KARL MARKS

PRILOG JEVREJSKOM PITANJU

2 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju

I

Bruno Bauer: Jevrejsko pitanje Nemaki Jevreji ele emancipaciju. Kakvu emancipaciju oni ele? Graansku, politiku emancipaciju. Bruno Bauer im odgovara: U Nemakoj nije niko politiki emancipovan. Ni mi sami nismo slobodni. Kako da vas oslobodimo? Vi Jevreji ste egoisti ako zahtevate posebnu emancipaciju za sebe kao Jevreje. Vi bi ste kao Nemci morali raditi na politikoj emancipaciji Nemake, kao ljudi na ljudskoj emancipaciji, a poseban nain vaeg ugnjetavanja i ponienja morali biste osetiti ne kao izuzetak od pravila, nego, naprotiv, kao potvrdu pravila. Ili moda Jevreji zahtevaju izjednaenje s hrianskim podanicima? Tada priznaju hriansku dravu pravednom, tada priznaju vladavinu opteg podjarmljivanja. Zato im se ne dopada njihov posebni jaram ako im se ne dopada opti jaram? Zato Nemac treba da se interesuje za osloboenje Jevreja ako se Jevrej ne interesira za osloboenje Nemca? Hrianska drava zna samo za privilegije. Jevrej poseduje u njoj privilegiju da je Jevrej. On kao Jevrej ima prava koja hriani nemaju. Zato zahteva prava koja on nema a koja uivaju hriani? Ako Jevrej eli da bude emancipovan od hrianske drave, on zahteva da hrianska drava napusti svoju religijsku predrasudu. Da li on, Jevrej, naputa svoju religijsku predrasudu? Ima li on onda pravo da od drugog zahtijeva da se odrekne religije? Hrianska drava po svojoj sutini ne moe emancipirati Jevreja; ali, dodaje Bauer, Jevrej po svojoj sutini ne moe ni biti emancipovan. Dok god je drava kranska a Jevrej jevrejski, oboje su jednako nesposobni bilo da emancipaciju dadu, bilo da je prime. Hrianska drava moe se prema Jevreju odnositi samo na nain hrianske drave, tj na privilegirajui nain, dozvoljavajui izdvajanje Jevreja od ostalih podanika, ali i omoguavajui mu da osjeti pritisak drugih, izdvojenih sfera, da ga oseti utoliko snanije ukoliko se nalazi u religijskoj suprotnosti prema vladajuoj religiji. Ali i

3 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju Jevrej se prema dravi moe odnositi samo jevrejski, tj prema dravi kao prema neem tuem, suprotstavljajui zbiljskoj nacionalnosti svoju himerinu nacionalnost, zbiljskom zakonu svoj iluzorni zakon, smatrajui da je ovlaen izdvajati se od oveanstva na taj nain to principijelno ne uestvuje u historijskom pokretu, iekujui budunost koja s optom ovekovom budunosti nema nieg zajednikog, smatrajui sebe lanom jevrejskog naroda a jevrejski narod izabranim narodom. Po kom osnovu onda zahtevate vi Jevreji emancipaciju? Zbog vae religije? Ona je smrtni neprijatelj dravne religije. Kao graani? U Nemakoj nema graana. Kao ljudi? Vi niste ljudi, kao to nisu ljudi ni oni na koje vi apelirate. Bauer je na nov nain postavio pitanje o emancipaciji Jevreja, poto je kritikovao dosadanja postavljanja i reenja pitanja. Kakve osobine imaju, pita on, Jevrej koji treba da bude emancipovan i hrianska drava koja treba da emancipira? On odgovara kritikom jevrejske religije, on analizira religijsku suprotnost izmeu jevrejstva i hrianstva, on objanjava sutinu hrianske drave, i to sve sa smelou, otrinom, duhom, temeljitou i nainom pisanja koliko preciznim toliko jezgrovitim i punim energije. Kako, dakle, Bauer rjeava jevrejsko pitanje? Kakav je rezultat? Formulisanje jednog pitanja jeste njegovo reenje. Kritika jevrejskog pitanja je odgovor na jevrejsko pitanje. Rezime je, dakle, sledei: Moramo emancipirati sami sebe pre nego to bismo mogli emancipirati druge. Najotriji oblik suprotnosti izmeu Jevreja i Hrianina jeste religijska suprotnost. Kako se reava neka suprotnost? Tako to se onemogui. Kako se onemogucava neka religijska suprotnost? Tako to se ukine religija. im Jevrej i hrianin obostrano uvide da su njihove religije samo razliiti stupnjevi razvitka ljudskog duha, razliite zmijske koe koje je ostavila historija, a ovjeka shvate kao zmiju koja se u njih obukla, oni se nee vie nalaziti u religijskom, nego jo samo u kritikom, naunom, u ljudskom odnosu. Nauka je tada njihovo jedinstvo. A suprotnosti u nauci reavaju se samom naukom. Osobito se nemaki Jevrej suoava sa pomanjkanjem politike emancipacije uopte i sa jako izraenim karakterom hrianske drave. Po Baueru, meutim, jevrejsko pitanje ima opte znaenje, nezavisno od specifinih nemakih odnosa. Ono je pitanje o odnosu religije prema dravi, o protivrjenosti religijske ogranienosti i politike emancipacije. Emancipacija od religije postavlja se kao uslov kako za Jevreja koji eli

4 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju da bude politiki emancipovan, tako i za dravu koja treba da emancipira i sama da bude emancipovana. "Dobro, kae se, a i sam Jevrej to kae, Jevrej i ne treba da bude emancipovan kao Jevrej zato to je Jevrej, zato to ima tako izrstan opti ljudski princip udorednosti: Jevrej e se, naprotiv, sam povui iza graanina i biti graanin usprkos tome to je Jevrej i to treba da ostane Jevrej; to znai, on jeste i ostaje Jevrej uprkos tome to je graanin i to ivi u optim ljudskim odnosima: njegova jevrejska i ograniena sutina na kraju uvek pobeuje njegove ljudske i politike obaveze. Predrasuda ostaje i pored toga to su je nadmaila opta naela. Ako pak ostane, ona ak nadmauje sve drugo. " "Jevrej bi mogao ostati Jevrej u ivotu drave samo sofistiki, prividno; dakle, ako bi on eleo da ostane Jevrej, isti privid bilo bi ono bitno i pobedilo bi, to jest njegov ivot u dravi bio bi samo privid ili momentalno iznimka nasuprot sutini i pravilu . " (Sposobnost dananjih Jevreja i hriana da postanu slobodni. "Einundzvanzig Bogen." Str. 57.) ujmo kako Bauer, s druge strane, postavlja zadatak drave: "Francuska nam je nedavno dala, kae on (rasprave u skuptini od 26. decembra 1840.), u vezi s jevrejskim pitanjem - kao i uvek u svim politikim pitanjima - prizor ivota koji je slobodan, ali koji svoju slobodu opoziva zakonom, dakle proglaava je prividnom, a na drugoj strani svoj slobodni zakon opovrgava djelom. " (Jevrejsko pitanje, str. 64.) "Opta sloboda u Francuskoj jo nije postala zakon, a jevrejsko pitanje takoe jo nije reeno, jer se zakonska sloboda - da su svi graani jednaki - ograniava u ivotu kojim jo vladaju i koji su podelile religijske privilegije, a to odsustvo slobode ivota deluje povratno na zakon i prisiljava ga da sankcionie razlikovanje po sebi slobodnih graana na ugnjetene i ugnjetae. " (Str. 65) Kako bi, dakle, jevrejsko pitanje bilo reeno za Francusku? "Jevrej bi, na primer, morao prestati da bude Jevrej kad ne bi dozvolio da ga njegov zakon spreava da ispuni svoje dunosti prema dravi i svojim sugraanima, dakle kad bi, na primer, u subotu iao u skuptinu i uestvovao na javnim zasedanjima. Svaka religijska privilegija uopte, dakle i monopol povlatene crkve, morala bi da bude ukinuta, i ako bi nekolicina ili vie njih, ili ak pretena veina verovala da jo mora ispunjavati religijske dunosti, to ispunjenje bi moralo biti preputeno njima samima kao isto privatna stvar. " (Str. 65) "Nema vie religije ako ne postoji

