈАВНЕТЕГИЈЕ РЕФОРМЕ ЈАВНЕТЕГИЈЕ РЕФОРМЕ ЈАВНЕ УПРАВЕУПРАВЕУПРАВЕУПРАВЕ ........................................................................................................................................................................................................................................................................................ 17171717

4.1 ВИЗИЈА ЈАВНЕ УПРАВЕ ИЗ УГЛА ЕУПРАВЕ ............................................................................................................. 18

4.2 СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ И ЊИХОВ ОДНОС СА РЕФОРМСКИМ ЦИЉЕВИМА ЈАВНОГ СЕКТОРА ............................................ 18

4.2.1 Веза између стратешких циљева реформе јавне управе и еУправе ........................................... 21

5.5.5.5. НАЧЕЛАНАЧЕЛАНАЧЕЛАНАЧЕЛА ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 24242424

5.1 ОПШТА НАЧЕЛА ................................................................................................................................................. 24

5.1.1 Првенство начела .............................................................................................................................. 24

5.1.2 Општи речник и терминологија ........................................................................................................ 25

5.2 НАЧЕЛА У ВЕЗИ СА ТЕХНОЛОГИЈОМ ...................................................................................................................... 25

5.2.1 Контрола техничке разноврсности .................................................................................................. 25

5.2.2 Приступ заснован на моделу (Model Driven Approach - MDA) ....................................................... 26

5.2.3 Одговарајући пакет софтверских компоненти ................................................................................ 27

5.2.4 Отворена решења .............................................................................................................................. 27

5.2.5 Сервисна оријентација ...................................................................................................................... 28

5.2.6 Подаци су вредност коју треба делити ............................................................................................. 29

5.2.7 Безбедност података ......................................................................................................................... 29

5.3 НАЧЕЛА ОБУКЕ .................................................................................................................................................. 30

5.3.1 Одговарајуће обуке за све ................................................................................................................ 30

5.4 НАЧЕЛА ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУШТВА ................................................................................................................... 31

5.4.1 Доступност за све ............................................................................................................................... 31

5.5 НАЧЕЛА ФИНАНСИРАЊА ..................................................................................................................................... 32

5.5.1 Потреба узимања у обзир трошкова рада ...................................................................................... 32

5.6 НОРМАТИВНА И РЕГУЛАТОРНА НАЧЕЛА ................................................................................................................. 32


3/40

5.6.1 Стабилна и одговарајућа законска подлога .................................................................................... 32

5.7 НАЧЕЛА УПРАВЉАЊА ......................................................................................................................................... 33

5.7.1 Управљање услугама које се заснивају на информационим технологијама .............................. 33

5.7.2 Економије размера ........................................................................................................................... 34

5.7.3 Обезбеђивање континуитета пословања ........................................................................................ 35

5.8 НАЧЕЛА КУЛТУРЕ ............................................................................................................................................... 35

5.8.1 Сарадња институција јавне управе .................................................................................................. 35

5.9 НАЧЕЛА ИЗВОЂЕЊА СТРАТЕГИЈЕ ЕУПРАВЕ ........................................................................................................... 36

5.9.1 Контрола извођења Стратегије развоја еУправе ........................................................................... 36

5.9.2 Усклађивање пројеката и Стратегије еУправе ............................................................................... 36

5.9.3 Управљање пројектима ..................................................................................................................... 37

5.9.4 Ангажовање заинтересованих страна ............................................................................................ 37

6.6.6.6. АКЦИОНИ ПЛАНАКЦИОНИ ПЛАНАКЦИОНИ ПЛАНАКЦИОНИ ПЛАН ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 38383838

6.1 РЕЗУЛТАТИ КОЈЕ ЈЕ ПОТРЕБНО ПОСТИЋИ.............................................................................................................. 39

6.1.1 Координисано управљање развојем еУправе уз успостављање институционалног и

заокруживање правног оквира ........................................................................................................ 39

6.1.2 Успостављена интероперабилна комуникација између различитих сервиса

информационих система органа државне управе, територијалне аутономије и

јединица локалне самоуправе .......................................................................................................... 39

6.1.3 Успостављени основни електронски регистри повезани са другим информационим

системима државних органа, територијалне аутономије и јединица локалне

самоуправе ......................................................................................................................................... 39

6.1.4 Развој нових функционалности и успостављене електронских услуга и сервиса на

Националном порталу еУправе ........................................................................................................ 39

6.1.5 Усавршавање запослених у државној управи у области ИКТ-а .................................................... 39

6.1.6 Обезбеђивање отворене управе ..................................................................................................... 39

7.7.7.7. АНЕКСАНЕКСАНЕКСАНЕКС ........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 40404040

7.1 Скраћенице ......................................................................................................................................... 40


4/40

1.1.1.1. УУУУВОДВОДВОДВОД

Стратегија развоја еУправе дефинише основне циљеве, начела и приоритете унапређења стања

електронске управе. Акциони план који се доноси на основу Стратегије обухвата активности, носиоце

активности, рокове за реализацију, индикаторе успеха и финансијска средства неопходна за остварење

сваке од активности. Стратегија се заснива на усвојеним опредељењима Владе који се односе на развој

информационог друштва и реформу државне управе садржаних у Стратегији развоја информационог

друштва у Републици Србији и Стратегији реформе јавне управе у Републици Србији.

Важан елемент Стратегије је омогућавање грађанима да се јавне услуге, у што већој мери, користе

посредством интернета и то преко националног Портала еУправа (који се налази на адреси

www.euprava.gov.rs) који ће представљати јединствену тачку приступа и магистралу за комуникацију са

осталим порталима и системима државних органа који тренутно пружају електронске сервисе као што су

еПорези, АПР, царина итд. Остваривање права кроз компликоване управне поступке потребно је

поједноставити. Уз комплетне, јасне и на интернету лако доступне информације о услугама, потребно је

обезбедити висок ниво софистицираности што већег броја услуга и тиме остварити ефикасну електронску

управу.

1.1 ЦЦЦЦИЉЕВИИЉЕВИИЉЕВИИЉЕВИ

Општи циљеви Стратегије су: повећање задовољства корисника јавним услугама, смањење терета

администрације за привредне субјекте и грађане, повећање ефикасности јавне управе употребом

информационо-комуникационих технологија, национална и прекогранична интероперабилност (посебно са

земљама ЕУ), повећање транспарентности и одговорности рада, јачање партиципације грађана у

демократском одлучивању, заштита приватности података о личности и висок ниво безбедности, подршка

и промовисање напредне, одрживе, свеобухватне и кориснички оријентисане електронске управе која ће

бити подршка успостављању економије базиране на знању.

Стратегијом се наглашава значај коришћења националног Портала еУправа, развој интегрисаних

електронских услуга и обједињавање постојећих услуга других државних органа кроз јединствену тачку

приступа (на Порталу) водећи рачуна о највишем могућем нивоу безбедности и приватности података.

Циљеви Стратегије су и успостављање чврстих механизама координације који ће омогућити хармоничан

развој и функционисање електронске управе, као и заокруживање законског оквира и процедура за

развој електронске управе.

Планиране промене у јавној управи требало би да се одражавају у конкретним иницијативама и кроз

усклађивање са другим државним Стратегијама, пре свих са Стратегијом реформе јавне управе у РС1.

Стратегија се састоји од следећих поглавља:

1 „Сл. гласник РС“ бр. 9/14 , 42/14 – исправка


5/40

1. МетодологијМетодологијМетодологијМетодологијееее коришћенкоришћенкоришћенкоришћенееее за дефинисање за дефинисање за дефинисање за дефинисање СтратегијСтратегијСтратегијСтратегијееее - описује терминологију и приступ коришћен за

дефинисање Стратегије. Садржи опис методолошких корака и разне области стратешких приступа.

2. Анализе постојећег стањаАнализе постојећег стањаАнализе постојећег стањаАнализе постојећег стања - описује кратку евалуацију постојећих иницијатива и еУправе уз оцену

стратешких области.

3. ГлавниГлавниГлавниГлавнихххх елелелелемената емената емената емената СтратегијСтратегијСтратегијСтратегије реформе јавне управее реформе јавне управее реформе јавне управее реформе јавне управе - описује главне циљеве и стратешке правце

Стратегије реформе јавне управе.

4. ВизијВизијВизијВизијееее еУправеУправеУправеУправееее - описује крајњу тачку којој се тежи оквиру временског оквира Стратегије.

5. СтратешкиСтратешкиСтратешкиСтратешких циљевах циљевах циљевах циљева и њихови њихови њихови њиховогогогог односодносодносодносаааа према реформским циљевима јавне управепрема реформским циљевима јавне управепрема реформским циљевима јавне управепрема реформским циљевима јавне управе - описује групу

циљева еУправе у хијерархији циљева услуга, оперативних циљева, циљева учења и развоја и

финансијских циљева.

6. ПринципаПринципаПринципаПринципа - описује главне принципе извршења Стратегије, развоја услуга и ИТ операција. Принципи

служе као водич за одлуке у поменутим областима.

7. АкционАкционАкционАкционогогогог ппппланланланланаааа - описује стратешке поступке које треба извршити како би се постигли стратешки

циљеви. Поступци су представљени у складу са очекиваним резултатима предвиђених активности,

дефинисаним роковима и носиоцима.

Задаци које је потребно остварити до 2018. године су:

• 30% грађана користи услуге еУправе,

• 85% привредних субјеката користи услуге еУправе,

• електронске услуге расположиве су како за кориснике у Републици Србији, тако и за

кориснике у иностранству.

Кључни приоритети даљег развоја еУправе су:

1. Заокруживање стратешког и законодавног оквира кроз следеће активности:

Измене: Закона о општем управном поступку2, Закона о државној управи3, Закона о локалној

самоуправи4, Закона о заштити података о личности5, Закона о слободном приступу

информацијама од јавног значаја6, Закона о информационом систему РС7, Закона о

архивској грађи8, Закона о привредним друштвима9, Закона о републичким

административним таксама10, Законa о информационом систему органа и организација

СРЈ11, Законa о јединственом регистру становништва12, Законa о полицији13, Законa о

пребивалишту и боравишту грађана14 и усклађивање са међународном регулативом;

2 „Сл. лист СРЈ“, бр. 33/97 и 31/2001 и Сл. гласник РС, бр. 30/2010 3 „Сл. гласник РС“, бр.79/05,101/07,95/10 4 „Сл. гласник РС“, бр.129/07 5 „Службени гласник РС“, бр. 97/08 од 27.10.2008. године, 104/09 - др. Закон 68/2012- одлука УС и 107/2012 6 „Сл. гласник РС“, бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 7 „Службени гласник РС", број 12/96 8 „Сл. лист СРЈ“, бр. 12/98 и 13/98 9 „Сл. гласник РС ", бр. 36/2011, 99/2011 и 83/2014 - др. закони 10 „Сл. гласник РС“ бр. 43/03 , 51/03 - исправка, 53/04 - др. пропис, 42/05 - др. пропис, 61/05 , 101/05 - др. закон, 42/06 - др. пропис, 47/07 - др. пропис, 54/08 - др. пропис, 5/09 , 54/09 , 35/10 - др. пропис, 50/11 , 70/11 - др. пропис, 55/12 - др. пропис, 93/12 , 47/13 - др. пропис, 65/13 - др. пропис - Пречишћен текст закључно са изменама из Сл. гл. РС бр. 65/13 које су у примени од 02/08/2013 11 „Сл. лист СРЈ“, бр. 59/98

12 "Сл. лист СФРЈ", бр. 24/86 и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља 13 “Службени гласник РС”, бр. 101/2005 14 "Службени гласник СРС", бр. 42/77 (пречишћен текст), 25/89, "Службени гласник РС", бр. 53/93, 67/93, 48/94, (17/99, 33/99)


6/40

• Установити законски оквир за поновно коришћење података јавне управе имплементацијом

Directive on the reuse of public sector information (Directive 2003/98/EC), као и препорука о

коришћењу отворених података у јавној управи (Open Data Initiative)15;

• Доношење Закона о инспекцијском надзору, Закона о информационој безбедности, Закона о

националној инфраструктури геопросторних података и Закона о електронском пословању;

• Доношење подзаконских аката којима ће се ближе уредити област еУправе.

2. Унапређење инфраструктуре која ће обезбедити електронску управу:

• успостављање основних електронских регистара (Регистар грађана16, Регистар просторних

података, Адресни регистар),

• унапређење постојећег Регистра катастра непокретности,

• омогућавање ефикаснијег коришћења Регистра привредних субјеката (прописати правила

упита и омогућити лакши приступ подацима који су јавни),

• формирање додатних регистара као што је Регистар органа државне управе и Регистар

запослених у органима државне управе који се ослањају на већ постејећи Регистар

корисника јавних средстава и Регистар запослених, именованих, постављених и ангажованих

лица у јавном сектору,

• формирање регистара свих ИКТ ресурса органа државне управе, органа територијалне

аутономије и јединица локалне самоуправе,

• унапређивање и прописивање правила за коришћење мрежне17 и серверске инфраструктуре

електронске управе,

• унапређење сервисне магистрале органа јавне управе (Government Service Bus).

3. Омогућавање безбедног и несметаног приступа подацима на следећи начин:

• извршити класификацију података,

• поставити и дефинисати правила за поновну употребу података који су већ у систему јавне

управе,

• омогућити отвореност података (Open Data),

• омогућити адекватно дуготрајно чување података,

• дефинисати правила заштите података.

4. Електронске услуге:

• имплементирати у складу са потребама корисника (према ЕУ препорукама),

• организационе процесе прилагодити примени информационо-комуникационих технологија,

• омогућити коришћење услуга корисницима из иностранства,

• посебну пажњу посветити услугама које доприносе развоју пословања (нарочито за мала и

средња предузећа),

• промовисати електронске сервисе истицањем предности које имају корисници електронских

у односу на кориснике класичних сервиса,

15 http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2011:0882:FIN:EN:PDF 16 "Сл. лист СФРЈ", бр. 24/86 и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља 17 Уредба о мерама заштите података и информација у информационом систему савезних органа и организација ("Сл. лист СРЈ", бр. 23/2000


7/40

• омогућити online едукацију, како за грађане, тако и за државне службенике у области ИКТ-а

(еУчење на Порталу), а посебно за коришћење електронских сервиса.

