ДОБА КРИЗА 1922-1925

• -Период 1922-1925. представља кризно раздобље међународне и европске политике

• -Политичку основу кризе чини дилема: доследна примена, или ревизија Версајског уговора

• -Ово питање је постало окосница француско-немачких односа, односно кључна тачка европске политике

НЕМАЧКО ФРАНЦУСКЕ СУПРОТНОСТИ

• -Француско-немачки односи били су оптерећени бројним споровима• -Најважнији спољнополитички циљ Немачке: постепено ублажавање или

ревизија одредаба Версајског уговора и извршавање што мањег броја његових обавеза, нарочито обавеза финансијске и војне природе

• -Циљ француске политике: стриктно поштовање версајских клаузула и вршење притиска на Немачку да их на време и уредно извршава

• -Поред јасних спољнополитичких циљева обе државе имале и скривене циљеве

• -Немачка је поред задржавања своје традиционалне империјалистичке политике које се никада није одрекла, коју је вешто прикрила, све више суочена са осветничким, освајачким, шовинистичким, расистичким, хегемонистичким елементима и идеологијама које су настале као последица пораза и понижавајућих одредаба Версајског мировног система

• -Немачка никада није искрено прихватила и водила политику колективне безбедности

• -Немачка политика у овом периоду лавира између поштовања одредби Версајског система и поновног оживљавања империјалних и хегемонистичких циљева, (појава шовинизма, расизма)

• • -Умерени политички кругови (Густав

Штреземан, генерал фон Зехт) сматрају да Немачка треба да обнови своју моћ из 1914 године

ГУСТАВ ШТРЕЗЕМАН 1878-1929

• -Рођен у Берлину, студирао филозофију и књижевност на универзитетима у Берлину и Лајпцигу, докторирао економију

• -1907. постаје најмлађи посланик у Рајхстагу• -Оснивач Немачке народне партије, републиканац по убеђењу,

противник Версајског уговора • -1923. као лидер Народњачке партије постаје немачки

канцелар• -1923-1929, Министар спољњих послова –• -1925. потписао Локарно пакт (потврђена непромењивост

граница између Немачке, Француске и Белгије) и установио Рајнску област као неутралну територију

• -1926. заслужан за улазак Немачке у Лигу народа • -1926. добио Нобелову награду за мир са Аристидом Бријаном

• -Конзервативни снаге (националистичка интелигенција и представници крупног капитала залагажу се за стварање велике Немачке као привредно-политичког хегемона у Централној Европи)

• -Екстремни десничари, шовинисти заговарају политику Брест-Литовског мира, ратних циљева из Првог светског рата и превласт Немачке у целој Европи

• • -Основни спољњополитички циљ Француза онемогућити

обнову империјалне и хегемонистичке моћи Немачке кроз стриктно поштовање Версајског уговора

• • -Заступници стриктне примене Версајског уговора (Поенкаре,

Милран, Барту, Тардје), присталице ублажавања неких одредби из версаја (Бријан,Едуард Ерио, вођа левог картела)

АНГЛО-ФРАНЦУСКЕ НЕСУГЛАСИЦЕ. КОНФЕРЕНЦИЈА У КАНУ

• -Енглези нису желели француску доминацију у Европи, и са резервом гледају како Французи систем гаранција надокнађују уговорима о савезу са Белгијом, Пољском, Румунијом

• -Плаше се немачко-совјетског зближења, до којег би могло доћи као резултат настојања Француза да изолују ове две велике земље

• -Немају поверења према Пољској, коју Французи фаворизују

• -Највеће разлике између Велике Британије и Француске почетком 20-тих година у односу према Немачкој и њеним обавезама које су проистицале из Версајског уговора

• -Енглези француску политику сматрају хистеричном, и желе да је смире и каналишу у свом правцу