5 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju privilegovana religija. Oduzmite religiji njenu snagu iskljuivosti i ona nee vie postojati." (Str. 66) "Kao to je gosp. Martin du Nord u predlogu da se u zakonu izostavi spominjanje nedjelje vidio predlog za proglaenje prestanka egzistencije hrianstva, sa istim pravom bi (a ovo pravo je potpuno osnovano) izjava da zakon o suboti za Jevreje nije obavezan bila proklamacija raspadanja jevrejstva. " (Str. 71) S jedne strane, dakle, Bauer zahteva da Jevrej napusti jevrejstvo, i uopte da ovek napusti religiju, da bi se emancipirao kao graanin. S druge strane, politiko prevladavanje religije njemu je, konsekventno nainom, prevladavanje religije uopte. Drava koja pretpostavlja religiju jo nije prava, nije zbiljska drava. "Religijska predodba daje, svakako, dravi garancije. Ali kakvoj dravi? Kojoj vrsti drave?" (Str. 97) U ovoj se taki oituje jednostrano shvatanje jevrejskog pitanja. Nikako nije bilo dovoljno istraivati: tko treba da vri emancipaciju? Koga treba emancipirati? Trebalo je da kritika ini neto tree. Ona je morala pitati: o kakvoj se vrsti emancipacije radi? Koji su uslovi postavljeni u sutinu zahtijevane emancipacije? Kritika same politike emancipacije bila je samo zavrena kritika jevrejskog pitanja i njeno pravo pretvaranje u "opte pitanje vremena". S obzirom da Bauer ne podie pitanje na tu visinu, on zapada u protivrjenost. On postavlja uslove koji nemaju osnova u sutini same politike emancipacije. On postavlja pitanja koja ne sadri njegov zadatak i reava zadatke koji njegova pitanja ostavlja nereeno. Kada Bauer kae o protivnicima emancipacije Jevreja: "Njihova greka bila je samo u tome to su pretpostavljali hriansku dravu kao jedinu pravu dravu i to je nisu podvrgli istoj kritici s kojom su razmatrali jevrejstvo" (str. 3), Bauerovu greku nalazimo u tome to on kritikuje samo "hriansku dravu" a ne "dravu uopte", to ne istrauje odnos politike emancipacije prema ljudskoj emancipaciji i to stoga postavlja uslove koji su objanjivi samo iz nekritikog zamjenjivanja politike emancipacije sa optom ljudskom emancipacijom. Kad Bauer pita Jevreje: Da li vi s vaega stajalita imate pravo da zahtevate politiku emancipaciju?, Mi pitamo obrnuto: Da li stajalite politike emancipacije ima pravo da od Jevreja zahteva ukidanje jevrejstva, a od oveka ukidanje religije uopte? Jevrejsko pitanje dobija drugaiji oblik ve prema tome u kojoj se dravi Jevrej nalazi. U Nemakoj, gde ne postoji politika drava, drava kao drava, jevrejsko pitanje je isto teoloko pitanje. Jevrej se nalazi u religijskoj suprotnosti prema dravi koja

6 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju priznaje hrianstvo kao svoju osnovu. Ova drava je teolog ek professo [A]. Kritika je ovde kritika teologije, maa kritika, kritika hrianske i kritika jevrejske teologije. Ali na taj se nain jo uvek kreemo u teologiji, ma koliko se u njoj kretali i kritiki. U Francuskoj, u konstitucionalnoj dravi, jevrejsko pitanje je pitanje konstitucionalizma, pitanje o polovinosti politike emancipacije. S obzirom da je ovde zadana privid dravne religije, iako u takvom obliku koji nita ne kae i koji protivrei samom sebi, u obliku religije veine, odnos Jevreja prema dravi ipak zadrava privid religijske, teoloke suprotnosti. Jevrejsko pitanje gubi svoje teoloko znaenje tek u severnoamerikim slobodnim dravama - barem u jednom njihovom delu - i postaje zaista svetovno pitanje. Odnos Jevreja, uopte religiozna oveka, prema politikoj dravi, dakle odnos religije prema dravi, moe se u svojoj osobenosti, u svojoj istoti, pojaviti samo tamo gde egzistira politika drava u svojoj potpunoj izgraenosti. Kritika ovoga odnosa prestaje biti teoloka kritika im drava prestane da se prema religiji odnosi na teoloki nain, im se ona prema religiji odnosi kao drava, tj politiki. Kritika tada postaje kritika politike drave. Na ovoj taki, gde pitanje prestaje da bude teoloko, Bauerova kritika prestaje da bude kritika. "Il n'ekiste auk Etats-Unis ni religion de l'Etat, ni religion declaree celle de la major, ni preeminence d'un culte sur un autre. L'Etat est etranger a tous les cultes." (Marie ou l'esclavage auk Etats-Units etc., Par G. de Bomon, Paris 1835, p 214). [B] tavie, postoje neke severnoamerike drave u kojima "la Constitution n'impose pas les croiances religieuses et la pratikue d'un culte comme condition des privileges politikues "(lc, p 225). Ipak, "on ne croit pas auk Etats-Units ku'un homme sans religion puisse etre un honnete homme" (lc, p 224). [C] Ipak je Severna Amerika prvenstveno zemlja religioznosti, kako to Bomon, Tokvil i Englez Hamilton jednoglasno tvrde. Meutim, severnoamerike drave slue nam samo kao primer. Pitanje glasi: kako se dovrena politika emancipacija odnosi prema religiji? Naemo li ak iu zemlji sa dovrenom politikom emancipacijom ne samo egzistenciju nego sveu i krepku egzistenciju religije, onda je dokazano da postojanje religije ne protivrei potpunoj oformljenosti drave. No s obzirom na to da postojanje religije znai postojanje nedostatka, izvor ovog nedostatka moe se traiti samo jo u sutini same drave. Religija vie ne znai za nas osnovu, nego samo jo fenomen svetovne ogranienosti. Stoga religioznu ogranienost slobodnih graana objanjavamo njihovom svetovnom ogranienou. Mi ne tvrdimo da oni moraju prevazii svoju religioznu ogranienost da bi prevladali svoju svetovnu ogranienost.

7 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju Mi tvrdimo da e prevladati svoju religioznu ogranienost im prevladaju svoju svetovnu ogranienost. Mi ne pretvaramo svetovna pitanja u teoloka. Mi pretvaramo teoloka pitanja u svetovna. Poto je historija dugo bila rastvaran u praznoverje, mi praznoverje rastvaramo u historiju. Pitanje o odnosu politike emancipacije prema religiji postaje za nas pitanje o odnosu politike emancipacije prema ljudskoj emancipaciji. Mi kritikujemo religijsku slabost politike drave kritikujui politiku dravu, bez obzira na religijske slabosti, u njenoj svetovnoj konstrukciji. Protivrjenost izmeu drave i jedne odreene religije, na primer jevrejstva, mi ooveujemo u protivrjenost izmeu drave i odreenih svetovnih elemenata, u protivrjenost izmeu drave i religije uopte, u protivrjenost izmeu drave i njenih pretpostavki uopte. Politika emancipacija Jevreja, hrianina, uopte religioznog oveka, jest emancipacija drave od jevrejstva, od hrianstva, od religije uopte. U svom obliku, na nain koji je svojstven njenoj sutini, drava se emancipira od religije kao drava kada se emancipira od dravne religije, tj kada drava kao drava ne priznaje nikakvu religiju, kada, naprotiv, drava priznaje sebe kao dravu. Politika emancipacija od religije nije provedena, neprotivrena emancipacija od religije, jer politika emancipacija nije provedeni, neprotivrena nain ljudske emancipacije. Granica politike emancipacije pojavljuje se odmah u tome to se drava moe osloboditi 01:00 ogranienosti a da ovjek ne bude od nje zbiljski slobodan, to drava moe biti slobodna drava a da ovjek ne bude slobodan ovek. Sam Bauer to preutno priznaje kad ponavlja sledei uslov politikoj emancipaciji: "Svaka religijska privilegija uopte, dakle i monopol povlatene crkve, morali bi biti ukinuti, i ako bi nekolicina ili vie njih, ili ak pretena veina verovala da jo mora vriti religijske dunosti, to vrenje bi moralo biti preputeno njima samima kao isto privatna stvar. " Dakle, drava se moe emancipirati od religije ak i ako je pretena veina jo religiozna. A pretena veina ne prestaje biti religiozna time to je privatim [D] religiozna. Ali odnos drave prema religiji, osobito slobodne drave, ipak je samo odnos ljudi koji sainjavaju dravu prema religiji. Odatle sledi da se ovek posredstvom drave politiki oslobaa 01:00 ogranienosti, kad se, u protivrenosti sa samim sobom, uzdie iznad te ogranienosti na apstraktan, ogranien, parcijalan nain. Dalje sledi da se ovek, oslobaajui se politiki, oslobaa zaobilaznim putem, pomou medijuma,