5. Подизање нивоа приступачности електронских услуга за све групе корисника и то посебно за

националне мањине, социјално угрожене, особе са инвалидитетом и сл. а у складу са стандардима

еПриступачности18.

За реализацију наведених приоритета користиће се Канцеларија за брзе одговоре организована по

моделу „One Stop Shop“.

2.2.2.2. ММММЕТОДОЛОГИЈА КОРИШЋЕНЕТОДОЛОГИЈА КОРИШЋЕНЕТОДОЛОГИЈА КОРИШЋЕНЕТОДОЛОГИЈА КОРИШЋЕНА ЗА ДЕФИНИСАЊЕ А ЗА ДЕФИНИСАЊЕ А ЗА ДЕФИНИСАЊЕ А ЗА ДЕФИНИСАЊЕ ССССТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈЕЕЕЕ

Овај део садржи кратак опис приступа - методологије која је коришћена при дефинисању Стратегије и

састоји се од стратешких области - скупа основних области на које је потребно применити развојне мере.

2.1 ССССТРАТЕШКЕ ОБЛАСТИТРАТЕШКЕ ОБЛАСТИТРАТЕШКЕ ОБЛАСТИТРАТЕШКЕ ОБЛАСТИ

Стратегија еУправе не бави се искључиво питањима управних поступака и технологијом, већ разматра и

услове у окружењу које је потребно испунити како би се обезбедила ефикасна еУправа и задовољство

њених корисника.

Модел коришћен при дефинисању Стратегије еУправе доводи до кључних промена у областима:

• које користе ресурсе и стварају друге ресурсе,

• узимају у обзир услове и утичу на услове у окружењу,

• подижу свест и подршку заинтересованих страна.

Кроз Стратегију еУправе стратешке области су истражене, оцењене и повезане са препорукама,

принципима и поступцима њиховог остварења.

Структура стратешких области је следећа:

• Технологија,

• Обука,

• Информационо друштво,

• Финансирање,

• Нормативни и регулаторни оквир,

• Извршење Стратегије,

• Управљање

• Свест и подршка заинтересованих страна.

Следећа табела приказује ове области уз кратко објашњење сваке.

18 Конвенција УН о правима особа са инвалидитетом и Опциони протокол („Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 42/2009 од 02.06.2009. године). Међународна конвенција о правима особа са инвалидитетом, као и Закључак Владе о прихватању Информације о потреби омогућавања доступности информација у електронском облику органа државне управе особама са инвалидитетом, дају правни оквир еПриступачности у смислу прилагођавања електронских садржаја особама са инвалидитетом


8/40

Стратешка областСтратешка областСтратешка областСтратешка област ОбјашњењеОбјашњењеОбјашњењеОбјашњење

Технологија Покретачке снаге и могућности Стратегије еУправе везане за технологију

Обука Вештине и знања државних службеника потребних да се пружи висок квалитет

услуга еУправе

Информационо друштво Приступ и познавање рада на Порталу еУправа од стране потенцијалних корисника

(грађани, привреда) еУправе

Финансирање Финансирање развоја и рада еУправе

Нормативни и регулаторни

оквир

Методе да се осигура усклађеност рада еУправе са стварним регулаторним

окружењем

Извршење Стратегије Укључивање заинтересованих страна, стално усклађивање разних владиних

стратегија и услова управљања имплементацијом Стратегије еУправе

Управљање Методи и алати потребни за управљање већ имплементираним услугама еУправе и

њиховим ресурсима

Свест и подршка

заинтересованих страна

Промена става са контролно оријентисане на сервисно оријентисану државну

управу

Савет за реформу јавне управе образован је августа 2014.године као централно стратешко тело Владе за

реформу јавне управе са задатком да утврђује предлоге стратешког развоја јавне управе у Републици

Србији, иницира и предлаже Влади предузимање мера и активности које се односе на реформу јавне

управе, разматра и усваја извештаје о постигнутим циљевима у области реформе јавне управе,

промовише и прати спровођење Стратегије реформе јавне управе. У оквиру Савета је потребно

формирати тело које ће се бавити праћењем и вредновањем реализовања планираних стратешких

активности дефинисаних овом стратегијом - Радну групу за електронску управу. Неопходно је перманентно

прилагођавање процеса, односно омогућавање благовременог реаговања и увођења корективних мера у

случају утврђених кашњења или одступања. У вези са тим припремиће се и усвојити и посебна

Методологија, као и други инструменти (обрасци, инфо-систем, итд) за праћење и вредновање процеса

реформе јавне управе.

3.3.3.3. ААААНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊААЊААЊААЊА

Република Србија је од стране ЕУ оцењена19 као земља која је постигла значајан напредак у области

електронске управе. Ова област је део реформе јавне управе која је уређена Стратегијом реформе јавне

управе у РС.

Приликом процене тренутне ситуације анализирани су стратешки домени као и у претходним поглављима.

Због стратешког нивоа документа, процена није ишла до нивоа појединачних институција, већ представља

општу свеобухватну слику стања еУправе у Републици Србији. Наиме, међу органима постоје извесне

разлике у погледу имплементације електронских сервиса и коришћења ИКТ-а. Неки органи већ пружају

висок трансакциони ниво услуга еУправе својим корисницима, док постоје и органи који тек дефинишу

стратешке циљеве у погледу еУправе.

19 http://www.seio.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_o_napretku_14.pdf


9/40

Значајан део оцене ситуације био је резултат документа „Ревизије реализације акционог плана 2009. -

2012." који је припремљен у оквиру пројекта „Подршка развоју еУправе“. Будући да је Акциони план

еУправе за период од 2009. до 2013. године био заснован на технолошким и законодавним питањима,

евалуација осталих стратешких домена остварена је кроз спровођење интервјуа са кључним актерима

Стратегије еУправе.

Стратегија развоја информационог друштва која важи до 2020. године делимично дотиче и област развоја

еУправе, а Дирекција за електронску управу (ДЕУ) је надлежни орган у саставу Министарства државне

управе и локалне самоуправе који се бави питањима еУправе.

Од 2010. године у функцији је централна тачка приступа услугама електронске управе - Национални портал

еУправа на коме су до сада реализоване следеће функционалности:

1. могућност електронског потписивања употребом електронског идентификационог документа са

квалификованим електронским сертификатом,

2. могућност online подношења захтева и додавања прилога у дигиталној форми (електронски

документ),

3. електронско плаћање такси,

4. издавање електронског временског жига,

5. заказивање термина за услугу (лична документа, регистрација возила, подношење докумената за

реституцију),

6. еПартиципација - омогућава активно учешће грађана и свих заинтересованих у расправама о

тексту закона и стратегија.

Реализоване су и услуге које укључују размену структуираних података међу апликацијама различитих

органа:

1. Замена старе возачке дозволе за нову (картичну),

2. Продужење регистрације возила на овлашћеним техничким прегледима (услуга намењена

физичким лицима),

3. Продужење регистрације возила на овлашћеним техничким прегледима (услуга намењена

правним лицима),

4. Издавање личних карти,

5. Издавање уверења о пребивалишту – за подносиоца захтева,

6. Издавање уверења о пребивалишту – за дете до 16 година,

7. Издавање уверења о пребивалишту – за дете старије од 16 година или члана породице,

8. Заказивање издавања електронског сертификата за територију града Београда,

9. Општи поступак издавања квалификованог електронског сертификата МУП (на личној карти),

10. Заказивање термина за подношење захтева за личну карту и пасош,

11. Заказивање термина за подношење захтева за регистрацију возила,

12. Пријава несталих особа – ПОПЛАВЕ, МАЈ 2014. ГОДИНЕ.

Дирекција за електронску управу донела је „Смернице за израду веб презентација органа државне управе,

органа територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе в.5.0“20 усклађене са европском

20 Закључак Владе РС 05 Број 093-12777/2014 од 22. oктo6pa 2014. године


10/40

регулативом и стандардима, које обезбеђују стандардизацију интернет презентација, али пре свега

подстичу објављивање електронских услуга и на сајтовима органа и на државном Порталу еУправа. У

претходном периоду донето је неколико кључних системских закона који регулишу ову област – Закон о

електронском потпису21, Закон о електронском документу22, Закон о електронским комуникацијама23 и

Закон о потврђивању Конвенције о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података24.

Такође, донет је низ посебних закона који су допринели увођењу информационих технологија у рад

државних органа, на централном и на локалном нивоу, као и изградњи и доступности грађанима и

привреди различитих сервиса електронским путем - Закон о електронској трговини25, Закон о привредним

друштвима26, Закон о јединственом бирачком списку27, Закон о матичним књигама28, Закон о државном

премеру и катастру29 који је дефинисао основе успостављања НИГП-а и др.

Формирана је Посебна радна група за успостављање правног оквира за развој еУправе. Најзначајнији

резултати рада ове Радне групе су доношење Уредбе о електронском канцеларијском пословању органа

државне управе и Упутства о електронском канцеларијском пословању.

3.1 ООООЦЕНА У ОБЛАСТИ ТЕХНОЦЕНА У ОБЛАСТИ ТЕХНОЦЕНА У ОБЛАСТИ ТЕХНОЦЕНА У ОБЛАСТИ ТЕХНОЛОГИЈЕЛОГИЈЕЛОГИЈЕЛОГИЈЕ

Акциони план за еУправу за период 2009-2012 састоји се од 6 делова од којих су четири директно

повезана са технологијама:

• Успостављање система националних регистара, класификација и структуирање података,

• Електронска размена података,

• ИКТ инфраструктура,

• Подизање нивоа софистицираности сервиса еУправе.

3.1.13.1.13.1.13.1.1 УУУУСПОСТАВЉАЊЕ СИСТЕМА СПОСТАВЉАЊЕ СИСТЕМА СПОСТАВЉАЊЕ СИСТЕМА СПОСТАВЉАЊЕ СИСТЕМА НАЦИОНАЛНИХ РЕГИСТАРНАЦИОНАЛНИХ РЕГИСТАРНАЦИОНАЛНИХ РЕГИСТАРНАЦИОНАЛНИХ РЕГИСТАРАААА,,,, КЛАСИФИКАЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА И

СТРУКТУИРАЊЕ ПОДАТАСТРУКТУИРАЊЕ ПОДАТАСТРУКТУИРАЊЕ ПОДАТАСТРУКТУИРАЊЕ ПОДАТАКАКАКАКА

Национални регистри су један од стубова уређених система јавне управе. Електронски регистри са

квалификованим подацима и адекватни електронски сервиси могу знатно да подигну ниво ефикасности

државне управе, а самим тим поверења и задовољства грађана према јавној управи.

Неопходно је извршити класификацију података у складу са појединачним надлежностима и јасно одредити

ко, када и у коју сврху врши обраду података, уз посебно одређене процедуре за поновно коришћење

података који су већ у систему јавне управе. Подаци су углавном већ у електронској форми али их је

потребно уредити на адекватан начин у складу са законским оквиром и сврхом обраде.

21„Службени гласник РС", бр. 135/2004 22 „Службени гласник РС", бр. 51/2009 23 „Службени гласник РС", бр. 44/2010 24 „Сл. Лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 1/92 и „Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 11/2005 – др.закон 25 „Службени гласник РС", бр. 41/2009 26 „Сл. гласник РС", бр. 36/2011, 99/2011 и 83/2014 - др. закон 27 „Сл. гласник РС", бр. 104/2009 и 99/2011 28 „Сл. гласник РС", бр. 20/2009 29 „Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 18/2010 и 65/2013


11/40

1. Законом о матичним књигама у утврђеном року успостављен је Централни систем за електронску

обраду и складиштење података и чување другог примерка матичних књига, а јединице локалне

самоуправе и градови којима су поверени послови вођења матичних књига дужни су да до краја

2014. године све матичне књиге преведу у електронски облик и доставе на чување министарству

надлежном за послове државне управе. Овај систем, између осталог, обезбеђује издавање извода

из матичних књига без обзира на месну надлежност органа који га издаје.

2. Реализован Портал за електронске јавне набавке.

3. Реализован Портал за пријаву и обједињену наплату пореза еПорези.

4. Реализован Централни регистар обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО).

5. Реализован портал за праћење тока судских предмета.

6. Покренут је пилот пројекат у оквиру кога је потребно дефинисати елементе Јединственог регистра

грађана и развити прототип. Формирана је Радна група у којој су представници МДУЛС-а и МУП-а.

7. За катастар непокретности успостављен је систем за похрањивање података о имовини који је

имплементиран централно, а омогућен је приступ подацима о имовини из сваке јединице локалне

самоуправе. Електронски катастар непокретности (КН) успостављен је на националном нивоу кроз

систeм дистрибуирaних бaзa пoдaтaкa. Републички геодетски завод развио је сервис за приступ

цeнтрaлној бaзи пoдaтaкa кaтaстрa нeпoкрeтнoсти која се фoрмирa прeузимaњeм пoдaтакa кoјe

oдржaвajу службе зa кaтaстaр нeпoкрeтнoсти. У наредном периоду планиран је развој

информационог систeма зa КН (на бази сервисно-орјентисане архитектуре са јединственом

базом).

8. Након регулисања правног оквира успостављен је и Адресни регистар. Адресни регистар је

доступан на Националном порталу ГеоСрбија. Успоставом интерфејса у наредном периоду

потребно је успоставити приступ и ексклузивну примену адресног регистра у системима других

државних органа.

9. Значајан напредак постигнут је у погледу Регистра привредних субјеката. Агенција за привредне

регистре одржава неколико регистара и објављује њихове садржаје путем различитих веб

сервиса.

10. Успостављен је Регистар пољопривредних газдинстава који обухвата податке о добровољно

регистрованим пољопривредних газдинствима са подацима о носиоцима и члановима газдинства,

земљишном и сточном фонду.

