, 2 , , 5. 6. 7. 8. 9 ". " "

" " ". " " ". " " " 22 23. " 25 26. " 28 " ЈО " 32. " " " " 37 38. " " " " " " " " ". " " '" "

Бuблuошека ЕЛЕМЕНТИ

ВИJI�СIIIoI ДlUlПј ПЕСНИЧКА ИМАГИНАUИЈА Ферн." 13РМСII ДИНАМИКА КАПИТАЛИЗ�IА ЖIlIl ДСIlС1' ФУкО 1. Ј' Xep;lcp РАСПРАВА О порr;клу ЈЕЗИКА BIIIIД""'HP Ј8н�еле�"'" ИРОНИЈА ж.·п Димон. ЛНТИ'IКА ФИЛОЗОФИЈА ;К.·П. Bcp'tall' поrr:.кло ГРЧКЕ МИСЛИ Жан О:Ј.рН ИНДОIZВРОПЉАНИ Жа" IIИЈаже ПСИХОЛО['ИЈА ДЕТЕТА В фонХумбо.,r ГРАН�ЩЕ ДЕЛОТВОРНОСПf ДРЖАВЕ ne)IItJI,XJP' О МЕРИЛУ УКУСА racroll Баw.1ар НОВИ НАУЧНИ пУХ btкл :Тac� ФИЛОЗОФИЈА ПРАВА ПOl\ ДIl1l: ОIМБО,1ИКА У БИБЛИЈИ По., ll1I.1: СИМБОЛИКА У ГРЧКОЈ МИТО.10ПIН1 В JeltCeH I С Фрор.: ГРАЩIВА Георr З1I.W1:.1 ' РЕ�ШРАНТ ;к·п Вернан [1 БItJI,;ал·Наке МИТ И ТРАГЕДИЈА. I Ж. БРILJI' ЛИЛИТ или МРАЧНА МАЈКА Ж Русе ОБ,lИК И ЗНАЧl'ЉЕ. Р Леrpo: НДЕЈА ХУМАНОСТИ Жа� Буврс:с: ФИЛОЗОФИЈА. МИТОЛОГИЈА И IIСГоУДОНАУКА В Дн М ttтpнјеsиh: НЕИЗВЕСНОСТ ЉУДСКИХ ГIРАВА Ф. Фнре: РАДИОНИЦА ИСТОРШГ: П. М&?ТН ПСИХОСО�ТИКА ОДРАСЛЕ ОСО[;Е Г. Зиме.,. 1IЈ>ОБЛЕМИ ФИЛОЗОФИ)!; ИСТОРИЈЕ М. llt1lr"hcI"h Шеwвh, НЕОФОЛК КУЛТУРА ЖIНРј«' НАРЦИСЈ>ОМАНОПИСАЦ Жан Ј>у«. МIIТ О ДОН ЖУАНУ Аљоща MH'-IHIЏ; 1I0Г:ТЕ.l УНАЗАД A.�c�c", Фtt1IQIICК�О: АРХИПЕЛАГ ЕВРОПСКЕ Cl:Н:;СТ11 Жан.П�р Вернан / П�р Bll;la-l-I{a"c: МИТ 11 ТРАГЕЩl1А. 11 ж.Деле). Ф raTapR ШТАЈЕ фи,10ЗОФИЈА До", ... " .. Шнапср ЗАЈЕДНИЦА ГРА ЋАНА Ј Ј Вин.(О.,w�н НСГОРША ДРЕВНЕ УМЕТНОСТИ Ф Ннче. О GУ.i1УЋНОСТИ НАШИХ ОЬРДЗОВЮ1:'( YCfAHOBA Рс",он Арон. ДЕМОКРАПIЈА и ТОТАЋIТАРItЗАМ Е",зн)сл ЛСI"Н� МЕЋУ НАМА Ep�Kac"pep. ЈЕЗИК И МИТ Ж. Д(iI(О} I Ф raT31'R КАФКА M�kC Вебер' ДУХОВНИ РАД КАО ПОЗИВ мнрча Еllи)а:lе. С.1ИКЕ И СИМБОJlИ Карл Абр.аха .. СПИСИ ИЗ ПРИМЕњ,-,НЕ ПСИХОАНАЛИЗЕ OIuбoазн Бе: .. анс"и. IЮЕП1КА ПРАВА Жан.Жак Русо: ОГЛЕД О ПОРЕКЛУ ЈЕЗИКА Аnисс М".'СР' ДРАМА ДАРОВИТОГ ДEТI::.TA Ма"фрс:l МаЈрХофс:р: САнСКРИТСКА ГРАМАТИКА ТСОЈ(ОР В А:loр'ю МftнИ�IА МОРАJlИА D.1O :Тауwet"h МИШ.'ЬЕЊЕ СВЉ1l0ЧЕ.ЊF MII.'iH КaHrpra: НАЦНОНА.ш-tЗАМ И;Щ ,1IОМОКРАЦИЈА �"'),II:I Х)ссpn flРrJl.АВАЊА О ФЕНОМЕНОЛОI ИЈИ УН)'ТРАШIЬЕ BPI:;MEHCKE. СВIIЈЕСТН 52 Мир'" Ел"t:l;lС С8Е10 И ПРОФАна

УЙрmiре.IШ Р.;. .. а" И"rаР:lСН' ПОЕТИКА

о :t « , '" о о-� :::: с '--" '" '-'

•

" с( '" .:? � ш

'" � е-�

52

f I

С-53ЈЈ69

МИРЧА ЕЛИЈАДЕ

СВЕТО И

ПРОФАНа

Пре»ео с француског ЗОРАН СТОЈАНОВИЋ

Предговор написао СРЕТЕН МАРИЋ

ИЗДАВАЧ КА КЊИЖАРНИUA ЗОРАНА СГО1АНОВИЋА СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ· НОВИ САД

Бllб.'IlIотека ЕЛЕМЕНТII

52

Коректор: Бранко Лука'l

МlIРЧА ЕЈП!ЈАДЕ

СВЕТО И

ПРОФАНа

1 Iрепсо с фраШI)'СЈ;:OI' ЗОРЛI! СГОЈЛНОВIIЋ

ПреЩ'овор наП1\сао СРЕТЕН r.1АРIIЋ

IIЗ,1ЛН,\ЧКА КЊИЖАРНИЦЛ ЗОРЛIIЛ СТ()ЈАНОВИЋА

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ· НОВИ СЛД

2003

Мircea Eliade и Sacr� е/ le PrQ!ane

Editions Gallimard, P;uis 1972. е 1957 Ьу Rowoblt ОтЬН, НamЬшg

р

С1Р - Каталогю:щија у пуБЛIJj«Щllјн БнGЛllQтс::tЦI М<lТIЩС српске. Новн Сад

821.135.1-96

[ЛИЈАДЕ, Мltрча Свето It профано Мирча Еlllјаде . превео с фран­

цуског Зораll СтuјМШl.llth : предговор написао Сретсн Мариh CpeMCKII КаРЛОВЦlI . Нови Сад И"ЩаВ<lчка "ЉllжаРНIIЦ3 Зораl,а CтojallOBllha. 2003 (HOBII Сад Будуhност). 223 стр. : IВст (БltБЛilOтска Еле�lенти : 52)

lSB� 8b-75H...{I77-9

COBI$S.SR -IО 1811952:63

АРХАЈСКИ ЧОВЕК И МИТ

МигОВИ, симболи .. ОlПf су данас у цешру �шогих ПОlo,.-уwзја тумачеља истока човека, дрyшraва, да се у "рви мах чюm да је то интересоваље спецификум нашег доба. А довољно је ItpOшетаm ма којом mшакотеком, прелистаm неку антолоruју поезије, па сусрести сијасет МIПОЛОШЮ1Х мотива. Од Грка наовамо ОIlИ су иаше тра· диUИонално ДУХОВIIО, поетско благо.

Но, као да се последњих деценија наш однос "рема миту изменио, а рекло би се да и митолоruје које нас занимају више нису исте. Некада се мmолоruја, као саставни део грчке и лати.нске кљижевности, учила у пu.шазији. Сећам се професора који су, са стаРЮlCком вешrином ПРlfЧања прнча, знали да нас забављаЈУ, пово-­дом Хомера, трarнчара, Овидија, каткад и без повода, догодовШТЮtама живота олимпнјаца, cMpnn.la и рађа· Њllма ДиОЮIЗОСа, мржњом Афродите према Нарцису, безбројним згода.'о!а и нсзгод3.\1З хероја и осталим на шта су ПCi;НИlUI узгред алудираЛII. Та мmолоntја је била оба­веза културног Европејца. Од Вирruлија до надреалиста, европска 1>Пiсао, европска поезија, не да се замисЛlПИ без и.нСПИРЗWIје симболичlПlX фигура древне Грчке, као уосталО�I, и без митолоru)е-.историје. оба завета. То пре. дањс је било једна од основа наших huтлniогеs.

5

За друге митологије се мало знало. Ерудити су се удуБЉIIВалн у инДУске космологије, откривали тајанства CY�lePCKe 11 8ЭВНJlонске мmО!lИГИје, Ч'агедију Озири­сову, аан ми неуки С\1О тск 110лако сазнавали лепоте тих СГЈОТИЧIIИХ светова. ЧИНИ �m се да �m је било преко тридесет го,;џша када са.\1 ПрВИ пут прочIПaО некакву ".:p�y веРЗllју Еnа Q Гu.7?фјеису, јсШlС од најузбудљи­ВИЈИХ твореВllllа светске тпераl)l>C.

Љпературс ... 1 {ема сумље, за нас су све те приче биле - Лlrreраrypа, љих 0.10 И сазНаваЈПl h.1>Оз лите­ратуру; онакве каквс C�1O их сазнавали оне су и биле ЛЈпераrypа. Уосталом, и Еn о Гюгаlfешу је епска nQe.\Ю Данас нам вслс, с прскором, да јс 11 нашс знање индуске митологије, на основу У'lенltX текстова деветнаестог ве­ка, исто тако »само(( mпераryра, да су Ра\юјана �j Пу­

рана, на IIример, CIICKC нссме, ГЈа, дакле, нс прави Ј\.UПОВИ - већ дела релативно касног порекла, срочеlШ под је­ЛИlШСТИЧЮIМ утицајем, далеко од првобитних, правих митских извора. )�Митолози деветнаестог века, вели аmpoполог Хокарт, задовољавали су се да nyбликују митове који су бlUlII најБЛИЖII нашем грч.ком моделу, то јест митове који ч.ине хомогене приче са извесном умет­ничком ВреДllошћу. СВС остало је за њих било гомила глупости, достојна врлудастог духа свешгеника. Лрти­стичка 111раllија Грчке тако је велика да ерудити зanо­стављају досадне текстове просто-напросто зат ипо су иcrnЮmI, што се, прозаично, тичу хране, здравља, nлод­ности једног народа. Мистернј, фаюастика, ето шга оси­гурава успех једне МIПОЛОПlјс!«(

Можда. Али, мада данас aпrpolЮЛОЗН налазе пре­чих разлога да се баве митом, ни )�;llпература( - ја бих рекао поезија вије за одбацнвање. и »сведен на пите­parypy«(, мит, а посебно f1)ЧКИ и прсдњеазијски, неза· меНЉИ811 су подстицај нашој машти а и многи мrnови, раније lIам потпуно непознати - рецимо афрички или

6

меланезијсКll - исто су тако по�ки лепи као и иаши

древни. Машта је, ипак, извор наших мудрости; није за

одбацивање. 110, за модерног антрополога, МIП је, ипак, неl1ЛО

друro иако, упркос Хокарту, можда још тајанствеиије, загонетније но l1ПО је за нас био. Ево једне HOBllje дефИНlIWlје �uпa: »Миroви развијају структуриране, најчешће кутурно спецнфичне зајеДllllчке семашич.ке системе, КОЈИ оспособљавају 'Шанове једне културне об­ласти да се узајамно разумеју И да се снађу пред непо­знати?>! ... Митови су беседе које се C11UJиcrnчки дају дефllниса111, а изражавају снажне компоненте семзн­ТИЧКИХ систс\!ак Ова дефиниција - Марандова - са неизбеЖНIIМ савремени.\1 нам жаргоном, ако јој се дода и она Каеирерова, да је МЈП »формулацнја радикалне ме­тафоре��, могла бll, на први поглед да казује да је мит и данас схваћен као својеврсна ЛЈПература, својевр..'ТЗн питсраРllИ род,јер штајеmпeратураако не )>Семантич.ки систем(�, ��радикална метафора«, )>СНЗЖllа компонеlпа разумевања�(. У ствари, није тако. Реч је у овој дефи­н.нцијll о друштвеној организаWtји и о религији, а »се­мантичкн СIIСТСМ( захтева, као свој кључ, не постеки доживљај, всћ crpoги метод лингвистнчке анализе.

Уз т је мит, УКОЈШКО и mпeратура, пре свега усмена реч., израз кутура без rrnсма, са љиховим веровањима »�LtПСКОГ карактера(, то јест релипюзним представама о везама, како бllСМО НХ �DI данас иазвали, nPИРОДlшх и натприродних појава, врло често спојен са рmyалом, ДРУПI�I речн.\Iа, више-маље мађијском техником придо­бијања склоности �)lfатприроднюt«( cн.rla. Oryд се данас IIЗУЧавање митологије ослања пре свега на етllолоrnју, науку о ocтaшL.\lа раних кутура иарода без тlсма. У наше доба ће радови етнолога, Фрејзера, Фро6еннјуса, Моса, Д!-'ркема који rrnше студију о Еде.\щlltllаРI/U\/ 06-.111ЦюtQ ре.Ш?l.Iје ослањајући се на еnЮЛОШЮI материјал

7

о животу и оБИ'l3ји�ш урођеника Аустралије, ЧИЈа Је друштвена и материјална кy.mypa на ступњу палеолит­ског човека, инспирисати чак и методе истражиsaњa јешuшста, па ћемотако добlПи дела једног Кука 03евсу, Џејн Харисонове о раној грчкој МlПологији, док ће у ФраШЈ;)'ској ДС1јеи или Вернан, служеhи се адaпrnра­НИМ ЛеВИ-СТРОСОВIIМ системом 1')'мачења амероИ1ШИ­ј31IСКИХ мm-oва, откри1'И такве cyпnшнQCТИ У древној грчкој МЈПОлоrnји, о којима моји професори нису ни слyrnли.

дОК C�1o код Грка пред митом и поезијом �)Нaj­куmypllијег народа света«, OHor који је С1'Ћорио нашу европску ексклузивност - философију. и поставио те­меље оне друге - егзаК"11Iе науке, дотле су етнолози најчешће имaтt посла с кymypa.\la »ДИВЈЪаКа«, како су Европљани Ilазивали етније које је колонизација от­кривала од Колумба наовамо, са кутурама нама сасвим непознатим, најчсшћс технич.ко-економски слабо разви­јеним, примитивним. Те културе колонијалних народа с почетка су изучавали хришћански мисионарн, склони, са висине свога правоверја, да у веровањима »урође­ника« виде С3.\1o заблуде наивних незнабожацаl, а тај став су имали и MHOГII међу првим етнолозима, па и С3.\1

велики Фрејзер. Веома постепено се npoбијала свест о самобитном Зllачају ПfX куmypа, а тек одскора, O1l(aкo су деколонизаЦ.IIја и осећање кривице Евроruъaни:иа, от­како су ОДНОСII у свету разбили, ако и не сасви.\l, наш

I Ваља признати да су некн од ТИК \lнсионара, у C)rcpeтy С још потпуно 'lнстн� »ДНВЈыщнма«, нетакнутим наши� ути­цаји",а, оставили савС:СIIС: и 110Дробис: описс: њикових оБWlаја, који су и дall8c неисцрпан извор за изучаll8Њ8. Етнолози су дошml много каснијс:, и то JlОСЈ1С адМИИИCll'8ТИВНОГ и војног особља, кад сс всћ lПопачило, ако не и Hecтa.�o, много прво­битног.

8

препотеитни евроцентризам, све више их Је КОЈИ у тим )щивљи.\н( куmypа.\1а наслуhују и OТКPltвajy оnшre људ­ске вредности, сасвим ОРИП:lНалне, КОЈС нама често НС­достају.

Почело је то са уметношћу. као и увек, и познато је какав је био револуционарни значај црначке уметности. Данас има.\1o пуно студија о тим наРОllИМа, које често показују коmuш смо МИ, у извесним стварима, щtив­љашн( у поређењу. Oryд сада недоуr.uша како назвати те културе. Некада, за Монтења и Русоа, и за њихове нај­ватреније апологете, »дивљаЩi{( није изгпедало пе­јоративно. Сад »ДlШЉС« вmпе не иде. Једно вреМС је преовлађивао израз »)урођенIЩИ«, али 1'0 не значи ни­шrа. СВИ смо ми, бар доскора, до ових последњих сеоба народа и вртоглавих урб31Шзација, хвала богу, негде урођени. Неки употребљавају израз »примитивац«, али 1111 он, са својим двосмислеНOC"ПIМа, није адекватан. С једне стране, он значи неразвијен, IIрИПрост, једноста­ван, urro те кутуре ннкако нису. Ниurrа КОМfUlико­ваЈЈнје од људских односа у »најПРИМlfТивнијој« од свих култура, у куmypи аустралијских урођеника, н.ишта рафи.юваније од језика неких других, од језика Догона, на ПРИ�tер. С друге. пак, стране. при.\!и"ГИван зна'Uf прво­битан, на извору. 11 узев у обзир извесне чињенице. неки су склони да тај израз прихвате баш у том значењу: 'ювеч3.llСТВО је прошло кроз фазе nanеomrrикyма, нео­mrrикума, итд., са мање-више ОШQварајућим друuпве-1111-'1 ОРraJщзацијама (родови, бра1'ства, племена, IПД.), а народи о којимаје реч налазили су се доскора у једној од llfX фаза развоја. Одатле па до закључка да се налазllМО "ред првобlПllЮ1 облицима друштва уоrшrre. реюtmје уопuпс, само је један корак, а како је европска мисао, бар у деветнаесто!>! столећу, била сва у знаку једно­смерног еВО;IУIЏЮНИ3.\1а, етнолошки налазlt су подврг­нути нашој схеми степенастог развоја, па су МЈЮга

9

»ПРИМlfПlВllа« племена посматрана као фосlШШI остаци

од нас превазиђених периода. Тако смо добили, као моменте опште еволуције човечанства, што се религије тиче, преаНИ.\IIIСТС, 3ЈШ ... \ШC"re, фетишисте, ИТД., све ДО нашег хришhанства, а, евеНl)'аЈПЮ, и до будизма.

Мени се ЧIIНИ да је то схватање прсбрза екстра ... полаilllја европског развоја и да га треба, ако не баш са ... сви� одбаЦИТII, а оно третнраПI са много резерви. Сви људи имају иза себе исте loШЛј\Оне roдmш развоја, од примата наовамо, откако је почео процес хо�нnm:зације ШШlliХ праnредака, откако је бићс из којег ће човек настати почело да упО1рСбљаlШ оруђе и да муца неlIПО што ће се код свих развити у ЧУДО језика. Прњ\ш�вност »ПРИloНfПI8НИХ( је, пре свега, релативна неразВИЈеност .\taтepuja.'llle културе, која није сва кутура, а недостатак писма, са којим - по еВРОIIСКИМ, алИ искљу'I.ИВО тех­ничким критсријllма - nочиње историја, никако не зна­чи и недостатак стварне историје, то јест мена, развоја и СJl., па теза Леви-Строса о »вруhИМi( и »хладним« куту­pa.\la, то јест о СТllија.\ta са историјом 11 етнијама без историје, само је pia desideria од Ilсторије уморних Евро­пљана. Ма колн.ко IUlC�leHCKe оргаНИ3ailllје држале до традиције и сама традиIШја еволуира; ми чак и код ау­стралијских племена, чија је ртуа.lна укоченост врло строга, а материјална " .. уmypа још палеоrnпска, нала­зимо у митовима сећања на радикалне дрyшmeне про­мене. УосталО�I, упркос СЛИЧ1IОС11!, разлике између тих

кy.'1l)'pa, и кад су 'Iа истф, .\lйтеријЙ1IIO.\/ lIивоу, јесу БНПlе, па 11.\1 је заједнички имеmrrељ неило СУВlШlе ОШlПе н апстрактно, а веровањс у једно.iIИКИ развој нело­казиво. Највнше је, можда С,1ИЧНOCnI у основним Cll.\l­боЛII�Ш, али не н у оном uпо се из њих изводи. Број СИ�lБОЈIЗ је ограllичеи, за све постоји брдо, месец, .вода, жена!! слично, ал!! разлика !!З\lеђу. реци..\lО, неких аф­ричких ШlвилизаWlја 11 амерошшијанских је исто ТОlIИка

10

КОЛИl(а између афРlfЧКИХ и наше. »Не\ш никаквог раз­лога, вели ХерскоВlЩ, да ма и једну још живу људс,,"), групу сматрамо као савремене Ha�1 прапретке((.

Тачна је само, па и то не без ИЗIIНмке, да су културе Kojlli\la смо склOlIИ да ПРи.да..\ю еnитет »nplnomIВnIl((

кy:rrype yc�teHe loшс:ш 11 поезије, где су вероваља, по­глеДl1 на свет, друштвеlП! прописи и остало, фоР�!)'­лиеюП! најчешће у прича.\lа које нази.ва�1O грчком речју .Iщm (што буквално знаЧI! прича), као да су митови често - али не, као uпo то rnpne неки етнолози, увек уско П08С'ЈаНИ с РН1)'али:ма, са верским обреди.ма; што је разумљиво, ако се узме у обзир д а је реЛИnlја npoжимала сав друштвени живот, да се она изражавала у рlfТуалима и да је ваљало некаквом причом - митом реhи смисао рll1)'ала. А како је Ј\ПfТова ПlliроМ света безброј, па се и данас стварају нови, или се IJрекрајају стаР'I, то су МIIОПI дошли до закључка да би изучавање система МИ'rова -јер све што је производ ЉУДСКОГ духа УКJlапа се 113 овај J.L1И онај начин у некакав систем, ахо никако другојаче 0110 као производједног духа и његових закона ствараља - да би, велим, изучавање м.итова појединаЧНI!Х зајед­I]ица, као I! њихов компаративни студиј, дозволио да се открије што-шта о чове,,1' уопuпе, а посебно о љеговим РСЛЈmюзним схватањима.

Но, Кад се у том шtљу мит почео изближе иепи­ПIВnПI, поставно се проблем шraје заправо мт, по чему се он раз..1Икује од друге какве мanrrОВlfТC приче, и чини

ми се да је тај npoб:lем до данас остао нерешен, а веро­ваТIЮ је 11 Hepc�. Парафразирајуhи 0110 uпo свети AвryCn!ll вели за Bpe�le, могло бн се рећи да loШ некако наслућујс.\1O uпа је у у..ке.\1 с.\rnслу .\nпcко у јеДllој при­чи, али чим покуша.\1O да о томе подробllије про�rn­елимо, све ИЗМlfЧе, IIПО доказује да је иаша интуиција МlIта, исто као и lIаша ИНТУИШIја времеllа, врло кOtlфУ­зна. »Може се реhи, Beтt Кирк, да је природа мита,

1 1

упркос милионима штаС\шаних речи које су му посве· ћене, врло споран појам«. Мени се чини да је разлог unо се мит не да ухватити и дефюш.саrn двојак; мит је, ВmIlе но нек}! друrn производ духа, производ мaшrе, а мaшra скакуће ћудљиво, она је гарант наших неnpeдвИДИIIИХ слобода. И друго, lIаучнlfUИ и t.Шслиоuи пре свега теже да МIП сведу на свој систем. Од К. Милера до Фројда, Jyнra, Леви-Строса, мит је присwъaван да се повинује, да буде �utлеровски, фројдовски,јyнroвски, стросовски. Доказ његове с"ободне ДОВlПљивости је и чињеница да је 011 у MHOГOC\le то и бивао. из простог разлога ппо је I\ШТ -lШfГCКО биће, па може да поприми разне облихе, а да остане lIПO јесте и да се, на ... -рају баладе, из,wпuљи из система и опет слободно заИI1'а. ШексlШРОВ Пук је мит· еко биће.

Веле да се сваки фflЛОСОфски Сllсmе\1 изграђује не· гирајући све друге. Са антрополошким системима је исто тако, а ако томе додате да су антрополози, као и Фfl­лософи, убедљивији У КРIПИЦИ других но У аргумеmпма СВОЈе теорије, није чудо unо је један од најеМЮlеlП1ШјИХ савремених анrрополога, мислим Еванс Причард, ако не Редк.лиф-Браун, изјавио да све llЛU је ДО данас утврђено на том пољу, особито што се религије тиче, ваља бauити у старо rвoжђе и почети изнова. Што би била грдна шreтa, јер су многи, почев од Вика, а и пре љега, па све до Моса, диркема, Леви-Строса, Жирара и толиких дрyrnx, па и старог Фрејзера, реКJПt ДIlВIIИХ Н неопходних ствари и о �ш.ту н о релиrnјlf. Што су нм тврдње тако једностране и противречне, то није са.чо зато IlЛО су људске ИСlпне по самој природи свог извора релаl1fВне и парцијалне, већ и l1ПO је и са:'>! МIП llеобуздано разноmtк. Рекао бих, IШак, да је за последњих стотинак година учиљен огроман напредак. Као да се данас о миту зна толико много ствари да сваки од његовнх ликова oMoryhyje НЗI-Радњу једне теорије која от"-рива један од видова мита. Мали·

1 2

IIОВСКИ има право да тврди да су МlПови »чартери«( примитиваца, Диркем и Редклиф·Браун да су митови и ритуали темељ кохезије друштвених група. У том сми­слу је Димезил успео да анализом шtтова раС1)'мач.н тростеПСIШ идеолошко--друштвени систе!оl ИIw.освро­nљalla. Фројдова теза да је »М1П сачуван остатак из инфа1fntлног дрyuпвеног живота наро;щ, а да је сан МIП

ИНДIIвидуе«, омоryћила је многе npoдорне анализе, мада ми се чини даје његово схватање да се кључ митолоrnје налази у иеурози, да је мт неypmпчна комлеюација же­ље, претерано једнострано. Има МII1''Ова који су, као и свака маuпa -па и поезија -юраз наших жеља у којима нема ничег опсесивног ЮI неуротичног. Ништа здравије од здраве жеље. По Леви-Стросу, митови су израз де· терминисаног функционисаља људског духа, што је бар донекле прихватљиво. У свакос\! случају, строгост струк· 1)'ралистичке анализе мита открила је блага поезије тамо где бисмо их при некрlfГИЧКОМ читању тешко на­шли, мада t.Ш се чmrn потпуно неприхватљивим његово искључење рИ1)'зла и религиозног уопште из анализе МIПa, иск.ључење које је, вероватно, последица мате­матски немерљивог тих области. Ко С1)'дира проблем светог, неће наћи ништа код Леви·Строса.