• -Енглези лансирају тезу о измирењу победника и побеђених кроз Друштво народа

• -Програм Лојд Џорџа октобра 1921: споразумно решавања спорних питања са Немцима (олакшање репарационих обавеза), зближавање Немачке и Француске, престанак изолације Русије и економска помоћ руској привреди

ЛОЈД ЏОРЏ 1863-1945

• Адвокат, рано приступио либералној партији• -Посланик у британском парламенту постао

1890 и остао до смрти• -У влади Асквита 1908.постао министар

финансија• -1916. постаје министар рата• -Од 1916-1922 председник британске владе• -Један од најзначајнијих организатора Париске

мировне конференције

• -Програм Лојда Џорџа требало размотрити на једној међународној конференцији

• -СССР, Немачка и Француска с подозрењем примају британске планове о европској сарадњи

• -Касније све три земље покушавају да програм британског премијера искористе за своје спољнополитичке циљеве

• -Русија сматра да британски план омогућава шансу за излазак из међународне изолације

• -Немци у плановима Лојда Џорџа виде прилику да се отарасе репарација

• -Французи желе да Енглезе што више вежу за свој систем безбедности, и да што мање да одступе од своје политике према Немачкој.

• • -Британска влада свесна да кључ успеха њиховог

пројекта лежи у Паризу и зато Лојд Џорџ смишља план како би придобио Французе

• • -Лојд Џорџ нуди трампу Аристиду Бријану, председнику

француске владе, прихватање његовог план за нови англо-француски пакт о систему гаранција против неизазване немачке агресије

•

АРИСТИД БРИЈАН 1862-1932

• -Рођен у Нанту, студирао право• -лидер Француских социјалиста• -председник француске владе у десет

мандата од 1909-1929• -Министар спољних послова 1923-1929• -Добитник Нобелове награде за мир 1926

• -Бријан начелно прихвата трампу али тражи допуну Англо-француског пакта о гаранцијама, укључењем и других земаља у систем гаранција, питање исплата немачких репарација везати са питањем ликвидације међусавезничких дугова

• • -Највеће разлике настале око питања проширивања пакта о

гаранцијама• • -Лојд Џорџ пристаје да Велика Британија гарантује француске (и

белгијске) границе, али не и границе источноевропских земаља настале након Првог светског рата

• • - 4. и 5. јануар 1922 -разговори Лојд Џорџа и Бријана о англо-

француском уговору о гаранцијама, Бријан није придобио британског премијера за проширивање пакта и на друге земље

КОНФЕРЕНЦИЈА ВЕЛИКИХ СИЛА У КАНУ 6-11.ЈАНУАР 1922

• -Велика Британија, Француска, Италија, Белгија и Јапан, представник Немачке учествовао у разматрању одређених питања, САД учествовале као посматрач

• • -Међусавезнички врховни савет на

Конференцији у Кану на предлог Лојда Џорџа разматрао припреме за одржавање европске економско финансијске конференције у Ђенови марта 1922 на коме би учествовале и Немачка и Совјетска Русија

• -Конференција у Кану утврдила начела за расправу на конференцији у Ђенови:

• (а) ниједна земља се неће мешати у унутрашње економске односе других земаља;

• (б) инострани капитал и власништво странаца у свакој земљи су неприкосновени;

• (в) све земље признају државне дугове и обавезе преузете у прошлости;

• (г) све земље се уздржавају од пропаганде, напада према суседним и осталим државама;

• (д) Совјетска Русија би могла добити званично међународно признање уколико прихвати све ове услове

•

• -На крају конфереције 11. јануара Лојд Џорџ Бријану предаје предлог англо-француског уговора о гаранцијама који је предвиђао да се гаранцијама обухвате само француске и белгијске границе

• • -Председник републике Француске Александар Милран,

министар иностраних послова Барту израђују меморандум који се противи споразумевању са Енглезима (нема уступака око репарација, чиме пада англо-француски споразум о гаранцијама, на Ђеновској конференцији о репарацијама не може бити расправе, Совјетска Русија може учествовати на Ђеновској конференцији само ако призна предреволуционарне државне дугове)