11. У току је успостављање Регистра запослених, именованих, постављених и ангажованих лица у

јавном сектору који треба да обухвати све кориснике јавних средстава, запослене на неодређено

и одређено време, изабрана, постављена лица и ангажована лица по основу уговора и преко

задруге, као и податке о примањима по свим основама.

12. Донет је правни оквир за Централни регистар обавезног социјалног осигурања који би у наредном

периоду требало успоставити. Овај регистар ће имати кључну улогу у подизању прихода

здравствених и пензионих фондова.

13. Израдом новог регистра заснованог на сервисно оријентисаној архитектури (СОА) у 2011. години

обновљен је систем за регистрацију података о пореским обвезницима. У току је миграција

података из старих регистара.

14. Успостављен је Јединствени бирачки списак.


12/40

Формирање других националних регистара је у почетној фази. Неопходно је развити Јединствени регистар

возила, Регистар лекова, Регистар осигурања возила, Централни регистар лица под истрагом заједно са

казненом евиденцијом, Регистар ИКТ ресурса државних органа, органа територијалне аутономије и

јединица локалне самоуправе итд. Успостављене регистре потребно је повезати на сервисну магистралу и

развијати нове интерфејсе и веб сервисе.

Ажурирање података је сегмент где је неопходно регулисати правила за унос, валидацију, одржавање,

консолидацију, дуготрајно чување и брисање података, уз јасно одређивање нивоа приступа.

3.1.23.1.23.1.23.1.2 ЕЕЕЕЛЕКТРОНСКА РАЗМЕНА ПЛЕКТРОНСКА РАЗМЕНА ПЛЕКТРОНСКА РАЗМЕНА ПЛЕКТРОНСКА РАЗМЕНА ПОДАОДАОДАОДАТАКАТАКАТАКАТАКА

Електронска размена података врши се између државних органа и грађана (G4C), државних органа и

привредних субјеката (G4B) и унутар самих државних органа (G2G). Тренутно се комуникација најчешће

одвија унутар самог државног органа. Иако је електронска пошта постала један од уобичајених начина за

контакт, недостатак одговарајућег техничког и регулаторног оквира отежава адекватну примену

електронске комуникације у пракси. Недостају интерна упутства, правилници и смернице за управљање

животним циклусом сложених процеса.

У наредном периоду неопходно је извршити реформу управних поступака и увести размену електронских

докумената у већем обиму.

Потребно је обезбедити пренос јасно структуираних података између различитих органа путем

дефинисаних канала на основу прецизно дефинисаних протокола пријављивања на систем. Национални

оквир интероперабилности је усвојен је на седници Владе Републике Србије одржаној 10. јануара 2014.

године Закључком 05 Број: 345 – 11418/2013. Након тога је објављена Листа стандарда

интероперабилности која ће омогућити лакшу комуникацију међу системима.

3.1.33.1.33.1.33.1.3 ИИИИНФОРМАЦИОНОНФОРМАЦИОНОНФОРМАЦИОНОНФОРМАЦИОНО----КОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРАТРУКТУРАТРУКТУРАТРУКТУРА

Развој и успостављање информационо-комуникационе инфраструктуре до сада је у највећој мери

финансирано из донација. Поједини органи користили су средства ЕУ за успостављање информационих

система и мрежне инфраструктуре али до сада није било праве координације на националном нивоу.

Иако је Законом о јавним набавкама Управа за заједничке послове републичких органа одређена за

централног добављача рачунарске опреме, државни органи у недовољној мери користе овај канал. Пошто

је опрема набављана преко европских пројеката и донација не постоји централна евиденција о постојећој

инфраструктури и софтверским пакетима који се користе.

Израда главне мреже државних органа на националном нивоу није почела. На територији града Београда,

успостављен је оптички прстен који повезује 35 локација на којима су различити органи. Због тога је

значајно искористити постојеће ресурсе за успостављање националне мреже којом би се управљало

централно, а којој би имали приступ сви органи подједнако.


13/40

Имајући у виду да је хардверска инфраструктура набављана кроз реализације различитих пројеката, она

представља широк асортиман конфигурација, оперативних система, што знатно оптерећује одржавање и

отежава повезивање система. На националном Порталу еУправа постоји сервисна магистрала коју

тренутно користи мали број органа. Она је темељ (backbone) комуникације која може формирати праву

мрежу државних органа.

Из фондова Европске уније обезбеђено је хардверско и софтверско окружење за виртуелно сервисно

окружење на националном нивоу (државни cloud), али је искоришћеност за сада на ниском нивоу.

Иако безбедносна питања обично не припадају само домену инфраструктуре, ова два домена су

међусобно повезана. У погледу безбедности података постоје велике разлике међу различитим државним

органима. Већина примењује основне безбедносне протоколе као што су заштитни зидови (firewalls),

скенери за вирусе (virus-scanners) и редовно прављење заштитних копија (back-up). Аспект поверљивости,

интегритета и доступности информација се разматра од случаја до случаја, углавном у вези са

појединачним набавкама опреме или софтвера. Да би се смањио значајан ризик од губитка података,

угрожавања поверљивости и недоступности сервиса (или чак квара), потребно је уложити велике напоре и

добро се организовати како на државном, тако и на институционалном нивоу. Неопходно је и усвајање

Закона о информационој безбедности и подзаконских аката који ће прецизније уредити ову област.

Не постоји централизован систем за електронску јавну набавку, већ се набавке углавном врше

појединачно. У прошлости је било неколико иницијатива за спровођења централизованих набавки.

3.2 ППППРОЦЕНА У ДОМЕНУ ОБУКРОЦЕНА У ДОМЕНУ ОБУКРОЦЕНА У ДОМЕНУ ОБУКРОЦЕНА У ДОМЕНУ ОБУКЕЕЕЕ

Досадашњи начини обуке државних службеника нису давали адекватне резултате због ограниченог броја

полазника на курсевима и концепције програма обуке.

Обука корисника за коришћење сервиса еУправе спроводила се у оквиру реализације појединих

пројеката. Код пројеката који се финансирају из донација, анализа потреба за обуком и дефинисање саме

обуке чине основне компоненте пројекта па су адекватно спровођене.

У неким случајевима обука је била формалнија, чије је спровођење добро припремало запослене за

свакодневне послове. Пројектима нису предвиђене обуке нових државних службеника запослених након

завршетка пројекта. Оне се некоординирано спроводе од стране искусних корисника током "уходавања"

нових колега. Нови запослени се углавном обучавају да користе само најчешће коришћене операције и не

сналазе се у ситуацијама које нису део свакодневних послова.

Акценат обуке је на оперативним активностима и ретко се спроводи систематично. еУчење није

распрострањено у државној управи, иако би могло бити најјефтиније и најефикасније решење за велики

број полазника, поготово ако су из просторно удаљених државних органа.


14/40

3.3 ООООЦЕНА У ДОМЕНУ ИНФОРМЦЕНА У ДОМЕНУ ИНФОРМЦЕНА У ДОМЕНУ ИНФОРМЦЕНА У ДОМЕНУ ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУШТВААЦИОНОГ ДРУШТВААЦИОНОГ ДРУШТВААЦИОНОГ ДРУШТВА

Стратегија развоја информационог друштва30 даје свеобухватан преглед тренутне ситуације и општих

смерница у смислу развоја у неколико различитих области. Њоме је, са различитих аспеката,

представљено информационо друштво које садржи већину елемената Стратегије развоја еУправе. Акценат

је на крајњим корисницима информационог друштва. Развој еУправе може бити успешан само ако крајњи

корисници (грађани и привредни субјекти) у значајној мери користе услуге еУправе. Да би се то постигло,

потребни су јефтин и поуздан приступ, познавање технологије и чврста мотивација.

Према најновијим истраживањима доступност интернета и начини коришћења се не разликују значајно у

односу на остале земље у региону.

Неке од основних статистика су31:

1. Закључно са 2014.годином у Србији има 5.691.600 корисника интернета (пенетрација)

2. Проценат домаћинстава са интернет приступом од куће износи 55,8%

3. Број претплатника мобилног широкопојасног интернета износи 59,78%

4. У погледу пословних трансакција („online“ банкарство, „online“ куповина) које се одвијају преко

интернета, Србија донекле касни за осталим земљама централно - источне Европе.

Поменуте вредности не дају одговор на питање како грађане подстаћи да користе услуге еУправе, али могу

пружити увид у могућа ограничења. Најчешће препреке су:

1. недостатак опреме,

2. недостатак поуздане интернет конекције за брзи пренос података,

3. недовољно познавање информационо-комуникационих технологија,

4. недовољна заинтересованост,

5. недостатак поверења корисника у електронске трансакције,

6. недовољно развијене еУслуге.

Економска ситуација такође утиче на степен коришћења ИКТ-а. Истраживања показују да сиромашнији

имају слабији приступ интернету од других (према недавној анкети, око 20% породица са месечним

примањима мањим од 300 евра има интернет конекцију, у поређењу са 55% породица са примањима

између 300 и 600 евра и 83% породица са примањима већим од 600 евра.)32.

За подстицање коришћења еУслуга, потребно је превазићи проблем недостатка приступа интернету,

недовољно познавање ИКТ-а и питања мотивације код свих група грађана. Важан корак у постизању ових

циљева свакако је либерализација телекомуникационог тржишта, што би довело до смањења цена ових

услуга. Једно од решења је и успостављање јавних приступних тачака у форми еКиоска (инфо-киоска), у

општинским услужним центрима, поштама или библиотекама и сл. (уз константну промоцију и системску

едукацију становништва).

30 Извор: Стратегија развоја информационог друштва: http://mtt.gov.rs/download/3/Strategija_razvoja_informacionog_drustva_2020.pdf 31 http://www.ratel.rs/upload/documents/Pregled_trzista/Ratel%20Pregled%20trzista%202014.pdf 32 Извор: поглед на ИК технологије у Србији http://www.vojvodinaictcluster.org/Images/ICT_in_Serbia_At_a_Glance_2012.pdf


15/40

3.4 ООООЦЕНА У ДОМЕНУ РЕГУЛАЦЕНА У ДОМЕНУ РЕГУЛАЦЕНА У ДОМЕНУ РЕГУЛАЦЕНА У ДОМЕНУ РЕГУЛАТИВЕТИВЕТИВЕТИВЕ

Акциони план за еУправу за период од 2009 до 2012. године дефинисао је неколико активности на пољу

правне регулативе. Већина закона донета је у периоду од 2006. до 2010. године од којих су кључни:

• Закон о електронском потпису Закон о електронском потпису Закон о електронском потпису Закон о електронском потпису ("Службени гласник РС", бр. 135/2004);

• Закон о заштити поЗакон о заштити поЗакон о заштити поЗакон о заштити података о личностидатака о личностидатака о личностидатака о личности ("Службени гласник РС", бр. 97/2008);

• Закон о електронској трговини Закон о електронској трговини Закон о електронској трговини Закон о електронској трговини ("Службени гласник РС", бр. 41/2009);

• Закон о електронском документу Закон о електронском документу Закон о електронском документу Закон о електронском документу ("Службени гласник РС", бр. 51/2009) регулише услове и

поступке за поступање са електронским документом;

• Закон о електронскЗакон о електронскЗакон о електронскЗакон о електронскимимимим комуникацијкомуникацијкомуникацијкомуникацијамаамаамаама ("Службени гласник РС", бр. 44/2010) дефинише између

осталог, услове и поступке органа државне управе у области електронских комуникација, као и

пројектовања, инсталације, употребе и одржавања мрежа за електронску комуникацију;

• Закон о потврђивању Конвенције о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних податакаЗакон о потврђивању Конвенције о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних податакаЗакон о потврђивању Конвенције о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних податакаЗакон о потврђивању Конвенције о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података

(„Сл. Лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 1/92 и „Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, бр.

11/2005 – др.закон);

• Уредба о електронском канцеларијскомУредба о електронском канцеларијскомУредба о електронском канцеларијскомУредба о електронском канцеларијском пословању органа државне управе пословању органа државне управе пословању органа државне управе пословању органа државне управе ("Службени гласник

РС", бр. 40/2010) регулише поступке за поступање са електронским документима у

канцеларијском пословању органа државне управе;

• УпутствоУпутствоУпутствоУпутство о електронском канцеларијском пословању о електронском канцеларијском пословању о електронском канцеларијском пословању о електронском канцеларијском пословању ("Службени гласник РС", бр. 102/2010) у

којој се детаљније дефинишу тачке наведене у Уредби, као и остали услови које информациони

систем и електронски документ треба да испуњавају.

Поменути прописи уређују правни оквир неопходан за развој еУправе. Усвојено је и неколико

подзаконских аката који се односе на специфичне аспекте електронске управе. Међутим, поједини

прописи нису усаглашени са важећим националним и међународним правним оквиром. Неки

подзаконски акти до сада нису донети, иако су били предвиђени одређеним законом (нпр. Закон о

централном регистру обавезног социјалног осигурања донет је 5. маја 2010. године, али до данас нису

написани нити усвојени подзаконски акти неопходни за имплементацију самог Регистра).

Важно је поменути и стандарде, оперативне поступке и процедуре, методологије и њихову примену у

различитим институцијама. Нису усвојене методологије ни смернице на нивоу управе у областима које се

односе на:

1. управљање пројектима,

2. имплементацију система,

3. функционисање и одржавање система,

4. безбедносне провере и успостављање безбедносних контрола,

5. електронско архивирање,

6. електронску идентификацију и електронско потписивање државних службеника (увођење

јединственог система идентификације квалификованим електронским сертификатом за све

државне службенике),


16/40

7. обезбеђивање континуитета електронског пословања свих органа државне управе, територијалне

аутономије и јединица локалне самоуправе и јединственог централизованог disaster recovery

решења.

За сваку од поменутих области постоје већ међународни стандарди и методологије које је потребно

прилагодити, имплементирати и контролисати њихову примену.