за негдашње ученике класичне гимназије, ново је при cвe�ry томе да многи митови, који данас у 1)'ма­чењима учених It.\lajy цеmpamш значај. често не садрже никакве манифecrnе поетске вредности у оном смислу у ко.\,е је садрже митови које смо некад упознавали. Често су то вулгарне приче у којима се из r.rnтa у мит понавља IIста банална интрига, 11 потребна је сва ИНГСIШОЗНОСТ СТРУК1УРалIlСТИЧКОГ метода па да се из хрпа врло СМР-­д/Ъивнх појединости исuеди мирисна кап поетичног. Уосталом, манифестии текст углавном није више ни схваћен као Зllачењски, њега ана.литичар често и не узи­ма у обзир. Морам признаru да за мене, дилетаllта ка-

13

квог ме бог дао, бар ван тих учених расправа, МИТ, као дело маште, то јест као поеЗИЈа, и даље неuпо 311ачи у осами мог односа с њим. Верујем да би се дала саставити дебела хрестоматија I>Uпова света, која би се <Јитала са истим уживаљем као и каква антологија светске поезије. Још и већим, можда, јер су митови преводиви.

• • •

Област истраживања КОЈУ су савремена схватања мита обновила, јесте историја религије. Наравно, и ту су антрополози неслож!щ Леви-Строс је један од оних који везу између �mтa и реЈШl11је потпуно игноришу, али очи­гледно је да мноrn мmови говоре о боговима и херојима, о табуима и љиховим прекршајима, о натприроцним доroдовштинама међу обич!шм смртним, што све спада, ипак, у област религије, на (.'Трану чиљеница да су мноrn МЈПОВИ уско повезаfШ са р.пуалима, то јест са верским обредима. А како је људска релиrиозност, већ по самој дефиющији, обавијена тајанством, то јој се покушава наћи oцroHeткa код )шрвобwгниxн, код народа мпга.

Откако постоји lIа доскора, <Јовечанство је теме­ЉИЈЮ своје нор.че на релиrnјн, на реЈШrnји у тако 1lИс­параnrnм оБЈШцима да је lютребан приличан напор УОПllЛ'авања да се изнад свих ЉИХ стави заједничка ети­кета »религија«(. Али сваки друштвени поредак се на љој заснивао, сваки иоле взжtшји индивидуални чии на љу се позивао; реШfгија је била човеков поглед на свет, критериј вредног и невредног, дозвољеrЮI', а још више забраљеног. У историји човечанства ми смо, вероватно, први КОЈИ живимо у потпуно световно:м, десакрализо­ваном свету; бар за већину нас мађија не претходи ВШl!е сваком нашем потхва1)', наши закOlШ се ретко позивају

14

lIа бога, а и кад се позивају, то је чиста формалност; вера, уколико још постоји, не врши више своју главну Функ­Шtју усrюстављања и одржања друшmвеl/ог поретка, она је постала приватна ствар rroјединua. Шта човечанства с тим добија у својој слободи, пrra, евеlП)'алио, губи у дpyгo�t чему, urrа је од праисконског реЛИПIозног још у нама и кад смо nOТIIYНO ареmmюзни, као ја, на пример, и кад нам је и сама идеја бога, кад покушз,\!.о о љему да размишљамо, постала � неПОЈмљива, а апсурдна и по­мисао о љубани према богу, нароЧlПО нашем, моно­теИCПIЧКом, о љубави према нечем тако застрашујући моrnюм и, по дефшшцији самих теолоra, несхватљивом, љубав према Deus ahscondirus, кад и сам хришћански теолог Паул Тилих, у делу Храброст бити, 1ЋрДИ даје за човека неподношљиво да се осећа непрестано под ап­солутном контролом таквог моћника који сваког часа зна све о теби и може све са тоБО�t. Истина, антрополози 1Ћрде да је бог уоппrre касна и у основи сеКУllдарна појава, ла је религија мноro сложенији и нама приснији комплекс и да нам се ваља, да бисмо ОТКРИ1Ш љено под­земно деловање на нас, вратити до првобипrnх QOBe­кових вероваља и до наших празаборава, до исконских митова који, као и наша машта, и јесу 1)' да исто TOJlliКO скрију КОЛИКО И открију. Oryд је Фројд, детсктив скри­веног у психи, желео да, у школи за психоаналmпчаре, изучавање мита буде обавезан предмет.

, • •

Теорије о настанку и развоју религије, од Вика на­овамо, мисаоно су необично инсrшpативне, мада се међу соБО�1 врло често разилазе.цо аrrcолyrnе проruвречно­сти, што је разумљиво, узев у обзир да 1)' предрасуде,

С -5'>1169 1 5

погледи lIа свет и аllрИОрНИ ставови имају одлучујућу улоry. Нигде теже, 110 1)', И�lаПI неyrpалан став. Но, између свих тих теорија и теорије Мирче E.mtjaдea, о којОЈ је овде реч, постоји у нечему битна разлика. Све остале теорије, кад нису, и УКОШlко нису, објективно научно lIеyrpaлие, под упщајем су идеја којима је Ha� учник, свесно или несвесно, напојен у СВОМ добу, У својој средини. Оне су, реuи.\IO, хришћанеки обојене, хришћанско-каТОllНЧХИ, протестантскн, православно, евеmуално БУДIIСТИЧКИ .пд ... или су, пак, дело атеисте а рлол и СJl. У сваком случају, ниједан историчар религије није изrpа.lЏIO своју теорију )юрвоБJmПIX« религија, и религије уопште, на основу визије света, убеђења и гтредубеђења људи првобитних РСЈ1.Игија, рецимо на о­снову релиruозних схватања аустралијских урођеника, амеРОftндијансК11Х rшемена и сличних, а пре свега на основу веровања палеолитског човека. Елијаде то јссте. Његов поглсд на свет, његова философија, љегов кри� териј вреДlIовања, љегова дубока религиозност, указују се као обнова митске слике света праисконског човека, љегове релипtје. Ел.иЈаде се у свим својим делима по­јављује као неуморни, ревносни мисионар те давно забо­рављене вере, која, тврди он, ваља да спасе свет, да спасе западног човека од пcrrпyног слома.

Елllјаде је аутор једне Историје pe.7U2Uje, неколико опееЖllијих радова о јоги, о ша.\шниз:\f)' и великог броја маљих расправа2, разних IШСJlОва, у којима се непре�

2 Недавно је почело објав:ьивање љегове .\ЮНУМСlfrnЛIIС ИстОРUЈе релu.?UQЗltux герогањо u идеја. која ЧЈС6а да обухваrn IIC1(0.11!1(O дебелих lомова, 8CjXl8al110 данас један ОД наја'dби� ({нозннј'II( IIIlдltвlt,;(уаЈ1НЮ( подухвата на то"! пољу, узеа у обзир да је ",атернја о '<ојој је реч тal(o разграната и обична, да СС тог ПOl,;ла с оклевања�1 прихватају и мноroбjXIјне еюшс C1JIучн.ак.а. које IlQсао фраГМСНТllрају.

1 6

стано nOllaвJba разлагање о оmкровеЉlша које Је дожи�

вео и живео ПР.lюmшни човек, а која су, током развоја

историје рслиrn.је, скоро свуда, изопачавана, преииача�

вана, софистицирана, док их данас ми, западни људи, у

свом неверју, нисмо саСВИМ, ИЛИ скоро сасвим, ИСТИ� СНУЛИ из СВОЈе CBecnt. Те расправе су врло читане, издају се на многим језиuи.\ш, у uепним издањlt..\tа, што ће рећ.lј у веЛ}lКО�' броју ПРИ .. \lерака.

Е.:rnјаде It.."a ретко преимућство да је признат Ha�

УЧIШК, шеф катедре за историју решtl'Ије lIа Чикаш.ком ун.иверзитету, врло веuп и занш.uьив писац, и у исто врс"е проповеДlШК једне вере. ОН својим колегама, ис� торичарима peшtгијс, пребацује што С1)'диј смаЧXlју сво­јим цwъеw, а не средсmво.}/ nреобра:ж:аја помоћу увођења у западну мисао JI живот оних егзистешщјалних сИ"ry� ација хаје су некада произвеле кутурне феноменс -кроз MJIТ И симбол - архајске релиrnје, архајског дожи� вљаја светocrn света, то јест архајеких хијерофанија. )ЈМа какву да је иrpало улоry у прошлости, вели он, XOM� паративно проучавањс религије oДifIТJaћe КYJГf)'P"y МИ� сију IIајвећег значаја у блиској будућности ... Из сусрета nрю/UтU6l/е ре.лuгuје u западне свести настаће друга pCl/ecaHca«.3. Западни човек је за6лудео, хришћаиcrno је I13витоперсна ј>СЛиrnја, религија )ШаЈЮГ човекаtt, Европа је 3апала у тежак » КУЛТУРIПf провmщијализам« и једнно npн.хватање и акryелизовање доживљаја архајског homo religiosusa. који су, бар дели;о,шчно, са'ryвaле до данас ИСТОЧIIС реЛИnlје, може It..\lam })реВОflУЦИОllараll значај за западног човека(. СТВОрl1ТИ услове спасоносне »(1.'1а· IIстарне културе«, нове перспекnme на свим пољима Друштвеног живота, peлиrnје, фШlософије, УМе'ПIОСТИ.

Ј Наводи бсз спсцнјзлнс ознаке узетн су It] Елltјадсо. BIIX дела.

17

Ова схватаља данас нису тако осамљена као што би :\IOIЋа ItЗгледати, мада су скстре:\ша за једног западног наУЧIIИка. А од утицаја којима је Елијаде ПОДЈЈ.егао � ми­СЛИМ на утицаје западних �ШСШL'lаца, јер, као цпо ћемо видern, код њега постоје и друrn - Најупадљивији је yтиuај ЈУllга. Елијаде то енерrnчllQ побија, као, уоште, упщаЈ ма ког правuа психолопче дубина, али, ако је, можда на са.\IQ\! почетку, у mпaњу случајна подудар­ност, касније је ослањање lIа Јуига све еКСIIЛИЦНТннје, мада у свом схватању »архenша«, као основе и ItЗвора егзистенцијалног, Елијаде иде даље од Јунга, дО закљу­чака које се ЈУIIГ не би усудио да прихвати.

Као Елијадс, а МIIОГО пре њега, и Јуш верује да је за западног човска спас у ПОНОВНОМ откриhу дреВНИХ архе­типова симбола, и он је фасциниран тајанственим ис­точњачким облицима мисли и религиозних дисциплина, јога-учењем, алхемијом и сл. Код Јунга се људска психа састоји од две области: свеснс и несвесне, од којих је ова последња важнија, јер садржи битне елементе ЛИ'lне и зајсдничке историје људи, као урођено, наслеђено од првобитног човека, колективно несвесно, састављено искључиво од »архeтиnо83.«, који су непосредно нссз­знатљиви, али се манифестују као симболи и слике. типич,не рсащије на основне сmyације, архenmови су у малом броју, али могу да произведу безброј израза, како у сновима тако и у маwтэ.њЮlа. Хreвши да ЖИВИ пот­пуно свесним ЖИВОТО:\I, модерни човек је одбацио бољу половину свог бића, 0110 npaиСКОНСКО, где се налазе аРХС'ПlЛска решења његових мука.

То су, yг.1aBlloM, Елијадеова схватања: )На свим нивоима људског искуства, вели он .. . архетипови још уве" дају смисао ЖИВота И стварају "1'1П)'рне вреднocm: .. Ма колико био ЮlЗче слободан, човек остаје увек роб CROjllX аРХСПЩСКIIХ ИН1)'иција, које су фор ... ryш!сане у 11>Снутку када је 'IOBCK први пут спознао своје место у

18

KOCMOCVI<. Свеједно да ли је данашњи човек 1'0111 свестан или ниЈе, да ;IИ их разуме или нс р

.азуме, из�есни СИМ­боли 11 митови живе У Ibe ... ry и И'l'аЈУ ОДЛУЧУЈућу YIl01)'. ))Ко.1 модерно.' човека, који се прокламује арелltгиоз­ним, ре:шгија и митолоrnја су се "склошше" у тмине несвесног ... у најбољем делу свог бића он чува успо­"сну [на исконске митове] ... Световни човек је rlOTo ... laк ћото refigiosusa. и он не може да юбрише в.1аститу ИСТОРI�)', то јест lIонашање влаcnпих предака ... (�

Али, ЕЈrnјаде се раз.'m.кује од Jyнra rlO нече\1 шrо је, за њега, битно: \Нпске СЈШке И фигуре ми даЈ/ас дОЖН­вљује\10 несвесно, а у ствари, })"'НlT01l01i1Je нису про­извод нссвеСIЮГ, јер начин бивстовања ... шта баш се 11 састоји у томе да се он открива као мит, то јест 011 најављује да се неllЛО манифестовало на парадигма­ТИ'ШIJ начин ... Јер, религија је парадигмаТИЧIIО, узорно решсњс егзистенщфuше I<pизе<i. Решењс дато ваll исто­рије, ван људског - историјског времена, у тренуцима откровења ВИШI1Х биhа, и данашњи човек, у том ван­историјском себи, носи »yrnСНуЈу успомену пomy"ије, богатије, скоро блажене егзистснције«.

Елијаде 11 не спо:\шњс остале Јунroве теорије, тео-­рИЈУ о аnјтusu и аnјтј и сл., али разрађује до крајњих КОllсеквешщја теорију о архетиповима, која је, УЗI-РСД буди речено, са научног гле;rиuпa најслабија карш:а lУIIГОВОl"систсма. Отуд ИЗГ,'lеда чудно да Елијаде пориче позај .... ИU)'. Тш •• пре lIПO је био у врло уским везама с ЈУIlГОМ и J)'IIГOBII\! кругом, акrnван учесник на састан­ЦIO..з Ераuоса. 11 llПО су му \ffiОI"З де,1а пубmlковаllа - 113 еIlГЛС<:КО\! - код G<ыингена, Јунговог IIцавача. Истина, раз.10га за раЗМIf\IOlt..1ажења щ.ta, наЈЮЧИТО )' схватању значаја 11 природе мита 11 реЛИЛIЈе, схватања много ради­калНИЈСI' ко.) Елијадеа но код учитеља. По EJlIljaдcy, заслуга лсихолоruједубина,донекле чак И атеисте Фрој­да, чије }"1сње Елнјаде потпуно одбацује, а Hapo'lIITO

19

Јунга, лежи у томе uпо је она ОТВОРlШа пут ка сазнању првобlm!е релнгије, религије архајског човека. »Кад је Јунг открио постојање колективно несвесног, исrnrrnва­ље тог скривеног блата - юrrова, симбола, СЈШКа, архај­ског човечанства - почело је да личи на океанОf1Jафске и спелеолошке тех.нll.ке ... Архајски начин психичког жи­вота, "ЖИВII фосlШи" ухопаЮI у тмнну несвесног, по­стали су сада приступачЮl изучавању захваљујући техникама које је ИЗf1JадllЛа психологија цуБШfа«. Али, за Елијадеа, понашање архајског hoтo religiosusa ни­како није пројицирање несвесног, нссвесно није »сиро­вина« из које се f1Jади ре1l.JiГИја, МlП није исто llПO и сан, љему, да се разуме и доживи у пуном смислу, није потребна НИI<аква » анзлизак Први реЛИГИОЗЮl дожи­вљај света не ca.\lo UПО није )Нlројекција�� несвесног, већ Је неило много више од свести, нсило што свест прева­зилази. ОН је, како вели Елијаде, IranscofJ.fious, не с ову, већ с ону страну свести, он је » надсвестаН<<. Постоји, истина, If3вссна област несвесног којом владају архе­rnпови, али архетипови, по Елијадеу, владају исто тако и свешћу, а нарочито »надсвешћу�( (transconsciousness), реЛИПЮЗНIIМ, с�ниы доживљајем света; постоје мно­roбројне варијЮfre ИСПIХ комплекса симбола, бескрајан низ >Х:Юлика«(, који на различитим нивоима: сна, :о.nrra, РН1)'ала, теологије, МIIСТИUИЗМа, метафизшсе и др., поку­шавају да реализују архетип; постоји СЧ:ЮГ лоrnчки npинuип који делује при производњи мпroва као и дрyrиx твореВIflЈа духа, а наши снм6олизМII и.\!ају свој најВIЦШI израз у ре!IИГИОЗНОМ l,aдCBecHO�1 Доживљају. Онн СУ. не производи људског духа, већ откровење, они указују на неurro llПО човека превазилази, ило од човека не долази, на х.ијерофанију, овоземну МaIшфecraцију светог. » Heцrro што не припада 060,\1 свету манифе­СТУЈе се на аподиктичаll начин, уцртава нам правац, одлучује о нашем понашању«. Oпqювењс је cxвahello,

20

као врховна спознаја и закон, у стриктllО ре�uzuоз'/О},' с..\ЩС,7у: као фактuчко откровење вечних ИСТИllа од стра­нс натприродних сила, богова и Бога. Митови су облик тих откровења, не неuпо што би архајски човек сматрао откровељем, већ цrro то јесте. » Космогонијски миr- а за E...wjaдea, који се у том ра3ЛИ},:ује од дрyrиx антрополога и ИСТОРWiара реmtПlје, са.\!о су космогонијски митови прави митови - у ИСПI мах је откровење из6llјања 1"е 1"отаЈ1Не стварности што јс космос, као и њен Оlrroлошк.и рсжим: он каже у ком смислу свет јесте ... Митови от­",:ривају структуру стварности ... Али оиrофюmја увек И\IfU1идира теофаlluју. Свет су створили богови или 1l0лубожанска бића. Откривајући историју оног urro се збило јn Шо (етроге, МИТ открива у исти мах фактички наступ светог у свет«.

Г:лијадсова схватања светог, симбола, мита, риту­ала, заснивају се на нечем што он назива »архајска 011-толоrнјзц, која је, ло њему, једина права ОlfТологнја, право откриће Биhа, »схватање бића и стварности које можемо спознаш из лонашаља човека премодерюlX дру-11ffilВa, 1"0 јест, пре свега, архајског '10векак Тај човек homQ religiosus, јесте једиЮl човек у пуном смислу, а љегови митови, његове х.ијерофаније. нису манифеста­ције боЖЗIIСКОГ само за оне који у љих а ргјогј верују. већ су ОIlИ то У ствари; хијерофаније су заиста откровеља виших бића. »Сама cтpyк-rypa света одржава ширу успо­мену на врховно небеско Биће. Као да су богови тако створили свет да он не може а да не одражава њихово постојањек Отуд се и Биће, по Emiјадеу, манифестује са.\I0 у светом. Наравно, као ни за transconsciousness, тако ни за Хltјерофюшје ЮI за O""f}.-ровеIbа, стубове ње­говог схватања света, Елијаде не може да пружи ника­кве е�mиријске, опиruъиве О'IИГледности; отуд код љега имамо, врло благо речено, једну сасвим аnрuор'О' 011· тO.10гujY.

2 1

Јунт је овде доведен до крајЊltх консеквеНШIја. И

Јунгови текстови, како вели један критичар, )Юез икакве двосмислености ПОниру у најОКУЛТlJстичкији СПИРlfYуа­!ЈИ3З..'d«, али Jyнr. ипак, одступа пред извесНЮi крајњим ззк..Ъ)'Ч1Uiма. Елијаде не. О" је без зазора изразJ.ml "!И­стих, и то миcnlК »архајске ре..'IИЛfје«, реттЈје прво­битног ЈlOто religiosusa. о коме се данас врло мало зна, о чијој се ре1игuјll lfитmа не з/ш. Ово је yro.ЋfКО ЧУДJlије што је он ерудит од I1мена. Осим њега, не зна.'i ниједног учеllОГ човека, а ни нсученог, који би прихватио »мета­ФИЗИКУ1( човека Юl:'lеног доба. Јер, код Елијадеа је при свему TO�je увек реч О некаквој мстафизи1Ui, некаквој »OIrтОЛОI"ији({ која се не доказује, али којом се доказује. О" се нсгде позива на [[латона и његове идеје, али без разлагзња.

Елијадсов метод изучавања је својеврсна ХСРМС­неутика, то јест нека врста интуиционизма, која, као и већина ИН1)'ИЦИОllизама у Друштвеним наукама, више открива априорнс ставове ИН"lУИЩfQнирајућег, него ин­ryИl1ион.исан предмет .

. За Елијадеа термин рслиrnје о­

значава IIСllПQ саСВИМЈеднозначно, за њега су »реалност илн суштина коју тај ТСр,\ШН имснује ИIП)'ИlИВlfQ одредиве«. Oryд одбацивање сваког покушаја ближег фихсираља. »I!е верујем, вели он, да ваља поче'ги са дефИНlЩијО�1 религиозног феномена. Са.'ю ћу npoуча­вати разне хијерофаније, узев тај IIЗраз у најшире\l CMII­сду, као оно што МШШфСС1)'је свето«. Али, за науку су данас »релИЛl03ни феНО_\lеЮI( 11 њихов главни израз, свето, нарочЈ.ПО у ЊIIXОВIВI почешвfa, најтврдокорнијll проблеми. Ту се наступа крајље опрезно. По чувеном феноменолоry религије, Ван дер Леуву, 1)' су појмови апсолутно неодређеНII, а на nочеmА.У нсма ни богова, Шf хероја. IШ неких јасних ре11ИГИозних идеја о светом 11 профаном. У први" манифестација.'lа оног llПо ми данас називамо свеобухваТIНI\ј термином, РСЛИТllја је појам

22

шта, нсу06ичајена моћ коју поседују одређени пред­

\lС'ГИ или људи. Нишга више. Код Елијадеа је ту од

искони (Ј priori све што карактерmnе касне реЛllrnје, кла­

СIfЧН"И појмови богова, хероја, хијсрофанија IПД. ВСЛИ:

,)Узећу тај израз у најширем смислу, као 0110 што ма­

Iшфестује свето«. Али данас ни три шrтpoполога нису

С:lOжна пrra је свето. » То је оно што је супротно про­

фаном«, веml, банално, Елијаде, и додаје: »Чим се по­

"-уша да се дефmшше природа ... те супротности, наилази

се на тешкоћс«. ДрУПI дз, и то на големе, Епијаде НlI најмање. За његаје, без икаквогпроблема, свето оно што

је арх.ајски човек in illо tempore сазнао откровењсм од

виших сила, увек 1'0 и <YПIpве то. Да и не спомињсмо

раније аусоре, у новије вре:\о!е је О светом, од Рудолфа

Отоз и младог Роже Кајоа до данас, до Жнраровог депа

Насшье u свето, написано на стотине и стотине рас­

права у којима се покушава бар донекле разјасюrrи тај

фантастично двосмислен и конфузан феномен са хи­љаду ruща и нamrчја, да се схвати заIlЛО је свето сад

»чисто{<, сад » нечисто«, сад табу, сад обавезно, зашro је

иста ствар час свс1'овна, час света, за једне световна за

друге света, зaшro су људи за »)C8eТQ« повезали своје

најСВllреnије обичаје убијања, силовања, светогрђа, ро­

доскрнављења и сп. То су кључна питања будућег, бар

зелIlМИЧНОГ, разјашњења загонетке uпa је човек. Али

код Елијадса, ту загонетке нема. Ако нас и оставља при нашој жеђи IlЛо се СУ1lПин­

ског тиче, Елијаде је неисupпан кад развија свој шпуи­ТИВНII увид У свет реЛllrnје. Често и необllЧl10 занИ.'UЫIВ. Као 11 Jyнroвa, и Елијадеоsa дела се читају без предаха, гщщлају сс пQeТИЧЮI подшrn, систем првобllТНИХ »QТ­кровења« разоткрива се као дивна бајка. Ништа уз­RИШСllИје IШ блаженије од peлиrnозног доживљаја »архајског човека«, како га Елијаде за.\UtШЉЗ: својеврсна \IИСТИЧllа паpтишrnаlЏlја човека у божанским манифе-

23

стацијама, Три су 6итие категорије те партиц:ипације: симбол, мит и ри1)'ал. Си!.!боп јс у основи сваке хијс­рофаиије, СВСI"Э МIIТСКОГ. ОН открива свето, ИЈШ КОС�IO­лотку стварност, а аРХСТlmски симбоillf, на којима се сви други заснивају, имају мање-више исто значење за цело човечаllСТВО. Што је и опет lунгово схватање, до­некле, са колебаљима, и Ф(:юјдово, које дозвољава Е.Јш­

јадеу да не води рачуна о КОlПекС1), о специфичним друштвеним и природним УС,10ВЮШ који свеОlшrшм СН\1болима, као UЛ'0 су вода, месец, жена, дају посебно значеље. »Митски симболи су СЛИЧIШ хомофонима. И код ЊIIX се смисао добија тек из њихове везс са око­ШШО�f«, вели један анТРОI10ЛОГ. То је мипuъење и Хер­сковица и МIЮ1'ИХ других. Eюtјадеа нс. Што му, сасвим консеквентно, дозвољава да религију архајског чове­ка схвати као у"иверзалну: ако је мит кос.МUЧКО от­I<pObel-ЬС виших сила, 0110 мора бити свуда исто, космос Је Један.

ИСТО тако, иако су митска откровења и свесна, па чак и надсвесна, Елијаде тврди да чиљеница llПO не са.\ю десакрализовани модерни човек, већ евентуално, и ар­хајски ЈlOто religiosus, не разуме неке симболе, никако не обезвређује њи.хов значај. »Симболиза.\1 не зависи од тога да ли је схваћсн или није, он остаје постојан упркос свим изопачаваљlt.\lа, он одржава своју cтpyкrypy чак " кад је одавно заборав.rъeНК Што зизчи да симболи, шш архајски, владају човеком још и данас, мада смо ми тога несвесни. Свето има онта10Шки статус: оно једино открива Биће. �)Жива свест хвата стварност кроз симбол, пре сваког размишљаља, а симболн су увек религиозног карактера, они увек значе преображај света у ОlПолошки реaIше структуре и облике«.

MIIТOBII су хијерофаније. Онн откривају свето, то јест једшlO стварно. У каснијој заједници, мит је света традиција првобитног откровења, па, дакле,једини узор

24

људског l!Онаш аН .. l . Ern!јале је anСОЛ)'111И традициона­:тета. Истина, упркос чшьеници да безброј МЈПов<1. то нису, за Елијадеа је мит мит са.\ю ако је космогонски, MIIТ о настанку света какав јесте, или бар ако је у вези с њим. А космоroннја мита је у исти мах и }юmoфанија« , то јест !!Збијање стварног, из6ијање Бића у свст, као што је увек и хијерофанија. Мит прича како је свет установљен као стварност кроз свето, које је ))крајњи узрок реалне егзистенu.ије«, јер све остало је илузнја, Маја, како би рекли Индуси. » Мит је прича о оном што се збило јn Шо (етроге, о OHO�' [ЈПО су богови и божан­ска бића УЧIIIIИЛИ на почетку времена, којеје, не време историјско, па дакле, потпуно илузорно, већ времс свето, па, дакле, једнно стварно. Мит је истина зато што rовори о делима усmаllовљујућuх богова, 011 је парадигма. Човек постаје у правом смислу човек по­винујући се У'IСЊУ митова, то јест подражаnaјући 60-говек

у томе је и спасоносни значај ритуала. » Сваки ри-1)'ал "ма божаНСЮI узорк Сваки људски 'Ши је ДС,1О­творан ))УКО1ШКО таЧI/О понавља чтl који је на почетку времена изврuшо неки бог, херој или митски предакк И то је добро, мисли архајски honш religiosus. односно ми­сли Елијаде,јер ))ппо људИ чине ло својој IПшцијаnuщ, што чине без М1ПСКОГ узора, припада сфеРl1 профаllОГ: отуд је то тau.rгa и илузорна делаmост, и, у крајЊОЈ Зllатtз'l, нереално. УкоmП(Q је човек релиrnознији, он има yroликО више парадиrматских узора ... ОН УТОЛI1КО ВI1Ше улази у стварllост«. Моћ ритуала је огромна. Он не само што регеНерШllС индивидуу И друштво, 011 ре:­генерише и с3...\!о време. Кроз ритуал човек излази I1З руwилачког световног времена, из трајаља, и улази у чисто 11 снажно свето ) време праI10четка({, у ) време обиља 11 стваралаштва« , у реалност.

