· 3 KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA APRIL 3. U Bawoj Luci, u~estvovao na sjednici Episkop-skogsavjetaBiHinasas

GODINA 2003.GODINA 2003. broj 27broj 27

��

3

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOGVISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITADABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

APRIL3. U Bawoj Luci, u~estvovao na sjednici Episkop-

skog savjeta BiH i na sastanku izme|u episkopa ibiskupa iz Bosne i Hercegovine;

4. U Sarajevu, primio grupu intelektualaca, koji susa~inili i Wegovom Visokopreosve{tenstvupredstavili program obnove BiH, pod nazivom“Bosna i Hercegovina-Tre}a republika”;

6. U hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Travniku,sluìo Sv. Liturgiju- prisustvovao Duhovnoj akademiji u hramu Sv. Sa-ve u Blaùju, na kojoj je pjevao kamerni hor Mu-zi~ke akademije iz Srpskog Sarajeva, a propovije-dao jerej Vladimir Stupar iz Srbiwa;

7. Na praznik Blagovijesti, sluìo Sv. Liturgiju ukapeli u Bugojnu;

20. Na Cvjetnu nedequ, sluìo Sv. Liturgiju u Gor-wem Milanovcu i prisustvovao proslavi 150-go-di{wice grada i pravoslavnog hrama;

21. Na Veliki Ponedjeqak, sluìo Sv. LiturgijuPre|eosve}enih Darova u Sabornom hramu Ro|e-wa Presvete Bogorodice u Sarajevu;-prisustvovao prijemu, kojeg je povodom Vakr-{wih praznika uprili~io Nadbiskup vrhbosan-ski Vinko kardinal Puqi};

22. Na Veliki Utorak sluìo Sv. Liturgiju Pre|eo-sve}enih Darova u kapeli Duhovne Akademije iBogoslovije u Srbiwu;

23. Na Veliku Srijedu sluìo Sv. Liturgiju Pre|eo-sve}enih Darova u manastiru Dobrunu;

24. Na Veliki êtvrtak sluìo Sv. Liturgiju u hra-mu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Vi{egradu;-u Sabornoj crkvi u Sarajevu, sluìo Veliko bde-nije sa ~itawem 12 strasnih Jevan|eqa;

25. Na Veliki Petak u 16,00 ~asova, sluìo Ve~erwesa izno{ewem pla{tanice u hramu Uspewa Pre-svete Bogorodice na Palama;-u 18,00 ~asova, sluìo Ve~erwe sa izno{ewempla{tanice u hramu Sv. Ilije na Sokocu;

27. Na praznik Vaskrsewa Hristovog, sluìo Sv. ar-hijerejsku Liturgiju u Sabornoj crkvi u Sarajevu,uz sasluèwe sve{tenika i |akona. Sv. Liturgijuje direktno prenosilo nekoliko radio i televi-zijskih ku}a;- sluìo Antipashalno Ve~erwe u hramu Sv. Apo-stola Petra i Pavla u Rudom, sa ~itawem Jevan|e-qa na pet jezika;

28. Na Vaskr{wi ponedeqak, sluìo Sv. Liturgiju uhramu Sv. proroka Ilije na Sokocu;

29. Na Vaskr{wi utorak, sluìo Sv. Liturgiju u hra-mu Uspewa Presvete Bogorodice na Palama;

MAJ2. Na Isto~ni petak, sluìo Sv. Liturgiju u crkvi

na Pa{tan-brdu kod Rudog;3. Na Bdeniju u manastiru Dobrunu, zamona{io Deja-

na Pauni}a, isku{enika manastira Dobruna, u~in male shime, dav{i mu mona{ko ime Danilo;

4. Na Tominu nedequ, sluìo Sv. Liturgiju u mana-stiru Dobrunu i rukopoloìo monaha Danila(Pauni}a) u ~in jero|akona;

6. Na praznik Sv. velikomu~. Georgija, sluìo Sv.Liturgiju u hramu Sv. Georgija na Ravnoj Romani-ji;

9. U Sarajevu, primio u kurtoaznu posjetu W.E. g-|uMelek Bajdur, Ambasadora Republike Turske-u Sarajevu, primio u posjetu g. Zlatka Hurti}a,koordinatora Programa strategije za smawewe si-roma{tva u BiH, koji je predstavio ovaj Program;

12. Na praznik Sv. Vasilija Ostro{kog, sluìo Sv.Liturgiju u kapeli Duhovne Akademije i Bogoslo-vije u Srbiwu i prelomio slavski kola~ povodomslave ovih dviju {kola-prisustvovao duhovnoj akademiji koja je, povodomkrsne slave Akademije i Bogoslovije u Srbiwu,odràna u amfiteatru {kole i dodijelio diplo-me o zavr{enim studijama jedanaestorici studena-ta Duhovne Akademije i nagrade studentima i bo-goslovima za uspje{no ura|ene svetosavsketemate;

13-23. U Patrijar{ijskom dvoru u Beogradu, uzeo u~e-{}a na redovnom zasjedawu Svetog ArhijerejskogSabora Srpske Pravoslavne Crkve;

22. Na praznik Prenosa mo{tiju Sv. Nikole, povo-dom slave gradskog hrama i grada Srbiwa, sluìoSv. Liturgiju i prelomio slavski kola~;

24. Na praznik Sv. Bra}e ]irila i Metodija, u Hra-mu Sv. Save na Vra~aru, sa svima ~lanovima Sve-tog Arhijerejskog Sabora SPC, sluìo Sve~anusaborsku arhijerejsku Liturgiju u ~ast novojavqe-nog Svetiteqa Nikolaja Ohridskog i @i~kog;

JUN4. U Sarajevu, primio u posjetu dr. Branka Doki}a,

Ministra saobra}aja i veza Bosne i Hercegovine-u Sarajevu, primio W.E. g. Gerharda Jandla, Am-

basadora Republike Austrije i g. Gintera Bur-kert-Dotola, Direktora Politi~ke Akademije izBe~a;

5. Na praznik Vaznesewa Gospodweg, povodom hra-movne slave, sluìo Sv. Liturgiju u Vardi{tu iprelomio slavski kola~;

6. U Sarajevu, primio u posjetu g. Borislava Parav-ca, Predsjedavaju}eg predsjedni{tva Bosne i Her-cegovine;

8. U manastiru @i~i kod Kraqeva, prisustvovaoustoli~ewu episkopa ì~kog g. Hrizostoma (Sto-li}a);

11. Povodom krsne slave Muzi~ke Akademije Univer-ziteta u Srpskom Sasrajevu, u hramu Sv. VasilijaOstro{kog na Veqinama, sluìo Sv. Liturgiju, ana Muzi~koj Akademiji u Lukavici prelomioslavski kola~;

12. U zgradi Predsjedni{tva BiH u Sarajevu, zajednosa ostalim ~lanovima Me|ureligijskog vije}aBiH, susreo se s ~lanovima Predsjedni{tva BiH- u Sarajevu, prisustvovao prijemu koji je uprili-~ila Ambasada Ruske Federacije, povodom Danadràvnosti Ruske Federacije;

13. U Bijeqini, u~estvovao na sjednici Episkopskogsavjeta BiH;

14. U Sabornoj crkvi u Sarajevu, prisustvovao kon-certu Kamernog hora Odsjeka za crkvenu muziku ipojawe Muzi~ke akademije u S. Sarajevu, kojim di-riguje prof. mr Rade Radovi} i uru~io im epi-skopsku Gramatu zahvalnosti zbog nesebi~ne du-hovne pomo}i Srpskoj crkvi;

15. Na praznik silaska Sv. Duha na Apostole, osve-tio temeqe novog hrama u Blagaju kod Kupresa isluìo Sv. Liturgiju;

16. Na drugi dan Duhova, sluìo Sv. Liturgiju u cr-kvi-brvnari, hramu prep. majke Paraskeve, na Bi-jelom Brdu;

22. U manastiru Glogovcu kod [ipova, u NedequSvih Svetih, sluìo Sv. Liturgiju i prisustvo-vao tradiconalnom Jawskom saboru;

29. U Romanijskoj Lazarici - hramu Sv. proroka Ili-je na Sokocu, povodom 11. Vidovdanskog sabora naRomanijskom Kosovu, sluìo Sv. Liturgiju, pre-lomio slavski kola~ i prisustvovao duhovnoj aka-demiji;

30. U Sarajevu, u~estvovao na sjednici Me|ureligij-skog vije}a BiH;

� � � � � � � � �

4

��

JUL2. U Sarajevu, primio u posjetu delegaciju Parla-

menta Republike Austrije, na ~elu s Predsjedni-kom Parlamenta dr Andreasom Kolom i Ambasa-dorom Austrije u BiH g. Gerhardom Jandlom;

3. Sluìo Sv. Liturgiju u hramu Presvete Bogoro-dice u Vi{egradu, na kojoj su se ispovjedili ipri~estili svi sve{tenici Mitropolije dabro-bosanske,a potom je u Svetosavskom domu odrànbratski sastanak sve{tenika Mitropolije.

12. Na dan Sv. Apostola Petra i Pavla, a povodomhramovne slave, u Kakwu sluìo Sv. Liturgiju iprelomio slavski kola~;

13. Izvr{io malo osve}ewe obnovqenog hrama Sv.Save u Zavidovi}ima, a potom odsluìo Sv. Li-turgiju;

20. U Sabornoj crkvi u Beogradu, zajedno sa WegovomSveto{}u Patrijarhom srpskim g. Pavlom i dru-gim arhijerejima SPC, sluìo Sv. Liturgiju nakojoj je hirotonisan Episkop australijsko-novoze-landski Milutin (Kneèvi});

21. Na dan Sv. velikomu~enika Prokopija, a povodomhramovne slave, u Brezi sluìo Sv. Liturgiju iprelomio slavski kola~-na Palama, povodom Krsne slave SOD “Jahori-na”, prelomio slavski kola~;

25. U manastiru Kumanici kod Prijepoqa, sluìoprazni~no Bdenije uo~i hramovne slave Saborasv. arhangela Gavrila;

27. Izvr{io veliko osve}ewe obnovqenog hrama Ro-|ewa Sv. Jovana Krstiteqa u Biqe{evu;

AVGUST2. Na dan Sv. proroka Ilije, a povodom hramovne

slave, u Vitovqu na Vla{i}u izvr{io osve}eweobnovqenog hrama i novog zvona, sluìo Sv. Li-turgiju i prelomio slavski kola~;

3. U Aran|elovcu, u Eparhiji {umadijskoj, sa Epi-skopom {umadijskim g. Jovanom, izvr{io osve}e-we novih zvona i sluìo Sv. Liturgiju;

4. U Sabornoj crkvi u Kragujevcu, sluìo pomenblagoupokojenim episkopima {umadijskim Vale-rijanu i Savi i ì~kom Stefanu;

9. Na dan Sv. velikomu~enika Pantelejmona, a povo-dom hramovne slave, u Vu~ijoj Luci sluìo Sv.Liturgiju i prelomio slavski kola~;

10. U Sastavcima kod Pqevaqa, u Eparhiji mile{ev-skoj, sa Epskopom mile{evskim g. Filaretom, iz-vr{io osve}ewe temeqa novog hrama i sluìo Sv.Liturgiju;

11. U hramu Sv. velikomu~enika Georgija na RavnojRomaniji, uz sasluèwe Episkopa mile{evskog

g. Filareta, sluìo Sv. Liturgiju i izvr{ioosve}ewe spomen plo~a sa imenima 3700 poginu-lih boraca sarajevske regije;

19. Na praznik Preobraèwa Gospodweg, u Preobra-èwskom hramu u Sarajevu, sluìo Sv. Liturgiju,izvr{io osve}ewe gro`|a i prelomio slavski ko-la~-u Sarajevu, primio u posjetu g. Konrada Menija,Direktora regionalnog centra OSCE-a;

28. U manastiru Pivi, u Eparhiji budimqansko-nik-{i}koj, na praznik Uspewa Presvete Bogorodice,sluìo Sv. Liturgiju s Wegovom Sveto{}u Pa-trijarhom srpskim g. Pavlom koji se nalazio uzvani~noj posjeti ovoj Eparhiji, i sa Episkopimamile{evskim g. Filaretom i budimqansko-nik-{i}kim g. Joanikijem;

31. U kapeli Duhovne Akademije i Bogoslovije u Sr-biwu, sluìo Sv. Liturgiju i Priziv Sv. Duha napo~etku nove {kolske godine;

SEPTEMBAR7. U Kopa~ima (Srpsko Goar`de), izvr{io osve}ewe

obnovqenog hrama Sv. velikomu~enika Georgija isluìo Sv. Liturgiju;

11. U hramu Sv. sve{tenomu~enika Petra Dabrobo-sanskog u Vojkovi}ima, sluìo Sv. Liturgiju;

14. U Sabornom hramu Ro|ewa Presvete Bogorodiceu Sarajevu, sluìo Sv. Liturgiju, uz sasluèweMitropolita vele{ko-povardarskog g. Jovana,Episkopa b. zahumsko-hercegova~kog g. Atanasija,Episkopa biha}ko-petrova~kog g. Hrizostoma,Episkopa osje~ko-poqskog i barawskog g. Lukija-na, Episkopa dalmatinskog g. Fotija, Episkopabudimqansko-nik{i}kog g. Joanikija, 24 sve{te-nika i 7 |akona. Poslije Sv. Liturgije Mitropo-lit zagreba~ko-qubqanski g. Jovan, izaslanikSveto arhijerejskog sinoda, izvr{io je ustoli~e-we Mitropolita Nikolaja, uvo|ewem u tron Mi-tropolita dabrobosanskih. U isto vrijeme, obi-qeèna je i 30-godi{wica wegovog arhijerejskogsluèwa-u motelu Karavan na Sokocu, pozdravio goste nasve~anom ru~ku, organizovanom povodom ustoli~e-wa i 30-godi{wice arhijerejskog sluèwa-u rezidenciji Mitropolita u Sarajevu, pozdra-vio goste na sve~anom prijemu, organizovanom po-vodom ustoli~ewa i 30-godi{wice arhijerejskogsluèwa;

16. U Sarajevu, primio u posjetu g-|u Emili Kof-man-Kruni}, Koordinatora kancelarije Svjetskekonferencije religija za mir u Sarajevu;

20. U hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Bugojnu,koji je u izgradwi, sluìo Sv. Liturgiju;

21. U Sabornom hramu Ro|ewa Presvete Bogorodiceu Sarajevu, povodom hramovne slave, sluìo Sv.Liturgiju i prelomio slavski kola~;

28. U hramu Sv. Save u Blaùju, povodom hrama crkve,sluìo Sv. Liturgiju i prelomio slavski kola~-u Sarajevu, primio u posjetu g. Vilijama Vendli-ja, Direktora Svjetske konferencije religija zamir;

29. Dao intervju za Radio-televiziju Srbije, u okviruciklusa emisija “Mostovi”-primio u posjetu pravoslavne u~esnike na Dru-gom samitu evropskih vjerskih vo|a, koji se odr-àva u Sarajevu: Mitropolita francuske g. Ima-nuela, iz Vaseqenske patrijar{ije, protojerejaVsevoloda âpqina, Zamjenika predsjednika Odje-la spoqnih crkvenih poslova Moskovske patri-jar{ije, i protojereja Leonida Ki{kovskog izAmeri~ke pravoslavne crkve-prisustvovao sve~anoj ve~eri za u~esnike Drugogsamita evropskih vjerskih vo|a, koji se odràva uSarajevu.

��

�� D A B A R � �� !�� "�� #"�� $��

��

MUDROST

Spasiteqeve re~i: “Budite mudri

kao zmije i bezazleni kao golubovi”

(Mt. 10,16) - sveti Varsanufije ova-

ko tuma~i: “Ko mudrost zmije, u od-

nosu prema zlu, udruùje sa nezlobi-

vo{}u prema dobru, taj ne}e dopu-

stiti svojoj mudrosti da se pome{a

sa lukavstvom, niti prostoti svojoj

da bude besmislena”.

Mudrost-prava i jedina, u ~emu je

Ja znam jednu mudrost - bojati se

Boga. Jer, po~etak premudrosti je

strah Boìji (Pri~e 1,1), i: kraj re-

~i sve slu{aj, Boga se boj (Propov.

12,13). Tako je rekao premudri Solo-

mon... A {to se ti~e druge mudrosti,

ja sam je delom sam ostavio, polaù-

}i nadu na Duha Svetoga...

Prvo je mudrost prezirati onu mu-

drost koja se sastoji samo u besedama i

obrtima re~i, u prevarqivim i izli-

{nim protivnostima... Ja hvalim i ce-

livam onu mudrost, kojom su se prosla-

vili neznatni, radi koje su odlikova-

ni unièni, kojom su ribari ulovili

u mreù evan|eqa svu vasionu, pobe-

dili odba~enu mudrost re~ju... Nije za

mene mudrac onaj koji je mudar na re-

~ima, ~iji je jezik pokretan a du{a ne

obu~ena... ve} onaj koji iako malo go-

vori o dobrodeteqi, ipak mnogo poka-

zuje na delu i ìvotom potvr|uje re~

(Grigorije Bogoslov).

Velika je mudrost u tome, da svet

smatramo mrtvim; ali jo{ ve}a i va-

`nija u tome, da i sami budemo kao

umrli za wega...Apostol Pavle kre-

tao se po gradovima, ali on je bio to-

liko daleko od svega ovozemaqskog,

koliko se mi razlikujemo od mrtvih

tela. Tako kad on govori: meni se

svet raspe (Gal. 6.14), on razume onu

neosetqivost prema zemaqskom, i

~ak ne samo wu jednu, nego i drugu

isto takvu, tako da je ona u wemu bi-

la dvojaka. On nije rekao samo: meni

se svet raspe, i - u}utao; nego je sle-

de}im re~ima ukazao i na drugu neo-

setqivost, rekav{i: i ja svetu... Na

taj na~in izreka Pavlova zna~i sle-

de}e: on je, po wegovim re~ima, bio

daleko od ovozemaqskog ne toliko

koliko su daleko ìvi od mrtvih,

nego koliko su daleko mrtvi od mr-

tvih. @iv, razume se, ne ose}a pri-

vla~nost prema umrlome, ali ima

drugo kakvo ose}awe - ili se jo{ di-

vi lepoti pokojnika, ili àli i pla-

~e za wim; a mrtav prema mrtvome

nema u sebi ni takvog ose}awa i ras-

poloèwa. @ele}i da to izrazi, on

je re~ima - meni se svet raspe, dodao:

i ja svetu... (Zlatoust).

Mudrost hri{}anska - u ~emu je

- Znati Boga i po{tovati Ga

- Dràti u sebi da je On - Bog svih.

- Da svim zapoveda: ukloni se od

zla i ~ini dobro.

- Slu{ati Ga kao Cara i Gospoda

svoga i voqu Wegovu ispuwavati.

- Hoditi pred Wim sa strahom, jer

On sve vidi, na sve gleda, i ispituje

srca i utrobe, ispituje pravednika i

gre{nika. Hodite pred Wim tako

kako hode u~enici pred u~iteqom,

deca pred roditeqima, sluge pred

gospodarima, pod~iweni pred vla-

stima.

- @iveti u ovom svetu a pona{ati

se kao stranac, do{qak i putnik.

- ûvati se od svega, kao {to pti-

ca stoji na grani i ~uva se, bacaju}i

pogled na sve strane,da ne bi bila

uhva}ena ili ustreqena. Jer nas

okruùju mnogi neprijateqi, i ho}e

da nas ulove u svoju mreù.

- Ni prema ~emu u ovom svetu ne

prijawati srcem, ni prema bogat-

stvu, ni prema ~asti, ni prema slavi,

ni prema rasko{i, ne traìti mnogo

od ovoga.

- Zadovoqiti se time {to Bog daje

i zahvaliti Mu zato. Kad imamo hra-

nu i ode}u, ovim da budemo zadovoq-

ni (1 Tim. 6,8).

- Dokle imamo vremena, da ~inimo

svima dobro (Gal. 6,10).

- Govoriti {to je potrebno i nu-

`no, i kad treba; i }utati o tome {to

ne treba govoriti, i kad ne treba.

- U svetu ìveti telom, ali umom

uzdizati se ve~nosti; ~esto se se}ati

smrti, suda Hristovog, ve~ne smrti

i ve~nog ìvota.

- Nikad ne biti bez posla, nego ne-

{to raditi korisno, a uzdràvati se

od zlih dela, re~i, pomisli.Jedino

ovaj nerad nam je od koristi.

- ûvati se {to stroìje da se ne

pruì sablazan bli`wemu.

Ovo je hri{}anska i prava mu-

drost. A po~etak mudrosti je strah

Gospodwi (Tihon Zadonski).

5

��

@ITIJE I STRADAWESVETOG VELIKOMUÊNIKA EVSTATIJA PLAKIDE,

wegove supruge TEOPISTIJE i dece mu: AGAPIJA i TEOPISTA

� �� !�� "�� ! �� # $�� "� �� $�� !�� " � � �# �� $�� %�� %� �� !�� %�#

�� "�� !� !��%��! ��& �� !�� '��# (�� %� �� # )�� )�� "� *�� +�� *��# ,-�,�./�� '�� 0�� 1�� 2�� #$��# 3�,4�# �� '�� "�� # 1 �� 5 �� "�� 6�� %� �� # 7� �� 0�� '� �� & �� 8� �� 6�� *��#,-�9:�� % �� "� � �� %� ��#

$�� '� �� # (�� "�� # �� %�� "�� ! �� %� �� # ;�� "��# +�� %� �� "� �� "�# �� !� �� %�� # +�� 6�� "� � �� #

$�� "�� 0�� 2�� %� ��& �� '� �� 0�� 1�� 2��# 1 �� '�� '�"�� "�� '� �� & <=�� 8�� >? 1 �� 6� �� !� � � �� "� � �� # 7� �� & )� �� 0�� >

�0�� & <$� �� 1�� 2�� 6�� "� �� !� �� ! ��"� � ��

�� %�� # �� "� ��'�� ! �� # 1 �� !� �� "� � �� 5 �� %� �� '��?#

�� %� �� & ;�� 0�� 6�� ! ��5 �� "�� 6�� %� �� # 8�� 0�� # �1 ��'� �� & <1�� !��%�� "�� "�� %� �� "�?#

@�� "�� 0�� # 1 �� %� �� 6�� 5 �� !�� "� �� # �� "� � �� %�� #

+ �� # A�� & �� %� ��! �� &<�� %�� %� � �� %�� 1�� 2�� 6�� "� �� ?# ;�� % �� '��#

)�� %� �� !��%�� # *�� ! �� !� � �� $��# *�� "��

�� "� 0�� !� �� ! ��# ;�� !�� 6�� B�� ! �� 0��"�# �� ! � �� (�� ;�� ;�� *�!�# 1 � �� "� �� & �� C�� "�� "�!��&+�� # �� "� �� ! �� 6�� ! �� & <6�� %� ��"� ;�� '�� D + �� "� �� 6� �� !�� #?

�� '�� "�� & �� 6� �� "��!�� "�!�� #

;�� C�� "�� 0�� 8� �� B�� #;�� # ;�� "�� 6�� B�� %� �� "�� "��# � �� 0�� %� �� B�� ( �� ;�� '�� "�� ;�� !�%�# 1 �� C�� "� � �� %�� 0�� &

C�� # + �� "�� # ;�� $�� %�� "�� ! ��# �7� ��C�� & <0�� !�%�� %� �� !��# $� �� (�� %� �� "��5 �� ! ��! �� "�> =�� % �� #?#�1 �� C�� & <A�� "� �� >? �C�� & <0�� %� ��%� ��"�� 5 �� % ;�� ?# � 0�� & <6�� !�� C�� %� �� 8�� # )�� %� �� '�� %� �� "�& �� %� �� ! �� '��"� �� # 7� �� "�� #?

�� C�� %� � �� 0�� %� �� B�� "��

6

��

��!�� 6� �# 1 �� %� � �� # @�� 0��# 7� �� "� � � �� 0�� 5�� ! �� 0�� %� �� # ;��%� �� & <7�� E�� 0��"� �� D ;�� 0�� "�#?#

1 ��!� �� %� �� %� ��"� � �� "��%� �� '��"�� # 7� �� "�6� �� '�� "�!�� & �� "� "�!�� "�!�� # + �� !� �� C�� %� �� "�� # 1 �� # +�� & � �� "�� C�� 6�� %� 6�� $��& 0�� 0�� 5 �� 0�� !�� 5 �� 0��"� ��# $�� ,�3,�# �1 �� C�� "�� "��5 � �� %� ��!�� 0�� !� �� 6� ��#

E��%� �� C�� ! ��! �� %� �� "�� '� �� 0�� 2�� "� �� # C�� %� ��# �� & �� ! ��"�! ��! �� !� �� ! !�� %� �� 6�� %� �� C�� "�� !#+�� '� �� 6�� # 1 �� C�� %� �� %� �� '� �� # �� '�� 2�� %� �� # 8�'�� "�!�� 5 � ��!� � �� '�!� �� "�� & �� # ;�� !� � ��!� �� "�� !� �� 6� � �� !� �� C�� & �� 0��"�> �� 8� � �� # ,,�9.�#

� �� C�� "�� & <*�� %�� > 6�� ! �� #?�1 �� C��# �� "� �� '�� 5 � �� '�� '�� C�� "� ��# 0�� '� �� # ;�� C��

�� # )�� C�� '�� '� �� C�� '��# C�� %�� C�� %� �� # 1 � �� % C��# C�� %� �� # +��"�� !� �� &+�� !�%�� 5 �� %�� %� �� #

��%�� C�� '� �� '�� '� �� '� �� # )�� D (�� %�!� �� # �� C�� %� �� '� �� "�� '�� # 1 �� %� �� "�!�� "�> C�� '�� %� ��

��& � �� !� �� # $��!� �� C�� & �� "� �� 0�� "�� 2�� "�� !�� F ��# 7� ��"�� C�� !� ��%� �� "�!# ( �� % �� & �� % � �� "��# 7��%� �� C�� '� � �� # 7� �� %�# ;�� C�� '�� # �� # +�� "�# C�� !�� "�� "�# � �� C�� %� �� "��! ��# C�� !�� 5 � � ��

�� # (�� %�� ! �� C�� %� �� !��# 1 �� "� �� "�� "�> ( �� 5 �� !� ��!� � ��# 1 �� ! �� # 7��"� "�� "� �� E��"��& �� (� �� "�� "�� "�#

1�� C�� # ( �� 6�� #1 � �� C�� 6�� & �� "� �� 0�� > �� %�� ! ��> �� > � 7�� # 7�� 6�� B�� ;�� "� �� % � �� ! � ��%�� %� � ��#

6�� "��%� �� %� "�� 5 6�� "�"�� "� "�� $�� '�� C�� # $�� "�� "�� %� �� # �� "�� # 1 �� !� �� 5 �� !#

8�%�� C�� '�� # 1��%� �� 6�� "�� '�� & +�� D �� ! �� # +�� D �� ! � �� D +�� D �� ! ��%�� %��# 6��! �� # 6��! �� ! �� # 7�� 0��D � �� ;��D � �� ;�� D 0�� D (��"�� 0�� !� �� "� ��& <�� $��?# +�� $��& �� "� � �� '� �� '� �� 5 � ��'�� !�� !�� 5 �� !� �� '�� "� �� ! ��"� ��!#7� �� 0�� # 8�'�� '�� ;�� !�� !��"�� !��'�� " �� "�� %� ��'�� !#

7

��

(nastavak na 44. strani)

8

��

GORDOST

Sadrìna duhovnog ìvota uglav-nom sa~iwava borba protiv gordo-sti, bludni~ewa, uga|awa stomaku,srebroqubqa, gweva, ta{tine, samo-hvalisawa i drugih poroka. Gordo-sti se protustavqa smernost, uga|a-wu stomaku i bludni~ewu - uzdr`qi-vost, srebroqubqu - nekoristoqu-bivost i nerasipni{tvo, gwevu -krotost i velikodu{nost. Ako ho-}e{ da pobedi{ ta{tinu, nemoj davoli{ pohvale, ni po~asti, ni lepehaqine, ni glavna mesta, niti prei-mu}stva. Radi ve}e dokazne snage kaosredstvo borbe sa navedenim poro-cima ìvota, neophodno je navestiautoritativno mi{qewe i u~ewana{ih podvi`nika, koji su ceo svojìvot posvetili razvitku u sebi du-hovnih snaga u smislu samousavr{a-vawa, a nama, imaju}i pred o~ima wi-hov lik, ostaje da postepeno prima-mo i usvajamo ono u~ewe koje oni na-ma predlaù. Sveti Jefrem Sirin,koji je ìveo u £¤ veku, u svojoj ranojmladosti nije se odlikovao moral-no{}u svoga vladawa, pa je zbog togapo~eo i da se koleba u veri u Boga,misle}i da se sve u na{em ìvotu de-{ava slu~ajno. Ali, po naro~itompromislu Bo`jem, on je bio izle~enod svojih zabluda, jer se po~eo da ve-`ba u podvizima pobo`nosti, prou-~avaju}i re~ Bo`ju i pod uticajemtoga izmenio je svoju narav. Umestorazdra`qivog i kolebqivog u veri,sveti Jefrem postao je smiren iskru{en pustiwak. On se mnogo tru-dio u ciqu sluèwa dru{tvu i osta-vio nam svoja mnogobrojna pou~nadela, koja treba za nas da postanupredmet ispitivawa i prou~avawa.O gordosti, kao jednom od glavnihna{ih poroka, sveti Jefrem veli:“Gord ne podnosi, kada ga neko pre-vazilazi i pri susretu sa wim ili muzavidi, ili postaje suparnik. Supar-ni{tvo i zavist zavise jedna od dru-

ge, i u kome postoji jedna od ovihstrasti, u onom su one obe (prisut-ne)”. U ovim kratkim re~ima prika-zane su karakterne crte gordosti,koje nama treba da budu odvratne, za-to {to gord ~ovek nije nikada sposo-ban da sluì svome bli`wem, tj. ne-sposoban je da se pribliì ka onomidealu radi koga smo mi prizvani uìvot. Umesto moralne podr{ke iutehe svoga bli`weg gord ~ovek seisti~e u ismejavawu i peckawu i ~e-sto u tome pokazuje veliki talenat usvim tan~inama svoje moralne po-kvarenosti. Sve ovo on ~ini samo za-to, {to ne podnosi da neko stane ma-kar za jedan stepen vi{i od wega, azato je uvek sklon da uniàva druge,smatraju}i ih konkurentima u svomìvotu. Nikada ne moèmo ~uti odstrane gordoga ~oveka re~i iskreno-sti i dobronamernosti, wemu uvekpripadaju laskawa i licemerstvokojima se on koristi kao sredstvomradi sticawa za sebe simpatije sre-dine, koja ga okruùje i radi zadobi-jawa razli~itih materijalnih kori-sti. Svaki wegov korak, svaka akci-ja, sra~unati su na to da bi istakaosvoje preimu}stvo nad drugim. Onnekad biva snishodqiv i dobar pre-ma onima koji hvale wegovo dosto-janstvo i ne odbacuje ono licemer-stvo koje mu pokazuju. Gord ~ovek ni-kada i nikom ne moè da bude saput-nik u ìvotu, zato {to u va`nom zawega momentu on }e uvek izneveritii one re~i i obe}awa koje je on dao zawega nisu nikada obavezne i sa pot-puno mirnom save{}u on ih se odri-~e radi svojih koristi ili radi po-stizawa izvesnih ciqeva. Gordost sedodiruje sa zavi{}u koja izaziva unama neprijatna ose}awa. Ona sma-tra tu|u nesre}u kao svoju sre}u, azato zavidqiv ~ovek nikada ne moèda bude koristan ~lan dru{tva i dastane u red graditeqa duhovnog ì-vota zasnovanog na na~elima quba-vi. “Zavidqiv ~ovek pati kada po-smatra ve}e od sebe, budu}i svestan

da wima nije ravan, te{ko mu je kadaposmatra sebi ravne, èle}i prei-mu}stvo nad wima; tuguje bacaju}ipogled na niè od sebe, smatraju}ida se oni ne bi izravwavali sa wimili ~ak, da ga ne prevazi|u”. Ovakokarakteri{e zavist Filaret arhie-piskop êrnigovski isti~u}i svecrte i osobenosti zavidqivog ~ove-ka. Savremeno dru{tvo veoma malupa`wu posve}uje ovim porocima i nevode borbu sa wima, smatraju}i po-menute pojave kao normalne i neprime}uje onu {tetu, koja je neizbe-`no vezana sa wima. Ako mi dubqeproniknemo u ovo, onda moramo do}ido konstatacije da qudi, prepu{te-ni sami sebi, nikada ne mogu ureditisvoj ìvot, zato {to }e uni{tavatijedan drugog, i samo pomo} koja dola-zi od vi{e boànske sile daje qudi-ma blagost i stvara harmoniju u ì-votu. Zbog svoje lakomislenosti miovo ne cenimo i nismo svesni da Bog,Promisliteq, upravqa svetom, uprotivnom slu~aju nikakav ìvot nazemqi ne bi bio mogu}. Do takvog za-kqu~ka dolaze ~esto prosti qudi,bez obrazovawa koji nisu ugasili usebi boànsku varnicu i koji se tru-de da usmere svoj ìvot na put Hri-stove istine. Oni koji ne}e sa tim dase saglase, pokazuju svoju gordost itvrdoglavost koja dolazi od na{egneprijateqa - |avola. Tako mnogo do-kaza kroz prakti~no posmatrawe miimamo u ìvotu o tome da u stvarno-sti mi ne moèmo graditi ìvot svo-jim snagama, dok se Bog na svakom ko-raku stara da nam to razjasni i da nasukrepi u saznawu ove istine. Ako zamnoge nije pristupa~no ovo shvatawei priznawe, onda to dolazi zbog toga,{to su oglasili sebe za protivnikeBoga. On radi pouke daje wima mnogoteì ìvotni put, da bi oni krozstradawa dobrovoqno se vratilisvome Tvorcu, sli~no onome kao {tose bludni sin vra}a svome ocu posleveselog i bu~nog ìvota koji ga je do-veo do pada i ni{tavnosti.

9

��

UOÎ NOVE GODINE

Ponekad te{ko pada ~oveku da seokrene unazad i pogleda u svoj minu-li period ìvota.

Pre|en je krivudavi put, a na ~o-vekovom je srcu toliko tragova odpreìvqenih radosti i àlosti,zlih i dobrih dela, uni{tenih nada,slomqene vere, izgubqenog mira, su-jetnih uspeha... i od ~ega li jo{ ne.

Pro{lost, utisnuta u na{u svest,predstavqa zaista veliko grobqe sakrstovima i bez krstova, tu`nih idragih spomenika u zelenilu i cve}upored grobova, sakrivenih trwem izaboravom. ôve~iji pogled ~estoizbegava ove tu`ne humke i ne èlida misli o wima.

Blago onome koji je u spokojnojpro{losti, u dugoj no}i ìvota, za-palio neugasivo kandilo dobrih de-la pred ve~no{}u, i nad svojim ì-votom podigao znamewe svetog krstaHristovog - delo, koje }e u budu}no-sti vaskrsnuti i plamsati u carstvuve~ne nebeske svetlosti po svr{et-ku zemaqskoga puta.

Blago onima, koji su ma i u posled-wem trenutku ìvota, stekli blagokoje ~ini kapital za ìvot koji po-~iwe pokrivenom humkom sa krstom.Oni }e prekora~iti prag ve~nosti,i ne}e sagoreti sa gre{nom zemqom,o kojoj sveto Pismo govori.

Blago onome, koji pomo}u u~ewaRaspetoga pobedi u telu smrt i ne bu-de na listi gre{nika osu|enih nasmrt, ve} se u beloj odori pravedni-ka pojavi u predvorje preobraèno-ga sveta i sagleda nevi|enu lepotunovog neba i nove zemqe!

Blago onome, koji u|e u novi svetve~nosti, gde ne vlada zakon smrti iraspadqivosti, gde sujeta i greh ne-maju mo}i i bivaju sahraweni sa svo-jim `rtvama na grobqu. Te{ko ono-me, koji ne oseti lepotu ìvotvornesnage Vaskrsewa! Pribliàva sedan, i ve} je pred nama, u kome }e

pravda carevati. Pribliàvamo sekraju gde nema ni àlosti, jer je à-lost plod nesavr{enstva, ni bole-sti ni tuge, jer su one plodovi raspa-dqivosti i smrti, praha zemaqskog.

Blago onima, koji su u staroj godi-ni od ~istih dela izatkali belu ha-qinu za dane nove godine. Nova godi-na dolazi. Vreme ne stoji, niti seprostranstvo mewa. Slu{ajte i ra-dujte se, qudi, ~istoga srca. DolaziNova godina, koju pripremaju samo~ista srca, ispuwena verom u Raspe-tog Gospoda.

Praznik kalendarske Nove godi-ne primqen od svete Hristove Cr-kve samo je dan opomene da se pribli-ùje posledwi ~as za pozitivno smi-rivawe i sticawe du{evnih blaga,za dela qubavi i milosr|a, za delapokajawa i molitve.

Taj praznik pokajawa i molitvepraznuje u duhovnoj radosti svaka po-

bo`na du{a, i to ne jednom u godini,ve} svakoga dana i ~asa. @iva qud-ska du{a ne prestaje da strada odgrehova svojih i svakoga trenutkatraì izvor ìvota da se umije nawemu. Svaki verni sin Crkve slaviboga, raduje se Wegovom savr{en-stvu i traì pomo} Wegovu, kroz po-kajawe i molitvu.

Saznawe da je svaki od nas neplod-na smokva, o kojoj govori sveto Je-van|eqe, koja zasluùje da bude po-se~ena i u ogaw ba~ena nikad ne na-pu{ta ~oveka, koji procewuje pra-vilno svoje dane proìvqene u gre-sima. I onaj koji sebe smatrasli~nim nerodnoj smokvi, svakoga~asa i dana moli nebeskog Gospodarada mu podari novi rok za popravqa-we; da ga okrepi i pomogne, da bi i onmogao dati dobar plod, i da ne budepose~en i ba~en u ogaw.

Praznik Nove godine, ustvari,treba da bude proèt ovim duhom.

Svaki poboàn i svestan hri{}a-nin kad baci pogled na svoju pro-{lost i vidi sebe kao besplodnusmokvu u ba{ti duhovnog ìvota, ne-ka podigne svoj pokajni pogled tamo,gde je bezgrani~nost i ve~nost, i na-ka moli pomo} od Onoga, Koji jedin-ca Sina dade da se raspne za nas, dabi dobio snagu i blagodat, bez kojihnijedan smrtni ne donese plod dosto-jan pokajawa.

Svucimo sa sebe ode}u ne~istihsvojih dela i obucimo se u ode}u no-voga ìvota, po u~ewu Onoga Kojinas je stvorio.

Dolazi Nova godina! Zvona sa na-{eg svetog hrama svojim metalnimzvucima opomiwe nas da zatreperi-mo pokajno kao davno nestala harfavelikog Psalmopevca:

“U~ini mi, Boè, ~isto srce, iduh prav obnovi u utrobi mojoj”. - Saverom, pokajawem i duhovnom rado-{}u: Sre}na Nova godina! Amin.