3.5 ООООЦЕНА У ДОМЕНУ УПРАВЉЦЕНА У ДОМЕНУ УПРАВЉЦЕНА У ДОМЕНУ УПРАВЉЦЕНА У ДОМЕНУ УПРАВЉАЊААЊААЊААЊА

Услугама еУправе, када се једном успоставе, потребно је управљати како у смислу људских ресурса тако и

у смислу ИКТ инфраструктуре, односно електронских услуга. Тренутно је управљање ИКТ ресурсима

препуштено појединачним државним органима и у неким случајевима Управи за заједничке послове

републичких органа. Не постоји одговарајућа подршка при реализацији пројеката, а ни касније за њихово

одржавање. У том смислу, у пословним процесима управе потребно је извршити велике промене.

Закључује се да постојећа пракса у којој су процеси на ИКТ инфраструктури фрагментирани, не може бити

ефикасна у смислу ресурса, будући да паралелно одржавање мањих, али неопходних ИКТ ресурса у

различитим органима захтева додатне ресурсе.

3.6 ООООЦЕНА У ДОМЕНУ ОРГАНИЦЕНА У ДОМЕНУ ОРГАНИЦЕНА У ДОМЕНУ ОРГАНИЦЕНА У ДОМЕНУ ОРГАНИЗАЦИОНЕ КУЛТУРЕЗАЦИОНЕ КУЛТУРЕЗАЦИОНЕ КУЛТУРЕЗАЦИОНЕ КУЛТУРЕ

Стратегија реформе јавне управе истиче усавршавање кадрова и управљачке аспекте јавне управе,

будући да су државни службеници најзначајнији „ресурс“ у пружању услуга. Улога јавних службеника је да

служе јавности тј. корисницима услуга. Потребно је непрекидно мотивисање јавних службеника да свој

посао адекватно обављају. Законом о државним службеницима већ су дефинисани кључни елементи

потребни за овакву трансформацију. Примера ради, увођењем система вредновања према заслугама,

омогућено реализовати стратешки циљ институције да омогући једноставно остваривање права корисника

кроз радни учинак својих запослених. Досадашња искуства показују да је ипак за увођење еУправе

најзначајније чврсто опредељење, посвећеност и подршка највишег руководства државног органа.

У погледу организационе културе потребно је учинити још много тога, најпре у промени ставова државних

службеника који подразумева:

1. преузимање одговорности за пружање услуга,

2. одговорност за континуитет и брзину пружања услуга током целог поступка (услуга се не прекида у

тренутку када превазилази оквире једног органа и поштују се законски рокови за пружање услуге),

3. транспарентност управних поступака.

3.7 ООООЦЕНА СПРОВОЂЕЊЦЕНА СПРОВОЂЕЊЦЕНА СПРОВОЂЕЊЦЕНА СПРОВОЂЕЊА А А А ССССТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈЕЕЕЕ

Може се закључити да је већина активности из претходног акционог плана за равој еУправе спроведена

или започета. С обзиром да није постојала централизована контрола и праћење напретка у остваривању

циљева, резултати су очекивани. Детаљнијом анализом примећује се да је напредак присутан само код

појединих државних органа, чија су руководства подржала развој еУправе одговарајућим одлукама,


17/40

пажњом и ресурсима. Проблеми су се најчешће јављали при реализацији активности које су захтевале

сарадњу више државних органа. Због тога је неопходно утврдити механизме одговорности и санкције као

и стимулативне мере које би требало у будуће спроводити. Због тога је неопходно утврдити механизме:

1. за препознавање, консолидацију и успостављање узајамних очекивања међу државним органима,

2. за дефинисање и управљање пројектима који превазилазе оквире појединачних органа.

Овај документ дефинише методологију управљања континуираним развојем еУправе, односно конкретне

надлежности за реализацију Стратегије, које се односе на:

• имплементацију пројеката Стратегије развоја еУправе (организациони, финансијски и технички

аспекти),

• координацију имплементације Стратегије,

• надзор над реализацијом Стратегије.

4. ГЛАВНИ ЕЛЕМЕНТИ СТРАТЕГИЈЕ РЕФОРМЕ ЈАВНЕ УПРАВЕ

Стратегија реформе јавне управе одражава намеру Владе Републике Србије да настави трансформацију

државне управе како би постала боље организовани, ефикаснији, транспарентнији и сервисно

оријентисан систем. Визија подразумева пружање квалитетнијих услуга управе у складу међународном

регулативом и потребама корисника услуга.

Главни циљеви Стратегије су:

• Имплементација концепта интегрисаног управљања људским ресурсима и њиховог развоја у свим

сегментима државне управе,

• Пружање квалитетних услуга управе грађанима и предузећима са акцентом на унапређивање

управних поступака и поједностављивање њихове примене коришћењем информационо-

комуникационих технологија уз постепено уклањање класичног начина пружања услуга за које

постоји могућност комплетне реализације путем online сервиса (постепено уклањање употребе

папира),

• Унапређивање стратешког планирања и координација политика унутар државне управе и системско

поступање у складу са централном Стратегијом на свим нивоима државне управе,

• Унапређивање ефикасности и делотворности јавних финансија унапређивањем фискалних процеса,

интерне и екстерне финансијске контроле, увођењем програма за планирање буџета и

имплементацијом транспарентног система јавних набавки

• Подстицање отворености и транспарентности државне управе остваривањем бољег приступа

информацијама од јавног значаја, кроз Информатор о раду и постављање релевантних

информација на веб презентацији институције

• Реорганизација појединих делова државне управе како би се осмислили и применили рационалнији

и јефтинији управни механизми.

Већина поменутих стратешких циљева утиче на хоризонталну Стратегију еУправе која ће бити предмет

следећих поглавља.


18/40

4.1 ВВВВИЗИЈА ЈАВНЕ УПРАВЕ ИИЗИЈА ЈАВНЕ УПРАВЕ ИИЗИЈА ЈАВНЕ УПРАВЕ ИИЗИЈА ЈАВНЕ УПРАВЕ ИЗ УГЛА ЕЗ УГЛА ЕЗ УГЛА ЕЗ УГЛА ЕУУУУПРАВЕ ПРАВЕ ПРАВЕ ПРАВЕ

Као што је наведено у Стратегији реформе јавне управе, еУправа је један од главних покретача

унапређења квалитета, ефикасности и економичности јавне управе. Међутим она није сама по себи циљ.

Развој еУправе утиче на остваривање циљева Стратегије реформе јавне управе, што се може већ

сагледати кроз пораст нивоа услуга и уштеда елиминисањем паралелних процеса, понављања поступака и

губитака услед дуготрајних поступака. Основни циљ који је потребно остварити је веће поверење у управу и

задовољство грађана и привредних субјеката. еУправа повећава задовољство корисника јавним услугама,

смањује терет администрације за привредне субјекте и грађане и тиме побољшава ефикасност јавне

управе употребом ИКТ-а.

4.2 ССССТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ И ЊИТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ И ЊИТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ И ЊИТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ И ЊИХОВ ОДНОС СА РЕФОРМСХОВ ОДНОС СА РЕФОРМСХОВ ОДНОС СА РЕФОРМСХОВ ОДНОС СА РЕФОРМСКИМ ЦИЉЕВИМА КИМ ЦИЉЕВИМА КИМ ЦИЉЕВИМА КИМ ЦИЉЕВИМА

ЈАВНОГ СЕКТОРАЈАВНОГ СЕКТОРАЈАВНОГ СЕКТОРАЈАВНОГ СЕКТОРА

Стратешки циљеви Стратегије еУправе одређени су мерењем унапред дефинисаних показатеља (Balanced

Scorecard - BSC)33. Перформансе институције не могу се мерити само на основу финансијских мера, већ и

кроз сагледавање других карактеристика институције које утичу на њен успешан рад. Четири перспективе

које је потребно сагледати су:

• финансијска - мерење финансијских перформанси институције (тј. профитабилност, приход,

коришћење ресурса, ниво залиха, итд),

• корисник - мерење услуге / производа и аспеката важних за купце (нпр. квалитет производа /

услуге, функционалност, цена, доступност, бренд),

• интерни пословни процеси - мерење ефективности и ефикасности процедура које утичу на

задовољство корисника (тј. време циклуса, ефикасност осигурања квалитета, потреба за ресурсима,

итд),

• учење и раст - мерење фактора који доприносе дугорочном успеху институције (вештине запослених,

ИТ подршка процесима, унутрашња култура) уз редовну периодичну евалуацију знања и вештина

сваког запосленог.

Balanced Scorecard је, у почетку, био алат за мерење, извештавање и управљање, који је проширен на

остале области стратешког управљања. Једно од првих унапређења је било коришћење BSC-а као алата за

дефинисање стратегије кроз постављање јасних, мерљивих циљева и откривање њихових међусобних

веза. Проширена верзија државну управу сагледава као систем у коме финансијско мерење претходи

потреби да се задовоље очекивања заинтересованих страна. Ова очекивања могу бити формулисана и

као циљеви институције.

Елементи Стратегије реформе јавног сектора који се односе на еУправу кроз Balanced Scorecard приступ

су:

• заинтересоване стране и њихова очекивања,

33 Balanced Scorecard је стратешки алат мерења перформанси који су креирали Аrt Schneiderman, Robert S. Kaplan и David P. Norton почетком деведесетих година прошлог века


19/40

• циљеви услуга,

• оперативни циљеви,

• циљеви учења и развоја,

• финансијски циљеви.

За сваки од наведених аспеката наведено је неколико циљева који су формулисани као описи жељеног

стања али мере тренутно нису везане за њих.

На следећем дијаграму представљени су циљеви и њихове везе.

2

0/4

0


21/40

4.2.14.2.14.2.14.2.1 ВВВВЕЗА ИЗМЕЂУ СТРАТЕШКИЕЗА ИЗМЕЂУ СТРАТЕШКИЕЗА ИЗМЕЂУ СТРАТЕШКИЕЗА ИЗМЕЂУ СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА РЕФОРМЕ ЈАВХ ЦИЉЕВА РЕФОРМЕ ЈАВХ ЦИЉЕВА РЕФОРМЕ ЈАВХ ЦИЉЕВА РЕФОРМЕ ЈАВНЕ УПРАВЕ И ЕНЕ УПРАВЕ И ЕНЕ УПРАВЕ И ЕНЕ УПРАВЕ И ЕУУУУПРАВЕ ПРАВЕ ПРАВЕ ПРАВЕ

Као што је описано на почетку 4. поглавља, главни циљеви Стратегије реформе јавне управе су блиско

повезани са развојем еУправе. Један од њих је примена информационо-комуникационих технологија,

мада су и остали релевантни за развој еУправе. У овом поглављу описана је веза између стратешких

циљева јавне управе и стратешких циљева који се односе на еУправу указивањем на допринос еУправе

основним циљевима јавне управе.

У неким случајевима допринос је „директан“ јер циљ који се односи на еУправу јасно утиче на циљеве

јавне управе. У другим случајевима је тај допринос „индиректан“ пошто циљ који се односи на еУправу

утиче на циљеве јавне управе посредно иако се његов ефекат одражава на различите циљеве јавне

управе.