25

• • •

Парадокс Елијадеовог дела јесте да га пише дубоко релипюзан верник некакве, како он тврди, прарСШfГИЈС архцјског човека, човека каменог доба, а потписује угледан научник двадесетог века. Шта 011 казује о разним симболима, о СЊ\.iболу јајета, воде, месеца, о axis mШldi и СЛ., необично је зэнњ\uъиво, често и научио фундирано, а ПЈЮбле�1 је шта он из тога зак.ључује. Елијаде је фено­менолог РСЈШПIје, али љегова феномеНОЛОПfја је у нај­УЖОЈ вези с њсговим аnрlЮрНЦМ, потпуно прОИЗВQЉНИМ

>ЮНТОЛОШКИМ« ПОС1УЛЗI1lМЗ, па ако се елимишПlJС та ОШОЛОП1ЈЗ, пада у воду и све остало: и ирансисторијске религиозне струюурс«, и појам tran.sconsciousness, и смисао светог, како ra Елијадс схвата: као откровење, у пуном релипюзном с�rnслу, Бића, Стварности, Смисла, ИТД. Остаје својеврстан мистик, за коса без религије, и ТО искључиво »архајске« , ништа на овом свету нема смисла, вредности, С1Ћарности; » IШТИ предмети спаљ­њег света, нити људски чиновн, ништа нема аутоно.\ше вредности«.

Разумљиво јс да Елијаде има данас, у овом свету који ч>ажи какав-такав ка!'.шас, :.пюга, ако не приста­лица, она бар читалачкс публике. Али крmике научника су врло ошrpе. l0Ш најпавољније llПо је а њему речено с те стране рекао. је неко ка и сам у бшккај абласти лута и тражи: Клосовски, који вели; » Ти покушај и [lyнra. Ели­јадеа и др. сл.] као. да и сю.rn припадају паслу прављења �rnтава, и тсшка је претпоставити на који начин би им се могао приписати статус хипотезе. Можда су ани ИН­тересантни као. саставни део. деловаља КОЈе астаЈе у оквиру саме :.mтCKC свести«. Можда. Али има у Елија­деовом излагању »МЈ.ПСКС свесrи« чудне двосмислена­сти. Онје на Конгресу историчара РС:Нlгије у Марбургу,

26

1960. гoДliliC, потписао, са MHarnм другим, декларацију каја је имала за шuъ да заштити ту абласт истраживзња од свакајаких ПРОИЗВОЉIIОcnI, ад пропагандних теlщен­ција и свега другог, ненаучног, од опасности субјекrив­них скретања, кајима је та област изложена више но мнаге друге. У тој се декларацији, међу Иlrn:м, вели даје » дискусија о апсолутој вредности реmrrnје уаnште ис­кључена, па дефиницији, из историје религије, мада може Шlати своје место у сасвим независним дисциrшинама, као urro су, реШIМа, теолоrnја ИЈП! философија peлиrије«. Декларација одбацује и тврдњу да » вредност религи­озmrx феиомена може бити разумљена само ако имамо. на уму даје религија у ствари остварење трансцеНДен­талне истине«, тврдњу која, ако. се прихваrn, »онемогу­ћује сваки " .. рml1ЧКИ став према реmmюзно.м феномену«.

Не.\!3 сумње, да није потписао ту декларацију, Ели­јадсов ста1)'с професара историје рсЛЈПЂје, љегов статус научиика био би доведен у питање; а опст, јасно је да се он принrџmа те декларације ниуколика не придржава. У ствари, његов став, и иначе ВРЈIQ близак оријентатюм схватању решtrИЈе, исти Је, ако нс и мнаго радикалНИЈИ,

као и став Д. Т. Сузукија, пазнатаг пропагатора извесног будизма, који вели: »Раније су будисти били срећни да прихвате !шучни приступ свајој релиrnји, али је данас, како. изгледа, међу њима IШС1)'пила извесна реакција. Место да се ослањају на научне apryмelfГC ... ОНИ данас покушавају да се пазаву на дијалектику [будистичког даживљаја]«. То је њихова херменеyrика. Разлика из­међу Елијадеа и Сузукија је у Ta�!e llПО овај нијс ПQТ­[шсао марбуршку декларацију.

Отуд не�rnлосрдне ""ритике од стране аних кајима је стала до научне истинс. Изгледа да је најоurrpији био познати а:Јrrpoполаг Едмунд Лич. Велим изгледа, јер његов чланак а Елијадеу, Проповеди човека на А/ерде­вUIlШfO, знам сама из дру[<с руке. Лич веЈIИ за Елијадеаво

27

дело лаје то »Лоша ИСТОРИЈа« , »Лоша етнологија«, >)Лоша психологија« , да је » збрка у теРМИlШ.мак Елијадеа на­зива »шаМаЈЮМ у наУЧИИЧХО�1 руху«, вели: Његов личн.и мистицизам »I(ао да му Даје поуздање које никако н.ије оправдано арryмсlП1tма. ОН прокламује иcпrny као про­РОК«, а љегови су извори дискредктовани већ одавно, цело ,ьсгово дело је чист дилеташизаМ. »Шта.,mана реч је довољан ауторитет ... а како је охо нас доста чудака који rшшу свашга, лако је нahи "ауторитативну" подрш­ку за своја убеђењак Кад Елијanе пише: »Недавна истра­живања су јасно указала на шаманИCПfЧке елемеlпе у релиrnји палео.ruпcюlX ловаца. Хорст Кирхнер је pacry­мачио позвати рељеф у Ласком ... « - већина читалаца ћс му поверовати ... ОНИ ће остати равноДУШНи на коментар педаната да у ствари у пећинн крај Ласка нема » реље­фа«, и да IIИКО живи нема појма зашто су сли.ке уЛаском биле »прав.љенек Многи енглески и ам.сричхи антро­полози деле Љчово МlШUЪење, међу њима и чувени лорд Раг,1ан. KOllcтaryje ЕлијадеовјевппПl мистицизам, љегова неКРИ"Т1fЧXа уоrпmaвања, нехаЈНУ игру са чињс­НЈщама. И сам Г. ДЗДЛИ, који је написао КЊИI)' у одбрану Елијanеа, из које УЗiL'Iамо ове податке, присиљен је да констаl)'је да ни Ел.ијаде ни његови истомmшъelПllЏt нису одговорили "а ове КРИ"rnКе, и 3ЗЈ(ЈЬучује: »llеЮI од ових напада су уюшrraвајући«. Као u.rro вели један аме­ричхи историчар реЛИЛlје поводом Елијадеа: »Наука о релилtјll, која се темељи на мистерију, остаје 1>шсте­р"озна наукак

• • •

Нисам IIСТОРlfЧар релиruје да бих могао судити о еРУДИWfји, као Лич, или о методн, као llaдrnf. Обојица крајње негативно. Но, Елијадеово дело, ма каква да му је

28

lIаучна подпога, пуно је интересантних 110датака и лако се Чlrra. Уосталом, многе чињеюще о којима је код њега реч I1ОТВрДИЛИ су И други ampoполозн. питан.е је, пре свега. шта ои из њих извлачи. Као што вели Лајбниц: » Истина је �пюго раСI1J>OC1Pањенија но што се мисли, али је она често Нашминкана •... извпroперсна разним додавањнмак Има код Е-шјадеа много ИC"rnне, но, ЧИНИ ми се, ЈОШ више ИЗВlfТOперења. извесно ничим не под­yпpro предубеђење, које 'ШНИ, како вели сам: Дадди. да су за њега »(�мпиријске чињеюще увек унапред вред­новане 11 унапред виђене из његове опште перспекrnве. ЧИIЬСlшце које се при 6лижем исmrrивању указују као неподобне за илустрацију његових тезак А и како 611 биле подобне, кад ваља да докажу НСДОК33ИRО: да »)хи­јерофЮlllје« нису хијерофани:је само за оне који у њих верују, већ фаКiWtка стварност, аутентицне )ЮlIтофа­н.ије((. За Елијадса Бог и богови не само што постоје, у шта верује и данас доста људи, већ су се они дневно манифестовали и поучавали архајског човека, »јn јllо lempore«. Што, 11 кад би неким чудом била истина, даЈ/ас /IUl<O lIе може знати.

Нервира такође код љега оно што је један ampo­полог назвао »МlПолоrnјом пошкроruъеном руж"IIОМ ВОДИЦО�I« . Његова архајска релиrnја је идила добро­tutllИХ »првобlrrниx: откровења«, >праговн Бога«, вид­љиви нз овом свету, увек воде човека ка СПИРИ1)'алиом, метафИЗИЧКО�1 добробитију. Искључиво. МЈПОВII, риl)'­з.'П1 И остало, IШСУ за то да човеку маћијСКJI осиrypају благостаље нз 000.\1 свету, већ да открију »Бићс«, да човеку ))(;mеКJlУ други начuн бивсmвовања Ј.:ојu mранс­'Iel/дyje људе"}' g:дбuну ... с..цисоо који је СflириmУа1/1е nрироде«. То не мисли ниједан 3}ПРОПО:ЈОг, јер то мито­ви не казују. Ако их има који причају људску чежљу за )юрвоБИ11{IfМ рајем«, али за рајем неупоредиво земаљ­скијим но Елијадеово »откриће Бића«, много ихје више

29

који говоре о првобитном хаосу. To :\f)' примеhује и сам Дадли, његов бранилац, и то баш поводом једног при­мера који Елијадс употребљава да би на њему илу­стровао СВОЈУ ��сотерио,1ОШКУ схему о вечном r!OBpaTKY прапочецима«, увек узвишеном и ИДlVIИчном, о увек ИСТО:\1 МИ1)' хармоничног укључења човека у космички

поредак. Реч је о Зуни-миту о пореклу човека. У ствари, веЈШ Дадли, порекло човека у том .мту описано је као ))субхумано и одвратнок У љему се прича да човек П011fЧе од пryСIПIX креа1)'ра, наго:\пшаних у тмтrn где гмижу једни преко других као змије, рокћући, цвилећи, пљујуhи и гадно псујуhи. Но, ЕШlјаде би lI,a из свеl'"3 истолкује сублимну }[епО1У. Знамо да ни МНОПl други »космолошки« мmови нису спиритуалнији. Вавилон­ски или flJЧКИ, на пример. Код Грка, » in ШО (еmроге«, синови богови убијају и шгроје очеве, а очеви једу своју децу, као аустралијске мајке при цереМОЮfјама )�ba­by-eating«, које описује Геза Рохајм. МноПl рmyали ни­су нишга спиритуamrnји, па и сам Елијаде узгред при­знаје да чак и један, ње:.!у врло присан и драг оБЈШК религије, тантризам, бива повод за »безумне и одврат­не рmyалс«. За mюнизијске ритуале у Грчкој Додс вели да су у иC"ru мах »свети и ужасни, испуљеље и љага, света тајна и скрнављење«. Истина, ма шта отом мислио Рене Жирар, нису сви МlПови И рmyали такви, али ово »свети и ужаСIIIН(, по свему су дећи, карактерише све архајско свето пре хиљадугодишњих сублимација кроз еволуцију извесних релиr'ија. Али, Елијаде не подноси историју.

Чудо је како и неупоредиво моћнији МИСЛИОШI 110 Елијаде, особкrо у философији, и мисли о човеку уоп­шге, олако превиђају чиљенице које се не уклапају у љихове схеме. Пада ми на памет Фројдов Едип. Фројд, који, са уживање:\-! страсног истраживача, ВОШl да \Јшче­I1рка скривен детал., узима из тог врло ко/".шлексног

30

мита само епилог: убиство оца и родскврнуће, а прелази ћутке преко свега нпо је претходило, особlfГO преко приче о Лају, која баца загонетllУ светлост на цео мит, А мит прича како је Лај био хомосексуалац, и то оне сорте која је и самим древним Грцима била мрска: бруталан, без суБЛЊ\1ирајуће рафИJlованOC"ПI односа . Oreо је лепог КРИЗИllа, сина краља ПелОIIСа, свог доброчинитеља, и овај ће га проклсш да му се збуде -llГГO му се збило. Лај се жени, али нема односа са Јокастом, све док га Оllа једне вечери нс опије и пијана ОдВуче у " .. ревет. Поједној верзији мита, и сам је Едип облетао око Криз�mа. Итд. Спо:\-шњсм само овај детаљ, има и друrnx, који би, даје узет у обзир, изменио ако не сам »Едипов ко/".пшекс« , који вал.да да постоји и без везе са митом који га ИЈЈУ­

струје, а оно бар 1)' илустрацију славног комплекса. Но, код Фројда је митски Едип само илустрација НС<ЈСI' ШТО је открио другде, док је код ЕШlјадеа мит у це!пру истраживања, па су му извесна превиђања недопустива. Поставио је а priori да је код архајског човека све су­б1llL.\шрано, да код тог човека нема »модерног( про­блема CMpn1. Ужасава се пред њом само онај ко не доживљује ,�вечни повратак«(, док се за архајског човека С.чрт једва разлm..l'је од осталих »rites de passage« , који су поновна рађања. А ЧlПам у Јегеровој Т еологuјu palll.lX грчкux А/UСЈ/uлаца да су се архајски Грци y-iI\асавали смр-11i., liЛо, уосталом, казује и Хомер, а много архаичнији но И�uјада, Еn о Гuлгmlешу јесте, пре свега, поема о страви пред смрћу. Како је палеоmrrски човек дожи­вљавао CAIPflI, то нико не зна, али је паничии страх од мртваца необично јак код свих примитивних lIарода, и Фрсјзер је о томе наn.исао ч.итаву КЊИf}'. Ахо је, како веле, човек једина животиња која зна да ће )1">lрC1ll, он је и једина која се, откако то зна, ужасава пред тим. Ни­каква вера 1)' не помаже. Посматрајте средњовековне слике мајке божје, IVIИ неког свеца, на самрпюј по-

3 1

стељи. Свн присyrни, већ по дефЈ.Ншцији, дубоко ВСРУЈУ да ће умируhи право у рај, па lШак сви мачу 11 бусају се, а ни лице умирућег нимало Јтје ведро. Смрт не уБJlа­жава ни перспектива раја.

мит је, по Елијадсу, некакво ЩЮJl.:и.мање човека рсатlO1IJ.ћу мстафизичког Бића. Ampoполози приказују ствари много једностаВНИје. По UejH Херисон, С8.1 грчка божанства, па и мноrn хероји, касније индивидуаЈ'П130-вани, спеWlфИКОвани, антропоморфизираЈrn, на почeтI..Ј' су божанства овозе:о.ше ШlоднOCnt, најчсшће не у људ­СКЩI обmlКУ, всћ ЖИВOnIl·ье, биљке. Лепа ЈеЈlенаје оба­жавана као божанство rшодностн у облику дрвста _ Јелена ДеIlДРlffИС. Хокарт rџггира моmrrnу бра",шна у првој химни древне Рuгведе. Њшrrа »материјалистич­кије«, то јест ннuпa витaшrnје: Бра",шн моли за »бо­[""З.ТСТВО из дана у дан и благостање ПJlОДНО славом и Јунацима«, он мош! за »дуг живот и спас од непри­јатеља«. Поводом друге једне МОШfIЋС, хришћанске, Хокарт вели: » 1ЗСIIО је да онај ко изговара ову молитву нс очекује Iшкакву спиритузлну корист ... То ило он тражи јесте нспосредна материјална моћ, !ши просто ЖИВОТ у смислу у коме то схватају Винебаro-ИндијанШf, Фуџијци ... и људи цеЈ10ГСВета«. Хвала богу! За мене који верујем у постојаност људске природе, у то да ће она одолети наСИЉlIма lIаше ЦИВlillизације, као urrо је одо­псвала раНltјим наСlUъима ниnпa мањим - ово је yrешно ЧуТи.

Сви првобllТlШ ритуали су мађијски ритуали ruюд­HOCnt, ПЈIОlЏlОСТИ ЖСне, дивљачи, стоке, зе ... uъe. Нема 1)' »()Jfтолоrnјс« Бића, всl\ страховања, врло природног, да ће те ЛЛОДНОСТII HCCYanl, да ПрllроДИ треба по ... юћи да ПРОДУ"'И свој посао. Богови и Јlукаве р.ачунице са њима ДОлазе много касније. Као шro споменусмо, Ваи дер Леув ТВРДII да је I\деја о БOl)' врло касна идеја у развоју религијских појмова. Страшне силе су биле више-мање

32

бе3ЛИ'lие, као и данас, уосталом, и много пре идсјс о богу људи су I1Змнстши идеју о спасиоцу. спасиоцу од немаНII СВИ)( врста, моћно ... " младом, неустр3UШВОМ. На­С)Щ:IOт Фројду, Бог-син је старији од

.Бога-оца. Ван дер

;Iеув, KOmtKO се ceha.'d, чак тврди да Је први заМНIUЉСII спаСII.'Iац био бюю човек-фалус, бюlО жена-валша, Cltbl­бо:ти ЮОДIlОСТИ и снаге, што је много људскије но идсја о IIСКОIIСКИМ »"'IСТЗфизичким« О'IlI:ровењима Бића, вара­Чlrrо ако се узме у обзир да је хо�nrnизаuија, очове'lење, Iшак процес КОЈИ flOЧЛње од неке врсте примата. Oryд нема Iillчег ЧУДIIОГ у Кирковом ОшtСУ свакоднсвног жи­вота пред дреВJUЊI грчюш хра.\fOвима, чија су предворја, у буква;SНО�1 смислу - клашще. Засуканих рукава, све­uпеllНЦИ су целог дана клали ЖРТВСIIС живonщ.е, кости �I део сала спаљивали за дар боговима, изнутрице на ;IИЦУ места пекли иа жару, док су добри делови раз­ношеllИ за гозбе по целом I1'aдy. Веле да се исто збивало 1I IIред персијским храмовима, где су се непрестано пу­ШИЛlI голе\lll казани. Ту је, рекао бих, порсКЈЮ рафи­новане лсрсијске гастрономије: најбоља јела су где се чва Н3 велико.

Све је то и сувише познато, па и Елијаде не може да га "Јаобиђе. 110 он то - сасвим узгред - СПО'.lиње, а објашљава иа начин који бисмо могли назваru )шрво­битном дскадСИllO",IК Временом су људи почели да за­ие\lарују и заПОСТdвљзју »Највише Биhс«, па место да npc:taJlO слушају његова откровења, све су се више » IШ­тересовали за влаcnгга ре.rumfOЗНа, културна '1 економ­ска O'ГI\-риhа ... Orкриће зсщъорадње из корена мења не само еКОllо�шју ПРИМИnПIJIОГ човека, већ, пре свега, и његову ek.Ollo.\lujy свеmог. Друге религиозне снаге улазе у игру: сексуarnюст, rшодност, follПолоruја женс, Земље, итд.(( У овоме ЈС сав Enијаде - најnpoизвољнији. Прво, IШ ОСН08у чега апсолутизовати Шмитову тезу и тврдиru да јс ))IЩ ПОЧCТI<y( само »највише врховно бнће«( 11И'l11O

33

откривало људима добро и зло, \lетафизичке истине и путеве блаженства, ла да су тек после, ушав у историју, људи почели маштати својом главом - криво, наравно ­и >ЮТkpивати« сами своје - криве - идеје о свету. Orкуд Оlща олјеДIIОМ маРКСИСТIIЧК3 тврдња да економске про. мене, >юткриhе зсмљорадње«, мељају и целу надград­љу. И најзад, откуд Елијаде зна шта је било пре »но uпо су друге религнозне енаге ушле у игру<<, то јест откуд зна шта еу људи мислили и веровали у палеОЛИТСКО�t добу, и то зна са пуно појединости и без двоумљењз. Нс ca.\fO Лнч, већ и врло комлетеНТIlli Леруа-Гуран вели да се О тим времеl-шма, што се религије, а и много чега другог тиче, не зна ниllПa. Уосталом, трагови из тог доба, који нам нешro казују о тадаrшъим веровањима, јесу неколико скутпура и rpавира » 8енере« с 0ГPO'\lliOM С1ражњицом и наглашеним сексом, очигледно симбо­лима » сексуa.rIlЮСТИ, ПДОДИОСТИ, мmологија жене«.

Елијадсов архајски »ћото religiosus« као да нема секса, а ССКС је, хвала богу, свуда, УКОЈПЈко је мит старији, примитивнији, yroлико наглawеlffiји. Сви Митови МОД­ности за које знамо су митови секса. И то - супротно » митологији пошкроruъeној РУАШНШf ВОШЩОМ«, често­не увек - и СЈраве пред сексом. Као да неурозе, од којих пати »модерни« човек, IШСУ одјуче. Страве од жене, од женске крви, од меllструаrшје, биле су TOтtKe да је у неким религијама, чини ми се баш у Eтrnjaдey тако дра­гој PиzBeдu, чак и крв од дефлорације сматрана отров­HO�j. Ilигде људска машта, здрава као и болесна, не рад' тако ревно као пред вarnнo.'.j. Од искони. Елнјадс н спомиље »хијСрофанију(( кошуса критске свеипеюще с биком, египатске са свети\! japQe.'.l, а то су такође хи­јерофаније о постојању. Има сијасет мора и КOtшшра у ПРII.\tИТИВIШ'\f )>O'I"К"pOвеЊIL\13К Сломенимо само неке о којима ГОвори II3ДУгачко Роже Кајоа, на кога се Елијаде неколико пута ПОЗIlВа. Рецимо мит, ВР,10 раслрос·rpањсн

34

по севеРllоазијским и а.\lеричким областима, а и другде, () жеlШ са зубатом вarnHoM, која одгрюа пенис, без­бројне митове о жена�lа-вампирима и сл. Кајоа тврди да је "lOl)'he установИТИ" 113 великом делу афричког кон­тинента остатке неке Врсте peлиntје чијије врховни бог боroмољка, реЛИГllје која је ОДЈШЧно сачувана до давас код БоШИ\fена4, религије коју карактерише кут тог ин· секта сматрана за 60[11 творца ... Он је, ветl се, одиграо огромну улогу у постаљу људске врсте, ба� у МIПСКО доба, у правремену које је претходило ИСТОрИЈСКОМ »вре· меllУ у правом смислук Дакле, баш јп ilIo (етроге,

.у

Emtјад.еово идеално време. А та богомољ� (.�a: .. rnantls

СВСLlПешща), поред многих својстава КОЈе ЈОЈ ЈС ПРII� дала људска машта, а која би могла да посдуже за илустрацију разних ПРl-fЧа о нашим: КОМПЛСКСllма, има 11 И1вссна стварна снојства, која 06јзwњавају зашто се на· ша машта баш на њој фиксирала. Од њих је пајважније .1а ЖСНКа тог Ш-lсекта просто-напросто поједе мужјаказо вре\/е коuтусо. ЧињеНlща да су ТОЛИКИ народи од те бубе направили своје врховно божанство, и да се око ње свуда по CBely испредају бајке, наводи на веровање о постојању разноврсних мушких комrшекса - н

.нмапо

\IL'ТафнзиЧXItx -већ јп jllo (еmроге. »Она ИСЦРПЉУЈе, она ) бllја, и УТОШНШ је лепша«, вели један \юдерни човек, а &:роваТllО суто �ШС.;IJLЋI И мноп! »архајски« људи. Ory:t је богомољка скоро свуда, а нс С3.\10 код БоШI1.\lена. виђена као света и као сатанска, у ИСТИ \јах обожавана и ювор страве. Али светост l' јссте У тој ДВОС"ШСЛСН{)С"ПI, она је 11 fascinons и tremendum. Што је, 110 Р. Oroy, to;зраlo,:тсриcntка светог уопште.

4 I:-:Тlшја јуroэаllадне Афрн](е. јеЛllа ОД eI(OIlO�CKH и орга· НН1<lЩIОНО најпри\tIlТНВllllјнх у целој Афршrn, КОЈа не зна за -$C\1.ЪoP:lдЊY 11 ЖIIВII ОД сабирања плодова и лова.

35

• • •

о свето:,>1 је овде реч од почетка. Елијаде има право Кад идекrнфикује религију и свето. Уосталом, како вели Ван Генсп, у најмање еволунраним ДРУllПвима свето обухвата скоро све: рођење, порођај, лов, земљорадњу, дочек странца, итд. итд. У тим друшгви.ма ниједан ЧИН није сасвим независан од светог. Од светог, то јест, међу ИНИМ, од минуциозно структурираlillX fIpOпнса и забра­на, којих се у дЛаку треба придрж:авати, и у ИСТИМ пр

.и.ли.кама увек на исти начин ПОНОВИТИ. и.\!з У тој апес­

СИЈИ имобитЮшћу, У ТОМ педантном понављању ИСТИХ гестова и речи, у ТОМ, рекао бих, паничНш.f страху од промене, који, бар по антрополозима, а још више по Елијадсу, карактерише рано друштво, нечег опсеСИDНОГ, толи

.ко да сам склон да поверујем да антрополози пре_

теРУЈУ· Јер, по истим ru:м етнолошки:м описима, »ди_ вљаци« су тако често приказани као безбрижан, весео свет, сасвим �mеКОМIШексиран{(. како би се данас рекло. А ритуал их указује као да су у непрестаном страху да им се заједница не распадне, оклопљенс табуима, уко­чене забранама и умишљен:и..", опаСНOC11fМа.