•

АЛЕКСАНДАР МИЛРАН 1859-1943

• -рођен у Паризу, правник и новинар• -радикални социјалиста• -1899. постаје министар трговине• -1920. председник владе• -1920-1924. председник Републике•

• -12. јануар 1922, напад опозиције на Бријана у скупштини, бриљантна одбрана

• • -14. јануар 1922, Бријанова оставка,

Поенкаре нови председник владе•

РЕЈМОН ПОЕНКАРЕ 1860-1934

• -Студирао право на Универзитету и Паризу• -Министар образовања, финансија• -председник владе у три наврата• -председник републике 1913-1920• -Конзервативац, противник немачке

империјалистичке политике

• -Маневар Поенкареа да изигра договор Бријана са Енглезима• • - Извештава Лондон да Француска пристаје на одржавање европске економске

конференције, али уз додатне услове• • -У Ђенови не расправљати о репарацијама нити о општем разоружању; Совјетска

Русија треба да призна државне дугове, мировни уговори морају доследно да се поштују и извршавају

• • -У вези са пактом о гаранцијама он би требало да буде војни савез на 20 година,

који би гарантовао статус кво и у Источној Европи, против Немачке би се извршила војна интервенција уколико повреди демилитаризовану зону у Рајнској области

• • -Британска влада већину француских услова не може да прихвати• • -26. и 27. фебруар 1922, сСусрет Лојд Џорџа са Поенкареом у Булоњу без

резултата, Лојд Џорџ одбија додатне агресивне захтеве Француза

КОНФЕРЕНЦИЈА У ЂЕНОВИ.

• -10. април - 19. мај 1922- Ђеновска економско-финансијска конференција (29 земаља учесника) без учешћа САД

• -Циљ конференције: расправа о економској ситуацији у Европи и свету послепрвог светског рата, трговини, брзом економском опоравку Централне и источне Европе, унапређењу односа СССР и Западне Европе, о развоју привреде и трговине

• • -Инсистирање Француске да Русија врати своје предратне и ратне дугове и исплати

одштету страним власницима национализованих привредних објеката и друге имовине у Русији

• -Рачуница француских експерата да Русија дугује иностраним повериоцима (највише Французима) око 12 милијарди златних франака за државне дугове без урачунате суме за одшету национализоване имовине странаца

• -Противудар руске делегације, Георги Чичерин, министар спољњих послова износи процену Русије да су западне силе својом војном интервенцијом у току грађанског рата нанеле народној привреди Русије штету од 30 милијарди златних франака

• -Руска страна предлаже брисање међусобних дугова•

ГЕОРГИ ЧИЧЕРИН 1872-1936

• -потиче из аристрократске породице• -дипломирао историју и језике на Ст.

Петесбург Универзитету • -каријерни дипломата• -Члан РСДРП-крило мењшевика• -1914, зближава се са Лењином• -1918-1930, народни комесар за спољне

послове СССР

• -Лојд Џорџ попушта (предлаже смањење укупног дуга, брисањем неких од позајмица учињених за време Првог светског рата)

• • -Луј Барту прети да у случају негативног совјетског одговора

Конференција неће наставити са радом• -Конференција због руског одбијања да исплати дугове престаје

са радом• • -Разлог неуспеха: непомирљивост Енглеза и Француза према

руским дуговима, руска непопустљивост према англо-француским захтевима, англо-француске супротности, држање САД, немачко-руски уговор о пријатељству, потписан у Рапалу 16. априла 1922.