2

2/4

0

И

нте

гри

са

но

И

нте

гри

са

но

И

нте

гри

са

но

И

нте

гри

са

но

уп

ра

вљ

ањ

е љ

удск

им

уп

ра

вљ

ањ

е љ

удск

им

уп

ра

вљ

ањ

е љ

удск

им

уп

ра

вљ

ањ

е љ

удск

им

р

есу

рси

ма

и њ

ихо

в

ре

сур

сим

а и

њи

хов

р

есу

рси

ма

и њ

ихо

в

ре

сур

сим

а и

њи

хов

р

азв

ој

ра

зво

ј р

азв

ој

ра

зво

ј

Кв

али

тетн

е ја

вн

е у

слуг

е

Кв

али

тетн

е ја

вн

е у

слуг

е

Кв

али

тетн

е ја

вн

е у

слуг

е

Кв

али

тетн

е ја

вн

е у

слуг

е

по

мо

ћу

мо

дер

ни

х И

К

по

мо

ћу

мо

дер

ни

х И

К

по

мо

ћу

мо

дер

ни

х И

К

по

мо

ћу

мо

дер

ни

х И

К

техн

оло

гија

те

хно

логи

ја

техн

оло

гија

те

хно

логи

ја

Ун

ап

ре

ђе

ње

У

на

пр

еђ

ењ

е

Ун

ап

ре

ђе

ње

У

на

пр

еђ

ењ

е

стр

ате

шко

г п

лан

ир

ањ

а

стр

ате

шко

г п

лан

ир

ањ

а

стр

ате

шко

г п

лан

ир

ањ

а

стр

ате

шко

г п

лан

ир

ањ

а

и к

оо

рди

на

ци

ји

ко

ор

дин

ац

иј

и к

оо

рди

на

ци

ји

ко

ор

дин

ац

ије

е

е

е

п

оли

тика

п

оли

тика

п

оли

тика

п

оли

тика

Ун

ап

ре

ђе

ње

ја

вн

их

Ун

ап

ре

ђе

ње

ја

вн

их

Ун

ап

ре

ђе

ње

ја

вн

их

Ун

ап

ре

ђе

ње

ја

вн

их

фи

на

нси

ја и

ја

вн

их

фи

на

нси

ја и

ја

вн

их

фи

на

нси

ја и

ја

вн

их

фи

на

нси

ја и

ја

вн

их

на

ба

вки

на

ба

вки

на

ба

вки

на

ба

вки

Пр

ом

ов

иса

ње

П

ро

мо

ви

сањ

е

Пр

ом

ов

иса

ње

П

ро

мо

ви

сањ

е

тра

нсп

ар

ен

тно

сти

тр

ан

спа

ре

нтн

ост

и

тра

нсп

ар

ен

тно

сти

тр

ан

спа

ре

нтн

ост

и

бо

љи

м п

ри

ступ

ом

а у

з б

ољ

им

пр

ист

упо

м а

уз

бо

љи

м п

ри

ступ

ом

а у

з б

ољ

им

пр

ист

упо

м а

уз

ве

ћу

заш

титу

по

да

така

в

ећ

у за

шти

ту п

ода

така

в

ећ

у за

шти

ту п

ода

така

в

ећ

у за

шти

ту п

ода

така

Ре

ор

ган

изо

ва

ње

Р

ео

рга

ни

зов

ањ

е

Ре

ор

ган

изо

ва

ње

Р

ео

рга

ни

зов

ањ

е

упр

ав

е о

пти

ми

зац

ијо

м

упр

ав

е о

пти

ми

зац

ијо

м

упр

ав

е о

пти

ми

зац

ијо

м

упр

ав

е о

пти

ми

зац

ијо

м

ме

хан

иза

ма

ме

хан

иза

ма

ме

хан

иза

ма

ме

хан

иза

ма

До

пр

ин

ос

ци

ље

ва

ко

је с

е о

дн

осе

на

усл

уге

На

јва

жн

ије

ја

вн

е у

слуг

е и

ма

ју

аде

кв

атн

у п

одр

шку

на

ни

во

у тр

ан

сакц

ија

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

eУ

слуг

е с

у до

ступ

не

св

им

а

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

еУ

слуг

е с

у ст

алн

о д

ост

упн

е

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Це

ну

еУ

слу

га м

огу

св

и д

а п

ри

уште

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

еУ

слуг

е с

е л

ако

ко

ри

сте

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

До

бр

о д

еф

ин

иса

ни

и и

спо

што

ва

ни

р

око

ви

за

еУ

слуг

е

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Одлу

ке с

е д

он

осе

и у

слуг

е п

руж

ају

н

а о

сно

ву

по

узда

ни

х п

ода

така

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Св

а к

ом

уни

ка

ци

ја у

нут

ар

уп

ра

ве

се

одв

ија

еле

ктр

он

ски

ин

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Пр

ужа

ње

усл

уга

се

за

сни

ва

на

о

тво

ре

ни

м с

тан

да

рди

ма

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Јав

на

уп

ра

ва

је

одго

во

рн

а з

а

пр

ужа

ње

ко

мп

летн

их

услу

га о

д

по

че

тка

до

кр

аја

не

ко

г п

осту

пка

и

нди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Стр

ого

се

по

шту

ју п

роп

иси

у в

ези

са

за

шти

том

по

да

така

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

еУ

слуг

е и

ма

ју а

де

кв

атн

у за

шти

ту

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Пр

ужа

ње

усл

уга

пр

ати

по

тпун

тр

аг

по

ступ

ањ

а с

а и

нф

ор

ма

ци

јам

а

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Пр

ужа

ње

усл

уга

је

уск

лађе

но

са

п

ре

по

рук

ам

а Е

У

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

До

пр

ин

ос

оп

ер

ати

вн

их

ци

ље

ва

Ме

ре

се

ни

во

и у

слуг

а у

см

исл

у п

ро

це

са

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Ме

ри

се

и у

на

пр

еђ

ује

кв

али

тет

услу

га и

ре

зулт

ати

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

eУ

слуг

ам

а с

е у

пр

ав

ља

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Ра

зво

ј е

Усл

уга

је

ста

нда

рди

зов

ан

п

ро

це

с

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Пр

оц

еси

у в

ези

са

еУ

слуг

ам

а с

у е

фи

ка

сни

у п

огл

еду

ре

сур

са

ин

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

и

нди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

2

3/4

0

До

бр

о д

еф

ин

иса

ни

, тр

ан

спа

ре

нтн

и

и е

фи

ка

сни

по

ступ

ци

ди

ре

кта

н

и

нди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Јасн

о у

твр

ђе

не

одго

во

рн

ост

и у

п

огл

еду

кв

али

тета

по

да

така

ин

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Утв

рђ

ен

и с

у п

ро

це

си и

зме

ђу

ор

ган

а и

на

пр

ав

ље

н и

нте

рф

ејс

за

п

ода

тке

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Пр

оц

еси

су

уса

гла

ше

ни

са

п

ро

пи

сим

а

ин

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Усп

ост

ав

ље

н о

дго

ва

ра

јући

пр

ав

ни

о

кв

ир

на

св

им

ни

во

им

а

ин

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

До

пр

ин

ос ц

иљ

ев

а к

оји

се

одн

осе

на

уче

ње

и у

сав

рш

ав

ањ

е

Др

жа

вн

и с

луж

бе

ни

ци

ра

спо

лаж

у п

отр

еб

ни

м о

пе

ра

тив

ни

м И

Т

ве

шти

на

ма

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

Др

жа

вн

и с

луж

бе

ни

ци

ра

спо

лаж

у н

ео

пхо

дн

им

ве

шти

на

ма

уп

ра

вљ

ањ

а п

ро

јекти

ма

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

Др

жа

вн

и с

луж

бе

ни

ци

ра

спо

лаж

у зн

ањ

им

а и

ве

шти

на

ма

по

тре

бн

им

за

пр

ужа

ње

еУ

слу

га

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Др

жа

вн

и с

луж

бе

ни

ци

су

мо

тив

иса

ни

да

по

др

же

пр

ом

ен

е у

е

Усл

уга

ма

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

До

ба

р к

ва

лите

т н

ац

ио

на

лни

х р

еги

ста

ра

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

Ин

фо

рм

ац

ио

ни

си

сте

ми

ко

ри

сте

о

дго

ва

ра

јућ

е б

езб

едн

осн

е

ме

хан

изм

е

ди

ре

кта

н

и

нди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

ин

ди

ре

кта

н

Ин

фо

рм

ац

ио

ни

си

сте

ми

ко

ри

сте

ст

ан

да

рде

де

фи

ни

сан

е

На

ци

он

алн

им

окв

ир

ом

за

и

нте

ро

пе

ра

би

лно

ст

ди

ре

кта

н

ди

ре

кта

н

и

нди

ре

кта

н


24/40

5.5.5.5. ННННАЧЕЛА АЧЕЛА АЧЕЛА АЧЕЛА

Ово поглавље описује главна начела спровођења Стратегије, развоја услуга и примене информационих

технологија. Начела ће бити смернице након доношења одлуке у вези са различитим доменима активности

еУправе.

Сва начела су формулисана на исти начин: поред оцене стања, за свако начело изведено је жељено стање

и мере за достизање циљева које треба да подстакну њихово разумевање и прихваћеност и да објасне

примену начела тако што ће објаснити и оправдати доношење релевантних одлука.

Оцена стањаОцена стањаОцена стањаОцена стања ---- недвосмислено објашњава основна правила.

Жељено стањеЖељено стањеЖељено стањеЖељено стање ---- указује на предности примене начела уз употребу пословне терминологије.

Мере за достизање циљеваМере за достизање циљеваМере за достизање циљеваМере за достизање циљева ---- указују на предуслове за спровођење начела у смислу ресурса, трошкова и

активности заједно са ефектима примене начела.

5.1 ООООПШТА НАЧЕЛАПШТА НАЧЕЛАПШТА НАЧЕЛАПШТА НАЧЕЛА

5.1.15.1.15.1.15.1.1 ППППРВЕНСТВО НАЧЕЛАРВЕНСТВО НАЧЕЛАРВЕНСТВО НАЧЕЛАРВЕНСТВО НАЧЕЛА

Оцена стањаОцена стањаОцена стањаОцена стања

Наведени принципи односе се на елементе развоја, архитектуру еУправе у Србији и све релевантне

институције.

Жељено стањеЖељено стањеЖељено стањеЖељено стање

Једини начин да се обезбеде доследне, чврсте, одрживе, применљиве, стабилне и прилагођене услуге

еУправе је у придржавању принципа приликом њихове израде, имплементације и пуштања у рад како би

се предупредили изузеци који би у супротном могли угрозити размену података, информација и знања,

усклађивањем пословних процеса.

Мере за достизање циљеваМере за достизање циљеваМере за достизање циљеваМере за достизање циљева

• Без овог начела, изузеци, промовисање одређених решења, преклапања, недоследност података и

услуга би могли да угрозе управљање различитим иницијативама које се односе на еУправу.

• Иницијативе не би требало реализовати док се не утврди усаглашеност са наведеним начелима.

• Неусаглашеност са начелом ће решавати Радна група за електронску управу тако што ће

иницијативу прилагодити начелима или ће променити само начело.


25/40

5.1.25.1.25.1.25.1.2 ООООПШТИ РЕЧНИК И ТЕРМИНПШТИ РЕЧНИК И ТЕРМИНПШТИ РЕЧНИК И ТЕРМИНПШТИ РЕЧНИК И ТЕРМИНОЛОГИОЛОГИОЛОГИОЛОГИЈАЈАЈАЈА


Дефинисана терминологија се доследно примењује у свим релевантним институцијама. Дефиниције морају

бити разумљиве и јавно доступне кроз заједнички речник. Појмове је потребно усагласити са законским

одређењима.

Жељено Жељено Жељено Жељено стањестањестањестање

Општи речник и уједначена терминологија ће олакшати комуникацију и омогућити бржи дијалог који неће

бити подложан грешкама. Пословни речник требало би усагласити са законским дефиницијама. Речник

мора бити прилагођен пословној терминологији.


• Потребно је остварити успостављање општег речника и терминологије, као и механизме за његово

континуално унапређивање.

• Влада утврђује иницијални Речник термина који обухвата и дефинисање надлежних органа који

имају право корекције и увођења нових термина. Речник ће се користити на нивоу читавог јавног

сектора.

• Измене и допуне у законодавству се морају синхронизовати са Речником уз обавезну контролу

процеса.

5.2 ННННАЧЕЛА У ВЕЗИ СА ТЕХНАЧЕЛА У ВЕЗИ СА ТЕХНАЧЕЛА У ВЕЗИ СА ТЕХНАЧЕЛА У ВЕЗИ СА ТЕХНОЛОГИЈОМОЛОГИЈОМОЛОГИЈОМОЛОГИЈОМ

5.2.15.2.15.2.15.2.1 ККККОНТРОЛА ТЕХНИЧКЕ РАЗОНТРОЛА ТЕХНИЧКЕ РАЗОНТРОЛА ТЕХНИЧКЕ РАЗОНТРОЛА ТЕХНИЧКЕ РАЗНОВРСНОСТИНОВРСНОСТИНОВРСНОСТИНОВРСНОСТИ


Технолошка разноврсност мора бити под контролом како би се умањили значајни трошкови експертизе

при успостављању система, као и трошкови и ресурси потребни за одржавање и повезивање различитих

окружења.


Контрола техничке разноврсности на нивоу свих система је готово немогућа због непостојања

националног централног тела које врши мониторинг. Национални оквир интероперабилности утврдио је

листу стандарда коју ће морати да прате сва технолошка решења у управи.

Контролом технолошке разноликости смањиће се трошкови пословања и створиће се основа за

успостављање централизованог провајдера услуга информационих технологија на нивоу јавне управе.

Јавни сектор мора да користи поуздане и проверене технологије.

Међутим, контрола не сме да доведе до замрзавања технологија, што подразумева редовно ажурирање

Листе стандарда а по потреби и Националног оквира интероперабилности.


26/40


• Смернице, стандарди и поступци за усвајање технологија морају бити у директној вези са овим

начелом.

• Избори технологија ће бити ограничени изборима који су одређени Националним оквиром

интероперабилности и Листом стандарда. Технолошка кретања примењују се на велике државне

инвестиције (било да су финансиране из буџета или из донација).

• Услуге рачунарског облака (cloud computing) на националном нивоу могле би смањити технолошку

различитост.

5.2.25.2.25.2.25.2.2 ППППРИСТУП ЗАСНОВАН НА МРИСТУП ЗАСНОВАН НА МРИСТУП ЗАСНОВАН НА МРИСТУП ЗАСНОВАН НА МОДЕЛУ ОДЕЛУ ОДЕЛУ ОДЕЛУ (M(M(M(MODEL ODEL ODEL ODEL DDDDRIVEN RIVEN RIVEN RIVEN AAAAPPROACH PPROACH PPROACH PPROACH ---- MDA)MDA)MDA)MDA)


Приступ заснован на моделу је приступ пројектовању софтвера којим се утврђује низ структураних модела

имплементиране софтверске апликације. Модели одражавају различите аспекте система (нпр. модел

података, објектни модел, модел комуникације). Користи се и примењује при пројектовању,

имплементацији, тестирању, распоређивању, управљању и одржавању информационо - технолошких

архитектура еУправе.


Сложеност архитектуре еУправе, број захтеваних услуга и апликација, њихова међусобна зависност,

интероперабилност са државним установама, изискују примену доследног метода за све фазе утврђивања

архитектуре.

Примена MDA ће омогућити акумулацију и размену знања и искустава хетерогеног система који садржи

опрему различитих произвођача какав је систем еУправе. Чак и у случају да почетна сложеност није

велика (као што је случај са „green field“ развојем) једнообразни модели који се годинама користе

одржаће ову сложеност на минимуму.

Примена MDA ће омогућити примену и имплементацију итеративно инкременталног модела приступа

развоју информационе архитектуре при чему се стање „како треба“ може пројектовати и представити, а

актуелни план извођења транзиције може дефинисати јасан низ активности.


• Одабрати, обезбедити, инсталирати и пустити у рад интегрисано окружење за моделовање

(Integrated Modelling Environment) у оквиру неког пилот пројекта еУправе

• Одабрати методологију моделовања, прилагодити је, инсталирати и пустити у рад

• Обучити запослене за рад са интегрисаним окружењем за моделовање и методологијом

моделовања

• Интегрисано окружење и методологија моделовања постепено се интегришу са предложеном

методологијом управљања пројектом.


27/40

5.2.35.2.35.2.35.2.3 ООООДГОВАРАЈУЋДГОВАРАЈУЋДГОВАРАЈУЋДГОВАРАЈУЋИ ПАКЕТИ ПАКЕТИ ПАКЕТИ ПАКЕТ СОФТВЕРСКИХ КОМПОНЕНСОФТВЕРСКИХ КОМПОНЕНСОФТВЕРСКИХ КОМПОНЕНСОФТВЕРСКИХ КОМПОНЕНТИТИТИТИ


Потребно је да архитектура еУправе користи софистицирану комбинацију интерно развијених решења,

решења наручених са стране и/или готових комерцијалних решења - COTS решења (Commercial Off-The-

Shelf solutions - подразумева или параметризована власничка софтверска решења или бесплатан

софтвер).