8 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju iako pomou nunog medijuma. Napokon sledi da ovek, ak i kad se posredstvom drave proglaava ateistom, tj kada dravu proglaava ateista, jo uvek ostaje religiozno ogranien upravo zbog toga to sama sebe priznaje samo zaobilaznim putem, pomou medijuma. Religija je upravo priznavanje oveka zaobilaznim putem. Preko posrednika. Drava je posrednik izmeu oveka i ovekove slobode. Kao to je Hristos posrednik kome je ovek natovario svu svoju boanstvenost, svoju celokupnu religioznu ogranienost, tako je drava posrednik na kojega on prenosi svoju celokupnu neboanstvenost, svoju celokupnu ljudsku neogranienost. Politiko uzdizanje oveka iznad religije ima sve nedostatke i prednosti politikog uzdizanja uopte. Drava kao drava anulira na primer privatno vlasnitvo, ovek na politiki nain proglaava privatno vlasnitvo ukinutim im ukine cenzus za aktivnu i pasivnu izbornost, kao to se to dogodilo u mnogim severnoamerikim dravama. S politikog stajalita Hamilton interpretira ovu injenicu sasvim pravilno u ovome smislu: "Velika gomila odnijela je pobjedu nad vlasnicima i nad novanim bogatstvom". [E] Nije li privatno vlasnitvo idealno ukinuto ako je neposednik postao zakonodavac posedniku? Cenzus je poslednji politiki oblik priznavanja privatnog vlasnitva. Pa ipak, s politikim anuliranjem privatnog vlasnitva privatno vlasnitvo ne samo to nije ukinuto nego se, tavie, pretpostavlja. Drava ukida na svoj nain razliku po roenju, staleu, obrazovanju, zanimanju kad roenje, stale, obrazovanje, zanimanje, proglasi nepolitikim razlikama, kad bez obzira na te razlike proglaava svakog lana naroda ravnopravnim uesnikom narodnog suvereniteta, kad sve elemente zbiljskog narodnog ivota razmatra sa stajalita drave. Uza sve to drava doputa privatnom vlasnitvu, obrazovanju, zanimanju da djeluju na svoj nain, tj kao privatno vlasnitvo, kao obrazovanje, kao zanimanje i da istiu svoju posebnu sutinu. Daleko od toga da prevlada ove zbiljske razlike, ona naprotiv egzistira samo pod pretpostavkom da one postoje, osea se kao politika drava i istie svoju optost samo u suprotnosti prema ovim svojim elementima. Stoga Hegel odreuje sasvim pravilno odnos politike drave prema religiji kad kae: "Da bi drava kao obiajna stvarnost duha koja sebe zna dola do opstanka, nuno je razlikovati je od oblika autoriteta i vere; ali ova razlika javlja se samo onda ako se crkvena strana deli u samoj sebi: samo tako, nad posebnim crkvama dobila je drava opost misli, princip svoga oblika i dovodi ga do egzistencije "(Hegelova Filozofija prava, prvo nemako izdanje, str. 346) Svakako! Samo tako, iznad specijalnih elemenata drava se konstituie kao opost.

9 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju Dovrena politika drava po svojoj je sutini rodni ivot ovjeka u suprotnosti prema njegovu materijalnom ivotu. Sve pretpostavke ovog egoistikog ivota ostaju izvan dravne sfere u graanskom drutvu, [F] ali kao svojstva graanskog drutva. Gde je politika drava dostigla svoju pravu izgraenost, tamo ovek vodi dvostruki ivot nebeski i zemaljski, ali ne samo u mislima, u svesti, nego i u stvarnosti, u ivotu ivot u politikoj zajednici, u kojoj se on javlja kao drutveno bie, i ivot u graanskom drutvu u kome deluje kao privatan ovek, u kojemu druge ljude smatra sredstvom, samog sebe poniava do sredstava i postaje igraka tuih sila. Politika drava odnosi se prema graanskom drutvu upravo tako spiritualistiki kao nebo prema zemlji. Ona se prema njemu nalazi u istoj suprotnosti, ona ga prevladava isto onako kao to religija prevladava ogranienost profanog sveta, tj tako to ga opet mora priznati, uspostaviti i dozvoliti mu da njome vlada. U svojoj neposrednoj stvarnosti, u graanskom drutvu, ovek je profano bie. Ovde, gde on drugima i sebi vai kao zbiljski individuum, on je neistinita pojava. Naprotiv, u dravi, u kojoj ovek vai kao rodno bie, on je imaginaran lan jednog zamiljenog suvereniteta, lien zbiljskog svog individualnog ivota i ispunjen nestvarnom optenitou. Konflikt u kojemu se ovek kao sledbenik posebne religije nalazi sa sobom kao graaninom drave is drugim ljudima kao lanovima zajednice, svodi se na svetovni rascjep izmeu politike drave i graanskog drutva. Za oveka kao bourgeois [G] "ivot u dravi samo je privid ili momentalni izuzetak nasuprot sutini i pravilu". Svakako, bourgeois kao i Jevrej samo sofistiki ostaje u dravnom ivotu, kao to citoien [H] samo sofistiki ostaje Jevrej ili bourgeois; ova ali sofistika nije lina. Ona je sofistika same politike drave. Razlika izmeu religiozna oveka i graanina jeste razlika izmeu trgovca i graanina, izmeu nadniara i graanina, izmeu zemljoposednika i graanina, izmeu ivog individuuma i graanina. Protivrjenost u kojoj se nalazi religiozan ovek s politikim ovekom ista je protivrjenost u kojoj se nalazi bourgeois sa citoien, u kojoj se nalazi lan graanskog drutva sa svojom politikom lavljom koom. U taj svetovni sukob na koji se konano svodi jevrejsko pitanje, u odnos politike drave prema njenim pretpostavkama, makar to bili materijalni elementi, kao privatno vlasnitvo itd, ili duhovni, kao obrazovanje, religija, u taj sukob izmeu opteg interesa i privatnog interesa, u rascep izmeu politike drave i graanskog drutva, u ove svetovne suprotnosti Bauer ne dira dok polemizira s njihovim religijskim izrazom. "Upravo njegova osnova, potreba koja graanskom drutvu osigurava njegovo postojanje i garantuje njegovu nunost izlae njegovo postojanje stalnim opasnostima,

10 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju podrava u njemu nesiguran element i proizvodi neprestano promjenljivu meavinu siromatva i bogatstva, nude i napretka, izmjenu uopte." (Str. 8) Neka se uporedi ceo odeljak "Graansko drutvo" (str. 8-9), koji je sastavljen prema osnovama Hegelove filozofije prava. Graansko drutvo je, u svojoj suprotnosti prema politikoj dravi, priznato kao nuno jer je politika drava priznata kao nuna. Politika je emancipacija svakako veliki napredak, ona nije dodue poslednji oblik ovekove emancipacije uopte, ali je poslednji oblik ovekove emancipacije u dosadanjem svetskom poretku. Razume se: mi ovde govorimo o zbiljskoj, praktinoj emancipaciji. ovek se politiki emancipira od religije tako to je iz javnog prava proteruje u privatno pravo. Ona nije vie duh drave, gde se ovek - iako na ograni en nain, pod posebnim oblikom i u posebnoj sferi - ponaa kao rodno bie u zajednici sa drugim ljudima, ona je postala duh graanskog drutva, sfere egoizma, bellum omnium contra omnes. [I ] Ona nije vie sutina zajednice, nego sutina razlike. Ona je postala izraz odvajanja oveka od njegove zajednice, od samoga sebe i od ostalih ljudi - to je prvobitno i bila. Ona je samo jo apstraktno ispovedanje posebne izopaenosti, privatne muiavost, samovolje. Beskonana rascepkanost religije, u Severnoj Americi na primer, daje joj ve spolja oblik sasvim individualne stvari. Ona je potisnuta u sferu privatnih interesa i prognana iz zajednice kao zajednice. Ali ne treba se zavaravati o granici politike emancipacije. Razdvajanje oveka na javna i privatna oveka, premjetanje religije iz drave u graansko drutvo, to nije stupanj, nego dovrenje politike emancipacije, koja zbiljsku religioznost ovjeka isto tako ne ukida kao to i ne tei da je ukine. Razdvajanje oveka na Jevreja i graanina drave, na protestanta i graanina drave, na religiozna oveka i graanina drave, ovo razdvajanje nije la protiv dravno-graanskog ivota, ono nije obilaenje politike emancipacije, ono je sama politika emancipacija, ono je politiki nain emancipiranja od religije . Svakako: u vreme kada se iz graanskog drutva nasilno raa politika drava kao politika drava, kada ovekovo samoosloboenja tei da se izvri u obliku politikog samoosloboenja, drava moe i mora ii do ukidanja religije, do unitenja religije, ali samo tako kao to ide ukidanju privatnog vlasnitva, do sistema prinudnog maksimiranja cena, do konfiskacije, do progresivnog poreza, kao to ide do ukidanja ivota, do giljotine. U momentima oseanja svoje posebne vrednosti politiki ivot ispoljava tendenciju da zagui svoju pretpostavku, graansko drutvo i njegove elemente, i da se konstituie kao zbiljski neprotivrean rodni ivot ovjeka. Meutim, on to moe postii samo