НЕМАЧКО-СОВЈЕТСКИ УГОВОР У РАПАЛУ 1922

• -Најистакнутији представници политичко-привредног приближавања Немачке са Русијом начелник Штаба немачке армије Ханс фон Зект, његов помоћник Хазе, начелник Одељења за источне земље у министарству спољних послова фон Малцан

• • -Тајни преговори (јесен 1921 између Хазеа и Красина, специјалног

совјетског изасланика, током зиме 1921/1922. укључују се и Зект и фон Малцан, јануара 1922. сусрет совјетског емисара Карла Радека са канцеларом Јозефом Виртом, али без конкретних резултата)

• • -Руси инсистирају на политичкој, а Немци на привредној сарадњи• • -1. април 1922, Берлин, сусрет Чичерина, Литвинова и осталих

чланова совјетске делегације са канцеларом Виртом и Валтером Ратенауом, министром спољних послова

•

МАКСИМ ЛИТВИНОВ 1876-1951

• -Јеврејин• -1898, члан РСДРП• -1901, емиграција у Швајцарској • -уредник листа Искра• -1903, члан бољшевичке фракције• -1918-1930, амбасадор СССР у Великој

Британији• -1930-1939, народни комесар за спољне

послове СССР

• -Разговор о припремама за Ђеновску конференцију и разматрање нацрта совјетско-немачког Уговора о пријатељству

• • -Рапалским уговором Совјетска Русија и Немачка се

узајамно одричу предратних и ратних дугова и потраживања

• -Немачка се одрекла и одштете за национализовани капитал својих грађана

• • -Две државе обнављају дипломатско-конзуларне

односе, у трговачком погледу уговорне стране једна другој признају статус најповлашћеније нације

• -Уговор у Рапалу означио крај совјетске економско-политичке изолације у свету

• • -Немачка прва велика сила која званично

признаје совјетску владу и с њом успоставља дипломатске односе

• • -Потписивање Немачко-совјетског уговора у

Рапалу изазвало шок међу западним земљама

• -18. април 1922, оштар формални протест сила Антанте, Мале Антанте, Пољске и Португалије због нелојалног уговора потписаног тајно

• • --Снажна реакција у Француској • • -Француска јавност прихвата Поенкареову политику

чврсте руке према Немачкој• • -Рапалски споразум-праузрок рурске афере•

РУРСКА АФЕРА 1923-1925

• -индустријска област богата угљем у северозападном делу Немачке

• -већи градови (Рур, Дуизбург, Есен, Дортмунд)• -средином 19. века 300 рудника угља • -После Рапалског уговора и убиства министра

спољних послова Ратенауа, 28. јуна 1922 проблем репарација поново актуелан

• -12. јул 1922, немачка влада обавештава силе Антанте да није у стању да исплати ратну одштету за 1921, тражи шестомесечни мораторијум

• -Французи и Репарациона комисија одбијају захтев • -Британска влада схватајући тешку финансијску

ситуацију оставља могућност прихватања мораторијума• -Поенкаре ипак дозвољава могућност мораторијума,

али под условом да се њој и осталим савезницима предају на експлоатацију рудници угља у Руру

• -Енглези страхују од Поенкареовог захтева, знајући да би корист од запоседања Рура имали Французи

• • - јесен 1922, Немци знајући несагласје савезника око

репарација. покрећу политику отвореног саботирања репарационих обавеза

•

• -Канцелар Вилхелм Куно крајем 1922, изјављује да Немачка у јануару 1923. неће моћи да плати доспеле ануитете ратне одштете и предлаже увођење двогодишњег мораторијума

• • -9. децембар 1922, пропаст међусавезничке

конференције у Лондону у погледу репарационог мораторијума Немаца

• • - децембра 1922, Поенкаре доноси одлуку о

окупацији Рура чекајући згодан моменат за акцију

РУРСКА ОБЛАСТ

• -11. јануар 1923, неколико хиљада белгијско-француских војника улазе у Есен и запоседају Рурску област

• • -Енглези остају пасивни посматрачи,саветујући

Немце на пасивни отпор (саботирање акција окупационих власти, штрајкови)

• -Немци изгубили 88% производње угља, 48% производње гвожђа, 70% производње челика