Не видим у традицији тако схваћеној, као ппо то види En.ијаде, могућност спаса �)MoдepHOГ човека«, а како са.'! убеђен да је људска природа постојана, склон Сам да поверујем да Оllа објашњава и тајну тог ЧУДIIОГ феномена CВCТQг- код npm.нгrиВIiИX, а н иначе -са СВј .. његовим акробаТСКН.\I а�бивалеt-rГИocrnма и противр.. ,. lIостима. По Ван дер Леуву, свето је испреfШетеност » чистог« и »нечистог( , света је забрана, табу, још све­тији прекршај табуа. Жирар описује фено.\lен светог као КОlпpaJlИКТОРНИ спој крвавих дрyurrвених насиља и из­мирења. Не знам ниједног антрополога који у светом не би видео спој свирепих, тparичних супротнocru. Ели-

36

јаде, наравно, "с може дз, узгред, не спомене неке тамне стране рел.игије, али ПОllПо, по њему, све долази од богова, он и не поставља питање откуд те страшне ства­ри.v човеку, у ретmtЈи. Све шrо hoто religiosus ЧИIIИ, ОН чини из чисте, послушне по6ожнocrn. Канибализам, не­кад тако распростраљен -сетимо се само безброј грчкнх митова О TO:lfe -по Елијадеу, })llалази своје оправдање у извесном првобитном божанском чину: јn ШО (еmpoге бог је убио неко чуДовиппе, ... да би створио космос. Човек понавља то крваво жртвовање, катхад чак и жрт­вовањс 'IOBeKa ... « Понавља чин богова. Мора. из по­божности. Ау њему ca..\l0�1 нема ничег што би га гонило на тај ЧИН. Архајскн homo religiosus, потпуно је пасиван, 011 само и:мити:ра првобитне чипове )шајВЮlIег божан­ског Бићак Студирајуhи релиrију, ми бисмо пре могл.и сазнати тајне психологије богова, него природе људске. Утолико боље, шtСЛИ Елијаде,јер све што човек уради и смисли сам, из своје главе, не ваља, рслиrn:ОЗllа тра­дицијаје смисао људског. »Никада нс 1реба заборавити, вели 011, пре но llПO донесемо свој суд О људождерству, ,1а су људождерство засновала 1/атnриродна Бuћа ... И најварварскији чннови, и нај6еЗ}'МЈШја понашања, имају lIадљудске трансхумане божанске узорек Елијаде нигде не веЈlИ да Irn су људи, кад су sua sponte укинули нат­nРllродна устаиовљено људождерство и тако изневе­РИ.1И једну свету традицију, били у праву или НIIСУ.

Што је много, много је, мада је код Елијадеа нај­си�паТllчиија њеroва слепа доследност верника, 11 то верника релиrn:је каква, вероватно, нюсад није НИ посто­

јма. Меки се, пак, чини, кад би се поуздано yrВРДllЛО шта је људе наводила на такво обиље светих свире­ПОСТи, каква осећања КРИВlЩе, какви агресивни нагоllИ, да бисмо схватилн многе тајне и јаде вечне људске ПСИхе. А трагове ПIХ свирепости и страва lIалазимо у CBI'�' древним релиrnјама. Страва од богова, страва, ве-

37

роватно, узајамних, Људских. Да и lIе говоримо о мон­струозним, IIСЈЈрекидни.\1 хскатомбама бсзброј људских жртава код AuтCKa, трагове жртвовања човеlGl богу (?) налазимо кроз цму историју, КОД свих народа, 11 код Грка, код 8авилонаuа, код ёГlшћана. Код Јевреја ЧаЈ( I! у доста касним вреченима, у доба пророка Јере\шје 11 ЈсзекИЈЬа. У Старо-w завету. у Из.1Оску. ЈОШ стојн: »Од љеmиuе своје 11 од ЖИТННХ ствари својих не:о.шј затезати да пр"несеш ПРВЮlе; првенца из.\lеђу синова својих ме-1111 дадаш«. И1m: » СВII првенl{И нека ми буцу принесеин, КаЈ(О првеlЩИ човека, тако и животиња«. То наређује Бог Саваот, а мени се чини да су људи добро учиНИЈПЈ llПО су рефоРМИСЗЛ1f 1)' »архајску« божаиску наредбу, жртву_ јуhи касннје »само(( првине животиња и биља, а отку_ nљујући, на разне нач»не, првеfЩС људске. Легенда о Авраму и Исаку је сублимирана прича о тој реформи.

Као дз је човек нечим у себи присиљен да се lIе­престано ИСКУluьује, као да се религије, најдубље и најсуБЛИМllијс идеологије човека, ис дају установити без људске жртве. И Христос је неопходна жртва испо­сница: » Глеја.њета божјег, које lIа себе прима све гријехе cBlljeтa( , ре'јено је у Јеванђељу по Јовану. Но, овде је жртва била свссна, добровољна н заМИ1ШЬена 1GI0 по­следља.

Као да су само жртве, llПО више жртава. 06езбе­I)ивале човека од срuбе божје, то јест од њега са.'lOга. Отудје Жирар и могао изградИТl1 теорију о светом, где је жртвовање 'ювека јарца ИСПОСlillКа кључ за разуме­ваље светог, то јест људских односа уопште. »Ку:пура, очовечење човека, велн 011, заСШЈВа се на жprВII IIСПО­сници, КОЈа заснива сваку реЈIНгијук По њему, у зајсд­нющ настају lIеllОДНОIШbИВС напетости, конф.'ПII\ТИ, "рстње распада. Тада људи пронађу ко ће бити кривац, пренесу lIа љега прво све своје ЗЛО, а ОlЩа, кад га жрт­ву ју, и све добро Ю�Ulрен.а; врще, како он то Beml,

38

»двоструки пренос« . ТО »JПlНЧО8аЊС( , које врши за­

једшща, »јеДIIИО је у стаљу да обезбеди ограничења која

се те:о.lсље на забранама и ритуалима ... да изврше прелом

1I1.\lеђу чисте анИМ.алности и човечанства у настаЈању(.

Отуд »јарац испос� бива прво виђен као зло, а онда

као добродетељ, жртва је са ореолом СВСТОСl1Н(; О1)'д

Жнрарова кљига и носи иаслов Hacwьe u свето.

Колико је ова теза без приговора, тешко је рећ.и.

Сувише је једнолинијска да би обухватила врашку раз­

нопlfКОСТ човека и љегових светиља. Али У Жирара је

толико детаља који је потврl)ују, да је после њега и

lIајбиготиије:о.t тешко прихваl1fТН Елијадеове идиле. УО­

стапом, ЮI неке друге теорије о светом ннсу ИН најмање

успокојавајуће. По Л. Мукаријусовој, на пример, чије

дело IIОСИ наслов Свето u прекршај заБЈЮна, »npeкршај

забрана је матрица религије и није случајно llЛО релн­

гије стављају митове преКРlШШаца забрана на почетке

'ювечзнствак Тврдљу пред којом се Елијаде мора да

накострсши, али која је такође подупрта са сијасет при­

мера, где свето и насиље иду упоредо, llПО, уосталом,

потврђује моју малочашњу напомену о амбивалеНnIО­

СПI светог. Јер, ПРВО, свето је табу, а опет, свето је и

прекршај табуа. По Макаријусовој, да се стекне моћ - а

по Ван дер Леуву та жеља је основ религије -човек крши

табу и С1ПЧе ману, изузетну моћ. Првобиrnо свето је

увек оно »сасвим друго( ван норме, ван друштва и про-­ТНВ њeГOBllx npoписа, оно забраљено. Oryд реч свето, sa·

сег, значи у исти мах, чисто и упрљано, '{асно Jf уклето,

Сувише чисто да би му се човек без зазора и насиља

приближио, Оl10гањујуће у исти мах. И Роже Кајоа,

који је СШlкретJlчнији но напред спо:менyrn, па него 11

прсдставшщи фршщуске социолошке школе, Мос, дир­

ке\1 и други, инсистира на амбиваленпlOСrn светог 11

lIаглзшава да ПРИМIПIIВIIО свето нема IШкаквог мо­

ра:щог карактера. Као uпо ВCJIН Додс: )�Зевсу ннје ни

39

HajM�ьe стало до праВДе« . Све је ритуamш формализам, мађИЈа » бсла« и )Щрнак »Без помоћи светог, вели Кајоа, нема амбиције која није осуђена на неуспех ... Али човек ваља да се плаши, кад зазива [те снаге), да не буде љихова прва жртвак Те силе су злоhудне, пуне не­преДВltдивог.

Рекло бll се, ништа заплашеннје конзервативно од тих вероваља, lIишта ћуд.'Ьивије од 11IX »виwих силак Али ја 3а.\IИ1IlJЫ1М колико је и слободне одважности у IШДIfВЈЩУС која крши табуе да њима завлада, колико необуздане воље за моћ и самопО1ЋРДУ у чmry мађије! Колико је 1)' храбрости било потребно! Свет, веруј е ПРИ.\lитивац, мора остат нетакнуг, онакав каквим су га љубоморва божанства установила, а ритуа!l је зато да се тај процес, увек исти, поновн. По Кајоу, и жртве пр­венаца су се пршюсиле да се искупи грех 1l0ремећаја поретка КОсмоса, поремећаја изазивана доласком нових бића lIа овај свет. » Првснац нспаwта својом посветом порсмеhај који је изазвао њеr"ов долазак на свет у организацији света ... Он у исто врсме искупљује своју брahу, дозвољава ИМ да припадају својим родитс­љима«.

ПО свему ОI:lОМ испада да је човек био одувек ап­солynю анарХОIЩНО биће по својој природи, које Зllа само за своје слободе, и да је била потребна, бар на почетку, највиша санкција да се повюryје. Диркем де­финише релиmју као норму дpyurгвeHe ОРГЗЮIЗЗЦJlје, свето као средство одржања поретка, а друштвене нор­ме, и кад љихов rtpCкршај није светогрђе, одувек су тежак ПРЈmtсак за ЈtНДИвидуу, подc-rpeк на буfП. Има, код Роже Кајоа, кинеских прича о ТО).ј ПРИСИЛНОМ ИМО­БИЛИЗ).IУ РИТУЗЛJfИХ 1I0penaKa, о проклетству и пркосу ОНОГ ко се нс повинује, о царству које би да »из дана у дан буде тачно 0110 ило јесте, све док се време не заМОР'Ј. Јер, време је могло сваког тренутка да изазове ПЈЮмене,

40

па је оно било једини непријатељ од кога се царство морало ч)ваПI. Зато је покушај да се у РИ1)'аЈl унесе и најмаља промена сматран ЗЛОЧИJiом против државс«. За Елијадеа у то\! »ВСЧНО).I повратку у ИСТо« И лежи дубока истина И драж примитивне религије: »Љtчна сећањз, ве­:111 он, lIе долазе у обзир. Једино је важно освежиnt [Рlrryали.\шЈ успомену на мпrcки дожим.ај. Човек по­crnje прави човек при:м-еrъујући учење I>UПОВЗК Али, зар нс и бунећи се против љих?

Као да су људи ипак, у реюmlји, поппујуtш еве строге трашщије ритуала, знали да афирмкшу своју сло· боду. У С1Ћари, то )mостајање правим човеком приме· ЉУ1Уhи У'lење митовз« , често се збивало на чудан начин: кроз светогрђе, уз кршење свих норми и прописа реп\!­I ltjC, које је, како вели Елијаде, »учење богова« одредило за људе. Диркем је показао да ж:вета доба« у живо1)' ПРllмитиваца, њихове велике светковине и празници ри­туала, представљају периоде кад је све оно IlПО је иначе свето престајало да буде ПОllПовано, кад су ""ршени сви табуи, кад се спаривало са женама са којима је иначс 1абрањсно спзриваru се, кад се јела иначе недозвољена храна итд. тд. У СЧЮГО хијерархијским пореW1ма тада су сви друштвени односи стављани с ногу на главу, паје rnKo у uзрству ваВШlOнском бшlO празника када су ро­бовн седали за трпезу а госполари ИХ служили, кад је :IУ:Щ био цар. У аристократској Грчкој један од г.l�ВНИХ ритуала, 11 у исто време празlШК ДИВЉИХ прекршаЈа та­буа, дионизијске светковине, бlLlе су празних жена а 'шамо какав је био њихов положај - празник малог НЗ­рода и робова. Дишшзос је де.lfотuкан, НЗЈЮДСIШ бог. С ве то, али у неупоредиво жешhем облику, ЛИЧJl lIа l\аРllевал, како га БЗX'I1UI npeдставља. мада мие:шм да он H�).fa rrра.lЮ кад том ПРЗЗIШКУ придаје реВОЛУЦИОIШРIЩ ·щачај. Краљеве древних карневала су често на крзју прзщика убијали, а средства помоћу којих се тако IIЗ

4 '

краће време стресалз свающащњицз су увек иста: доста стварне опијености, алКОХОЛО"'I, дрога"'Щ РimЮ.\f до ис­црпљености - а ОlЩа мамурлук. Такви празници су били ОдЛИчан 8еIlТlИ СИ!)'рностн, за С.\lирење духова, uпo је знао већ КОllфучије. Али си.'пломатично је да је тај веlтm СИГУРНОСТJI био неопходан. А опет, наилазимо lIа безброј ПРlIмера, у примитивним ЛруштвеЮIМ органи­зauијз'\1З са строго орraЮlЗованом мрежом табуа, IUfДИ­ВIIЛ}'з"ШНХ прекршаја СВСТIЈХ забрана, и 110 цену највећих опасности, да 611 се С'Тскпа слава, моћ, да би се остозрнла жеља. Они показују да ИНДИвидуamщ свест и смелост ииеу ТCKOBlfНa »МОДерног« човека, да је и ) аРХClјски човск(( Зllао да се Супротстави ПРlffilСКУ средине, да је БУIГГ, воља за слободом у људској природи, бунт па ма и против БОГО&1- ма шта ТВрдио Мијаце.

Још само јсл!IЗ примедба: Елијаде мало говори о скривеним Значењима митова, о њиховој МIJОГосмисле_ НОСЂј, о потреби њиховог дешифровања. Као да за љега ry нема проблема. МИТ се спознаје јn Шо tешроre и све­сно и )ша.цсвесно«. Као да је тек код »модер"их( ОТИ­шао у подсвест. мит казује urra и како ваља делати и човекје тако 11 де.1ао. Међугим, ствар нс може бити та

'ко

једноставна, већ СЗ!>шм ШМ urro су У шпању симболи. B�ћ у умeтtlOсПt, свака ствар је Зllак неке друге, она и ка­ЗУЈе '! скрива. Л тек реч божја! Ваља имати на уму да су митске ПРll'lе пуне страшних ствари: убистава, оцеуби­става, братоубllстава, прељубе, родоскврнућа, содо.-.шје, људождерства, и чега све не. А скоро да He�!a мита без еветосрђа. » Orкyд да се кроз МIП указује варварство, уписано у е3..\lО срце те кутуре од које потиче наша наука, а У"'"lОго ... ,е и наша реЛИГllја?(� - тrrз се један добар познавалац I'рчког ... пrra, професор Вернан. Веро­ватно зато што мит верније 110 ма која друга реч казује страшну Ilсторију човека, што је ауте!rrични документ о њој. Аш! такве ствари се не казују, не могу 1111 казаТIf

42

отворено, зато мит 11 јесте юьиra са седам пс'шта. Рекло 611 се даје У миту зато много што-шта 11 юреЧСIIО да би се бltТНО скрило. И од самог оног који MlfГ први пут прича, 0.1 љсга особито. Отуд данас, од Фројда до ЛеВII-Строса, Жирара И толиких дpymx, тео

.рије О дешиф�ва.њу �Hrтa.

Свака другачнја. За неке онаЈ ко МIП казУЈе уоrшrre нс зна шта МИТ казује. друш ие It!l)' тако далеко. Али, за све ЈС Mlrr запщстка чији кључ ваља ТРЮЮffit, за коју, рекао бнх. Itча ",!НОГО кључева.

• • •

у Докторској тези која носи наслов Ното reliKiosUJ' у Мuрче Елuјадеа, Ј. А. Салиба понавља све критике које смо већ СlIоменули. Већипу и пооштрава. И завр­шава следећим закључком: » Антроnолог је свестан да у свом искуству на терену није наишао на релипlOЗНОГ човека Елијадеове визије и врло је склон да Елијадеов :ЩПрltнос постави у област теолошје или у област ,'ЈИтс­parypeK Слажем се. Само бих и опет додао да је пара­,10кса..1но претендоват да се буде теолог религије за коју се не Зllа.

Тео.10rnја и mпсратура! Вероватно да због те тео­ЮПlје 11 те Лlпературе неки од оних који га и критикују lIа крају тврде да се његово ;х.ело » ипак« не може пре­IНI;х.сти, да је неоправдана »општа ра8НОДУШНОСТ антро­П01l01'3. за све оно што је Елијаде написао о друu.rтвима без Лllсмак То је, зачудо. бар уиеколико, и моје МII­lJI.'Ьење. E.'Uljaдe УМС да пише, да занимљиво прича. Нер­'Нlpa ме љеговаједнолинијност, његове про"З80ЉIIОСТН, а.'Ш ]]ризнаје�1 да се његова фантастична аМ�IIЦИОЗllа Ј[сторија веровоња и ре.шгuОЗIIЏ.'( идеја, од КОЈе су ВУ­бликованс већ две дебеле свеске, чита са уживаљем.

43

Истина, он у њој много мање ЮНОСI1 своје схватање, кол�ко прича причу; она, вероватно, IL\!a све мане које имаЈУ и остала ЊСгова деда, али се чита.

Због » теОJlогијс«? Вероватно. Данас је на Западу релиrnја врло у моди. Мањс постојеће цркве и веро. исповеди, Вllше велеlПети марrnналних ТР2жења. ТО што карактернше Елијадеово де.."ЈО јесте извесна »lIена. учна реВНОСТ((, као llПО вели један од њеroвих ватрених присталllца, и Оllа је, веровапlO, разлог одјека које иа­лази. Али 1)' нас олет сусрсће нешто прнлично нзнена­ђујуће: ТСОЛОПlја о којој је ре', није теолоrnја прво­битног Iшто religiOSllsa, о којој ннко ништа не зна, већ теологија потпуно Ilзграђсна, изграђивана Мllленију­мнма 11 данае ПРОIIоведана, тсолоrnја крајње епири-1)'3.ЈIИЗОВ<'Ј.IIa, »метафизнчка«, рафинована, теоло!'ија нс људи пре писма, всћ теологија писма ОДД3ВlIина. Реч је о индуе!\ом таНТРIIЗМУ и о учсњу јога, за које Елијаде, истина, тврди да су сачували елементе првобитног. 110, то је недоказиво.

Нисам теОЈIOГ. Неuпо мало разабирам у хришћан. ској теОЛОПlји. Што је разумљиво: европска rџfВИЛИ­зација се ИСПИЛИЈlа из хришћанства, наша световна философија ,\Де од npcсократика и Платона, па надаље, преко сколастика до Хегела; Авryстин, ,дуве Скот 11 други се ве дају МIL\lOlIhи. Alш таtпpизам, јога, па и сам будизам, тако хуман у својој Hajpaнlljoj верзији, мени су консуБСТЗlщијално страни, lIесхваТЉltви. Не ВИДИ\l ев. ЈЮпски дух који би заиcra стре.\шо ка страШIIИ.,\I пери­пeruјзма пута у - IIIIPвaнy; поја.\t Маја, апсолутне илузорнQCТИ овог света, IIИ Беркли није могао да свари. Све је то у својој суumши C'IpaHO оном ко је од своје бабе слушао, као највишу утеху, да ће после СI\.fJYП1 у рај, а онда читао о васкрсењу - васкрссњу са ";рви 11 месом. Више је него смешна догма установљена пре неКО.7ИКО децеl/ија у K3Tomf'II(Oj иркв" О успењу Маријином, догма

44

110 којој је мајка Исусова отишла право у небо, цс­,1a-ЦСJlцата, са свим својим женским те!Ю.\t. Смешна, али за нас ЈСзрактеРIIC11tчиа. За нас не.\ш утехе у IlIIpвallll. И \111 за њу знамо, и те како, али за њом не ЖУДIIМО.

OryJ. о Е!шјадеовој теологији само неКОШIКО речи. IIЗ аруге руке. СВИ које С3.\1 ЧIПaО rnрде да јс оно IlПО 011 I\юt.:е о ПРL1МlfПШНО\l homo religiosus-y, у СУIlПlIНИ, ПРlfЧа о јОГИIIII.\l3 It О ЊlfXОВОМ веЈЮвању. Елијаде је релиrnо­ЗIIО фор_\шран)' Индији, иза љегових списа о примиruв­НО\I homo religiosus-y стоје сrrnси познато,' индуског те· О;1Ога П3lггађалија о јога·учењу, а са.\1 ЕЈшјаде је написао о том учељу три КЉIIГC. На КОрlЩама броја Неrnе који му је посвсћсн стоји њеroва фотографија у руху јогина. Истина је, кад ПlПuе о јога·учењу, Е.'lијаде Иllсистира, \fIIOro више но у списима о прш.пrnmној реmЈПiјtl, на одрицању овоземно[' Жlffiота од стране homQ re/igiQsus-а: ),Овај свет је одбачен, овај свет је омаловажен, јер је по­-!Нато да [!Остоји други свет и други живот с ону страну псх."Тојања, врсменocrn 11 пзтњек Јо['ИН се враћа »IIРВО­бl-П1Ю,\l јединству« кроз IfЗвеСIlУ жюјекпrnну стваРНОСТ«, .10 које доrшре - и опет - својом »НаЈ1свешhу«, која јогинз ослобађа од илузије феноменалног света, илузије коју LUiД)'СКИ теолози назJlВЭ.ју Маја. Али Елијаде ће сваком приликом устврдmи да су то исто ИЛИ СЛlfЧl10 са)lIање СТlщали и првобlПIШ ПРI-L\IIПИ1ЩИ помоћу \lIпа и ритуала који oMoryhaвajy продор хијерофаније, то Јест бар периодичног npeюща илузорног световног простора 11 времена. По Е.lијадеу, све јога-технике уny. ћ)ју на исти гест: »'UUlliТИ супротно од оног нпо вас :Ьудска природа присwЬава да чиmrrек Што Је Moryhe: реч је 1)' о ВIIРТУОЗНО.\t аскетизму. Али тешко га је пра-1 ИПf кад додаје да је то »тura.IJНO одбијаље живо-га( исто TdkO И својС1ЋО свих архајских рс.'шrnја прнмиruваца. А та ИДСJ-mfфЮ(3Wiја је у основ" целе Елијадеове мето­:ЩЛОГllје.

45

• • •

и најзад коју реч о mгтераl)'pИ: ако теорија о ар­�aJCKOM ћоmо religiosus-y и не oдroвapa стварности, она Је веран израз Елијадеове ВlIЗнје света, његових �ШСЛJf О животу, lьеГО8ИХ жеља. А 1)' СМО У литераl)'plf. Ваља додати да је Елијаде rшсац романа и прнповедака из којих избllJају исти дух, иста схватаља као и из њеГОВИХ историјских списа. ПРИJrnКО:\! њеГОВОГ прог:уашења за

�oктopa honoris causa на Сорбони, професор Мерлсн му Је рекао: » Стефан из Забрањеllе горе (Елијадеов роман преведен на француски), који I!СПОЉава жељу да оде "С ону

, страну Bpc�!e"a". који одбацује историју да би, у

Q'/аЈJlИЧКQМ напору, нашао благост детИЊСТR3 и изгу­бљеног раја, то сте помало ви сами ... То је модеРIШ човек ЛОДВРПЈУГ ОНОМ UПО ви називате "терором историје", кога ви, помоћу извесне веЛИКОДУШне анамнезе, хоћсте да одвсдетс натраг у рај архетиповзк Елијаде казује IIQТПУНQ ИС1)' опсесивну 'Iежњу у е80ји.\! историјСКИ1\! списима, као 11 у својој бсnетристици и у С80М ItиI1lМНОМ

дневнику. А већина његових романа и ПРlШоведака збива се у Индији (Бенгаю.:а I/Qћ, ПО/юћ у CepalfnoPY IПд.) и тема ИМ је реЛигиозна. Ако прихвата jory и тантризам, ако lt31\rишrъa ИДЈlmfЧНОГ архајског човека, као Русо )щле1\,еннтог днв..ъака«, то је зато птrо у њима налазн теме својих сањарења. »Моја ffifЧна ПО11Јага и Јесте да нађем иачшiЗ да се осло6одю.t историје ПО1\юhу �опа, РИ1)'зла, архепUlОва«, ве;ш он у свом ДНСВIПIКУ. Отуд пише историју религија пре CBcra као всршfК који бll да спасе своју душу, а узгред 11 душу човечанства, нашег западног, Оf1>Cзnог )' )шровинuијализа.\I«( хри­шћанcтsa и ИСТОРИЗ1\!3. Јер, историја је пакао, оправдање историје и утапање целог човека у Bpe.\le историје од стране фИЛОСофа, од Хсге:lа до Хајдсгера, највећи је грех

46

западllе мисли. у Миту о вечно." noBpomkY, последља два поглавља имају наслов Несрећа у историји И Терор историје. Елијan.е ВСЈШ: ))Историuиз:ш је створеи и про­поведаи пре свега од �tислилаца КОЈИ су припадали на­WfjaMa за које историја никада није била непрестани у..кас. Можда би ти мислиоWf прихватили друту пер­спективу да су припадали нauија.\ш жиrocаню.1 "фатал· IIОшћу историје". у сваком случају, желСЈШ бисмо знаТII да ли би теорија, схошfO којојје све nrrо се збива ,,добро" управо зато l!Ло се збива, била прихваћена лака срца од ЫИСЛШ1зца бaлrичких земаља, Балхана или КОЛОllијак

Кроз целу Ешtјадеову белетриСТИК)' срећемо исто ужасавање пред догађајима, менама, пред CBO�I том )ЈНестварношћу��, тој »Маји{(. »ПостаnЈ слободан значи пробнти се до друге равни егзистенције, другог на'lина бllвствовања које трансцен.ц)је људску судбину ... Ни­какво искуство у свету ШlИ у историји нема ОНТQЛQшке вредности, и наша људска судбина не треба да буде схаћена као шuь по себи«, вели он.

Елијаде је исти, неnpoмењен и неумитан, од фраг­мената свог дневник;), у раној младости, до данас: онај који неће, ие може да прихвати сада1ШЬОСТ. Упркос све­\ЈУ, упркос властитој каријери, упркос и ИЗ8С(IЩМ очи­г:те;:nюсти.\fа. кад му се примern да је и ))архајски човек« ЖЈ.IВCO у историји, У времену, пато, трпео неправеДIIО, ратовао, умярао, IL\faO НСЈУ судбу људску као ю! данас, он нам о;џ-овара, или тачније, 011 себи oдroвapa, да су, за раз.1ЈIКУ од нас, за архајског hoто re/igiosus-a те папье ЈЩ\lзле IIЗвесног смисла.о. одговарале једном поретку Чllја вpe�U'OCТ није била оспоравана«. Модерни Залад:љак, по (-:.lIlјадеу, у свакој патњи види нов догађај, апсурдан по Себи, док се архајски човек 11 У папъи }'К-'Ьучује у једну свету традицију. О" је подносио и највеће rщтње ) 3aТQ UЛО :-'1)' оне нису изгледале ки безразложне ни I1роllЗ­ВОљне, (шro је знао) да те коњунК1)'ре НИСУ пронзвод

47

СЛУ'laја, всћ извесних мађијских ИЛИ демонских упщаја, пpcmlВ којих врач ItJш свештеник раСПШlаже п<Щ>ебннм оружјем«. »Д ЧIt.\1 врач открије узрок, "патља" (знак НЗ­вода је од Е.1Ијадса) почиње да бива ПОДНОlllJЫrвa, она и.'Iа свој смисао и свој узрок, па се, схо;џ-ю томе, може УКЉYЧИnI у један сисгем и објасmrrи«. И поllПO у ар-. хајсЮfМ ДРУUЛ1шма ))l13 првом Мес1)' стоји теорија« (s;c/), поurro >>ОНО llПO најВlUпе юггересује архајског човека јесте љегов ДУХОВЮI lIоложај у космосу«, док је за њсга щтрофана област, област догађаја без Зllачаја«, то је »(:а­знаље смисла и узрока«, наmрироДног, КОСмичког, био меле\t који је све .'1ечно: болести, смрт детета, све патље )>Овога света«. Но тewкo је повероваrn, ceпm се ГИЛ­гамеша и Јова - међу иним - па је човек икада тако лако подносио апсурд lIa'llbe. па ма и од бога долазШЈЗ.