11 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju nasilnom protivrenou prema svojim sopstvenim ivotnim uslovima, samo proglaavajui revoluciju permanentnom, a politika drama zavrava se stoga isto tako nuno ponovnim uspostavljanjem religije, privatnog vlasnitva, svih elemenata graanskog drutva, kao to rat zavrava mirom. tavie, tzv. hrianska drava koja priznaje hrianstvo kao svoju osnovu, dravnu religiju, i koja stoga iskljuuje druge religije, nije dovrena hrianska drava, nego je naprotiv ateistika drava, demokratska drava, drava koja religiju stavlja meu ostale elemente graanskog drutva. Dravi koja je jo teolog, koja jo zvanino ispoveda hrianstvo, koja se jo ne usuuje da se proglasi dravom, takvoj dravi jo nije uspelo da u svetovnom, ljudskom obliku, u svojoj stvarnosti kao drava izrazi ljudsku osnovu, iji je zaneseni izraz hrianstvo. Takozvana hrianska drava naprosto je samo ne-drava, jer se samo ljudskom pozadina hrianske religije moe izvesti u zbiljskim ljudskim tvorevinama, a ne hrianstvo kao religija. Takozvana hrianska drava je hriansko poricanje drave, a nikako dravno ostvarenje hrianstva. Drava koja jo priznaje hrianstvo u obliku religije, ne priznaje ga jo u obliku drave, jer se prema religiji jo odnosi religiozno, tj ona nije zbiljsko izvoenje ljudske osnovne religije, jer se jo poziva na nestvarnost, na imaginaran oblik ove ovekove sri. Takozvana hrianska drava je nesavrena drava, a hrianska religija je njena dopuna i posveenje njene nesavrenosti. Stoga joj religija nuno postaje sredstvom, a ona je drava licemjerja. Velika je razlika da li razvijena drava ubraja religiju meu svoje pretpostavke usled nedostatka koji lei u optoj sutini drave, ili nerazvijena drava proglaava religiju svojom osnovom usled nedostatka koji lei u njenoj posebnoj egzistenciji kao nesavrene drave. U poslednjem sluaju religija postaje nesavrena politika. U prvom sluaju u religiji se pokazuje nesavrenost ak savrene politike. Takozvanoj hrianskoj dravi potrebna je hrianska religija da bi se upotpunila kao drava. Demokratskoj dravi, zbiljskoj dravi, nije potrebna religija kao njeno politiko upotpunjavanje. Naprotiv, ona moe da apstrahuje od religije, jer je u njoj, na svetovan na in, izvedena ljudska osnova religije. Takozvana hrianska drava odnosi se, naprotiv, politiki prema religiji i religiozno prema politici. Kad oblike drave ponizuje do privida, ona isto tako ponizuje do privida i religiju. Da bismo objasnili ovu suprotnost, razmotrimo Bauerovu konstrukciju hrianske drave, konstrukciju koja je proizila iz posmatranja hriansko-germanske drave. "Da bi se dokazala nemogunost ili nepostojanje hrianske drave - kae Bauer - nedavno se ee ukazivalo na one izreke u jevanelju koje [sadanja] drava ne samo

12 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju da ne sledi nego koje ona i ne moe da sledi ako ne eli da se potpuno raspadne." "No tako se lako stvar ne reava. ta zahtevaju one evaneoske izreke? Natprirodno samoodricanje, podvrgavanje autoritetu objavljenja, odvraanje od drave, ukidanje svetovnih odnosa. Sve to sada hrianska drava zahteva i ini. Ona je prisvojila duh jevanelja, a ako ga ne reprodukuje doslovno kako ga izraava jevanelje, to onda dolazi samo zbog toga to ona taj duh izraava u oblicima drave, tj u oblicima koji su, dodue, posueni od drave u ovome svetu, ali koji e se u religioznom preporodu, koji oni moraju doiveti, svesti na privid. To je odvraanje od drave koje se za svoje izvoenje slui oblicima drave. " (Str. 55) Zatim Bauer dalje izlae kako je narod hrianske drave samo ne-narod, kako nema vie vlastite volje, kako svoje pravo postojanje poseduje u poglavaru kojemu je podreen, koji mu je prvobitno i po njegovoj prirodi ipak stran, tj dan od boga i koji je njemu doao bez njegova vlastita uea, kako zakoni ovoga naroda nisu njegovo delo, nego pozitivna objavljenja, kako su njegovom poglavaru potrebni privilegovani posrednici sa sopstvenim narodom, sa masom, kako se samo ta masa raspada u mnotvo specijalnih krugova koje stvara i odreuje sluaj, a koji se razlikuju svojim interesima, posebnim strastima i predrasudama i kao privilegiju dobijaju odobrenje da se meusobno odvoje, itd (str. 56) Sam Bauer kae: "Ako politika treba da bude samo religija, ona tada ne sme biti politika, kao to se i ienje lonaca, ako treba da vai kao religijska stvar, ne sme smatrati privrednom stvari." (Str. 108) U hriansko-germanskoj dravi religija je "privredna stvar" kao to je i privredna stvar - religija. U hriansko-germanskoj dravi vlast religije jeste religija vlasti. Odvajanje "duha evanelja" od "slova evanelja" je ireligiozan akt. Drava koja doputa da evanelje govori slovima politike, drugim slovima nego to su slova svetoga duha, ini svetogre, ako ne u ovekovim oima, a ono u svojim vlastitim religioznim oima. Dravi koja priznaje hrianstvo kao svoju najviu normu, Bibliju kao svoju povelju, moraju se suprotstaviti rei Svetoga pisma, jer je to pismo sveto do poslednje rei. Ova drava, kao i ljudsko smetlite na kojemu ona poiva, dospeva u munu, sa stanovita religiozne svesti nesavladivu protivrjenost kada se upuuje na one izreke jevanelja koje ona "ne samo da slijedi nego i ne moe da sledi ako ne eli da se kao drava potpuno raspadne ". A zato ona ne eli da se potpuno raspadne? Na to ona ne moe odgovoriti ni sebi ni drugima. Pred svojom vlastitom sveu oficijelna

13 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju hrianska drava je trebanje (Sollen), ije je ostvarenje nedostiivo, a koja stvarnost svoje egzistencije umije pred sobom konstatovati samo pomo u lai, i stoga sama sebi ostaje stalno predmet sumnje, nepouzdan, problematian predmet. Kritika ima, dakle, potpuno pravo kada dravu koja se poziva na Bibliju dovodi do pomraenja svesti, kada drava sama vie ne zna da li je uobraenje ili stvarnost, kad infamija njenih svetovnih ciljeva, kojima religija slui kao izgovor, zapada u nerazreiv konflikt sa estitou njene religiozne svesti kojoj religija predstavlja cilj sveta. Ova se drava moe osloboditi svoje unutranje patnje samo ako postane pandur katolike crkve. Njoj nasuprot, koja svetovnu silu proglaava sebi podlonim telom, drava je nemona, nemona je svetovna vlast koja tvrdi da je vladavina religioznog duha. U takozvanoj hrianskoj dravi vai dodue otuenje, ali ne vai ovek. Jedini ovek koji vai, kralj, jeste bie specifino razliito od drugih, k tome jo sam religiozno bie, koje je neposredno povezano s nebom, s bogom. Odnosi koji ovde vladaju jo su verniki odnosi. Religiozni duh, dakle, jo nije zbiljski posvetovljen. No religiozni duh i ne moe biti zbiljski posvetovljen, jer to je on sam nego nesvetovni oblik jednog stepena razvitka ovekova duha? Religiozni duh moe biti ostvaren samo utoliko ukoliko se stepen razvitka ovekova duha, iji je on religiozni izraz, javlja i konstituie u svome svetovnom obliku. To se dogaa u demokratskoj dravi. Osnova ove drave nije hrianstvo, nego ljudska osnova hrianstva. Religija ostaje idealna, nesvetovna svest njenih lanova, jer je ona idealan oblik stepena ovjekova razvitka koji se u toj svesti provodi. lanovi politike drave religiozni su usled dualizma izmeu individualnog i rodnog ivota, izmeu ivota graanskog drutva i politikog ivota, oni su religiozni zato to se ovek odnosi prema ivotu drave, koji je onostran njegovoj zbiljskoj individualnosti, kao prema svome istinskom ivotu, religiozni su ukoliko je religija ovde duh graanskog drutva, izraz odvajanja i udaljavanja oveka od oveka. Politika demokratija je hrianska utoliko ukoliko u njoj ovek, ali ne samo jedan ovek, nego svaki ovek, vai kao suveren, kao najvie bie, ali ovek u svojoj nekultivisanoj, nesocijalnoj pojavi, ovek u svojoj sluajnoj egzistenciji, ovek kakav jest, ovek iskvaren celom organizacijom naega drutva, koji je sebe izgubio i sebi postao tu, koji je pod vlau neljudskih odnosa i elemenata, jednom rijei, ovek koji jo nije zbiljsko rodno bie. Tvorevina mate, san, postulat hrianstva, suverenitet oveka, ali kao tueg bia koje se razlikuje od zbiljskog oveka, u demokratiji je ulna stvarnost, sadanjost, svetovna maksima. Religiozna i teoloka svest izgleda sebi u dovrenoj demokratiji utoliko religioznija,