Сваки орган јавне управе поступа у складу са националним законодавством, културом и навикама те не

постоји јединствено генеричко решење које би одговарало свима. У складу са тим, морају се комбиновати

различита решења. За специфичне функције и захтеве, постојећа решења могу бити одговарајућа док се

за друге морају развијати нова решења.

Екстерни пројектанти су стручни и искусни у специфичним областима, и привремено или периодично

коришћење њихових услуга могло бити корисно за развој еУправе само ако је њихово знање употпуњено

познавањем принципа државне управе. У случају да се користе услуге екстерних пројектаната постоји

опасност од „зависности од произвођача“ (vendor-lock-in) што свакако треба избегавати коришћењем

отворених стандарда, одговарајуће документације, трансфера изворног кода (депоновањем кључева) итд.

COTS решења су боља у случају да је захтевана функционалност стандардна и стабилна и у случају да

постоји одговарајућа локална подршка за параметризацију и имплементацију. Тада постоји ризик од

повремене ригидности у погледу даљег развоја или од високих трошкова развоја нестандардне

функционалности.

Коначно, интерни развој представља најбоље решење за оне органе јавне управе који располажу свим

неопходним ресурсима.

Потребно је примењивати сва три начина поступања - интерна решења, екстерна решења или COTS

решења. Кључ је да се успостави одговарајућа равнотежа применом одређених критеријума као што су:

специјалности захтеваних решења, комплексност решења, почетна цена, неопходна подршка, укупна цена

власништва (Total Cost of Ownership - сви трошкови које подразумева дато решење у целокупном

животном циклусу), поновна употреба, ниво стандардизације, интеграција са постојећом архитектуром итд.


• За сваки нови низ захтева је потребно проценити постојећу архитектуру и истражити тржиште на

основу тих захтева. На крају се врши одабир или одговарајућа комбинација претходно поменутих

решења.

• У складу са овим принципом потребно је направити Стратегију набавке, смернице и оперативни

план.

5.2.45.2.45.2.45.2.4 ООООТВОРЕНА РЕШЕЊАТВОРЕНА РЕШЕЊАТВОРЕНА РЕШЕЊАТВОРЕНА РЕШЕЊА


Свако решење које се користи у архитектури еУправе мора подржавати отворене стандарде у складу са

Националним оквиром интероперабилности и Листом.


28/40


Измењени или нови захтеви су неизбежни у динамици развоја услуга еУправе, тако да се постојећа

решења морају прилагођавати како би подржавала промене. Ако су отворени стандарди доступни, онда се

измене могу извршити без интервенције произвођача.

Ако се користе власничка и/или нестандардна решења, онда ће свака промена захтевати интервенцију

произвођача што може довести до зависности од произвођача.

Отворени стандарди нису подједнако важни за све компоненте (нпр. код система за управљање

релационим базама података RDBMS, компоненте задужене за праћење трансакција (transaction

monitors).

Примена отворених стандарда је кључна за размену информација/докумената између грађана, правних

лица и државних органа, будући да се грађани не могу условљавати да користе власнички софтвер за

интеракцију са управом. Они морају имати избор.


• Потребно је редовно ажурирати Листу стандарда интероперабилности (нпр. XML за размену

података, Open Document Format (ODF) за размену докумената итд.).

• Приликом одабира отворених стандарда потребно је узети у обзир различите платформе код крајњих

корисника (нпр, Windows/Macintosh оперативни системи као и мобилне платформе Android/MS/iOS

не подржавају све формате за слике).

• Препоруке се могу наћи у Смерницама Европске уније за набавку ИКТ ресурса заснованих на

стандардима који су доступни свим потенцијалним добављачима.34

5.2.55.2.55.2.55.2.5 ССССЕРВИСНА ОРИЈЕНТАЦИЈАЕРВИСНА ОРИЈЕНТАЦИЈАЕРВИСНА ОРИЈЕНТАЦИЈАЕРВИСНА ОРИЈЕНТАЦИЈА


Суштина реформе јавне управе је трансформација од контролне улоге до улоге пружаоца услуга.

Архитектура еУправе заснива се на пројектовању услуга које одражавају стварне пословне активности и

подразумевају пословне функције, процесе и поступке државне управе применом сервисно оријентисане

архитектуре (СОА), сервисне оркестрације и одговарајућег пројектног обрасца, у складу са Националним

оквиром интероперабилности.


СОА је флексибилан низ принципа пројектовања који се примењују у фазама развоја и интеграције.

Систем еУправе заснован на СОА подразумева повезивање више органа државне управе у јединствену

сервисну магистралу са циљем поједностављења управних поступака.

34 http://cordis.europa.eu/fp7/ict/ssai/docs/ictprocurementworkshop-dec2011/draftguidelines-action23-21dec2011.pdf


29/40


• За представљање услуге користи се опис процедура и поступака како би се објаснио контекст (нпр.

пословни процес, циљеви, правила, смернице, сервисни интерфејс као и компоненте услуге), а за

примену услуга оркестрација.

• Сервисна оријентација подразумева јединствене захтеве у смислу инфраструктуре, а

имплементација користи отворене стандарде како би се постигла интероперабилност и локална

транспарентност, тј. потребно је користити постојећу сервисну магистралу (Government Service Bus).

• Неопходно је јасно управљање процесима представљања и имплементација услуга.

5.2.65.2.65.2.65.2.6 ППППОДАЦИ СУ ОДАЦИ СУ ОДАЦИ СУ ОДАЦИ СУ ВВВВРЕДНОСТ КОЈУ ТРЕБА ДРЕДНОСТ КОЈУ ТРЕБА ДРЕДНОСТ КОЈУ ТРЕБА ДРЕДНОСТ КОЈУ ТРЕБА ДЕЛИТИЕЛИТИЕЛИТИЕЛИТИ


Подаци којима органи јавне управе располажу морају се користити у складу са Законом о заштити

података о личности. Подаци су „власништво“ грађана или правног лица и државни органи, у зависности

од надлежности која им је дата, поступају са њима. Још увек не постоји тачна евиденција о томе ко и у које

сврхе рукује одређеним подацима нити је извршен упис у постојећи Централни регистар.


Тачни и благовремени подаци су од кључне важности за правилно доношење одлука. Подаци су основа за

правилно поступање по захтевима и предметима, као и за пружање одговарајућих информација.


• Подаци се уносе, проверавају, складиште, одржавају, деле, објављују, архивирају и бришу у складу

са Законом о заштити података о личности и другим прописима који одређују надлежност обраде

над одређеним скупом података. Нови модел Закона о заштити података о личности прецизније

ргулише питања руковања електронским подацима. Постоје прописи који регулишу поступање са

службеним документима и архивама.

• Потребно је извршити ревизију постојећих база података и ажурирати податке који се обрађују.

• Потребно је успоставити основне регистре које ће користити све надлежне институције у складу са

јасно дефинисаним процедурама уноса, исправке, брисања и поновног приступа подацима.

• Потребно је усвојити концепт „поузданог регистра“ како би се обезбедила тачност и конзистентност

података.

• Потребно је успоставити јасан принцип коришћења података усвајањем правног оквира који ће

дефинисати начин поступања са подацима од стране свих у јавној управи.

5.2.75.2.75.2.75.2.7 ББББЕЗБЕДНОСТ ПОДАТАКАЕЗБЕДНОСТ ПОДАТАКАЕЗБЕДНОСТ ПОДАТАКАЕЗБЕДНОСТ ПОДАТАКА


Подаци се штите од злоупотребе и неауторизованог приступа и објављивања. Правни и технички видови

заштите морају бити у складу са међународном регулативом35. Није извршена класификација података, јер

35 CIIP / Critical Information Infrastructure protection


30/40

не постоји јасан правни оквир нити стандардизована процедура за обраду података. Безбедност података

односи се на податке о личности и често је погрешно интерпретирана и примењује се на информације од

јавног значаја. Основни принципи рада управе - транспарентност и отвореност одређени су Законом о

слободном приступу информацијама од јавног значаја. Јавност рада потребно је у континуитету

усклађивати са међународним прописима (Open Data Government и сл.).

У припреми је и закон о информационој безбедности са којим треба остварити везу и усаглашавање.

Усклађивање са Стратегијом заштите података о личности као и нормативним оквиром ЕУ - Директивом

Европског парламента и Савета 2013/40/EU од 12. августа 2013. године о нападима на информационе

системе се прописују минимални услови за одређивање кривичних дела и санкција у области напада на

информационе системе, мере за успешнију превенцију таквих дела и механизми за унапређење сарадње

између правосудних и других надлежних тела у Европској унији. Директива одређује радње против

информационих система које у државама чланицама морају да буду предвиђене као кривична дела, као и

минималан износ најстрожих казни за извршење тих дела. Директива садржи и одредбе о одговорности

правних лица за извршење кривичних дела, надлежности држава чланица, размени информација,

мониторингу и статистици.


Јавна управа се заснива на поверењу. Грађанима морају бити доступне информације од јавног значаја, а

са друге стране, подаци о личности морају бити коришћени у складу са законским решењима како би се

избегле злоупотребе.


• Морају се применити јасне мере безбедности како би се на одговарајући начин спровео поступак

ауторизације и аутентификације.

• Трансакције у којима се приступа подацима морају се евидентирати (осим приступа отвореним

подацима и подацима од јавног значаја) и таква евиденција мора бити строго заштићена од

евентуалног брисања или мењања.

• Безбедност и заштита података морају бити уграђене у цео процес управљања подацима. Системи у

којима се чувају подаци и технологије морају бити заштићени од неовлашћеног приступа и

злоупотребе.

5.3 ННННАЧЕЛА ОБУКЕАЧЕЛА ОБУКЕАЧЕЛА ОБУКЕАЧЕЛА ОБУКЕ

5.3.15.3.15.3.15.3.1 ООООДГОВАРАЈУЋЕ ОБУКЕ ЗАДГОВАРАЈУЋЕ ОБУКЕ ЗАДГОВАРАЈУЋЕ ОБУКЕ ЗАДГОВАРАЈУЋЕ ОБУКЕ ЗА СВЕСВЕСВЕСВЕ


Сви запослени који су укључени у процес пружања еУслуга нису у довољној мери обучени да обављају

свакодневне задатке у промењеном пословном окружењу. Формирање система еУчења за државне

службенике омогућило би флексибилнији приступ са већим бројем полазника у односу постојећи. Потребе

Уредба о мерама заштите података и информација у информационом систему савезних органа и организација ("Сл. лист СРЈ", бр. 23/2000), Уредба о обезбеђивању и заштити информационих система државних органа ("Сл. гласник СРС", бр. 41/90), Уредба о посебним мерама заштите тајних података у информационо-телекомуникационим аиатемима ("Сл. гласник РС", бр. 53/2011)


31/40

за адекватним коришћењем ИКТ-а од стране службеника у органима јавне управе су веће од онога што

Служба за управљање кадровима тренутно може да реализује. Коришћењем online платформе за учење,

поред уштеде времена и неодсуствовања запослених са посла смањују се и трошкови саме обуке.


Без одговарајуће обуке запослени ће бити несигурни чак и у свакодневним ситуацијама. Појава

различитих пракси у оквиру исте институције доводи до неуједначеног пружања услуга. Неадекватно

обучено особље је склоно грешкама чије исправљање захтева додатно улагање напора и ресурса.

Непознавање процеса и информационих система на које се ослања на еУправа онемогућава запослене

да решавају сложене процедуре, што доводи до незадовољства корисника.

Недостатак знања изазива фрустрацију, разочарења и повећане флуктуације запослених у државним

органима.

Мере за доМере за доМере за доМере за достизање циљевастизање циљевастизање циљевастизање циљева

• Потребно је спровести детаљне анализе потреба за обуком за све запослене који ће радити на

пословима у вези са електронским услугама смањујући јаз између постојећих знања и вештина и

потребних знања и вештина.

• Обуке је потребно спроводити у континуитету и то у погледу нових процеса, информационо-

комуникационих технологија, коришћења конкретних апликација (нпр. генерисање услуга на

Порталу еУправа).

• Потребно је на Порталу успоставити централизовани систем еУчења за све државне службенике.

5.4 ННННАЧЕАЧЕАЧЕАЧЕЛА ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУЛА ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУЛА ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУЛА ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУШТВАШТВАШТВАШТВА

5.4.15.4.15.4.15.4.1 ДДДДОСТУПНОСТ ЗА СВЕОСТУПНОСТ ЗА СВЕОСТУПНОСТ ЗА СВЕОСТУПНОСТ ЗА СВЕ


Потребно је обезбедити приступ услугама еУправа за све грађане без обзира на то где живе, њихову доб,

образовање, друштвени статус и здравствено стање.


Дугорочно гледано, услуге еУправе су успешне уколико их користи већина становништва. Да би се то

постигло, неопходно је обезбедити једноставан приступ услугама, континуирано мотивисати и

информисати грађане и обезбедити приступ свим социјалним групама.

Без обезбеђивања основног приступа интернету и еУправи у руралним срединама лицима који немају

директног приступа рачунарима, јаз у друштву се продубљава, а прилика да се помоћу технологије пружи

услуга свима, неће бити искоришћена.

Потребно је обезбедити једнаке могућности коришћења еУправе у складу са међународним стандардима

(еПриступачност).


32/40


• Управа би требало да организује систем који би омогућио да сви имају приступ рачунарима и

интернету.

• Потребно је успоставити програм менторства у циљу подизања нивоа коришћења интернета.

• Потребно је подржати имплементацију широкопојасног интернета у неразвијеним срединама.

• Потребно је узети у обзир аспекте еПриступачности еУправе.

• Подстицати развој рачунарске писмености на свим нивоима образовања.