• - СССР оштро осуђује окупацију, Италија одобрава француско-белгијску акцију и пружа подршку, САД заузима став ишчекивања

• -Мај 1923, На предлог лорда Керзона британског министра спољних послова, Немци упућују ноту Великој Британији, Француској, Италији, Белгији, Јапану и САД о смањењу укупне суме репарација на 30 милијарди марака, које би се исплатиле пошто се Немачкој одобри државни зајам у истом износу, од којег би 20 милијарди добила одмах, а 10 милијарди до 1931

• • -Француска и Белгија одбацују предлог, а лорд

Керзон оцењује да је сума репарација коју је понудила сувише мала

ПОСТЕРИ ПРОТИВ САВЕЗНИЧКЕ ОКУПАЦИЈЕ РУРА

КАРИКАТУРА ПРОТИВ ФРАНЦУСКИХ ОКУПАТОРА РУРА

• -Јун 1923, Немци упућују нову ноту савезничким земљама у којој предлажу да ће прихватити сваку одлуку непристрасне међународне комисије о репарацијама која буде имала у виду њихове платежне способности

• -Французи прихватају тај предлог али траже престанак пасивне резистенције у Рурској области

• • -Август 1923, нова влада Густава Штреземана, обуставља

политику пасивне резистенције у Руру, предузима мере за обустављање инфлације, изражава спремност да обнови плаћање репарација

• -8. новембар 1923, мере Штреземанове владе изазивају радничке немире и нацистички пуч у Минхену који је угушен, Штреземан подноси оставку

•

• - јесен 1923, Поенкаре подстиче јачање сепаратистичког покрет на Рајни који је имао извесних традиција унутар Немачке али није био сувише јак

• -Покрет отпочео у белгијској окупационој зони кад је индустријалац Декерс у Ахену прогласио Независну рајнску републику, а у француској окупационој зони настаје такође Рајнска република

• -Сепаратистички покрети на Рајни изазвали буру протеста у Немачкој, и одбијање Енглеза да разговарају о одвајању Рајнске области од Немачке, што Поенкаре није очекивао

• -Лондон сматрао да је Поенкаре овом новом ујдурмом у Немачкој превршио меру

• • -2. новембар 1923, схватајући да је претерао Поенкаре даје

изјаву да нема никакве везе са сепаратистичким покретом • • -Енглези га демантују објављујући у Доњем дому извештај свог

конзула из Минхена у коме се утврдило да је аутономашки покрет у Рајнској области дело француских војних власти

• • -Извештај озбиљан ударац Поенкареовог политичког угледа•

• -После неуспелог покушаја са рајнским сепаратистима Поенкаре одлучио да покаже помирљивост и да врати питање репарација на шири међународни план

• • - новембар 1923, Французи прихватају помирљив

предлог САД и Енглеске око немачких репарација и формирања два међународна комитета финасијских стручњака на који би утврдио платежну способност Немачке у погледу исплате репарација на челу првог био Чарлс Доз, Американац, и друге на челу Енглез Мак Кена

•

ЧАРЛС ДОЗ

• -рођен у Охају• -завршио Правни факултет• -банкар, бригадни генерал током Првог светског

рата• -Сенатор државе Илиноис• -републиканац• -тридесети потпредседник САД 1925-1929• -амбасадор САД у Великој Британији 1929-1932• -добитник Нобелове наградеза мир 1925•

• -Разлози попуштања леже у све већој опасности од инфлације која је претила француској привреди

• -Французи траже финансијску подршку Енглеза, али морају да попусте у непомирљивом ставу према Немцима

• • -1924 је година скупштинских избора, десница на изборе излази са

програмом даљег притиска на Немачку, левица се залаже за толерантније односе и за мирољубиво окончавање рурске афере

• -Поенкаре се трудио да наступа као измиритељ две оријентације и као пресудитељ у спољно-политичким питањима