He�!a.CYMљe, Елијаде искрено презире наше доба, опседнут Је чежњом за добрим прастарнм времеlШма. »Меланхолија, IlИШе он у свом дневнику, .меланхолија шro је човек изгубио своје KOCMWiKe кореспондешщје. Сети се да је било Време кад је сваком 1Џнутку живота

"oдl"oвapao" један КОСМИЧКИ догађај ... Каква савршена хармонија са КОС�UfЧJ(им ритмовнма, какве чудне ко­РССIIOllДенuије између ЧОвекоВlfX рmyала и оса пла­нета! ... Меланхолија ове модерне слободе човека, који може да плеше, да се венчава н да бди кад б,шо и где било! Очајање те aнapXWiHe осаме у живом КОСМОСУ ... Има ноhи кад О'!ајаваш у сВС1)' тог раскида ... «

Тај чежњиви сан о нзryбљеном рају, то MIICnf\lHO поетизовање IIСКОIIСКИХ времена, срж је свих Елнјаде­ових дела. Свеједно шro му наука од тога пати, њему је важна та »литера'l)'pа«, а и МlIQI"1t.\l његови.\f Чllтаоцима.

Све ово, наравно није нарочито иово, што му ЮПII

Одузи\ta ШfПI додаје вредности. Новог ю.ш у науци, можда и у ПОЛИТШ.tИ. Носталгије су од вајкада исте. Психолози тврде да човек увек 'Iезне за мајчmюм yrpo_

48

6ом, а многе ре1lИ.Гије, међу њима и наша, засннвају се на

сну о повратку у рај првобmностн. Сви старимо, па су

нам свима стэ.ра времена синоним добрих времена. Д и

Ка1(О би друга'lе: то је доба наше младости а од роман-

111КЗ на овамо реч је о декаденuнји, о слому цивltJlИ­

зallilЈе Запада. Uнтирајмо са..\ю једног ШIСца, из мало

даље IlроШЛocrn, кога данас у хору понављају. Гошше

1 886, Пол Бурже пише: »Меланхоmlја је неиз6ежан про­

IIЗвод несагласности између наше потребе за UИВИЛИЗО­ваШIМ поретком И cтвapHocrn спољних услова; због

тога, с јеДНОЈ' краја Европе до дpyror, савремено дру­

шrвo 1I0казује исте симmО�fе меланхолије н иски­

даности. Опште raђeњe пред недостацима овог света

обузи\!а дух Словена, Германа и ЛаТИlIЗ, па се код првих

манифестује као Irnxилизам, код др)'ПfX као пеСИМИЗ8.\I,

а код нас у усамљеничк.им ЧУДНИМ неурозама ... Исти дух

вегације сваког дана све више замрачује цивилизаuију

Запада. IlcMa сумње, близу смо самоубиству планете,

lIајвсће жеље теоретичара зла«. »Ма где, ван овог свста«,

УЈВИКИВз.nи су песници, и то још пре наших последњих

ратова и концентрационих логора.

И бежали су. На јави, у сновима. Како који. КУД

КОЈИ. НеЮI заиста у »самоубиство nланете«, од шолен­

хауера до тихе чежње Леви-Строса за >>ентротlјом« кос­

моса. lJајборбСlШји у будуhност, решеШI да » наставе

историју«, да би из ње најзад ИЗmшIИ, свесни да се из ље

lIазад не може, јер је време неопозИ1Ю, да су нам отво­

рена само његова прсдња врата. То хтење што пре у

БУДУhност, излазак из ужаса и бесмисла историје кроз

историју, најснажније је изразио, чини ми сс, песних-фt­

!lОСОф Ернст Блох, нека Врста месијанског маРКСllсте, у

ДiЩlма као што су Начс,1О нада или дух утопије, ука­

Ј}--јући да је сyuпина човека у ТO:'lle да непрестано отвара

}јОНо шrо lШје«, да, осећајући своје недостатке, остварује

Снове, да се уоБJПfчава у слободи.

<l·.. • rrpoф...., 49

Блох би Елијадеову тежњу да човеку заТвори пут времена, да га непрестано врати одакле је пошао, па ма то било заиста враћаље боговима, схватио као смрт два близанца љуnске душе које чине од човека чудо што је: жеље која pacl'U1a�{caвa мaшry и слободе која Ma.tImf I<p'lИ пут. Свету Елијалсовог повиновања пред откро­Beњe�l, са очима упртим УНазад, Блох би супротставио свет као lаЬогШогјum possibilis sa/utalis, Елијздеовом npoклињању времена, време као једину моЈУћност спаса човека, време као t,рочење у будућност -lIаду.

Ваља признат да су песнmrn чешће бежали у про. шлост, што је разумљиво ако се помисли да се инсшl­рацнја храни чежњама и УСпомена.\ta. Будућност је увек напор, прошлост Почива у миру, у њеној ружичастој измагтщи лугају, nезинкарнирана, наша сећања детиљ­ства и младости, крШlа материиог. Сви рајсви, сва златна доба су у првобивству. А за сваког детињство света има боју среће; за сваког је време страва, напор и на крају смрт. Вечни повратак истог о коме говоре МИТови, јер најче�е говоре о драми ГОдишњих доба, која сс по­нављаЈУ, сања се као шro га сања визионар вещlOГ по-­вратка, Ниче: као полагано обвијање времена Q}Ш себе сама, којс rpизе лсњо, У кружном IlYry, свој реп. То је НOCТ3.JU"Ија обамр11.ИХ видика иад којима сат ННК3д не звони, где се време расnлињује у лењој вечности. » Људи су били поданици бога Кроноса, живели без бриге, не радсћи ... нису ЗНaJПI за старост, много су играли и смејали се«, прича Хесиод. А шща unhappy end, свуда, ' свим причама, грех, пад у историју. Увек кривицо!. С3.\ШХ нас. »Свеједобро што излази из руку Господа, све се поквари у рукама човека«, В.eJI}j Русо. Вероватно да нема Wiвилизације која се не npисећа далеког неког златног nоба, универзалне хармоније у којој је и човек учество8ЗО, из које је би�ак,..због неког тешког греха, који иепрестано исЏ'durra. с- 5" 3 � Gfj 50

Зар је чудо што би неки да се врате у то прR06IПНО

доба блиско Боговима, иеукаљано људским изо�а'lе. IIОСТИ\lа, да побепry »8ЗН овог света«. Мора да Је та

l1отреба евазије кроз машту дубоко у корену наше психе.

Be.'le да је 99% ЛlПературс коју ЧIПa.\1Q да.нас,. литера­

тура евазијс. Јефnша, лоша тпература,. Јер Је снове И3Г.1С..'lа лако задовољиrn, бар тpeнyrno, Јер су наивно нсзајаж.ЪilВИ. Евазије, ма где, ма како, anyw�ere out ofthe world, како је рекао Бодлер. РафиноваННЈИ су избнр­љиви. РО;\lантИWf су тако покушали да по5епry у средњи век, век легенди, сублимннх вптезова, узвишене вере, па су их неумољиви историчари myд брзо истерали, YK�­за.вши на IIИМало романтичну стварност то.га �об�. ЧДКЈе и у хр"шћанство тешко побећи и� ИСТОрИЈе,Јер Је и o�{� npeвасходно у историји, можда наЈВИШИ да'ТУМ ИСТОрИЈС. ми време и рачунамо са његовим настанком. Стари завет је историјска књига, Нови завет прев�илажење исто-­рије али у њој и кроз њу. За праву е�ИЈУ остала су само далека митска времена пре ИСТОрИЈе, Hapoд� ван исто­pllje као и мистика Оријента која ИСТОрИЈУ и време пориче. Остали су )шрнмитнвWt« и известан Исток. При.\штивци, то јест »npвобнтни«. Модерна Европа че­lllС за љима још од Русоа и љеговог »доброг дивљакз«, Од енrлеских пyrоrrnсаца с краја осамнаестог века, па ПРС"О Шатобријана И љеговог нспло покрuленог русо-­J.tзма, преко Мелвила, Гогеиа, све до наших дана, без­БРОЈlli1 су ОНИ који су писали о новопро"ађеном старом рају. А већ Њlче зна да у Ha.\ta »прmyљено( живе c.1)'ТIbC и ссћања тих правремсна, оно ило данас, по Јунгу. називамо архenmовнма: »То �аживо:но и наЈ· дреВllије, тај "понор прошлости", KOJII �Je У нама С1"а.1110 присутан и надживљава све ило Је Једном по­сmа1О. може бlПИ сазнано и испричано као некаква праисторија, јер човек има извесно, мада замра<lеllО са­УЧССничко Зllање са Стварањем«.

5 1

Пада у очи да у том беry од свога, Европејци ретко да окрену поглед према Африци, мис1IЮ! на црну Африку, а најчешће према Истоку. Према Индији, а и npeЈ.lа Киии и Јапану, уколико су буДJlСТИЧКН, то јест под mщијсIOnI упщајем. А Африкаје неупоредиво 'ПIcrnја, ЩIpимиrnв. нија( , даља од цивилизације виђене онако како је види Европејац који из ње беЖII. Штаје ТОЈ.Је узрок не бих умео реМ. Можда шro је Африка, бар она »ПРЩlliТИlща( сва наивно усмерена ЖИВО1у, докје Исток, ПЛ"О се овог света тиче, углавном негаторски песtt.\ШСТНЧaJI, нсто као и они који љему стреме. Можда и шro Исток познаје врло софиcru.циране технике 6ега из времена, из историје, llПО је, како вели В. С. Хаас, кључ источне мудрости у схва­тању да је »cyumrna свести у то:\!е да буде слободна од сваког објекrа«, па је та врста МИC"I11Ке без бога баш оно што одговара европској вољи 6ега из историјс, њеног опсесивно!' »објсктn«. уз то се источна мудрост црпе из юьиге, учи У специјалним школа,\1а. Ilа супрот томе Африка зна C3.\fO да »лрвоБИТНQ«( живи, а њена мудрост захтева праксу целог живота, као и много вmалнOC11f.

• • •

Кад занемаримо теолошко-догматско залеђе Елија­деовlt}( тумачења, то јест онде где он сам не инсистира CYBllwe на tblIMa, мало ко је тако инсrrnpапmaн кад о миту говори, кад објauпьава како неки видови и фУ'ilI.' ције MlfТ"CKOГ мишљења чине део људског бића, ка МЈПови ОМО'1'ћују човеку да се сналази у ЖНВООУ 11 да коордюшра животна дата, да сачува културни КОI«И­нунтет, тд. Но у томе би се с љиме сложили и они антрополози, реЦИМО МaтtНОВСЮl, који се иначе с њиме сасвим разилазе. Елијадса је тешко следити кад инси­стира на имобшшзму мита, на љеговом враћању, а с љим

52

и враћаљу човека, на увек исто, на прапочетак божан­ског OТКPOBeњn. Ништа покретније и npoменљивије од мита. Можда у ритуалу има тог догматски непокретног, престраwеног лелљења за непромеlUЪИВО, исто као, уо­ста..10М, 11 У врло непобожном гатаљу и врачању, бацању чlПШ 11 другим мађијским работама, где свуда паља, СИnlичаво педапТ1Щ, поновкrn исте гсстове, промр�t­!'ъа"П'l исте, најчешће нераз}'!>LЉИВС речи. Постоје разна тумачењn те опсесије. Ниједно сасвим задовољавајуће. Но за нас то овде није важно, јер се тај имобилизам и фиксираност за » изворно«( не сусрећу код М1ПЭ., одно­ено, ако се и сусрећу оно само у строго хијерархизо­ВаЈтм средина:.ш са јаким свешгеничким сталежом, где религија тежи догма"П'lзовању и где је мит постао Писмо. Никад у племенским организацијама са оралном тра­дицијом. Ту МИТ врши бmнy функцију осе МИСffi! и веровања, з',И баш зато он бива, под притиском иску­става и до!"3ђаја историје, непрестано реинтерпретиран, често и противречно, у стваралачком односу између тралщщје и нових живmниx искушења. Отуд и тако често недоследности .мита о којима говоре тако разли­чити мислиоци као llПО су Јаков Буркхарт и теолог Бутма.н. мит је круг и непомичан ca.\fo кад га тсологија ока.\lеIШ, ШПI, Кад га философија депоетизује.

)}Порекло и изворност МIПa стааљеШI су, У бlПИОМ, по.'1 ..з.ве ammeтичне метафорwrnе категорије, вели про­фесор Б.1)'Менберг ... Као Терор и као Лoeзuја-шro значи: као чист израз пасивиOCl1l деМОНСЮI опчаране cnyraнo­

етн, нт, као мaшroвиа разиграност антропоморфног при­свајаља света и теоморфногуздиrnyћа човекак Елијаде је несУМЊItВО присталица првог. Ја не. Пре свега, нико да­нас не зна какво је »порекло и изворност« мmэ., у љеговом 6сзоб,1нчју првих муцања, lЩll су језик и миr - веровanlO У ИСТII "ах - избијалн из хаоса још неуоБJПIЧенltX угисака, како то Касирер маurrовИ"ГО опнсује.

53

Још једвом: само је рИlуал увек ИCПI, непромен. љив, мада ми се чини да је и код рmyала претерано ГОВОРIПИ о сталној страви пред Господом, О »терору« . Бар судећи по том што зна."Iо о извесним данашњим најnPИМИТИВlIнјим. Описи живота Аустралијанаца или јУЖIIозмеричких Индијанаца не показују неке нарочЈ.Пе 1JIaroве те страве. Али пређимо. Иcrnна је да се р'"уал не меља лако, да остаје што је и кад га више не подржава 11 ,�e тумачи никакав MIfТ, кад ... uпa уопште и нема. Даће МОЈИХ сељака, паљење свеће, гозбе, па и извесно весеље на покојllИКОВОМ rlЮбу, су Heиrro што ж:е ваља« ЧIIНИТИ. НИКО ИМ више не зна право значење, нико им и ис придаје неко значеље ОСИ�I да »)се ваљак Ево једног личног искуства. На селу са.\{. Тамо је, код мене, пуно отровница, и поскока, и оних обичних. Једна ми је тог јутра у јела пса и он је, упркос свој нези, издахнуо на мојим рукама. Увече је то тема разговора. Сви су уз­буђени, па се домahица избрбља: у шraли где су краве Оllа всћ ВI

�ше од мссец дана кад музе, виђа змију како се

шета. IlаЈчешће по греди од јасала. Пред ноздрвама ""рава и В011О83. »Ето је, вели, и сад тамо, СКОВlfТлала се у углу. Kyњa�(. у кући тајац. Ја скочим у потрази за цпа_ пом: »Покажи 1\111 где јек На то ће Домаћин lПXИ.\{ гла. CO�I, ади некако без поговора: ))Немој. Не ваља сек Тоје прастаро )ЩlfТско« вероваље, али верова.ње без шт, рmyал B�вaњe већ древних Словена, Грка и којих све не, у З�IИЈУ као ХТОНЈfЧJlО божанство ПЈЮДНОСП! и обнове коме су приношене жртве, и за које су бlUПl везани безбројни МИТОВИ, данас потпуно заборављени. Нико у кући не би Зllао рећи зaшrо ж:е не ваља«, али змију НЈ1 за ЖJfВУ главу не би дали убити. Насупрот томе, MIfТ се непрестано мења. О MeH3.\la нашег митског предања пи­сали су и професори Светозар и Никола Кољевић. Леви-Строс приме�ује да многи детаљи једног мита, �aткaд битни, биваЈУ измењени, у истом племену, од Једног приповсдача до другог, а најлепши пример Me�

54

њања митског садржаја и његовог основног смисла, се­

лекције I! прегруrrnсавања његових елемената СХОДно

новим схватањщ.tа и дожиаљају света, ИМ3.\lО код Бе­

хила и Софок.ла, код Грка уопппе. ИCПlна, мит остаје

увек I! од искоЮl ИCПI Мlп, јер МIП је чувар традиције,

без које би човек био сенка, јер је у 1JIaдlш.ији потврда

kОllТИiiУIПета човековог идеlПНТCТa, али он се исто тако

и преображава, јер је израз живота, а живот никад није

исти. Како вem! Керењи, сарадник JyнroB: »)Митолоrnја

је нешrо чврсто и покретно у ИCПI мах, материјално, али

не статично, поДllОЖНО променама. Митолоrnја је умет­ност која се манифестује властитим моделираљем и која

се непрестано сама преобличава«. Преобличава се са

људима који, мењајући се, љу мењају. Ми не знамо uпa је »)изворнок Но претпоставимо.

На почетку, како то описује UejH Херисон, младићи ­курсти - нrpajy на чуки посвећеној божаllСТВУ: ритуал

ПРlIзивања пролећњег суmщ призивају Зевса. Зевс је

врло неодређена сила, делом једноставно мана, делом бик, можда већ и са неким људским својствима. Битно је ИIl'ати, врШИ11l мађију призивања. мита можда и нема. у сваком случају, он је врло неодређен, безобличан. Bpe\lellOM Мана-Бик се ampoпоморфизује, стиче вољу, ћуди, и онда настају приче. За Еrnпат је то и угврђено: митови у пуном смислу, приче о доroДОВШТЈПlама оо­жанс!<И.\.I, настају тек кад се епmатска божанства антро-110�lOрфизују. Што је разумљиво. Како причати приче о срuби, paдOCТII, жељама и aвamypaMa, па ма 1'0 било и боroвn, ако ти богови немају људска својства. Тек тако мmови цветају, мanпa ради. YKomlKo је мање »терора« Ритуала УТОЛИ1<О је више фантазије мита. »Ахо је Зевс био некада бог олуја са страшним атрибyrnма, 1'0 није МОГ.l0 бити веће слободе да се изиђе из "потпуне за­висности", но да се о њему причају приче које су га пока­ЗИВале људскијнм од свих људи ... Улога митологије у УЗдизању и ilспуљељу људског живота изгледа да се

55

састојала баш у томе што је МlПолоrnја растерећење од збиље [божанске), што је она слобода маште у односу на Heurro urro је lIеk1Щ било премоћно«, вели професор Блуменберг, а Јакоб Бурх:арт примећује поводом rpч.ког мнта, да су Грци желели да, причајући митове, �)забораве празначења (peлиrиозких) ликова и дoraђaja«, тако да би се са тим и крај тих богова дало живети. Oryд, можда, Марија Делхур сматра да су МIП08И често објашњзвање »декадеt-mшх ритуала«, а Кројцер тврди да је »крајња збиља далеке предисторије помоћу поетске мmuлогије Грка претворена у слободну нгру фaкraзиjек Oryд можда и утисак 11родорне ироюtје који оставља већина аме­РОИЈ1дијанскнх МlПова које бележи Леви-Сrрос. Нема ироније у СТЈЮI'О догматизовЗЮlМ монотеистичким при­чама, 1)' је чакзабрањено И3рlЩатии са.\1O име ГоспоДlЪС.

Све ово велим да бих показао да је МИТ што и њеl'ова сеС1'ра поезија, плод разигране маште, а машта је слобода, слобода духа; да бих спасао ту слободУ од »терора« Господа, ма каквог, небеског ИJПI земаљског. Што не значи да је м.IП празно фантазираље, да је само игра, већ је, као и поезија, духовно савлађивање ствар­ности - помоћу симбола - јединог оружја којим дух располаже. А зато urro је увек yкowтaц са стварности зато се, као и човек, мења и тек тако остаје увек ИCПf, непромењсн. СЛlrка човека.

• • •

ОсИМ многобројне читалачке публике, не зна.\! за lIеки lIарочлги утицај E.wjaдea. У свом ЧJlанку Регене­рацuја nо.�lOћу театра, Моника Бори говори више о сродности између Елнјэдеових идеја и неких покрета последљих деuенија, посебно о СРОДИQCn{ е покретом хиnија и са стрсшьењимаЛнвингтеатра. »Са онима који

56

изrpађују те експери.м�нте спајајућн j�l)' и тантризам«,

вет! Борнјева, ПОЗИВ3Јући се на ИНДИЈУ, на M.allтpe или

на П:lе�1енске ритуале северноамерич.ке, ЕлИЈаде тврди

да ОltИ )Нl�{ajy п0"Ipe6у за нечим с.олидн�м у н?вом .cвe'I)' У који су баче�к Be� 1968. ЕлиЈаде ИЗЈављУЈе да Је под ш;:,рмом ХИnИЈ3, У КОЈима он види модеран �лик ре­;rиrnозног дрyшrвa које се ствара као pe�Ja nponl8 одсуства с\шсла и пp<mш празнине једног алиЈеllИСаног. десакрализованог дрyшrвa. Боријева спо�шње и сусрет, 1967. године, Ел.ијадеа. с ГинсберГО\I, али не каже н.иurra о резуrпaтима.

По Боријевој, још је већа сродност између Ели­јадеових IlJleja и ЛuвUЈ/г театра: �)Oд Брига до Рај сада (спектакли Лll811нг театра) у већиии представаЛU8Ul/га америчко индустријско друштво је приказано не са.мо као осуђено на алијенацију, већ је и потпуно ПОI!СТО­већеllО са смрћу( , што је и један од лајThlОТИВ� целог E1rnјадсовог дела, веШl Моника Бори. �)НостaлrnЈа aд�­ског рајеког стања, архаична жеља за реген�раЦИЈОМ 110моћу враћања у рајска време прапочетка ... Јесте оса све нраксе ЛuвUl/г театра .. . Да би задовољио 1)' потребу за симболима, Лuвllflг се окреће различиПlМ изворима, ... 011 се нс устручава да споји Кабалу с тaнrpизмо� .. У СВО\! СlIмбоЛИЧllОМ материјалу ЛU8Ul/г ... валОрИЗУЈе из­весне фундаменталне архетmюве око којих и сам Ели­јазе организује митску мисао; ue}ffap, круг, к�мич.ко д.рво, оса светак И Моника Бори завршава: �)НиЈе важllО :.ta се повуче тачна лиюtја утицаја, п0"Ipe6но је да се, у ОВОЈ И11III сусрета између Елијадеа ... и практичар'в aM�­ричког тeaipa, схвати снага једне савремене С1'рУЈе КОЈУ је ,1С.10 Enијадеово, међу иним, обилно хранило«.

МИИНМ да Боријева има право.

Сретејl МЛРИЋ

57

СВЕТО И

ПРОФАНО

ПРЕДГОВОР ФРАНЦУСКОМ ИЗДАЊУ

Ова мала 1<њижица написана је 1956. године, по IJarOBOpy професора Ернеста Грасија, за једну колекцију uешlИХ КIbИга коју је управо био покренуо код издава'lа Ровота: Rowolts Deutsche En.zyklopadie. Што зна'ш даје била за.\\Јшuъена н написана за једну широку публику, као ОПUПII увод у феноменолошко и историјско изуча­ваље религија.

Срећни пример Жоржа Димезила навео нас је на одлуку да тај предлог и прихватимо. Овај француски нз­учникјс сакупио резу.rrraте својих истраживања О iplШар­ТНТllој Iш.Досвропској идеологији и римској митолоrnји, и ]949. roдине објавио их под насловом ИllдоевР()1IСКО нас.7еl]е у Риму. Он је ту читаоцу ставио на располагаље, у об:шку дужих OДIJOMaкa н сажernx приказа, сyпmшу се,),а.\! TO�lOвa. које је објавио за претходних осам година.

Љl\lезилов успех охрабрио нас је да слично УЧ"­Нi!\1O I! \IИ. Разуме се, није се радина о томе да налра­вlt\!о сажe-rn приказ неких од наших раюljilХ радова, всћ с\1O узе:m себи слободу да поновимо неке ствари, а наРОЧIIТО да употребимо примере које смо наводили и објашљавали у дрyrnМ делима, Поводом CBalo:e обра­ђЩщне теме (Све'ш простор, Свето време, Ј.ПД,), било на..,. је !Јако да наведемо и нове примере, И МII смо ТО

61

каткада и чннили, али све у свему, l'Ш смо се радије определили да бирамо међу већ кори.urreним докумен. тима и тиме омоryћимо читаоцу да се обрати широј и у ИСТО време строжој и нијанснршrnјој документацији.

Такав подухват има својих преДНОСПI, али такође и својих ризика, и инострана издања ове кљиге изазвала су, донета, најразлнчитије реакције. НеlШ чпrnОШI сма­трали су похвалном ayropoBY Ha.\lepy да их уведе у једно огромно подручје, а да их прн TO.\le не оrперети прете_ раном документацијом или одвећ теХfШЧКИМ анализама. Другима се мање допао тај напор за поје::uюстављењем: они би више ВОЛСЈШ обимнију докумеmaцију, �ntнуци<r зније 1)'мачење. Ови последњи БИШI су у праву; али при томе су занемарили нашу жељу да НЗlШшемо једну крат. ку, јасну и једноставну кљигу, која би могла да заинте­ресује и оне читаоце којима проблеми феноменологије и историје рслщија нису баш БЈшеЮf. И управо да бисмо предухитрили такве критике, ми смо при дну странице назначивали дела у KojfL\.la су различlfГИ проблеми, о којима је реч, нашироко раепраВJblUШ.

Чињеиица је, међyrЊ\l, и ми смо то боље разумели читајући овај текст осам година касније, да овакав по­духват лако може да изазове неспоразуме. Покушати да се предстаВI\ на две стотине страница, са разумевањем и lIаКЛОflошћу, понашање homo religiosusa, сюуаШtја '10-века традиционалних и оријеmaлних дрyuпaв.a, није без onaeHOC"m. Постојала је, пре свега, опасност да се та ayropoвa склоност за отвореношћу И прије.\fЧИвошћу прогласи юразом потајне чежље за неповратном суд. бино.\! архаичног hоf1Ю re/jgiosusa, пrrо је ayropy било потпуно страно. Наша намера била је да ПО.\IOr1fС.\1D

Чlrraоцу да осети не само дубоко значење религиозне еГЈистенције архаичног и 11'здиШtОllалног типа, већ иСТО тако и да открије [ьену вредност као људске одлуке, да цени љену лепоту и �)()TMeHOCТK

62

Није се радило једноставно о томе да се покаже да

неки Аустралијанац или Африканац није тек полудиаља жИ80Пlња (неспособна да броји до пет, итд.), чиме нас,

НеШТО мање од једног века кљука актрополошКlf фол­

клор. Ми смо С�lерали да покажемо неurro ВlПlIе: логику

и велИ'lННУ њихових схватања Света, то јест љихових

ПОllашшьз, љихових симболиза...'tIа и релилюзних систе­

ма. Ка.а.а ваља разуме'Пf неко необично понашање IIЛ.И

СГЈОТIIЧfШ систем вредностн, онда њихова демистифи·

кација не служи ничему. Ветрењасто је изјаюfПf, пово.