SVETIH SEDMORO DJECE (MLADI]A)IZ EFESA

Uspomenu na sedmoro dece koja suro|ena u gradu Efesu u Maloj Azijislavimo 04. avgusta. Bilo je vremevladavine cara Dioklecijana (249 -251), poznat po tome {to je goniohri{}ane. Te{ke godine za hri{}a-ne i crkvu. Neki su se u mu~ili{ti-ma odricali Hrista i vere i tako sespa{avali. Mnogi su, me|utim, jakoèleli da se udostoje mu~eni{tva zaveru. Tako su neki postajali mu~eni-ci a neki izdajnici. Crkva je predla-gala narodu da se ne izlaè opasno-sti, da se ~uvaju koliko je to bilomogu}e. Tako su mnogi odlazili uplanine, krili se po brdima i pe}i-nama ili ku}ama u kojima su bili si-gurni. Zbog istog razloga sedam mla-dih hri{}ana iz Efesa, oti{li su ujednu obli`wu planinu po no}i iu{li u jednu pe}inu da preno}e. Ta-mo su se molili da se oslobode od ti-jela i telesnih veza, da ne bi do{li uopasnost i pali u ruke cara. Wihovetragove me|utim pratili su vojnicicara Dioklecijana. Kada su stigli upe}inu, mladi hri{}ani su izgleda-li kao da su umrli. Nisu davali ni-kakve znake ìvota. U stvarnostibili su utonuli u ve~ni san predaju-}i du{e svoje u ruke Boìje. Tako suvojnici zatrpali ulaz pe}ine sa ka-mewem i oti{li. Godina ovog doga-|aja bila je 252. Od toga doba pro-{lo je 194 godine. Car Dioklecijani wegovi istomi{qenici su pomr-li. Prestalo je gowewe hri{}ana inastalo slobodno vreme. Ali po{toje falilo isku{ewe gowewa, razvi-lo se jedno pogre{no mi{qewe kojeje bilo protiv crkveno. To je jeres~ije pristalice nisu prihvatalevaskrsewe mrtvih. Bilo je vremehri{}anskog cara Teodosija Novog,koji je vladao od 408-450. godine.Pristalice gore navedene jeresi za-veli su u zabludu mnogo naroda. Ali

Bog nikada ne nepu{ta svoju crkvu.Pomutio je gre{ne planove jereti-ka, dokazuju}i istinu jednim veli-kim ~udom. Koje je bilo to ~udo?Vlasnik ovog mesta, gde se nalazilape}ina u kojoj su zaspali ve~nimsnom sedam mladih hri{}ana, èleoje da sagradi {talu za svoje ìvoti-we i po~eo je da sakupqa kamewe. Sa-kupqaju}i kamewe otkrio je ulaz upe}inu i video sedam mladi}a kakopri~aju izme|u sebe. Vaskrsli suonog trenutka. Probudili su se iz

smrti i li~ili kao da su se probudi-li iz sna. Niti su se wihova telapromenila, niti je wihova ode}a sa-trunula od vlage koja je vladala u pe-}ini i ako su pro{la blizu dva veka.Iznena|eni vlasnik i posetilac pe-}ine ~uo je kako razgovaraju o gowe-wu hri{}ana. Po{to nisu imali kodsebe hrane, jedan od sedmorice, Jam-vlihos, si{ao je u Efes sa oprezno-{}u da kupi {to je bilo potrebno zajelo. Ulaze}i u grad video je mnogoneobi~nih stvari. Video je hramovesa krstovima i miran ìvot u gradu,

koji je nekada bio uznemiren. U{aoje u jednu pekaru, kupio hleb i pla-tio. Kada je pekar uzeo u ruke novaciznenadio se. Gledao je i video starenov~anice i pomislio kako je kupacnegde na{ao staro zakopano blago.Drugi su ga smatrali {pijunom.Uhvatili su ga i detaqno ispitali.Mladi} je govrio da vodi poreklo izEfesa. Naveo je ime biv{eg cara Di-oklecijana i drugih wegovih jedno-mi{qenika, koji su ih mu~ili. Daoje i podatke roditeqa i druge rodbi-ne. Tada su razumili ispitiva~i dase ne{to neobi~no zbiva. Navode}iove stare podatke i imena poverova-li su da su to qudi koji su ìvelipre dve stotine godina. Kada su {efpolicije i episkop grada stigli dope}ine, videli su da se tu zbilo ve-liko ~udo. U desnom uglu pe}ine sta-jao je sanduk u kome su na{li 7 tabli-ca sa napisanim imenima sedmoricemladi}a. Napisali su ih dva vojnikahri{}anina: Rufijan i Teodor, kojisu bili tajni hri{}ani me|u ostalimvojnicima nehri{}anima. Oni su za-trpali pe}inu kamewem. Episkop i{ef policije pali su pred noge sed-morice mladi}a i poklonili im se.Zatim su seli pored wih pitaju}i ihza detaqe. @eleli su da saznaju ne-{to vi{e o doga|aju koji se zbio.Mladi}i su ih izvestili o onome{to su ih pitali. Ali dok su pri~aline{to kao pospanost osvojila je sed-moricu mladi}a i svi su ponovo za-spali. Svi koji su bili prisutni sla-vili su Boga zbog ovog velikog ~uda.Stavili su ih u sedam sanduka da ihsahrane. Me|utim sedmorica mladi-}a javili su se u snu caru Teodosiju izatraìli da ih ostavi u pe}ini nezakopavaju}i ih: “Ostavi nas care upe}ini onoj u kojoj smo vaskrsli”. Ta-mo su ih i ostavili. Dogma o vaskrse-wu mrtvih dokazana je ovim ~udom,objavqena po celom gradu i mnogi supoverovali i utvrdili u veri.

Sa gr~kog preveo

Vladan Bartula

10

��

ISTINSKASLU@BA

(nastavak iz pro{log broja)

]irilo je iza{ao od wega u velikoj zabuni. Na svakina~in neko je s vladikom govorio o wemu. Ali ko je taj ne-ko, koji se vidi da je znao i wegov ìvot u akademiji. Koto moè biti? Uzme kola i poveze se u crkvenu ku}u. Predsamim vratima, kad je ve} bio si{ao s kola, ispade predwega mladi Meòv, koji dotr~a i odmah kaza:

- Postavili su me, dragi brate, naravno najpre da samootpravqam du`nost, a docnije }e i utvrditi.

]irilo se seti da govori o inspektorstvu. Meòv po-gleda u wega, i nastavi:

- A ti si se ve} zapopio? [to tako brzo? Pravo da tikaèm, ja to u tebe nikako ne razumem.

- E pa {ta da ti radim ja, kad ti ne razume{? - ùrnore~e ]irilo.

- To jest, kako da kaèm... Ja razumem... Selo... zbliè-we s narodom i drugo...Tek sve je to, oprosti mi... ludori-ja!...

- U zdravqu! Moram se ùriti! - prekide ga ]irilo iode. Nije on milovao razgovarati s tim gospodinom. Ma o~em da po~nu, izlazilo je da im se misli ne slaù. Uz to jeMeòv bio brbqiv, i rado je svoje misli odevao u krupne iduge re~enice.

“Ovaj to je nadrobio ~iki-rektoru, a ~ika-rektor sve is-pri~ao vladici sa potrebnim dodacima i obja{wewima, etootkuda je sve,” - pomisli u sebi ]irilo, i tada mu odista po-sta sve jasno.

U sredu, oko dva sata, po{tanska kola, okruèna gu-stim oblakom pra{ine, kroz koju je probijao jek po{tan-skoga zvonca, u|o{e u metev mesta Lugova. îm se pogleda,odmah se moè domisliti da je to selo po nekom nesporazu-mu moglo postati palan~ica. Po nekakom sa svim slu~aj-nom obele`ju, qudi su pomislili da je to mesto udesno i da}e napredovati, pa navalili graditi ku}u do ku}e. A moèbiti da je pre tuda i derao veliki trgova~ki put, koji jepribrao qude ovde; a docnije, kad su se otvorili novi, bo-qi putovi, mesto je ovo ostalo na strani.

Lugovo je bilo rastrkano bez ikakva reda, i zauzimaloje veliku prostoriju. Ku}e su bile niske, pokrivene sta-rim, ve} pocrnelim krovom, to su bile ku}e pre|a{wih ga-zda, koji su nekad ne{to imali. Te su ku}e gledale na glav-nu ulicu, blizu uzane re~ice, du` koje je rastao {iprag, ikoju je ivi~io gust red rogoza i trske. Na toj ulici bila jei crkva, mala i niska, s jednim, zelenim kubetom, a bez zvo-nare. Zvona su visila o gredama. Daqe su u obe stranei{le uzane uli~ice, podnizane ve}inom zemunicama sa ze-

mqanim pokriva~ima na kojima je po voqi rastao burjan irepu{ina. Iz toga se jasno videlo da se noviji nara{tajiodlikuju ve} javnim siroma{tvom, i sele se u pravce u ze-munice!

Ba{ na ulasku u Lugovo, s desne strane, pruào se veli-ki sad, veoma zapu{ten, s mno{tvom suvih drveta, zarastao uvisok korov i svakojaki {ib i pavit. U tom je sadu spahiskaku}a, ~etvrtasta, s crnim i ve} propalim drvenim krovom.Ku}a nije velika, i koliko se moglo s poqa opaziti nije niure|ena kako treba.

Po{tanska kola uputi{e se ka crkvi i ustavi{e sepred ~istom zidanom ku}om sa zelenim krovom. Ku}a je bi-la do same crkvene ograde. Pred ku}om staja{e i veselo seosmjehiva{e ustimevski |akon. On je bio zadovoqan i ve-seo, jer je stan u crkvenoj ku}i bio udesan, pristojan, iprostran.

- Samo su qudi ovde svi drowavi! Sve nekaki gola}i!Sumwam da ovde moè biti dobra prihoda! - re~e |akon,kad mladi doma}ini u|o{e u ku}u, i skido{e sa sebe veomaupra{ene gorwe haqine. Uostalom on ispri~a i pone{todobro. On je ve} pohodio sve{tenika. Otac Rodion Manu-skriptov ve} je petnaest godina u Lugovu i, razume se, znaoje kakvi su ovde prihodi. S po~etka je on primao |akonasuvo.

- Ko ste vi? Ja vas ne poznajem. Va{ sin - jo{ mladi} ave} je sko~io za nastojateqa? A ja se ovde mu~im petnaestgodina!...

Ali |akon kaè da se ]irilo nije iskao za nastojate-qa, nego je to bilo zato, {to je on prvi magistrant akade-mije.

- Magistrant?! Tako li je to? E onda je druga stvar.

Re~ “magistrant” pred o~ima oca Rodiona Manuskrip-tova bila je ~arobna. Ona je svom nosiocu davala pravo naprvenstvo u svakom pogledu. On je sam do ~ina sve{te-ni~kog do{ao ispod ìta, dugim moqakawem, jer ni semi-narije nije svr{io. Dobiv{i tako zna~ajno obja{wewe, onotvori svoju du{u ustimevskom |akonu i ispovedi mu da suprihodi ovde dobri ako ~ovek ume. Narod je go, to je isti-na, ali ima desetak ku}a bogatih; osem toga nedeqom dola-ze sa stanova ili pojata seqaci. To su vam taki qudi, akoim danas date ~a{u rakije, ili ~a{u ~aja, oni }e vam drugenedeqe dovu}i ~itavo oko ìta iz ambara.

- Mi najvi{e i ìvimo od tih pojatara, - dodade otacRodion. A za pravo Lugovo moè se re}i: “veliki glas amala ~ast!” Od wega je malo vajde. Qudi su siromasi, a pritom grubi. Tri su mehane ovde, i sve tri su pune, a crkva jesvakoga praznika sve praznija. I spahinica ima ovde, alije to neko ~udno ~eqade. U crkvu ne dolazi, i u op{te nemari za popove... Teke svakojako... Moè se ìveti.

Sve to |akon ispri~a ]irilu, i jo{ dodade od svojestrane:

- Ti se dogovori s ocem Rodionom. Spahinicu pohodi!Mo`da }e ona prema tvojoj u~enosti biti pa`qiva. Svako-jako bi}e ti od pomo}i.

Sad se on poùri, napi se ~aja, i ode u Ustimevku re-kav{i: Srdi}e se otac nastojateq {to sam tako dugo ostao.

Umoran od puta, ]irilo taj dan ne hte ni{ta ni otpo-~iwati. Samo je pomagao Muri da stvari u sobama namesti.Dan beja{e vru}, avgustovski. Oni otvori{e prozore kojiglede u malu ba{ticu u kojoj se behu rascvetale georgine idrugo cve}e koje je sadio koji od wihovih prethodnika.Kroz prozore su se mogle da vide seqa~ke ku}e i uza wihgumna, gde su mrdali seqaci, opaàla se u vazduhu mlatila,i ~uli se zvuci od wihovih udaraca - mlatili su ìto. @e-ne su odbirale slamu i zgrtale ìto u gomilu. Mura je gle-dala sve to kao kakvo dete. Prvi put u veku videla je kakose ìto sre|uje. Ta lupa razbudila je u we nepojamni ne-mir. Misao da je ona ovde doma}ica, u tu|em mestu, s nepo-znatim qudima i obi~ajima, nije mogla da se odoma}i u we-noj glavi. Woj se ~inilo da je ona ovde samo putnica, i daje ovo {to vidi tek jedna re|a putna epizoda.

Sunce be{e naglo na male zaranke. Oni se|ahu u spava-}oj sobi pred otvorenim prozorom, i odmarahu se od dnev-noga umora. Wima se u~ini da u predwoj sobi, koju su oninamenili za ~ekaonicu, {kripnu{e vrata, i da je ne{toza{u{talo. Marija se Gavrilovna trè, ustade, i pogledana vrata.

- Dobar ve~e “Matu{ka” ! - re~e, ulaze}i, jedna èna inisko se pokloni. To be{e èna ne visoka, sna`na, i s is-pup~astim napred trbuhom. Lice joj be{e crveno kao da jeceo dan piqila u vatru; na tom licu joj je sve bilo krupno,i kao naro~ito ~vrsto na~iweno. Guste crne ve|e, spojene

11

��

u jednu prugu, debeo, pr}ast nos, s izrezanim {irokim no-zdrvama, usta {iroka, s debelim usnama malinske boje, ma-sivna ~etvrtasta brada, i kratak debeo vrat. Na glavi jeimala ugasito pepeqavu svilenu maramu, dva puta obavije-nu oko vrata, ne gledaju}i {to je toplo i ve} zapara. Ko-{uqa joj je bela, ali zaprqana, a sukwa od cica jako poke-pana, {to je toj sme{noj slici davalo izgled neke radnice.

- A {ta ste vi radi? - zbuweno upita Marija Gavrilov-na. ûdno joj se ~inilo to {to se ulazi u tu|u ku}u bez po-ziva, i bez prijave. Ona je znala da tako rade samo prosjacii sumwivi qudi.

- Dobro nam do{li! - re~e èna i opet se pokloni ni-sko kao i pre. Glas u we beja{e mu{ki i jaki. Ona nastavi:- Mo`da treba da {to pomognem?

Mura gleda{e u wu sumwivo, i ni{ta joj ne odgovori.Izi|e ]irilo.

- Ko si ti? - upita on.@ena se i wemu pokloni:- Dobar ve~e i vama, o~e! Ja sam èna odavde; ime mi je

Tekla a prezime âpuriha. Sama sam udovica. Zemunica mije tu blizu. Posluìvala sam sve sve{tenike. Sluìla samkod pokojnog oca Partenija, a sluìla sam i kod oca Ma-nojla koji je pred vama ovde bio. Pa i vas }u sluìti, akotreba.

- Pa {to? - re~e ]irilo, obrnuv{i se k Muri: - nekanas sluì! Mi nemamo nikoga.

Mura ga pozva u spava}u sobu, i upita:- Da to nije opasno? Mo`da ona ima kakvu zlu nameru?]irilo se nasmeja. Kaka u we moè biti zla namera?

Pogledaj je u lice, pa }e{ videti da u wenoj glavi nema nizlih misli niti r|avih namera.

- Lepo, Tekla, primamo te! Slu{aj nas, i ne}e ti od nasbiti krivo.

- A kako bi meni i moglo biti krivo od vas? Ta meni,siroti udovici, mnogo i ne treba.

I Tekla otpo~e “sluìti.” To beja{e prva uzica kojaveza ovaj par mladih qudi s narodom u Lugovu. Tekla je slu-ìla ~estito, bar u prvo vreme. Ona se ùrila, lupala ukujni karlicama i sudima, razme{tala je sve po uglovima izidovima, ribala je patose, brisala prah, i u op{te zaslu-ìvala da joj Marija Gavrilovna re~e hvala! Kad se smr-klo ona re~e da }e da ide da no}i u svojoj zemunici. Murajoj dade polutak, kom se Tekla neopisano obradova. Ona{~epa obe ruke mlade popadije, i stade ih tako cmakati dase vesela mlada jako zbuni. Izi{av{i na ulicu ona, s uzne-mirenim srcem, i glavom punom novina, za trenutak stadeda se razmisli: kuda da ide. Ku}i svojoj srce je nije vuklo:tamo nema nigde nikoga, te ni pred kim nema pri~ati svo-jih novina. Trebalo je na}i mesto gde bi bilo vi{e èna, ikuda bi susede, doznav{i da je ona ve} bila u novoga pope,mogle do}i. Re~ju - ona je èlela mnogobrojne slu{aoce, i

najposle, smisli da ide ka crkvewaku, u ~ijoj je ku}i bilomno{tvo èna. I ode onamo.

Na skoro po odlasku Teklinom, vrata na ~ekaonici{kripnu{e, i ~u{e se koraci od te{kih cokula. To je biocrkveni ~uvar. On je hteo da se javi novom nastojatequ, ida kaè da mu je ime ]irilo.

- A vas, o~e, kako zapovedate veli~ati?- I meni je ime ]irilo! - odgovori otac popa.- Gle to je dobro! Lak{e je zapamtiti! Ve} svoje kr-

{teno ime ~ovek nikad ne}e zaboraviti! - re~e crkvenistraàr, kao kakav filosof, pa dodade: - nemojte se pla-{iti kakve opasnosti. Ja spavam na crkvenim stubama, akad se probudim odmah u veliko zvono zvonim. A moè bi-ti je vama po voqi da ne zvonim? Da se mlada matu{ka - po-padija ne bi uznemirivala od moga zvona?

]irilo mu re~e da zvoni po pre|a{wem. Nasta no}.Mura, umorna od putovawa, od name{tawa stvari, i od no-vih utisaka, zaspa ~im se spusti u postequ. A ]irilo nemoga{e zaspati. Danas je on jo{ svoj ~ovek, koji stvarnoni~im nije vezan za novi ìvot koji ga ~eka, a sutra }e sepo~eti wegova slu`ba. On je i nehotice u svojoj pametiomeravao svoju spremnost za tu slu`bu. On jo{ nije znao{ta }e upravo wemu ìvot doneti, i u kakvim }e oblicimaon izraziti svoje utecawe na ìvot. Primera nije imaopred o~ima. Imalo je primera, ali sa svim drugoja~ih.

Tradicija sve{teni~kog ~ina, koliko je wemu bilo po-znato, sva se je sastojala u neprekidnoj borbi s parohijani-ma o prihodima. Parohijanin uga|a da plati {to mawe, asve{tenik, slabo obezbe|en, primoran je da grabi {to vi-{e. [to vi{e zgrabiti, poboqe se zaimati, porodicu svojuobezbediti - to su sve{teniku neizbe`ne zada}e.

]irilu se du{a mutila kad god bi pomislio o takvomprogramu. A ho}e li on mo}i navr{iti svoj program? Ho}eli mo}i izazvati u svojih parohijana poverewe prema se-bi? Ne}e li mu se oni podsmevati? Za Boga, ova se dana-{wa tradicija izra|ivala i stvarala kroz vekove! Qudi sena zlo privikavaju kao i na dobro. Utvr|ivali su wu zajed-ni~kim naporima mnogi pojasovi, koji su radili u raznovreme, i po raznim mestima, ali svi u jednom istom pravcu.I sad on sam samcit ho}e da digne ma~ protiv sve te bez-brojne vojske, protiv onoga {to je ona vekovima stvarala?

Kroz otvorene prozore u sobu je padala bleda mese~i-na; od sela je dopirao daleki lave` pasa. ûvar se probu-dio i udario u zvono dvadeset udara. Mura kroza san upita]irila {to ne spava.

- No} je neobi~no lepa. Ne spava mi se! - odgovori on imisli wegove pre|o{e na Muru.

Eto ona spava, mlada, bez brige, puna ìvota i zdra-vqa. I ona wega qubi istinski, i srce ima dobro. I etoimaju}i uza se tako ~eqade, moè li on re}i da nije sam?Ho}e li ona wega hrabriti? Ho}e li mu pomagati? Na ta

pitawa koja mu u tako razgovetnom obliku sad prvi put do-|o{e u glavu, on ne moga{e odgovoriti. Ru`no je {to seoni nisu ranije dogovorili. Bog zna {ta ona ~eka, i {ta semoè slu~iti.

- Lezi, spavaj ]irilo, - progovori Marija Gavrilovnasa poluotvorenim o~ima. I ]irilu se u~ini, da je to kaoodgovor na wegove sumwe. Ne, s te strane se on nema ~egabojati. Ona wega voli. U wemu su sve wene radosti. Onda}e ona i}i s wim rame uz rame ma se {to slu~ilo.

Drugi dan ve} u 9 sata ~uvar im javi da u crkvi |ak i|akon ~ekaju oca nastojateqa.

- I tutor je do{ao, samo oca Rodiona jo{ nema. Moèbiti izvoli}ete zapovediti da se i wima javi?

Ali je ]irilo smatrao za du`nost da li~no pohodioca Rodiona. Obu~e mantiju, i zapovedi ~uvaru da mu poka-è ku}u oca Rodiona.

Otac Rodion je bio u vrlo te{koj prilici. Po redu va-qalo je on prvi da ode i da se javi nastojatequ. Ali kako jenastojateq jo{ tako mlad, a on, otac Rodion, ve} petnaestgodina slavi Gospoda u ~inu jerejskom, i gotovo tolikoisto sluìo je u niìm ~inovima, to mu li~na samoqubi-vost nije dopu{tala da ode prvi. A znao je, da mora oti}i,ako nastojateq po{aqe za wega, i opet se nije mogao dakrene.

Dolazak ]irilov izvede ga iz te zabune.- Do{ao sam da vam se javim, o~e Rodione! Ja se zovem

]irilo, po rodu Obnovqenski! - re~e ]irilo.- Ono je trebalo da sam ja do{ao k vama, o~e ]irilo,

jer ste vi nastojateq.- Boga vam, kakvo nastojateqstvo ovde u selu? - prostim,

otvorenim tonom re~e ]irilo: - Uzmite da sam vam drug - ito je sve...

- Gotovo tako bi i trebalo.- Tako }e i biti! - potvrdi ]irilo. - [to }u u nastoja-

teqe, kad jo{ ni sluìti ne umem kako treba.Otac Rodion se vladao uzdr`qivo, i govorio je razvla-

~e}i, procewuju}i svaku re~ koju iz usta pu{ta. Ko bi znaokakva je ovo tica? Lepo govori, a kad doè do posla, ko znakako }e biti? Radi smotrenosti, za svaki slu~aj, on je imantiju obukao malo izno{enu i ulizanu, i ako je imao no-vu, vrlo dobru mantiju. Da ne pomisli: a, ovaj se ovde na-grabio para, pa, u zao ~as, moè prihode i smawiti.

êtvrt sata govorili su o predmetima op{tim. OtacRodion upita, je li istina da je ]irilo svr{io akademijukao pravi magistrant? ]irilo mu odgovori da jeste.

- Pa {to vas je, ako dopu{tate upitati, primoralo dado|ete u selo? To je za ~udo!

- Moje zdravqe! - odgovori ]irilo: - Moje je zdravqeslabo, i grad mi udi! “[to da mu se ispovedam: a ne}e me nirazumeti,” pomisli on, gledaju}i u puna~ko lice oca Rodi-ona, sa dosta tupim izrazom.

12

��

- Aha! To je istina da seoski vazduh popravqa zdravqe!- re~e otac Rodion, a u sebi pomisli:” ba{ ne bih rekao daje tako bolestan.”

Tek svakojako, posle prvoga razgovora, wegovo se nepo-verewe prema novom drugu znatno smek{alo. “Pa {ta, onmoè biti, i ako je osobewak, dobar ~ovek, i, eto, ne pu}ise.” Ali je u wega bilo spremno jedno pitawe, koje }e bitikao najpouzdaniji probni kamen. I kad se digo{e da idu ucrkvu, on }e re}i:

- Znate {ta, o~e ]irilo, da ne bi bilo nikakvih ne-sporazumqewa, dobro bi bilo da se jo{ s po~etka dogovo-rimo o prihodima.

- Pa {ta bismo tu imali, o~e Rodione?- Da se dogovorimo o deobi. U nas je utvr|eno: dve pare

idu sve{tenicima, a tre}a na sve druge crkvene sluìte-qe.

- E pa ako je takav tu obi~aj, ja ga kvariti ne}u.- Vrlo dobro! A {to se ti~e one dve pare koje idu sve-

{tenicima... kako }emo s wima?- S wima? Pa, razume se, deliti ih po pola!“Ne, ne: ovo je dobar ~ovek. Odista dobar ~ovek”, po-

misli otac Rodion, “Otac Manojlo je uzimao sebi vi{e...Bog i du{a, ovo je krasan ~ovek”.

Od toga trenutka lice se ova Rodiona zasija, pokretimu posta{e slobodniji, i govor pote~e ìvqe.

- Sad vi meni oprostite, o~e ]irilo, ja }u vama svojuporodicu predstaviti docnije,; u ovaj mah ona je sva u po-slu, - re~e on, i posle toga oni odo{e u crkvu.

Lugovska je crkva stara zgrada. Weni niski svodovi bi-li su crni od vlage i od kadionoga dima, ikone su bile to-liko otrvene da su lica wihova mogli razlikovati samostari parohijani lugovske crkve. Uz to je crkva bila dostateskobna: nije u woj moglo stati vi{e od trista du{a.

- I tolika kolika je ve}inom je prazna, - re~e otac Ro-dion.

Na samom ulasku, s desne strane, na uzvi{enom mestu,za ormanom staja{e tutor, onizak, ple}at seqak, s kratkomprosedom bradom, i sa kosom dobro namazonom crkvenimuqem, i sa~e{qanom uz glavu. On beja{e u prsluku, u cica-noj ko{uqi, i u {irokim pantalonama, varo{koga kroja, abez kaputa.

- Karpo Mijailovi} Kulik, na{ crkveni tutor, - pre-poru~i ga otac Rodion - Jedan od najpo{tenijih na{ih se-qaka. ôvek gazda. Ima tri stotine ovaca, i drugo.

Kulik prikloni glavu, i podmetnu {ake da primi bla-goslov. ]irilo ga blagoslovi }ute}i.

- Trrre - trrr ... - po~e Kulik, a nikako ne moga{e do-vr{iti re~enice...

- To jest, tre}a je trogodnica kako on sluì kao tutor,- objasni otac Rodion: - on je tepav! - dodade daqe, a Kulikdiè svilenu maramu, kojom je bio pokriven orman, i pred

o~ima ]irilovim pokaza se red sistematski sloènih vo-{tanih sve}a razne duìne, i debqine od provlaka dosvadbenih sve}a. Bilo je jasno da je Kulik sluè}i tako du-go kao tutor, dobro nau~io kako treba dràti u redu cr-kveni orman za sve}e.

Tek {to ]irilo do|e do polovine crkve, a wemu na su-sret iza pevnica izi|o{e dve slike, vrlo malo sli~ne jed-na s drugom, ali ipak s ne~im zajedni~kim u obe. Iza levepevnice i|a{e slika nevisoka, u pepeqavoj mantiji, i smasom kudrave crne kose na glavi. Obrazi upali, nos {i-qast, i ùta boja na licu, na kom je izbijala veoma slabaredota~, kao na zemqi{tu vrlo nerodnom, {to je sve govo-rilo da toga ~oveka podjeda neka iznutrica. Druga slika,

koja je i{la iza desne pevnice, be{e visokog rasta i ju-na~ke snage. Uzani polukaftan bio je pripio uz wegove pu-ne i gipke udove. Slika je stupala tromo i prore{etanipatos se ulegao pod wom. Sli~nost je me|u ovim dvema sli-kama bila u tome, {to su obe i{le spustiv{i ruke niza se,i bono lice one prve slike bilo je tako smerno, kao {to jerumeno, nabreklo od zdravqa, kosmato bilo lice druge sli-ke. Obe jednako su se priklonile pred nastojateqem, i obesu podstavile svoje dlanove za blagoslov.

- Ja sam |akon Simeun Stru~ak, bonim glasom progovo-ri omaleni ~ovek u mantiji.

- \ak Dementije Glu{enko! - gromovitim glasom pred-stavi se juna~ina s desna.

I, dobiv{i blagoslov oni sta{e kao kakva vrata, krozkoja pro|o{e ]irilo i otac Rodion. Pregleda{e oltar.]irilo na|e da je zgrada crkvena u opasnosti, a da i utva-ri zahtevaju da se {to {ta izmeni.

- Novaca nemamo... A mi bismo to davno!... - re~e otacRodion, a pravo re}i wemu do toga vremena ni u glavu nisudolazile take misli. On je mislio ovako: Bogu je sve jednogde bilo da mu mi sluìmo i na ~em bilo da se slu`ba vr-{i. Svr{iv{i pregled, ]irilo ih sve poveze k sebi. Te-kla êpuriha, ne gledaju}i na to {to je Mura jo{ spavala,ve} je davno bila pripremila samovar. ]irilo po~asti ~a-jem ceo pri~at lugovske crkve.

Na veliko ~udo oca Rodiona, u nedequ crkva beja{epuna ~isto lugovskih parohijana. Bilo je i pojatara, aliipak glavni broj bogomoqaca sastavqahu ìteqi samogamesta. Ali ~u|ewe oca Rodiona do|e do vr{ka kada, u vre-me dok |akon Stru~ak ~ita{e jevangelije, u crkvu do|e istade s leve strane, ispod pevnice i sama spahinica, NadaAleksijevna Krupejeva.

A u tom nije bilo nikakvoga ~uda, po{to je toj nedeqiprethodila vredna agitacija od strane crkvenoga pri~ta,tutora, ~uvara i, osobito, Tekle êpurihe. Svako ve~e jeTekla zbirala gdegod na sklowenu mestu ène i opisivalaim novoga popu, mladu popadiju, i kako oni ìve, i {to go-vore. Za ]irila je govorila da je to prekrasna du{a, a zaMuru - da je wu te{ko razumeti: nekako je divqa, a u ku}iba{ ni{ta ne razume. Iz drugih izvora znalo se da je ]i-rilo veoma u~en ~ovek. Tutor Kulik je pri~ao da tako u~e-nih qudi nema vi{e od dvanaest u celome carstvu. Mora semisliti da je u~enost ]irilova pokrenula i samu spahini-cu. Znate svi su nadali da }e novi nastojateq govoritisvoju pristupnu besedu, u kojoj }e pokazati svojim lugov-skim parohijanima svu svoju neobi~nu nau~nost. Nadali suse tako|e da }e novi nastojateq i neku novu osobito sve~a-nu bogomoqu urediti. A kad tamo, a ono ni{ta!

- [ta je ovo? Kakav je ovo popa? Tanak, }osav, a po mi-{qewu parohijana, sve{tenik treba da je snaàn, da imaokruglu bradu, i jak glas. Nije im bilo po voqi ni sluè-we novoga pope.

- Mrnxa ne{to sebi u nedra; ni{ta mu se ne moè razu-meti. Ve} otac Rodion istina je o malo nauke, ali sluìlep{e. U wega ~uje{ svaku re~. Pa u ~em mu je ta velikau~enost? A ène {to su psovale!... To ve} nema...

Kad se i slu`ba svr{i, a novi nastojateq nikakve be-sede ne izgovori, onda svi reko{e da on nije ni{ta.

- Kakav je to vajni u~en popa?! Mora biti da je to ka-kav maloumnik pa su ga poslali nama. Dvanaest u~enih qu-di za svu Rusiju; ali ja drìm ovakvih }e se i dvanaest hi-qada na}i, pa se nemaju kuda denuti.

Otac Rodion je za vreme cele slu`be stajao u oltaru.Pred svr{etak on pri|e ]irilu i tiho mu rekne:

- O~e ]irilo, ovde u crkvi je i spahinica. To biva vr-lo retko. Trebalo bi joj izneti naforu.

13

��

(nastavak na 50. strani)

RAD U BORBI PROTIV SOPSTVENIH POROKA ITE@WA ZA DOBIJAWE DUHOVNE PROSVE]ENOSTI

��

��

��

�� !�"�

� �#��

�� "�� $�%��

�� "��

��

�� #�� #� ��

�� "��

�� "��

�� $��

�� #�� # � �

�� &��

�� "�� #��

��

%�#�� #��

�� #�� "��

�� '��

� �� #��

��

�$�%�� %�#%� � �� %�

(��

��&� � ��

�� #��# ��

�� #��

� � )�� #�� *�� +� #��

��

��, -.��

��/�� #�� 0�� #��

� �� #�1 *��

��# �� #��#� �

��#� �� $��

�� $ �� #��

��$ #��#� � �� #��

��

#��

�" � �� %� ��

�� "�� 2 ��

� � � 3�� &�%��

��

�� "��

�$��%�� %�

��$� �� "�� #��

�� $� ��

"� � 4�� 5��

��%, -�� "��

�� 1 63�� 78�89 (��

� � ��

�� , -*�� "��

�� 1 -*��

�� !�#� � ��"� !�1

:�� "� ��

��$ �� $��

�� #��

�� $ �� %��

� � �� #%��

�� # ��

%�� $�� $ �#��

�� "�%� � ��#��

��

� �� $ ��

�� 4�� (��

�� $��

�� "�� 6;/�� <�=9� � � #� �� #��

�� # ��"��

�� > ��

�� #� �� &� � ��

��%� �� $�

��"�� #� ��

�� %��

!�� % >�&��

��

��% � ��

�� #� ��

�� #��

!�� #��"%��

��

�� #� ��

%�� &� ��#��

��$�� "�� #� ��

�� "� �

� ��%��

� � #�� .��

�� $�� $�� "��

�� &�%�� %��

��

$��

��

�� :��

�� %�� ,

-3�� 1 ��

� �� $��

�� #�%��

&��

�� "�� "��

�� ?��

�% �� #��%��

� �� #�� "� ��

� �� &��

� �� "� � �� "��

�� #� �� #�� $�� #�

�� # ��

� �� $�� #��

� �� $� ��"��

�� *��

�� 3�� &�% ��&� � ��

$��

�� $� ��"� � � ��

�� $�� "��

#�� %��

�� 6 �� 9 � �� #� �

�� &��

�� "�� >� ��

��

�� #�� # �

"��

�� @��

�� $��

� �� %��

� � �� #��

�� " �� $ %��

�� #��

�� "�� $��

�� "��

��

��

��"�� $ ��

�� %�� &��

� ��

� �� 5��

� �� %� ��

��

� "��

14

��

OSUDA, PORICAWE, UNI@AVAWE I IZOBLIÂVAWE BLI@WEG

3�� " ��$ ��$�� &�� #��"�� :�� # �� "%�� &�� . 3�� &�%� � ��, -)� �� ' ��&�� #�� &� � 6@�� A�BC9 . �� # � �� %�� ,�� "�� "� � *�� #��"�� #�� "�� #�� $�� :�� /�� :�� # �� $�� #�� . �� "�� #��"�� >�� "�� %�� >� �� & ��$�� &�� %� '�� #�%�� #�� #��"�� %�� -?1 6�� 9 �� "� �� : �� "�� #�� $ �� : �� "� �� #�� 4��

�� $�� "�� #�� 5�� : ��"� � ��$ �� 5�� , @�� #�� #�� 6@�� A�D<9 E��$ #��"�� #��

�� "� �� #��"��$� � #�� $ �� $ �� *� �"�� #��"�� :�� #�� $ �� F�� %�� "�� #� � �� #�� #�� "� � �� #� �� "�� #��

�� "�� *� ��"�� $��#�� #�� '��#�� #��"�� "�� %� � � �� *�� #�� *�� , 1)� �� G �� %�#�� #�� H6�� *�� I�=9 )��%�� #�� #�� "�� #��"�� :�� "�%� � �� #�� .�� #�� J�� #�� #��%�� $ ��%� � �� "�� %�� $�� "�� $�� $�� .�� %�� #� �� $ �� #�� :�� #�� # ��#�� # �� #�� $ �� F�� "�� #�� " � �� "�� #�� %� ��$ �� #��"��K :�� $�� $�� "�� #�� #�� $�� #��

15

��

ISTRA@IVAWE PRIRODE IOTKRIVAWE WENIH ZAKONA RAZVITKA

U fizi~kom svetu kod istraìva-wa prirodnih pojava i traèwa zako-na wihovih razvitaka, mi isto tako,dobijamo pomo} od Boga, koji, vide}ina{e radove i starawa u ovom pravcu,prosve}uje na{ um i ~ini pristu-pa~nim za nas poznavawe tajni priro-de, koja ih skriva u sebi. Bez napornogi dugotrajnog rada mi nikada ne bismomogli shvatiti zakone prirode, nitiu~initi koja bilo otkri}a prirodnihpojava, koje proizlaze od Boga. ôveksamostalno nikada ne moè da ne{tostvori, u carstvu prirode. On moèsamo da otkrije ono {to je Bog staviou wena nedra. Uzaludno qudi pripisu-je sebi naro~itu zaslugu i genijalnostu otkri}u zakona prirode kojom upra-vqa Bog kao wen Tvorac. Ako Bog po-maè ~oveku da malo podigne zavesuiznad tajne prirode koja ih ~uva u se-bi, to On ~ini samo prema svojoj mi-losti, da bi nam olak{ao teìnu ì-vota. Ovde mi tako ~esto moèmo po-smatrati nezahvalnosti ~oveka premaBogu i ispoqavawe gordosti koja seizraàva u pripisivawu sebi i svojihsposobnosti u oblasti otkrivawaprirodnih tajni. Usled toga, Bog radipou~avawa i upravqawa ~oveka svojojistini veoma ~esto upravqa ova pri-rodna otkri}a ne ka blagim posledi-cama, ve} na suprotnu stranu, na putnesre}e i patwe, prinu|avaju}i na tajna~in gord qudski razum da se zami-sli nad tim, ko upravqa svetom: Bogili ~ovek, ili sama priroda daje sve-mu put i pravac. Nikada ne mogu danam pomognu i da nas zadovoqe te hi-poteze i pretpostavke nau~nika da jesvet postepeni razvitak i formira-we pojava prirode u toku nekolikomiliona godina, i da ona sama stvaraza sebe zakone kojima se i upravqa bezsvake tu|e pomo}i. Takve pretpostav-ke su neozbiqne i na ~emu osnovane,pa zbog toga i ne zasluùju nikakvopoverewe i pa`wu. Ako priroda usvojim nedrima ~uva mnogo tajni kojesu otkrivene u dosta neznatnoj meri,onda je potpuno opravdano da postojitajna samog wenog upravqawa i ta taj-

na je Bog, kao Tvorac i upraviteq sve-ta. Ova tajna ne pripada oblasti shva-tawa pomo}u na{eg telesnog oka, ve}se postiè i poznaje jedino pomo}uduhovnog vida, nad ~ijim razvitkommi moramo da radimo da bismo se iz-bavili od one obamrlosti koju mi no-

simo u svom telu. U sada{we doba,prime}uje se nezadrìva te`wa kapoznavawu tajne prirode i kroz ovo~ovek èli da postane pobedilac sve-ta, objavquju}i sebe kao vlastelinakoji moè upraviti ìvot po stazamakoje nisu u saglasnosti sa Bo`jom vo-qom. Ali sve ove te`we prakti~noostaju neostvarqive i ~ovek nikakone moè da se izbavi od onih muka ko-ji ga prate. “U svetu imate nevoqu;ali se ne bojte, jer Ja sam nadvladaosvet” rekao je Hristos Spasiteq (Jov.16,33). Ovim re~ima On je jasno ukazaoda su svi putevi koji su suprotni We-govoj voqi, vezani za nevoqe i uveknas vode u patwu zbog na{e svojevoq-nosti i neposlu{nosti. Nikada nemoèmo praznovati i proslaviti po-bedu sveta bez Hrista samostalno, od-bacuju}i Wega, kao iskupiteqa ~ove-~anstva, u ~emu se mi ube|ujemo na sva-kom koraku svog ìvota zato, {tounaokolo svuda vidimo patwu i stra-dawa, i ose}amo potpuno svoju nemo}da se oslobodimo od toga. Sva lepota

vasione i za nas vidqiva priroda datesu nam ne zato, da bi smo mi kroz wenopoznavawe oglasili sebe za svemo}ne,odbaciv{i Boga, nego da Ga priznamokao Tvorca, o ~emu govori ap. Pavle upos. Rim. 1,20. U protivnom ovako la-komisleno pona{awe prema Bogu mo-

è biti obja{weno jedino delovawemna nas neke tu|e sile, koja je bez sum-we zao duh - |avo. On je otpao od Bogazbog neposlu{nosti i èli da stanena Wegovo mesto i zbog toga je bio od-ba~en sa neba i sada èli da podvrgne~oveka istom udelu, imaju}i mo-gu}nost unutra{weg delovawa na nas.Sve ovo ~oveku neposve}enom u tajneduhovnog ìvota izgleda ~udno i ne-shvatqivo, zato {to je on navikao daobra}a svoj pogled prema zemqi, aoblast duha ostaje za wega neistraè-na i neshvatqiva. Dakle, kako poslesvega toga moèmo re}i, da je za nasintresantnije i korisnije istraìva-ti i prou~avati vidqivu prirodu, kaomateriju, a ne duh koji ~uva u sebi taj-nu stvarawa i upravqawa ovom priro-dom? O~igledno je da je za nas od ve}eginteresa raditi u oblasti istraìva-wa duha; ali treba poznavati prilazovom radu i ona oru|a koja su nam neo-phodna za izvr{ewe eksperimenata iistraìvawa.