• • -јануар 1924, два међународна комитета финансијских стручњака

почела са радом у Паризу • • -Мек Кенин комитет, без резултата

ДОЗОВ ПЛАН 1924

• -април 1924, Дозов комитет израдио програм мера за стабилизацију немачких државних финансија и за отплату репарација-Дозов план

• • -Дозов план састављен из пет делова предвиђао давање Немачкој

међународног (првенствено америчког) зајма од 800 милиона марака• • - Извори средстава за плаћање репарација: повећање пореза на неке

артикле широке потрошње, приходи од железница и тешке индустрије• • - Оснивање посебне Рајхсбанке с почетним капиталом од 400 милиона

марака, (право емисије новца и трансфера репарационих средстава)• • - Принцип очувања привредног и фискалног јединства Немачке као

услова за њену финансијску стабилност и способност исплате репарација

• -Дозов план заобилази висину укупног немачког репарационог дуга и трајање његове отплате

• • -Регулише само висину годишњих рата које би за првих пет

година износиле од једне до 1,75 милијарди марака, а затим 2,5 милијарде марака годишње

• -За Немце Дозов план је прелазно решење, веровање да ће после пет година међународне околности довести до обустављања плаћања репарација

• • -Француска и немачка влада прихватају Дозов план као основу

за изналажење коначног решења о проблему репарација•

• -На парламентарним изборима картел левих побеђује, Поенкаре подноси оставку, нови кабинет саставља Едуард Ерио

• • -Нова влада изјављује да је спремна да напусти Рурску

област чим Дозов план буде припремљен• • -Изјава Ериоа отоплила англо-француске односе• • -16. јул-16. август 1924, Међународна репарациона

конференција у Лондону •

• -Усвојен Дозов план • -у случају неизвршавања обавеза следе санкције уз

једногласни договор свих земаља потражиоца репарација

• -Немачки захтев за евакуацијом Рура, Французи и Белгијанци одуговлаче повлачење

• -Француска пристала да повуче трупе из Рурске области у року од године дана, до 15. августа 1925

• -Французи су се у јулу и августу 1925, евакуисали из Рурске области и градова Дуизбург, Дизелдорф и Рурорт

•

ЖЕНЕВСКИ ПРОТОКОЛ 2.ОКТОБАР 1924

• -У периоду 1922-1925 учестала расправа о изналажењу механизама за спровођење принципа очувања мира и стварања система колективне безбедности

• -Предводник система колективне безбедности у Европи била Француска у периоду 1922-25 стварањем система гаранција кроз локалне или регионалне пактове

• -Расправа о систему колективне безбедности води се у Друштву народа 1923-24

• • -Енглези избегавају постизање система колективне безбедности

као средстава за озакоњење француске превласти у Европи, и то још уз британску гаранцију

• • -Енглези сматрају да је кључ система безбедности у општем

разоружању - копнених армија

• -Французи сматрају супротно да је њихова снажна армија најбоља гаранција безбедности све дотле док се не изгради целовит механизам политичких и правних гаранција за очување светског мира

• • -2. октобар 1924. комисије Лиге народа представљају

докуменат ПРОТОКОЛ О МИРНОМ РЕШАВАЊУ МЕЂУНАРОДНИХ СПОРОВА- ЖЕНЕВСКИ ПРОТОКОЛ

• -Женевски протокол прокламовао да његове потписнице неће користити рат као начин решавања међународних спорова

• -Рат се признаје као легално средство одбране само у случају отворене агресије

• • -У случају оружаних сукоба Друштво народа ће учесницама у

спору одмах понудити арбитражу

• -Страна која ту арбитражу одбије аутоматски ће се сматрати агресором и према њој ће се применити финансијске, привредне или војне санкције, зависно од тежине случаја