ДО.\1 вероваlЬЗ толиких )�прm.lИТивннх« , да се њихова

кућа и село /је lIа'/спе у Цеllтру Света. Тек уколико

прихватимо то вероваље, УКОЈШКО схваПIмо еимболи­

З3.\{ Цетра Света, и љегову улоry у животу архаичне

заједнице, успевамо да OТkpије.\ю димензије једне ег­

зистеН.l..\lfје која се као таква састоји управо из чињешще

да се сматра ситуираном у Цеrпpу Света.

Наравно, да бисмо боље приказали епеШtфнчне ка­тегорије реЛ1lf"Иозне еГЈистеlЩИје архаичног и традици· Оllалног типа (поппо смо код читаоца претпоставили извесну срођеност сајудео-хришћa.trство�{ и исламом, и чак са Хиндуизмом и буДИзмом), ми овде нисмо инси­стирЗЈUf на извесним аберa.tmшм и окрynшм видовима, кзо што су кшшбализам, лов на главе, људске жртве, ОРI"Ијастичка претеривања,јер смо све то анализирали )' Лр}ТЮ.1 радовима, Нис�ю. такође, говорили нн о процесу деГРцаЩlје и дегенераШiје, којих се ниједаи реЛIIГИ-03ЩI феномен никада није успео да сачува. Најзад. су­ПlЮТстазљајући �)CВCТQ« �)Профаном«, ми смо нарочито 1kС::tСЛН да IIстакнемо осиромашење које је донела се­kу.'Јаризаl.Џlја релилюзног понашаља; што НИС.\IQ гово. рми о Томе urra је човеК добио десаКРШШЗ3Цllјом Света, То је само зато јер на.\1 је то изгледало, више мање, ЧJrrаоцу познатим.

63

Остаје један проблем којег смо се дотающ само кроз алузнјс: у којој мери )шрофано« може постаrn, ca!.lo ПО себи, >>свето«; у којој мери једна радикално секулари­зована еГЈистенција, без Бога и богова, може са.ча да rlpe.:tcтaвљa полазну тачку за НОВИ тип »религије«? Про­блем превазилази надлежност ИСТОрlfчара pemmlja, уто­ЛИКО пре што је процес још у СВО"'I ПОЧСТНОМ стадијуму. Али, може се већ сада напоменути да се процес може од­вијати на рзз.'rиЧППI.\l rmановима и стремећи различитим циљевима. Постоје, пре свега, ВИРТУCm-lе последице онога што бисмо МDГЈШ назвати модерним теолоrnјама )}смрти Боra« које, rюl.1ПО је 06JUШО показана юшггав­НОСТ свих пој ... ювз, симбола и обреда хрищhанске цркве, изгледа IIОЛажу наду У то да би свест о радикално про_ фанам караlПСРУ Света и људске егзпстенције била кадра да фундира, ззхваљујући мистсриозној н пара­доксаЛlюј co;ncidenfia opposirorum, IIОВИ пш »)ре.1IИГИОЗ­IIОГ ИСКУСТВiI«,

Постоје затим излагања заснована на схватаљу да религиозност са'шњава крајљу cтpyкrypy свести; да она не зависи од бројних и ефемерних Оер историјских) опо­знција између »cвeroг« и >шрофаног«, како их срсћемо током историје. Другим речимз. ШlIЧезавање »релиrnја« никако не подразумева ишчезавање » реЛИЛЮЗIIОСТИ« ; секуларизаWlја IIЗвесне реllи.люзне вредности чини и сама реЛIfПIОЗНи феномен, који, на крају крајева. илу­струје универзални закон трансформшmје људских вред­IIOCпt; » npoфаЮI« карактер IIЗвесног понашаља, које је некада било )>СВСТО« , не IlреПlOставља прекид KOlml­нунтета: »профаIlО« је само нова манифестацнја исте КОНCnl1утивне струюуре човека, која се, раније, мани­фестовала "1'03 IIЗразе »светога«.

Најзад, постоји трећа могућност IIзлaraња: одба­цујуhи опозицију свето-профана као караКТСрИCnIl<У ре­rЩПfја, IlреWf3иравши при томе да ХРИll1ћанство није

64

»РСЈНlгиј:н<: да, IlpeM� томе, хришћанстоо lIе�lа потребе за таквом ДИХОТОМИЈОМ стварнога; да хришћанство нс ЖИВИ више У Космосу, већ у Историји.

Извесне од идеја које смо управо споменули, већ су

биле фоР\I}','lИсане из. више мање, систематнчан начин;

друге се дају наслутити у раз.;rnчитим скорашЊим опрс­

дељеЊlIма ратоборних теолога. Јасно је зашто се не

осеhзмо обаВСЗНЮI да о њима расправ.ља\ю: оне пред­став..ъају ТСllДеlЩНје и оријентације које се управо ра­ђају, и непознате су Ha.'d, за сада, чак ни њихове шанседа

ПРСЖlIве. Наш дрaлt И учени пријатељ, доктор Жан Гуијар,

био је љубазан да још jeДНO�1 прегледа француски текст; нека му је овде cpдa'lНo хвала за то.

YIIIIBC[11Irreт у Чикагу 0",06[1:1., Ј 964. Мuрча ЕлЈ/јаде

65

УВОД

КЊШ<l Рудолфа oroa (RudolfOtto), DllS Heilige (1917), ДОЖИ1lсла је велики одјек. Свој успех она је, без сумље, дуговала НОВИНИ и оригинa.rrnости гледиurrа. Уместо да ИЗУ'НlВа идеје о Боry и религији, Рудолф Ото је ана­JDIЗllрао модалитете ре.'1uгuQЗ/lог искуства. 06дареl1 ве­ли.ко�1 I1СИХОnОШКОМ оштрином и двоструком спремом теО.l0га н историчара религија, љему је поuшо за руком да изложи садржај и специфичне карактеристике тог ре­ЛИГИОЗНОГ искуства. 3анемарујући рационалну и епеку­пативну t.-трану редиruје, ОН је снажно осветлио љену ираWiOшtlНУ C1l>aнy. Orо је чwraо Лутера, и разумео шта за је,1НОI" веРШrкэ значи »юши Бог«. То НI�e Бог фило­сафа, ни бог Еразма; он није идеја, НlfГИ апстраКТIIИ поја.'.l, 11:111 пак једноставна морална категорија. ТО је страШllil. ll0ћ, која се манифестује кроз божанску )>срџбук

у С80јој КЊИЗИ, Рудолф Orо је настојао да препозна карактерс тоrз ужаСiЮга и ирauионалнога искуства. 011 on.:pHoa осећаље ужасо пред светим, пред тим rnysteri­иm tremendum. пред том тnjestas која показује убfГГ3ЧНУ надмоћllОСТ силе; 011 открива ре1UгuоЗl/U страх пред ту­sterlurn јаЈсјnаnЈ, где се развија савршена пуноћа бића. Сва та искуства Orо означава као l/у.\IU//ОЗI/О (од лаП\ll­ског numell, »бог« ), јер су изазвана откри.ћем једног вида

67

божанске мом. НУМИIIОЗНО се одликује нечим што је саn! andere. радикално и потпуно особено: оно не под­сећа ни на шта људско или КОС�Пfчко; У односу на њега, човек куша осећање своје нишгавности, осећање да је ж:амо једна креа1)'ра«, 11, да се послужимо речима које Аврам упућујс Господу, »пp<lX н пепео« (Прва КЊU2а Мојсијево. XV11I, 27).

Свето се увек IICnoљaвa као стварност caCB!L\I дру_ гога реда но uпo су то »природне« стваРНOCПI. Језик тек приближно може да изрази tremeпduт. ИJrn. majestas. или mysterium fascinans, изразlL\!а позај1\.UЬeНЊ\f из подручја природног или духовног ПЈЮФаног човеКОВОГ живота. Та аналошка терминологија долази управо од људске не­способнOC'rИ да изрази ganz andere: језикје сведен само на наговсштавањс онога ШТО превззlШази људско природно I!Скуство, изразима позајмљеIПfМ од самог тог искуства. Анализе Рудолфа Oroа чувају своју вредност чак и после четрдесет година; читалац ЈОШ увек налази КОРИC1li у њиховом чнтању и разм.ишљању о ЊIL.\.Iа. Али, на страна­ма које следе, ми заузимамо једну дрУЈ)' перспекrиву. ми бисмо желели да феномен светога представимо у целој његовој сложенOCПf, а не ca.\lo њeIUB ирациОllаuщ садр­жај. Нас не интересује однос између нерационалних и рauиОllалн.их елемената реЈШГИје, већ свето у своме то­ташmету. Дакле, прва дефиюшија која се �юже поста­BmЋ ПОВОДом светога, гласи да се ово cynpomставља npoфaнаll. Странице које следе имају за шuь да илуструју и npeц.ltЗlfрају 1)' опооиuи:ју из�,еђу светог и профаног

Када се испољава свето?

Човек упознаје свето зато што се ово испољава. показује као нешто потпуно рaз.rшчlПQ од профаног. За превод чина те манифсстаrrnје светога ми смо пред.ло-

68

)f(){,1И юраз xuјерофаlluја, који јс утолико nPИlUlаднији што не подразумева никакво накнадно одређење: он из-ажава ca.\to оно шrо се налази у његовом етимолошком р

. м садржају, сазнаље да нам се lIешто CBe:ro пок.аз�Је. о-г,10 6и се рећи да је историја реЛИГИЈа, од наЈnPИМИ­nuшијих)о најразвијенијих, са:ињена од нагомилавања хијерофанија, од манифестациЈа cвcrnx реалности. од

најјеДJi0СТ3вније хијерофюшје: на примср, IIСПОЈъаВ3Јь:а светога у ма коме предмету, I<.a...\leнy или дрвету, до Ha�­више хијерофаније, која је за хришћанина инкарнацИЈа Бога у Исусу Христу, нема прекида. ТО је увек иcm мистериозни ЧIIН: манифестација нечег » сасвим дру­roн(, неке реалности која не npиnада нашем свС1)'. у преД\lстима који чине саставни део нашег )ЮРНРОДIIОГ(( 11 »профаног(( света.

Модсрни Запад осећа извесну нелагодност пред нс­КИМ об1llщи.ма манифестације светога: тешко му је да npихваnt да, за извесна људска 6ића, свето може да се ИСПОЉII преко камења или ДРвећа. Но, као што ћемо у­скоро видети, не ради се о обожавању камена илидрвста МО себи Свети камен, свето дрво Ш:lСУ обожавани као такви; они СУ то управо и само зато што су xuјерофаlluје, зато ило )юоказују(( нешrо што више није ни камен ни дрво, нешто шrо је ganz andere.

Никад није преВlШlе IП:IсистираПlна парад�ксу КОЈИ ЧИНИ сваку хијерофанију, чак и најјеДllоставИЈIЈУ. Мани­феСТ)јући свето, ма којн преЉ'lет постаје lleulmO друго. не npecraв да буде ОНО што јесте, јер 011 наставља да учсствује у космичкој средини која ra окружује. Свети камен остаје Кй\lеll; npивидно (тачније: са профаног Г.1едишта) ниuпa га нс разликује од осталог камења. За Оне KOJIL'la се неки камсн указује светим, љегова нспо­средва стварност се преобратила, напротив, у lIатnри­PO;rny. ДрУПIМ речима, за оне који имаЈУ РСЛИЛЈ03110

69

искуство, целокупна Природа је погодна да сс укаже као космичка сакрашlOСТ. Космос у својој УКУПНocrn може да постане хијсрофанија.

Човск архаичних дрyuпaва показује тежњу да живи што вишс У светоме Њ1И у близини посвсћсюtX пред­мета. Та те'А\њаје разумљива: за »ПРИМИn.Јвне( , као и за људе с�их пре"'IOД�РIIИХ дрyшrава, свето ошuвара моћu и, у кра!њсм случаЈУ, стварности у прat:ю ... ! с!>шслу речи. Свето Је заси:ћеllО бићем. Света СИ!Iа. то истовремено значи ствариост, дуroвеЧJlОСТ и ефикасност. Опоз,щија свето/профано често се прсвоШf као опозиција између cтвap"Qг и HecmвapHQг или псеудо-реалног. Да се разу­мсмо: НС треба ОЧСК11ВаПI да у архаичним јеЗIП1Има нађе­мо ту фИЛ�Офску термииолоrnју: реално-иреално, 1Пд., али ствар ЈС у томе. Сасвим је даК.'Iе, природно да peffil­ruозн.и 'lOвск дубоко ЖСШl да буде, да учествује у ствар­ности, да се насиrи моћи.

Како рслиrnозни човек настоји да се најlJИlliС МО­гућс времена одржи у светом универзуму; како се пред_ ставља љегово искуство тоталног живота у односу на искуство човека лиwсног релил:юзног осећања човека Koj� ЖИВII, ИЈI� жели да живи, у десакрализовано�! СВС1У: то ЈС тема КОЈОМ ћс\ю се бавити на страницама које следе. Рецимо од.\l3Х да је профани свет у С8О.\.е тота­lIитету, Кос ... ,ос потпуно дссаЈо.l'3ЛИЗОван, скорa.uпьe от­криће �YДCKOГ духа. Њije на нама да показујемо којим ИСТОрИЈСКИМ процесима, и иакон каквих щхщена ду­ХОВ�lOг понашања је модерни човек десакралllЗовао своЈ свет и преузео профану Сr3истснuију. Овде је ДО­вољно само да констатујемо да десакрализација карак­тСрltше у потпуности искуство нерелигиозног човека модерНIIХ друшrава; и да му је, према томе, све теже да ПОIlОВО пронађе еr3l1стенцијалне димензије архаwшог друштва.

70

Два начина постојаља у Свету

Покушаћемо да сагледамо провапију која одваја два вида I1СКУСТва, свето и npoфаио, развијајући излагаље о светФI простору и ритуалној изградњи људског ста­HHwтa, О разноврснocrn религиозног Ilcкycтвa Времена, о О;Ј,НОСlfма peлиrиозног човека са Природом и светом оруђа, о посвећивању самог човековог живота и сакрал­НОСТИ којом MOry да буду npoжете љегове виталне фунх­ције (храна, сексуалност, рад, IПД.). Довољно ће бити да Се nодсети�!О на то иrra су град ИJlli кућа, Природа, оруђа или рад постали за модерног и Нepeлиr1юзног човека. па да наживо разумемо 0110 ппо га разлю:ује од човека који припада архаИЧlUlМ дрyшrвима, ШlН чак од једног ев­ропског хришћанског сељака. За модерну свест, неки физиолошЮl чин: узимање хране, сексуалност, ИТД., није юшпа више од органског процеса, ма какав га број табуа још увек окивао (правили.\fа доброг владања за столом; границама постав.љешlМ сексуалном понашању преко )щобрих обичаја((). Али, за » примитивног(( такав један чин никада fmje био једноставно физиолошки: он јесте, или може да постане » сакра.мент«, npичест или свето.

Читалац ће убрзо увидети да свето и nрофа1l0 представљају два начина бивствоваља у свету, две ег­зистенцијалне ситуацнје, које је човек преузео током своје историје. Ови начини бивствовања у СвС1)' не интересују једино историју ре.rшгија или социолоrnју, они ве представљају искључиви предмет историјских, СОUИОЛQШКИХ и етнолошких изучавања. У крајњем слу­чају, начини постојања светога и nрофа/lога зависе од разЛичитих позиција које човек заузима у Космосу; 01lИ ПО.'ljедиако интересују фШlософа као и истраживача који жели да упозна могуће димензије људске егзи­СТСllције.

7 1

Ето заuЛ'о је аутор ове мале кљиге, иако историчар РС!lИПlја, предузео да је напише не са ... ю из перспективе своје дисциплине. Човек традиционалних дpyиrra.вa је, разуме се, IЈОто religiosus. али његово понашањс се ук_ лапа у оrтште понашање човека, и npe"lа томе, шгтере­су је фипософску актроrюлоrnју, феномеНОЛОПЈју, ПСН­холоrnју.

да бисмо боље приказали специфичне црте егзи­стенције у свету Kojllje погодан да постане сакраЈШН, ми се нећемо устезати да lЏПирамо примере изабране IIЗ бројних релнгија, које припадају различитим епохама и кутурама. Ништа не вреди ТОШlко колико nрЊ'dер, конкретна чињеница. Узалудно би било 6есешrrn о СУруК_ 1)'рИ светог flJXlCТOP3, ако прецизним илустрацијама не покажемо како се ствара такав простор и зашто ОН постаје квалllтативно различит од профаllОГ простора који га окружује. Наше примере ћемо узимати од Месопота­мљана, ИIЏ{ијаца, Кинеза, Квакиутла и других )щрими­тивних« насеобина. У куmурно-историјској перспекти­ВИ, такво порсђење релипюзlПIX чињеница, пабирчених код народа толико разлнчитих у времену и простору, није без опасности. Јер, ризикујемо да западнемо у гре_ шку ХIХ века, а IIОСсбно да поверујемо, са Тејлором и Фрејзероч, у једнообразну реакцију људског духа пред природним феноменима. Док је напредак КУ1ПУРне ан­тропологије и историје релиrија показао да то није увек случај, да су ))људске реакције пред Природом« више но јеДllOМ условљене КУЛТ)'ЈЮМ, дакле Историјом.

Али, од превасходне важности за наш wuъ јесте да "рltкажемо специфичне црте религиозног искуства, а не да указујемо на мноllЛВО варијаната и разлика проуз­рокаван.нх Историјом. То је као кад би, да бисмо боље разумели поетсЮ1 феномен, призиsзли у помоћ најраз­ЛИЧlffifје примере, цитирајући, поред Хомера, Верrn­лија или Дшгтеа, индијске, КillIecKe Шlи мексичке поеме;

72

то јест прнзивајући подједнако исторнјски rlОдударне поетике (ХО"јер, Вергилије, Данте), као и твopeBRНe које показују друге естетике. У I1'ающама юьижевне исто­

рlljе, таква порсђења су сумњива, али ваљана УКОЛIIК� се Юlа у вид)" опис феНО"lена поетског као таквог, ако Је у тЈТаЊУ да се прикаже биrnа разлика ИЗ\lеђу поетског н ytUlиraРIIОI·, свакодневног језика.

Свето и Историја

Ilаш преваСХОДНИ Ц1UЬ јесте да представимо спе­uифИ'lне димеизије религиозног искуства, да "рикаже­мо љегове разлихе у односу на профано IIСКУСТВО Света. Ј lећемо ИНСИСПlраrn на бројним условљеностима које је РСЛИЛ10ЗНО искуство трпело током СВОI"З. постојаља. Та­ко је ВНЈЏЪНВО да су се симБОЈШзам и култ Земље-Мајке, fL'IOЛНQCТИ људске н аграрне, сакралНОСПl Жене, IПД., МОЈ·Ш! разВImI и саЧИНИl11 битно артикулнсани рели­ГИОЗIПј систем, само открићем пољопривреде; такође је ОЧIIГ;IС;r.но да јеДIIО пре-аграрно друшгво, спеuијализо­вано у 1IОВУ. Юlје могло да осети на исти наЧIIII, нити са истим ИЈrrензитетом, сакралиост Мајке-Зем..ъе. Разлика иСкуства произлази lt3 разлика у eKoHoMlljll, ку1ЛУРН 11 друuпвеној организацији; једном речи, разлика у и­СТОРllји. Па ипак, између номадских ловаца и ста/шо настзњсних пољоnpиврещшка траје та СЛIIЧНОСТ ПОI13-шања која 113.\1 изгледа бесконачна важнијом од њнхо­ВИ); разлика: и једни и други :живе у nосвеl!еIl0.\1 KOG\loey, учествују у КОСМllчкој сакрamюсПl, манифсстоваJlој ка-1(0 у аНИ'dалtЮМ свету тако 11 У всгсташюм. Остаје само да се упореде љихове егзистеНШtјалне ситуације, са си­туацијом човека модерних друштава, који живи у деса­I.:ра'IЮQfJаllQ.W Koc.Woey, па да одмах увидимо све што ИХ међусобно одваја. На исти начин ваља разумети и осно-

73

ваност �opcђeњa између религиозних чињешща које припадаЈУ разлИ'IИТИМ КY1lТ)'paмa; све оне показују једно исто ПОllашање, што је понашање homo rt!ligiosusa.

Ова мала књнжиuа, дакле може да служи као опurrи увод у историју рсJШrnја, пошто описује модалитете светога и положај човека у свету исnyњеном реJШrn­ОЗНIIМ .вредностима. Али она не представља историју реЛИГИЈа у строгом смислу pe'lll,jep се аутор није 1"рудио да упозори поводом цитираних примера, на њихове историјСКО-КУ1lТ)'pне кшrreксте. Да је то хтео, било би му потребно неколико томова. Чюan:ац ће неопходна оба­lIeurreIba наћи у делима која су побележена у бибllН­Оl1'зфији.

Ссн.I(лyД, аПРII,1а 1956.

74

I ДЕО

СВЕТИ ПРОСТОР И САКРАЛИЗАЦИЈА СВЕТА

ПросmОРl/а Хй'.lогеllосm u хuјерофаl/lI.ја

За рслиrиозног човска, простор IIIIje XOMozell, он има ПРСКЩ1с, пукотине: постојс делови простора који су квалитетно различити од других. » Л Бог рече: не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је мјесто гцје стојиш света ЗСМЈьа« (Друга књига Мојсијева, Ш, 5). Постоји, дакле, СВC'ПI, и пре.\ta томе, »јаки«, значајни простор, али постоји и дрyrn, нс-посвећени и, дакле, без структуре и постојанocrn, једном речи: аМОрфlUl про­стор. Још и више: за религиозног човека ова просторна НС-хОмогеност ИСl10љава се у њeГOВO.\t IICкyCТ8Y као 0110-зиuија и:шеђу светог простора,јединог који јссте ствар­ни, који постоји cmвapl/O, и свог осталог безобЛIIЧНОГ l1pOcтopa који га ol,pY'l-'Ује.

РСШiмо одмах да ретmfOЗНО искуство нехомоге­НОСТИ простора представља првобlП1Ю искуство, слично искуству о )}()CНlIвaњy Света«. Притом није реч о теориј­ској спекулаШlји, већ о примарно pemtГИОЗНО.\1 искуству, КОје претходи сваЈ\ој рефлексији о CBC'I)'. Дејство пре-

75

р

кида у простору управо О.\lогућуј е осниваље света, јер ОТ�И8а )�нy та'IКУ(, центратЈУ осу СВИХ будућих ОРИЈе�fтаЦИЈа. Дo� се свет IICIIO!baВa кроз ма коју хијеро­фаЈlИЈУ. не настаЈе само прекид у ХО.'о10гености простора, већ и откровеље апсоnyтие реалности која се супрот­ставља �естварности без:\lерног О!юшюг npocтopa. Мани­фестаЦИЈа светог OIrrолошки заснива Свет. У бескрајном и хомогеном простору, без икакве ознаке, где је немо­гућа било каква оријентација, хијерофанија открива ал­солyrny »тачку ОСЛОlща«, »)Центарк

Види се, дакле, у којој мери откриће, то јест иепо­љавање, светог простора има еrзистенцијanну вредност за религиозног човека: ништа не може O'fПDЧети, СТВО­pm1t се, без претходног усмераВ8Јьа, а свако УС:\lсравањ.е подразумева спrцаlbе тачке oc..101iЦa. Стога реЛИПI03Н}I човек и llaстоји да се смести у »Центар Света«. До би се живеЛQ у Свету. ваља га ОСllоваmи, а ниједан свет не може се родwrи у »хаосу( и релаТИВНОСТJI профаног ПјЮСТора. Orкриће IIЛИ пројекција сталне тачке -Цетра

:-одговара Стварању Света; ПРЮ.lери ће на.ч ускоро врло Јасно показати космогонску ВрСДlЮСТ ритуалног усме. раваља 11 структуре светог простора.

Напротив, за профано искуство, простор је хомоген If неодређен: НИКакав прекид lIе разликује квалитаnmно различите де.l0ве његове укупности. Геометријски, про. стор може бити О.\lеђсн у било ком смислу, али никакво разлнков:m-e ни'n! оријентација Н.I�e садржана у његовој �аСТИТОЈ СТР?,ЮУЈЩ. Oчнrледно, не 1ре6а помешЗТJt по­Јам геометрИЈСКОГ простора, хомогеНОГ И неодређеног, са искуствО.lf » профаног( простора, којс је противно ис�ству светоГ простора и које нас једино овде интере­С.У.Је .. Схваnшње о ХОМОГСНOCnI пpocropa И његова иcropнја

Gep Је 0.10 стечено �IaУЧНОМ н фи.лОСофском мнCJrn још У аНТИШI), сачињаВЗЈС!laН сасвим друrи проблем, којим се овде неhс\ю бавнти. Ilac занИ'ta искуство простора 0113-

76

кво какво доживљава рел.игиозни. човек, човск који по­

риче ca"-ра:IИОСТ Света, који се определио за ))профану«

егзистенцију, JlИшену сваке релнгиозне претпоставке.

Ваља одмах додати да се таква профана ег.шстен·

ција никад не среће у С80ме чистом стаљу. Ма какав био

С1)'Пзњ десакрализације Света до којега је ДОСflео, човек

који је одабрао профанн живот ис успева да у потпу­

НОСТИ уништи ре:rиrиозио понашање. Вндећемо да чак It нај.1ссакрзлизованија еrзltСТСlЩија још увек чува тра­

roBe реmmiOЗНОГ вредновања Света.

Остави.\1О по С1рани за тренугак оваЈ вид проблема

И ограничимо се на упоређивање два искуства о који.\lа

је реч: искуство светОГ и искуство профаног простора.

Подсетимо да прво искуство подразумева да испо­

љаваље светог простора oMoryIlaвa задобијање )тачке

0<:"10Нl\а«, оријентисање у хаотичној XO\fOгeHQC71{, »)за­

сии.вање Света( и створио живљсље. Напротив, llрофа-

110 искуство подржава хомогеност И, дакле, релативност

простора. Ишчезава свака nраваоријентација,јер »)тачка

ОСЛонца« нема више јединствени онтолоШЮ1 ста1)'с: она

се јавља и нестаје према потребама свакОДllевног жи­

ВОТа. Истину roвореhи, не�1З више НЈ.1 »Светз« , већ само

ФРЗГ.\lеlrra једног скрханог универзума, аморфне масе

једне бесконачнQC11{ » MCCТn«, 8IШlе маље неодређених,

где се човек креће уnpављан захтеви.\I.а сr:шстеlЩИје УКЛОflЉеие у индустријска друштво.

А Щlак, у том искуству профаног простора и даље ЖИве вреДНOC11l које више ИЛИ маље подсећају на хо­могеност, што је карактериC"IПЧНО за релиrnозно иску· СТво простора. Постоје повлашћеШf деnови простора, ква.1И1"аТIIВНО раЗ.1ШЧlmt од осталих: пејзаж родног мс· ста, предео где је доживљена прва љубав, ушща lШИ неки лео првога страног града који смо посетили у мла­дОСТи. Сва та места чувају, чак и за човека најискрею�е liереЛИТИОЗIlОГ неко посебно, »јединствеНQ«( својство: то

77

,

су )�CBeтa местз(( његовог приватног Универзума; као да је то нерел.иГИООНQ бићс доживела откровсње нске друге стварности но што је ова у којој ОН учествује својом сва. кодневном еrзистенцијом.