14 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju teologinija, ukoliko je prividno bez politikog znaenja, bez zemaljskih ciljeva, stvar due koja se boji sveta, izraz ogranienosti razuma, proizvod samovolje i mate, zbiljski onostrani ivot. Hrianstvo postie ovde praktian izraz svoga univerzalno-religioznog znaenja tako to u obliku hrianstva grupie jedan pored drugoga najrazliitije poglede na svet, a jo vie tako to drugima ne postavlja ak ni zahtjev da budu hriani, nego samo da pripadaju religiji uopte, bilo kojoj religiji ( uporedi navedeni spis od Beaumont-a). Religiozna svest naslauje se bogatstvom religiozne suprotnosti i religiozne raznovrsnosti. Mi smo, dakle, pokazali: politika emancipacija od religije poteuje religiju, iako ne i privilegovanu religiju. Protivrjenost u kojoj se nalazi pripadnik jedne posebne religije sa sobom kao graaninom drave samo je deo opte svetske protivrjenosti izmeu politike drave i graanskog drutva. Dovrenje hrianske drave jeste drava koja se priznaje dravom i koja apstrahuje od religije svojih lanova. Emancipacija drave od religije nije emancipacija zbiljskog oveka od religije. Dakle, mi ne kaemo Jevrejima kao Bauer: Vi ne moete biti politiki emancipirani a da se radikalno ne emancipuju od jevrejstva. Naprotiv, mi im kaemo: budui da moete biti politiki emancipirani a da se ne odreknete jevrestva potpuno i bez pogovora, sama politika emancipacija nije ljudska emancipacija. Ako vi, Jevreji, elite biti emancipirani a da se sami ne emancipiramo ljudski, onda polovinost i protivrjenost ne lei samo u vama, nego u sutini i kategoriji politike emancipacije. Ako ste vi obuzeti tom kategorijom, onda delite optu predrasudu. Kao to drava propoveda jevanelje kad se, premda drava, prema Jevrejima odnosi hrianski, tada Jevrej politizira kad zahteva, iako Jevrej, graanska prava. Ali ako ovek, iako Jevrej, moe biti politiki emancipovan, dobiti prava graanina drave, moe li on traiti i dobiti takozvana ljudska prava? Bauer to porie. "Pitanje je da li Jevrej kao takav, tj Jevrej koji sam priznaje da ga njegova prava sutina primorava da ivi u vjenoj izdvojenosti od drugih, da li je sposoban da dobije opta ovekova prava i da ih prizna drugima." "Misao o ovekovim pravima otkrivena je hrianskom svetu tek u prolom veku. Ona oveku nije uroena, naprotiv, ona je samo osvojena u borbi protiv historijskih tradicija u kojima je ovek do sada odgajan. Tako ljudska prava nisu poklon prirode, nisu miraz dosadanje historije, nego cena borbe protiv sluaja roenja i protiv privilegija koje je historija dosad od generacije u generaciju ostavljala u nasledstvo. Ta prava su rezultat obrazovanja i samo ih onaj moe posedovati ko ih je zaradio i

15 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju zasluio. " "Da li ih Jevrej moe stvarno prisvojiti? Dok je on Jevrej, mora ograniena sutina koja ga ini Jevrejem pobediti ljudsku sutinu koja ga kao oveka treba da povezuje s drugim ljudima i odvaja ga od ne-Jevreja. Ovim izdvajanjem on objanjava da je posebna sutina koja ga ini Jevrejem njegova istinska najvanija sutina, prema kojom sutina oveka mora da odstupi. " "Na isti nain hrianin kao hrianin ne moe dati nikakva ljudska prava." (Str. 19, 20) Prema Baueru, ovek mora rtvovati "privilegiju verovanja" da bi mogao dobiti opta ljudska prava. Posmatrajmo 01:00 trenutak takozvanih ljudskih prava, i to ljudska prava u njihovom autentinom obliku, u obliku koji imaju kod svojih pronalazaa, Severnih Amerikanaca i Francuza. Ta ljudska prava su djelimino politika prava, prava koja se ostvaruju samo u zajednici sa drugima. Uestvovanje u zajednici, i to u politikoj zajednici, u dravi, ini njihov sadraj. Ta prava spadaju u kategoriju politike slobode, u kategoriju graanskih prava, koja, kako smo videli, nipoto ne predstavljaju neprotivrena i pozitivno prevladavanje religije, pa prema tome ni jevrejstva. Ostaje nam da razmotrimo drugi dio ovjekovih prava, droits de l'homme [J], ukoliko se razlikuju od droits du citoien [K]. U nizu tih prava nalazi se sloboda svesti, prava vrenja bilo kojeg kulta. Privilegija vere izriito se priznaje bilo kao ovekovo pravo, bilo kao posledica 01:00 ovekovog prava, slobode. Declaration des droits de l'homme et du citoien, 1791, article 10: "Nul ne doit etre inkuiete pour ses opinions meme religieuses [L]." U odeljku I Ustava iz 1791. garantuje se kao ovekovo pravo: "La liberte a tout homme d'ekercer le culte religieuk aukuel il est attache [M]." Declaration des droits de l'homme, etc. 1793, ubraja meu ljudska prava, "Le liberte ekercice des cultes [N]." tavie, u odnosu na pravo objavljivanja svojih misli i mnjenja, sastajanje, vrenja svoga kulta, kae se: "La necessite d'enoncer ses droits suppose ou la presence ou le souvenir recent du despotism [O]." (Uporedi Ustav iz 1795, odeljak KSIV, l. 354.) Constitution de Pennsilvanie, article 9, 3: "Tous les hommes ont recu de la nature le droit imprescriptible d'adorer le Tout-Puissant selon les inspirations de leur

16 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju conscience, et nul ne peut etre legalement contraint de suivre, instituer ou soutenir contre son gre aucun culte ou ministre religieuk. Nulle autorite humaine ne peut, dans aucun cas, intervenir dans les kuestions de conscience et les controler pouvoirs de l'ame [P]. " Constitution de Nev Hampshire, article 5 et 6: "Au nombre des droits naturels, kuelkues-uns sont inalienables de leur nature, parce kue rien n'en peut etre l'ekuivalent. De ce nombre sont les droits de conscience." (Bomon, l.c., p 213, 214) [K]. Nespojivost religije s pravima oveka tako je malo sadrana u pojmu ovekovih prava, da se pravo: biti religiozan, na bilo koji nain biti religiozan, vriti kult svoje posebne religije, mora izriito ubrajati meu ovekova prava. Privilegija verovanja je opte ovjekovo pravo. Droits de l'homme, prava oveka, razlikuju se kao takva od droits du citoien, od graanskih prava. Ko je taj homme koji je razliit od Citoien? Niko drugi ve lan graanskog drutva. Zato se lan graanskog drutva naziva "ovekom", ovekom uopte, zato se njegova prava nazivaju ovekovim pravima? ime objanjavamo ovu injenicu? Odnosom politike drave prema graanskom drutvu, sutinom politike emancipacije. Pre svega konstatujmo injenicu da takozvana prava oveka, droits de l'homme, za razliku od droits du citoien, nisu nita drugo ve prava lana graanskog drutva, tj egoistina oveka, oveka koji je odvojen od oveka i zajednice. Neka govori najradikalnija konstitucija, konstitucija iz 1793: Declaration des droits de l'homme et du citoien. lanak 2: "Ces droits etc. (Les droits naturels et imprescriptibles) sont: l'egalite, la liberte, la surete, la propriete. [R]" Uemu se sastoji liberte? Article 6: "La liberte est le pouvoir kui appartient a l'homme de faire tout ce kui ne nuit pas auk drits d'autrui," ili prema povelji o pravima oveka iz 1791: "La liberte consiste a pouvoir faire tout ce kui ne nuit pas a autrui [S]. " Sloboda je, dakle, pravo da se ini sve ono to drugome ne kodi. Granica u kojoj se

17 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju svako moe kretati bez tete po drugoga odreena je zakonom, kao to je granica 02:00 polja odreena Meaima. Radi se o slobodi oveka kao izolovane, u sebe povuene monade. Zato je Jevrej prema Baueru nesposoban da primi prava ovjeka? "Dok je on Jevrej, mora ograniena sutina koja ga ini Jevrejom pobediti ljudsku sutinu koja bi ga kao oveka povezivala s drugim ljudima, i odvojiti ga od ne-Jevreja." Ali ovekovo pravo na slobodu ne bazira se na vezi oveka sa ovekom, nego naprotiv na odvajanju oveka od oveka. To je pravo toga odvajanja, pravo ograniena, na sebe ograniena individuuma. Praktina primena prava oveka na slobodu jeste ovekovo pravo na privatno vlasnitvo. Uemu se sastoji ovekovo pravo na privatno vlasnitvo? lanak 16 (Constitution 1793): "Le droit de propriete est celui kui appartient a tout citoien de jouir et de disposer a son gre de ses biens, de ses revenus, du fruit de son travail et de son Industrie [T]." Dakle, ovekovo pravo na privatno vlasnitvo jeste pravo da se po svojoj volji (a son gre), bez obzira na druge ljude, nezavisno od drutva, uiva sopstvena imovina i da se njome raspolae, to je pravo sebinosti. Ta individualna sloboda kao i njena primena ine osnovu graanskog drutva. Ona stavlja svakog oveka u takvu situaciju da u drugom oveku ne nalazi ostvarenje svoje slobode, nego naprotiv njenu granicu. No pre svega ona proglaava ovekovo pravo "De jouir et de disposer a son gre de ses biens, de ses revenus, du fruit de son travail et de son Industrie." Jo ostaju druga prava oveka: egalite i surete [U]. Egalite u svom nepolitikom znaenju nije nita drugo ve jednakost gore opisane liberte, naime: Konstitucija iz 1795. odreuje pojam ove jednakosti saglasno njenom znaenju u ovom smislu: Art. 3 (Constitution de 1795): "L'egalite consiste en ce kue la loi est la meme pour tous, soit ku'elle protege, soit ku'elle punnise [V]."