• -За такве санкције потребна је једногласна одлука Савета Друштва народа

• -Фрацуска је била први потписник Женевског протокола, а затим су га потписали Пољска, Југославија, Бугарска, Грчка, Албанија, Чехословачка га је чак и ратификовала

• • -Женевски протокол нису прихватиле Велика

Британија,САД што је значило да је престао да постоји•

МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАЊЕ СССР 1924-1925

• -Разбијање међународне изолације и успостављање нормалних привредних и дипломатских односа са капиталистичким земљама један од најзначајнијих спољнополитичких циљева Совјетске Русије

• -Све до краја 1923. СССР је успоставио нормалне дипломатске односе са десет земаља: Естонијом, Летонијом, Литванијом, Финском, Пољском, Авганистаном, Ираном, Турском, Монголијом и Немачком.

• -Све више и на западу сазрева уверење о потреби обнове односа са СССР пре свега због привредне сарадње

• -Прве потезе на западу у правцу нормализовања односа са СССР предузимају Енглези

• -1. фебруар 1924, лабуристичка влада Ремси Мекдоналдом службено признаје СССР

• -14. април 1924. Англо-совјетска конференција у Лондону

• -Спорна питања: руски дугови, национализована имовина британских грађана, совјетски захтев за одобравање новог зајма.

• -8. август 1924. Совјетско-британски политичко-трговински уговори

• -Совјетска влада признала обавезу враћања оних зајмова које је Русија начинила у Великој Британији до 1914, под условом да Енглези СССР-у обезбеде зајам за обнову њене привреде

• - У трговачком уговору две стране су једна другој признале статус најповлашћеније нације

• -Нова Балдвинова влада конзервативаца одбија ратификуацију уговора са СССР-ом, што је погоршало англо-совјетске односе.

•

• -август 1924, Италија званично признаје СССР• • -Октобар 1924, Француска признаје СССР• -Јануар 1925, Јапан признаје СССР и напушта

северни Сахалин• • -Једино САД средином 20-тих година није имао

успостављене односе са СССР• • - До тада,СССР је успео да успостави редовне

дипломатске, и привредне, односе са 22 државе

БАЛКАН, ПОДУНАВЉЕ,ДАЛМАЦИЈА, СЛУЧАЈ РИЈЕКА 1920-1924

• -Балканско-подунавско подручје и у периоду 1922-1925. једно од најоситљивијих подручја европске политике

• -Поприште сукоба посебно Италије и Француске око политичког утицаја, као и супротности између побеђених земаља (Мађарске и Бугарске) и земаља Мале Антанте

• -Смиривање југословенско-италијанских односа након Рапалског уговора из новембра 1920. краткотрајно

• -Италија не жели да изврши Рапалски уговор и да се евакуише из оних делова Далмације Сушак, Биоград на мору, Пакоштан, Пашман и Дуги оток.

• -3. март 1922, у Ријеци италијански националисти, преузимају власт

• -Погоршање италијанско-југословенских односа

• -До извесног попуштања затегнутости долази у току Ђеновске конференције

• -9. април 1922, летовалиште Санта Маргарита, Споразум Италије и Југославије којим се Италија обавезала да ће извршити Рапалски уговор, не одричући се, мере коју је у међувремену извела у Ријеци

• • -Долазак фашиста на власт у Италији изазива у

Југославији велико узнемирење• • -10. фебруар 1923, Ратификација конвенција из Санта

Маргарите и Рима, марта 1923, италијанске трупе коначно напуштају делове Далмације који су према Рапалском уговору припали Краљевини СХС

• -Септембар 1923, Италија фактички врши анексију Ријеке • • -Југословени одлучују да прихвате анексију Ријеке• • -27. јануар 1924, Римски уговор Италије и Југославије која се

одрекла Ријеке, пристајући на њену анексију Италији• • -Италијани се обавезали да ће се борити за очување статуса кво

на Балкану и у Подунављу• • -16. Март 1924, на основу Римског уговора извршено припајање

Ријеке Италији•