Упа.\fТИ.мо таЈ пример »КРlшго-решmЮЗIlОГ(( пона­шаља профаног човека. И:\!аћеМQ прилике да сретнемо н друге илустрације сличне Врсте које говоре о 06езвре­ђивању И дссакрanизацији религиозних вредности н са­држаја. Њихово дубоко ЗНЗ'lење уочиће!оlO касније.

Теофанuја u ЗIIUКО6U

да .бисмо показали нехо.\югеност простора, онакву

каКВОМЈе доживљава религиозни човек, довољно је да се присетимо једног баналног примера: цркве у модерном /lJaд)'. За веРЮlка, та црква учествује у једном другом

"�py 110 Ш:О је то улица у којој се она налази. Врата КОЈа се отвараЈУ ка yнyrpaшњocrn означавају прекид континуитета. Праг који раздваја два простора упућује у нсто време и на одвајаље два начина бивствовања CBeтOBH�Г и релиr:иозног. Праг је истовремено међа, l1Ia� ница КОЈа раздваЈа и супротставља два света, и пара­доксално место где они међусобно оnипe. где се одвнја прелаз из профаног у сакралюовани свет.

Аналоrnа рИ1)'ална улога додељеиа је ПpaI)' људ­ског боравиurra, и зато је он од толикога значаја. Преко­рачивање Домаћег прага праћеио је бројни.\f обредима: клаља му се, метаюuuе, побожно се додирује руком, итд. Праг има своје » чуваре<е богове и духове који бране улаз колико људској 3Ј10на.\fерности. толико КУЖШIМ и демонијачк.им сила.',а. Праг је место на коме се приносе жртве божанствима чуварима. Он је такође и место где се у извеСIill� палсооријеlПЗ.ЛНИМ кутурама (Вавилону, Егиmy, ЈУДСЈИ) одржавало суђењс. Праг и врата показују

78

r. на непосредан И конкретан начин прекид конТИНУlПета

прОСТора; отуда њихо� велика релиrn03на вредност,

заједно они npeдстааљаЈУ симболе прелаза. Сада је разумљиво зaшrо се црква налази у пра­

стару потпуно другачијем од људских агломерација које

је окружују. у унутрашњости тога омеђеног простора

трансuендиранје npoфани свет. на арханчним НИВОIf.ма

кутуре ова могућност трансцендирања изражава се ло­

моћу рaзличиrnx врста отвара: по11по се у таквом све­

титw.rry одвија оnпrreње са боroвима, ваља да постоје и

једна )щрата( која воде ка внсинама, кроз која ће богови

моћи да силазе на 3ewъy, или човек да се симболиЧКИ

пење на Небо. Ускоро hе�ю видC'ПI даје такав случај био

у бројним peлиrnјама: храм сачињава у правом смислу

речн један )ютвор(( увис И обезбеђује оmпrење са светом

богова. Свака врста светог простора подразумсва неку х.и­

јерофанију, ИЗЛИВ светога, чиме се извесна територија

одваја из космичке средине која је окружује, чинсћи је

кваднтативно РЗ3JlИЧИ1'ом. Када је, у Карану, Јаков у сну

yrпедао пестве u.rro сежу до неба и којим.а су се пел.и и

силазили анђели, и чуо Господа на врху, који вели: ))Ја

сам Вечни, Бог Аврамов!( , он се пробудио обузет стра­

хом и повикао: »Како је страшно мјесто ово! Овцје је до­

нета кућа Божја, и ово су врата небеска«. Узео је кзмење,

од којега беше сачинио своје узглавље. и од њега поди­

гао спомеШl1<., npocувш.и уље на његов врх. И назвао јето

Место Ветиљ, uпo значи »Кућа Бога( (Стварање, XXVШ, 12� 19). СимбоЛИ3З.\1 садржан у изразу �)Bpaтa Небсска«

богат је и сложен: теофанија посвсhује неко мссто самом

Чињеницом llЛо га чини жлвореним« ка висинама, то

јест што му омогућује опшгење са Небом; парадоксална

Т'Зчка прелаза из једног начина бивствовања у ДРУПI.

Постоје још прецизнији примери: СВeтиJIишта која су

) Врата Богова« места прелаза између Неба и Земље.

79

,

ЧеСТО чак и није нужна да се ради о теофан.ији ИЛН хијерофанијн у строгом с:\шслу речи: довољан је било ка­кав ЗI/QХ који указује на светост места. »Према легеНдИ марабyr који је основао Ел-ХС.\fСЛ краЈС.\1 XVl СТОllСМ: заУC1':lВио се ПОРСllједног извора да 1)' прсноћil. О" забо­дс СВОЈ urran у 3e.\uъy. И сутрадан, желећи да га }'З.\IС Н настави свој пут, опази да је овај nycrno корене и да су кренули ЈЈУПОЉЦИ. У тщ.fС је он видео израз божанске во­ље It yrзрдн своје стаНИПffe на TO\IC Met"ry«[. 31lак, који је носилац ре:lИntОЗIlОГ значења уноси алсолупш елеменат и стааља та<IКУ на релаПlВllОСТ и збрку. Нешто шro tшје од 0801"3 света манифecryjе се на аподикшчан начин, и 'Ш­IIсћи то, одређује оријеllтшшју lUlИ 01111учујс О понamа.њу.

Уколико се никакав знак нс мшшфестује у околини, онда се 011 изазива. Упражљава се, на пример, нека прста evocatio помоhу жmютиња: оне noказују које је место по­rollllO да се на љему подигне светилиште шrn насеобина. :С'Јје углавНОм о ЈЈризивању светих снага ИlШ слиха, чији Је неllосредни l.ЏfЉ CHa�a:нceњe у XOMOrellOC1lt простора. Тражи се НСЮI З/ЈаК да би се )'юшула напетост између рслашвиrera и неспокојства ШТО произлази из дезоријен­таЦllје, све у свему да би се нашла једна апсоnyrnа mачка ослонцо На пример: ГОНИ се нека звер, и на месту на којем је ДOCnIЛIУ и убију подижс се свeтилишre; или пак, пу­urra се "а слободу нека до.\fаћа ЖИВOПfЊЗ - бик, на при­мер -и после IIСКОЈIИКО дана Јо:рсће сс у потрагу за ЊОМ. На месту lIа којем се "ронађе, бива љ:рnювана, подиже се жртвеник и f1'ЗдIf село око њега. У СВИМ ПfМ сдучајевима љ:ивonnье су те које откривају светост места: људи, да­IU1C, He�laj)' 'I)' способност да бирају насеобю!)' - ОШf само траже н DТКpllвajy је помоћу тајанствеиих знакова.

! Rcne Rasset, Revue de:s TraditiQf/.S fЮрufаirе:s, XXIJ. 1907, стр. 287.

80

ОВИХ н�колико ПРИ. \,ера 110Казали су нам ра3Јutчите

зчнне на које религиозни човек прима О11<рОвсње неког

�Iвeтoг места. у сваком од ових случајева, хнјерофаннје

уКИдају XOMorellOCТ простора и откривају » таЧII.'У ослон­

цак И ПОШТО рслилюзни човек може да ЖЈ.

tВи C�MO У

атмосфеРl1 rrpoжстој светю.l, за очекивањс Је да Је он

развио МIIOUПВО техника за посsеhивање простора. Ви­

дели смо: свето је стварно у правом смислу речи, иСТО­

времено моћно, ефикасно, извор ЖЈIВОта и nЛОДlIОСТII.

Же.:ьа реЛИПlOзног човека да живи у csemo.w одговара, у

С1ВЗри, њеroвој жељи да се стави у објекrивну ствар­

НОСТ, да не дозволи да га парализује бескрајна релатив­

ност чисто субјектиВlШХ иску�т.lВа, да живи у стварном

и ефикасиом свету, а не у илузији. То поиашање очитује

се на свим плановима његове егзистенције, али је на­

РОЧIПО видљиво у жељи реmmюзног човека да се креће

у IIQсвсћеном свету, а не у илузији. ИЗ тога разлога

разрађене су тсх.нИl(е орuјеllmацuје, које су у правом

СМIIСЛу речи технике юградње светог flpocтopa. Но, не

треба мислити да се ту ради о људско,\, Раду, да ззхва·

љујући COIICТBeHOM напору човек успева да сакрализује известан простор. У ствари, ритуал којим се изграђује један свстн простор ефикасан је само УТОЛiIКО уколнко реПРОД)'К)је дело богова. Али да би се боље разумела

НY;i(!lOCТ рlfl)'алне изградље светог простора, ваља да се зa.:tpЖИМО на традиционалном схватаљу »Света<с одмах heMo BIUCТII да је сваки )}СВСТ« за реmmюзиог човека )>сакрални свстк

Хаос U KOC\lQ('

За традиционална друштва је KapaктepHCТWfHa опо­ЗИција "ОЈУ ова дрyшrвa подразумевају између своје на­стаН.ене теРlПOрије н непознатог и неодређеног простора

81

који је окружује: ова прва је »Свет« (тачније: ))НЗUJ свет«(), Космос; остала територија ВlШIе није Космос већ нека врста )щругог светш<, страни хаотични простор, настањејј авС'Тима, ж:транци.\щ« (који су, уосталом, из­једначени са деМОНИ'ta н фаЈПоми.\lа). На први поглед, овај прекид у простору изгледа да произилазн lt3 опо.. зиuије између настањене 11 организоване - дакле: ко.. сМИ3иране - териrорије, и непознатог простора који се протеже с ону страну граmща: тако имамо, с једне стра_ не, )}Космос«, а са друге )Хаос«. Али видеће:\ю да, ако је настањена територија })Космос«, даје она то управо зато ило је претходно била сакрализована, јер је, на један или други начин, ово дело богова или веза са љиховим светом. »Свет« (то јест: » наш свет« ) јесте универзум унутар којега се свето већ манифестовало, 'где је према томе прекид нивоа учињен могућим и ПОНОВЈЫ!ВИ:\1.

Све ово врло јасно произилази из ведског рmyала зanоседања неке териrорије: запоседање C"ПfЧе своју ле­галну вредност ТСК поuпо се ПОДИПlе олтар ватре по.. свећен богу Агни. »Вели се да смо настањени пошго се изгради отар ватре (g/irlшраtyа), и сви они који саграде отар ватре легално су настањсни( (Catapatho. Вr6.hлш­па, YII, 1 , 1 , 1-4). Гlодизањем o.тrapa ва1рС стиче се npисуство бога Агии 11 обезбеђује опппење са светом богова: простор жртвеника постаје свети простор. Али значењс ритуала много је сложеније, и ако се води ра­чуна о СВИ:\I његови\! ВlIДОВИ\lа онда ће се разумС'П' зanпо посвсћсње неке териrорије одговара љеном KL СМИ3ltpању. У ствари, подизаље олтара посвећеног богу Arни С3.\Ю је понављање Стварања на микрокосмичном плану. Вода у којој се меси иловача изједначена је са npимордијалном Водом; иловача која служи за основу отара симбоЛlШIе Зсмљу; побочне преrpме llредста­вљају Атмосферу, итд. А саму изградљу прате npeКИДII у

82

. , се обiављује који је космичкн регнон управо J(OjIlM Ј РОВ (Catapat}la Br .. (, 2, 29, итд.). Укратко, по;щзање ство . .

ава o.тrapa п:lТре, који запоседнуroЈ терlПОрllЈИ ОСИгур Bpe.1llocr. О,!ll"овара iЮСМОГОНИЈII.

Је;t.1IЗ IIспозната, страна. незаузета територИЈа (uпо често значи: нсзэузета од стране }шаших{() ЈОШ увек ЈС део ф:1) lU,Нoг и аветињскОГ MO�"lIrreтa })Хаосак За�­]1I',ајући је 11, нароч!ПО, настањУЈући се на ЊОЈ, човек Је сlt\\БО.IIIЧКИ претвара у KOC:\IOC, помоћу ритуалног 110-нав.ъања кос�tOГOlшје. Оно llПO ће постати »)наш С8еТ( мора претходио да БУ.Ј:е »)створено«, а свако ствараље It\!З свој \ЮДСЛ: божанс}:о Стварэ.њс УнивеРЗ)'\lа. Скан­динавске колоне које су запоседале и крчиле ИсланД (Lлnd.mlma) свој подухват 1ПIсу сматрале H� ор

.иги-

1IалНН\I, НИnl љуДСI<И..\1 и профаним. За њих Је таЈ на­ПОрНИ посао био само понављаље примордијаl1110Г чнна; прСТllараљс Хаоса у Космос УЗ rюмоh божанскоГ I\o�одела Ствараља. Обрађујуhи пустињску зеюьу, они су Једно­ставно понављали дело богова који СУ организовали Хаос, давши му cтpyкrypy, облике и норме2.

ЬКIО да сс рад" о крчењу неке нсобрађСllе тери­торије 1I.'1Н о победи И заузи\1ЭЊУ територије коју всћ нзстаљ)ју })друга« људска биha, њено заПОСС.1ањс У спа­КО\1 С.1}'чају мора да понови космогонију. У перспект�IВИ аrХЗИЧНJlХ друштава, све оно нпо није » наш СВС'Т«, ЈОШ није » свС'Т«. Извесна теРlПорија пocтahс »својом« тек ПЩlПо сс юнова )}створик то јест пошго се ca,,-ратI3)ЈС. Тај ре.lIlПЮ3ШI став У O.lHOCY на нспознате нре,1С.lе О;lР­il\ЗО сс, чак 11 на Запалу, све до у зору \lOдерних Bpe\ICila. Шпански и португа..1СКИ »)Конквиста,.'lOРIН( заllосе.1а..ll1 С} ·Јсмље које су откривали и побеђИВaIПl, у И:\lе Исуса

l MLr�c:a Eliade, и M}tht dt {"Eltrnti Rttour. GаШm:l1d, IQ�9, стр. 27.

83

Хрис:а. Постављањем Крста сакрализован је предео, што Је на .известан начин одговарало »новом рођењу«: »3ато ако Је ко у ХриС1)', новаје ствар: старо прође, Гпе, све ново постаде« (Кориllћанuма nосданица друга, V, 17). Земља ПОIlОВО откривена бивала је »обнављаllа« »)Поново С1Ћаранз« помоћу Крста.

'

СQкра7uзовшье ,\fecma: nонављање кос.\fOгоније

Важно је до,БРО схватнти да је кос ... щзација непо­знатих теРИТОрИЈа увек посвећивање: оргаНltзујући је­дан простор понавља се дело богова, које служи као модел. БmfСКИ однос између космизације и посвсћи­вања ПOlЋрђен је већ lIа е.пементарним нИвоима кутуре, �a пример K�Д аустралИЈСКИХ номада чија је економија ЈОШ у С!адиЈ�МУ сакупљања плодова и лова. Ilрема траДИЦ�Јама Једног племена Арунта, Ащилла, божан­ско Биће Нумбакула )ЖОсмизирало(( је, у М'ГГСЮIМ вре­МСlШма, њихову будућу територију, створило љиховог Претка и оСновало Њихове установс. Од дебла гуминог дрвета НуМб?кула је израдио свети стуб (kauwa-auwa) и, пошто га Је поwкроnио крвљу, успео се уз !ьсга И �шчезао пут Неба .. Тај С1)'б представља космичку осу, Јер само теРИТОРllЈа око љега постаје погодна за на­сељавање, претвара се у »свет«. Oryда знатна РИl)'злнз улога светог Сl)'ба: током својих странствовања Ашил­па га носе са CO�OM IJ бирају правац свога кретан... пре�а томе lIа КОЈУ страну се овај нагне. ТО им OM� гућУЈе да се непрестано селе, а да ипак непрекиДно буду у )�CBOM свщ(( И опште са Небом, где је ишчезао Нум­бакула. Кад би се стуб ПО,10МI-IО, то би била катастрофа; то би у извесном С!'оtJIслу био ) крај С8еТ3((, регресија у ?Саос. Спенсер и Џилен (Gillen) износе да се, према Једном I\ПГГУ, свети стуб једанпут ПОломио, и да је у том

84

... -----------------------

;реНУТК)' цело nле ... ,е обузела стрепња; Ibеroви чланови

пуња.'НI су неко време а затим поседали на земљу и лреПУСТIIЛ.и се смрти3•

Тај пример сјајно илуструје истовремено КОСМО­

лоШЈ<У функцију ритуалног стуба и његову сотериоло­шку улогу: с једне стране kauwa-auwa пресликава стуб који је употребљавао Нумбакула да би космmирао свет а, са друге, захваљујући њему Auшлnа су се могllИ на­дати ОПllЛ'eњу са Небом. ))Свет« Ашшmа постаје СТЋар­но ЉILуов свет са ... ю YK01IККO пресликава Космос који је оргашt30вао и посветио Нумбакула. Немогуће је живети без )ютвора« ка тpaнcцeндeнrnoM; UIТo дрyntм речима зна'lJI, немогуће јс живети у »Хаосук Изгубив једанпут до;rир са трансцендеtпНИМ, егзистенција у свету постаје He�!Oгyћa, 11 припаднщЏf племена Ашилпа преl1уurraју се СМpnt.

I lастанити се на једној терmорији то у крајњем случају значи сакрализовати је. Када то настаљивање вије привремено, као код номада, већ стално, оно под­разумева једну виталну одлуку, која обавезује еnи­стеl-щију целокупне заједнице. »Смеcnrrи се« на једном Mecтy,opгaHII30вarn га, наcтaюrrн-тознзчи If3ВССТ1Ј низ ЧИнова кој,. претпостављају један егзистенцијални из­бор: избор Универзума, до кога се долази »стварајући«( га. Што ће рсћи да је тај »Универзум« увек слика и nPlUJика Универзума који су створили и настаншш бо­гови: тако овај људски Уюшсрзум задобија светост бо­жанске рукотворине.

Свети стуб Аuпшпа )шодупире({ љихов свет и обез­беђује опnпење са Небо",!. Овде имамо прототип једне КОС�!О:rошке слике која је дожиuела велико ширење:

3 В_ Spcnccr i F. Ј. GШеп, Thl! Arunla, London, 1926., 1, Стр. ]88.

85

..

слику космичког подупирача који држи Небо, отвара. јући пут ка свету богова. Келти и Гер�ш}т бlШИ СУ, СВе до покрt.uТaВaља, сачували култ једног таквог светог стуба. Сћтоnјсuт Imuissense Ьге\'е, писана ОКО 800. го­дине бележи да је Карло Велики, приликом једног ОД својих ратова пponrв Саксонаца (772), разорио у граду Ерссбурry храм и свету шуму ЊИХОВОГ » чувеног пр­МСllсула((. Рудолф од Фулде (око 860) прецизира да тај чувени стуб представља »(;туб Универзума који lIa себи држи готово све цrro постоји« (universa/is соlumnа читј susrienens отmа). ИC'I)' космалошку С1ШК)' налазимо н код Римљана (Нотес, Odes. т, 3), у СТ'аЈЮј Индији (Rig Veda. 1, 105; Х, 89,4; итд.), али и код стаlЮВIЩКЗ Ко­марских острва, па и у тако далеким К)'турама као што

је Kwakiul.J (Британска Колумбија) и Nad'a (Индонезија). Припадници племена Квaкиyrл верују да један бакарни стуб пролази кроз три космичке равни (дољи свет, Земља и Небо): тамо где се овај дотиче Неба налазе се »)вратз горњег Светак Видљива слика тог космичког С1)'ба јесте, на Небу, Кумова слама. И тај Универзум који је божанско дело преузели су и подражавали људи на своме нивоу. ЛxiЈ mundi који се на Небу внди у облику Кумове сламс, учиљена је присутно.\!. у култској гра­ђеВIIНИ под видом светог стуба. То је једно кедрово дебло, дужине десет до дванаест метара, чији већи део вири ИЗllад •• :рова куће. 011 игра кашпалну улоry у об­редима: он је тај који кући даје кос�шчку структуру. У рlггуалllИМ песмама ""ућа се назива » нашим светом((, а о/ш који се припремају за иниuијације, који је наста­њују, објављују: »Ја сам у Цектру Света ... Ја сам поред Стуба Света( , lПД.4 На иC11i начин се код Над'а из-

4 Wr;mr;r МШkr, Weltbild und Кul' der Kwakiull·[ndianer Wiesbaden, 1955., стр. 17··20.

86

,�------------------

једначујС свети стуб са Подупирачем, а КУЈПСка грађе­

вина са Универзумом. Жртвени С1)'б назива се » Небески

СТуб((, и 011 се сматра подупирачем НебаS•

»Цеllmар Свеmа«

УЗВIIК неофита из племена KwakiutJ: »Ја ca.\t у Цен­

тру Света!«, Ha.\.Iax нам открива je1lНo од иајдубљих значеља светог простора. Ta.\.IO где се путем хијерофа­

tU\jc збива прекид НИ60а. врши се истовремено и >IOТВa­рање«( ка висинама (ка божанском свету), или пак ка

дуБИ1lа.\!3 (ка дољим пределима, ка с8е1)' мртвих). Три

космич:ке равни - 3ешьа, Небо и дољи предe.rrn - дове­деlЈе су у везу. Као uпо смо управо ВИДСЈ1И, општењс се понекад изражавало помоћу слике једног универзалног

стуба,k"is mundi, који истовремено повезује и подупире

Небо и Зеll.1ЉУ. и чија се основа налази учвршћена у

дољем свету (у ономе што се назива »Пакао«(). Такав

јелан космички С1)'б увек се налази у центру самога

Унивсрзума,јер се целокупан настањени свет пружа 01<0

њera. Тако имамо посла са повезиваљем религиооноr

схватаља са космолошким CJlИl(а.",-а које зајеД}IО чине Извecraн ж:истем( , uпо се може назваП! »систем Света«

тpa,::tИl.Ul.Oнamшx друшгава: а) свето место представља

прекид у хомогености простора; б) тај прекид симбо­

ЛИllJе један >ютвор« помоћу којега се добија прелаз из једног космичхог предела у дpyrn (са Неба на 3ewьy и \ice \'егЈа; са Земље у доњи свет); в) оrшrтeње са Небом нзражава се без разлике кроз извecraн број слика које се

све без изузетка ОДllосе на ЛXiЈ mundi: С1)'б (уп. uni\.'ersa­lis coluтna), лecrвe (уп. Јаковљеве лестве), планина, ДР-

5 Р. Arnolt, »Шс Megalithenkultџr das Nad'ac< (Anthropos, 27, 1932), стр., 61--62.

87

,

ОО, IПД.; г) ОКО те КОСМIIчке осе шири се »Све1'« (= »иaru C8e'N), прем� томе оса се 'Iалази у »среДIIНIН<' у )>пупку Земље«, она Је у Цстру Света.

Зна�ан број иероsaњa, митова и разлНЧIПИХ обреда изведен Је из тог традиционалног �к:истема Светак овде неће бити речи о свима Ibима, већ ћемо се ограничиrn само на неколико примера, изабраних у ра.mичитим ци_ вилизацијама и лоroдних за разумеваље улоге сзетог простора у животу традиWfOналних друшгава, незави­СНО од посебног вида под којим се тај свети простор предсгавља: свето место, светилнurre, rpaд. )�вeт«. Сву­да ћемо срести симбол.изам ЦеН1ра Света, и Yr1paвo нам он у већини СЛ)"Јајева омосућава да разумемо традиди_ онално ПQНашање у односу на »простор у којем се ЖИВи<(,

Почнимо примером који је ca.\f довољан да нам на­мах предочи KOXepcН'rnOCТ И СЈЈоженост таквог симболи­зма: КQCМН'lКЗ Плаюша. Управо смо видели да је rшзнина једна од слика преко које се изражава веза између Неба и Земље; за њу се, дакле, СМЗ-ура да се налази у Цеmpу Света. у crвapи, мноroбројне кутуре говоре нам о таквој ruщнини, мпrcкој или стварној, смешreној У Цещру Света: МерУ У Индији, Харабере:шrrи У Ирану, мшска планина �)Bpx ЗеМЈЪе« У Месопота.\Пlји, Геризим: У Палестини, чије Је име Уосталом знач:ило »Пynах Зе.\uъe<с6. Пошто је света Плaюrnа Aris muпdj која повезује ЗеМЉУ и Небо, Оllа У извесном смислу додирује Небо и означава највщuy тач· ку Све;а; из �Ieгa произилази да је територија која је ОКРУЖУЈе, и КОЈа чини )}наш свет«, сматрана за највишу на Земљи. То npoглашава израелска тpaдишtја: Палесmна, будући Hajy:uџmryrnja земља, Iтје потонула у Потоny7.

� В. бl{блнографl{ју У Le AfYlhe Је f'ElerneJ Relour, стр. 3 1 . Л. Е. Wensinck, Е. Burrowa, ЦИ'nlраноу Le Мylhede f'Eter.

nеl ReIQUr. стр. 33.

88

ИСТИ симболюам Центра објашњаза и друге uизове космолошких сли:ка и реJШfИозних веровања, од којих ћемо споменути само најважније: а) свern rpanOBII 11 свепuНшrra lIалазе се у Центру Света; б) храмови су cтtKa 11 прилика КQCмичке ПЛанине и према томе пред­стављају праву »)веЗУ11 између Неба и Земље; В) основе храмова сежу дубоко у доље пределе. Неколико примера биће нам ДОВОЉIШ. Ilастојаћемо затим да све ове разли­чwre видове УК110ПИМО у један систем који представља симбо;шззм Цеюра; тако ћемо јасиије видети колико су кохерентна ова традиционална схватања света.

Се;хиште кинеског божанског Сувереllа налази.по се у Центру Света: на даи летње солстиције гномон ту не баца сеюсу8. Чудновато је да се исти симболизам односи и на Храм у Јерусалиму: стена на којој је он подипryт бl.ща је »ПУl1ак Земљек Исла.IIДСКН ходоча� сник Никола од Терве, који је у ХII веку посетио Јеру­салим, IНlше о св. Гробу: » Тамоје средина Света; тамо, на дан .1етње СОЛСТllције, сунчева светлост пада са неба под праВII\1 )тло�н(9. Исто схватање у Ирану: иранска зеМ.lьа (Airyonam Vo�jah) је центар и срце Света. Са­свим као ШТО се срце иалази у средини тела, �)земља Ирана значајнија. је од свих других земаља и у средlПlИ Светаје1(IО. Стога је Шиз, ирански ) Јерусалим{( (поuпо се налазио у Центру Света), уживао yrлед места одакле је потекла краљевска моћ и истовремено славу родног града Заратустре!L.

8 Marce! Gгалеt, Il\iТl{раио у нашој кљизи Traitti d'hisloire des rеligiщ1S. Paris, 1949., стр. 322.

9 1. 1. Ringbom,Gru{lempeluпdParadies, Stockholm. ]957., СТр. 255.