18 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju A surete? lanak 8 (Constitution 1793): "La surete consiste dans la protestion accordee par la societe a chakun de ses membres pour la coservation de sa personne, de ses droits et de ses proprietes [V]." Sigurnost je najvii socijalni pojam graanskog drutva, pojam policije, da itavo drutvo postoji samo zato da svakom svom lanu garantuje odranje njegove linosti, njegovih prava i njegova vlasnitva. U tom smislu Hegel naziva graansko drutvo "dravom nude i razuma". Pojmom sigurnosti graansko drutvo se ne uzdie iznad svog egoizma. Bezbednost je, naprotiv, osiguranje njegova egoizma. Dakle, nijedno od takozvanih ovekovih prava ne prevazilazi egoistina oveka, oveka kao lana graanskog drutva, naime kao individuuma koji je izolovan od zajednice, povuen u sebe, u svoj privatni interes i privatnu samovolju. Daleko od toga da je ovek bio u njima shvaen kao rodno bie; naprotiv, sam rodni ivot, drutvo, pojavljuje se kao spoljni okvir individuuma, kao ogranienje njihove prvobitne samostalnosti. Jedina veza koja ih ujedinjuje jeste prirodna nunost, potreba i privatni interes, uvanje njihova vlasnitva i njihove egoistine linosti. Zagonetno je ve to to jedan narod koji se upravo poinje oslobaati i obarati sve barijere izmeu razliitih lanova naroda, koji poinje osnivati politiku zajednicu, to takav narod sveano proklamira prava egoistina oveka, izdvojena od svojih blinjih i zajednice (Declaration de 1791), tavie, tu proklamaciju ponavlja u trenutku kada samo najherojskije samoodricanje moe spasti naciju i koje se stoga imperativno zahtijeva u trenutku kad rtvovanje svih interesa graanskog drutva mora biti postavljeno za dnevni red i kad egoizam mora da bude kanjen kao zloin (Declaration des droits de l'homme etc . de 1793). Ovainjenica postaje jo zagonetnija kad vidimo da su politi ki emancipatora degradirali dravno-graanski ivot, politiku zajednicu, ak do obinog sredstva za ouvanje ovih takozvanih ovekovih prava, dakle, da je citoien proglaen slugom egoistinog homme-a, da je sfera u kojoj se on ponaa kao drutveno bie degradirana ispod sfere u kojoj se on ponaa kao delimino bie, napokon, da se ne smatra pravim i istinskim ovekom ovek kao citoien, nego ovek kao bourgeois. "Le but de toute association politikue est la conservation des droits naturels et

19 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju imprescriptibles de l'homme." (Declaration des droits etc. De 1791, article 2.) "Le gouvernement est institue pour garantir a l'homme la jouissance de ses droits naturels et imprescriptibles." (Declaration etc. De 1793, article 1.) [K] Dakle, ak iu momentima njegova jo mladalaki svea i silom prilika do krajnosti dotjerana entuzijazma, politiki ivot se proglaava prostim sredstvom, iji je cilj ivot graanskog drutva. Njegova je revolucionarna praksa, dodue, u flagrantnoj protivrjenosti sa njegovom teorijom. Dok se, na primer, bezbednost proglaava ovekovim pravom, dotle se povreda tajnosti pisma javno postavlja na dnevni red. Dok se "Liberte indefinie de la presse" (Constitution de 1793, article 122) [I] garantuje kao posledica ovekova prava, individualne slobode, dotle se sloboda tampe potpuno unitava, jer "la liberte de la presse ne dois pas etre permise lorsku ' elle comproment Libr publikue "(Robespjer jeune, Histoire parlamentaire de la revolution francaise, par Buchez et Rouk, t. 28, p 159.) [Z], dakle, to znai: ovekovo pravo na slobodu prestaje biti pravo im doe u sukob s politikim ivotom, dok je, prema teoriji, politiki ivot samo garancija ovekovih prava, prava individualna oveka, te stoga mora biti naputen im protivrjei svome cilju, ovim ovekovim pravima. Ali praksa je samo izuzetak, a teorija pravilo. No ako samu revolucionarnu praksu elimo promatrati kao pravilno postavljanje odnosa, jo uvek ostaje da se rijei zagonetka zato je u svesti politikih emancipatora odnos postavljen na glavu, te se cilj pojavljuje kao sredstvo, a sredstvo kao cilj. Ova optika varka njihove svesti bila bi jo uvek ista zagonetka, iako tada psiholoka, teorijska zagonetka. Zagonetka se reava jednostavno. Politika emancipacija je istovremeno raspad staroga drutva na kojemu se zasniva narodu otuena drava i vladarska mo. Politika revolucija je revolucija graanskog drutva. Kakav je bio karakter starog drutva? Jedna re ga karakterie. Feudalizam. Staro graansko drutvo imalo je neposredno politiki karakter, tj elementi graanskog ivota, kao na primer posed ili porodica ili nain rada, bili su uzdignuti do elemenata dravnog ivota u obliku vlastelinstva, bili su uzdignuti do elemenata dravnog ivota u obliku vlastelinstva, stalea i korporacije. U tom obliku oni su odreivali odnos pojedinog individuuma prema dravnoj celini, tj njegov politiki odnos, tj odnos odvajanja i isklju enja od ostalih sastavnih delova drutva. Jer ona organizacija narodnog ivota nije uzdigla posed ili rad do socijalnih elemenata, nego je naprotiv dovrila njegovo razdvajanje od dravne celine i konstituirala ih u posebna drutva u drutvu. Meutim, ivotne funkcije i ivotni uslovi graanskog drutva bili su onda jo politiki, iako politiki u smislu feudalizma, tj oni su izdvojili individuum iz dravne cjeline, oni su pretvorili posebni odnos njegove korporacije prema dravnoj

20 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju cjelini u njegov sopstveni opti odnos prema narodnom ivotu, kao i njegovu odreenu graansku delatnost i poloaj u njegovu optu delatnost i poloaj. Kao posledica te organizacije pojavljuje se nuno dravno jedinstvo, opta dravna sila takoe se javlja kao posebna funkcija jednog od naroda odvojena vladara i njenih slugu. Politika revolucija koja je sruila ovu mo vladara i dravne poslove uzdigla do narodnih poslova, koja je konstituisala politiku dravu kao opte delo, tj kao zbiljsku dravu, nuno je razbila sve stalee, korporacije, cehove, privilegije koji su bili upravo mnogobrojni izrazi odvajanja naroda od njegove zajednice. Politika revolucija je time ukinula politiki karakter graanskog drutva. Ona je razbila graansko drutvo na njegove proste sastavne delove, s jedne strane na individuume, as druge na materijalne i duhovne elemente koji sainjavaju ivotni sadraj, graanski poloaj ovih individuuma. Ona je oslobodila okova politiki duh koji je istovremeno bio podeljen, ubuao, raspren u razliitim orsokaci feudalnog drutva; ona ga je sabrala iz te rasprenosti, on ga je oslobodila od njegova meanja sa graanskim ivotom i konstituisala kao sferu zajednice, opteg narodnog djela u idealnoj nezavisnosti od onih specijalnih elemenata graanskog ivota. Odreena ivotna delatnost i odreeni ivotni poloaj zadobili su samo individualno znaenje. Oni nisu vie sainjavali opti odnos individuuma prema dravnoj celini. Javni posao kao takav postao je, naprotiv, optim poslom svakog individuuma, a politika funkcija njegovom optom funkcijom. Samo, dovrenje idealizma drave bilo je istovremeno dovrenje materijalizma graanskog drutva. Zbacivanje politikog jarma bilo je istovremeno zbacivanje spona koje su drale okovanim egoistini duh graanskog drutva. Politika emancipacija bila je u isti as emancipacija graanskog drutva od politike, od samog privida opteg sadraja. Feudalno se drutvo bilo raspalo i svelo na svoju osnovu, na oveka. Ali na oveka koji je zaista bio njegova osnova, na egoistinog oveka. Taj ovek, lan graanskog drutva, sada je baza, pretpostavka politike drave. Ona ga je priznala kao takvu pretpostavku u ovekovim pravima. Sloboda egoistikog ovjeka i priznanje te slobode jest, naprotiv, priznanje neobuzdanog kretanja duhovnih i materijalnih elemenata koji sainjavaju njegov ivotni sadraj.