16

��

PROTA VASA @IVKOVI] (1819-1891)

3�� $ �� "�� #�� (� L�� * �� B7 � �� 7=7I �� %!�� /�� #�� &�� G �� * �� 0�� *�� *�� *�"� � L�� &�� &� (� � (�� 67=D79 �� #�� 0� #�� #�� "� � �� # �� *�� "�%� � �� &�� 7=AD �� "� � #�� %� � ��$� * �� $�� "�� 7=D= �� :� 7=AD �� #�� #�� 0�� 0� ��$ � �� #�� % �� /�� * �� 0� �� (� �� %� �� #�� -�� #�� %� �� #�� %�#�� 1� � �� , -*�� (� L�� %� �� "�� "�% �� $ �� #�� 1 *�� (� �� #�� $ �� 3�� "�� $ -�� (�� L�� "��

�� #�� 1 2#�� 0� �� 7=A= �� "�� * �� 7=I7 �� 3�� (�#�� (�� 3�� &� 67=B=9 ��% �� , -��1�-�� 1� -E��#��1� -*�� 1 � �� *� �� "�� #�� &� ��

#�%�� &� �#�� #�� '� �� #�� "�� #�� @ >�� )� �� 6E�� M�� 9��#�� #�� $� ��, -��1 �� E�� -E��1 �� M�� :�� -� �� #�%� � ��$ �� "�� 1 6��9 *�� (� �� #�� 2�� $ �� #��#�� 5�� - �� /�1 ' ��

��" �� 4�� -��1� �� $� �� 1 :��#�� $ �� 2� � N�� 3�� /�� *��(� �� %��#�� 7=D= �� $ �� $� �� "�� )�� , �� #� � �� :�� (�� $�� )�� #�� :�� -�� #� � �� "�� #� �� %�� 1 )�� $ �� $� � ��$��# � �� J�#�� 4� � ��$��,

�� !� "#�� $ ��

�� $�� (�� *�� (� �� 7=8A �� 2 �� $� �#�� $ �� #�� #�� !� �� #�� %�#� � �� %�#�� "�� . �� $�� %�#��

3�� (� #�� %�#�� 0� � �� #�%� #�� : �� #��#� � �� $� � � �� #�� 2�� ,

� �� %� � &�$'� � �� #�(� �� %#$� �� )��*

2#�� 7IOC��

17

��

BOG IZVOR QUBAVI

+�� <��? � �� 6�%� 6� �� ## � B�� 6� �� ;�� =�� +�� %� � �� 6�%� 6� �� # 1��'� � � �"�� +�� # *�� !��%� �� # + �� +�� %�� & <�� !�%�� 6�� 7�� !�� ?# +�� +�� +'�� 6� �# �� &

+�� G�� 1�� 6� � � 6�%�6� �� & 6�� H� �� H� �� 1�� H� ��# 1� �� H� �� ;�� 6�� ;�� +'�� +�!�'�� %� � �� ;�� ;��"�� ;�� ;�� ## � ;�� 6�� ( �� ;�� "�� #

1 �� 6� �� "�� 6� �� '�� 6� �� "� �� '�� /# �� *�� 0�� 6� �! � �� 6� �� 6� �� 6� �� !�� ;�� =�� #

7�� 6�� %� H� �� ;�� =�� # �� ! �� ;��!��! �� ;�� E�� ;�� "� �� "�� %� �� 8�� ;�� *�� ## *�� 6� �! � � �%�� 8�� I�� ;�� ;�� $��### �� 6�� ;�� ;�� $�� ###

1 �� %� �� 6� �� *�!� ;�� *��8�� 6�� 6�� B� � �� B� ��### �� 6�� '�� $�� 6�� I�� ;�� 6� �� $�� 0�� 1�� 2�� '� � �� ;�� ;�� )�� "�� '� �� ;�� '� 6�� "�� %� ;�� ;��'�� '�� 6��"�#

1 �� ;� 6� �� )�� %� H� �� ;�� H� �� ;��# �� '�� ! �� !�� $�� %�� I�� $��"�� ;� �� A�� 0�� )�� 0�� ! ��!��

�� %�� & <=�� %�� ?� � �� )�� 6� �� I��;�� %�� (�� & <(�� ?#

1�� %� �� )� � �� "�# + ;� 6� � � 7��%� �� ;��A�� 0�� A�� =�� ;�� A�� %� ;�� %� �� E�� ;�� E��"�� %�� E��"� � �� !��"�� 2�� B�� #

;� 6� �� %� H� �� )�� ;� � �� )�� ;�� A�� (�� )�� & <�� %�� 8�� '� �� ?� �� #

;�� 8�� <�� ?� �� ;�� 6� �� %�� '� � ��"�� '�� % �� 6��

�� "�� # <H� � 0�� 6�� ;�� ?### � �� "�� #

*�� !�� %�� "�� 6��#

;�� '�� $�� 6�� <�� 6�� 6�� ?#

*�� )��%�� ,9#�� !�� <+�� '�� # 1 �� # 1 �� # 1 �� "� �� ### H� �� # 7� �� # $�� %� � �� %� � �� ### �� !��###?

8� �� %��### �� "�� 6�� # (� 6�� !�� '�� # =� �� !�� %�� "�� "�### �� G�� '�� # �� %�� 6�� %�"� � �� "�� "�� "�� J�� 6� �� 0�� #

E�� 6��# 1�� "��# 8�� # ��%�� 6� � � �� !�� 0��"� � �� 6� �� J�� 6� � � �� !� 1�� !�� '�� !� �� %�� =�� 6� �� J�� 6� � � �� "�� I�� ;�� ;�� 0�� ! �� !� �� 0��"�& <2�� J�� 8�� "� ��?# +��#

�� &� �� +��

18

��

BOGUMILI - BOGUMILSTVO

U~ewe dualisti~ke sekte ne-kog bogomila (polovina 9. veka) uBugarskoj, odakle se {irilo poBalkanu u 12. veku, i u zapadnojEvropi pri kraju 14. veka. Bogu-mili su potomci “pavli}ana”,pokreta manihejskog porekla, ko-ji se javqaju u isto~nom delu vi-zantijskog carstva (Jermenija),posle 650. godine, pod vo|stvomnekog sirijca Konstantina. Vo|epokreta vezuju svoje ime za apo-stola Pavla i wegove u~enike,smatraju}i bogonadahnutima sa-mo Jevan|eqa i Poslanice apo-stola Pavla, dok su odbacivaliostatak biblijskog kanona. Za pa-vli}ane, Isus be{e an|eo poslatda spase du{e qudi od stvorenogfizi~kog sveta ili zlog boga, okome svedo~i Stari zavet. Tajisti zli duh stvorio je tajne, sve-{tenstvo, ikone, crkvenu i ci-vilnu vlast. Progoweni od cari-ce Teodore u toku ikonokla-sti~kog spora, sekta uzima oblikvojne organizacije. Vizantijskicarevi proterali su ih na bal-kan, da bi {titili carstvo od na-pada Slovena i Bugara. Ovde jepokret reorganizovao izvesniBogomil, koji u~a{e da na po~et-ku zla stoji Kajin, ro|en od Eve, iSatanailo, koji je bio prvi sinBoìji. Zba~en je sa neba zboggordosti. Ali, Bog je poslao svogdrugog sina, Logosa, da izbavi ~o-ve~anstvo od vlasti Satanaila.Iako je Satanailo ubio Logosa,ipak je wegovo produhovqeno te-lo vaskrslo i uznelo se na nebesa.Tako je Satanailo bio pobe|en.Bogumili praktikovahu strogiasketizam, odbacuju}i brak, upo-

trebu mesa i vina. Tako|e, odba-civahu kr{tewe i Evharistiju,smatraju}i ih satanskim ritua-lima, jer se u wima upotrebqava-ju materijalni elementi. Poslerazru{ewa bugarskog carstva odstrane Turaka, 1393. godine,i{~ezava sekta bogumila. Sma-tra se da su wihovi sledbenici“katari” i “albigenzi”, koji suse ustalili u Italiji, odnosno uFrancuskoj (Languedos).

ANATEMA

ANATEMA, anatemisawe,anatematizmi: ~in krajwe stro-gosti, upotrebqavan u drevnostiod crkvene vlasti za one kojipropovedahu jeres protiv u~ewaili morala, wihovim iskqu~iva-

wem iz zajednice i osudom tog wi-hovog pogre{nog u~ewa. Izraz:“Neka bude anatema” javqa se nakraju izloèwa pravoslavnogu~ewa od strane vaseqenskih sa-bora, u smislu da }e onaj koji neispoveda ovakvo u~ewe biti pod-vrgnut osudi Crkve. Anatema za-pravo preuzima jevrejsku re~ he-rem, koja ukazuje na predmet ilili~nost nad kojima se priziva isadrì prokletstvo Boìje uslu~aju kad zakletva ili obe}awenije ispuweno (PonZ. 7,2-26). Bu-du}i da niko ne moga{e ispunitistarozavetni zakon, svi behu podprokletstvom zakona. Me|utim,Hristos nas je iskupio od kletvezakonske, postav{i za nas kletva;jer je pisano: “proklet svaki kojivisi na drvetu” (Gal. 3,13). Ovajpojam upotrebqava Sveti apo-stol Pavle kao suprotan blago-slovu i kao dokaz da je spreman dapreuzme na sebe osudu koja priti-ska{e wegovu bra}u po telu, da ihiz qubavi vidi obra}ene: “Jerbih èleo da ja sam budem (anate-ma) odlu~en od Hrista za bra}usvoju, srodnike moje po tijelu”(Rm. 9,3). Na~elno, Crkva imavlast da sudi i osu|uje jeresi,opomiwu}i, savetuju}i, pa ~ak iopra{taju}i onima koji se izla-ù ovakvom rasu|ivawu.

U vezi sa Nestorijevom jeresipoznati su 12 anatematizama pro-tiv Nestorija (+ 450), sadrànihu tre}em pismu Svetog KirilaAleksandrijskog, pro~itanog naEfeskom saboru (431) (v. RAS-KOL).

19

��

O DUHU VREMENA

U na{oj haoti~noj sada{wici jed-no boànstvo sve vi{e potiskujeostala boànstva, sve neodoqivijename}e sebe za jedinog boga, sve ne-milosrdnije mu~i svoje poklonike.To boànstvo je: duh vremena. Predwim danono}no metani{u izmu~eniìteqi Evrope, i prinose mu na `r-tvu svoju savest, svoju du{u, svoj ì-vot i srce svoje. Ono ima svoje `re-ce, fanati~ne `rece, koji su ne-sre}nu Evropu na{u u~inili `rtve-nikom na kome se neprestano `rtvo-prinosi telo weno. Wihov strasnifanatizam prohodi sve ostale kon-tinente i poku{ava da i wih pretvo-ri u `rtvenike boga svog. No, pre no{to budu uspeli da du{e svih konti-nenata stope u burno Osana bogu wi-hovome, mi }emo na probu stavitiboga wihovog, i proveriti ga.

Bog wihov: duh vremena je i suvi-{e sloèn, izgra|en od najraznorod-nijih elemenata. On sadrì u sebisve protivre~nosti modernog ìvo-ta: kulturu i civilizaciju, filoso-fiju i nauku, katolicizam i prote-stantizam. Sadrì u sebi sav tragi-zam i sav komizam ìvota ovakvogkakav je. I ìve}i po duhu vremena~ovek se lomi o gudure svih tih ne-primirivih protivre~nosti. No{to je najstra{nije u ovome, to je:sistematski organizovan ustanakprotiv ~ove~je li~nosti. Duh vreme-na sputava li~nost svojom samodr-àvnom tiranijom, mehanizuje je: tisi {raf u hu~noj ma{ineriji savre-menosti - ìvi kao {raf; ti si dir-ka na ra{timovanom klaviru sada-{wice, ~ije dirke potresa duh vre-mena - ìvi kao dirka. Determini-zam, koji se izvija u fatalizam, jestenajglavnije sredstvo kojim bogujeduh vremena: od sredine, od okolinezavisi sve, ne od li~nih podviga; sve{to ~ini{, ~ini{ ne ti ve} sredina~ini kroz tebe; u~ini{ li zlo~in,

kriv si ne ti ve} sredina u kojoj si. -No sve to, prevedeno na jezik sloven-ske iskrenosti, glasi: sve je dozvo-qeno: dozvoqeni su svi poroci, svizlo~ini, svi prestupi, svi gresi, jersve {to biva - biva po neumitnim za-konima neophodnosti.

Planeta je na{a nemilosrdna; onaje odvajkada bila grobnica i za bogo-ve i za qude. Mnoge je bogove unelaona u svoj pomenik; no nije bilo takobesmislenog boga kao {to je duh vre-mena na{eg, jer je Evropa u wemuobogotvorila sve bolesti svoje, svegrehe svoje, sve poroke i prestupesvoje. Da je tako, Evropa je to dokaza-la qudo`derskim ratom ju~era{wi-ce, dokazuje i, ne mawe, qudo`der-skim mirom sada{wice. To moè vi-deti svaki insekt koji nije zaraènduhom vremena na{eg; to moè vide-ti svaki ~ovek koji okom Hristovimzagleda u haos na{e sada{wice.

Vreme je ise~ak Ve~nosti; otkineli se od we, otiskuje se u neizdr`qi-vo o~ajnu besmislenost. Duh ~ove~jije ise~ak Duha Ve~nosti; otkine lise od wega, gubi svoj ve~ni smisao imir, i otiskuje se u krajwu muku, gdeje pla~ i {krgut zuba. Duh vremenana{eg otkinuo se od Duha Ve~nosti,zato se mu~i, pla~e i {krgu}e zubi-ma. Bio je genijalan i neustra{iv upronalaèwu makaza kojim }e odse-}i sebe od ve~nosti; sada je uporan uo~ajnoj nemo}i svojoj i mra~nom bo-govawu svom. Pronesite duh vremenana{eg kroz Duh Ve~nosti: {ta ostaje{to nije pocrvenilo od stida, {taostaje od na{e kulture i civiliza-cije, {ta od nauke i mode, {ta od de-mokratije i revolucije? - Ja govorimne o ve~nosti koja je transcendentnamogu}nost, ve} o ìvoj, realnojVe~nosti, Ve~nosti bogo~ove~an-skoj, Ve~nosti koja Li~no{}u Svo-jom i ìvotom Svojim dokazuje Sebe,pokazuje Sebe i opravdava ta~nost i

istinitost re~i Svojih: Ja sam ì-vot, ìvot ve~ni. - Do Hrista,Ve~nost je bila su{i~ava pretpo-stavka; od Hrista, ona postaje tele-sna stvarnost, ~ulna stvarnost, kojuruke na{e opipa{e, o~i na{e razmo-tri{e, u{i na{e ~u{e. Duh Ve~no-sti postaje opipqiv kao i duh vreme-na. U li~nosti Bogo~oveka Hristavreme je do{lo do organskog jedin-stva sa Ve~no{}u, i time: do svogve~nog smisla. Zato je Hristos po-stao i zanavek ostao: ve~na proverasvih vremena, svih bogova, svih qudii svih stvari. Zato je Hristos jedinapravi~na i nepogre{na provera ina{e sada{wice, i na{eg duha vre-mena. Proveren Wime, procewenWime, duh vremena na{eg je ~ove~ji,suvi{e ~ove~ji. ôvekom ìvi, ~o-vekom di{e, ~ovekom se hvali duhvremena na{eg - ~ovekom, ne Bogo~o-vekom. U tome je centar tragizma na-{eg, i samo u tome. Duh vremena na-{eg u oboàvawu ~oveka ide do ~ove-komanije, zato je Duh Ve~nosti pot-cewen, popquvan i gotovo proteransa na{e planete.

Hvale se ~ovekom, evropskim ~o-vekom ovakvim kakav je; no proveri-te ga, procenite ga Bogo~ovekom, ihvala va{a pretvori}e se u stid va{i àlost va{u. Hvale se ne~im, i go-vore: ovo je dostojno Ve~nosti i pi-qe u o~i ~oveku, hvalisavo i gordo.No ostavite ~oveka, okrenite se Bo-go~oveku, iz îjih blagih o~iju zra-~i Ve~na istina i @ivot Ve~ni, irecite Mu, bez stida recite: evo, Go-spode, ovo je moje, i dostojno jeVe~nosti! - Ne hvali se ~ovekom, nehvali se vremenom, jer se pepelomhvali{, i gnojem, i smradom, i zlo-smradijem. Smisao ~oveka je da sesjedini s Bogo~ovekom; smisao vre-mena je da se pretopi u Ve~nost. -Oni mi neprestano predlaù svojduh vremena u zamenu za Hrista, svo-

20

��

je sitne relativne istinice u zame-nu za apsolutnu Istinu i Ve~nost.No recite mi: ~ime }ete zamenitiHrista? Sobom li? - Uporedite sebes Wim. ôvekom li? Dokaìte mi daje bezgre{an, besmrtan i ve~an. Te-kovinom li nekom? - Dokaìte mi daje moqci ne}e izgristi i r|a pokva-riti.

Truleàn je ~ovek, na{ evropski~ovek: nije li bezumqe zidati na we-mu kao na temequ zdawe sre}e ~ove-~anske? Ve~an je Bogo~ovek, ve~an inezamenqiv: nije li bezumqe htetiGa zameniti ma kim i ma ~im vreme-nim? Centar je ~oveka: zemqa i sit-ne brige i brigice; centar je Bogo-~oveka: nebo i carstvo nebesko:I{tite najpre carstvo Boìje ipravdu Wegovu, i sve ovo }e vam sedodati, sve, sve, sve. - Dva puta nampredlaù: put duha vremena, i putDuha Ve~nosti, Duha Hristovog.

Duh vremena na{eg je suptilna sa-blazan na{ih dana; pod tom etike-tom prodaje se falsifikat progre-sa, prosve}ewa, civilizacije, kultu-re. Zato je danas potrebnije negoikad imati dar za razlikovawe duho-va, dar pravoslavni, dar podvi-`ni~ki, da se ~ovek nesabla`wenmoè probijati kroz jezivi haos na-{e sada{wice. Duhom Ve~nosti tre-ba proveravati duh na{eg vremena. -Javno i tajno, duh na{eg vremenapropoveda qudo`derstvo, kulturnoqudo`derstvo, koje ima svoga apolo-geta u nauci, u wenoj aksiomi: borbaza samoodràwe. ôvek je ilova~a,sredstvo, hrana za ~oveka ja~e fi-zi~ke organizacije. Sve je relativ-no; i ~ovek je relativan. No duhVe~nosti, Hristove Ve~nosti, u~i:~ovek je ve~an, i ima ve~nu vrednost;on ne moè biti ni~ije sredstvoosim Bo`je; Bogo~ovek jedini imapravo da oceni ~oveka posledwomcenom; niko od qudi nema prava da inajgoreg, najlo{ijeg ~oveka u~inisredstvom za svoje samoodràwe.-Po duhu je vremena: gordost - budi

gord; po duhu je Ve~nosti: smirenost- budi smiren. Po prvom: glavna jevrlina biti zadovoqan sobom; podrugom: glavna je vrlina biti neza-dovoqan sobom, a biti zadovoqanHristom . ôvek koji ìvi duhom na-{eg vremena, gleda samo ono {to sevidi, {to je vremeno; ~ovek koji ì-vi Hristom, gleda samo ono {to se nevidi, tj. ve~no. Zato je za prvog sada-{wa briga te{ka, a za drugog laka(sr. 2 Kor. 4,17-18). Kroz ispucalu

koru vremena, kroz pukotine prosto-ra Hristov ~ovek gleda i vidi ono{to je ve~no, bogo~ove~no. On roniu telo svakog qudskog bi}a, traì inalazi biser ve~nosti. Kroz tro{nidom tela svog on ide ka domu ve~nom,nerukotvorenom, ka domu bogozda-nom na nebesima. Za jednim on uzdi-{e: da se obu~e u svoje nebesko telo,da ìvot pro`dere smrtno (sr. 2Kor. 5,1-4). Vreme je besmisleno -dokse ne krsti Ve~no{}u; ~ovek - dok sene krsti Bogo~ovekom; zemqa - dokse ne ven~a s nebom; moje srce - dok searterijom qubavi ne veè sa srcemGospoda Isusa. - Vreme je prelaz iprolaz ka Ve~nosti. Ve~nost je sadr-ìna, stanica, more u koje se slivareka vremena.

Duh na{eg vremena ima jedan kate-gori~ki imperativ: carpe diem (gra-

bi dan!): duh Hristove Ve~nosti imasvoj imperativ: carpe aeternitatem(grabi Ve~nost!). Za Hristovog ~o-veka svaki je dan ulaznica zaVe~nost. U svakom ise~ku vremenaon ìvi Ve~no{}u i radi Ve~nosti;on jo{ ovde na zemqi ima ìvotve~ni (Jn. 5,24). Za wega je vreme po-pri{te na kome se on bori za ìvotve~ni; kroz smrtnost on se bori zabesmrtnost; kroz gor~inu -za bla-ènstvo; kroz vreme - za Ve~nost.

Bori se za ìvot ve~ni, na koji si ipozvan. îme? Verom, qubavqu,pravdom, pobo`no{}u, trpqewem,kroto{}u, àlostivo{}u, milosti-vo{}u (sr. 1 Tim. 6,10-12). - To je putbogo~ove~anski nasuprot putu ~ove-~anskom. Krajwe je vreme da se pro-meni merilo: nije ~ovek mera svihstvari, ve} Bogo~ovek; ne treba me-riti Ve~nost vremenom, ve} vremeVe~no{}u; ne Bogo~oveka ~ovekom,ve} ~oveka Bogo~ovekom; ne nebo ze-mqom, ve} zemqu nebom: ne um Bo`jiumom ~ove~jim, ve} umom Bo`jim um~ove~ji. Duh vremena treba prilago-|avati duhu Ve~nosti, ne obratno;duh ~ovek treba prilago|avati duhuBogo~oveka, ne obratno.

Hristos se javio kao najrevoluci-onarniji buntovnik protiv duhaSvoga vremena; On je centar ìvota

21

��

preneo iz vremena u Ve~nost, iz ~o-veka u Bogo~oveka. No i posle dvade-set vekova On se javqa kao najre~i-tiji protest protiv duha na{eg vre-mena, protiv “kneza ovoga sveta”(Jov. 14,30). Svet je toliko odlutaood Boga da je wime ovladao knez ta-me, knez zla, duh gweva i protivqe-wa. Bogobora~ki, hristobora~ki je:ìveti po duhu ovoga sveta, koji ra-di u sinovima protivqewa (sr. Ef.2,2). Sinovi protivqewa protive seVe~nosti, protive se Bogo~oveku,hode po duhu ovoga sveta, po duhu vre-mena, koje se pobunilo protivVe~nosti. No sinovi Bo`ji, sinoviHristovi ìve po duhu HristoveVe~nosti, po duhu onoga sveta, gor-wega, nebeskoga sveta; wihov je “ì-vot sakriven s Hristom u Bogu” nanebesima (sr. Kol. 3,3). Wihovo je sr-ce gore, nad ovim svetom, gde ni mo-qac vremena ni r|a zla ne kvari, igde zli duhovi ne potkopavaju i nekradu.

Duh ovoga sveta otkine li se odVe~nosti, nije li organski deo wen -postaje grobnica, zape~a}ena sa se-dam apokalipti~kih pe~ata, koje ni-ko sem Jagweta Bo`jeg otpe~atitine moè. @ive}i po duhu ovoga sveta~ovek ìvi u zagu{qivoj grobniciiz koje ga jedino Hristos moè vas-krsnuti i posaditi na nebesima s de-sne strane Oca (sr. Ef. 2,5). Bogo~o-vek “dade sebe za grehe na{e, da nasizbavi od sada{wega sveta zloga”(sr. Gal. 1,4). On dade Sebe - dade namput spasewa od duha ovoga sveta, odduha vremena. Drugog puta nema. Na-{e je prizvawe: boriti se sa duhomovoga sveta, boriti se - ne sobom, ve}Hristom jer On pobedi svet (sr. Jov.16,33), i mi pobe|ujemo Wime i kro-za W. Pobe|uju}i duh ovoga sveta mipostajemo qudi ne od ovoga sveta,nadrastamo svet i urastamo u Hri-stovu Ve~nost.

Svet je ne{to {to treba savlada-ti. îme? -Gorwim svetom. Duh vre-mena na{eg je ne{to {to treba sa-

vladati. îme? - Duhom Hristovim.ôvek je ne{to {to treba savladati.îme? - Bogo~ovekom. Hristovi qu-di su od Boga, i pobe|uju svet, jer jeve}i onaj koji je u wima negoli koji jeu svetu (sr. 1 Jn. 4,4). Savremeni hri-{}ani su se upla{ili od duha vreme-na na{eg: od ateizma i anarhizma, odratova i revolucija - i boje se da sebore s wim, ne zato li {to su izgubi-li ose}awe da je ve}i Hristos koji jeu wima od duha zla koji je u svetu? Nokrajwe je vreme da se pravoslavniobuku u sveoru`je Bo`je, da bi se mo-gli odràti protiv lukavstva ovogasveta. Neophodno je da svu du{u i svetelo svoje probude na ve~no budnurevnost i bdewe, probude molitvom ipostom. Probu|eni - neka uzmu sveo-ru`je Boìje: neka bedra svoja opa{uistinom i obuku se u oklop pravde;neka obuku noge u Evan|eqe mira iuzmu {tit vere; neka uzmu kacigu spa-sewa i ma~ duhovni - re~ Boìju; ineka se mole Bogu duhom neprestano,straè}i sa svakim trpqewem i mo-le}i se za sve svete (sr. Ef. 6,11-18). -U samoj stvari: takvu je borbu vodioHristos i apostoli, mu~enici i pod-vi`nici. Svojim ìvotom i radomBogo~ovek Hristos je pokazao kakose ~ovek organski sjediwuje s Bogom,kako se vreme organski sjediwuje sVe~no{}u, kako se zavr{no re{avastra{ni problem vremena i prosto-ra. Apostoli i mu~enici, strasto-trpci i podvi`nici pravoslavnii{li su bogo~ove~anskim putemHristovim, i uspeli su da pobede duhovoga sveta: oni su sve vremeno u~i-nili ve~nim, sve ~ove~je - bogo~o-ve~nim; oni su i du{u, i telo, i ~ulasvoja u~inili besmrtnim, netqenim,ve~nim. Oni su uvek ìveli po duhuVe~nosti, nikada po duhu vremena, iostavili nam jedan amanet: ìviteuvek Bogo~ovekom, nikada ~ovekom;ìvite uvek duhom Ve~nosti, nikadaduhom vremena.

Sveti Justin

]elijski

VREME I ZNACIDRUGOG DOLASKA

HRISTOVOG

0� �� 5�� 4��, �� #�� 5�� . �� #�� !�� #�� :��, -(�� #�� 1 6:�� 7O�A 9 ) �� *�� !� �� #� ��" �� "�� : �� &�� %�� "�� "�� ) �� $�� % �� , O � � �� &�� #�� :�� 6>� <D�BAG �� >� 7B�<<9 :�� &�� (�� (� �� ?�� "��6�� 7�B9, � �� E ��, E��$�� '��%��K : � �� , )�� :��" � �� 6�� 7�C =9 )� �� -�� 1 ;� &�% 5�� E�� '�� 6;/ B�BG E� 7�7<9� �� 5�� : �� $�� , 2 �� #�� #� � � � �� #�� E�� " �� 67 �� 8�7�<G �� < *�� B�7O9

�� :��, E�� G �� *� ��%�� %��#%� ��"�� #�� "�� #� �� $ �� %�� ) �� 4�� #� ��, ��

22

��

"�� E�� 6>� <D�D<G �� <D�DD 8OG >� 7B�BB�B8G @� 7<�B8�DOG 7C�<D�BO9G ��"�� F�� 6>� <8� 7B9

!�� %�� $�� #�� -�� %��1 6>�� G �� $�� , E�� #�� #��%� �� %��9 ��#��" �� %�� %�� E�� 5�� #�� #��#��" �� %�� %�� )�� %�� #�� )�� #�� F��G �� &$� � ��$�� "��$� �� $� �� )�� &� � �� &� �� #�� F��6>� <D�BC�BI9 2�� #�� % �� F�� 6>� <D�DD9 L�� $�� ,�� #��"� �� E��63� 8�C =9� ��#��"� �� 67*�� D�C9G �� 67 3 <�7=9

)�� E�� $��4�� #�� 4�� !� �� , �� ;� &��% �� G �#��'��% 5��G �� $��G �� &� %�� ,�� %�� #�

*�� ;� &�% �� #�� &� �� #�� %�� 4��, *�� ;� &�%� � ?�� ' � � �� 6>� <D�7D9 !� � ��, ;� &�%�� 6>� 7B�7O9� �� ) �� , � ��

�� , � �� %�#��"�� %�� 3�� "�� ?�� "�� 5�� G �� , �� 5�� 4�� ;� &�% � � �� "�� !� �� ;� &�%� �� ?��5�� &�-�� G16� 77�<89� �� -�� &� � �� #��1 6��" !��/�� !�� *�� % �� 77� ��

� �� 9 � �� ;� &�%�� #�� %�� %�#%� � � �� #�� $ � �"�� &� �� "�� #� 6�� >� <D�I9 ' � �� #��#� � � �� ;� &�%� �� '��% �� 6� 77�<A9 �� ;� &��,�� '�#��% � ��#��#�" �� 3�� 6'� 8I�<OG �� <C�IG:�� B�89 :�� #�� '��% 5�� >�$�� '�� !�� 6>�$ D�8�A9� �� ; �$� �� #� � � � ��$�� #�� ;� &�% 5��1 6�� +P� <A9

)�� ;� &�% 5��" �� #�� #�� $ ;� &�%� � � �� #�� "�� %� �� "�� $ $�� #� �#�� #� � *�� G �� G �� G � �"�� #�� "�G �� #� � $��#��$ �� %� � �� $� � � � �� #�� $�� 5��G -� ��$��1 � �� "��G �� $G �� " � �� $� �� #��

�� $ �� #�� G � �� %�� 67 �� <�C9 �� 5�� "�� %�� E�� 5�� 6< �� <�B9 *�� "�� 5�� ?�� % �� (�� #�� " � $�� " � �� 6>� <D�<D9 :�� % ��, > �� , 3 � 5�� ' �� 6>� <D�89 ' �� " � �� 6>� <D�779 � �� *�� #�� %�� , ��$�� " � ��$�� &�� 67 !� D�79 �� "�� "�� "�% �� 5�� 67 !� D�8G < *�� B�BG 3�� 7=9 2��&� � �� "��% �� %� �� 6< !� D�B�D9

*�� #�� #�� #�%� �� *�� !��, 2 � � �� 3�� %�� %�#�� #��%��#�� $�� $�� %�� #�� %�#� �� %�� " �� #�� #��%��#�� #�� #�" �� 6< !� B�7�89 2�� "�� G �� %�� $�� #� � 6>� <D�A CG @� <7�77G >� 7B�=9� � ��% �� #�� #�� 6>� <D�<79� � �#�� "� �$ #�� $�� %�#� ��$� � �� #�� 6>� <D�7< 7O9� �� #�� 6>� <D�789� � � �� F�� &�� $�� %�K 6@� 7=�=9

�� !#�� ,��

23

��

CIJENA VJERE ISLOBODE

Vjerovatno da nema Srbina koji nije ~uo za pjesmuo hajduku Starom Vujadinu i wegovim sinovima, o wi-hovom u~ewu u prokletom Lijevnu, o wihovom ju-na~kom dràwu za vrijeme mu~ewa, a sigurno nemasrpskog guslara koji ovu pjesmu nezna napamet. Nopo|imo redom:

Sada{we Livno je nekada, u turski vakat, pa i ma-lo prije i malo kasnije, nosilo slu`beni naziv Lijev-no. Kasnije, zbog ve}inskog hrvatskog stanovni{tva,pre{lo se je na ikav{tinu, pa je dobilo slu`beni na-ziv Livno. Ovaj grad je u vrijeme turske vlasti, pa ka-snije i austrugarske, u BiH, bio administrativnicentar za podru~je Livna, Grahova, pa i {ire. Taj geo-grafski potez Livno - Grahovo ispod Dinare, kojespaja ve}im dijelom Livawsko poqe, koje je pripadalojednim dijelom Livnu a drugim Grahovu, je nekako ~i-nilo jednu cjelinu i inspiraciju Livna, da ovladaGrahovom. Grahovski kraj se nalazi na trome|i Bosne,Like i Dalmacije, pa je i zbog toga svog geografskogpoloàja bio veoma interesantan svim vlastodr{ci-ma. Ova èqa je bila izraèna posebno iz razli~iteeti~nosti - u Livnu su Hrvati i muslimani, a u Graho-vu Srbi. Livno je uspjelo da postane administrativnii centra vlasti, za vrijeme vladavine Turaka i Au-strugara. U pro{lom, komunisti~kom sistemu, je Gra-hovu oduzeto deset srpskih sela, koja su za vrijemeKraqevine Jugoslavije bila grahovska, radi stvarawamultietni~ke op{tine Livno. Tako je oduvijek bilaèqa jednih da vladaju i zagospodare, a drugih da za-drè slobodu, pa su sukobi bili neizbje`ni. Nije on-da ~udo {to je grahovski kraj izwedrio mnoga ~uvenaimena, kada je u pitawu borba za slobdu.

Za vrijeme turske okupacije mijewali su se mnogivlastodr{ci u Lijevnu, od kojih su neki i ~uveni, kao{to je Virdus - beg silni. Danas narod grahovskogkraja, kad o}e nekog da prikaè kao silnika, kaè,“silan kao Virdus - beg”. Wegova se odje}a i danas ~u-va u vojnom muzeju u Beogradu. Svi ovi turci vlasto-dr{ci u Lijevnu, su nastojali da uvedu svoj red u zu-lum u Grahovskom kraju, ali im nikako nije polaziloza rukom. Oni nikada nijesu imali svoje stalne insti-tucije u Grahovu, iako su to nastojali, nego samo po-vremeno obilazili ovo podru~je sa ve}im oruànimsnagama. Ako ih je bilo malo, tamo gdje bi zano}ili,nebi osvanuli. Zato su sa velikom mukom kupili svojhara~. Mnogi mu{karci da bi za{titili svoj narod,oti{li su u hajduke, kao {to je Stari Vujadin i wego-

vi sinovi, te Kuzman i Damjan, ~ija se pe}ina gdje suboravili, po wihovom imenu i danas zove, i mnogidrugi. Godine 1875. na podru~ju Grahova u Crnim Po-tocima (na trome|i), je protiv Turaka dignuta Crno-poto~ka buna, u kojoj je u~estvovao i Petar Mrkowi},kasnije Kraq Petar Prvi. Bunu je zajedno sa drugimorganizovao Prota Ilija Bilbija, a na ~elu ustankaje bio Golub Babi}. Buna je uga{ena zbog izdaje Hrva-ta. Da bi se osvetili za bunu, Turci su se, kao i uvi-jek, posluìli lukavstvom. Doveli su ve}u vojnuformaciju u Grahovo iz Lijevna i pozvali sve vi|eni-je Srbe, navodno, na neki dogovor. Kako su qudi stiza-li oni su ih uvodili u jednu prostoriju i osjecali imglave, sve dok jedan nije uspio pobje}i, pa javio drugi-

ma. Tako su Turci ubili na desetine Srba, sa wima isve{tenika Dmitra Jak{i}a. Sve su ih ubacili u jed-nu jamu, na wih sve{tenika a na sve{tenika wegovogkowa. Tada su popalili sela, a narod je pobjegao uplanine i u Knin i wegovu okolinu. Mnoge porodiceu Kninu su i ostale, pa su se srodnici kasnije ~estoposje}ivali. Ta i takva borba je uslovila, da niko izgrahovskog kraja nije primio islam, pa je Grahovo bi-la jedna od rijetkih op{tina u BiH u kojoj nije bilomuslimana.

Ni{ta mawa borba i stradawe nije bilo ni zavrijeme Austrugarske okupacije. Dovoqno je spomenu-ti Gavrila Principa i wegovo dijelo, komite Mila-na Ciganovi}a i Vladetu Bilbiju, majora Voju Tanko-si}a, junaka iz balkanskih ratova i Prvog svjetskograta, ~iji je otac iz jednog sela kod Crnih Potokapreselio u Srbiju. Zna se da je Igwatije Perinovi},seqak iz Principovog sela Obqaja, jedan tihi iugledni doma}in, veoma poboàn ~ovjek, zbog zulumagrahovskog upraviteqa Austrijanca Trtaglije, toga

upraviteqa u wegovoj kancelariji, rasporio noèmkao {to je uradio Milo{ od Murata na Kosovu. Biloje i drugih znanih i neznanih koji su u~inili sli~najuna{tva.

Dolaskom Kraqevine Jugoslavije, Grahovo je ko-na~no dobilo slobodu i postalo srez, tako da je oko400 solunskih dobrovoqaca ovog kraja bilo ponosnona svoju borbu za slobodu.

Drugi svjetski rat je po~eo nesretno za grahovskikraj, jer su usta{e odmah u po~etku pobile u rubnimselima prema Livnu i drugdje preko 1500 stanovnika(uglavnom èna, staraca i djece), a nakon toga do{loje do me|usobne podjele tog stanovni{tva na ~etnikei partizane, pa je u me|usobnom sukobu stradao veli-ki broj stanovnika. êtnici koji su preìvjeli su savojvodom \uji}em oti{li u emigraciju, a kasnije ipreveli i svoje porodice. Poslije rata su komuni-sti~ke vlasti izdvojile deset srpskih sela i pripoji-le op{tini Livno, radi wihove multieti~nosti, apreko 1500 doma}instava je kolonizirano u Vojvodi-nu. Tako je biv{i srez koji je postao op{tina, prepo-lovqen, u odnosu na predratno stawe.

U zadwem ratu 1992-1995. g. gdje je grahovski naroddoìvio i preìvio svoje najve}e stradawe. Kada jeTu|man i wegova soldateska krenula u akciju “Oluja”,polazni poloàj je bio iz Livna 30.11.1994. godine,preko Grahova i Glamo~a. Grahovo je bilo na pravcuprema Kninu, pa su napadi na ovom dijelu fronta bi-li najè{}i. Grahovqaci su vjerni svojoj tradiciji iratobornosti, iako oko nepunih 30 puta mawi od na-stupaju}e tu|manove vojske pruìli ìlav otpor, paje tu|manovcima i wihovim sponzorima, trebalo osammjeseci dok su okupirali Grahovo. Tu|man je zbog ta-kve odbrane, javno na televiziji rekao da }e Grahovosa zemqom sravniti. [to rekao to i u~inio. Na sto-tine golobradih mladi}a ostalo je na ovom rati{tu.Narod je oti{ao u izbjegli{tvo. Sve je opqa~kano,popaqeno, razru{eno, uni{teno.

Ali vratimo se pjesmi o Starom Vujadinu:Pjesma govori o cijeni slobode kroz vlastitu `r-

tvu i o juna~kom dràwu qudi kao `rtava.Pjesma po~iwe sa djevoja~kom kletvom same sebe i

svojih o~iju {to toga dana nisu vidjele te junake.

'�� )� ��)� �� )� %� �� $��%�� $��%�� %�� -��-� � �-�� # (� .��"�� %�� $� � /��%#��0#��%�� %��

Pjesma nastavqa o wihovoj sve~anoj odje}i kao daidu na neko veseqe i proslavu, a ne na pogibiju i mu-~ewe.

24

��

Stari Vujadin, znaju}i {ta ih ~eka, (mu~ewe,smrt), opomiwe za svaki slu~aj svoje sinove, da ne iz-daju nikoga i da se juna~ki drè.

1 �� %�� .��-� # 2��# �� #��%�� #)�� $� � #�� %�� )� )� ��3� �� #%�� (� #%��)�� #%�� (� �#��)��$�� %�� % #$� �� %��$�� %�� % ��/ �� $� ��"��

I zaista je Stari Vujadin znao {ta ih ~eka, jer imse to sve i dogodilo, a on je prvi izveden i mu~en, alije wegovo dràwe bilo herojsko, jer ne samo {to nijeizdao nikoga, nego je turke izvrgao ruglu.

+�%� %�-�� .��#��(�� / �# (� # ��(#�� %��% )�� #� � ��#��%�� $ 0#��%�� # � ��$� � #��% ��%�� %�� )� )� ��$�� # �# (� .��"��#� �# �� 0#��%��#� �# �� % #4��# ��#�� $%�� %��%�� $� ��"��% $�� 0#��%�� #%�� # (� .��"��% �� / �� /�� $�� # ��2�� #��(�� / �� #��)�� #�� # ��"� � �� $�� "� #%� ��!� �� / �� 4"�� )�� # �� %��$��%��# � �� / ��#% � �� # (� � $��(��

Ova pjesma o juna{tvu Starog Vujadina i wegovihsinova, je jedna od najomiqenijih pjesama srpskih gu-slara. Cjenu za pjevawe ove pjesme su platili glavnommnogi guslari.