5.5 ННННАЧЕЛА ФИНАНСИРАЊААЧЕЛА ФИНАНСИРАЊААЧЕЛА ФИНАНСИРАЊААЧЕЛА ФИНАНСИРАЊА

5.5.15.5.15.5.15.5.1 ППППОТРЕБА УЗИОТРЕБА УЗИОТРЕБА УЗИОТРЕБА УЗИМАЊА У ОБЗИР ТРОШКОВМАЊА У ОБЗИР ТРОШКОВМАЊА У ОБЗИР ТРОШКОВМАЊА У ОБЗИР ТРОШКОВА РАДАА РАДАА РАДАА РАДА


При имплементацији неке електронске услуге, поред узимања у обзир трошкова развоја потребно је

урачунати и трошкове рада. Такође је неопходно узети у обзир програмски начин буџетирања и сходно

томе вршити планирање и расподелу средстава, уз критеријум оптимизације и смањивања трошкова где

је то могуће.


У пракси развојни трошкови чине део укупног трошка власништва над неким ИТ системом. Већи део

развојих пројеката финансира се из донација, али трошкове рада потребно је да финансирају саме

институције. Ако се не урачунају и ови трошкови унапред, може доћи до урушавања сервиса. Процена

трошкова мора да узме у обзир и смањење осталих оперативних трошкова (нпр. за папир, рад и

поштарину). Ипак, највећи део смањења трошкова који настају увођењем еУслуга је на страни корисника

(грађана и правних лица).


• Извршити обрачун укупног трошка власништва пре одлуке о увођењу услуге (куповина, рад нпр.

сервис, накнаде, одржавање, стручни кадар).

• Одредити одговарајући буџет.

• Узети у обзир питање економије из угла корисника, будући да то може довести до ефикасности на

нивоу националне економије.

5.6 ННННОРМАТИВНА И РОРМАТИВНА И РОРМАТИВНА И РОРМАТИВНА И РЕГУЛАТОРНА НАЧЕЛАЕГУЛАТОРНА НАЧЕЛАЕГУЛАТОРНА НАЧЕЛАЕГУЛАТОРНА НАЧЕЛА

5.6.15.6.15.6.15.6.1 ССССТАБИЛНА И ОДГОВАРАЈУТАБИЛНА И ОДГОВАРАЈУТАБИЛНА И ОДГОВАРАЈУТАБИЛНА И ОДГОВАРАЈУЋА ЗАКОНСКА ПОДЛОГАЋА ЗАКОНСКА ПОДЛОГАЋА ЗАКОНСКА ПОДЛОГАЋА ЗАКОНСКА ПОДЛОГА


Пружање услуга еУправе мора бити подржано законским оквиром, а кодификације закона и подзаконских

аката које се односе на јавне услуге морају да буду применљиве у пракси и у складу са развојем

информационих технологија.


33/40


Имплементација и пружање електронских услуга не може бити ефикасно без одговарајућег правног

оквира, која не регулише само концептуални, већ и ниво пословних процеса, обезбеђујући потребне

гаранције које дају сигурност у електронске услуге. С друге стране, еУправа мења бројне управне поступке

тако да и њихова законска подлога мора да буде измењена.

Без јасне законске подлоге, пројектовање и имплементација еУслуга може бити веома дуготрајан и

ризичан посао, будући да различите институције тумаче законе и подзаконске акте на различите начине

што негативно утиче на ниво поверења и успорава процес имплементације електронских сервиса.


• Потребно је ускладити законску регулативу.

• У процес израде закона и подзаконских аката морају се укључити сви релевантни субјекти у

остваривању електронских услуга као и њихови корисници.

• Потребно је извршити прилагођавање нормативног оквира техничко-технолошким решењима, на

безбедан, ефикасан и одржив начин.

5.7 ННННАЧЕЛА УПРАВЉАЊААЧЕЛА УПРАВЉАЊААЧЕЛА УПРАВЉАЊААЧЕЛА УПРАВЉАЊА

5.7.15.7.15.7.15.7.1 УУУУПРАВЉАЊЕ УСЛУГАМА КОПРАВЉАЊЕ УСЛУГАМА КОПРАВЉАЊЕ УСЛУГАМА КОПРАВЉАЊЕ УСЛУГАМА КОЈЕ СЕ ЗАСНИВАЈУ НА ИЈЕ СЕ ЗАСНИВАЈУ НА ИЈЕ СЕ ЗАСНИВАЈУ НА ИЈЕ СЕ ЗАСНИВАЈУ НА ИНФОРМАЦИОНИМ НФОРМАЦИОНИМ НФОРМАЦИОНИМ НФОРМАЦИОНИМ

ТЕХНОЛОГИЈАМАТЕХНОЛОГИЈАМАТЕХНОЛОГИЈАМАТЕХНОЛОГИЈАМА

Оцена сОцена сОцена сОцена стањатањатањатања

Руковођење ИТ услугама на којима се заснивају услуге еУправе мора бити у складу са јасно дефинисаним

нивоима услуга, надлежностима и процедурама.


Архитектура еУправе састоји се од неколико међусобно повезаних ИТ компоненти како што су мрежа,

сервери, кориснички рачунари, базе података, системи апликација, интерфејс и сл. За управљање тако

сложеном архитектуром потребно је пажљиво планирање капацитета, техничких услова и спровођења

свакодневних послова како би се обезбедио што већи ниво поузданости читавог система.

Крајње кориснике не интересују технички детаљи већ једноставност употребе и ефикасност реализације

услуге еУправе. Они процењују делотворност система у периодима његове неисправности, у брзини

одговора и броју грешака (који су резултат неколико компонената и услова).

Будући да различите компоненте могу бити у надлежности различитих организација, перформансе читавог

система су резултат перформанси појединих компоненти. Када се појави проблем, важно је утврдити која

га је компонента проузроковала и пронаћи најбољи начин да се реши такав проблем. У том смислу кључна

је адекватна техничка подршка.

Приликом утврђивања нивоа услуга, потребно је да постоји јасна дистинкција између техничког и

административног пружања услуга.


34/40

Мере за доМере за доМере за доМере за достизање циљевастизање циљевастизање циљевастизање циљева

• Формирање Савета за електронску управу који ће се вршити координацију и контролисати

спровођење Стратегије и Акционог плана.

• Јасне оперативне надлежности морају бити додељене различитим компонентама архитектуре.

• Потребно је дефинисати јасан оперативни оквир који би се заснивао на најбољој пракси из бранше.

• Оперативни поступци подразумевају управљање нивоима услуга, управљање инцидентима,

управљање капацитетима, управљање верзијама и управљање поступцима за обезбеђивање

континуитета пословања.

5.7.25.7.25.7.25.7.2 ЕЕЕЕКОНОМИЈЕ РАЗМЕРА КОНОМИЈЕ РАЗМЕРА КОНОМИЈЕ РАЗМЕРА КОНОМИЈЕ РАЗМЕРА


Мале локалне набавке и процеси се исплате само у случају услуга којима се управља централно на нивоу

државе.


Појединачан трошак ИТ компоненти и операција у великој мери зависи од сложености услуге који се

пружа. Имати довољан број компетентног ИТ особља за сваки ИТ проблем у институцији је превелико

трошење ресурса па је боље ангажовати стручни кадар са стране за поједине вештине.

Једно од решења је да добављачи централизованих услуга државних органа пружају више услуга како би

се редуковале паралелне активности које се одвијају у различитим институцијама. Добављач услуга не

може бити контролор података. Одговорност за тачност података и њихов квалитет имају надлежне

институције.


• Успостављање централизованог система набавке.

• Проширивање постојећих услуга Управе за заједничке послове републичких органа у делу који се

односи на информатичко-комуникационе послове (пројектовање, изградњу и обезбеђивање

функционисања рачунарске мреже републичких органа и њено повезивање на интернет, као и

подршку у примени информационо-комуникационих технологија у републичким органима) и

информационо-документационе и библиотечке послове (прикупљање, обрада, евидентирање,

чување и давање на коришћење библиотечке грађе и архиве прописа, документационог и

библиотечког материјала од значаја за информисање, стручно усавршавање и аналитичко-стручни

рад, библиотечку обраду серијских публикација и уређивање и објављивање информативног

билтена)36;

• Имплементација услуга у рачунарском облаку на националном Порталу еУправа на нивоу државе

доводи до смањења оперативних трошкова, при чему се мора водити рачуна о заштити података

при пројектовању система.

36 "Службени гласник РС", бр. 63/13


35/40

5.7.35.7.35.7.35.7.3 ООООБЕЗБЕЂИВАЊБЕЗБЕЂИВАЊБЕЗБЕЂИВАЊБЕЗБЕЂИВАЊЕЕЕЕ КОНТИНУИТЕТА ПОСЛОВАКОНТИНУИТЕТА ПОСЛОВАКОНТИНУИТЕТА ПОСЛОВАКОНТИНУИТЕТА ПОСЛОВАЊА ЊА ЊА ЊА


Оперативно ИТ окружење и поступци обезбеђују висок ниво доступности услуга еУправе. Постоје јасно

дефинисане инструкције за поступање у случају повременог ускраћивања услуга.

Логички оквирЛогички оквирЛогички оквирЛогички оквир

Приступ услугама еУправе је 24/7. Корисници користе услуге по потреби у складу са роковима. Обим

посла није равномерно распоређен, јер постоје периоди када је обим посла изузетно велики (при

подношењу пореских пријава).

Задовољство еУслугама у великој мери зависи од брзине и поузданости тих услуга.


• Капацитет инфраструктуре еУправе мора бити довољно велики да обезбеди проток великог

саобраћаја који се планира према „вршном“ оптерећењу.

• Редунданса (укључивање додатних компоненти које нису неопходне у свакодневном раду, а

потребне су у случају отказа других компонената ресурса критичних компонената) мора да постоји у

архитектури за најкритичније компоненте.

• Процедуре за опоравак система.

• Процедуре за обезбеђење континуитета рада.

5.8 ННННАЧЕЛА КУЛТУРЕАЧЕЛА КУЛТУРЕАЧЕЛА КУЛТУРЕАЧЕЛА КУЛТУРЕ

5.8.15.8.15.8.15.8.1 ССССАРАДЊА ИНСТИТУЦИЈА ЈАРАДЊА ИНСТИТУЦИЈА ЈАРАДЊА ИНСТИТУЦИЈА ЈАРАДЊА ИНСТИТУЦИЈА ЈАВНЕ УПРАВЕАВНЕ УПРАВЕАВНЕ УПРАВЕАВНЕ УПРАВЕ


Услуге еУправе се пружају клијентима „од почетка до краја“ (end-to-end) без обзира на број институција

укључених у поступак.


Јавна управа је, у већини случајева, функционално, а не процесно оријентисана. Корисници

„оркестрирају“ админстративним процесима, јер сами прикупљају неопходну документацију, коју предају

надлежним институцијама. Тренутно у јавној управи сваки орган учествује у поступку само у домену своје

надлежности, без сагледавања поступка у целини.

Корисници посматрају управу као један ентитет и очекују остваривање својих права без лутања од

„шалтера до шалтера“. Овакав приступ - оријентисан на корисника - мора бити основа за планирање

услуге.


• Променити став државних службеника да посматрају управу као сервисно (уместо контролно

оријентисану).


36/40

• Имплементирати праксу управљања процесима у оквиру државних органа која би имала за циљ

дефинисање, ажурирање и праћење управних поступака у целини.

• Дефинисати и успоставити јединствену платформу за остваривање размене информација између

органа који учествују у истим целокупним процесима (коришћењем сервисне магистрале државних

органа).

• Дефинисати нивое услуга (надлежности и одговорности) за различите институције у складу са

њиховом улогом у процесима.

5.9 ННННАЧЕЛА ИЗВОЂЕЊА АЧЕЛА ИЗВОЂЕЊА АЧЕЛА ИЗВОЂЕЊА АЧЕЛА ИЗВОЂЕЊА ССССТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈЕЕЕЕ ЕЕЕЕУУУУПРАВЕПРАВЕПРАВЕПРАВЕ

5.9.15.9.15.9.15.9.1 ККККОНТРОЛА ИОНТРОЛА ИОНТРОЛА ИОНТРОЛА ИЗВОЂЕЊЗВОЂЕЊЗВОЂЕЊЗВОЂЕЊАААА ССССТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈЕ Е Е Е РАЗВОЈА РАЗВОЈА РАЗВОЈА РАЗВОЈА ЕЕЕЕУУУУПРАВЕПРАВЕПРАВЕПРАВЕ


Извођење Акционог плана, стална процена напредовања и распоређивање ресурса су текући проблеми

управе који претпостављају потребу за највећим могућим покровитељством.


Иницијатива еУправе захтева трансформацију постојеће праксе јавне управе. Да би се сви интереси,

приоритети и ресурси усагласили потребно је континуирано праћење од стране највишег државног

руководства.

Без координације и јасних смерница постоји ризик од кашњења у доношењу релевантних законских и

подзаконских аката, имплементације технологије и увођења услуга уз неадекватну употребу расположивих

ресурса.


• Дефинисање јасних организационих надлежности за управљање и извештавање о статусу

иницијатива које се односе на развој еУправе.

• Дефинисати методологију праћења и извештавања реализације пројеката.

• Увести периодичне састанке Савета за еУправу на којима ће се разматрати проблеми, конфликти и

ризици при реализацији активности дефинисаних у Акционом плану.

5.9.25.9.25.9.25.9.2 УУУУСКЛАЂИВАЊЕ ПРОЈЕКАТАСКЛАЂИВАЊЕ ПРОЈЕКАТАСКЛАЂИВАЊЕ ПРОЈЕКАТАСКЛАЂИВАЊЕ ПРОЈЕКАТА И И И И ССССТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈТРАТЕГИЈЕ ЕЕ ЕЕ ЕЕ ЕУУУУПРАВЕПРАВЕПРАВЕПРАВЕ


Пројекти који се односе на еУправу, а које су иницирале поједине институције морају се ускладити са

националном Стратегијом развоја еУправе.


Како би се избегло неадекватно коришћење расположивих ресурса и проблеми интероперабилности,

пројекти еУправе које изводе поједине институције морају се усагласити са Стратегијом и свим техничким

и законским оквирима. У супротном, постоји ризик од паралелног развоја некомпатибилних система који

нису интероперабилни и могу довести до непотребног трошења ресурса.