21 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju Stoga ovek nije bio osloboen od religije, on je dobio slobodu religije. On nije osloboen od vlasnitva. On je dobio slobodu vlasnitva. On nije bio osloboen od egoizma obrta, on je dobio slobodu obrta. Konstituisanje politike drave i raspadanje graanskog drutva na nezavisne individuume-iji je odnos pravo, kao to je odnos stalekog i esnafskog oveka bio privilegija, izvravaju se u jednom te istom aktu. Ali ovek, kakav je kao lan graanskog drutva, nepolitiki ovek, nuno se javlja kao prirodan ovek. Droits de l'homme pojavljuju se kao droits naturels, jer se samosvesna delatnost koncentrisala na politiki akt. Egoistian ovek je pasivni, samo zateeni rezultat drutva koje se raspalo, predmet neposredne izvesnosti, dakle prirodan predmet. Politika revolucija rastvara graanski ivot na njegove sastavne delove, ne revolucionirajui same te sastavne delove i ne podvrgavajui ih kritici. Ona se odnosi prema graanskom drutvu, prema svetu potreba, rada, privatnih interesa, privatnog prava kao prema osnovi svoga postojanja, kao prema pretpostavci koja ne podlee daljem obrazlaganju, i stoga kao prema svojoj prirodnoj bazi. Napokon, ovek kao lan graanskog drutva vai kao pravi ovek, kao homme za razliku od citoien-a, jer je on ovek u svojoj neposrednoj osetilnoj individualnoj egzistenciji, dok je politiki ovek samo apstraktan, vetaki ovek, ovek kao alegorijska, moralna osoba. Zbiljski ovek je priznat tek u obliku egoistinog individuuma, istinski ovek tek u obliku apstraktnog cotoien-a. Apstraktnog politikog oveka Rousseau pravilno crta ovako: "Celui kui ose entreprende d'instituer un peuple doit se sentir en etat de changer, pour ainsi dire la nature humaine, de transformer chakue individu, kui par lui meme-est un tout parfait et pasijans, en partie d'un plus grand tout dont cet individu recoive en kuelkue sorte sa vie et son etre, de substituer une ekistence partielle et morale a l'ekistence phisikue et independante. Il faut ku'il ote a l'homme ses forces propres pour lui en donner kui lui soient etrangeres et dont il ne puisse faire usage sans le secours d'autrui. " (Contrat social, livre II, Londres 1782, p 67.) [AA] Svaka emancipacije je svoenje ovekovog sveta, ovekovih odnosa, na samog oveka. Politika emancipacija je, s jedne strane, redukcija ovjeka na lana graanskog drutva, na egoistinog nezavisnog individuuma, as druge na graanina, na moralnu osobu.

22 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju Tek kada zbiljski, individualan ovek vrati u sebe apstraktnog graanina i kao individualni ovek postane rodno bie u svom empirijskom ivotu, u svome individualnom radu, u svojim individualnim odnosima, tek kada ovek spozna i organizuje svoje "forces propres" [AB] kao drutvene snage i stoga vie ne bude od sebe delio drutvenu snagu u obliku politike snage, tek tada e ovekova emancipacija biti dovrena.

II Bruno Bauer: Sposobnost dananjih Jevreja i Hriana da postanu slobodni Pod ovim naslovom Bauer razmatra odnos izmeu hrianske i jevrejske religije kao i njihov odnos prema kritici. Njihov odnos prema kritici jest njihov odnos "prema sposobnosti da postanu slobodne". Iz toga proizilazi: "Hrianin treba da prijee samo jedan stepen, naime svoju religiju, da bi prevladao religiju uopte", dakle, da bi postao slobodan; "Jevrej, naprotiv, nema samo da prekine sa svojom jevrejskom sutinom nego is daljim razvitkom svoje religije, s njenim dovrenjem , s razvitkom koji mu je ostao stran. " (Str. 71) Dakle, Bauer ovde pretvara pitanje emancipacije Jevreja u isto religijsko pitanje. Teoloka sumnja u to ko ima izgleda da pre postane blaen, Jevrej ili hrianin, ponavlja se u prosveenom obliku: ko je od obojice sposobniji za emancipaciju? Dodue, ne pita se vie: da li jevrejstvo ili hrianstvo oslobaa, nego upravo obrnuto: to ini oveka slobodnijim, negacija jevrejstva ili negacija hrianstva? "Ako Jevreji ele postati slobodni, oni ne smeju da ispovedaju hrianstvo, nego uniteno hrianstvo, unitenu religiju uopte, tj prosveenost, kritiku i njen rezultat - slobodnu ovenost." (Str. 70) Za Jevreja se jo uvek radi o ispovedanju, ali ne vie o ispovedanju hrianstva, nego prevladanog hrianstva. Bauer zahteva od Jevreja da prekine sa sutinom hrianske religije, a to je zahtijev koji, kako on sam kae, ne proizilazi iz razvitka jevrejske sutine. Poto je Bauer na kraju Jevrejskog pitanja pokazao da jevrejstvo shvata samo kao

23 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju grubu religioznu kritiku hrianstva i pridao mu "samo" religiozno znaenje, moglo se predvideti da e se i emancipacija Jevreja pretvoriti u filozofsko-teoloki akt. Bauer shvata idealnu apstraktnu sutinu Jevreja, njegovu religiju, kao cijelu njegovu sutinu. Stoga on s pravom zakljuuje: "Jevrej ne daje nita oveanstvu kada zanemaruje svoj ogranieni zakon", kada raskida sa celim svojim jevrejstvom. (Str. 65) Odnos Jevreja i Hrianina postaje, prema tome, sledei: jedini interes hrianina u emancipaciji Jevreja je opeljudski, teorijski interes. Jevrejstvo je za religiozno oko hrianina uvredljiva injenica. im njegovo oko prestane da bude religiozno, prestaje tainjenica da bude uvredljiva. Emancipacija Jevreja sama po sebi nije posao za hrianina. Jevrej, naprotiv, da bi se oslobodio, ne treba da obavi samo svoj posao, nego istovremeno i posao hrianina, da proe Kritiku SUDBINA i ivot Isusov [AC]. "Neka se sami brinu: oni e sami odrediti svoju sudbinu; ali istorija ne dozvoljava da joj se neko ruga." (Str. 71) Mi pokuavamo da razbijemo teoloku formaciju pitanja. Pitanje o sposobnosti Jevreja za emancipaciju pretvara se za nas u pitanje: Koji posebni drutveni element treba savladati da bi se ukinulo jevrejstvo? Jer sposobnost za emancipaciju dananjeg Jevreja jeste odnos jevrejstva prema emancipaciji dananjeg sveta. Taj odnos nuno proizilazi iz posebnog poloaja jevrejstva u dananjem porobljenom svetu. Posmatrajmo zbiljskog svjetovnog Jevreja, ne Jevreja subotara kao to to ini Bauer, nego svakodnevnog Jevreja. Ne traimo tajnu Jevreja u njihovoj religiji, nego traimo tajnu religije u pravom Jevreju. Koja je svetovna osnova jevrejstva? Praktina potreba, sebinost. Koji je svetovni kult Jevreja? Trgovanje. Ko je njegov svetovni bog? Novac. Pa dobro! Emancipacija od trgovanja i novca, dakle od praktinog, zbiljskog jevrestva, bila bi samoemancipacija naega vremena.

24 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju Organizacija drutva koja bi ukinula pretpostavke trgovanja, to jest mogunost trgovanja, onemoguila bi Jevreja. Njegova religiozna svest bi se, kao neprijatna para, rastvorila u zbiljskom ivotnom vazduhu drutva. S druge strane: kad Jevrej bude priznao nitavnom svoju praktinu sutinu, i kad bude radio na njenom prevladavanju, on e se izvui iz svoga dosadanjeg razvitka radei na ovekovoj emancipaciji uopte, okreui se protiv najvieg praktinog izraza ovekova samootuenja. Mi u jevrejstvu spoznajemo, dakle, opti savremeni antisocijalni element, koji je historijskim razvitkom - u kojem su Jevreji u ovom loem smislu revnosno saraivali - dotjeran do svoje sadanje krajnosti, do krajnosti na kojoj se nuno mora raspasti. Emancipacija Jevreja je u svom krajnjem znaenju emancipacija ovjeanstva od jevrejstva. Jevrej se ve emancipirao na jevrejski nain. "Na primer, Jevrej kojega u Beu samo trpe odreuje svojom novanom moi sudbinu cele drave. Jevrej koji u najmanjoj njemakoj dravi moe biti bespravan odluuje o sudbini Evrope. Dok se korporacije i cehovi zatvaraju pred Jevrejem ili mu jo nisu naklonjeni, odvanost industrije prkosi tvrdoglavosti srednjevekovnih ustanova. " (B. Bauer, Jevrejsko pitanje, str. 114.) Ovo nije jedina injenica. Jevrej se emancipirao na jevrejski nain ne samo tako to je prisvojio novanu mo nego to je pomou njega i bez njega novac postao svetska sila, a praktini jevrejski duh praktinim duhom hrianskog naroda. Jevreji su se toliko emancipirao koliko su hriani postali Jevreji. "Poboan i politiki slobodan stanovnik Nove Engleske, - saoptava na primer pukovnik Hamilton - jeste neka vrsta Laokona, koji ne ini ni najmanji napor da se oslobodi zmija koje ga steu. Mamon je njihov idol, oni ga ne mole samo usnama nego svim snagama svoga tela i due. U njihovim oima zemlja nije nita drugo ve burza i oni su uvereni da na ovome svetu nemaju nikakvo drugo odreenje nego da postanu bogatiji od svojih suseda. torbarenje je ovladalo svim njihovim mislima, izmjena predmeta sainjava jedinu njihovu razonodu. Kada putuju, oni tako rei nose naokolo svoju trgovinu i kancelariju na leima i ne govore ni o emu drugome osim o kamati i zaradi. Ako na momente i izgube iz vida svoje poslove, to se dogaa samo zato da bi onjuili poslove drugih. " tavie, praktina vlast jevrejstva nad hrianskim svetom postigla je u Severenoj