Evo {ta je o tome zaibiqeìo Radoslav Brati}(iznosimo u skra}enoj verziji). Naslov zapisa nosi“Ilija Vukovi} kao Stari Vujadin”.

“Malo je kome poznato da je Kraq Aleksandar vo-lio gusle. U svom dvoru drào je iski}ene gusle po-slate sa Cetiwe. Tridesetih godina, li~no je kraq

predsjedavao ìriju za izbor guslara godine. Kad suse u Beogradu okupila sva najzna~ajnija imena bio jeto svojevrsni praznik i kaù da bi kraq toga dana ot-kazivao sve va`nije dràvni~ke poslove.

Me|u najve}e i najpoznatije guslare iz raznih kra-jeva, umije{alo se jedno nepoznato mom~e iz sela Na-dani}a kod Gacka, Ilija Vukovi}, sa guslama na koji-ma su iscrtani likovi Wego{a i Marka Kraqevi}a.Kaù kada se pojavio na pozornici, onako stasit i na-o~it, da se prolomio aplauz u sali. Vukovi} se nijedao zbuniti, natkrilio je gusle, prevukao gudalo i za-pjevao pjesmu Stari Vujadin, kaù da je i kraq Alek-sandar pustio suzu. Kad su se, na Kolarcu, izredalisvi guslari kraq je presudio - pobjednik takmi~ewaIlija Vukovi}. Odmah ga je pozvao sebi ponudio muzvawe dvorskog guslara, te vilu na Dediwu. Vukovi}

je odbio vilu i nastanio se kod svojih ro|aka, u Go-spodara Vu~i}a 100. Tako je ovaj mladi} dospio uglavni grad Kraqevine Jugoslavije, da pobijedi do ta-da nepobje|enog Jevrema U{}umli}a, Crnogorca, kojije nakon izgubqene titule najboqeg guslara, petnae-sti dan od jada umro.

Ilija poti~e od oca Obrena i majke Stane. Obrenje bio travar i veoma bogat ~ovjek. Imao je deveterodjece pa bi ga ~esto zvali ocem devet Jugovi}a.

Vukovi} je na dar od kraqa dobio rasko{nu narod-nu no{wu i pi{toq, a od kraqice Marije sat i la-nac.

Ubrzo, Ilija se obreo i na takmi~ewu guslara uPragu. Edvard Bene{, predsjednik êhoslova~ke re-publike, kada je ~uo zvuk Ilijinih gusala, pri{ao muje, ~estitao i rekao: “Bi}u ti kum kad dobije{ sina”.I zbiqa, kada se Iliji rodio sin Milo{, Bene{ je nasve~anost kr{tewa poslao svog izaslanika i poklonod 30000 dinara.

Slede razna takmi~ewa, koncerti. Obi{ao je svegradove Srbije i mnoge {irom Jugoslavije i uvijekpjevao svoju najomiqeniju pjesmu Stari Vujadin. Bioje i dobar govornik, kao da je zavr{io dva fakulteta,a svoje rije~i pretakao u pjesmu. U Parizu, na takmi-~ewu mnogih predstavnika Evrope, opet, pobje|ujeIlija Vukovi}. Uprava francuskih po{ta objavila jerazglednicu sa Ilijinim likom.

Ilija Vukovi} se oènio Radom iz Obrenovaca iìvio sa wom u Beogradu. êtrdesetprve godine, naputu kroz Sarajevo, usnio je da mu je otac umro. Sa è-nom i sinom uputio se u Hercegovinu. Kada je pre{aoku}ni prag vidio je oca sklopqenih o~iju.

Ilijin dobar prijateq i kum, Omer Kapetanovi},u Nadani}e je donio vijest da Iliju hitno traè da sevrati u Beograd. Izvadio mu je ~ak i potrebnu objavu.Vukovi} je povjerovao u kumove rije~i i odmah po~eoda se sprema, a Omer je pre~icom na biciklu odjurioprema Nevesiwu i javio usta{ama da }e tim putem, au-tobusom pro}i kraqev guslar. Sa~ekali su ga 26. juna(dvadesetak dana nakon pokoqa na Kori}koj jami) iuhvatili ga u Kifinom selu nedaleko od Nevesiwa.Wega i grupu qudi od 82 lica, zatvorili su u àn-darmerijsku stanicu. Prvo su Iliji odsjekli noge,u{i, i izvadili o~i. Stavili su mu gusle u ruke i na-tjerali ga da pjeva svoju omiqenu pjesmu.

+�% � �-�� %��%�� $� 0#��%�� # � ��$� � #��% ��%�� %�� )� )� ��

Tako unakaènog sa ostalim pobijenim i pokla-nim, bacili su u iskopanu jametinu. On je gurnut prvi,a na wega 82 unakaèna tijela. Poslije je kri{om maj-ka Stana prenijela u Nedani}e ono {to je na{la odsvog sina i zajedno sa svojom snahom podigla Ilijispomenik.

Tako je Ilija zavr{io sa svojom omiqenom pje-smom koju je i najvi{e pjevao, a da nije znao da pjevapjesmu i o sebi. Izgleda da je tako na ovom svijetuude{eno: “{to god ~ovjek da radi prori~e svoju sudbi-nu”. Tako je uostalom, zapisano i u Novom Zavjetu.”

Sve je to cijena vjere i slobode.

& �� (� �� &��$ � �/��

25

��

O NEOPHODNOSTI POSTA I MOLITVE

5 �� &�$ )�� )�#��#� �� )�# &�4��#�� $�

�� 6�� 7��

Bog je savr{en, onda je i Wegovo stvorewe, koje jeuz to i Wegova slika pozvan da bude savr{en. ôvjekje fizi~ko i duhovno bi}e. Bog ga stvorio od zemqe, au tu zemqu je udahnuo svoj Duh. A stvori Gospod Bog~ovjeka od parha zemaqskoga, i dunu mu u nos duh ì-votni; i posta ~ovjek du{a ìva (1 Mojs. 2,7). Tadapogleda Bog sve {to je stvorio, i gle, dobro bje{eveoma (1 Mojs. 1,31). Bog kao qubav bio je ganut ~ovje-kom koji li~i na wega i po toj blizini i qubavi samje bio dirnut jer zavoqe ~ovjeka kao djete svoje. I ~o-vek je ìveo sre}no, jer je bio u potpunom skladu, pot-punoj harmoniji. Tijelo - zemqa, i duh - Bog. Sve je bi-lo dobro {to je Bog stvorio. Rajski vrt bio je podblagoslovom i nadzorom boìjim jer Bog je gledao utaj vrt kroz ~ovjeka koga je stvorio malo mawim odan|ela. Sve je po~ivalo u qubavi i poslu{nosti. Ikako je du{a va`nija, jer je vje~na i deo Boga, to jetim savr{enstvom i skladom ~ove~ijim upravqalaqubav i poslu~nost prema qubavi. I tijelo i du{a subili slo`ni jer ih je vezala qubav i roditeqska veza.

Ali, jednog dana, u svoj zajedni~koj sre}i, tijelonamisli da uzme vi{e nego {to mu du{a predlaè. Iopirala se du{a tome, jer je znala da }e biti lo{e, toim je i Tvorac rekao: ako sagre{i{ umre}e{ (sr. 1Mojs. 2,17). No kako je tijelo stalno navaqivalo, ikako je du{a bila prevarena, po svojoj bezazlenosti,dogodio se prvi pad, prvi grijeh. I okusi ~ovjek sa dr-veta poznawa dobra i zla, i zaista spozna da je u~iniogrijeh, i osetio je i te kako posledice, i osetio je dazaista postade smrtan, jer osjeti strah, neopisivstrah. I poku{a pobje}i od wega pravdaju}i se, aliPravda ga osudi izgnawem ne toliko zbog pada kolikozbog izgovora: èna koju mi dade nagovori me na gri-jeh (sr. 1 Mojs. 3,12). I prihvatio je kaznu za taj svojgrijeh. I tijelo se prvi put uvjerilo da bez glasa du-{e ne smije ni{ta raditi, i prepustilo ponovo ruko-vodstvo du{i.

No, do{la su nova isku{ewa. U novim promjewe-nim uslovima ìvi se znatno teè. Sada tijelo bezdu{e ne zna ni {ta da koristi iz prirode koja gaokruùje. A du{a naravno, svesna da je tijelo wenstan, svesrdno upu}uje tijelo {ta mu je potrebno, ikako da se vlada. Du{a ~isti svoj stan, i ure|uje ga. Ikako je ona dio Boìji, savr{eno zna potrebe tijela,

i savr{eno zna {ta }e mo}i zadovoqiti te potrebe izprirode.

A tijelo, zemqa ko zemqa. Povremeno traì vi{enego {to mu je zaista potrebno. I du{a to povremenodopu{ta znaju}i kako moè ispraviti mogu}e gre{ke.I tako tijelo ìvi u sre}i, miru, u harmoniji. No nezadugo. Ubrzo po~iwe da izraàva sve ve}e i ve}e zah-teve. I ja~a. Povremeno du{a opomene na oprez, no usvoj svojoj snazi, tijelo se vi{e ne osvr}e na takveopomene. I trpa u sebe sve vi{e i vi{e. Ne moè dase nasiti. Zemqa teì zemqi. Ho}e da se u potpuno-sti stopi sa svojim korjenom. I vi{e ne bira. Sa

onim {to mu je zaista potrebno, sve vi{e uzima i ono{to mu {teti. Sa svojim ja~awem, spoqa, unutra svevi{e propada. I to ne primje}uje.

A du{a? Kako se sva okrenula da udovoqi tijelu,sve vi{e slabi. Jer, u nastojawu da zadovoqi tijelo,sve mawe se sama hrani. I ne shvata kako ona tijelutoliko daje, a tijelo ni da pomisli na du{u osim kadpadne u isku{ewe i bolest. No tijelo ne mari za po-trebe du{e ratuju}i sa wom i smatraju}i da woj ni-{ta ne treba. A du{a grca, gu{i se. Jer je wena hranarazgovor s Bogom. Wena hrana je Nebo. Svako teìsvome. Du{a teì ka Nebu, a tijelo teì ka zemqi.

I vi{e ne moè da se uspostavi pre|a{wa ravno-teà, pre|a{wi sklad. Jer tijelo je isuvi{e oja~aloi sad samo zahteva, ho}e svoje, ho}e zemqaqsko. A du-

{a lagano slabi. I ve} se i ne prime}uje od tijela, ive} se i ne ~uje wen vapaj, wena ùdwa ka Nebu.

U svoj svojoj silini, ne prime}uje tijelo da sla-bqewem du{e slabi i ono. Jer vi{e nema ko da mu go-vori {ta je iz prirode, iz te wegove qubqene zemqe,wemu korisno, a {ta {tetno. Vi{e ne umije da raspo-zna {ta mu donosi bolest, a {ta snagu. Jer nikad tonije ni znalo. Jer mu je to uvjek du{a pokazivala. Aona je sada bolesna, ona je slaba. I tijelo polako po-~iwe da se razboqeva. Sve ~e{}e pada u postequ, svevi{e kopni, i nikako da bude veselo i sre}no.

A onda uvidi odakle to dolazi. Seti se da je wemu

du{a ta koja ga je rukovodila. I seti se kako je bilodobro, i savr{eno prije nego {to se ono drznulo dapreuzme kormilo u svoje ruke. I po~iwe tijelo da mo-li du{u da mu pomogne. A du{a slaba, okovana, skorozamrla. No i pored toga, ona qubavqu koja od Boga do-lazi podiè se, i progovara: “Tijelo moje ti si meneokovalo, porobilo i u okove bacilo. Ti bez mene nisiìvo, pa ozdravqaj, mene du{u svoju”. A prvo je ozdra-viti du{u, jer ako li u woj mira nema ni ti tijelozdravo nisi. Jer ako je kapetan bolestan, ko }e voditibrod. Mora du{a prvo da se osnaì. A ona to ne moèdok god tijelo razuzdano uzima sve pod svoje. Prvi ko-rak ka ozdravqewu jeste da tijelo malo oslabi. Da seis~isti. Da izbaci iz sebe sav otrov koji je nakupilosvo ovo vreme. Zato du{a svoju hranu traì da se dig-

26

��

ne i osnaì. Savjetuje tijelu {ta sme a {ta ne sme. Atijelo je slu{a, i stara se kako bi {to boqe izvr{i-lo ono {to mu du{a savjetuje. I po~iwe da slabi, dase preobraàva, da se udaquje od prolaznosti i ide kavje~nosti i sa du{om sjediwuje, da slabi u svojim è-qama i te`wama za dominacijom nad du{om. Uvi|a daje boqe da slu{a du{u.I pored toga {to slabi, ose}ada postaje zdravije.

A du{a za to vreme nastoji sama da se povrati. Ipo~iwe svoje ozdravqewe. A jedino {to woj treba toje da bude {to vi{e uz Boga, {to vi{e da srce ima naNebu. I uzdiè se. I biva joj sve boqe. Jer se moliBogu. Samo malo Boìjeg prisustva, samo malo moli-tve, samo malo stidnog kucawa na vrata milosti, iBog je zapluskuje svojom qubavqu. Jer je “molitva -razgovor du{e s Bogom”.

Za to vrijeme se i tijelo dovoqno preobrazilo,dovoqno osnaìlo, dovoqno ozdravilo, i progledalo,pa moè da vidi ko je DOBRI PASTIR. I tada dola-zi vrhunac. Du{a poziva tijelo da se i ono sjedini saBogom, kako bi u sebe primilo puno}u savr{enstva,kako bi i ono sa wom zajedno okusilo deo Neba na ze-mqi. I ponovo ìve u potpunoj harmoniji sre}no, ti-jelo, du{a i Bog koji ih odozgo miluje i hrani. Da “neìvim vi{e ja NEGO HRISTOS U MENI” (sr. Gal.2,20).

Ova skrivena borba tijela i du{e, zemqe i Neba,stalno se vodi u svima nama. Samo onaj ko se opredje-li za Nebo i Nebesko moè da bude siguran da }eozdraviti, da }e biti ìv. U suprotnom, umiremo la-gano i tijelom i du{om. Samo onaj ko po|e za glasomsvoje savjesti i svoje Du{e moè biti siguran da mu jedomovina na Nebu, da tamo je na{ jedini pravi Rodi-teq koji nam Vje~nost nudi. U suprotnom, tijelo }edu{u odvu}i pod zemqu, na dno vje~ne tame. Jer svakoteì svome. Tijelo zemqi iz koje je uzeto, du{a Nebusa kog je si{la. Ali kad Hristos do|e u Nebeskoj sla-vi, tada }e du{a tijelu svome da se javi.

Eto draga bra}o i sestre moje, {ta nam se sprema.Svak je kova~ svoje sre}e. A na~in kako da ozdravimokroz ovih par redova svi moèmo na}i. Eto razlogaza{to je neophodno da postimo, “i da du{u gostimo”,da se Bogu molimo, i na kraju da se pri~e{}ujemo Sve-tim Tijelom i Krvqu Gospoda Boga i Spasa na{egaIsusa Hrista, i budemo sa wim jedno. Svi smo jedno uHristu Isusu... I sre}an je i vje~an onaj ~ovjek kojibude ovako djelao i put Hristov sledio.. Uvjek }e ì-vjeti sre}no, skladno, sa sobom, sa prirodom koja gaokruùje i sa Bogom koji ga ~uva i hrani. Jer Bog svestvori iz qubavi prema ~ovjeku. ôvjek je rezultatqubavi Boìje.

M. R.

IZVAN CRKVE NEMA SPASEWA

� �� "� �� "�� '�� K *�� #�� %�� #� *� �� #�� $�, �� ?�� -'�� ?�� 1 � �� '�� G�� *� �� G � �� %�� #�� ' � �&� �� !�� !�� $ �� $ ��

�� 0�� :�� #�� $ �� $�� %�� %�� /�� >�� #�� #�� / �� -� � 1 �� #�� $ �� %�� $ � $�� ' �� #��#�� $� *�� '�� >�� (�� $ �� #�� $�� '�� #�� &� � ��

�&� %�� ' �� %�� $�#�� #�� #� �� "�� *�� ?�)�#�� $ *�� #� �$ �� #� ��'�� " �� *�� #�� !� � �� )� �� $�� '�� #�� %� �� %�� ?�� %�� #�� #�� %�� G �� #�� " � �� "�� # ��%� �� /� � �� ?�� .�� $�� '�� #�� $ ��#��

: �� #�� %�#�� &� � �� $ �� '�� #�� #�� %�� 5�� )�#��"� ��" �� $ !�$� � � �� #�� &� � ��% �� !� �� #�� $�� '�� : �� #��$�� ' �� $�� $ �� '�� #�� ) �� /��/�� '�� #�� %�#�%� : �� #�� &�� %�� #�� #�� "� � �� "�� *�$� � �� #% �� .�� /�� -�� 1 � �� 6 ��9 �� #�� @�� *�� #�� ,-0�� #��Q �� 1 ' �� G �� "�� !�� #�� $�� '�� ?�� M� �"� #�� #�%� �� "�� K

�� #��$ � ��83�� ,��

27

��

STARA SRPSKA KU]A

@ivot rad i obi~aji u staroj srp-skoj ku}i temeqe se na osnovu pravo-slavne hri{~anske etike. Kako nasu~i jevan|eqska nauka, po~etak iosnov dru{tvenog ìvota je u poro-dici a wen pak osnov leì u braku.Brak je Bogom blagoslovena veza iz-me|u muà i ène, i na samom po~et-ku on je bio ne samo prirodni nego imoralni odnos supru`nika. Bog jeblagoslovio brak jo{ u raju, a IsusHristos, izjedna~io muà i ènu upravima, podigao je brak na stepentajne i uporedio ga sa svojim odno-som prema Crkvi. Brak je samo ondablagosloven kad ga Crkva osveti iblagoslovi, a ova opet blagosiqabrak samo onda kada je on prirodan izakonit, i zakqu~en dragovoqno, izqubavi, a ne prinudan ili pod mora-wem. Neprirodan je brak kad vrlostar ~ovjek uzme mladu ènu, iobratno, a nezakonit kada su supru-`nici u srodstvu, kad su du{evno bo-lesni itd... Vanbra~an ìvot proti-van je boànskim i qudskim zakoni-ma. U Starom Zavjetu se kaè: “Ne~ini preqube” (sedma zapovjest).Hri{~anski supru`nici su du`nida se iskreno po{tuju i vole, jer suoni po Svetom Pismu ne dva nego jed-no tijelo, a o tijelu se veli da ga ni-ko ne mrzi, nego da ga hrani i grijekao Gospod Crkvu. Supru`nici sudu`ni da budu vjerni jedno drugom dosmrti. Supru`nici treba da se sta-raju da wihova porodica bude doma}acrkva, kako apostol Pavle veli (Rm.16,4). Mu` je glava i gospodar èni,ali on treba sa ènom qubazno dapostupa kao sa svojim drugom i po-mo}nikom, a ne kao sa svojim robom.@ena je du`na da bude blage i krotkenaravi, a ne zlom nabusita, da opo-miwe moli i savjetuje, a ne oporo za-povjeda. U Svetom Pismu pi{e: “Kao{to Crkva slu{a Hrista, tako i è-ne treba da slu{aju svoje muève u

svemu” (Ef. 5,24). Nakit ène nekane bude spoqa{wi u pletewu kose,zlatnim ukrasima, ili u ode}i negosakriven u srcu ~ovjeka - nakit kojine propada i koji se sastoji u krot-kom i tihom duhu, {to je pred Bogommnogo cijeweno (Petar 3,4). Rodite-qi po svojoj prirodi vole svoju dje-cu, jer su oni tijelo wihovo i krvwihova. Sem tog prirodnog osje}awajo{ je ~ovje~anska i moralna du-`nost wihova da odgoje i vaspitava-ju one koje su rodili. Osnov svega

vaspitawa je religijsko-moralnovaspitawe koje se sastoji u tome dase kod djece ukorjene religijsko-mo-ralna osje}awa i sklonosti, da sestvori razvijena savjest. Djecu samapriroda wihova goni da po{tuju, vo-le i slu{aju svoje roditeqe koji suim dali ìvot. Po{tovawe rodite-qa iskazuje se u poniznosti djeceprema wima, u uqudnom i u~tivomgovoru i opho|ewu i uop{te u do-brom vladawu prema wima. Qubavsvoju prema roditeqima djeca iska-zuju: ako im budu od srca odana. Po-slu{nost svoju iskazuju djeca premaroditeqima: ako wihove naredbe izapovjesti slu{aju...

9 6�/�� +#�� 0��$ �%

O VE^NOSTIZAGROBNIH MUKA

Jo{ u detiwstvu od mnogih qudioba pola i raznog uzrasta morao samda slu{am jadikovawe, ~ak i ropta-we, zbog toga {to }e privremeniqudski gresi na zemqi da se ka`wa-vaju ve~nim mukama. Svima poznatifilizof V.S. Solovjev usudio se daiskaè svoje mi{qewe u vezi pome-nutog pitawa, kada je izjavio: “ve~nemuke” - ah taj gnusni hri{}anskidogmat...”. I naravno, kada su od we-ga zatraìli da objasni to svoje jav-no bogohulstvo, on je izjavio, da jekobajagi rekao “ne gnusan” ve} “à-lostan” (na ruskom se rimuje gnusnii grustni (àlosni) - prim. prev.).Tada sam jo{ kao de~ak ovo wegovoobja{wewe prihvatio ~istog srca,ali kasnije ubedio sam se u neiskre-nost ovog autora, a samim tim i u ovowegovo poricawe, i po~eo sam dasumwam u gore navedene demante i utoj sumwi jo{ uvek se nalazim.

îtawem ili slu{awem pri~e obogata{u i Lazaru ve}ina hri{}anausvaja àlostno raspoloèwe. Radiobja{wewa ove pri~e po~e}u da po-lako izlaèm moje misli. Bogata{ uovoj pri~i nije bio neka beznade`naprotuva nego je samo lakomislenopro}erdao svoj ìvot. Zatim, i po-sle wegove smrti ostalo je mnogo ~e-ga dobrog u wegovoj du{i: on nijeokoreli bogohulnik nego samo gre-{nik, - gre{nik koji je prizivaopravi~nost Boìje kazne; i ne samoto, nego je on sa~uvao sastradawe isaàqewe prema svojoj bra}i koja suostala na zemqi, i on moli Avraamada im sa onoga sveta po{aqe propo-vednike pokajawa. A ne{to {to jenajtragi~nije u u ovoj pri~i to su re-~i Avraama: “A preko svega toga po-stavqena je velika provalija izme|unas i vas, da ne mogu da pre|u oni ko-ji èle odavde k vama, niti da pre|u

28

��

k nama oni odande” (Lk. 16,26). Upi-tajmo se, o ~emu ovde ove re~i govo-re? O tome li, {ta je bilo, sada je-ste, ili }e da u budu}nosti bude, ilisamo o tome {ta je bilo do Hrista?Sigurno je da je re~ samo o posled-wem; jer nas Sveto Pismo uverava ujedno, da je tu provaliju Neko pre-{ao: Neko - kome su “dodu{e teloubili, ali je duhom oìvqen; Wim jesi{ao i propovedao duhovima kojisu bili u tamnici, koji su nekada bi-li neposlu{ni, kada je Boìja str-pqivost ~ekala u Nojevo vreme” (1Petr. 3,18-20). Pa naravno da je ubroju poverovav{ih u propoved ispasenih bio i taj bogata{ koji nijeizgubio dobra ose}awa. Onda kome jeHristos li~no Svojim ustima rekaoda po|u u ogaw ve~ni, “gde }e bitipla~ i {krgut zuba”? Evo i odgovo-ra: re~eno je ogor~enim i nepokaja-nim gre{nicima za koje je Spasiteqna drugom mestu rekao: “da nisam do-{ao i da im nisam rekao, ne bi imaligreha; ovako nemaju izgovora za svojgreh”, i daqe: “sada su pak gledali imrzeli mene i mog Oca” (Jn.15,22-24).

Da bi pokazali pravilnost ovogmog razmi{qawa pogledajmo {ta sepodrazumeva u ovim re~ima “pla~ i{krgut zuba” i “ogaw ve~ni”. Pla~je izraz stradawa i àlosti, ali bi-va i pla~ bespomo}ne zlobe kojem sepredavala ona zla gospo|a u “Plodo-vima prosve}ewa” Lava Tolstoja.Nema sumwe da ba{ takvo zna~eweima {krgut zuba na svim mestimaSvetoga Pisma, kako Novog, tako iStarog Zaveta. Kada je prvomu~enikStefan u svom duhovnom ushi}ewupropovedao Hrista, sa tim i obli~a-vao Wegove ubice, to su “svi koji susedeli u Sinedrionu videli wegovolice kao lice an|ela” (Dap. 16,15), aoni kada ovo ~u{e “razjari{e se vr-lo u srcima svojima, i {krgutahu zu-bima na wega” (Dap. 7,54). U pri~ipozvanima na svadbu carevog sina, negovori se o kazni nego samo o izgna-

wu nepozvanog gosta i krajwu tamu,na{ta je jo{ dodato: “onde }e bitipla~ i {krgut zuba” (Mt. 22,13).Isti izraz upotrebio je Gospod, ka-da je rekao, da }e ne~isti judeji vide-ti na onome svetu obra}ene narodekoji }e da sede sa Avraamom, Isaa-kom i Jakovom, a sebe }e izbacitivan: “gde }e biti pla~ i {krgut zu-ba”. U Starom Zavetu Pravednik jegovorio Bogu, da nevaqali kojima seon obra}ao kao bra}i, da su mu se ru-

gali, gde kaè: “sa licemernimosmehom {krgutahu na mene svojimzubima” (Ps. 34,16). A imamo i ne ta-ko retke primere iz na{eg svako-dnevnog ìvota, recimo kada zlo~i-nac, atakuju}i na svoju `rtvu, budu}ivezan, i tako ose}aju}i svoju nemo}{krgu}e svojim zubima i peni. Da-kle, ovako {krgutawe zuba kao izrazbezpomo}nne zlobe javqa se svoj-stvom nepokajanih gre{nika, kada seoslobode tela i vide Hrista u slaviWegovoj, i sav Nebeski svet kakoslavi Wegovu pobedu, a za wih u istovreme toliko omrznutog.

Ali pitamo se, za{to }e muke tebespomo}ne zlobe biti ve~ne? Evoodmah i odgovaramo: zavr{ile bi seone same po sebi sa osloba|awem bo-gobora~kih du{a od te mr`we. Me-|utim, da li je mogu}e takvo pomire-we du{e sa ne~im {to je woj oduvek

bilo mrsko; i kada je ve} jednom zau-vek ostala sa svojom mr`wom, ~ak iposle toga, kada je ~ula sve Hristoveprizive, i videla Wegov posledwisud i slavu An|ela i Svetih. Ovde nazemqi, na{a ose}awa se mewaju nadobru ili lo{u stranu dobijaju}inove utiske i spoznaje, a kada se sva-ki opit li~nog i svetskog ìvota is-crpi do kraja, i ozloje|enost du{ene razmek{a, da li je tada uop{tepotrebna unutra{wa promena? Na-ravno da nije!

A {ta se govori za ve~ni ogaw?[ta je ili kakav je taj ve~ni pla-men? Odgovori}emo iz kwige proro-ka Isaije sa istim tim wegovim pi-tawem: “ko }e iz nas ostati kod ogwakoji pro`dire, ko }e iz nas opstatipri ve~nom plamenu - Taj, Ko hodi upravdi i govori {to je pravo; Ko mr-zi korist” (Is. 33,14-15) i t.d. Savr-{eno je jasno, da se pod ve~nim pla-menom razume Boìje prisustvo ili~ak sam Gospod Bog. Za jedne On }ebiti izvor naslade, a za druge, samosozercavawe Wegovog Bi}a - izvormuka. Ne{to sli~no moè se pro~i-tati i kod Apostola Pavla (1 Kor.3,12-15).

Zbog ~ega osnovno bogoslovqe na-ziva Ad udaqenim mestom od Boga?Evo odgovora: ovo treba da se razumekao moralno udaqavawe, a ne fi-zi~ko, jer Apokalipsis nama svedo-~i, da ko se otkrije da je neprijateqBoìji, taj }e “biti mu~en u ogwu i usumporu pred svetim An|elima ipred Jagwetom, i dim mu~ewa wego-vog uzdiza}e se u vekove vekova” (Ap.14,10-11).

U samom zakqu~ku da kaèmo dave~ne muke nisu kazna Boìja ilinekakva Wegova osveta, nego, dobro-voqno wihovo raspoloèwe i do-brovoqno wihovo stawe.

Mitropolit

Antonije

29

��

MI[QEWE STRANACA O NAMA

O Srbiji i srpskom narodu

Stoje}i svakoga utornika molitveno i sa dubokim po-{tovawem pred mo{tima srpskih svetiteqa u Sabornoj cr-kvi u Beogradu, gledaju}i na wih, kao kroz ogledalo, gleda-mo i vidimo svu na{u hiqadugodi{wu istoriju i sva onaveli~anstvena i tragi~na zbivawa, kojima je ona, kao ret-ko koja druga nacija, bila ispuwena. Naseqeni na raskr-snici puteva politi~kih interesa Istoka i Zapada; istu-reni na udaru tih stalnih sukoba i susreta, srpski je na-rod, na taj na~in, postao most, koji je morao, po sili geo-grafskog poloàja, a i ukr{tenih politi~kih interesa,vekovima da trpi, a ~esto i sam u~estvuje u tim zbivawima.Ta duga, vi{e golgotska nego li preobraènska i vaskrsnaepopeja, nanela je srpskom narodu prekomerna stradawa,qudska i materijalna. No, recimo to sa ponosom i moral-nim zadovoqstvom, samo je srpski narod, i nijedan drugi usvetu, mogao izdràti i uspravno istrajati i odràti sedo dana{weg dana. Ovo nije prazno samohvalisawe i prete-rivawe u ocenama srpskoga mentaliteta, srpske psihe isrpskoga obraza. Na{a stradawa, do mu~eni{tva, istorijato potvr}uje, i ocena stranih nau~nika, psihologa, karak-terologa, istori~ara i arheologa, pri svakom zagledawu una{u istoriju, a naro~ito u veli~anstvene zadu`bine na-{e, puna je divqewa i najve}ih pohvala. Ovoga puta na{zadatak je u tome da nepristrasno, bez grandomanije i {o-vinizma, registrujemo samo neka od tih iskrenih i punihdivqewa izjava o nama, tj. o nama, sinovima i k}erima ovihsrpskih svetiteqa na{ih, koji mirno i spokojno, kaostvarnost i opipqivost po~ivaju u ovoj srpskoj katedrali.

Srbi su se naselili na Balkansko Poluostrvo polovi-nom ¤£ veka sa Karpata, iz zemqe Bojke, tj. iz zemqe rato-bornih i slobodarskih naroda. Po Pliniju, stranom isto-ri~aru, za Srbe se znalo jo{ u £ veku po Hristu, i da se ceojedan deo solunske oblasti nazvao srpskim. ê{ki filo-log [afarik misli da ime Srbin zna~i narod, qudi, i daje moralo biti jedno od onih imena, kojima su se slovenskaplemena, u najranije doba, me|usobno zvala. Drugim re~i-ma, srpsko ime je u po~etku bilo zajedni~ko ime za sveSlovene, i da su se najpre zvali samo Srbi. Gr~ki istori-~ar Herodot veli, da Sloveni sami tvrde, da vode svoje po-reklo od Srba. Minhenski rukopis to isto potvr|uje. Sta-rodrevni De~anski letopisac, pi{u}i o slovenskoj azbuci,veli: “Va leto 863. napisa{e se slovenska slova, poprosto“Srbska” - svetim ]irilom filozofom Soluncem”. Jo{ sustari vizantijski istori~ari pisali o nama: “Srbi ne tr-pe stranoga vladara. Srbi vole slobodu. Glavna odlika wi-hova je porodi~an ìvot, ~ist kao bistri potoci visokihplanina, a uzvi{en i iskren kao molitve, koje majke upu}u-

ju Bogu za svoju decu. Samopregorevawe i qubav prevelikaprema slobodi i nezavisnosti li~noj i op{tenacionalnoj,razvijeni su do te mere, da ~esto prelaze u neku vrstu fa-natizma. Iako veoma religiozan u svojoj du{i, srpski na-rod, u pogledu ispovedawa religije i vr{ewa crkvenih ob-reda, spada me|u najslobodoumnije u svetu”. (\. Jeleni}:Nova Srbija i Jugoslavija).

“Srbi su prirodni, prosti, pravi~ni kao deca u wiho-vim pravi~nostima i ~estitostima. Srbin je plemenit dopogre{ke, qubazan sa svojim susedima, pa ~ak i sa svojimneprijateqima, tako da ima ne{to zadivquju}e, ~ak doskromnosti, kod tih srpskih vojnika”. (Balkan wus, 1914g.). Nemac Karlo Novak u svome ~lanku: “Psihologija po-vla~ewa”, pisao je: “Malo vojnika tuklo se onako, kako setukao srpski vojnik. On je umirao tamo gde mu je nare|iva-no da se drì” (Kelni{e Cajtung 1918). “Osta}e zagonetkakako su ostaci srpske vojske, koji su se spasli ispred Ma-kenzena, mogli ikada docnije postati opet sposobni zaborbu. Time je dat dokaz, da srpski vojnik spada u najìla-vije ratnike, koje je video svetski poàr”. (Noje frajePrese, 1915 g.). “Vojska male Kraqevine Srbije, predsta-vqala je u po~etku rata ne{to najboqe {to je ikada jednamala i kulturno u mnogome nazadna dràva stvorila na voj-ni~kom poqu. Odli~no organizovana, sjajno i najmodernijenaoruàna, ozbiqno i temeqno obu~ena, sa velikim i sko-ra{wim ratnim iskustvom jednostavna i odu{evqena za

narodnu ideju Velike Srbije; hrabra do po`rtvovawa i pu-na pouzdawa u pobedu, takva je srpska ubojna sila u{la urat. Ona se borila sa besprimerenim po`rtvovawem i sil-nom uporno{}u, pa ~ak i pri propadawu okitila slavomsvoje zastave. Srpski vojnik bio je dostojan protivnik isrpska se vojska u povoqnim prilikama mogla ~esto putapokazati i nadmo}na. Pravi~nost, ~ak i prema ina~e mr-skom neprijatequ, zahteva da se to prizna javno i utvrdi”(Tegli{e Rund{au, 6. decembra 1917 godine).

Engleskiwa Gospo|a Stobart, koja je provela me|u Sr-bima za vreme £ svetskog rata vi{e meseci, ovako govori onama: “Srpski je narod pretrpeo toliko nepravde i s toli-kom veli~inom du{e, koliko je retko koji narod to poka-zao”! Flora Sandes, rez. srpski oficir, tako|e Engleski-wa i u~esnik i borac me}u srpskim vojnicima u £ svetskomratu, ovako veli o srpskom narodu: “U mome ìvotu nisampoznala u svetu iskrenijeg i lep{eg drugarstva od srpsko-ga naroda”. Ledi Pexet, u svome izve{taju Engleskom ko-mitetu za pomo} Srbiji, ovako pi{e o nama 1916. godine:“Moè biti da je rano da procewujemo kakvo }e mesto Sr-bija imati u budu}nosti. Za sada je daleko kraj i svr{etak.Srbija ima prava da povrati sve {to je izgubila. Patwekoje ona preìvquje prevazi{le su svu veli~inu, koju je uratovima izvojevala, heroizam kojim se izdvajala. PoredSrba sam bila {est godina, ali mogu re}i da sam ih tek sadupoznala (1916., maja). Posmatrala sam wihovo samoprego-rewe i otpornost kroz sva isku{ewa koja su ih sna{la,ali nisam naslu}ivala tajanstvenu silu srca srpskog seqa-ka-vojnika; mu~eni{tvo wegovoga tela se}a}e me na du{ukoja uvekt rijumfalno likuje. Ni smrt, ni mu~eni{tvo, nirazo~arewe u saveznike, koji na vreme ne do|o{e prekoSoluna, ne behu u stawu da skrhaju onaj nepokolebivi hero-izam u du{i srpskoga vojnika. U povla~ewu ostalo je stopedeset hiqada mu~enika Srba samo u Albaniji. Kolonaslomqenih heroja kora~ala je iz poraza u poraz, no wenvojnik ne prima poraze, uzdiè se iznad bola, ne àli se,trpeqiv je. Kao borac, kome nema ravna, on veruje i peva,zato po{tujem i divim se srpskom vojniku. Mnoge zemqemogu imati dobre vojnike, ali sumwam da se mogu pohvali-ti borcem, koji bi ratovao zadovoqan jednim hlebom ne-deqno! Saveznici i sami uvi|aju, da je takvom narodu su|e-no, da na Balkanu igra ve}u ulogu, no {to je imao u pro-{losti”. (Ledi Pexet je bila supruga ambasadora Engleskeu Srbiji od 1910. do 1919. godine).

Lord Askvit, predsednik Engleske vlade, u engleskomparlamentu 24. februara 1916. godine veli: “Ho}u da po-mognem Srbiji, da u punoj meri povrati ono {to je izgubi-la i mnogo vi{e no {to je `rtvovala.”

30

��

Gospo|a Elodija Lopon, engleskiwa, 1872. godine u svo-joj kwizi “Moderna istorija Srbije” pi{e, da je ogromanuticaj Srbije, koji ona ima na sve sunarodnike Otomanskeimperije. Jezik, vera, nacionalne tradicije, kao nepobit-ni faktori, ujediwuju srpstvo. Kneèvina Srbija je jedinaisto~na dràva, ~ije finansije cvetaju, i pored rashoda zanarodnu prosvetu i narodnu vojsku. Srbija je jedina drà-va, koja jo{ nema nikakvog tereta ni dràvnog duga. Svakoko se interesuje za re{avawe isto~noga pitawa opravdanoje naklowen Srbiji”.

[kotlan|anka dr Elza Inglis, najve}i srpski dobro-tvor za vreme I svetskog rata, koja je organizovala bolni-cu o svom tro{ku, sa svima ure|ajima, lekarima i sestra-ma, odlaze}i po drugi put u Srbiju, da joj pritekne u pomo}u vremenu kada je besneo pegavi tifus i kolera, od ~ega jeumrlo, pored bezbroj vojnika, i 125 lekara, od ukupno 425,koliko ih je tada Srbija imala, opra{taju}i se sa LediBalfur, kaè: “Idem da se posvetim svojoj srpskoj bra}i”.A wen paroh, opra{taju}i se sa wom u Edinburgu, zavr{a-va re~ima: “Gospod je pozvao svoga slugu; ova retka i neu-morna samari}anka dr Elze Inglis, osta}e besmrtna -ve~i-ta veza izme|u [kotske i Srbije.” Univerzitetski obrazo-vana èna Mis Vilson, studira sa pobo`no{}u i uzbu}e-wem srpsku istoriju i srpske pisce, pa o Srbima pi{e:“Zami{qene za razbojem, udubqene u svoj posao, pevu{e}ikoju svoju staru narodnu pesmu, srpske seqanke u izbeg li-{tvu na Korzici i u Bokowanu, izgledaju mi kao Penelope-bajke iz Homerove Odiseje.”

Nu`no je ovde ista}i da je za vreme £ svetskog rata po-ginulo ili pomrlo u slu`bi negovawa srpskih vojnika ~e-trdeset èna, Engleskiwa i [kotlan|anki.

Englez Edvard Frisan za Srbe kaè: “Srbi nisu osva-ja~i, oni su {ampioni Zapada protiv agresije Istoka.[tite}i interese svoje {titili su interese zapada, bore-}i se protivu Turaka, Vizantije i drugih osvaja~a i napa-da~a na Balkanu. Jer se ni jedno osmanlijsko kopqe nijedotaklo zapadnoga borca, dok se najpre nije duboko zarilou hrabre grudi Srpskoga ratnika.”

