GEŠTALT PSIHOLOGIJA

Doc dr Jasmina Vuksanović

Čime biste se bavili da niste izabrali OVO ŠTO STUDIRATE SAD?

Zašto?

Da li biste se bavili psihologijom?

Šta je geštalt psihologija?

Gestalt = lik, oblik (nem.) Nastala početkom XX v u Nemačkoj

(Max Wertheimer, Kurt Koffka) kao reakcija na raščlanjivanje ljudske psihe (STRUKTURALIZAM).

DOPRINOSI:1. Holizam2. Učenja uvidom3. Dinamika psihološkog polja

HOLIZAM

Nastao kao reakcija na STRUKTURALIZAM. Teorija geštalta je pravi

revolucionarni zaokret u psihologiji Psihički proces treba shvatiti kao celovit. Psiha kao svojstvo je celina koja se ne

može redukovati na njene elemente (dokaz su PERCEPTIVNE ILUZIJE).

Bavi se problemom PERCEPTIVNE ORGANIZACIJE: istražuje se odnos FIGURE I POZADINE.

Ističu dominaciju forme u konstituisanju našeg iskustva.

Naše opažanje je organizovanje smisaonih predmetnih celina, a njih omogućuje upravo forma.

Sama priroda je organizovana kroz forme koje nisu slučajne, već nužne.

A i oblici živih bića nisu slučajni – posledica su sila njihovog stvaranja i delanja (kućica puža Nautilusa).

UČENJE UVIDOM

U TEORIJI UČENJA ukazuju na važnu ulogu UVIDA koji predstavlja promenu u psihološkom polju.

Ova teorija objašnjava učenja u problemskim situacijama (zadacima) i omogućuje razumevanje stvaralačkog čina.

Za razliku od učenja po metodi POKUŠAJ - POGREŠKA (biheviorizam) => u rešenju nekog zadatka dolaze iznenadno promenom odnosa unutar pojedinih struktura informacija (informacijskih celina).

Geštalt psihologija

Osn. postavka - čovek se posmatra kao integrisana celina i ne može se shvatiti kao funkcija delova iz kojih je sastavljena.

Celina je puno više od samog zbira pojedinih delova.

Svi delovi su u međusobnom odnosu i zavisni jedni o drugima.

Geštalt psihologija

Živa bića percipiraju neki oblik kao celinu, a ne kao pojedine dijelove od kojih se sastoji, kojoj pripisuju značenje.

Organizuju svoje percepcije u smislene celine.

Percipira se celina čak i kada neke informacije nedostaju.

Kako vidite ovo?

Kako vidite ovo?

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

. . . .

Percepcija je mentalni proces organizovanja senzacija u celine sa značenjem.

Naš kognitivni sistem teži da da najjednostavnije značenje od svega što opazi.

Zato imamo tendenciju da ISPRAVLJAM

O

Tačnost percepcije temelji se na urođenoj sposobnosti trenutnog iskustva u ovde i sada.

Upravo u GT se veruje u tu sposobnost uvida, a ne u interpretaciju.

Dinamika psihološkog polja

Teorija polja ističe da čovek egzistira jedino u kontekstu okoline s kojom je u recipročnim odnosima.

Polje predstavlja ukupnost svih karakteristika pojedinca ili grupe i svih drugih značajnih osoba, grupa ili svojstva okoline.

Polje je zapravo celina u kojem su svi delovi u međusobnom odnosu.

OSNOVNI PRINCIPI

Ovi princi pokušavaju da opišu kako ljudi organizuju viđenje, tj. elemente u jedinstvene celine.

1. SLIČNOST2. KONTINUITET3. ZATVARANJE4. BLISKOST5. ODNOS FIGURE I POZADINE

SLIČNOST

Grupisanje po sličnost se događa kada predmeti liče jedan na drugi.

Ljudi ih tada često percipiraju kao grupa obrazaca

Kada se događa grupisanje po sličnosti onda se ističe različitost. Tada je predmet koji je različit centar fokusa. 

KONTINUITET

Događa se kad se jedan predmet sagledava da se kreće kroz drugi i prelazi u sledeći.

ZATVARANJE

Događa se kada je predmet dat nekompletno ili prostor nije do kraja zatvoren.

Ako su naznake oblika zadovoljavajuće, ljudi doživljavaju celinu predmeta popunjavajući nedostajuće informacije

BLISKOST

Bliskost se događa kada su elementi postavljeni blizu jedan drugog, te postoji tendencija da se percipiraju kao jedinstvena celina.

ODNOS FIGURE I POZADINE

Tokom viđenja naše oko razlikuje figuru od pozadine.

Oblik, silueta ili neka forma se prirodno sagledava kao figura, a okolni deo kao pozadina.

FIGURA JE ZATVORENA FORMA I ISTUPA NAPRED PREMA POSMATRAČU

Vezuje smisao i pažnju za sebe Pozadina je difuzna, neograničena,

izgleda kao da je dalje od posmatrača

Dobro balansiranje figure i pozadine čini percept jasnijim.

Složen odnos figure i pozadine (koji je dobro izbalansiran) doprinosi dinamici doživljaja.

Mi uvek opažamo relacije Eksperiment sa kokoškama Volfganga

Kelera

Vidimo krug u sklopu, a ne kao odvojen entitet

NEDOSTACI

Po Geštaltistima, umetnost je pre svega forma, izraz, površinski i neposredni kognitivni proces

Po njima, odrednik “umetničkog” je u površinskim procesima percipiranja – U OPAŽANJU

Istraživanja pokazuju da se u površinskim operacijama ne može formirati nešto što bi se razumelo kao značenje

Sledećeg petka će biti mali test iz geštalta i mogućnost

dobijanja/nedobijanja 5 poena

HVALA NA PAŽNJI