25 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju Americi nesumnjiv, normalan izraz, tako da je samo propovedanje jevandjelja, sluba hrianskog propovednika postala trgovaki artikl, i propali trgovac propoveda evanelje kao to se obogaeni propovednik evandjelja bavi trgovinom. "Tel kue vous le voiez r la tete d'une Congregation respectable a commence par etre marchand; som commerce etant tombe, il s'est fait ministre; cet autre a debut par le sacerdoce, mais DCS ku'il a eu kuelkue somme d 'argent r la disposition, il a laisse la chaire pour le Negoce. Auk ieuk d'un grand nombre, le ministre religieuk est une veritable Carrire industrielle. "[AD] (Bomon, lc, str. 185, 186.) "Lano je stanje," prema Baueru, "ako se Jevreju u teoriji uskrauju politika prava, dok on u praksi poseduje ogromnu silu, a svoj politiki uticaj provodi en gros kad mu je uskraen en detail." (Jevrejsko pitanje, str. 14.) Protivrjenost u kojoj se nalaze praktina politika mo Jevreja i njegova politika prava, to je protivrjenost izmeu politike i novane moi uopte. Dok prva stoji iznad druge idealno, dotle je na djelu postala njen rob. Jevrejstvo se odralo pored hrianstva ne samo kao religijska kritika hrianstva, ne samo kao otelotvorena sumnja u religijsko porijeklo hrianstva, nego upravo isto toliko zbog toga to se praktino jevrejski duh, to se jevrejstvo odralo u samom hrianskom drutvu i ak postiglo svoje najvie usavrenje. Jevrej koji u graanskom drutvu stoji kao poseban lan, samo je posebna pojava jevrejstva graanskog drutva. Jevrejstvo se nije odralo uprkos historiji, nego pomou historije. Iz svoje vlastite utrobe graansko drutvo neprestano proizvodi Jevreja. to je bila, sama po sebi, osnova jevrejske religije? Praktina potreba, egoizam. Stoga je monoteizam Jevreja u stvarnosti politeizam mnogih potreba, politeizam koji i zahod ini predmetom boanskog zakona. Princip graanskog drutva je praktina potreba, egoizam, i javlja se u istom obliku im je graansko drutvo iz sebe sasvim porodilo politiku dravu. Bog praktine potrebe i sebinosti jeste novac. Novac je surevnjivi bog Izraela, pred kojim ne sme postojati nijedan drugi bog. Novac poniava sve ovekove bogove i pretvara ih u robu. Novac je opta, za sebe konstituirana vrednost svih stvari. Stoga je ceo svet, ovekov svet, kao i prirodu liio njihove specifine vrednosti. Novac, to je oveku otueno bie njegova rada i njegova

26 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju postojanja, i to tudje bie njime vlada, a on mu se klanja. Bog Jevreja se posvetovio, on je postao svetovni bog. Zbiljski bog Jevreja jeste menica. Njegov bog samo je iluzorna menica. Shvatanje o prirodi koje se formira pod vlau privatnog vlasnitva i novca jest zbiljsko preziranje, praktino poniavanje prirode koja u jevrejskoj religiji dodue postoji, ali samo u mati. U tome smislu Thomas Munzer proglaava nesnosnim "to su sva stvorenja pretvorena u vlasnitvo, ribe u vodi, ptice u vazduhu, biljke na zemlji, - jer i stvorenja bi morala postati slobodna." [AE] Ono to u jevrejskoj religiji postoji apstraktno - preziranje teorije, umetnosti, istorije, oveka kao samosvrhe - to je zbiljsko svesno stajalite, vrlina oveka kao vlasnika novca. I sam rodni odnos, odnos izmeu oveka i ene itd, postaje predmet trgovine! enu izlau prodaji. Himerina nacionalnost Jevreja je nacionalnost trgovca, vlasnika novca uopte. Neosnovan zakon Jevreja samo je religijska karikatura neosnovane moralnosti i prava uopte, karikatura samo formalnih rituala kojima se okruuje svet sebinosti. I ovde je najvii odnos oveka zakonski odnos, odnos prema zakonima koji za njega vae, ne zato to su zakoni njegove vlastite volje i bia, nego zato to vladaju i to se odstupanje od njih osveuje. Jevrejski jezuitizam, isti onaj praktiki jezuitizam koji Bauer pokazuje u Talmudu, odnos je sveta sebinosti prema zakonima koji njime vladaju, a lukavo izigravanje ovih zakona sainjava glavnu vetinu ovoga sveta. tavie, kretanje ovoga sveta unutar njegovih zakona nuno znai neprestano ukidanje zakona. Jevrejstvo se kao religija nije moglo dalje teorijski razvijati zato to je pogled na svet praktine potrebe po svojoj prirodi ogranien i iscrpljuje se u nekoliko poteza. Religija praktine potrebe mogla je, prema svojoj sutini, nai svoje dovrenje samo u praksi, a ne u teoriji, jer je upravo praksa njena istina.

27 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju Jevrejstvo nije moglo stvoriti novi svet; ono je moglo samo uvui u krug svoje delatnosti nove svetske tvorevine i nove svetske odnose, zato to se praktina potreba, iji je razum sebinost, pasivno odnosi i ne proiruje se proizvoljno, nego se nalazi proirena s daljnjim razvitkom drutvenih prilika. Jevrejstvo postie svoj vrhunac dovrenjem gradjanskog drutva; ali gradjansko drutvo se dovrava tek u hrianskom svetu. Samo pod vladavinom hrianstva, koje sve nacionalne, prirodne, moralne, teorijske odnose ini oveku spoljnim odnosima, moglo se gradjansko drutvo potpuno odvojiti od dravnog ivota, potrgati sve rodne veze oveka, postaviti egoizam, sebinu potrebu na mesto rodnih veza, rastvoriti ovekov svet u svet atomistikih, neprijateljski suprotstavljenih individuuma. Hrianstvo je proizilo iz jevrejstva. Ono se opet rastvorilo u jevrejstvu. Hrianin je od samoga poetka bio teoretizirajui Jevrej, a Jevrej je, prema tome, praktian hrianin; a praktian hrianin je opet postao Jevrej. Hriantsvo je samo prividno prevladalo realno jevrejstvo. Ono je bilo suvie uzvieno, suvie spiritualistike da bi grubost praktine upotrebe uklonilo na drugi nain do uzdizanjem u plavetnilo neba. Hrianstvo je sublimna misao jevrejstva, jevrejstvo je prosta primena hrianstva, ali je ta primena mogla postati optom tek poto je hrianstvo, kao gotova religija, teorijski dovrilo samootuenja oveka od sebe i od prirode. Jevrejstvo je tek tada moglo postii optu vlast i ospoljenog oveka, ospoljeni prirodu uiniti Otuiva, prodajnim predmetima, koji su pali u ropstvo egoistine potrebe, trgovanja. Ospoljavanja je praksa ospoljenja. Kao to ovek, dok je religiozan, znade opredmetiti svoje bie samo na taj nain to ga ini tudjim, fantastinim biem, tako se on pod vlau egoistine potrebe moe ispoljavati praktiki, proizvoditi predmete praktiki, samo podreujui svoje proizvode kao i svoju delatnost vlasti tueg bia i pridajui im znaenje tudjeg bia - novca. Hrianski egoizam blaenstva nuno se menja u svojoj dovrenoj praksi u telesni egoizam Jevreja, nebeska potreba u zemaljsku, subjektivizam u sebinost. Mi ne objanjavamo ilavost Jevreja iz njegove religije, nego, naprotiv, iz ljudske osnove

28 Publikacija KPS Karl Marx - Prilog jevrejskom pitanju njegove religije, iz praktine potrebe, iz egoizma. Budui da se realna sutina Jevreja na opti nain ostvarila, posvetovila u graanskom drutvu, graansko drutvo nije moglo uveriti Jevreja u nestvarnost njegove religiozne sutine, koja je upravo samo idealno gledite praktine potrebe. Sutinu dananjeg Jevreja ne nalazimo, dakle, samo u pet knjiga Mojsijevih ili u Talmudu, nego u savremenom drutvu, ne kao apstraktnu, nego u najviem stepenu empirijsku sutinu, ne samo kao ogranienost Jevreja, nego kao ogranienje drutva. im drutvo uspe da ukine empirijsku sutinu jevrejstva, trgovanje i njegove pretpostavke, Jevrej e biti onemoguen, jer njegova svest nee vie imati predmeta, jer e subjektivna baza jevrejstva, praktika potreba, biti oovjeena, jer e sukob ovekove individualno-ulne egzistencije s njegovom generikom egzistencijom biti ukinuti. Drutvena emancipacija Jevreja jeste emancipacija drutva od jevrejstva. Naslov originala: Zur Judenfrage Pisano u jesen 1843. Prvi put objavljeno u asopisu "Deutsch-franzosische Jahrbucher", Paris 1844.