^lan Doweg doma, Mar{al, na banketu koji mu je pri-redilo Predsedni{tvo Jugoslovenske vlade u Beogradu1952. godine, rekao je: “Koristim ovu priliku da srpskomnarodu prenesem poruku jednog mog prijateqa, koji je biou~esnik na Solunskom frontu, i vide}i kako se odu{evqe-no i herojski bore srpski vojnici, rekao je: “Od toga mo-menta re~ Srbin, postala je za mene i moje vojnike sino-nim za re~ hrabrost, i kao takva ostala je i do danas.” Ve-lika pobornica srpskoga naroda gospo}a Karington Vajld,osnovala je srpski Reqif fond, kao i Ledi Kaudri. Obil-no su pomagale srpske izbeglice i slale preko Crvenogakrsta pomo} Srbiji. U Londonu, pored nebrojenih predava-wa o Srbiji i Srbima, obrazovale su Komitet Kosovskoga

dana, koji je rasturio osamdeset pet hiqada primeraka spi-sa o Kosovskoj tragediji i trideset hiqada listi}a sa sli-kom cara mu~enika Lazara. A na Vidovdan, obra}aju}i seBogu molitvama u svojim hramovima, izgovarale su slede}ere~i: “Svemo}ni i ve~ni Boè, ~ijom voqom postoje svazemaqska kraqevstva, vodi i za{titi Tvoje sluge: PetraKraqa Srbije, Aleksandra, Princa Regenta i Nikolu,Kraqa Crne Gore. Umudri wihove savetnike; ohrabri imvojske da, vo|eni Tvojom pravednom Desnicom, izvojuju po-bedu nad neprijateqima”.

Pesma gospo}e Klod Askju, posve}ena Kosovskom boju,u zavr{nom stihu, prepevana od Milutina Boji}a, glasi:

“Zdravo ste. Tu je zora, dosta isku{ewa,I dosta mraka. Pesmu propojte Vaskrsewa.Sa vama mi smo. Evo, nek se ma~ krvqu kupa,U sinu Kara|or|a-Kraqevi} Marko stupa.Kad kraqa, oca va{ega, zenice va{e vide,Sagnite glave smerno, to sam Car Lazar ide.I ìve}ete ve~no, da vek stole}u zbori,Za zemqu i za Kraqa kako se Srbin bori.Povrati}ete Zemqu, {to te{ke pla~e rane,Procva}e, na Kosovo kad va{a noga stane.”

Viqem Denton koji je o na{oj zemqi pisao u vi{e ma-hova, i sve~ano se zalagao za re{ewe pitawa hri{}ana podTurcima, u kwizi “Srbi i Srbija”, {tampanoj u Londonu1862. godine, ovako pi{e: “Ko je dobro upoznat s narodomkoji ìvi na ju`noj obali Dunava, mora u wemu videti sveelemente koji sa~iwavaju prirodnu veli~inu. Niko ne mo-

è putovati kroz krajeve u kojima ìve Srbi, a da ne ose}apo{tovawe i divqewe za narod, ~ije vrline nisu uni{ti-li vekovi ropstva, i da ne bude uveren da takav narod ~ekasjajna budu}nost”.

Harold Temperli, profesor moderne istorije na uni-verzitetu u Kembrixu, pohodio je Srbiju sedamnaest puta iuzimao vrlo vidna u~e{}a u mnogim va`nim doga}ajima.

Znao je na{ jezik, narod, du{u na{ega ~oveka. Odnosiose prema nama sa dubokom simpatijom. U svojoj istoriji oSrbiji, {tampanoj u Londonu 1917. godine, kaè: “Ako nasistorija Srbije ~emu u~i, u~i nas da su wene sile duhovnebile ja~e od materijalnih. Ako se ikad ostvari Jugosloven-ska federacija, ostvari}e se, hvala budi Srbiji. Nema rasekoja je pokazala herojskiju ùdwu za slobodom, niti je po-stigla s mawe pomo}i od drugih a sa vi{e sopstvenih `r-tava. Podvizi Srba u ustanku od 1804. godine tako su zna-~ajni da ih jedva precewuje i sama legenda. [aka raje dièse naglo, tu~e tursku vojsku, opseda gradove, i svojom hra-bro{}u izvojuje nezavisnost. Nema primera da je ma kojadruga mala sila na Balkanu uradila ne{to sli~no bez ve}epomo}i velikih sila. Ono {to Gr~ka duguje Kaningu, Rumu-nija Luju Napoleonu, Bugarska ruskom caru Aleksandru, tomalena Srbija i Crna Gora duguju samima sebi. Nema naro-da jednodu{nijeg, ujediwenijeg, nacionalnijeg, kad se jed-nom zagreje za jednu stvar i kad mu se ma{ta zagreje. Timese obja{wava ne samo kako je Srbija izvojevala u pro{lo-sti svojim rukama svoju slobodu, ve} i weni skora{wiuspesi u balkanskom i £ svetskom ratu. Srpski je narod nastranicama svetske istorije dosqedno sebe obeleìo i po-tvrdio u svojoj vekovnoj borbi sa neprijateqima, hrabrosti otpornost kakvu ne pruà istorija nijednoga naroda usvetu”.

Temperli je umro izraziv{i èqu, da mu se pepeo ra-spe po Srbiji.

Jedan engleski dràvnik i poznavalac balkanskih naro-da, rekao je jednom svom prijatequ Srbinu (E. N.): “Vi Srbiimate {to niko drugi nema. Vi imate najsna`nije ideje zaduhovno i nacionalno vaspitawe i odràvawe va{ega naro-da; a to su duh va{ega Svetoga Save i Kosovska tragedija. Todvoje ~uvajte, time hranite va{ narod, i time vaspitavajteva{e nara{taje i nikoga se i ni~ega ne bojte”.

Na Svetosavskoj proslavi u Parizu ruski na~elnikMen~ikov, 1916. godine, rekao je: “Majka Rusija ne}e stavi-ti ma~ u korice dok ne vrati slobodu najmla|em detetu,ali zato i najmilijem detetu slovenske porodice, Srbiji”.

(Nastavi}e se)

Du{an On. Popovi}

protojerej

31

��

SVETI OCI O ISKU[EWU

Sv. Kiril Jerusalimski:“I ne uvedi nas u isku{ewe”, Go-

spode. Da li nas Gospod ovim u~i dase molimo da uop{te ne budemo ku-{ani? Ne, jer re~eno je: “Svaku ra-dost imajte, bra}o moja kada bivateku{ani” (Jak. 1,2). Pasti u isku{e-we moè da zna~i i utopiti se u is-ku{ewu. Jer je isku{ewe sli~no ne-koj reci, preko koje je te{ko pre}i.Zato neki, ne utopiv{i se u reci is-ku{ewa, preplivaju istu kao isku-sni pliva~i, ne predaju}i joj se. Adrugi nisu takvi, ve} ulaze u reku is-ku{ewa i utope se.

Kao, na primer, Juda, koji je upao uisku{ewe srebroqubqa, i nije pre-plivao pu~inu (tog isku{ewa), ve}se udavio i telesno i duhovno. Petarje, pak, upao u isku{ewe odricawa odHrista, ali upav{i u wega nije seudavio u wemu, ve} je hrabro prepli-vao pu~inu i izbavio se od isku{e-wa. Evo kako drugi ~ovek (psalmope-vac David) koji je do{ao do savr{en-stva Svetih blagodari za izbavqeweod isku{ewa: “Ti si vas oku{ao Bo-è, pretopio si nas, kao srebro {tose pretapa. Uveo si nas u mreù, met-nuo si breme na le|a na{a. Dao sinas u jaram ~oveku, u|osmo u ogaw i uvodu; ali si nas izveo u odmor” (Ps.66,10-12). Vidi{ li sa kakvom smelo-{}u govore oni koji su pobedili is-ku{ewa i koji nisu posustali. Re~e-no je: “Izveo si nas u odmor”. U}i udu{evni mir (odmor) zna~i izbavi-ti se od isku{ewa.

Sv. Grigorije Niski:“Ne uvedi nas u isku{ewe”. Koli-

ka je, bra}o, sila u tim re~ima? Go-spod razli~ito i sa vi{e imena ime-nuje lukavoga (neprijateqa na{eg),kao {to su: \avo (Mt. 13,39), Velze-vul (Mt. 10,25), Mamon (Mt. 6,24),knez sveta (Jn. 14,30), ~ovekoubica(Jn. 8,44), lukavi, otac laì (Jn.8,44), i drugim sli~nim imenima.Mo`da je jedno od najjasnijih wego-vih imena isku{ewe. Ovu na{u pret-postavku potvr|uje samo ustrojstvoMolitve Gospodwe, jer Gospod poslere~i: “ne uvedi nas u isku{ewe”, do-

daje moqewe za izbavqewe od luka-voga, ~ime ozna~ava jednu istu stvar.Onaj ko ne ulazi u isku{ewe (na-past), taj je samim tim van vlasti lu-kavoga; a ko je u isku{ewu (napasti),taj je u vlasti lukavoga; sledi, dakle,da su isku{ewe (napast) i lukavijedno isto. êmu nas u~i ovo moqeweMolitve Gospodwe? U~i nas da bude-mo slobodni od onoga {to vidimo daje ovaj svet, a o kome je re~eno: “Svetsav u zlu leì” (1 Jn. 5,19). Ko ho}eda bude izvan doma{aja lukavoga, ko-ji nas podsti~e na isku{ewa, taj mo-ra u potpunosti da se iskqu~i iz sve-tovnog ìvota. Jer, isku{ewe se nemoè dota}i du{e ako neprijateq(lukavi), postaviv{i na zlobnu udi-cu svoju svetovne prelesti kao ma-mac, ne stavi te prelesti pred na{eo~i da bi u nama pobudio èqu za is-ku{ewem. Ova misao }e nam bitimnogo jasnija ako je potkrepimo pri-merima.

More ~esto biva stra{no kada seuzburka, ali ne za one koji ìve da-leko od wega. Ogaw je poguban, alisamo za materiju koja gori. Rat jeuàsan, ali samo za one koji stupe urat. Ko èli da izbegne nevoqe ra-ta, taj se moli da ne do|e do potrebeda i on ratuje. Ko se boji vatre, molise da ne bude u woj. Ko se pla{i mora,taj se moli da mu ne ustreba da plovimorima. Tako i onaj ko se boji zarazelukavoga neka se moli da ne bude nameti lukavome (tj. da ne postane robsvetovne sujete i strasti). Po{to“svet leì u zlu” u svetovnim deli-ma su skriveni povodi za isku{ewa;dakle, onaj koji se moli da ne padne uisku{ewe, ne treba ni{ta drugo damoli do da ne bude zaveden svjetov-nim prelestima. Jer ko to izbegne,taj }e izbe}i vra`ji mamac; wegovuprikrivenu udicu ne}e zagristi, ne-}e je progutati i tako ne}e pasti uvlast lukavoga.

Sv. Jovan Zlatoust:“I ne uvedi nas u isku{ewe”. Ov-

de Spasiteq o~igledno ukazuje nana{u ni{tavnost i osu|uje gordost,i u~i nas da ne odustajemo od podviga

i da svojevoqno nikuda ne ùrimo:jer }e time za nas i pobeda biti bli-stavija i za |avola poraz teì. Ali,ako smo ve} uvu~eni u borbu, du`nismo da se drìmo smelo; a ako za bor-bu nema povoda, du`ni smo da budemospokojni i da o~ekujemo vreme pod-viga da bismo pokazali odsustvo sla-voqubivosti u sebi i svoju hrabrost.

Isti ovaj Svetiteq:“Ne uvedi nas u isku{ewe”. Ne~a-

stivi nam pri~iwava mnoge nevoqe,kao i qudi, ili o~iglednim nano{e-wem zla ili zlomislijem. Ponekad itelo pogubno deluje na du{u; a pone-kad, zbog razli~itih bolesti, nano-si nam nevoqu i stradawa. Po{torazne i mnogobrojne nevoqe nasr}una nas sa svih strana mi treba da seda molimo Bogu da nam da izbavqeweod wih. Jer kad Bog zapovedi presta-je svaka muka, bura se sti{ava i po-sti|eni lukavi se udaquje; kao {toje, nekada, ostaviv{i qude, on pre-{ao u sviwe, ne osmeliv{i se, ~ak,ni to da uradi bez naredbe (Mt. 8,31).Ako nema vlasti, ~ak, ni nad sviwa-ma, kako onda moè ovladati qudimakoje Bog ~uva?

Sv. Kasijan:Ovde se postavqa zna~ajno pitawe!

Ako se molimo, da ne padnemo u isku-{ewe, kako onda moèmo dokazati do-brodeteq svoje postojanosti i od-lu~nosti koja se traì u Sv. Pismu?“Blaèn je ~ovek koji pretrpi isku-{ewe” (Jak. 1,12). Dakle, re~i Moli-tve: “ne uvedi nas u isku{ewe”, zna~e:ne dopusti nam da budemo pobe|eni uisku{ewu. Jov je ku{an, ali ne uvedenu isku{ewe, jer: “ne re~e bezumqa zaBoga” (Jov 1,22), i ne uprqa usta bogo-huqewem, {to je od wega zahtevao ku-{a~. Isku{avani su bili Avraam iJosif, ali ni jedan od wih nije biouveden u isku{ewe, jer nijedan ne is-puni zahtjeve ku{a~a (|avola).

Sv. Maksim Ispovjednik:... Vezuju}i ovo moqewe sa pret-

hodnim, u~imo da onaj ko iz du{e neoprosti du`nicima i ~ije srce nije

32

��

~isto pred Bogom od svakog nezado-voqstva prema bratu svome i koje nesija svetlo{}u pomirewa sa bli-`wima, taj se li{ava Boìje blago-dati i predaje se isku{ewima luka-voga, a da bi o~istio svoje grehe mo-ra nau~iti da bude blagonaklon pre-ma drugima. Isku{ewe je zakon gre-ha koji je bio pripremqen (od luka-vog) prvom ~ovjeku, a lukavi je |avokoji je uveo prvog ~ovjeka u grehopad,tako {to ga je sablaznio i uvukao ugreh, ku{aju}i ga onim {to mu je Bogzabranio, i ~ovjek je tako naru{ioBoìju zapovest. Plod svega toga jebio gubqewe besmrtnosti. Isku{e-wem se naziva i uvla~ewe du{ine vo-qe u strasti telesne; a lukavim senaziva stvarni uzrok koji pobu|ujetu qudsku te`wu k strastima tele-snim. Od toga, pak, pravedni Sudijane izbavqa nikoga osim onoga kojiopra{ta du`nicima svojim, a ko neopra{ta zaludu se moli za opro{tajgrehova svojih. Bog ostavqa takvoganemilosrdnog i nepomirqivog ~ove-ka i on biva pobe|en od lukavoga...

ôvek treba da zna potrebe svojeprirode tj. da postoji zakon prirodequdske na jednoj i tirjanstvo stra-sti na drugoj strani. Tirjanstvostrasti dovodi do samovoqnog uda-qavawa od qudske prirode. Ovaj pr-vi (zakon prirode) zadovoqava pri-rodne qudske potrebe, a drugi (za-kon tirjanstva strasti) izopa~ujequdsku prirodu, koja je prvobitnostvorena kao ~ista i neporo~na. Za-kon prirode qudske je takav da dej-stvom uma qudskog ~uva na{e bi}e...i kada uznosimo Molitvu Gospodwu,ona biva usli{ena i Bog nam umestojedne daruje dve blagodati: opro{tajgrehova pro{lih i izbavqewe odgrehova budu}ih, ne dopu{taju}i namda padnemo u isku{ewe, niti lukavo-me da nas porobi, jer opra{tamo du-gove bli`wima na{im.

Dakle ako èlimo da se izbavimood lukavoga i da ne padnemo u isku{e-we, uzdajmo se u Boga i opra{tajmodugove du`nicima na{im jer: “Akoli ne oprostite qudima sagre{ewawihova, ni Otac va{ ne}e oprostitivama sagre{ewa va{ih” (Mt. 6,15);(~inimo tako) da bi nam ne samo biliopro{teni grehovi na{i, ve} i da bi-

smo pobedili zakon greha, ne padaju-}i u isku{ewe i pobe|uju}i rodite-qa greha lukavoga, mole}i se za izba-vqewe pod rukovodstvom Hrista Go-spoda, Koji je pobedio svet, i Kojinas je naoruào zapovestima Svojim,nau~iv{i nas da odbacimo strasti ida nezasito stremimo Wemu kao Hqe-bu @ivota, Premudrosti i Pravdekroz ispuwavawe voqe Oca Nebesko-ga Koji nas je u~inio sasluìteqima

an|elskim, koji su nam objavili ne-besko ustrojstvo ìvota, blagougod-no Bogu. I zato (zbog sli~nosti An-|elima) mi ushodimo k Bogu, k Ocusvjetova Koji nas je u~inio da budemozajedni~ari Boànskog prirode krozpri~e{}e blagoda}u Duha Svetoga,~ime postajemo ~eda Boìja i sinoviBoìji, i obla~imo se u Samog Stvo-riteqa te blagodati, Sina O~evog...iz Kojega, kroz Kojega i u Kojem ima-mo i ima}emo ìvot ve~ni.

Neka molitva na{a bude usmerenana ovo tajanstveno oboèwe da bi-smo objavili kakvim nas je u~iniloovaplo}ewe Jednorodnog Sina, i gdenas je uznela mo}na Desnica ôveko-qup~eva, nas koji smo niì od najni-èg, nas koji smo pritisnuti tere-tom grehova na{ih. Uzqubimo jo{vi{e Onoga Koji nam je tako premu-dro pripremio spasewe, pokazav{idelom, da je na{a molitva usli{ena,

pokazav{i nam da uistinu imamo Bo-ga za Oca, a ne lukavoga, koji posred-stvom strasti uvek poku{ava da tir-janski vlada nama i koji nas umesto uìvot vodi u smrt. Jer svaki od ovadva vlastodr{ca (i Bog i neprija-teq Wegov |avo) onima koji im sepredaju daju svaki svoje: Bog im dajeìvot vje~ni, a |avo daje smrt onimakoji mu predaju pod dejstvom isku{e-wa.

Prema Svetom Pismu postoje dvevrste isku{ewa: jedna isku{ewa,koja uslovqava ono {to nam je pri-jatno i druga, koja prouzrokuju ne-prijatnosti i bolest. Prva su voq-na, a druga prinudna. Iz wih (i jed-nih i drugih) ra|a se greh i nama jezapove|eno da se molimo po zapove-sti Gospodwoj koja nas u~i da govo-rimo: “i ne uvedi nas u isku{ewe”, isavjetuje nam: “Bdite i molite se dane padnete u napast” (Mt. 26,41)... Zaone koji su ~vrsto prigvo`deniklincima greha spasonosne su re~ivelikoga Ap. Jakova koji poziva:“Svaku radost imajte, bra}o moja,kada padnete u razli~ita isku{ewa,znaju}i da ku{awe va{e vjere graditrpqewe; a trpqewe neka usavr{ujedelo, da budete savr{eni” (Jak.1,2.3). I jednu i drugu vrstu isku{e-wa lukavi zlomisleno osmatra, i uprvim (voqnim) isku{ewima lovi~ovjeka preko privla~nosti i uzbu-|ivawa telesnim slastima, sabla-`wavaju}i du{u da odustane od bogo-qubive nastrojenosti; a druga (pri-nudna) isku{ewa koristi, izazivaju-}i pomisli pobune i hule na Tvorcau du{i ~ovjeka pritisnutog nevo-qom i bedom.

Poznaju}i lukavstvo ne~astivoga,mi treba da se molimo (kada se radi ovoqnom isku{ewu) da ne otpadnemood bogoqubive nastrojenosti; a kadaBog dopusti da padnemo u nevoqnoisku{ewe treba da trpimo hrabro ida (budu}i u nevoqi) prizivamo Sa-zdateqa. Neka se niko od nas ne sa-blazni prelesnim slastima lukavo-ga; neka se u budu}em ìvotu izbavi-mo ve~nih muka i da budemo pri~e-snici neizrecivih dobara, koja sadasamo delimice vidimo u Hristu Go-spodu na{em, Koji se slavi sa Ocem iPresvetim Duhom.

33

��

SVETI NIKOLAJ SRPSKI

*�� (�� 2�� ?� �� E�� "�� '�� :�� #�� 7= �� (�� %�� %�� #�� *�� @��

�� (�� #�� %� :"� �� 0�� R�� . #�� #�� )�� 6�� 9 #�� % ��&� �� !�� <B ��#� 7==O S�� S �� D � �� 7==7 � S�� S :��$ �� $ #�� *�� 7I7D � 0�� #�� ;��

. �� $ � �� *�� 0��#�� #�� $�� N��&�� : � �� "� �� #�� %�� %�� 3�� (�� #�� "� 7OO �� #�� &�� )�� $�� #� �� '�� 0�� )�� $�� $�� #�#� 0� 0�� #�� #��"� ) �� #�� #�� , -*�� )�� $�#�� 1 '�� $�� (�� "� � �� !�� )�� %� � �� #�� >�&��#�" � �%�� &� � ��#�� -�� "�� #�� #�� %1

)�� T�� #�� $�� @��

#��"�� ' �� T�� #�� !�� $�%�� #�� )�� $ �� F� �� #�� !�� %

)�� &� � �� $� �� #�� DO�� %�� > �� $� �� #�� :�� &� �� ,

- 3 � ��&� � �� D8 �� #�� #� #�� #��%� �� %�� #� �� .�� #� �� #�� 0� �� #�� %� � �� 2�� #� #�� #�� : #� �� #�� "�� : �

�� $ �� #�" � �� 0�� %� � ��"�� >�� #� �� #�� 0�� #�" �� ;�� 1

0�� 7I � �� #�� *�� $�� #%�� !�� 7=== � � -�� 1 �#�� (�� &� �� "�� #� �� "�� #�� % � �� & -� ��#�� #� �� 1 � �� -��1 � �� )�� 7=== � M�� T�� (�� )�� %�#�%� �� %�>�$�� )��

34

��

“...Hristo~e`wivom du{omwegovom mi smo zaqubqeni u Hri-sta, i dok se robovi vremena i pro-stora koqu o tro{na bogatstva ze-mqe, na{ neustra{ivi borac zaVe~nost stoji na mrtvoj straìna{e du{e, kle~i, metani{e, jecai moli se za vsjah i vsja. Gospode~ovekoqubivi, omolitvi me mo-litveno{}u Preosve}enog ocaNikolaja.”

(Iz predgovora oca Justina

Popovi}a, “Molitve na jezeru”)

�� )�� #� � �� (%�� % � �� -� �� 1 >�� )�� *�� "�� *�� # �� % >�$�� )�� #�%�&� � � #� #�� #� �� -�� 1 -�� 1� �� %� -� �� 1 �� )�� 7=I< � � �� %�� . �� "�� 4�� #�� "�� )�� % �� (�� (�� 2#�� $�� #� ��#�� %�� #�� #�� *�� #��%� � �� 7=I=SII � .�� /�� %�� "�� *�� /�� #�� ?� *��/�� %�� )�� (�� #�� 0�� &� �� -�� !��1 ��/�� *�� #��,-F�� !� �� "�� &�� #�� 3�� &� )�� (�� 0�� F�� !�� /�� &� � �� ,

� :�� #�%� �� Q� )�� Q � ��

� �� &��

� ;� �� Q � �� #�� /�� Q1

*��/�� '�� (�� )�� -��#% �1 �� , -L�� #�� #� �� #��1

)�� #�� "#� �� $�� M�� E�� )�� '�� >�� *�� !�� $��$ *��# � �� #�� "� ��

�� 4�� %�� ) �� $�� #�� "�� > ��#�� #�� #�� $�� )�� ?��

1%�� 3�� $��(

35

��

Beli galebovi lete nad mojim plavim jezerom, kao beli angeli nadplavim nebom. Niti bi galebovi bili beli ni jezeri plavo, da velikosunce nije otvorilo svoje oko nad wima.

Majko moja nebesna, otvori Tvoje oko u du{i mojoj, da vidim {ta je{ta. Da vidim, ko obitava u du{i mojoj, i kakvi plodovi rastu u woj.

Bez tvoga oka ja tumaram beznade`no po du{i svojoj kao putnik po po-no}i, po pono}noj bezrazli~nosti. I pada, i diè se pono}ni putnik, iono {to sreta na putu naziva doga|ajima.

Ti si jedini doga|aj ìvota moga, svetilo du{e moje. Kada dete jurimajci svojoj u naru~ja, za wega ne postoje doga|aji. Kada nevesta tr~i svo-me èniku u sretawe, ona ne vidi cve}e u livadi, niti ~uje brujawe olu-je, niti ose}a miris kiparisa ni voqu zverova, - ona vidi samo lice è-nika; ~uje samo muziku sa usana wegovih; miri{e samo du{u wegovu. Ka-da qubav qubavi hodi u susret, ni{ta joj se ne doga|a. Vreme i prostorizmi~u se s lica qubavi.

Besciqni putnici i Bezqubavni imaju doga|aje, i imaju istoriju. Qu-bav nema istorije, niti istorija qubavi.

Kada se neko kotrqa niz goru ili puè uz goru ne znaju}i kuda ide, do-ga|aji mu se name}u kao ciq wegovog puta. Zaista, doga|aji su ciq bes-ciqnome i istorija besputnome.

Zato se besciqni i bezputni zaustavqaju kod doga|aja, i prepiru s do-ga|ajima. A ja se mol~aqivo ùrim k Tebi, i uz goru, i niz goru, i prezre-ni doga|aji srdito se uklawaju ispred mojih stopa.

Kad bih ja bio kamen i kotrqao se niz goru, ja ne bih mislio o kamewu,o koje se lupam no o ponoru na dnu strmeni.

Kad bih ja bio potok planinski, ne bih mislio o svom neravnom putuno o jezeru, koje me ~eka.

Stra{an je u istini ponor onih, koji su zaqubqeni u doga|aje, {to ihvuku naniè.

Majko nebesna, qubavi moja jedina, oslobodi me robovawa doga|ajima,i u~ini me svojim robom.

Najbeqi Dane, svani u du{i mojoj, da vidim ciq zamr{enog puta svoga.Sunce nad suncima, jedini doga|aj u vasioni, {to privla~i srce moje,

obasjaj unutra{wost moju, da vidim, ko se usudio obitavati u woj osimTebe. Da iskorenim iz we sve plodove, {to slade s poqa, a srce im miri-{e gnilinom.

(Odlomak iz kwige “Molitve na jezeru”)

ISUS HRISTOSSPASITEQ NA[

Isus Hristos Spasiteq na{,

Wemu mora{ srce da da{.

Wega mora{ mnogo da voli{,

i svaki dan da Mu se moli{.

On je stvorio svet,

a u meni je kao najlep{i cvet.

Na krstu On je razapet bio,

a meni je to te{ko bilo.

Vaskrsao je tre}i dan,

a meni je to bilo ko san.

Isus Hristos Spasiteq na{,

Wemu mora{ srce da da{.

Darko Topalovi}

VASKRS

Hristos Vaskrs, bra}o mila

Taj pozdrav i nas sje}a

Sje}a nas mnogo puta

Svakog goda s proqe}a.

Hristos Vaskrs bra}o draga

To sam mnogo puta ~uo

Al Hristos je vjerujte mi

Samo jednom Vaskrsnuo.

Vaskrsnuo kad Mu patwe

Provr{i{e punu mjeru

Al nisu mu poquqale

Silnu qubav, nadu, vjeru.

Hristos nam je Vaskrsnuo

Jer je inak Bo`ji pravi

Pa se ote isku{ewu

Koje htjede da ga davi.

Jer sa pravca nije skreto

Jer je svoj zemaqski poziv znao

Vaskrsnuo jer se nikad

Nije sobom uzdizao.

Hristos Vaskrs! - svakom onom

Ko u patwi jo{te stewe

Hristos Vaskrs srpskom rodu

Nek zasluì Vaskrsewe.

V. [u}ur

Vi{egrad

RADOST BO@I]A

Zima se polako u{etala u na{ekrajeve. Svi se radujemo swe`nimpahuqicama i radostima praznikakoji dolazi. On predstavqa poro-di~na okupqawa, sre}u i druèwe sanajbliìma.

Naj radosniji praznik Hristovogro|ewa proslavqa svaka hri{}an-ska porodica. Hristos je svjetlostdu{a. Ro|ewe Isusa Hrista je sve~a-ni trenutak u svjetskoj istoriji.Svjetlost vitlejemske pe}ine, ra-dost Bogomajke i pjesma an|ela oza-rili su cijelu zemqu. I od tog prvogBoì}a do danas u sre}nim i te{kimmomentima svoje istorije ~ovje~an-stvo je uvjek jednako sve~ano i rado-sno proslavqalo ovaj blagdan.

Kod nas se Boì} proslavqa u du-hu porodice i porodi~nog okupqa-wa. Odlazi se u crkvu na Boì}na

36

��

bogosluèwa, da se pomoli Bogu zaradost i blagostawe. Poslije bogo-sluèwa svi vjernici se vra}aju svo-jim domovima i nastavqaju da provo-de boì}ne obi~aje. Dolazak pola-znika i lomqewe ~esnice nezabo-ravni su u svakom domu, kao i sve~anatrpeza. Na svakom koraku se ~uje ve-seli pozdrav na{eg najdraèg pra-znika rije~ima: “Mir Boìji, Hri-stos se rodi - Vaistinu se rodi!” Una{oj crkvi, u na{im domovima,{kolama, i na ulicama odjekuju Bo-ì}ne pjesme.

Pravoslavnu vjeru treba ~uvati usvom srcu i ìjeti wome.

Neka je svaki Boì} opomena da jevjera iznad svega svjetlost koja zra-~i.

Slava Bogu na nebesima, a mir Bo-ìji na zemqi i radost me|u qudima.

Dragana [obi}

o. {. Sokolac

BO@I]

Nakon {to stigne

Praznik Otaca,

Dolazi i taj

Radosni dan.

Ku}a je puna,

îsta i nova

Kad u wu

Do|e Polaznik.

U|e u ku}u

Molitvu ~ita

I onda polako

Zapali svije}u.

Trpeza puna,

Lijepa, {arena,

U ku}i osje}am

Prisutnu sre}u.

Ta nam je sre}a

Na{e spasewe

Mi slavimo danas

Hristovo ro|ewe.

Mi slavimo danas

Ro|ewe Hrista,

Istina u srcu

Bi}e vje~no ista.

Milica Papi}

o.{. Sokolac

BO@I]

Svake mi godine

Svane jutro ~isto

na taj dan je ro|en

Sin Boìji Hristos.

Mladi Badwaci

Sve domove krase

Raduju se djeca

@ito posipa se.

Svuda je veselo

êsnica se sprema,

Od Boì}a meni

Boqeg dana nema.

U ku}ama pjesma,

Divno {u{ti slama

Sin Boìji Hristos

Uvjek je sa nama.

Bogdan ]iv{a

o.{. Sokolac

37

��

ZVIJEZDA

Svjetlosnim godinama odavde

Postoji zvijezda koja sja

Nikad je nisam vidio

Samo u iskre sam gledao ja.

Toliko je zvijezda daleko

Da ja posumwah u wen sjaj

Iako sam u dubini osje}ao

Svjetlosti wene ~ist trag.

I svi ti svjetovi odavde

Izgledali su ko tuzi kraj

A svi putevi do we

Budili su u meni strah.

I sada zebem jadan, sam

Ja mrzim bez zvijezde dan

Sjedim pognute glave

Izgubqen i beznadan.

Prestajem da mislim o woj

Jer stvarnost ru{i mi san

Krade mi pri~u o zvijezdi

A ona je sve {to imam.

Ali nedam, nedam se lako

Jer ne smijem wu da dam

A ona me budi i zove

Ka woj da krenem sad.

\or|e, Vi{egrad

BILA JEDNOMJEDNA GORA

Bila jednom, jedna Gora

usred kr{a, loma, stijewa,

na Balkanu, vi{e mora

puna ~ojstva i po{tewa.

Bila Gora, mo`da mala

al je po svom ona htijewu,

primer ~ojstva, put morala

po obrazu i po{tewu.

Bila jednom, Gora jedna

pra|edovi {to je gorde,

danas gladna, Boga èdna

zbog prisustva vra`je horde.

Bila jednom, jedna Gora

nekad bila, i sad tu je,

sa Lov}ena, iznad Mora

nebu vapi, a Bog ~uje.

Doìvje}e ova Gora

Oltar sveti, grumen stewa.

I kapela iznad mora,

Uru svoga vaskrsewa.

o. Borivoje Kosori}

[TA RE]I

[ta re}i onda kada potamni svetlost,

kada posledwa iskra ìvota iz izgubqenog svemira

sleti na dlan Demiurga

gube}i pritom svoju su{tinu?

[ta re}i p~eli kad prole}nu radost rascvetale ba{te,

rasko{na prostranstva i miris jutra,

silan vetar i oluja Sudweg dana oduzme od sutra?

Re}i }e{ tiho, blago }e{ re}i,

ali dubina mora, biser okeana,

postavqa granicu, ne moè{ je pre}i.

[ta re}i majci kad joj suza ~ista

I lik zdravog sina u o~ima blista?

Bledi sjaj, ìvot se gasi,

moli za raj, du{u da spasi.

Stane priroda, mudrost i znawe,

curi ìvot na pe{~anom satu.

Paradoks u ìvotnoj bajci.

Golub prhnu prekide ti{inu,

na krilima sjajnim, ra{irenim svojim

nosi sina Bogu na istinu

al {ta re}i majci?

38

��

Re}i }e{ tiho, kroz suze }e{ re}i,

ali smrt postoji i u svojoj vlasti


[ta re}i robu u krvi i znoju,

brodolomniku za gorku sudbinu svoju?

Rawenom da je kratak vek,

bolesnom da ne pomaè lek,

u tamnici su`wu sve patwe {to slede,

{ta re}i sine kad re~i ne vrede?

A re}i }e{ tiho, u strahu }e{ re}i,

ali sila krsta neminovno stawe,


O gordosti zablude, razume neznawa!

postoji neko i od tebe ve}i.

U Bogu je mudrost, u Bogu je qubav,

On ukida granicu da je moè{ pre}i.

0��%�� 6� �� ,#� ��

BOG

Bog je sila koja stvara

@ivot zemqe, ime neba,

Bog je izvor svakog dara

Do nasu{ne kore hleba.

Bog je qubav, {to kroz Sina

Na Golgoti smrt razru{i,

Bog proboden sav od klina

Adsko carstvo `rtvom sru{i.

Bog je ime {to spasava

I blaènstvo {to nam pruà,

Bog je ve~nost, Bog je java

Tvorac rajskog vrta ruà.

Bog je ime vasione

I praizvor blagodati,

Kroz vekove i eone

Bog za qude ve~no pati.

Bog spasewe èli svima

ôve~anstvu, celom rodu,

Pokajawe uvek prima

Pruàju} nam ìvu vodu.

Bog kroz Sina pruì sve to

Kroz golgotsku smrt i `rtvu,

Bog pobedi adsko kleto

I prirodu qudsku, mrtvu.

Bog je sila i spasewe

Bog je izvor ìve vode,

Kroz Hristovo vaskrsewe

Svi putevi Bogu vode.

o. Borivoje Kosori}

Tivat

39

��

SLAVNA NEDJEQA

Za slavnu nedjequ u manastir Do-brun slije se veliki narod. Poèqe-li se ro|aci i prijateqi da se tu umanastirskoj porti, kao nekad is-pri~aju i podjele qepotu vjere pra-voslavne, Bogu se pomoli, da se rodsloì i zavoli, i da rode wive i li-vade, da Bog ~uva starije i mlade, danam blago i mal se umnoè, o pomozi,o pomozi Boè.

Nakon slu`be i litije oko hrama,same rije~i molitve za rodnu godinu,prisutne su ganule, tako da se namnogim o~ima stada dobrunskog vi-dje{e i suze. Te{ko je vreme, kao imnogo puta svi su nas napustili samoje Bog sa nama.

Nakon obreda krenu nazdravqa-we. ûju se zdravice pomozi Boè ipoveseli...

Poneka i {ala. -Stani de, nemojda preska~e{, daj tu fla{u ovamo.Ba{ divan prizor kao da smo se vra-tili vijek unazad kad se znao red iobi~aj. Izmje{ali se svi i gospoda isiroti napa}eni narod i sve{teni-ci i monasi pa prava qepota kao dasmo svi ~eqad jedne ku}e.

I taman kad bi vreme da se razila-zimo, pojavi se divna slika. Fol-klorci, na{a omladina, na{a dika,na{a djeca u narodnim no{wama, a sawima brat Dragan, i Sokoli, ko bidrugi. Vidi, tu je i ~uveni Leka saStoca: E qudi vidite qepote pa ovosamo Bo`ji qudi imaju. E pomoziHriste Boè spasi Srbqe i Srbiju,i Bosnu nam milu. Ma nema boqihqudi od Srba.

- E vidi onu |evoj~icu kako igra, -nastavqa Leka - e... Bog je blagoslo-vio. Blago ocu i majci. Ne zna se dalje qep{a ili qep{e igra. Ma slu{ajti mene, blago nama Srbqima kadimamo vaku omladinu. Narod polije-gao i posjedao po manastirskoj por-ti, kolo se vije. Omladina u masi na-roda poskakuje, a i stare minula è-

qa. Zavr{i se i progam, pa jednokolce za sve i stare i mlade. Razvu-kao Aco violinu pa i mladi i starisvi u kolu, ba{ kao u staro vrjeme.Prokomentarisa Leka: E vidi kakosmo svi slo`ni kao da nas je jednamajka rodila. Ma slu{aj, odoh i ja ukolo. Igra Leka, igra deda od sedam-deset i dvije godine kao momak i sviprihvati{e Lekino kolo. A kad ko-lo minu svi posjeda{e po livadiporte i svi su bili ozareni i nasme-

jani.. Ja odvedoh dje~icu da ih poslu-ìm soki}ima. Pri|e mi jedna dje-voj~ica sa molbom da se javi ku}i, jer}e se tu u manastiru zadràti duè.Ja je upitah: kako se zove{? Re~e mi:Marija Trivi}.

- Odakle si? Odgovori: iz Saraje-va. Kako ti se zove tata? Milan. Mi-lan Trivi} moj najbolji drug iz{kolskih dana. Ja se nasmijah. Re-koh: sad }u ja da se ~ujem sa tvojim ta-tom, i da mu kaèm kakvu divnu k}er-kicu ima. Ona se nasmija. Htjede mine{ta re}i, ali je ja prekinuh: Maima da te ~asti debelo kad ~uje dasam te pohvalio. Dobih vezu. Tele-fon zvoni. Marija me trgnu: Ali o~eJovo, o~e Jovo. Moj tata je poginuo u

ratu devedeset i tre}e. Zastadoh,ostah bez rije~i. Dadoh joj slu~ali-cu, da se ona javi, i iza|oh van kona-ka. Nakon par momenata pojavi seMarija nose}i slu{alicu: O~e, hva-la vam, javila sam se mami. Pogledahje. Bija{e sva sre}na i nasmejana{to je tu gdje jeste. Ona me upita: Ka-ko zna{ mog pokojnog tatu? Poku{ahda ona ne primjeti ovaj moj {ok, uz-vratih {alom: Pa vidi{ bona da siisti on. Nego jesi li se ti kad vidje-

la u ogledalu. Ona me uhvati za rukuuze blagoslov i progovori: To mi jenajdraì poklon. Kad mi vi kaèteda sam ista moj tata. Bi mi te{ko,opet morah bjeàti od emocija, po-ku{ah da se izvadim, da to ona neprimjeti. Rekoh joj: Ej Marija, zna{{ta? Recite, {ta? - odgovori ona. Epa ni{ta, ha, ha, ha, - dodadoh ja uzmontirani smijeh. I rekoh: Sad smojedan - jedan. Marija se od srca na-smija i progovori: Pa o~e Jovo, dav-no je bilo pet nula za mene....

Na Slavnu nedjequ u manastiruDobrunu

pribiqeìo sin|el

Jovan Gardovi}

40

��

NEZABORAVNA MOLITVA - 08. 10. 1944.

3�� >�"� �� $ ' �� :�U#� � �� F�� . �� #�� )� �� #�� #�� &�

�� :�#�% � �� )�� >�� ' �� !�� *�� "�� $ ��#�� % *�#�� %� �� )�� #��

0�� 0�%�� *��, �� .�� J�� %�� 2�� -��#��1� �� 0� �� '�&� �� $ �� *�� 0�� #�� *�� #� )� ��&�� :�� #� ��

�� $ �� '�� #�� #��#�� #�� )� �� @�� "�� -5��1�� #��# �� *�� #�� ' �� "�% � �� K .�� $�� K �� #�� #� ��

�� %� � ��K .��&� �� %�� :�� #�� #�� #�� #�� #��

� � �� $�� #�� "�� *�� %�#� � #��%��&� �� ' �� $�� ' ��K

:� !�$ �� /�� " � �#��%�� E�� )� �� *�� *�� "� � � �� *�� #�" � � �� *�� #�� *�� > �� $ �� &�� '�� #� � �%�� ' �� ' �� $�� $� ��% � ��% *�� %�� > �� E�� *�� !�� "�� #�� %� �� %� �� %��

) �� )� � �� )��

-0�� Q1)�� $ �� ' ��

��

�� #�� 0�� $�� ,

-�� Q12��

� �� #� � � �� 0� � � �� $ �� !� ��, �� $ �"� ��

-�� 1*�� "� � �#� � ��

�� : �� #��# �#��

-�� 1 � � � � �� %� ��

�� #�� 2 � � �� #�� #��

-�� 1 � F�"�� $�� 0��

"�� 5�� #�� #�� ' �� #�� " �

-�� 1� ��&� ��$ �� $ ��

�� ' �� %�� )� �� *�� %�#�%�� % 4��

>�� )� �� "�� # � �� %� � � *�� )�� "�� !��

� � �� #�� #� �� #�% �� &� ��%� � �� #�&� � � � ��#%��

�� 6�� 6��

41

��

HO]E LI O@IVETI KOSTI QUDSKE?