37/40


• Направити локалне планове (секторски акциони планови) за развој еУправе који се морају редовно

преиспитивати и одобравати (у смислу њихове усаглашености са Стратегијом).

• Приоритети, услови и приступи морају бити вођени принципима дефинисаним Стратегијом.

• Промена приоритета управе захтева ревизију Стратегије на годишњем нивоу.

5.9.35.9.35.9.35.9.3 УУУУПРАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТИМАПРАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТИМАПРАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТИМАПРАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТИМА


Свим програмима и пројектима мора се управљати на основу методологије за управљање пројектима која

се заснива на најбољим праксама ЕУ (ресурси отвореног приступа).


Без доследног једнообразног приступа којим ће се водити све институције приликом имплементације

услуга еУправе и пратећих компоненти, планирање, извођење, праћење и контрола пројеката неће бити

адекватна. Применом методологије управљања пројектима успоставиће се систем контроле и праћења

реализације на стручном нивоу који ће довести до предвиђених исхода.

Мере за достизање циМере за достизање циМере за достизање циМере за достизање циљеваљеваљеваљева

• Развој еУправе мора бити централно вођен програм који се састоји од неколико пројеката.

Неопходно је утврдити и успоставити праву методологију управљања пројектом која треба да се

заснива на међународној методологији (најпопуларнији модели тренутно су PRINCE и PMBOK).

Методологија мора уређивати најчешће процесе, организациону структуру, линије извештавања и

надлежности у смислу извођења пројекта.

• Развој еУправе захтева припрему, имплементацију и затварање пројекта. У јавној управи је

потребно успоставити систем који садржи програм обуке за руководиоце и помоћнике.

• Увести механизме и инструменте за мерење резултата.

5.9.45.9.45.9.45.9.4 ААААНГАЖОВАНГАЖОВАНГАЖОВАНГАЖОВАЊЕЊЕЊЕЊЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ СТРАЗАИНТЕРЕСОВАНИХ СТРАЗАИНТЕРЕСОВАНИХ СТРАЗАИНТЕРЕСОВАНИХ СТРАНАНАНАНА


Све интерне и екстерне заинтересоване стране (или њихови представници) морају бити укључени у

пројекат. Информације о реализацији пројекта морају се делити, а у припреми и одлучивању учествују сви.


Да би се обезбедио успех у имплементацији пројеката еУправе, које често реализује више институција

јавне управе, свака заинтересована страна мора да пружа адекватну подршку. Због тога их је потребно

укључити у све фазе, како би се благовремено решиле све недоумице и донеле праве одлуке.


• На почетку сваког пројекта потребно је утврдити ко су заинтересоване стране и које све институције

је потребно укључити у коју фазу пројекта. Тиме се се избећи отпор и кашњење, а укупни резултати

ће бити бољи.

• Дефинисати јасан план комуникације свих заинтересових страна.


38/40

• Формално укључити све заинтересоване стране у процес одлучивања.

6.6.6.6. ААААКЦИОНИ ПЛАНКЦИОНИ ПЛАНКЦИОНИ ПЛАНКЦИОНИ ПЛАН

Овај одељак садржи жељене резултате и активности које је потребно предузети како би се они постигли.

Препоручени резултати одређени су кроз главне развојне пројекте које треба извршити како би се

изградила поуздана инфраструктура еУправе која ће обезбедити висок ниво софистицираности

електронских услуга. Поједини резултати се често састоје од неколико активности потребних за постизање

циљева.

Жељени резултати су груписани у следеће области:

• Координисано управљање развојем електронске управе уз успостављање институционалног и

заокруживање правног оквира;

• Успостављење основних електронских регистара повезаних са другим информационим системима

органа државне управе, територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе,

• Успостављење интероперабилне комуникације између различитих сервиса информационих система

органа државне управе, територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе,

• Развој нових функционалности и успостављање електронских услуга и сервиса на националном

Порталу еУправа,

• Усавршавање запослених у државној управи у области ИКТ-а,

• Обезбеђивање отворене управе.

Стр

ате

гија

ра

зво

ја е

Уп

ра

ве

у Р

еп

убли

ци

Ср

би

ји з

а п

ер

ио

д 2

01

5

Стр

ате

гија

ра

зво

ја е

Уп

ра

ве

у Р

еп

убли

ци

Ср

би

ји з

а п

ер

ио

д 2

01

5

Стр

ате

гија

ра

зво

ја е

Уп

ра

ве

у Р

еп

убли

ци

Ср

би

ји з

а п

ер

ио

д 2

01

5

Стр

ате

гија

ра

зво

ја е

Уп

ра

ве

у Р

еп

убли

ци

Ср

би

ји з

а п

ер

ио

д 2

01

5 - ---

20

18

20

18

20

18

20

18

3

9/4

0

6.1

Р РРРЕ

ЗУ

ЛТА

ТИ

КО

ЈЕ Ј

Е П

ОТ

ЕЗ

УЛ

ТА

ТИ

КО

ЈЕ Ј

Е П

ОТ

ЕЗ

УЛ

ТА

ТИ

КО

ЈЕ Ј

Е П

ОТ

ЕЗ

УЛ

ТА

ТИ

КО

ЈЕ Ј

Е П

ОТ

РЕ

БН

О П

ОС

ТИ

ЋИ

РЕ

БН

О П

ОС

ТИ

ЋИ

РЕ

БН

О П

ОС

ТИ

ЋИ

РЕ

БН

О П

ОС

ТИ

ЋИ

6.1

.1

КО

ОР

ДИ

НИ

СА

НО

УП

РА

ВЉ

АЊ

Е Р

АЗ

ВО

ЈЕМ

ЕУ

ПР

АВ

Е У

З У

СП

ОС

ТА

ВЉ

АЊ

Е И

НС

ТИ

ТУЦ

ИО

НА

ЛН

ОГ

И З

АО

КР

УЖ

ИВ

АЊ

Е П

РА

ВН

ОГ

ОК

ВИ

РА

6.1

.2

УС

ПО

СТА

ВЉ

ЕН

А И

НТЕ

РО

ПЕ

РА

БИ

ЛН

А К

ОМ

УН

ИК

АЦ

ИЈА

ИЗ

МЕ

ЂУ

РА

ЗЛ

ИЧ

ИТИ

Х С

ЕР

ВИ

СА

ИН

ФО

РМ

АЦ

ИО

НИ

Х С

ИС

ТЕМ

А О

РГА

НА

ДР

ЖА

ВН

Е У

ПР

АВ

Е, Т

ЕР

ИТО

РИ

ЈАЛ

НЕ

АУТО

НО

МИ

ЈЕ И

ЈЕ

ДИ

НИ

ЦА

ЛО

КА

ЛН

Е С

АМ

ОУ

ПР

АВ

Е

6.1

.3

УС

ПО

СТА

ВЉ

ЕН

И О

СН

ОВ

НИ

ЕЛ

ЕК

ТР

ОН

СК

И Р

ЕГИ

СТР

И П

ОВ

ЕЗ

АН

И С

А Д

РУГИ

М И

НФ

ОР

МА

ЦИ

ОН

ИМ

СИ

СТЕ

МИ

МА

ДР

ЖА

ВН

ИХ

ОР

ГАН

А, Т

ЕР

ИТО

РИ

ЈАЛ

НЕ

АУТО

НО

МИ

ЈЕ И

ЈЕД

ИН

ИЦ

А Л

ОК

АЛ

НЕ

СА

МО

УП

РА

ВЕ

6.1

.4

РА

ЗВ

ОЈ

НО

ВИ

Х Ф

УН

КЦ

ИО

НА

ЛН

ОС

ТИ И

УС

ПО

СТА

ВЉ

ЕН

Е Е

ЛЕ

КТР

ОН

СК

ИХ

УС

ЛУ

ГА И

СЕ

РВ

ИС

А Н

А Н

АЦ

ИО

НА

ЛН

ОМ

ПО

РТА

ЛУ Е

УП

РА

ВЕ

6.1

.5

УС

АВ

РШ

АВ

АЊ

Е З

АП

ОС

ЛЕ

НИ

Х У

ДР

ЖА

ВН

ОЈ

УП

РА

ВИ

У О

БЛ

АС

ТИ

ИК

Т-А

6.1

.6

ОБ

ЕЗ

БЕ

ЂИ

ВА

ЊЕ

ОТВ

ОР

ЕН

Е У

ПР

АВ

Е

Стр

ате

гија

ра

зво

ја е

Уп

ра

ве

у Р

еп

убли

ци

Ср

би

ји з

а п

ер

ио

д 2

01

5

Стр

ате

гија

ра

зво

ја е

Уп

ра

ве

у Р

еп

убли

ци

Ср

би

ји з

а п

ер

ио

д 2

01

5

Стр

ате

гија

ра

зво

ја е

Уп

ра

ве

у Р

еп

убли

ци

Ср

би

ји з

а п

ер

ио

д 2

01

5

Стр

ате

гија

ра

зво

ја е

Уп

ра

ве

у Р

еп

убли

ци

Ср

би

ји з

а п

ер

ио

д 2

01

5 - ---

20

18

20

18

20

18

20

18

4

0/4

0

7.

7.

7.

7. А ААА

НЕ

КС

НЕ

КС

НЕ

КС

НЕ

КС

7.1

С СССК

РА

КР

АК

РА

КР

АЋ

ЕН

ИЦ

ЕЋ

ЕН

ИЦ

ЕЋ

ЕН

ИЦ

ЕЋ

ЕН

ИЦ

Е

Та

бе

ла с

адр

жи

ли

сту

скр

аћ

ен

иц

а к

оје

су

по

ме

нут

е у

до

кум

ен

ту и

би

ће

ко

ри

шће

не

то

ком

ре

али

зац

ије

пр

оје

кта

.

Ab

bre

via

tio

nA

bb

revi

ati

on

Ab

bre

via

tio

nA

bb

revi

ati

on

D

efi

nit

ion

De

fin

itio

nD

efi

nit

ion

De

fin

itio

n

Скр

аће

ни

ца

Скр

аће

ни

ца

Скр

аће

ни

ца

Скр

аће

ни

ца

О

бја

шњ

ењ

еО

бја

шњ

ењ

еО

бја

шњ

ењ

еО

бја

шњ

ењ

е

AJS

RB

A

dm

inis

tra

tio

n o

f Jo

int

Se

rvic

es o

f R

ep

ub

lic B

od

ies

УЗ

ЗП

РО

У

пр

ав

а з

а з

аје

дн

ичке

услу

ге р

еп

убли

чки

х о

рга

на

EU

DE

L

De

lega

tio

n o

f th

e E

uro

pe

an

Un

ion

to

th

e R

ep

ub

lic o

f S

erb

ia

EU

DE

L

Де

лега

ци

ја Е

вр

оп

ске

ун

ије

у Р

еп

убли

ци

Ср

би

ји

GIF

G

ove

rnm

en

t In

tero

pe

rab

ility

Fra

me

wo

rk

НИ

Ф

На

ци

он

алн

и о

кв

ир

ин

тер

оп

ер

аб

илн

ости

G2

G

Go

vern

me

nt

to G

ove

rnm

en

t

Ко

мун

ика

ци

ја у

окв

ир

у ја

вн

е у

пр

ав

е

G4

B

Go

vern

me

nt

for

Bu

sin

ess

Ја

вн

а у

пр

ав

а о

рје

нти

сан

а к

а п

отр

еб

ам

а п

ри

вр

едн

их

суб

јека

та

G4

C

Go

vern

me

nt

for

Cit

ize

n

Ја

вн

а у

пр

ав

а о

рје

нти

сан

а к

а п

отр

еб

ам

а г

ра

ђа

на

ICT

Info

rma

tio

n a

nd

Co

mm

un

ica

tio

n T

ech

no

logy

ИК

Т И

нф

ор

ма

ци

он

о - к

ом

уни

ка

ци

он

е т

ехн

оло

гије

Мо

ЕS

TD

Min

istr

y o

f E

du

ca

tio

n,

Scie

nce

an

d T

ech

no

logic

al D

eve

lop

me

nt

МП

НТР

М

ин

ист

ар

ств

о п

ро

св

ете

, н

аук

е и

те

хно

лош

ког

ра

зво

ја

MTT

C

Min

istr

y o

f Tra

de

, To

uri

sm

an

d C

om

mu

nic

ati

on

s

МТТТ

Ми

ни

ста

рст

во

тр

гов

ин

е, ту

ри

зма

и т

еле

ком

уни

ка

ци

ја

MS

ALS

G

Min

istr

y o

f S

tate

Ad

min

istr

ati

on

an

d L

oca

l S

elf

-Go

vern

me

nt

МД

УЛ

С

Ми

ни

ста

рст

во

др

жа

вн

е у

пр

ав

е и

ло

ка

лне

са

мо

упр

ав

е

PA

R

Pu

blic

Ad

min

istr

ati

on

Re

form

Р

ДУ

Ре

фо

рм

а д

рж

ав

не

уп

ра

ве

PA

RiS

P

ub

lic A

dm

inis

tra

tio

n R

efo

rm in

Se

rbia

Р

ДУ

уС

Ре

фо

рм

а д

рж

ав

не

уп

ра

ве

у С

рб

ији

PS

R

Pu

blic

Se

cto

r R

efo

rm

РЈУ

Р

еф

ор

ма

ја

вн

е у

пр

ав

е

PS

P

ub

lic S

ect

or

ЈУ

Јав

на

уп

ра

ва

RG

A

Re

pu

blic

Ge

od

eti

c A

uth

ori

ty

РГЗ

Р

еп

убли

чки

Ге

оде

тски

За

во

д

TA

Ta

x A

dm

inis

tra

tio

n

ПУ

П

ор

еска

Уп

ра

ва

To

R

Te

rms o

f R

efe

ren

ce

П

З

Пр

оје

ктн

и з

ада

так

Documents

28112014 STRATEGIJA RAZVOJA eUPRAVE - kombeg.org.rs · 6.1.3 Успостављени основни електронски регистри повезани са другим информационим