Ne be{e kraja jadu i tuzi starihJudejaca kada je razoren bio Jerusa-lim i kada oni sami bejahu odvedeniu Vavilonsko ropstvo. “Gdje su milo-sti Tvoje iz starine, kojima si se Da-vidu zakleo?” (Ps. 89,3) - vapili suoni. “Ali sada si nas podvrgao i po-sramio... neprijateqi nas na{i ha-raju i po narodima rasijao si nas”(Ps. 44,9-14).

Ali kada je izgledalo da nema na-de u spasewe, prorok Jezekiq koji jetako|e bio u zarobqeni{tvu imao jedivnu viziju. “Ruka Gospodwa do|enada me”, kazuje on o tome. Nevidqi-va Desnica Gospodwa postavi gausred poqa punog kostiju qudskih. Ipita{e ga Gospod: “Sine ~ovje~ji,ho}e li oìvjeti ove kosti?” “Go-spode, Gospode Ti zna{”, odgovaraprorok. Tada glas Gospodwi zapove-da proroku da kaè kostima da }e Go-spod metnuti u wih duh po{to ih ob-u~e u ìle, plot i koù. I kada izre-~e prorok re~ Gospodwu, nasta glas izatrese se zemqa i po~e{e kosti dase pribiraju svaka ka svojoj kosti, ina wima se pojavi{e ìle i pokazase meso i navu~e se koà, tako da sesve poqe ispuni telima qudskim,ali duha jo{ ne be{e u wima. Ponovoprorok za~u Gospoda i po zapovestiWegovoj prori~e re~ Gospodwu i sa~etiri strane sle}u du{e, ulazi duhìvota u tela, oni ustaju i poqe seispuwava velikom masom qudi.

I re~e Gospod: “Sine ~ovje~ji,ove su kosti sav dom Izraiqev; glegovore: pro|e nadawe na{e, propa-dosmo... Ja }u otvoriti grobove va-{e, i izve{}u vas iz grobova va{ihnarode moj, i metnu}u duh svoj u vasda oìvite i naseli}u vas u va{oj ze-mqi”. Tako pokaza Gospod Bog Jeze-kiqu da su pouzdani zaveti Wegovi ida se ono {to izgleda nemogu}e qud-skom umu doga|a silom Boìjom.

Ova vizija je zna~ila da }e seIzraiq, oslobodiv{i se iz zaro-bqeni{tva, vratiti u svoju zemqu, au vi{em zna~ewu je upozoravala naulazak duhovnog izraiqa u ve~no ne-besko Carstvo Hristovo. U isto vre-me tu se unapred objavqivalo i op-

{te vaskrsewe svih umrlih koji }edo}i.

Zato se ovo Jezekiqevo proro-{tvo ~ita na jutrewu Velike Subo-te, kada smr}u svojom Hristos, po-{to je razorio vrata smrti otvaragrobove svih umrlih.

Vera u vaskrsewe je kamen temeqacna{e vere. “Ako nema vaskrsewa mr-tvih, to ni Hristos nije ustao. A akoHristos nije ustao, onda je praznapropovijed na{a, pa prazna i vjera na-{a” (1 Kor. 15,13-14). Ako nema vaskr-sewa la`no je ~itavo hri{}anskou~ewe. Eto za{to se toliko protivvere u vaskrsewe bore neprijateqihri{}anstva i isto toliko tvrdi ve-ru u vaskrsewe Crkva Hristova. ê-sto se podizahu visoko talasi nevero-

vawa, ali se odbijahu pred novim zna-mewem koje je objavqivalo stvarnostvaskrsewa, Boìjeg oìvotvorewaonih koji su progla{eni mrtvima.

Za vladavine cara Teodosija Mla-|eg, bila je po~ela da se veoma {irisumwa u vaskrsewe mrtvih, tako da suse ~ak i u Crkvi o tome odvijali spo-rovi. I ba{ u to vreme se dogodio di-van doga|aj, ~ija je verodostojnostpotvr|ena nizom istorijskih zapisa.

Jo{ sredinom £££ veka, za vladavi-ne cara Dekija (249-251), po wegovomnalogu u pe}inu pokraj grada Efesa

je kamewem zazidano sedmoro de~a-ka. Sin gradona~elnika Efesa, Mak-similijan i {est wegovih prijateqa- Jamblih, Dionisije, Jovan, Anto-nin, Martinijan i Eksakostudijan suispovedali hri{}anstvo i odbili suda prinesu `rtvu idolima. Iskori-stiv{i potom vreme koje im je osta-vqeno za razmi{qawe i privremeniodlazak cara, oni su napustili Efesi sakrili se u jednoj pe}ini u okol-nim planinama. Kada se Dekije vra-tio, po{to je saznao za to naredio jeda se zazida ulaz u pe}inu da bi mom-~i}i u nedostatku hrane i dovoda va-zduha tamo bili ìvi sahraweni.

Dok je nare|ewe Dekija izvr{ava-no, dva potajna hri{}anina, Teodori Rufin, zapisali su taj doga|aj naolovnim plo~ama koje su sakrili me-|u kamewe kod ulaza u pe}inu.

De~aci koji su se nalazili u pe}i-ni svejedno, nisu znali {ta se dogo-dilo. Napokon su oni, po{to su sa-znali da je Dekije stigao u grad i odsrca se pomolili Bogu, zaspali neo-bi~no ~vrstim snom koji je trajao oko172 godine. Oni su se probudili tekza vladavine Teodosija Mla|eg, ba{kada su se vodile rasprave o vaskrse-wu. U to doba tada{wi vlasnik togzemqi{ta je prona{ao kamewe kojeje zagra|ivalo ulaz u pe}inu, i upo-trebio ga je za izgradwu uop{te nesumwaju}i da se u pe}ini nalaze de~a-ci na koje su ve} odavno svi zaboravi-li. Probu|eni mom~i}i su mislilida su prespavali jednu no}, jer nisu upe}ini primetili nikakve promenei sami se uop{te nisu izmenili. Je-dan od wih, najmla|i, Jamblih, koji jeranije i{ao u grad po hranu, pomo-liv{i se sa prijateqima Bogu, pono-vo je krenuo u Efes da sazna da li ihtraè i da kupi hranu. Bio je zapawenpromenom, vide}i, kako je wemu iz-gledalo, crkve koje jo{ ju~e nisu po-stojale i ~uv{i kako se slobodno iz-govara ime Hristovo. Misle}i da jegre{kom dospeo u drugi grad, odlu-~io je da ipak tu kupi hleba, ali kadaje za traèni hleb dao novac, trgovacga je pa`qivo posmatrao i zapitao gagde je na{ao zakopano blago. Uzalud

42

��

je Jamblih uveravao da on nije prona-{ao skriveno blago i da je novac do-bio od roditeqa, po~eo je da se oku-pqa narod i da se domi{qa, gde li jeon prona{ao starinski novac. Jam-blih je izgovorio imena svojijh rodi-teqa i prijateqa, niko ih nije pozna-vao i, kona~no je od okupqenih ~uo dase zaista nalazi u Efesu, ali da caraDekija ve} odavno nema, ve} vladahristoqubivi Teodosije.

Za dolazak su ~uli gradona~elniki episkop i radi provere Jambliho-vih re~i zajedno s wim su oti{li dope}ine, gde su prona{li {est osta-lih mom~i}a, a kod ulaza u pe}inu suprona{li olovne plo~e i iz wih sa-znali kada i kako su se de~aci na{liu pe}ini. O svemu tome gradona~el-nik je hitno obavestio cara koji jeli~no stigao u Efes i razgovarao sade~acima. Za vreme jednog od razgo-vora oni su oborili glave i zaspalive~nim snom. Car je èleo da ih pre-nese u prestonicu, ali de~aci koji sumu se javili u snu, naloìli su mu daih sahrani u pe}ini, gde su oni ve}mnogo godina spavali divnim snom.To je bilo ispuweno i dugo godinawihove mo{ti su po~ivale u toj pe-}ini - ruski poklonik iz H veka An-tonije opisuje kako im se poklonio.Ovo ~udesno bu|ewe de~aka tada jebilo prihva}eno kao prototip i po-tvrda vaskrsewa. Na sve strane sepro{irila vest o tome - to pomiwenekoliko savremenika - istori~ara,o tome se govorio na £££ Vaseqen-skom Saboru koji je uskoro bio odr-àn u tome gradu. Ovo zadivquju}e~udo je tada u~vrstilo veru u vaskr-sewe. O~igledno se projavila silaBoìja, koja je tokom mnogo godinasa~uvala od truqewa tela i ode}ude~aka. Tako }e Gospod, kao {to ihpodiè iz sna, sakupiti kosti i mr-tve podi}i, prema viziji proroka Je-zekiqa. Ovo proro{tvo, koje pred-vi|a ne samo vaskrsewe mrtvih negoi o~uvawe od propasti naroda koji~uva zakon Boìji, ispunilo se istotako o~igledno nad zemqom ruskom.

Po~etkom H¤££ veka, posle propa-sti dinastije, nastupile su u Rusijite{ke godine. Ruska zemqa ostade bezvlasti, razdirana unutra{wim nemi-rima, bila je izloèna napadima

okolnih naroda, koji su osvojili mno-ge ruske oblasti i ~ak srce Rusije -Moskvu. Rusi postado{e malodu{ni,izgubi{e nadu da }e Rusko Carstvoopstati, mnogi su traìli milostiwukod tu|ih gospodara, drugi su prila-zili raznim samozvancima i lopovi-ma koji su se izdavali za carevi}e. Ka-da je izgledalo da Rusije vi{e nema,kada su se jo{ samo malobrojni, nada-li da }e se ona spasti, razlegao se izpodzemnih odaja ûdskog manastiraposledwi poziv Patrijarha Germoge-na koji je tamo ubijen.

Wegova poslanica sa porukom ar-himandrita Trojice-Sergijevog ma-nastira Dionisija i crkvewakaAvramija Palicina je stigla do Ni-`weg-Novgoroda. U woj su Rusi po-zivani da ustanu u za{titu moskov-skih Svetiwa i Doma Majke Boìje.

Poslanica je dirnula srca, i gra-|anin Kozma Miwin se iz crkveneporte obratio sugra|anima sa vatre-nim pozivom da se sve da za Otad`bi-nu. Odmah su krenuli prilozi, po~e-li su da se prikupqaju dobrovoqci.Na ~elo dobrovoqaca su pozvaliproslavqenog vojvodu DimitrijaMihailovi~a Poàrskog, koji setek oporavio od rana. Ali svesnislabosti qudskih snaga Rusi su seprepustili pokroviteqstvu VojvodeNajuzvi{enijeg i kao najve}u drago-cenost su za vojsku iz Kazawa uzelionu ~udotvornu ikonu Majke Boìje,

koju je tamo nekada iz zemqe izvadioSveti Patrijarh Germogen, dok jejo{ bio prezviter Jermolaj.

Krenuli su ruski dobrovoqci, neuzdaju}i se u svoje slabe snage, nego usvemogu}u pomo} Boìju. I zaista sedogodilo ono {to sve do tada nisumogli da urade nikakvi napori. Ukratkom roku oslobo|ena je Moskvai na dana{wi dan se}awa na sedamefeskih mladi}a ruski dobrovoqcisu u sve~anoj litiji u{li u Kremq,odakle im je u susret dolazila drugalitija sa vladimirskom ikonom Maj-ke Boìje, koja je ostala u osvojenomgradu.

O~i{}ena je ruska zemqa od ne-prijateqa i samozvanaca, obnovqe-no je Rusko Carstvo na ~iji je prestodo{ao mladi Mihail Fjodorovi~Romanov. Vaskrsla je Rusija, isceqe-ne su rane i ona je krenula iz slave uslavu. Kazawska ikona Majke Boì-je, uz koju je oslobo|ena Moskva, i sawom ~itava zemqa ruska, postala jenajve}a svetiwa ~itavog ruskog na-roda. Wene kopije, koje su postavqe-ne najpre u prvoprestonom gradu Mo-skvi, a potom i u novom carskom gra-du Svetog Petra, tako|e se prosla-vi{e mno{tvom ~udotvorewa. Ka-zawske ikone Bogorodica nalazilesu se u svakom gradu, selu i skoro usvakom domu, a praznik kazawskeikone slavio se u ~itavoj Rusiji kaoveliki praznik.

Sada je ponovo do temeqa uzdrma-na zemqa Ruska, visoko se uzdiù ta-lasi bezbo`ni{tva. Jad obuzima sr-ca i u nevoqama ruski qudi su poputrobqa Izraiqskog spremni da zava-pe: “posahnu{e kosti na{e i pro|enadawe na{e, propadosmo”. Ali se-}awe na sedam de~aka {to ustado{eiz sna, sa sretewem kazawske ikoneMajke Boìje svedo~e o svemogu}ojdesnici Boìjoj, a re~i proroka Je-zekiqa iz dubine vekova grme gla-som Gospodwim: “Evo, ja }u otvoritigrobove va{e, i izve{}u vas iz gro-bova va{ih, narode moj... i naseli}uvas u zemqi va{oj i pozna}ete da jagovorim i ~inim - govori Gospod!”(Jezek. 37,12-14).

[angaj, 1948. godine GospodweSveti Jovan

{angajski

43

��

STARI, MLADI I JEVAN\EQE

Lepa starost je Boìji dar

Obaveza je dru{tva i crkve da sebrinu o starima. Dana{wi dru{tve-ni sistem vrijednosti nije blagona-klon prema starima. [ta stari moguda u~ine sami za sebe? Molitva iunutra{wi Hristov mir polazna suosnova za sre}nu starost. îwewedobra svakome jeste smisao starostii ispuwewe Jevan|eqske qubavi.

Iako je po pitawu zbriwavawastarih {to{ta u~iweno moramo kon-statovati da mnogo toga ostaje jo{otvoreno, nere{eno. Na àlost, ana-liza dru{tvenih vrijednosti, poseb-no onih kojima nas zasipaju mediji,kazuju da stari nemaju adekvatno mje-sto u dru{tvu, te da mlade posti~eru{ewe tradicionalnih odnosa pre-ma wima. Moderna filosofija indi-vidualizma i potro{a~kog mentali-teta zahtjeva da se ìvi i u ìvotuuìva sam, odnosno samo sa svojom po-rodicom, za roditeqe, ro|ake i pri-jateqe mjesta ima tek o Boì}u.

TV ekran nas obasipa mlado{}u,lepotom, zdravqem. Na TV nema me-sta za stvarnost, za bolesne, debele,stare... I za{to nas, potom, ~udi ka-da mladi starije i starost doìvqa-vaju na iskrivqen na~in, predsta-vqaju}i je kao “bolest”, a svaku smrtkao neprijatnost, svaku sahranu kaomuku. Tako predstavqawe stvarno-sti nije u skladu sa hri{}anskim,pravoslavnim shvatawem dru{tva iìvota.

Kad starost postane“dru{tveni” problem...

Sveto Pismo je i po ovom pitawuizvor odgovaraju}ih znawa i moral-nih na~ela. Na primjer Apostol Pa-vle savjetuje u Poslanici Efescima“Djeco! slu{ajte svoje roditeqe uGospodu: jer je ovo pravo. Po{tuj ocasvojega i mater, ovo je prva zapovjests obe}awem: Da ti blago bude, i da

ìvi{ dugo na zemqi” (6,1-3). A uposlanici Timotiju, isti apostol,pi{e: “starca ne karaj, nego mu govo-ri kao ocu.... Staricama kao matera-ma” (5,1-2).

Apostol Pavle u poslanici Titudaje savjet u duhu zdrave nauke i sta-rima kako da se pona{aju: “starcimada budu trijezni, po{teni, ~isti,zdravi u vjeri, u qubavi, u trpqewu,Starcima tako|e...” (2,1-3).

Ukoliko stari propuste da mla|epou~e u veri i zdravoj Hristovoj na-uci oni }e zaboraviti Boìje zapo-vjesti, pa i savet apostola Pavla dapo{tuju oca svojega i mater svoju kaoi starije uop{te. Tada se sistemvrijednosti radikalno mijewa i na-staje problem u komunikaciji me|ugeneracijama, a starost postaje “dru-{tveni” problem.

Biti star

Sa sedim vlasima i penzijom ~o-vjek se nekako ose}a odba~enim oddru{tva. Ne mali broj qudi se u tomperiodu ose}a ponièno, uvre|eno,a mnogi i ne preìve taj (ne) o~eki-vani period ìvota. Na drugoj stra-ni i sami su svjesni da vi{e nisu ustawu da prate inovacije i novota-rije u procesu proizvodwe. Zbog to-ga kada “odu u penziju” sve vi{e sedrè pro{losti gdje je sve jasno iwima prepoznatqivo, a oni mladi isna`ni, svima potrebni. Zbog togasu stari sli~ni djeci. Sve se vi{ebave sami sobom, a ìve od nevoqedo nevoqe ~ekaju}i smrt. Poku{ava-ju da pobjegnu od we, izme|u ostalogi izbegavawe misli o woj. I opet, usvemu tome, javqa se pro{lost kaoizlaz. Radi toga stari ~esto mladi-ma dosa|uju onim poznatim refreni-ma u kojima idealizuju pro{lost: “una{e vrijeme...”, “mi smo...” “neka-da....”. Sve ovo ne daje osnova za lije-pu i sre}nu starost, a mlade nagonida izbegavaju ovakve qude. Ovakvaisku{ewa treba pobediti. Jer ~emupanika, mo`da predstoji 10 do 20 go-dina ìvota, zar ga proìveti u ta-kvom stawu? Zbog toga je potrebnozgrabiti ìvot i od wega napravitine{to, dati mu smisao, dati vred-nost svojoj starosti. Sve ovo djelujepreporo|uju}e, posebn na duhovnomplanu, a i sami stari bi}e zadovoq-ni kada ~uju:“kako je to prijatan de-kica” ili “kako je to prijatna baki-ca”. Sve, na kraju krajeva, zavisi odsamog ~ovjeka.

Molitva uspostavqaunutra{wi mir

Stari naj~e{}e èle da mladi(ro|aci, unuci, kom{ije...) imajuvremena za wih, da zajedno pro{eta-ju, poprave im poneki ure|aj ili na-mje{taj u stanu, da provedu zajedno

44

��

ve~e u razgovoru... @eqa je, svakako,opravdana.

Pre nego {to se stari okrenu mla-dima potrebno je pogledati da li sa-mi mogu pomo}i sebi. Vreme je tadapod punom kontrolom. Po prvi putnemate radnih obaveza, nemorate bi-ti “robovi posla, du`nosti i obave-za”, a penzija stiè. To je jedna od le-pih tekovina modernog doba. Sada jevrijeme pot~iweno starima, a neobrnuto. To je, zaista, lepa privile-gija. “Jer }e jesti od trudova ruku

svojih. Blago tebi, i dobro ti je”(Ps. 128,2). Treba se dakle organizo-vati. Bavqewe hobijem jeste kori-sno utro{eno vrijeme. Mo`da brigao ba{ti ili malom vo}waku pred-stavqa malo zadovoqstvo. Netreba,me|utim zaboraviti na crkvu i hri-{}ansku zajednicu. Ako niste imalivremena da ~e{}e posje}ujete Crkvui u~estvujete u zajedni~kim moli-tvama, prigodnim predavawima iliu~estvujete na pokloni~kim putova-wima, eto prilike. Koje iole upo-znat sa pravoslavqem zna da molitvauspostavqa unutra{wi mir. Zato jepotrebno, ako je unutra{wi mirzbog odlaska u penziju naru{en, da seponovo uspostavi.

Molitve na{emu Gospodu IsusuHristu pravi su na~in, odnosno je-

dan od prvih zadataka onih koji sustupili u ìvotno doba koje naziva-mo starost. Potom mir svoj posreduj-mo i drugima. Mir nije bezosje}aj-nost, nirvana, lewost. Mir Hristovje najboqi unutra{wi govor, uspa-vanka djetetu, melem na ranu. Mirkoji nam svet ne moè dati, nikoosim Boga na{eg @ivoga GospodaIsusa Hrista. Mir nam je Hristosobe}ao, a molitvom se to obe}awe iostvaruje. Prema tome, kako ne bitisre}an kada imamo takav Boìji mir

u sebi? (“Gle Bog je pomo}nik moj,Gospod daje snagu du{i mojoj” Ps.54,4). Taj mir nemoè da naru{i ninepravda mladih, ni sitna pakost po-znanika... Blagoslovena je starostkoja donosi mir sebi i drugima. Pre-ma tome, pomozite da i drugi steknuHristomir.

Unutra{wi mir donije}e i vedrosrce, ali i veliko poverewe u Boì-je planove. Ako Hristos kaè da nivlas sa glave ne pada bez voqe Oca,potom, verujmo da moèmo svoju sta-rost urediti sa vlastitim qudskimsnagama uz Boìju pomo}, naravno.Jer, ako pogledamo oko sebe i vidi-mo koje sve od na{ih poznanika oti-{ao na onaj svet, ne moèmo da se nezapitamo za{to Bog nije pozvao inas? Da li ima jo{ neke planove sa

nama ovde na zemqi. I za{to, ondaprotiviti se tim planovima, za{tose ne suo~iti sa ìvotom. ôvjek jestar sam jednom u ìvotu - dovoqanrazlog da taj periodu u~inimo do-voqno lijepim i bogatim.

Re{ewe: ~initi dobro svakome

Jedan od najteìh qudskih osje}a-wa jeste da vi{e nismo potrebnipreduze}u ili sinovima i k}erima.Mo`da i nismo, ali razmislimo dali nekome jesmo. Legitimacija pra-voslavnog hri{}anina jeste dobrotai qubav (prema bli`wem). Za{tonebi bila i u starosti? U tome je rje-{ewe. Setimo se da je apostol Pavleu “poslanici Galatima” rekao: “adobro je revnovati svagdje u dobru”(4,18), odnosno “zato dakle dok ima-mo vremena da ~inimo dobro svako-me, a osobito onima koji su s nama uvjeri” (6,10).

Prema Svetom Pismu, dakle, stariqudi imaju mesto u dru{tvu i ne samomesto i ve} i odre|eno poslanstvo,misiju. Da nema starih dru{tvo ne bibilo kompletno, ne{to bi mu nedo-stajalo. Starost, na odre|eni na~in,podse}a mladost da sve ima kraj, pa iona (mladost) i da vaqa misliti nadu{u. A du{a se spa{ava verom i do-brim delima. Setimo se samo koje na-ma posredovao veru u Gospoda na{egaIsusa Hrista? Baba? Deda? Dok ro-diteqi zara|uju za ìvot, dotle subake i deke, naravno kod onih koji suimali sre}u da ih imaju, ti “mudracibez {kole” unucima prenosili darvere. Na taj na~in dvostruko su bilikorisni - i sebi i drugima. To je na-~in da i dana{we starije osobe neo~ajavaju, to nije svojstvo hri{}ani-na, nego da sleduju}i Jevan|eqsku inarodnu mudrost i budu rasadnici ve-re Hristove. Me|u Srbima, do sada,tako je uglavnom i bilo. Za{to ovuBogom blagoslovenu praksu ne zadr-àti i daqe?

dr Zoran

Milo{evi}

45

��

Sveti mu~enikEvstatije Plakida...

(nastavak sa 7. strane)

0��%� �� !� � �� C�� '� �� E��# (�� "�! �� !# ��'�� '�� # *�� C�� "�!��! �� %�!� �� # �� # � �� '�� !�� # + �� "�� %� ��> ;�� '��"� �� "�� %� � 6�� %� �� B�� '�# *�� C�� !� �� '�� "�!� � � �� '�!� �� !� � �� # + �� "�� ;�� # , 8��# ,3�,,�3-�� 6�� %�� # �� 6�� "� ;�� %�� & �� %� E��"��# + �� '�� '��%� �� !�� !# � �� !� �� !� �� #;�� !�� & *� �� 5 � �� !� �� "�� !�� %� � ��# 1 ��'�� # 7�� & )� �� '� �� %� �� # 1 �� +��! � +�� !� �� !� � "��# �� & ;�� # +�� %�� '��#

J�� "�!�� ! �! �� # (� �� %� �� %�� # 7�� C��# � �� C�� # �� "�!� � �� "�� # 1� �� %� � 6�� C�� '� � �� %�# + �� '�� C�� "�� !� �� "��# =�� # C�� ! ��& = �� "�� > �(� �� &( � ��

�� # )�� "�� # �C�� & $� �� # � �� %�� "�# �� #

�� C�� '�� "�� ! �� !� � ��# � �� C�� '� �� # ( �� ! �� ! ��# �� & $� %� �� "��!�� %�"�� #

@�� C�� %�� # + C�� ! �� %� �� %� �! �� "�!# �� "�� "�� !� �� ! �� # 1 �� %�� %�� %� �� # 8�'�� %� � "�� !� �� '� �� & (�� ### +�� > �1 ��!�& ;�%�� # +�� # �1 �� "�� "�� !� �� %�& �� D �� D �� D

�� C�� 0�� %� �� '��"� �� & 6��%�� # $� �� # $� �� # 1 �� '� "�� # 1 �� !� �� ! �� %�& 7�� '�� D

*��%� �� %� � �� "� "�� %� �� '�!� �� !� ��%��# 1 �� "�� # 1 �� "�� !� C�� !� ��"� �� # 1 �� +��! � +�� "�� # + �� C�� !�� & (�� '� �� %� �� D �1 ��"�!� �� %�& =�� > �+ ��"�� "�� %� � �� %� �� "�� "�# 1 �� '�!� �� '�!� �� #

�� C�� "� � �� ! ��

�%�# =� �� "� C�� !� � "�� # ( �� "�� !� ��%� � �� "�� %��# ;� �� "��5 � � �� # 1�� # J�� %� �� "�� # C�� "�� "�� !� �� %� ��#

J�� C�� "�� '��"� �� "� ��%� �� # �� C�� # =�� C�� !�� %� �� "�!�� # C�� ! � �� '�"�� %� �� ! �� #

1 � ��# J�� '�"�� ! � �� !� �� ! �� # 1��'� ��!�� C�� +�� % �!� �� %�� # )�� ! �� ! �� %�� ;�� "��# 8�� C�� "�� ! �� !� � �� "�� '�!�� "�� !� ��# �� C�� ! �� 2��#1 � � �� "�! �� !�� "��!�� # 1 �� 0�� %� !�� # )�� C�� % �� %�� '�� # �� C�� # 1 �� 6�� B�� # $�� "�� '�� !��"��# ��6� �� +�� %� �� "�� 5 �� '�!� �� !� �� '�� %�# 7� ��'�!� �� '�� %�� '�!� �� '� �� # (� �� #$�� ! �� "�!�� '�� +�� !� �� # (� ��!� �� 5 � �� & $� �� %�� '�� "�! �� # $�� %�� '�� '�# =� �� '� � ��'�� "�� '�# �� "�� "�� # )�� '�� '��

46

��

�� # + �� '� �� *�!�� "�5 � �� "�� # �� '� �� %�& =�� %�� ! �� "��#

1 �� %� �� !�� !� �� !�� %� �� # + �� %�"�!�� "�� "�� "�� ! ��! ��"�# +�� !�� !� �� # 1 �� "�� %� �� %� �� #

1 �� "�� &8�� % � �� 5 �� '� �� "� ��#

C�� ! ��'� � �� "�� F ��# �� %� �� "� �� %�� # +�� C�� # 8�'�� %�� %�� 6�� "�� & �� # 1 �� "�� %� �� 0�� 6�� ( �� "� � �� "��#7� �� C�� "��# �� & K�� > �(� �� &8�� "�� %� �� # + �� "� ��# �( � ��& *� �� # �1 �� & 7�� "� C��> 7�� 2�� '�� > 7�� 6�� +�� > 7� �� '�� '�> ;�� 0�� 2�� ! �� %� 2�� "�"�� '�� "� 6�� ! �� #

@�� C�� ! �� !� �� # 1 �� C��& (�� !�� 2�� ;�� ;�� %� �� !� �� # �1�� 6�� %� �� %�# �� C�� & + �� > �C�� !�� & =�� !��# �� & 7� �� D )�� 6�� '�� %� �� '��# �+ � �� & =�� ! �� ! ��> �(�� %� � ��

� �� !� ��'� �� "�!��#

C�� ! �� !& )�� > 0�� '��> 0�� >

�� & 0�� !� � �� #1�� %�� %� �� 5 �� '�� '�# + �� %� �� "�� '� � �� # 1 �� %�� & �� #7� �� & �� #

@�� C�� "�� !� ��# 1 � �� C�� C�� %� �� $��G�# 1�� "�!�� & �� '��# �� 6�� ;�� ( � �� %�� , J��# 3�L�4�� # 1 �� C�� *�� & 2�� 6�� %�� # (�� # *�� 0��"� �� 0��"� �� # L:�,L5 ,,4�,L�#

)�� C�� %�� %� �� & �� 5 � �� 5 "�� +�� "�� !��%��# �� C��

�� '� � �� ! ��'�� %� �� %� �� ! �� !�� "�� '��"�� !� ��%� ��"� �� # +�� 6�� %� �� B�� "�� C�� &�� 2��# =�� +�� # )�� '� � �� !�� C�� '� �� # J�� & =�� %�� '�� !�� > �� ! �� # �C�� & $�� !��%�� $�� 6�� 1�� 2�� B�� B�� "�� ( �� & � �� # + �� %�� %�# �1 C�� #

J�� C�� "��# 1 �� "�� # +�� ! �� ! �� ! �� # 1 �� C�� !�� '� � �� '�� '�� %�� 2�� %� �� B�� # 1 �� A�� !� 0��5 � �� '�!�� !�� %� �� %� ��# 1 �� "�! �� ! �� ! �� %�� "�� # 9�� %��!� �� %�� ! �� #

;�� "�� C�� # 1 �� 2�� %� �� !��'�� ;��8��%��# 7��%� �� 6�� '�� # 7�� '� +�� %� �� ! ��! �� '�� "�!�� '�� "�!�� !� �� !� �� # 1 �� & E�� !��%�� 6��D �+ �� !�� # 2��%�� ! �� ! �� %� 6�� ;�� (�� ;�� ;�� *�!�� ! �� "�"�� # +��#

5� :�� /��

47

��

BESJEDA O POKAJAWU

îtawe Sv. Pismarastere}uje i tje{i

Pastiri, gdje na|u bogatu pa{u,tamo stalno vode ovce i ne pomjerajuih odtamo, dok ne pojedu sve do korje-na. Na isti na~in i mi ve} ~etvrtidan napasamo na{e duhovno stado uumje}u pokajawa i ne namjeravamo dase pomjerimo odavde, zato {to vidi-mo jo{ uvijek puno hrane i ujednomnogo zadovoqstva i koristi. (I po-novo }emo pribje}i rije~ima Sv. Pi-sma) zato zakloni napravqeni od li-{}a drve}a ne odmaraju toliko upodne ovce i ne osvjeàvaju ih toli-ko poèqnim i korisnim hladom ine uspavquju ih sa tolikim zadovoq-stvom, koliko ~itawe Sv. Pismapodsti~e i osvjeàva bolne i tugomobuzete du{e. Odbija od wih teìnui bol i rastere}uje ih toliko slatkoi zadovoqno koliko ni jedan hlad.

Naravno ~itawe Sv. Pisma nampoklawa veliku utjehu, ne samo kadaimamo ekonomskih problema, nitikada gubimo na{u djecu, niti kadanam se de{avaju druge sli~ne stvari,nego i u slu~ajevima kada grije{imo.

- Od ~iwenice da su i sveti pali ugrijeh tje{imo se i pou~avamo

Zato, kada ~ovjekom vlada grijeh,sapli}e se i pada i zatim ga grize sa-vjest, zato {to se stalno sje}a wego-ve krivice i gu{i se od pretjeranetuge i pe~e se svakodnevno, iako hi-qade qudi poku{avaju da ga utje{e,on ostaje neutje{an. Me|utim kadataj ~ovjek u|e u crkvu i ~uje kako su iod svetiteqa mnogi grije{ili, alisu se pokajali i vratili prethodnomìvotu punom vrlina, tada iako tone razumije tje{i se i odlazi raste-re}en.

I qudima, ~esto puta, kada grije-{imo, ne podnosimo ni da otkrijemona{ grijeh, zato {to se stidimo i cr-venimo, ali i da im to otkrijemo nedobijamo ni{ta va`no time. Me|u-

tim kada nas tje{i i dodiruje u srceGospod, odmah bjeì od nas svaka sa-tanska tuga.

Zato su i padovi svetiteqa napi-sani u Sv. Pismu, za na{ blagoslov,da se okoriste mnogi od wih, kakooni koji uspjevaju da ìve ìvot punvrlina tako i oni koje grije{e.

Zato onaj koji pada u grijeh, ne pa-da u o~aj i razo~arewe, kada vidi daje i drugi pao, ali je mogao i ponovose digao. Ali i onaj koji se podviza-va, postaje jo{ pa`qiviji i sigurni-ji. Zato {to kada, vidi da su mnogidrugi, prili~no boqi od wega pali ugrijeh, smiruje se od straha od wiho-vog pada, ostaje stalno budan u wego-vom podvizavawu i obezbje|uje sebe.

Tako i onaj koji ìvi ìvot punvrlina, ostaje siguran, ali i onaj ko-ji grije{i oslobo|en razo~aran, po-novo dolazi brzo tamo odakle je pao.

I kada smo tu`ni i tje{i nas neki~ovjek i u~ini nam se da smo se utje-

{ili, ponovo padamo u istu tugu.Me|utim kada nas podstakne na po-kajawe sam Bog primjerima qudi, ko-ji su zgrije{ili i pokajali se i po-digli se, objelodawuje nam wegovomilosr|e, da ne sumwamo u na{e spa-sewe, kada prihvatamo sigurnu svetuutjehu.

Kada se u na{im isku{ewimasje}amo padova svetiteqa

Kako u slu~ajevima kada grije{i-mo, tako i u slu~ajevima kada nassna|u razli~ita zla, stare pri~e Sv.Pisma pruàju veliku utjehu. Samokada ho}e neko da obrati pa`wu nawih.

Tako, ili nam oduzimaju imawe,ili nas klevetaju, ili nas zatvore uzatvor, ili nas bi~uju, ili ma bilokoje drugo zlo da nam se desi, akoimamo u vidu pravednike, kojima seto dogodilo i ostali su na istom, br-zo }emo mo}i da do|emo sebi. U slu-~ajevima tjelesnih bolesti de{avase da se pogor{ava bolest bolesni-kova, kada vidi druge bolesne. I ~e-sto puta, i da ne postoji bolest iza-ziva je, kao {to se na primjer de{avasa nekim, koji su gledali bolesne ipre{la im je bolest samo od gleda-wa. Ne vaì isto i za du{u, ali upra-vo suprotno. Tako, da razmi{qamostalno o onima kojima su se dogodileiste stvari kao i nama, rastere}ujenas i ublaàva tugu na{ih zala.

Zato i Ap. Pavle poku{ava dautje{i vjernike na taj na~in, da obja-vquje dakle primjere na samo svetihkoji ìve nego i onih koji su umrli.Pi{u}i, dakle, jevrejima u trenuci-ma kada su u opasnosti da se spotaknuu tugama i da padnu, navodi kao pri-mjer svete qude iz Sv. Pisma Dani-la, troje djece, Iliju, Jeliseje i ova-ko govori za wih: “Zatvori{e ustalavovima, ugasi{e silu ogwenu, ute-ko{e od o{trica ma~a, iskusi{e po-

48

��

ruge i {ibawa, pa jo{ okove i tamni-ce. Potuca{e se u koùsima i kozi-jim koàma, u oskudici, u nevoqama,u patwama. I svi ovi posvjedo~eni uvjeri, ne dobi{e obe}awe” (Jevr.11,33-38). Uvjerewe, dakle, da i drugipate (od ne~ega), rastere}uje one ko-ji boluju, kada neko pati - samo on -od nekog zla, ostaje neutje{an, takoi jedan drugi, ako sretne sapatnika,rastere}uje se bolom rane wegove.

- Kada smo tu`ni prirodno je da sepribliàvamo (da smo blizu) Bogu.Va`no je i za divqewe je da nas oli-~uje pobo`nost kada smo zadovoqni.

Dakle, da ne oslabimo svaki put,kada mislimo da nam ne{to smeta, daprou~avamo sa pa`wom pripovjestiSv. Pisma i one }e nam dati povod zamnogo strpqewa, ne samo zato {to}emo se utje{iti od uvjerewa, da se idrugima dogodilo isto {to i nama,ali i nau~i}emo na koji na~in da seoslobodimo od zala koja su nas sna-{la.

I ~ak, poslije na{eg oslobo|ewaod zala, da ostanemo na pravom putu,i niti da qen~arimo niti da se gor-

dimo. Zato {to, ako smo uqudni i po-slu{ni i ako pokazujemo veliku po-bo`nost kada smo nesre}ni, nijestvar dostojna divqewa. To je priro-da isku{ewa, zna~i da natjeraju ~aki one koji imaju kameno srce da se po-na{aju tako i da tuguju. Osobina (ka-rakteristika) pobo`nog ~ovjeka ko-ji stalno razmi{qa o Bogu, je i po-slije wegovog oslobo|ewa od isku-{ewa da ne zaboravi Boga, stvar koja

se ~esto doga|a judejima.Zato im se podrugivao i wihov

prorok i govorio im: “Kada ih ubija-{e, onda pritjecahu k wemu i obra-}ahu se i iskahu Boga” (Ps. 77,34).Ali je i Mojsije, dobro poznavao wi-hovo pona{awe ~esto ih je savjeto-vao i govorio im: “I stane{ jesti inasiti{ se. ûvaj se da ne zaboravi{Gospoda” (5 Mojs. 6,11-12). Stvar ko-ja se de{ava: “Zato {to je jeo” kaè:“Ali se Izraiq ugojio, pa se staderugati, udebqao i zasalio, pa ostaviBoga koji ga je stvorio” (32,15).

Sigurno ne treba da se divimo sve-tima zato {to su bili verni i poslu-{ni kada ih je nalazilo isku{ewe,

ali zato {to su, kada je zima i pro-{la i wihov ìvot se razvedrio,ostali isto poslu{ni i pobo`ni. Ionom kowu treba da se divimo vi{e,koji moè da hoda pravo i ta~no bezuzdi. Ako sada hoda regularno, zato{to ga priti{}e uzda i oglav, stvari nije dostojna divqewa. Zato {toregularno hodawe, treba da se poka-è u sposobnosti ìvotiwe.

Isto moèmo re}i i za du{u kadapostoji strah daje se smirenost i ni-je ne{to za divqewe. Me|utim kadapro|u isku{ewa, i kada ti se oduzmeuzda, straha, tada pokaì pobo`nostdu{e svoje, i sve svoje vrline.

U nesre}ama se sje}amo Boga

Me|utim, zaboravqamo ga, kadaone pro|u, ali bojim se mo`da, èle-}i da osudim Judeje, osudi}u i na{epona{awe. Zato {to i mi, kada sunas pusto{ile gladi, bolesti, su{e,poàri i pobune neprijateqa nismopreplavqali crkvu svakodnevno, iimali smo tada veliku vjeru i prezi-rali smo materijalna dobra, i nismose interesovali za nova, niti smoèqeli slave, niti smo bili raspo-loèni za razuzdana djela i strasti,niti su nas ometala podmukla razmi-{qawa, ali tada svi smo pali ka vje-ri sa suzama i molitvom. I tjelesnapoùda je bila mirna tada i zlopam-tilo je ùrilo da se smiri i pohle-pan se savijao i milostiwu ~inio, inervozni i drski se mjewao i pona-{ao se mirno i poslu{no. Me|utim,kada je Bog zaustavio onaj bijes we-gov i odbio je zimu i donijeo zatimzati{je poslije takve bure, ponovosmo se vratili na{im lo{im navi-kama. Iako se nisam zaustavqao ta-da, u toku isku{ewa, da predskaèm{ta }e se dogoditi i da prigovaram(protestujem).

Ali ni{ta nismo uspjeli. Kao sani prolazan hlad, tako smo sve ono za-boravili.

Sv. Jovan Zlatoust

49

��

Istinska slu`ba(nastavak sa 13. strane)

]irilu je bio poznat obi~aj, po kom se spahijama izno-si nafora. Taj se obi~aj wemu nije milio jo{ od detiw-stva.

- Ne treba, o~e Rodione, ne treba! - re~e ]irilo: - Aza sada ja jo{ ne znam nikakvih wenih zasluga. - A znate livi, o~e Rodione?

- Recimo da i nema nikakvih zasluga; ali je ipak onaspahinica. Ja woj svakad iznosim naforu.

- Prostite vi meni, o~e Rodione: - ali ja woj naforene}u izneti! - meko odgovori ]irilo.

I malko promu}urniji parohijani opazi{e da novisve{tenik nije izneo prosfore spahinici. Jo{ su ne{toopazili. Kad se svr{ila slu`ba, pojatari uprego{e kowe ukola i odo{e ku}i. Isto tako razi|o{e se ku}ama i doma-}i bogata{i. ]irilo nije nikoga zvao k sebi na doru~akni na ~aj. Motrili su kakvo je lice u spahinice: da li seona quti ili ne quti? - Ali nisu mogli opaziti ni{ta.Ona je izi{la iz crkve, rekla po nekoliko re~i s dvemaènama, posle se doznalo da ih je pitala kako im je ime, paje sela u svoje karuce i odvezla se ku}i.

Lasno je razumeti da su se toga dana seoski razgovorinajvi{e vrteli oko novoga sve{tenika. I vaqa kazati pra-vo: vi{e ih je bilo koji su ga osu|ivali nego koji su ga hva-lili.

Ali se toga dana dogodi ne{to {to sa svim zbuni lu-govske parohijane. Antonije Bondarenko, koji ima{e zemu-nicu ba{ na kraju sela, udavao je k}er. To beja{e ne{toneobi~no, zato {to je vreme svadbama po~iwalo tek odkraja septembra. Ali je stvar bila u tome {to je k}i wego-va Garpina, sa svim iznenada po~ela da debqa. Kad se toopazilo, onda marko Pracup, mlad, porastan mladi}, kojinije odricao svoje gre{ke u toj stvari, ostavi na stranu imlatilo i lopatu, pa po{aqe Antoniju svatove. A kako seod te nedeqe po~iwala sedmica novoga sve{tenika, to An-tonije i do|e ]irilu. To je bilo u 7 ~asova uve~e. ]irilotek {to je svr{io ve~erwu, vratio se ku}i, i zastao Muruza ~ajnim stolom.

- Je li doma otac popa? - upita Antonije Teklu, koja seve} sa svim namestila u kujni.

- Sad pije ~aj. Po~ekaj malko!- Meni je ku}a podaleko. Sama zna{; ima ~itave dve vr-

ste.- E, pa ne mogu ja wega dizati od stola... Tek {to je do-

{ao iz crkve.Razgovor taj ~u ]irilo, otvori vrata i upita:- A {ta èli{ ti?Antonije skide kapu i pokloni se:

- Rad sam k va{oj milosti, o~e! Imam posla.- U|i ovamo u sobu! - re~e ]irilo. Antonije u|e i po-

kloni se Mariji Gavrilovnoj.- [ta si rad?- K}er sam rad ven~ati! Zato sam i do{ao.- Pa ven~a}emo je, kad ho}e{?- Ja bi èleo sutra.- Lepo, ven~a}emo je sutra. U deset ~asova do|ite u cr-

kvu.Antonije se opet pokloni pa }uta{e daqe.- Lepo, dakle, sad po|i s Bogom! - re~e mu ]irilo. Ali

se Antonije ne mica{e s mesta. On ne samo nije drào da jestvar svr{ena, nego je jo{ mislio da jo{ nije ni po~eta. Powegovom mi{qewu tu ne beja{e onoga {to je najglavnije.Svakojako popa }e ven~ati Garpinu: zato on i jeste popa.

- A koliko }e biti za ven~awe, o~e popo? - upita naj-posle Antonije.

- Pa da}e{ sto rubaqa! - rekne ]irilo najozbiqnijegledaju}i mu o{tro u o~i. Antonije se podrugqivo osmenei otrese glavom:

- Hm!... tih novaca ja nisam video od kad sam se rodio.- E pa... a ja mawe ne}u!Antonije upre o~i u ]irila da vidi: da li se novi po-

pa {ali, ili je tako glup. “Mora biti da se {ali” pomisliAntonije i rekne:

- Ne, ne: vi o~e kaìte pravu cenu!- Kako je tebi ime? - upita ]irilo.- Antonije Bondarenko.- Vidi{, Antonije: za pravu cenu ti pitaj kad izi|e{

na pazar. Kao {to kupuje{ i prodaje{, tu za pravu cenu pi-taj, a meni si ti do{ao po poslu crkvenom, svetom. Crkvanije pazar, u woj nikakve trgovine biti ne moè.

Antonije gleda{e u wega i ne poima{e {to ho}e.- Ovde ja ne{to ne razumem, mi{qa{e on u sebi: - ili

je nesit, ili - Gospod da ga zna!- Idi ti s Bogom! - dodade ]irilo. A Anton se ne mi-

ca{e s mesta.- Pa koliko }e biti, o~e? - upita on.]irilo se vrati k stolu, sedne, i uzme ~a{u s ~ajem.- Ima{ li dosta zemqe? - upita ga.- Zemqe? Ima}u ~etiri desetine i po.- Je li ti hrana rodila?- Hrana? Kako da kaèm: i jeste, i nije. @ito je dobro.

S dve desetine gotovo sam sabrao {esnaest ~etvrtina, aje~ma sa pola desetine, pet ~etvrtina. Po desetine bosta-na. A drugi usevi i povr}e kako koje. Ali seno je u nas ba{dobro. Kad bi Bog dao da svud u svetu tako seno bude! Zna-te, o~e, to nije seno, nego svila.!

- E pa ti si bogat ~ovek, Antonije Bondarenko. Kakoda ja od tebe ne uzmem sto rubaqa?

Antonije opet izbe~i o~i. Nikako nije mogao da spazionaj osmejak kojim je ]irilo sprovodio svoje re~i. Vide}ida se toliko mu~i, ]irilo mu rekne prosto:

- Slu{aj Antonije, idi ti u ime Boga, i gledaj posla.Za ven~awe da}e{ koliko moè{; a ako ne moè{ - i ona-ko }emo ven~ati. I svima svojim seqacima kaì da se samnom ne poga|aju i ne cewkaju.

Antonije zahvali, i izi|e veoma zbuwen. On ~ak nijeznao da li da pri~a seqacima {to je govorio s popom? Pu-tem je ra~unao: da moè rahat dati “karbovanac” (srebrnurubqu) za ven~awe, ne ra~unaju}i sve}a, koje }e oba{ka ku-piti. Da je to u oca Rodiona, bez pet rubaqa ne bi on hteoni govoriti, a sa sve}ama bi oti{lo i svih sedam. To mu jebilo tako milo da se je bojao da mu ko ne pokvari, da nerazbije novoga popu u toj nameri. Mora biti da novi popane zna kakav je red ovde.A ako to dozna otac Rodion, on }emu sve razjasniti, i stvar }e udariti sa svim drugim putem.S toga Antonije smisli da sve to zadrì u tajnosti doklese stvar ne svr{i, a kad se stvar ve} svr{i, da ispri~a se-qacima sve. I kad su ga zapitali: “uze li ti novi popamnogo za ven~awe?” on od ~asa odgovori: - ma~e mi {est ru-baqa kao jednu!

- Oho! Vidi se da ve} zna kako treba!- E, nego? Do kraja ho}e da se gre{i Antonije: - pa za-

{to bi on bio, kako kaù, tako u~en i ve} preu~en?Po{to Antonije otide i vrata se za wim zatvori{e,

]irilo usta i, potresen, prohoda po sobi.- Zna{ li da me to ~ak vre|a, {to je tako javno ukore-

wena u wih ta bolest! - re~e on okrenuv{i se Muri. Vidi{li da on dolazi k meni sa svim kao trgovcu: va{a roba, na-{e pare! I ja sam uveren da je on nezadovoqan, ~ak i zbu-wen... Pomisli samo: ja sam sve{tenik, ja treba da osvetimsvezu wegove k}eri s wenim ènikom, on je zato do{ao. Ion govori meni: prodaj mi za pet rubaqa boìjega blago-slova! A ja treba wemu da odgovorim: ne mogu, to staje de-set i, najposle, po{to bismo se duè pocewkali, pogodilibismo se za sedam rubaqa... [ta bi on mislio o meni?

- Ali, za Boga, ]irilo, pa i sve{teniku treba: oda{ta}e ìveti, - re~e Marija Gavrilovna.

- Treba, Muro, svakojako treba! Ali to treba ureditinekako drugoja~e. Taj na~in mene vre|a... vre|a...

Mura mu nije vi{e ni{ta govorila; ali on wu nimalonije uverio. Ona je iz detiwstva gledala kako se cewka zasve molitve i obrede, i navikla se misliti da je to sve uredu, i da drugoja~e ne moè biti.

Drugi dan svr{i se ven~awe Garpine sa Markom Pra-cukom. Svatova nije bilo mnogo, jedno {to je bila velikaèga, a drugo {to se i za Garpinu znalo kakva je. Posleven~awa Antonije pri|e ]irilu i, veoma zbuweno, re~e:

- Kako ste rekli, o~e, evo sam vam doneo rubqu.

50

��

]irilo mirno uze od wega rubaqsku banku i predade jeodmah |akonu ocu Simeunu. \akon videv{i rubqu, tako senamr{ti, da je |ak Dementije, nose}i vence u oltar, odmahopazio da nije dobro. Ni po minuta ne pro|e, a oni oba uze-{e {aptati ne{to za pevnicom. Odmah iza toga, Dementijekrupnim koracima preko sve crkve prejuri, stiè Antonijana vratima i uhvati za rukav.

- Ti, volino jedna, {to je to? - upita ga niskim zdrà-nim glasom.

- A {to je? - veli Antonije, premda je vrlo dobro znao{ta ho}e |ak.

- Kako {to? Zar za ven~awe samo rubqu daje{?- Bog i du{a, Dementije Jermili}u, ja vi{e nemam.- Ne pitam je tebe ima{ li ili nema{, nego te pitam

koliko je tebi popa odredio?- Popa? Popa je rekao: “koliko moè{. Onoliko }e{

i dati.” A... ja...\ak Dementije se gotovo izgubi: tako je to bilo ~udno

i neobi~no. Antonije se tim koristi, i umakne, boje}i seda ga jo{ ne bi ogulili. Dementije se vrati ti{im koraci-ma za pevnicu i kaza ocu |akonu {ta je ~uo od Antonija. Au to vreme i ]irilo, skinuv{i sa sebe ode`du, izi|e izoltara i uputi se ka vratima. Wih dvojica u}uta{e, ali imse na licu opaàlo ~u|ewe i nezadovoqstvo, premda su sestarali da pritaje ta ose}awa.

]irilo je to sve video, ali se ~inio neve{t, i iza{aoje iz crkve.

- Pa {ta }e to biti, o~e Simeune, pitam ja vas? - svimsvojim {irokim grlom dreknu tada |ak Dementije! - Tu }ese pomreti od gladi! Ako se za ven~awe ne}e uzeti, a za{to}e se uzeti?

- Novi obi~aj, Dementije Jermili}u! - slabim tenoromodgovori bole{qivi |akon, dodav{i: - sud s vinom skloni-te Dementije Jermili}u!

\ak Dementije pri|e stoli}u koji je stajao nasred cr-kve, uze sud s vinom i odnese ga u oltar. Sve je on to izvr-{io neobi~no zle voqe. A |akon je stajao s pognutom gla-vom, kao ~ovek koji je privikao pokoravati se svakojakimnezgodama u ìvotu.

- Znate li {ta? - re}i }e |ak, izi{av{i iz oltara: -hajdemo ocu Rodionu da wemu ispri~amo sve.

- Da, treba, treba! - re~e |akon. I, izi{av{i iz crkve,uputi{e se pravo k ocu Rodionu.

Otac ih Rodion primi sa svim prosto. On je bio u {iro-kim pantalonama koje su se spu{tale do sara wegovih ~iza-ma, i u kratkom }ur~etu. Kad oni u|o{e u sobu koja se zvalasoba za goste, otac Rodion staja{e pred kavezom koji je vi-sio nad prozorom, i vrlo smotreno mewa{e vodu ticama.

- A! Na{a nam vojska dolazi! - progovori on ostaju}ikako je bio i ne prekidaju}i svojega posla: - E, kako iduposlovi?

- R|avo, o~e Rodione! - poàli se |ak Dementije, u ~i-jim grudima jo{ je kipilo nezedovoqstvo.

- E,e? A {ta je to r|avo?- Malo ~as je ven~ana k}i Antonija Bondarevka, i za

ven~awe smo dobili samo, samo rubqu!...- Kako to moè biti? - Otac Rodion jednako be{e mi-

ran, i ne prekida{e svoga idilskoga posla.- Vrlo prosto.Svr{ismo ven~awe, kad evo ti Antonija:

pri|e ocu ]irilu...Sad |ak otpo~e pri~ati kako je to bilo ustavqaju}i se

na najsitnijim pojedinostima. Do{av{i do svoga obja{wa-vawa s Antonijem, i ponoviv{i Antonijeve re~i: “popa jekazao: koliko ima{, onoliko }e{ i dati” - otac Rodionodmah ostavi kavez koji se uze quqati ~as na jednu stranu~as na drugu.

- Nuto, nuto! E, to mogu re}i i ja da je r|avo! - re~e on.- Veoma r|avo! - àlostivo dodade |akon.- To, znate, treba u~initi samo jedan put, pa posle }e

sve tako. To je wima veoma po voqi.Ono wima u oca Rodiona, zna~ilo je parohijanima. On

ponudi ove sluìteqe crkvene da sednu, i otpo~e se te-meqni pretres te pojave.

- Moram priznati, ja sam odmah opazio u wega ne{toonako, ne{to sumwivo, - govora{e otac Rodion: - ali akotako po|e i daqe, moèmo se i àliti.

Pretres je trajao duè od jednoga sata. Najposle se od-lu~i: ne hitati nego o~ekivati da se vidi {ta }e daqe bi-ti. Moè biti da to on ~ini kao ~ovek neve{t, ne zna kakoide red.

Prva sedmica ]irilova be{e bogata trebama. U kova-~a Pahomija, koji je kovao svemu selu, umre stara majka.Kova~ je nije mnogo ni àlio, zato {to je baba dugo bolo-vala, nije bila ni od kakve koristi, nego je samo bila jed-no grlo vi{e, a on je i bez we imao porodicu sa sedam rad-nih usta! On do|e |aku Dementiju.

- [ta je? Da nije Mavra oti{la Bogu na istinu? - upi-ta ga Dementije. Celo je selo znalo da Mavra boluje. I utako radno doba, ne bi kova~ ni dolazio |aku bez va`nauzroka.

- Pogodili ste, Dementije Jermili}u! Upokojila se,Bog da je prosti!

- E, pa sad?- Treba je sahraniti.- Lepo, ti je nosi i zakopaj. A mi }emo u nedequ izi}i

na grobqe i opevati. Moè biti da }e dotle jo{ koga Bogprimiti. Tada bi sve u jedan mah.

- Ja bih èleo onako kako je red, Dementije, Jermili-}u!

- Da, i ja bih èleo biti vladika,e? ûdna tica i beja-{e ta tvoja Mavra! Vaqda ho}e{ za osam gro{a da krene{na pratwu sve sve{tenstvo?

- E, pa {to }u, Dementije Jermili}u, ~im uzmognem ot-plati}u. Moè biti nekad }u i kowa potkovati.

- Ti }e{ meni kowa i onako potkovati! Nema od togani{ta, Pahomije, batali ti to!... Moja je p{enica jo{ naguvnu...

- Ako je tako, onda moram oti}i samom popi! - I Paho-mije se uputi ]irilu.

- Glaj ti! kako su ve} prowu{ili kakav je novi popa!Ocu Rodionu jerile ne bi po{ao, pomisli Dementije i nau-mi o~eknuti {to }e re}i ]irilo.

Pahomije do|e ]irilu i javi da mu je sino} umrla maj-ka. On se name{ta{e da izlloì svoju molbu o ukopu...

- Je li u vas sve gotovo? - upita ]irilo.- Sve, {to je po obi~aju.- E lepo, pozovi tamo |aka ili |akona!Pahomije se zbuni. - \ak mi veli “zakopajte je sami, pa

}emo je u nedequ opojati. Meni treba srediti p{enicu, aza osam gro{a ja ne mogu ostavqati svoj posao.”

]irilo po}uta: obu~e mantiju, uze kapu, i po|e. Is-pred ku}e se videlo guvno Dementijevo. \ak je bio u cica-noj ko{uqi bez kaftana. Slamni {e{ir beja{e mu spao napotiqak. On je usrdno mlatio svoju p{enicu; znoj mu segra{kama vaqao niz lice. Smotriv{i popu pred ku}om, onse jo{ vi{e poùri. ]irilo postaja ~asak i razmisli:“Odista je u wega puna ku}a dece!” Izi|e iz ograde i udarina Dementija.

6)�� 9

51

��

ORU@JE PROTIV \AVOLA

�� -��#�� % ��

�!�� ;8��

Iz kazanih rije~i Apostola jasno se vidi, bra}o,da nam je Hri{}anima, skupa svima ili pojedina~no,potrebno progoniti od sebe |avola. I stvarno ga tre-ba progoniti. Ina~e }e nam on pri~initi mnogo zla.Pa on, kao {to smo ve} rekli, samo to i misli, kakobi nas osvojio svojom vla{}u, i primorao nas da ì-vimo i radimo po wegovoj boguprotivnoj voqi, sa svihstrana napada nas, i u nama samim izaziva gre{nu po-hotu i strast, i svima nam pravi razli~ita isku{ewai sablazni, a za ~as je spreman na{koditi nam sva{ta,samo da ima za to neki povod, a tim vi{e slobodanpristup.

îme }emo progoniti |avola od sebe? [ta da ra-dimo, da bi |avo ne samo bjeào od nas, nego da nas senebi doticao? Poznata su kod Hri{}ana dva na~inaza prognawe |avola, dva Boànstvena oru`ja protivtoga neprijateqa. Prvo oru`je za |avola - molitvenoprizivawe Svetog imena Spasiteqa na{eg Isusa Hri-sta, u poznatoj molitvi Isusovoj. Sam Gospod je uka-zao na to oru`je, i na silu tog oru`ja, kada je kazao oonima koji vjeruju: “imenom Mojim izgoni}e |avola”(Mk. 16,17). Drugo oru`je za |avola - krst Spasiteqana{eg i znamewe ~itavog krsta. Po svedo~anstvu Sv.Crkve, |avo pri vi|ewu Krsta Hristovog “drhti itrese se” (St.Voskr. na hval. 8 glas).

Eto to je, bra}o, kako i ~ime moèmo progonitiod sebe |avola. Molitva Isus-Hristova i znamewe kr-sta su{tina su oru`ja, za neprijateqa na{eg, kakvooru`je? Silno i stra{no. Tada ve} dejstvuje Bog, a ne~ovjek. Sam Spasiteq na{ odgoni nas od |avola. Ta-kvim svetim i Boànstvenim oru`jem uvijek su se{titili od |avola oni koji vjeruju. Molitva Isusovanije prestajala u srcu, nije silazila sa usana Hri-{}anskih isposnika, podjednako i krsno znamewe ne-prekidno im je sluìlo za prognawe |avola. Prepo-dobni Simeon Stolpnik spasio se od propasti ba{krsnim znakom. \avo se wemu javio u obliku An|elaBoìjeg, predstavqaju}i se wemu, kako Gospod za ve-liki podvig zove wega, kao Iliju, na nebo. Simeon seprekrstio - i |avo je i{~ezao. Prepodobnom Benedik-tu, po nagovoru |avola, dali su sud sa smrtnim pi}em.Sveti je prekrstio sud, - i on se slomio.

Toliko je mo}na bila u ustima i rukama Sveto Bo-ànstveno oru`je za |avola - molitva Isusova i zna-mewe krsta. De{ava li se to i nama bra}o? Te{ko jere}i. \avo je jedan isti, a mi smo sasvim drugo, mi

smo gre{nici. To je poznato |avolu, mnogo boqe, negonama samima. Pa {ta, ako |avo, ~uje od nas ime Hri-stovo i vidi znamewe krsta. On u to vrijeme ne vidiHrista u nama, i silu krsta Wegovog u na{im srcima?[ta, ako on vidi u nama ve}u naklonost wemu, a ne kaSpasitequ na{em Bogu, i u djelima na{im izraàva-we voqe wegove, a ne Boìje voqe? Hristos Spasi-teq je rekao: “Ne}e svaki koji Mi govori:Gospode!Gospode! u}i u Carstvo Nebesko: no koji ~ini po vo-qi Oca Mojega, koji je na Nebesima” (Mt. 7,21). Ah,

bra}o! Pa u samom dijelu je i snaga, pa`qivo trebarazmisliti o tome. Ako u nama bude sna`no priziva-we imena Boìjeg i znamewa krsta, ako ìvot i djelabudu protivna voqi Boìjoj! Budemo li pripadaliHristu, ako nam Hristos bude samo na usnama, a ne uumu i srcu, samo u opisivawu znamewa Wegovog, a ne udu{evnoj predanosti Wemu? A ko potpuno ne pripadaHristu, ho}e li taj biti opasan za |avola, da li }e po-be}i od wega |avo? Znate li, bra}o, za{to je za |avo-la stra{no i samo ime Hristovo i krst Hristov?Zbog ~ega se boji Spasiteqa i bjeì od Wega? Samoli od sile i slave Boànstvene u Hristu? Ne, od po-niznosti (skru{enosti) Hristove, od toga, {to Hri-stos, “ako je i bio u obli~ju Boìjem, nije se otimaoda se usporedi s Bogom: nego je ponizio sebe uzev{iobli~je “sluge” (Flp. 2,6-7). Hristos je stra{an |avo-lu, ne samo Svojim Boànstvom: koliko Svojim poni-

èwem, najdubqom skru{eno{}u i poslu{no{}u BoguOcu do mu~ewa i smrti. \avo se nije bojao veli~ine islave Boìje, kada se usprotivio Bogu i otpao od po-slu{nosti Wemu. Wemu je stra{no ponièwe Hristo-vo, on bjeì od poniznog Isusa, zato {to poniznostmrzi, a qubi samo gordost i preuzvi{enost, {to jestradawem i smr}u Hristovom on pobje|en, poraèn,svrgnut, li{en mo}i i vlasti, posramqen i zba~enjo{ dubqe, nego prije. Eto za{to je stra{no za |avo-la i samo ime Spasiteqa na{eg Hrista, i znamewe kr-

sta Wegovog - stra{no i zbog toga {to ga podsje}a naponiznost Hristovu i Wegovo stradawe za spasewesvijeta - i svoj poraz koji je pretrpio od Wega.

Treba li vam sad ukazivati, bra}o, jo{ na na~ineza prognawe |avola od nas. Novo i najuspje{nijeoru`je za |avola vi ve} vidite. To je toliko prirodnopravom Hri{}aninu - Vrlina - Poniznost (skru{e-nost). Poniznost - neiskazana sila Boìja koja pobje-|uje |avola. Ni{ta nije naspram toga, nikakva vrli-na, nikakav podvig tako ne poraàva |avola, kao Hri-{}anska poniznost. [ta je za wega post? On i sam,kao duh nikada ne jede. [ta je za wega molitveno bde-nije? On i sam, kao bestjelesan, nikad ne spava. A po-niznost - to je ma~ koji poraàva. On ne podnosi po-niznost i ponizne. On je gordi podstrekiva~, tako vo-li i trudi se da stvori i druge sli~ne sebi. A ko seprotivi wegovom uticaju i imali ko, da mu prili~i

52

��

spasavati se samo milo{}u Boìjom, duhom ponizno-sti, toga mrzi, toga se gnu{a, od wega se udaqava. Cr-kvena istorija svedo~i da su veliki Hri{}anski pod-vi`nici, ba{ ponizno{}u pobje|ivali |avola i tada,kad im se on pokazivao on u vidu An|ela Boìjeg, iisku{avao ih gordim i ma{tovitim pomislima. Takona primjer, |avo se javio jednom pustiwaku, u oblikuSvetog An|ela i rekao mu: “ja sam Gavrilo, poslansam k tebi od Boga”. Pustiwak mu je odgovorio: “po-gledaj da nisi poslan kome drugom, ja nisam dostojanvidjeti An|ela, kao ~ovjek gre{ni”. \avo je odmah ne-stao (Prolog 21. April). Poniznost - je oru`je ne sa-mo za |avola, nego i za sva zla djela wegova. Uzmitestrast ~ovje~iju koja nije ni{ta drugo nego su{tina,kao izazivawe i dejstvo tog |avola. îme se brzo mo-è pobjediti |avo, ~ime boqe svrgnuti gordost, ugasi-ti gwev, ukrotiti mr`wu i zlobu, prekinuti nesugla-sice i razdor - ~ime ako ne ponizno{}u - (skru{eno-{}u, kroto{}u)?

Takva je poniznost. Ona se ne svi|a |avolu i zato{to pravi od ~ovjeka pravog Hri{}anina. Koje poslu-{an Bogu i zemaqskoj vlasti, kako nije ponizan? Kojeuvijek spreman ispuniti voqu Boìju i voqu zemaq-sku, od Boga postavqenu vlast, kako nije ponizan?Sam Gospod na{ u~inio je molitveno sluèwe Svojeponizno{}u i poslu{no{}u boànstvene voqe SvogaJedinosu{tnog Oca. “Ponizio sam sebe postav{i po-slu{an do same smrti” (Flp. 2,8) - kaè Apostol oWemu. I Sam On tako|e posvedo~io je o Sebi rekav-{i: “Jer si|oh s neba da ne ~inim voqu Svoju, nego vo-qu Oca koji me posla” (Jn. 6,38). Ta poniznost posta-vqa ~ovjeka na taj put, kojim je i{ao na{ Iskupiteqradi uni{tewa na{eg |avola, a zatim i ona u ~ovjekupostaje mrzna |avolu. Kako je stra{an |avolu poni-èni Isus, tako mu je protivnik i ponizni hri{}a-nin.

Velika je, bra}o, sila Boìja - poniznost. Stra-{no je za |avola na{e odricawe sopstvene voqe iHri{}anska poslu{nost voqe Boìje i vlasti crkve-ne i gra}anske. Ako i mi budemo takvi, ako budemoponizni i poslu{ni, i kao ponizni i poslu{ni robo-vi, po~nemo ìvjeti i raditi po Boìjoj voqi, a nepo svojoj voqi i ne pod uticajem |avola, to }e i pri-zivawe imena Boìjeg i znamewe krsta primiti u se-bi neobi~nu mo}. Tada }e i na{a izgovorena molitvaIsusova biti zastra{uju}i grom, a krsno znamewe -muwa, koja poraàva neprijateqa na{eg.

NEMAWI]I KROZ VIJEKOVE

Stefan Nemawa

Vladavina Stefana Nemawepredstavqa prekretnicu u istorijisrpskog naroda. Wome zapo~iwe dve-stagodi{wi period najzrelijeg po-liti~kog, ekonomskog i kulturnogìvota srpske dràvne zajednice.

U doba velikih meteà u Srbiji,najverovatnije posle smrti ùpanaVukana (1112. godine) Nemawin otacZavida sklonio se u Dukqu. Tu se, uRibnici (dana{wa Podgorica) ro-dio wegov najmla|i sin Stefan Ne-mawa.

Kr{ten je po katoli~kom obredu,jer u to doba nije bilo pravoslavnihsve{tenika. Ro|en, vaspitavan i od-rastao u Zeti. Kada su prilike u Sr-biji postale povoqnije Zavidinaporodica, Tihomir, Miroslav,

Stracimir i Nemawa se vratila uRas.

@eni se Anom, k}erkom bana Bo-ri}a. Episkop Mojsije prvo je kr-stio Nemawu po pravoslavnom obi-~aju pa ga onda ven~ao sa Anom.

Zavida kao naslednika postavqanajstarijeg sina Tihomira. Nemawau svojoj oblasti gradi crkvu posve-}enu Bogorodici na mestu gde se re-ka Kosanica uliva u Toplicu. U istovreme (1165-1168) podiè i mana-stir Sv. Nikole kod Kur{umlije.

Posle Tihomirovog ustoli~ewaNemawa je zato~en u jednoj pe}inikod Rasa. Uz pomo} svojih pristali-ca brzo je oslobo|en. Tihomir jesvrgnut sa vlasti, pa je zajedno saMiroslavom i Stracimirom prebe-gao u Carigrad. Tako je 1168. godineStefan Nemawa progla{en za veli-kog ùpana. Godine 1171. sagradio jecrkvu Sv. \or|a - \ur|evi Stupovi.

Nemawina bra}a skupqaju najam-nike i kre}u na brata. Bitka se odi-grala kod sela Pantina (ju`no odZve~ana). Nemawa je izvojevao pobe-du. Nesre}nim slu~ajem Tihomir seutopio. Ostaloj bra}i je oprostio.

Nemawin poloàj nije bio dovoq-no siguran, jer je pre svega morao dasredi odnose sa vizantijskim caremManojlom £. 1175. daje re~ da }e za ca-reva ìvota ostati lojalan Vizan-tiji. Iste godine pored Stefana iVukana ra|a mu se i tre}i sin, Rast-ko.

Godine 1184-1185. Nemawa sa bra-}om poku{ava da osvoji Dubrovnikali doìvqava neuspeh. 1186. je za-kqu~en mir. Isto~ne i jugoisto~negranice svoje dràve je pro{irio1189. godine.

pripremila

Nata{a Radojevi}

53

��

Najzna~ajnija zadu`bina StefanaNemawe je Bogorodi~ina crkva ma-nastira Studenice, sagra|ena oko1190. godine. Leì iznad istoimenere~ice koja se uliva u Ibar kodU{}a. Nemawa je pa`qivo odabraomesto gde }e po~ivati.

Marta meseca 1196. godine na ù-panski presto seda Nemawin sinStefan. Ubrzo potom Stefan Nema-wa se zamona{io i dobio ime Sime-on. Wegova èna Ana se tako|e zamo-na{ila i dobila ime Anastasija.Kao monah Simeon boravi u Stude-nici a wegova èna Anastasija u Bo-gorodi~inom manastiru u Rasu. 2. no-vembra 1197. godine odlazi u Vato-ped kod svog sina Save. Sava kao do-bar poznavala crkvenih i svetogor-skih prilika i Nemawa kao iskusandràvnik razvili su veoma plodo-tvornu delatnost. Odlu~ili su da naSvetoj gori podignu srpski mana-stir ~ime bi se Srbi pridruìlidrugim hri{}anskim narodima -Ivercima, Rusima i Bugarima, kojisu ve} imali svoje manastire na Sve-toj Gori.

Monah Simeon nije dugo poìveou Hilandaru, mada je do~ekao da vidizavr{etak izgradwe manastira.Umro je u prisustvu sina Save i dru-gih monaha 13. februara 1199. godi-ne.

Wegove su zasluge bile vidqive, akraj ìvota koliko poboàn tolikoi neo~ekivan. Za progla{ewe sveti-teqa morala se do u tan~ine po{to-vati utvr|ena procedura. Trebaloje, na primer da telo budu}eg sveti-teqa ostane sa~uvano izvesno vremeposle smrti, a da onda iz wega pote-~e miri{qavo uqe - sveto miro. Svese to naravno de{avalo sa telom Si-meona Nemawe.

Sava ga je posle nekoliko godinapreneo u manastir Studenicu. Tu sesveto miro pojavilo u nekoliko ma-hova tako da je Simeon poneo epitetMiroto~ivi.

GDJE NEMA BOGA TU NEMA NI RADOSTI

Prvih dana nove godine obavje-{ten sam da je u gradu Sergiev-Posa-du izgorela ku}a sve{tenika PetraSergejevi}a Bahtina. Izgorjeo je ta-ko|e i susjedni dom wegovog sinaAlekseja. U godinama gowewa Pe-trova porodica bila je protjerana uKazahstan, gdje su mu mnogi srodniciumrli od gladi, a on je preìveo. Po-sle finskog rata, otaxbinski ofi-cir, komandir baterije, rawavawa,odlikovawa, on je prona{ao put kaBogu, za {ta je poslije rata dobio 25godina lagera, gdje je jo{ vi{e povje-rovao u Boga i qude. Rehabilitovan.

Sada sluì u crkvi sela Veliko Se-menovskoje, Taldomskog rejona. I tou 85 godini ìvota nova beda. Uspeoje da spase samo kwige i ikone, nootac Petar ne rop}e ve} samo kaè:“na svemu je voqa Boìja”. Sa zgari-{ta je oti{ao u hram na slu`bu.

Da li bi mnogi od nas tako smire-no podnijeli iznenadnu nesre}u, ilibi uzroptali, zapatili se i udaralise u prsa? Mislim da bi za ve}inu od

nas bilo najstra{nijim potresom dau jednom ~asu izgubimo sve {to smosticali godinama, jer “gdje je blagova{e, tamo }e biti i srce va{e”(Mt.6,21). A na{e je srce prilepqe-no strastima za zemaqski ìvot iàlosti se ne zbog toga {to ne osje-}a Boga, nego zato {to mu nedostajupo~asti i bogastvo.

Da, mi smo svi na re~ima hri{}a-ni, a ponekad ~ak i kada se ispovjedi-mo i pri~estimo, nastavqamo da ì-vimo ìvotom dalekim od pravedno-sti. Nama je interesantnije da rasu-|ujemo o kraju sveta, o antihristu, onovim dokumentima sa tri {estice,nego o vernosti o Bogu. Cele poro-dice, odrasli i deca ne prime}uju dasu duhovno opusto{eni. Naokolo go-vore o bezbednosti: nacionalnoj,ekonomskoj, finansijskoj, o redov-nom snabdijevawu namirnicama, apri tome ose}aju potpunu nesigur-nost u toliko pre {to im sva qudskaosiguravawa ne pomaù. Nezaposle-nost, dugovi, rast cena zamrzavaju~itave gradove - i to nije vi{e ì-vot ve} neprekidno mu~ewe. No ovoje postalo toliko uobi~ajenim da seo tome govori u istom redu sa rekla-mama pomodinh i skupih bawskih le-~ili{ta, piva, {ampona, itd. Quditraè na {ta bi se oslonili, no akokod wih nema vere da se oslone naBoga, to ih o~ekuju tuga i uninije.

A sve se ovo de{ava pri potpunojravnodu{nosti vlasti. Iako oni ko-ji drè vlast mogu mnogo toga pro-mjeniti, oni to ne ~ine. Nedostajejedan zakon da bi se prekinulo sapropagandom razvrata i nasiqa naTV, no o tome nema ni rije~i. Danas,ako pogledamo na na{e TV programe- ko su heroji na{eg vremena? Razboj-nici, prostitutke, varalice i izo-pa~enici, kojima kao pozadina slu-è katastrofe, stihije, ubistva, ì-vot TV i filmskih zvezda.

54

��

Obi~no nam kaù da niko nikogane moè primorati da gleda ono {tose ne slaè sa na{im ube|ewima ilikulturnim zahtevima. To je opravda-we moralne ne~istote, jer ni jednogni drugog nema kod miliona qudi anaro~ito kod dece koja doìvqavajuvi|eno kao primer za podraàvawe.

Novinari su sproveli istraìva-we TV dana u Rusiji. Rezultat: 202ubistva, 160 tu~a, 66 opijawa, 302“crne” novosti, iz informacionihprograma.

Primoravaju nas da ìvimo po za-konima zapadnog sveta, sveta koji se-be naziva posthri{}anskim, a tozna~i odbacivawe Boga i gra|ewesvog ìvota na drugim vrednostima.U osnovi tih vrednosti je pojam ~o-vekove slobode. Ali kakvog ~oveka?Grehovnog i palog. To }e biti svet ukojem Hristu i wegovim sledbenici-ma nema mesta. Svet u kome se sveprodaje i kupuje, u kojem nema Boga isve je dozvoqeno, simbolom kojim sejavqa dolar a ne krst Gospodwi.

A oni kojima je mrska Rusija vernaBogu, vode svesni rat sa Crkvom.

Na primer, novina “Izvestija”priziva na otvoreno rascrkovqava-we: “religiozna dràva je izìvjelasebe u pricipu, za to vi{e nisu po-trebne nikakve religije, ve} samogra|anske slobode”.

Jedni se razo~aravaju u ìvot inalaze pokoj u pijanstvu, drogi - nar-koticima, tre}i postaju sekta{i.Razo~arewa, gubitke u ovom ìvotuqudi prebacuju na okolinu, na Bo-ga:vele, za{to nas On ka`wava?

U jednom od svojih pisama staracarhimandrit Jovan (Krestjankin)pi{e: “Ne ka`wava nas Gospod, ne!Mi ka`wavamo sami sebe - time {toìvimo bez Boga. I ma kako mi iz-gledali dobri po qudskim merili-ma, tamo gde nema Boga nema ìvogìvota, stvarala~kog, nema radostiìvota. Gdje nema Boga, tamo gazdujeneprijateq Boìji. I “kazna” i ì-votna tuga - su wegova podmetawa. A

kada se ~ovek posle dugog vraìjegvo|ewa obra}a Bogu, to se zapo~iwena neko vreme usiqewa osveta vraga,i treba mnogo trpeqivosti i nesum-wive vere u to da je |avo silan, ali iu to da je svemogu}i samo Gospod kojine}e ostaviti onoga koji mu usrdnopribegava za pomo}.

Neka vas Gospod umudri i pomog-ne”.

Danas je te{ko ìveti u svetu, ~o-veku ako on nije kao svi. Ako on ho}eda ìvi po{teno i duhovno, odnosnoda ìvi pravoslavnim na~inom ì-

vota, to u na{em svetu on }e te{kona}i mesto. No, to nezna~i da se tre-ba predati svetu. Treba svi da bude-mo svesni, da su upravo duhovna klo-nulost i slabqewe vere u pomo} Bo-ìju, odsustvo voqe i snage za proti-vqewe, odsustvo spremnosti na `r-tvu i podvi`ni{tvo - ustvari na{anajve}a nesre}a. Mi shvatamo da tre-ba ~initi dobro, ali ~inimo zlo.

Nedovoqno je biti samo kr{te-nim, da bi se bilo pravoslavnim. Mismo primili blagodat, no to je samo

po~etak koji treba razvijati tokomsvog celog ìvota. Ne treba sedetikod prozora i ~ekati kada }e nekodo}i i o~istiti zlosmradije u na{ojdu{i. Svoju du{u ~ovek mora o~i-stiti sam. Me|utim, mnoge smradsopstvene du{e ne uznemirava, ve}se obratno doìvqava kao blagouha-we {to se dogodilo i sa bludnim si-nom, kome je dosadio poredak u o~e-vom domu, te re{io da ìvi po svo-jim shvatawima bez ikakvih ograni-~ewa. Sve probati, sve proìveti,jednom re~ju nasladiti se “prelesti-ma ìvota”. Dobiv{i svoj deo na-sledstva mladi} je zaìveo za svojezadovoqstvo. No, nije dugo trajalawegova prividna sloboda - pro}er-dav{i imawe dobijeno od oca, on jeostao bez hleba, a “drugovi” u pi}unisu mu dali ni hranu koju jedu svi-we. Siroma{tvo i glad su ga otre-znili i on je kona~no “do{ao sebi” ipo~eo da shvata da ako radi{ za |a-vola to }e ti se osvetiti pustotom,prqav{tinom i propa{}u. Tek po-{to se namu~io, mladi} je uvidjeokakva je sre}a biti sa svojim ocem.Ta~no tako i mnogi od nas po~iwupo{tovati zajednicu sa Bogom tekposle àlosti i neuspeha.

“Blagi Bog pre svega se brine ona{em budu}em ìvotu, a tek potom -o zemaqskom ìvotu” - govorio jestarac Pajsije Svetogorac.

Najstra{nije je ne to {to mi mo-èmo izgubiti ono {to najvi{e ce-nimo na zemqi - najgore je za nas daostavimo Boga, i tako po~inemo za-navek. Do}i sebi mogu}e je samo saHristom.

Otac je oprostio bludnome sinu.Tako i Gospod pra{ta svakome koprilazi Ocu sa pokajawem. MilostBoìja je bezmerna.

Aleksandar Nikolajevi} Krutov“Ruski dom” broj 2/2003. g.

prevod sa ruskog

Neboj{a ]osovi}

55

��

Prikaz kwige

MITROPOLITSAVA KOSANOVI]

-. � � �� #�� #�� #�� #�� " �� 0�� #��#�� #�� 0�� , � �� #�� #%��G �� *�� .�� #� �� $�� $ ��% � �� #%� �$ �� $ ��"�� %� � � �� # �� $�� , � �� % �� %� ��#�� #� �� %��

#�� G �� #� � �� %�� $ �� G �� %�� #�� %�� $ � �� Q !�� ) �� -*��1 �� #�� *� �� #�� G �� #�� $ � #�%�"�� " �� 16� � �, ��$� 6�� 0�� 9� D �� 2�� 7< 6<D9 P+7==D� P� <D� �� B 9

!�� 7==8 �� #� �� 4� � ��"� � �� -�� 1� �� -��#�#� 1 � 2��#� *�� #�� #�%� �� #� �� $�� *�� %�� <��=�� 0�� !��/�� 3��2� ��$� E�� #�� #�� 3�� )�� #�� #� ��

)�� ,-�� $ �� &�� #�� #�� $�&� . ��" ��&$�4�$�� #�� #�� #�� )�� %� 2�%�� 5�� /� �� $ � ��& ��$ �� %� �� & �� /�� #�� #�� %��

�� "��$ � �� #�� $� � � �� % 6��9 0��&�� 4�� $�� *�#��

>�� 0�� )�� /�� #�� *� �� #�� 3�� -)�� #1, -'� �� %�� 4�� %� �� 5�� $ �� <O OOO /�� 2�� %��

!� �� E�� 0�� !�� >�� R�� #�� 2� �� 2�� #�� #�� $ �� "�� #��"�� 2�%�� &� �� &�� E�#�� &�� # �� !� ��*�� >�� 3�� E�� 3��

56

��

+ ALEKSANDRA PETROVI]

Molim ti se Boèza rajsko naseqe

na{oj dragoj Aleksandri

26. novembra 2003. godine navr-{ava se duga i te{ka godina. Ne-ko nam ubi radost, rani du{u na-{u, te{ko je, du{a boli nas. Neznamo ko, ni {to nam nanese bol.Boè, molim Te pokaì ga. Mi seu Boga uzdamo da je na{a voqenaìva, da niko nije mogao da ubijewenu du{u, ni wenih 17 divnihgodina.

Aleksandra, ti si u srcima na-{im, nikad te ne}emo ostaviti,tu si uvek sa nama, du{o draga.Tvoj dragi osmeh uvek je tu, porednas. Slike tvoje s nama pri~aju,ku}u nam ukra{avaju. Baka se na-da i moli Boga da te vidi u Raju.Puno te volimo.

Tvoji najdraì

POZDRAV IZ RAJA

Te{ko nam je drago ~edo.

O~i mutne lice bledo.

I suza nam ponestalo

Snage eto vrlo malo.

Te{ko nam je svi to vide

Ali ìvot daqe ide,

Ali nama dani stoje

êkaju}i lice tvoje.

Te{ko nam je, ~edo drago

Na{ ponose, na{a snago,

Sve bjeìmo od istine

Nema sunca da nam sine.

Te{ko nam je Umiqata,

Malo ko nas sada shvata

Tek poneki prota stari

U hramu nas mirom zari.

Te{ko nam je, Jagwe milo

[to na Nebu si se skrilo

Po{aqi nam malo zraka

Sa Boìjih proplanaka.

Ne tugujte, Roda moga

Svi smo djeca jednog Boga

Iz najqep{eg raja svoga

[aqe zrake, Dobri Boga.

S. J. G

+ Mr PREDRAGLASICA

gradona~elnik S. Sarajeva

U smiraj dana 25. juna 2003.godine iznenada prestaloje da kuca, plemenito srce Predraga Lasice, doma}ina,dobrog ~ovjeka, neimara, gradona~elnika S. Sarajeva.

Predrag Lasica je ro|en 1955. godine u Sarajevuod oca Vojislava privatnog obrtnika i majke AnePanteli} medicinske sestre. Djetiwstvo provodi naPalama gdje zavr{ava osnovnu i sredwu {kolu, a Po-qoprivredni fakultet zavr{ava 1977. godine u Sara-jevu. Radi na odgovornim i rukovodnim poslovima usloènom sistemu UPI-ja Sarajevo, a rat ga zati~ena mjestu Poqoprivrednog dobra “Butmir” Sarajevo.Na po~etku rata 1992. g. zajedno sa svojim narodomstaje na braniku otaxbine i kao vojnik VRS cijelirat ostaje uz svoj narod. Po zavr{etku rata ta~nije1998. godine brani magistarski rad na Poqoprivred-nom fakultetu u S. Sarajevu gdje je postavqen za vi-{eg asistenta. Za na~elnika SO Pale biran je 1997.godine, a za gradona~elnika S. Sarajeva 1998. godinegdje ga je i smrt zatekla.

Pokojni Predrag se iskazao i kao veliki dobro-tvor svoje crkve. Svojski pomaè izgradwu parohij-skog doma u Palama i hramova u Podgrabu, Vojkovi}i-ma, Vu~ijoj Luci, a za zasluge na izgradwi hrama naRavnoj Romaniji a na predlog G. mitropolita Nikola-ja Sveti Arhijerejski Sinod SPC ga odlikuje orde-nom Sv. Save drugog reda.

Pokojni Predrag Lasica je sahrawen u rodnim Pa-lama 26. juna 2003. godine, a opjelo je sluìo W.V. mi-tropolit Nikolaj sa sve{tenstvom sarajevskog namje-sni{tva. Opjelu je prisustvovao i predsjednik R. Srp-ske kao i veliki broj naroda Pala i okoline.

VJE^NA PAMJATPOKOJNOM PREDRAGU!

protojerej

Miomir Zeki}

57

��

+ Protojerej prof. dr Dim{o Peri}

Paroh i stare{ina hrama Svetog Arhangela Gavrila uBeogradu i profesor Crkvenog prava na Pravnom fakul-tetu u Beogradu

U Beogradu se 31. januara ove godine upokojio u Gospo-du protojerej i profesor dr Dim{o Peri}, u svojoj 49. go-dini ìvota. Sahrawen je 03. februara, 2003. leta Gospod-weg, na beogradskom Novom grobqu. Opelo je sluìo wego-va Svetost patrijarh srpski Pavle uz sasluèwe episkopazvorni~ko - tuzlanskog Vasilija i {umadijskog Jovana uprisustvu ve}eg broja sve{tenika, profesora, nau~nih rad-nika, parohijana, studenata, ro|aka, prijateqa, kao i veli-kog broja po{tovalaca i vernika.

Protojerej dr Dim{o Peri}, vanredni profesor Crkve-nog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, ro|en je u Do-wim Rajincima (Mitrovi}i), op{tina Kalesija kod Tuzle,03.aprila 1954.godine. Osnovnu {kolu zavr{io je u Kalesijimaja 1969.godine, Bogosloviju “Sveta Tri Jerarha” u mana-stiru Krka poha|ao je u ~etvrtoj generaciji (1969 - 1974) izavr{io odli~nim uspjehom, potom je odsluìo JNA.

Oènio se 1976.godine Cvijom, majkom wegovih k}eriAleksandre i Danice. Rukopoloèn je u ~in |akona 27.mar-ta 1976.godine a sutradan u ~in sve{tenika od blaènopo-~iv{eg episkopa banatskog Visariona u Vr{cu. Slu`bo-vao je u @iti{tu od 15. aprila 1976. do 31.avgusta 1978.go-dine, zatim prelazi u eparhiju @i~ku gde slu`buje na sle-de}im parohijama: Koviqe (01.09.1978. - 15.11.1979.g.), BelaCrkva karanska (od 16.11.1979. - 10.06.1982.g.), [qivovica(11.06.1982. - 30.09.1987.g.), zatim prelazi u Arhiepiskopijubeogradsko-karlova~ku (01.10.1987.g.) za paroha u selo Za-klopa~a. Po ukazanoj potrebi slu`be, postavqa se i zaprivremenog paroha u Ritopeku (10.02.1988.g.), s tim da op-sluùje i parohiju u Zaklopa~i.

Zatim postaje paroh, potom i starje{ina hrama SvetogArhangela Gavrila u Beogradu.

Sa parohije je upisao Bogoslovski fakultet Srpskepravoslavne crkve u Beogradu 15.09.1976.godine na kome jediplomirao 19.06.1980.godine. Diplomira i na Pravnomfakultetu u Beogradu 1987.godine. U sali Bogoslovskogfakulteta SPC, 01.07.1991.godine, polagao je doktorskiispit i odbranio disertaciju: “Ustrojstvo, organizacija irad na zakonodavstvu SPC u prvoj polovini dvadesetog ve-ka (1901 - 1950)”. Ispitnu komisiju su sa~iwavali dr Bla-gota Garda{evi} - mentor, dr Atanasije Jefti}, dr Pribi-slav Simi}, mitropolit dr Amfilohije Radovi} i dr Ra-domir Popovi}.

Na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu predavao je ~e-tiri akademske godine (1991. - 1995.), kao honorarni na-stavnik predmet Kanonsko i crkveno pravo sa crkvenomadministracijom. U istom periodu zajedno sa dr Miodra-gom M. Petrovi}em, nau~nim savjetnikom Istorijskog in-stituta SANU u Beogradu sastavio je program za predmetCrkveno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu i Kragu-jevcu, po kojem je i napisao ud`benik Crkvenog prava. Odpo~etka letweg semestra 1996/1997 godine predaje na Prav-nom fakultetu u Beogradu Crkveno pravo, po blagoslovuwegove Svetosti patriarha srpskog Gospodina Pavla iSvetog arhijerejskog Sinoda SPC. Predavao je i ispiti-vao i Nacionalnu (narodnu) istoriju dràve i prava. Na-ro~ito je bio po{tovan i cewen od strane studenata, koji-ma je posve}ivao svoje veliko znawe i zama{no ìvotnoiskustvo, kao i tople i veoma korisne o~inske savete, uli-vao im nadu, ispravqao gre{ke, i stoga nisu slu~ajno bilaveoma pose}ena wegova predavawa, naro~ito Crkvenog pra-va. Ovaj predmet predavao je u 8. (letwem) semestru, safondom od ~etiri ~asa nedeqno, ponedeqkom i sredom uterminu od 17 do 18,50 ~asova, kojima je, osima studenatazavr{ne godine, prisustvovao i ne mali broj studenata ni-ìh godina studija, iako je to izborni predmet na ~etvrtojgodini osnovnih studija. U Patrijar{iji Srpske pravo-slavne crkve ~esto je bio angaòvan oko pravnih problemasa kojima se susretala na{a SPC u matici i inostranstvu.

Napisao je preko 30 ~lanaka, rasprava i studija koji susluìli na{oj crkvi u re{avawu wenih aktuelnih problema.Navodimo neke, po na{em mi{qewu, bitnije: “Odnos Crkve idràve kod Srba u 19. i 20. veku”, “Crkva i dràva”, “Prilogprou~avawa veronauke od 1945. do 1992.g”, “Vojni sve{tenici”,“Silazak Mitropolita Mihaila sa trona poglavara Srpskecrkve”, “SPC posle 1945.godine”, “Zakonodavstvo SPC odstvarawa do novijeg vremena”, “Prilog prou~avawa pitawa od-nosa Crkve i dràve”, “Prilog istorije stradawa Srpske Cr-kve pod komunistima (1941. - 1991.g.)”, “Stradawe SPC u komu-nisti~koj Crnoj Gori”, “Crkva i dràva - istorijski prikaz,ôvek i Crkva u vrtlogu krize, {ta nam nudi pravoslavqe da-nas?”, “Protojerej - stavrofor dr Blagota Garda{evi} - iza-brani radovi”, “SPC i wena dijaspora”, “Mesto crkvenogprava u sistemu pravnih nauka i wegova potreba danas”, “Cr-kveno pravo” (uxbenik za Pravni fakultet - vi{e izdawa), idrugi radovi.

Crkveno pravo je od samog osnivawa Pravnog fakulte-ta 1841. godine bilo u nastavnom planu i programu, sve do

zavr{etka drugog svetskog rata, do dolaska komunista navlast. Profesor dr Dim{o Peri} podsetio nas je na pri-stupno predavawe êdomiqa Mitrovi}a, koje je on odràona Velikoj {koli 08.02.1899.g. i koje je zapo~eo slede}imrje~ima: “Meni je palo u deo da postavim takore}i kamentemeqac jednoj novoj nauci za na{u Veliku {kolu, da prvija otpo~nem predavawa iz Crkvenog prava. Svaki je po~e-tak teàk, no ovaj je u toliko teì {to od temeqa zavisistalnost i sigurnost onoga predmeta za koji se veli da jeìvac dru{tvenog mi{qewa i morala.”

Profesora Mitrovi}a je nakon upokojewa 1934. godinenasledio na katedri Crkvenog prava profesor dr Ilija A.Prì}, koji je predavao do dolaska komunista na vlast. Za-tim je Crkveno pravo, dolaskom komunista na vlast, nepra-vedno izba~eno sa mesta na kome je prou~avano ~itav jedanvek. Da se ono u~ilo i nakon drugog svetskog rata, boqe bi-smo sebe poznavali i mawe bismo zla sebi nanjeli. Profe-sor Dim{o Peri} je taj odavno zapu{teni i zaboravqeni ka-men temeqac, o kome je govorio ^. Mitrovi}, vratio na svo-je mesto, obnavqao ga i u~vr{}ivao ga. Ova obnova je zapo~e-ta pristupnim predavawem odrànim na Pravnom fakultetuu Beogradu 21. aprila 1997.godine. Neophodno je re}i daprof dr Dim{o Peri} ima najve}e zasluge za vra}awe Cr-kvenog prava u okvire univerzitetskog i pravni~kog obrazo-vawa.

Katedra Crkvenog prava ostaje upra`wena, vreme koje do-lazi pokaza}e nam sudbinu ovog predmeta za koju smo svi veomazabrinuti, a za{to i ne re}i, da }e prof dr Dim{o Peri} te-{ko imati dostojnog naslednika. Profesor dr Dim{o Peri}obimom i kvalitetom radova ne zaostaje za svojim prethodni-cima, a da je duè ìvio, stao bi uz rame i najve}em po na{emmi{qewu, profesoru Crkvenog prava od osnivawa katedri naPravnim fakultetima u na{oj zemqi - prof. dr Sergeju Tro-jickom (1878. - 1972.g.), koji je predavaju}i na Pravnom fakul-tetu u Subotici obogatio crkvenopravnu literaturu sa preko200 svojih briqantnih priloga, kojima je rasvjetlio mnoge cr-kveno-pravne probleme pravoslavne crkve.

Sve te zasluge i priznawa protojerej Dim{o Peri}postigao je mu~eni~ki se bore}i sa velikom tugom u srcu.U nedavnom ratu, u rodnom kraju, ubijeno mu je dosta srod-nika: dve sestre i brat zajedno sa majkom, dok mu je iz bli-`we familije jo{ ~etrnaestero mu~eni~ki postradalo sa-mo za nekoliko dana. Samo snagom svoje vere i qubavi us-trajao je na svom plemenitom zadatku.

Prvi je sve{tenik koji je u{ao u Beli dvor i dvorskekapele, posle dugog vremena bezbo`ja. Radio je na povratkusve{tenika u vojne garnizone.

� -��

58

��

Na naslovnoj strani: Mitropolit dabrobosanski Haxi Sava (Kosanovi}) - 1839 - 1903.

�� ! � �� "��

� #�� $�� %�� %��

��

��

�� ! "��#� $% ��& � '#�� (� � ��) !�� #�� *+, ��#��% -- �# !��#�� .�� %�� / �� !��#��! �� 0, �� #�� % �� #�1��& ��1��% ��%�� #��% �� !�� #�� 2�� "��(�% �� #� �� 3�� & �#�� 4!��#� �� "� �� 3�� #�� ! � �� 2�� 5�� "��# $ �� 5� ��#�� !��#� � �# ��#�3�� #��& �� #�� !��

��3�� &

5��6��#��

7�� #��89� �� (

' '#��*:� �� 0+:,�

1

��

Man

.B

awa

13

41

.M

an.D

obrun1

34

3.

ISPUWEWEZAVJE[TAWA

��

�� !�� "�� #�� $%&' � �� (�� "��

�� )�� "�� *�� !�� +��"�� ,��

�� -#�� -�.��#�� /�� ,�� 0�� ,�� )�� +��

�� #�� #�� + �� + �� "�� !��+*�� "� ��

�� )�� + 1�� $%&' � �� + !�� #�� + �� "��

�� +2�� "�� "�� 3�� +�� "�� 4��

��

�� 5�� + - ��# �� #�� 6�� # �� 5�� 7 �� +

�� "� � ��)�� ,� �� + �� # �� "�� 73�� ,�� "�� + � ��,� �� )�� # ��+ �� "�� +8��

�,� � �� ,�� "� � �.�� + �� )� �� "�� 7�� + 0� �� + ��

�� + 1�� + 9� � �� + :�� #�� # �� +�� + 1�� 7 �� + 0� �� ,�� 1��,� � �� +8�� "�

�� ;��< �� ,�� $' ��+��)�� + ��

�� #�� + �� +: ��"��

�� + � �� 0�� 5�� ,�� +2� ��

�� -�.��#�� ,� �� +�� ,��

�� + - �� ,��+ 1�� +1��

�� + �� 1�� +8� � �� #��

�� .�� 5�� "�� +��

�� + 1�� (��+ �� )�� 7 �� ,�� "�� #�� )��

2

��

�� "�� 0��)�,�+ �� "��

�� ,�� "� � ��, � �� "�� #�� +8��

�� "�� + 3��

�� "�� + �� #��

�� 0�� # �� )� �� 7�� !��

�� *�� =�� + -�� 5� �� "�� + 1�� ,�� #�� $>>$+ � $>>?+ � �� + 5��+6��"��

�� + 1� �� + $>>@+ � �� 5�� ,�� ,�+�� + A��

�� #��

�� ;�� 8�� <� �� ,�� +:��

�� #+ 1�� !�� 5�� + !�� "�� #�� + �� #�� 1� ��+1�� !�� 1� �� "��

�� #�� # ��#�� #�� 8�� *�� + 9� �� /�� 0�� A�� "�� !��+3�� "��

�� !��+- � �� $B ��

1� �� !�� "�� +��

�� /�� -�� 0�� "�� +�� ,��

�� + �� 6�� 8�� :��+ �� -#�� A��

�� /�� =�� /�� 0��+ 6�� 8��:�� +1��

�� +�� #��

�� /�� 0�� )� �� 7 C�� !�� 5�� D��+ �� "�� #� �� 5�� "�� 5�� 5� �� *��

3

��

� � � �� #�� , ��,�� "��, �� + :�� (��+ ��

� �� (�� # 5��# �� 2�� 3�� 3�� + -�� "�� (�� + 5�� #�� + 9� �� ,� �� +9� �� (�� *�� 5�� 6��

�� ,��+ 0� �� ,� �� )�� ,�� ,�� $BEE+ � ��+ �� "�� ,�� (�� *�� ,�� "��+ 8�� FF �� !��,� �� + 8�� 7 �� 5�� 8�� "�� + 8�� !�� " � ��, ��# ��#��# � �#��# �� )� �� + -�� ,�� .�� 5��,�� !�,� �� !�, �� -�� "� �� # �� # �� + -�� ,� � �� ,�� ,� � �� ,� �� "��,�� (�� :�� #�� #�� 8�� :��+ -�� "�� #�� .�� 5�� ,� � �� (�� *��+G �� "�� #��

��+ �� -#�� #�� !��

�� "�� $&& � ��+ �� #� �� #�� 1�� #-�� 1�� 1�� "�� + 1�� /�� 0�� #�� -#�� 5�� ,�� "�� "�� ,��+

�� 5�� "�� + !�� + � 5�� "�� "�� 5��"�� !��+ 2�� 5�� " �� )� �� "� �� !��+

��

4

��

:�� /��#�� 4�� '+ �� 8�� + 9�� -#�� )�� #�� 5��"�� +

�� "� � ��"�� "�� + �� # ��+ �� #�� 8�� :�� 5��.�� 5�� +:�� (��

��

�� "��,� �� +1��

�� *�� ,�� + 1�� "�� "�� ,�� + :� ��

�� "�� 3�� +3 �� # �� "� � � �� +� �� ,��

�� #�� # �� 3�� ,�� #�� "��+ 2� �� $%%?+� ��

1�� CH�� #G+ �� #��

�� "�� *�� =�"�� $%I?+ � �� H�� "�� #�� 1��5�� H�� #�� 1�� +� ��

�� (�� # �� C ��"�� G� � �� .�� # ��"�� #��+ �� )�� 1�� + 3��"� � �� #�� !��)�)�� +��

�� # �� #�� 8�� :�� 5�� 1�� + 0�� "�� ,�� "�� ,�� + 2�� "�� # �� /��#�� +��

�� ,�� # ,� � �� "�� #�� +

��

5

��

BRATSKI SASTANAK SVE[TENIKA EPARHIJE DABROBOSANSKE

� �� ,�� @B+ �� @&&'+ � �� 5�,�� /��#�� 4�� 8�� *+�� )�� ,�� #�� )�� + 0�� !��,�+ :��,�� #�� + D�� 8�� 4��"��"� � �� + H�� + A�� # ��,� �� # �� 5��,�� 5��+ 1�� + 5�� 1�� "�� 1� �� 5�6+5�,��

��)� !�� 2��+ 6�� )�� + 0�� !��,� ��)�� $%&>+ � �� ,�� ,�� #�� "��+ 9�� #�� + �� "�� 5�,�� "�� "��"�� #�� #�� + ��"��

�� #��+ �� #��

�� 5�� 6��+ 9�� $%%@+ � �� #�� ,�� #�� "�� + � �� $%%@+ #�� ,�"�� ,�� "�� H�� + �� ,� �� "�� "�� +

� �� #�� "��@&&@+ � �� 5�� 5�� 2�� .�� 8�� :�� # .�� ,� � ��+ 8�� #�� + �� 0�.�� )��.�� )�" ��#� �� #��+

��

�� + ��#� ��-�� $?+ �� 4�� 8�� + �� ,�� #�� 5�� !�� ,�� + �#�� A��+6�� 9�� 5��

�)�� $>>?�>B+ � �� $@+ �� $>%&+ � ��+ 9�� # �� + 9�� $%I$+ � �� # �� + �� 1�� ,�� "��"�� "�� *�� 8��.�+$%%?+ � �� #��

�� "�� !�� #�� ,�� + 9�� "�� ,�� "�� #�� $?& ��+2�#��,�� : ��

�� H�� .�� "�� + �� 5�� #�� "�� #�� 8�� 7C�� )�� (�� 6�� )�� #�� 5��G+ �� #�� ,�� !�� +

��

6

��

OSVE]EN OBNOVQENI HRAM U BIQE[EVU OSVE]ENI TEMEQINOVOG HRAMA U

BLAGAJU KODKUPRESA

4�� 8�� B+ �� ,�� #�� 8��"�� *�� #�� *�� + :��,�� $%%@+ � �� *��

�� 7 � �� # �� !�� (�� H��"�� =�� *31�� -� 6�� "� �� *�� -� *�� 8�� 1�� *�� *�� + (�� 5�� *�� ,�� + �� J��

�� "�� (:�:�� ,��#�� #�� +�� #�� + 1�� *��

�� "�� )�� + : �� + �� #�� A��

�� # ��+ �� "�� "��# �� .��# �� "��

�� "�� ,�� +:��

�� "��7 :�� #�� "�� "��#��# ��+ �� # "�� ,�� +:�� ,� � �� + �� ,� �� # �� + - �� )�� 9��

� � �� "� � �� ,� ��# � ��,� � ��#+ 9� �� +�� ,� ��)�,� ��+ �� "�� 5��)��+(�� "��

*�� )�� "�� $IIE+� �� 6�� K�� #�� #�� + : ��# �� 6��# �� # ��,�� +��

�� "� �� 7 8 ,�� E%?I �� 6�� 5�� #�+ ��.+ �� # #�� "+ 6��*�� ;��< �� 6��+��

�� "�� 6�� K�� ,�� #��+��)�� )�� + �� "� � �� ,� �� ,�� + �� " � � �� ,�+2� �� # ��

��# ��,�� + � �� + ��

7

��

OSVE]ENA OBNOVQENA CRKVA SVETOG VELIKOMUÊNIKAGEORGIJA U SRPSKOM GORA@DU

�"� � �� 6�� K�� 0�� +0�� 6�� + 3��)�� +

!� �� "�� $?$%+ � �� $?@@+ �� + 9� �� 5�� 6�� 5��+ :��" �� # 5�� L�� *�� + 9� �� "�� 7 �� 1�� + �� "�� 5�� 6��+*��

�� + :�� "�� "��# �� 8�� 8�� 1�,�� 4��"�� 5�"� �5� ��+ 1�"�� "�� 5�� 6�� + 9�� "�� $% �� +

��

5�� 5 �� ,�+ !�� #�� E �� +�� + �� #� 5�� 5 �� 9-8:��+

�� # ��#�� /��#�� "�� + �� "��# �� D�� 8�� )�� (+:+ �� "�� #�� + 1�� 1��+�� "� ��#��

�� 5��)�� 5� �� #�� "��+ 3 �� #�� 5��)�� + �� *�� + � ��

�� ,�� , �� 5�+8�� "�� 5�� )� ��+ �� "�� + 3 ��

�� 5�� #�� "�� 5��)��+9�� #�� + 1��

�� "��+ �� "�� 5�� 5 �+9�� #�� #�,� � ��+ 2�� #�� /�� 0�� /�� =��+ 6�� 8�� 1��"�� "�� + �� "�� #��

�,��+ 1�� 5��

8

��

OSVE]EN HRAM SVETE PETKE PARASKEVEU BIJELOM BRDU

�� M� � �� + 9�� -#�� "�� # �� #+ �� )� �� 7 ��

�� #��+ 6�� + :� �� "�� #�� 5�� + � �� #�� #� �� + 2�� ,�� +

�� "�� #�� +��

��"�� ,�� "�� C ��G �� !�� C ��G ��(+:+ �� 1��"�� 5��# 5 �� ,��,�� "�� +9�� 5��)��

��"�� 5�� "�� + �� 5��)�� # �� + : �� #�� ,� � �� # � ��# ��+ 3 �� #� �� )�� "�� +

��

��

��

�� ! "�� # "�� ! �� !��

�� $� �� ! ��

�� # %�� &�

�� '�� $��

�� #

"��!��

��(� �� !

�� ! ��

��#

)�� ! ��

� ��

�� &�� !��

�� !��

�# Obra}amo se qubavi va{oj

�� !

tri krsta, tri zvona i kamene

ikone Svete Trojice# *��

��

�� ! ��!��

��! ��(� �� +��

�� !#

,��

� �� !��

�! ��

� �� ! �� #

-�� !� ��! ��

��

�� !� ��&�� ###

� ��

��! ��

��#

9

��

6�� "�� $%%@+ � ��+ 1�� #�� 5� ��0�� *�� 1�� 1��+ 9�� ,�� #�� "�� #��+ 2� �� D�� 8�� ,�� (+:+ �� +�� 9��+ 6�� !��"�� + 3�� 5�� !��+ 3�� 5�� + 2�� 7 �� '&& �+ �� 8� �� 8�,��1�� K,��+ : @&&�+ *� �� -�� $&& �+ �� 1�� + 1�� 8� �� 1��"��+ �� 1�� 8+ -�� (+:+:��

�� 7 �� D�� 8�� "�� 7 �� #�� 8� �� 1��"�� (+:+� �� 9�� D�� 8�� H��+ �� #�� "�� ,�� +

POMOZITEIZGRADWU HRAMA

SVETE TROJICEU OZERKOVI]IMA

'� �� ! ��

�� .�� ! �� (!��

�� !�� #

��

�� !� ��

$�� -#,# �� /!��

0�� 1

234�556�55555324�74#

�� " �

� �� ,!�� !��

�� # ��

�� !��

�� (� � ��

��(� !��

�� #

'� ��!�� ! ��

�� # ��&!�!��

�� !�

��

�� #

��

��#

+�� 0��1 8529:

779�4;5 � �� 8532: 2<�4<�=9Za hram

Svete Trojiceprotojerej Momir

Vasiqevi}

�� !" ��#�� $��#�� %�� #�&�� #�� '��(�� )�#��"

* �� +�� #�� #�� # �� ,�� " �� #�� #�� -�� #�� #��'��(�� .�� $��-� ��.�� /��- � �� .��-�� #��" �� #�� $��-��-� �� #�� 01!2" �� #�� #�� #� � �� ")� �� $��#�� %� �� 3�#�� #� �� #�&�� /��

��- ��3� �� 3��4��(�(� � �� #� � �� " *�� #�� '��(�� #�� #�#�� #�� #�� #�� "

�� $��-��-� �� #�� 5��#�� 0678 �� #�� " * �� #�� #�� #�� 4��(�(� � �� 0192" �� .��/��

��- ��3� �� #�� #�� #�� :�� #�� #��#�� #�� 88�� #�� "

* '��(�� #�� #�� '� ;4�� $��<� �� .�� $��-#�� #�� #��-� �� 07!8�� " %� �� #�� " )� �� #�� .��- # �� 4��(�(�� #�� #�� "4�� -� ��#�� #�� "

* #�� #�� #��-�� #�� #�� " 5�� (�� '� ;4�� $��<� � � �#�

�� #�� '��(�� #�� #�� "�� #�� =�� '��(�� 5�� 06>8 �� #�� #�� #��(�� "

* )#�� #�� .(�� 0600 �� 4��(�(�� " %� �#�� 5�� "

��

��

10

��

POKLONI^KO PUTOVAWEOD SRBIWA DO ORA[CA

��(� �� >�� !�� (�� $� �� (!��(� � ��# "�� (�� $� �� ! � ��!# ?�� !�! �� !� �� /�� !�� !��#�� ! ��

�� ! �� # )�!� �� !�� !�� @�� ! � �� ! �!�� A �� !�� # '�� /�� ! �� ! �� &!�! ��B�� '�� ! (�� !# C /�� /�� !� �� !�� #)�� !��

�!�� /�� (�� ! ��# $�� (�� !�� ! �� # �� !��(�� # "�� (� ��(�� !��!�!�� !� ��(! �� (!�� @�� ! �� ###A�� $� �� !��

�� !��(�� (�� # �� !�� 8�� !�!��: ��!�� (� � �� $� �� !��# �� # "��! ��

�� $� �� /�� ! �� # ��

�� (�� $� �� !�� (�� !�� #

11

��

ROMANIJSKA LAZARICA - IZVOR NA[EG PONOSA

ROMANIJSKA LAZARICA

Radost si i dom na{ih susreta i patwi, padova i uspona

Osvjetqewe du{evnih jada sagorijevawa u vjeri i

Most trajnosti {to spaja vrijeme od Kosova do na{ih dana

Ada utjeha i ponosa siromasima bogatog duha

Naroda koji je stavio ìvot na kocku da patwa bude istorija

Istine da se ne pla{imo bolova koji nasr}u na nas od vremena

Junaka gorostasnih razmijera, Starine Novaka, sraslog sa plani-

nom

Srce si na{e, du{a i um okupan suzama izrastawa iz nevoqa

Kop~a izme|u nas i stradawa upletenih u vijenac pro{losti

Ako smo se odlu~ili ~vrstinom vjere da nam ne zatru postojawe.

Lazar sa svojih {esnaest rana je Tvoj stub

A smrt za vjeru i ~asni krst na{a svijetla

Zastava sun~eve svjetlosti istine

Apostolske odlu~nosti Obili}a i wegovog umirawa da

Romanijom kora~amo sa kandilom srpske istorije

Ispuweni istinom Lazarevih muka koje nas okupqaju s

Ciqem no{ewa Wegove Vidovdanske zastave i zakletve koja je

An|eo i na{ sveti umirawa za slobodu do beskraja...

Marko Mi}ovi}

��"�� &'�� (�� ) *�� +�� ,- ��

�� C3�� -�� G � 8�� ,�� ?& � �� +9��

�� E+ �� "�� ,� �� ,��,� �� "�7 �� (�� C1��G 8�� 9�� # �� +��

�� "��

�� .�� C1�� ,��,�� G� �� 9�� L�,�� =��N�� !��+ �� .��

�� 8�� 3�� -� �� #�� "�� ,�� $%?'+ �� @$��+1� �� "��

�� .��.�� "�� -�� 8�� +1�� C8��

�� G� �� 8�� "�� "�� C3�� -�� G+

��

1�� .�� .��

�� # �� ,�� 7�� 8��

�� ,�� ?&�� + 1� �� "� � �� # ��# �� 8�� +3��

�� + ��)��

�� + 8�� $%?B+� �� "�� ,�� # � �� + �� C3�� -��

��G .�� $%?'+ � �� .�� >&& �� $?& "��+ �� ,� �"��

�� "�� "�� )�� "��+�� .��

I&+&&& ��+ � �� +5��

�� # �� "��+*� ��

�� #�,� � "��+ �� # �� "� �

�� + �� 8�� + �� .�� +5��

�� #� � ��C8�� G �� #

12

��

JUBILEJ DOSTOJAN PO[TOVAWA

�� 0�� + 5�� # ��,�� 0�� -�� 4��"�� -� �� #�� ,+� ��

�� )�� -� ��# �� .�� )�� # �� 3�� -�� + �� ,��,�� -� �� ,�� -� �� ,� ��"�� -� ��+��

�� $%>&+ � $%>I+ � ��+1��

�� ,� �� # �� ,�� +� ��,� ��

�� # ��# ��.�� "�� ,�� "��+ 1�� #�� ,� �� "�� # � �� "�� +0� ��

�� .�� C8�� G � �� ,�"�� C8�� G+9��

8�� #�� "�� C�� G+

�� ,�� +9� ��

�� "�� , �� +5�� 9��

�� K�� )� ��+ ��

�� 6��!��N�� 6�� -� ��#�� !��,�� 2�� K�� +�� #��

�� +��

�� -� �� C2�� G+��

�� 2� ��

�� "�� "�� 7 �� O 5�� 1�� ,�# �� O -�� "�� 8�� "�� O � �� 5�� 8��)�� 5�� +1�� ,��

�� )�� 7 �� 8�� C1��G� � �� C3�� -� ��G� :�� C8�� !��N��G� �� *� �� 8�� 9 � �� C��3 �K3G� C9��G� C8� �G � C��G+

1�� #�� 7 L�� "�� 9�� K�� 5�� 8�� P�� +�� "��

�� "�� C0��G�� 1�� # �� # �� # ��+*��

�� 0�#��0�� .�� "�� 5�,�� +1��

�� )� "�� 7 �� A�� 0�� !�� 8�� +�� 7

�� 0��)�� 8�� 5�� 8�� 8��#�� 1� ��+� �� "��

�� "�� 8�� ,� �� !�� .�� 9�� +��)�� "�� "��

� �� +A��

�� "�� C3�� -� ��G � 8�� @&&@Q@&&'+ � �� 5�� K��+ ��"��

-� �� "��7 C �� # �� "�� "�� ,� � �� "�� G+

�� !"#

13

��

�� ,��

�� ! ��

�!� '�� '�� #

"�� ! 6=# ��! 6;=2#

�� !��

��#

,��! '��! $��! ��! ��

�!�� !

! �� ,�� ( ��# /�� !�� (� ��# "� ! ��

�� ! ��

�� ! ��

�� ! �

�� #

,�� ! ��

�� "��

&��! ��

��

��

,�� #

"� �� ( ��

�� ! �� '��

�� .��# +��

�� (� �� ! $!��! !

+�� !��

�� ! �� !# C

+�� D��0��

0��!��

�� ! +�� !�� ! +(!��

��

�� #

*� $!�� ! ��

>�� ! �

�� ! "��

�� # >��

�� "�� !

B��

�� #

,��

��

� �� ! � � ��&��! � �� ,�� !

��! ! ��! ��#

'�� !��

�� ! ��

�� (�#

'��

�� ! ��#

+��

�� 0�� !

��! � ��

��! �� !�� !

�� #

E� ��

�� !��

��

�� ! ��

��

�� >�� F!�� G��#

>�� @'��A ��

�� ! ��

��

�� ! @'��!A � � �! ��#

�� # ��0�� '��

�� !��

�� ! �� !�� ! ��! ��! ��!#

�� 6# �� 6=76#

��

�� !��

�� # B��

�� !��

� !�� 6#

�� 6=76# ��#

'��

�� ! !�!�

�� ! ��

��! ��

14

��

TAJNE MANASTIRA DAJBABE

�� # C ��! �� 22 ��#

�� )��

'�� 6==3# �� - 0�� # �� # +�� ! �� ! ��

�� !�� !�� ! ��

�� (��

� �� # �� #

'�� ! �� ! �� ! �� &� �� +��!�� ! �� !�

�� =5H � ��

��

�� #

�� ! �� !#

*��

��

� �� ! �� ! �� !��

�� ! ��

� ! � � ��

� ��

��

�� ,��#

��# ��

��

��

�� -�� F!��

�� !��

! �� ! ��

��

�� !�� 6#

��#Dragan Jovi~i}

B�!�� ! �� !�� @I�� (��A �� ! �� ! ��

0�� @�� A �� 4#

�� 62# ��!�� >��#

,�� ! ��

��

@�� A �� ! �!�� ,��

�� !�� &��

�� #

C�� ! !��

�� !��

��

� �� .�� B�� +��

� $��!��

$��!�� +��

�� !��

�� ! ��

�� 7<4 ��#

'��

�� @�� A��&��

J��&�� !�(�

�� (!�� (� �� (�

� �� !� ��

�� K�� '��

�� '��#

@)� ��

��(!�!�� !

��&!�! �� !��

� � �� 6#555 ��

(� � �� !

�� !�!�! ! ��

��

��

�� A �� J��&��#

"� ��

�� ! �� !�� !��!

��

��! �� !�!�� ! ��

�� ! �� #

B�� >��

-��

�� ! �� 455

��

��

�� ! � ��

�! �� #

��

�� ! ��

�� !��

�� '�� B��

�� ! �� ! �� ,��

��

�� 455 �� @ ��

� �� A#

�� !��

�� L� ,� ��

�� ! M�� @��

�� @��

�! �� (!��

!�� (� ��(��!A#

"��

�� ! ��! �� ! �� !�

�� ! ��! � ��

��

�� (

��

�� ! �� @��

��A#

�� M��

!��

��

��

�� ! �� ! �� (�

�� &!��

�! �� #

15

��

NOVA PRIJATEQSTVAU SJENCI STARE ]UPRIJE

Izviwavamo se ~itaocima{to ovaj broj “Dabra”

kasni. Razlog je tehni~keprirode.

�!�� +�� /��

-�&�� ! !��!�� !

��! E��#

'�� !�� 0��0��! ��

�! �� '�� E��!

�� !�� !��

�� #

C�� )��

��(�� !��

�� !� � �� #

+�� ! �� ! ��

�� ! ��

�� !�� ! �� !

��(! ! %��! @�� A ��

�� ! !��

� ��#

+�� !��

�� "��

+�� ! �!��

��!��#

- �� !

� ��! ��

�� !! ��

� ��

� � +D"$-#

'��

��

�� (��

��

�!��#

�� ! (��

�� !��

�� ! ��#

?�� ! � ��

�� D"$- �� ! ��

! ��! �� ! ��!

��!��!#

B�!�� 0��0�� !�

��

� � !��

�� ,��

�� #Radoje TASI]

-!�� >�� $�� ,�� @C �� ! >��!A �� ,�� +��!�� #"�� +��!��

�� !�� !��! �� (!�� ! ��! >��&��!�� ! �� #/�� (��! ��! ��

�� %� �� '�� !� ��6=29# �� ! +��!�� ! ! �� 0�� ! $��! �� !�!�� !��#'��

�� ! �� ! �� F!��#'�� ! ��

@C �� ! >��! �� !�� ,�� A �� ! �� (!��(� �� !�� !�� !��#-�� (��

��!�� !�� ! ��! ��0�#��

�� (!�� ! �� ! �� ,�� ! �� !�� !#C ��! �� @��

�� !A �� ! ! �� #- �� ! ��

�� # B��N"�� %� �� '��

�� ! ��! (��

�� 0� �� ! �� ! �� 1

��

� ��

��

��

"�� %� �� '�� ! �� >��! � �� (!�� #'�� ! ��

�� ! �� <#555 �� !�� ! �� !�� 0�#C� ��

�� &� �� &! �� !�� !�� ! ��! �� &� �� #-�� 0� ! ��

�� ! ��(!�(�� ! ��! �� (�� ! ��!#)�� (��

�� ,�� +��!�� !�� @*� �� !��A � @'��&�� A#* ��!�� !� ��

�� (��(!�� !�� @C�� ###A

Radoje TASI]

16

��

OSAKA]ENA PJESMA

��

�� !�� "��

Documents

· 3 KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA APRIL 3. U Bawoj Luci, u~estvovao na sjednici Episkop-skogsavjetaBiHinasas