10 Sad-dar, LXXX]V. 4-5, цитирао Ringbom, стр. 327. 1 \ В ДОКУ,",Сlпа која је групиt:ао и обрадllО Ringbom,

Пр. 294

89

F

11Iтo се тиче изједначавања храмова са КОСмичkИМ ГlлаЈшна.\tз и њихове улоге »везе« између Земље и Неба, о томе сведоче сама имена вавшюнских кула и све­тилиwтa: она се зову »Врх Куће«, »Кућа Врха свих 3е­маља«, »Врх Олуја«, »Веза између Неба и 3емље«, ИТД. 2iggurar је био у правоМ смислу речи космичка Гlланина: седам спратова прсдстааљал.о је седам планетарних не­беса; пењући се љима свештеник СТИЖе до врха УНИ­верзума. Аналоnm симбо.ли3а.\.I објашљава енормност грађеВШlе храма Барабудур на Јави. који је под:иrnyr као нека вештачка планина. Успињање љиме одговара ек­стаТИ'lКОМ nyrовању у Центар Света; ДОСС)ћ'Ући највсћу зараван, ходочасник остварује прекид нивоа; ОН залази у » ЧИСТИ предео«, који 1р3.нсuендира профани свет.

Dur-an-ki, » веза између Неба и Земљек тако су на­зивана бројна вавилонска свeтиmшrra (у Нипуру, у Лар­си, у Сиnзру, итд.). Сам 8аВШЮII имао је МНОllПЋО имена, међу којима » Кућа основе Неба и 3cl>uъc«, »Веза између Неба и Земље«. Али Вавилон је увек био место где су по­везивани Земља и доњи предели, јер је град био по­ДНПfyr на ЬйЬ-аРЈU, »Врата Anсу«, где аРЈа означава Воде Хаоса од пре Ствараља. Исту lpздицију срећемо код Јевреја: стена Храма у Јерусалиму сеже дубоко у tt­Мт. што је јеврејски еквивa.nеtп за аРЈu.. И сасвим као што смо у Вавш1ОНУ имали »Врата Алсу«, овде стена Храма затвара »уста mexQ\f«12.

АРЈU. (еМт СИ.\f6олишу истовремено акваПI'I.КИ » Ха­ОС« , безобmNНJI модamпeт космичке материје н свет Мртвих, свега онога llПо животу пре7Ходи И следи нза њега. })Врата алсу« If стена која затвара »уста техом« ОЗllачавају не само тач")' пресека, И дакле опшreња, између доњега света и Земље, већ и разлику у OIП'О-

90

" у . n. nодзn:с )' Le Мythe Је ['Eterпel Retour, стр. 35.

паШКО'>! статусу ова два космичка rшан�. Постоји прекид

нивоа између mехФI и стене Храма КОЈа затвара »уста« , прелаз 113 виp-ryСJlliОГ у формално, из смрти у ЖИВОТ. дквзтНЧIШ Хаос којије претходно Ствараљу симболиwе

у исто време регресију у аморфно коју чюtи смрт, повра­

так у емБРИОIШЛНИ модащrreт сг.шстешщје. У извесном

смислу, ДОЊII npeдели су ХОМOJIогни пустињским и не· познаПL\I предеЛШ1а који окружују иастањену тсри­

торију; доњи свет, иад којим се чврсто уздиже наш » КОС,>,ОС«, одговара »Хаосу{( који се пружа у његовим

rp3I1HU:l.\la.

»Наш свет« се увек налази у Центру

из свега претходног произилази да се })I1p3.611 свст« увек налази у » среДИНI1«, у »Центру«, јер то је мосто где

се збива прекид иивоа, веза између три КОСl>Ш'iКС зоне. УвеК је реч о једном савршеном КОСМОСУ. ма које про­c-rpаl!С1Ћо иначе 011 обухватао. Цела земља (Ilалестина), један rpaд (ЈсруcaJIЮ,l.), свernrnшrre (Храм у Jepyc�) представљају сваки за себе imago тиМј. Јосиф ФлавИЈе ЈС ПОводом симболизма Xpa.\l.a ткао да ДI:IOриште предо став.ља »Море« (то jecr доњи предео), свeтиmшrre Земљу а а1mар. Небо (Ant. Jud., Ш, VП, 7). Можемо, даклС, заК:Ъ)"Ufl11 да се imago nшлdi као и »Центар« понавља унугар lIаcratьeНОг света. Палecrина, JepycamL\I и Храм У IЬсчу Iтрсдстављају сви 11CТOBpe�leHo слику Универзума 11 Центар Света. То мноштво »ЦСIП-ара« и то ПОНaarыu� с:rnке Света на све скромн.ијш,1 нивоима представљаЈУ је:llIУ од специфичшlX црта 1р3дИЦИоналних дpyurraвa.

Рекли бисмо да нам се намсће овај закључак: човек I1рсмодерних друшгава настоји да живи uло је Moryhe ближе Центру Света. ОН зна да се његова домовина О.],иста наЈ.,ази у срсдlПШ Земље, да њсгов град пред-

91

ставља пупак Универзума и, нарочито, да су Храм или Палата прави Центри Света; али он би да се и његова сопствеиа Кућа нађе у Центру Света и буде јтако mиnЈј И као Ш70 ће .. ю то видети, за људска боравишта � сматра да се она збиља налазе у Центру Света и да она, на МJlКРОКОС�ШЧКОМ плану, пресликавају Универзум. �ynп.l речима, човек традиционалних друштава могао Је да живи само у простору који је }ютворен« ка ви. СИlIа.\fа, где је био обезбеђен симболичXJI прекид Юlвоа и где је ртуаш!О била омогућена веза са другии, )нранс. uендеНТ1iИМ« свето\!. Разуме се, светП,шшrге, »Цептар« у правом С'iИслу речи, био је ту, у његовом граду, И да би ступио у везу са светом богова довољно му је било да уђе у храм. Али. homo геligiоsш је осећао потребу да увек живи у Цетру, као l1ffO су оно Arшumа, како смо видел.и, стално НОСИЛИ са собом свој свети стуб, Ах;! mundl, да се не би удаљили од Центра и да би остали у додиру са 113ЈI

,земаљским светом. У једну ре'l, ма какве

биле димеНЗИЈе простора са којим се сродио - зещъа, град, село, кућа човек традиционалних друшгава осећа потребу да стално пребива у једиом свету који је потпун и оргаllИЗОВaJI, у Космосу.

Универзум се рађа из Цеитра, он се шири из једне uеtrrpалне тачке која је исто шro и » пynзх« код човска. Према Юк Vedi (Х, 149), Универзум се тако родио и разви

.о: почев одједног језгра, из једне цеlrrpалне тачке.

ЈевреЈска традиција је још експлициrnија: »Најсветнјије �ворио свет као ембрион. Као и е\16рион, на ИСТИ начин Је Бог опючео стварање из пупха, а овај се затим одатле проширио у свим npaвцимак Л » пупах Земље«, Цснтар Света, јес:с Света Земља. Уота lЋрДИ: »Стварање Света отлочело Је lIа Сиону« I3. Rabbl Ьеп Gorion је говорио за

!3 Видети подаТI(С у Jhid, стр. 36.

92

стену У Јерусалиму да се )юна зове Камен основе Земље, ТО Јест Центар Земље, јер се одатле развила целокупна 3е:.Lъа( 14. Са друге стране, попrro је стварање човека ре.

мика космогоније, први човек био је уобличен у » пупку 3e�I.ъe«( (Mcconoтa.\fCкa традиција), у ЦеlПpУ Света (иран· сКЗ трa:.tиција), у Рају који се иалази у »пуш<у Зе�uьe«, или у Јерусasшму Gудео-хришћанска традиција) . .lIJ:!y­raчнје НИЈе НИ могло биru, јер је ЦеlПЗр управо место где се збива преюlД нивоа, где простор постаје свети, стваран у правом смислу речи. Стварање подразумева npeобllље стварности, или друrnм ре'fИма провалу све· тог у свет.

Из досадашњега произлази да свако грађење И!Ш производља има за моде.::! КОС�lOroнију. Ствараље Света постаје архетип свих 1ЋОрЭ'fКИX чинова људских, ма какав био план на којем се они одвијају. Видели смо да нэссљавањс неке терmoрије понавља космоroиију. По· што смо угврдиlШ космогонску вредиост ЦСIl1ра, сада н3." је лакше да разумемо зaшrо свако људско насеља· вање понавља ClЋapaљe Света, почев одјеДllе цеtпpалllе тачке (мryпка«). Према СlШци Универзума који се раз­Bflja пошав из једиог Цеlrrpа и шири у четири главна tтpaBцa, село се гради почев одједног раскршћа. У Бали· ју, као и у извесним пределима Азије, Када се припрема изградља неког села, тражи се нека природна раскр­сница, место на KO�le се под правим yrлом секу два пуга. Квa.:tрзт сзrpађен, пошав из једне цеН1ратЈе тачке, јесте InшgQ mundi. Подела села на четири де;lЗ, која уосталом ПО.lразумева паралemry поделу заједницс, oдroвapa па. .1e-lИ Универзума на четири хоризонта. Усрез села често се оставља једио празно место: ту ће се касније уздићн

14 W. Н. Roscher, лrеие Oтpha{Qssludien. АЬћ. d Kocnigl �aechs. Ges. d. Wiss., Phil. Кlasse, XXXI, 1915., стр 16.

93

светилиште, чији кров СИМООЛНЧIGJ предстазља Небо. На ИСТОЈ упраВНОЈ оси налази се, са друге стране, СВет Мр.. ТВИХ који Сiг..!болишу извесне ЖИ8ОТиње (змија, крско­ДШI, итд.), или идеогра.\ш мракаl5.

КОСМИЧКИ симболизам преузет је у структури све. ПtlJИillТa или грађсвине одређене за извођсље обреда. У Варопену, у Гвинеји, ) кућа људи« налази се усред села: њен кров представља небески свод, четири преграде подударају се са четири стране света. У Кераму, СВСП\ камен се.'1а симболише Небо, а четири С1)'ба која га држе оваruюћују четнри стуба који подупиру Небо16• Ана­.'torna схватања налазимо код племена АлГОНКИllа н Сијукса: света колиба, где се одиrpaвају иницијације, представља Универзум. Њсн "'ЈЮВ симболише небеску куполу, под представља земљу, четири прсграде наго8С­штавају ЧC'Пfри правца у КОС�UfЧКом простору. 06редна изградља простора ПОдвучена је трострухим симбощt­змом: четири врата, четири liрозора и четири боје ОЗН8-чавају четири главне тачке. Изградља свете колибе понавља, дакле, космогонијуl1.

Нисмо изненађени што слично схватање налазимо у старОЈ Италији н код стаР11X Германа. Реч је, у ствари, о једној старој и врло раширеној идеји: почев од UеlПра npojeil.""I)'jy се четИрИ хоризонта у четири главна правца. Римски mundus био је једна кружна јама, подељена lIа четири дела; он је истовремено био слика Космоса и модел Људског борзвlltlПЗ. С праВО.\1 је сугерисано да яота qШldгаtа треба схваТИти не у С.\ШСЈЈУ квадра11fОГ

]5 Уп. С. Т Bestling. Vienahl. Kreиz. und Mandala јn Asien, Аmstеrdащ 1954., стр. 8.

16 Видети ЈЈодзтке у Benling. ор., cit., стр. 4-5. 17 Видети податке које је ГР)'I1Нсао н обрадио \Vemer МОI­

lет, Die Ыаuе Hutte, Wiesbadcn, 1954. стр. 60.

94

већ као простор који је подељен на четири дс-06Jn!.Ka, • hлl ,

18 Mundus је очигледно био ИЗЈедtIЗЧаван са оmр О . ' па ·

Земље: Град (Urbs) налазио се у средlUШ ОГЬЈЈ ЦеЮРОМ . . 06

. т МОГ.1И смо показати да истоветне И..'lеЈС �a·

(Е"атu . 19 У .

шњавају структуру гсрманских села и градова . крај-

ље различ�rrи'>l l<)'Ј11)'1)ним контекстима ми увек нал�и.\!о

иСТУ КQCМО.'10ШКУ схему и. исти обредии сценарио. lIa­

сељавањејед/lС теритОрИЈе одговара OCllu8albY света.

Град·коCJIIOС

Уколико је тачно да је »наш свет«( један Космос,

сваки спољашњи напад прсти да га претвори у �)XaOCK

А поllПО је Щlаш свет( био осиован �ПОllашајућн. дело

боroва, КОСМОГОllију, непријатељи КОЈИ га опседаЈУ из­

једначују се са непријатељима боrова, са деМОНЈ!ма,. а

наро'ШТо са архи-демоном 1ЈЛ'о је првоБЈ.ПНа Аждаја,

коју су богови победили у почетку времена. Напад на

»)Наш СВе"П( јесте освета �ппске Аждаје која се БУlПf

против депа богова, npo1lfВ Космоса, И покушава да га разори. Непријатељи пр�шадају силама Хаоса. Свако

разарање једног града oдroвapa регреСllји у Хаос. Свака

Победа НЗД непријатељем понавља победу богова над Аждајом (над »Хаосом«).

Стога је Фараон био изједначаван са богом :а, по-­бедником аждаје Апофис, ДОК су њеroви неПРИјатељ.и

били ПО\1стовећlшани са том МЈпСКОМ Лждајом. ДаРИЈе је с�штран за новог Траетаона, иранског митског јунака,

IИ F. Altheim, код Wemer маНес, КгејЈ und Кreи:, Ветlin,

]938, стр. 60. 1� Ibid, стр. 65. Уп. такође W. МШler, Dreh",ligeStodl,.SI�n­

&an, ]%1. На овај пр06ле� BpaTHћe�o се у Једном делу КОЈе Је у

rtpИnреМII.

95

којll је убио Т}ЮfJl3Ву Аждају. У јеврејској традИЩ1:ји, rl3ганскн краљеви имали су одлике Аждаје: тако Је На. букодоносор описан код Јсре.\шје (XLI, 34), или ПомпеЈ ) Cono!\.!oHoBIIM I1са.1МII.\ја (IX, 29).

Аждаја је, као LIlТO ћемо имати пришtке да ВИдиМо када се на :о вратимо, модел морског ЧУДОвиШ1"а, прво­битне ЗМ1IЈС, симбол космичких Вода, Мрака, Ном и Смрти, једном речи, аморфног и виpryслног, свега OHora llПOјош нема никакав »облик«. Бог је морао да победи н раскомада Аждају кахо бil Космос могао да yrJleдa све. тло дана. Мардук Је од тела морског чудовишта Тиа .... ата уобличио свет. Јехова је створио Универзум IIакоl, своје победе над првоБИ11Ш.\t '1УДО8lшпем Рахаб. Но, виде. ћемо да та победа бога над Аждајом мора да буде СИМ. БОЈIИЧКИ понав.љана сваке ГОДШlе, јер свет мора да буде свакс године изнова стваран. У истом С.\tИслу се и побе. да БОl"Oва над силама Мрака, Смрти и Хаоса понавља прилико.\! сваке победе rpaдa над напада<Ји.\lа.

Врло је вероваТIIО да су одбране настањених места 11 'l'aдoBa у почетку ИМ3Јlе магијски карактер; те одбране щанци, лавИРИНrn, беде.\rn, итд. � пре су били подешеЮl да спре<Је најезду злих духова И душа мртвих, "его ли људске нападе. На северу Индије, у време епиде"Ulја, оrrnсиван је око села ""'Руг чијаје сврха била да демонима болеcrn забрани улазак у омеђени просторЮ. На сред­љовековном Западу, l"'PaдcKe зидине биле су обредио по­свећивзне у циљу одбране од Демона, Болес'ПI и Смрти. УостаЈЮ.\l, симБОЛН'fКа Мllсао не наилази ни на KaКSC препреке у изједна<Јавању људских непријатеља са Де­МОНИ.\ta и Смрћу. 1;<оначно, резулгат ЊИХОIШХ нзлада, па БИ!lИ ОIШ деМOlшјачки или војни, јесте увек исти: по­гибао, разараље, смрт.

20 М. Eliade, Tmile d'/IiJtoire deJ ReligiOfu. стр. 318.

96

Исте СЛlIке упcnpeбљавају се и у наше дане када је

ц о ТО\lе да се Ilзразе опасности које прете једном типу

�НЛИЗШU1је: посебно се говори о »хаосу«, » нереду«,

}).\ipaк)'« у којем ће потамнети . »)Наш светк Сви ови

изрази озиацавају ПOlшштзвање Једног поретка, КОС.\lО­

са, органске cтpyкrype, и повратак у .фЛУИДНО, аморфно,

У".l'атко, хаОТИ'lIЮ стањс. Ово доказУЈ�, изгледа, да сшtКе

које служе као модели живе и даље у Језику и клишеима

модерног човекз. Нешто од традиционamюг СXВ<lТЗlЪЗ

Света продужава се још у љеговом понашању, иако он

није увек свестан тог прастарог наслеђа.

Предузu.,\lање стварања света

Подвуцимо, за сада, радикалну разлику која се укз*

зу је између два става � })традиЦИОНaJlНог« и » модернон<

-у односу на људско пребивалиште. Излишно је ЮIСИ­

стирати на вредности и УJlОЗИ боравишта у индустриј·

ском дpyurrвy: оне су добро познате. npe�la формули

славног архитеl(fС Ле Корбизијеа, кућа је » мзшина за

CТШfовање«. Она се убраја, дакле, међу многе друге ма*

nШНе, произвођене серијски у индустријским дру*

ППВи.\IЗ. Идеална кућа модерног доба треба да буде,

пре свега, ФУНXWlOнална, то јест, таква да људlt.\fа 0.\10-

ryhyje да раде и да се одморе да би рад настзвИJLИ. Ту

»машину за становањс« можемо мењати поnjсДнако <Је*

СТО као што мењамо бицикл, фрижидер, кола. На исти

начин можемо нзлуCТИПI свој родни град или крај, без

Др}'Јщ неприлика, изузев оних које проистичу из про-­'-IСне к..'ЈИ.ме.

Овде нам није намера да пишемо историју посте· пеНе десакралllзauије људског боравишта. Тај процес

'Uu!и инте'l'атш део џнновског преображаја Света који

су Предузела индуСЧ'ијска друштва, а који је омогућила

7 CO<"rOI "РОФ_ 97

десакрализација Космоса под дејством научне мисли и нарочито сензационалних arкpића физике и хеМИје: Имаћемо касније прилике да се упитамо је ли та се­куларизација Природе уистину дефltНJffilвна и да !l}{ одиста не постоји никаква могућност, за модерног чо­века, да поново пронађе caкpam-ly димеюију еrзистен­ције. Као ипо смо управо видели, н као ило ћемо у наставку још боље видети, извесне ч>aдиUИоналне сЛJt­ке., извесШf трагови понашања премодерног човека, »пре­живсли(( су н ВIfД.JЪИВИ чак и у најиидустријализовани­јим друшгвима. Али, нас за сада занима то да у чистом стаљу npикажемо 1l>адlЩИОНално ПОllашање у односу на боравиште и покажемо WеltаnsсЈшuung који оно подра­зумева.

Настанити се на једној територији, саградити једно станиште, то захтева, као ппо смо видели, виталну одлу­ку, по.цједнако за целокупну заједницу као и заједилку. Јер, реч је о nредузuмању стварања »света« који је изабраl/ за настањивање. Ваља, дакле, подражавати де­ло богова, космоroнију. Што није увек лако, јер постоје и 1l>ЗЛlЧllе, крваве космогоније: подражава!lац божан­ских 'ошова, човек, ваља да их понови. Ако су боroви морали уБИ'П! и раскомадати морско Чудовиште или неко npвобwnlО биhе, да би из њега створили свет, човек са своје стране, треба да их подражава када l1'ади свој свет, '"Рад или кућу. Oryда нr..кHOCТ крвавих или СllМбо­ЛИЧЮIX жртава приликом l1'aдIЬe, о чему ћемо рећи не­колико реЧ!!.

�a каква бlUlа струюура једног ч>эднционалног друштва - бlUlО 0110 заједница ловаца-паc-rnpа, пQJЬO­привредника IUIII I1ЭК већ на нивоу урбане lЏfВиJtИзације - стаllJшrтс је увек Сalo • ."рализовано ч.ињеницом да оно представља imago mиnЈј, и да је Свет божанска творе­вина. Али постоји МIIОUП'ВO lIаЧИllа да се људско ста­lIиште изјеДllачи са Космосом, баш зато urro постоји

98

више типова кос,югонија. За наше излагањс ДОВ?ЉIIO је да раз,Щu..'Ујемо два наЧИllа ритуалног преображаЈа бора· bI-IШТ3 (КО:JIIХО територије толико куће) у КОСМОС, да се ТO�I стаlШшry подари вредност imngo типdj; а) изјед­начујући га са КОСМОСа\{ помоћу пројеКЦllје че'Л!рll хо­ризонта ПОUlаБ из једне цеmpалне тачке, када се рад!! о je;UlO\I СС-'ђ', ШШ сим60личког понављања Afis "

�uпdl

када се р3.1И о ПОРОДИЧIIОМ боравиuпy; б) понављаЈуhи, помоћу обреда rpaђeњa, узорни ЧШI боroва, захваљујућll којему је Свет створеll од тела неке морске Аждаје IIЛИ неког нримордијалног Дива. Овде IШСМО инсистирали нз рад.ика.:шој рaзmщи Weltanschauunga између та два начина сакрализације боравишra, HIffi1 на љиховим со­ЦИО-I<)'mурним пре11lOставкама. Рецюю само да јс први начин >жосмизирање« неког простора помоћу про­јеЩllје хоризоната lUlИ постављање Axis тиnЈј - по­тврђен већ на најархаJ.tЧНИјим стадијима кутурс (уп. С1)'б kощ"'Q-QЮt'О аустралијских Лwwша), док је дрyrи lIач.ИII, изгледа, бllО уведен тек у култури архаИЧIIИХ зе�uъорадl!ика. За наше истраживање занимљива је '111-њеНlща да у свим 1l>эдшщоналним кутурама борави­u.rre садржи једаll сакрални вид, и да самим 11iM оно ОДС.lикава Свет.

Одиста, станиnrra примm-ивних. аркти'IXИX, север­но-а:'1еричких и северно-азијских lIасеобииа показују је­даН це!ггрални дирек који је изједнача8al1 са Axis muпdi, I\ОС\UlЧIШ\1 С1)'бо\1 Шnl ДрветО:'1 СВета које, видели смо, повезује Земљу 11 Небо. Другим реЧiL\I3, у Сй\lOј стр}'/(­/J1}PII станиUlта открива се КОСЩlЧки Сlш6а1ИЗФI Небо се С\tзтра за један неюмеран чадор кога држи један цснтра.1НiI стуб; дирек од чадора или ЦСlrrpални стуб К)'ће изјеДЈlачеШI су са Стубом Света н називани 11IМ Н:'1СJlО\I. Жртве у ч.зет врховног небеског бlша ОДИl1'а­вају се у подножју тог ЦСiПpaJIНОГ стуба; то даје идеју о важности љегове обрсдне улоге. Исти СlIмболизам са-

99

r=

ч.увао C� код пастира одгајивача из централне Азије, али ПОЦЛ"Q Је овде стаиишre са КОНИЧIШ.М. кровом И централ. НИМ стубом замењено јуртом, ...um;ко-обредна улога сту. ба додељена је највишем отвору који служи за nponаз дима. Као и cryб (= Axis mundO, окресано ДРВО чији врх пролази кроз највиши отвор јурте (и који симболише ко­СМИЧКQ Дрво) сма1ра се за степенице које воде Небу: шамани се љиме пењу на СВОМ небеском путоваљу. Кроз тај највиши отвор ОНИ узлсћуl1. Исти свети Стуб поди­гнут сред боравишта, срећемо још у АфрlЩИ, КОД ха­митских и хамитоидних народа22.

да зак.ључ.имо: свако боравишге налази се поред Axis mundi, јер peшmiозни човек жели да живи у ))Цен­ЧЈУ Света«, ППО би да каже у сmваРJlО}.,.

КОС!IIогонuја и жртва при грађељу

Слично схватаље срећемо и у тakO 811СОКО разви­јеној куmypн каква је култура Индије, али овде је у питаљу дрyrи начин изјеДJlачавања куће са Космосам, о чему СМО напред рекли неколико речи. Пре но ППQ зида­ри поставе камен-темељац, астролог им одређује тачху која се налази управо изнад Змије која држи свет. Maj� стор зидар деље један колац и забија га у тло, управо у означ.ену тач.ку. да би добро прич.врстио главу Змије. KaмeH�тeMeљaц се затим ставља изнад Ј<Оца. Поменути Kauell се тако lIалази тачно у »Центру Свеmа«23. Али,

11 М. Eliade, Le Chomonisme е, /еЈ lechniques orchaiques de /'exlose, Paris, 1951, стр. 238.

22 Wiihelm Schmidt, »Dcr hei1ige Mittelpfahl des Hauses«, Anlhropas. ХХ:ХУ-ХХХУI, 1940, 1941, стр. 967.

23 s. Stevenson, тhe Rires ofthe Twice-Born, Oxford, 1920. стр. 354.

100

са друre стране, чин осннван:а понавља космогонски

чин: забијање коца У главу З!оШЈе и. његово » �ичвршћи­

вање( представља подражавање ПРИМОРДИЈалног чи�а

Го:-.!С иm1 Индре. којије. премаRig Vеdi )�П?икуцаО ЗМИЈУ

у њеној рyтrи« (VI. XVN, 9). и )юдрубио ЈОЈ главу« (1, LП.

1 О). Као ппо смо то већ рекли. �uja СIL�I60.1ише Хаос,

амОРфIlО, lIеnојавно. Одрубuтu ЈОЈ главу - то одговара

чшr)' сmвараЈЬй, прелазу из виртуелног и а,·.юрфиог у

уобличеио. Сећамо се да је бог Мардук управо од тe�a

морског чудовишга уобличио свет. Та победа била Је

симболички понављана сваке године,јер се сваке годи�е

обнављао Свет. Али узорни чин божанске победе био Је

једнако понављан н приликом сваког грађења, јер свако

ново грађење репродукује Стварање Света. . Овај други ТШI космогоније миого је сложеНИЈИ и

ми ћемо га овде дати само у главии..\t t.tpтa.\.1a. НУЖНОЈеда се тога овде опомене:-.ю јер су, у крајљој mrnи.ји, из тога

типа космогоније потекли бројии облици жртвовања

прll грађењу, 000 је. у ствари, само подражавање, често

симболичко. првобитне жртве која је родила Свет. Оди­ста почев од извесног типа културе, космоroнски мит обј�шњава Ствараље као резултат убијаља неког � (Ymik у германској мкroлогији, Purusha .у ИlIдИЈСКОЈ,

P'an-ku у Кини): од њихових органа настаЈУ раЗJIWППИ космички региони. Према другој групи ми1"ова, не само да, након убијаља примордијалног Бића и од његове

супстанце настаје Космос, већ та1<ође и хранљиве биљке, људске расе или различите дpyOOBeHe класе. Жртве при

'"Рађењу зависе од типа космоroнских. Mmoвa. Да би

je.'lHa »грађсвина« (кућа, храм. техиичк:а творевина, итд.) била трајна, она мора бlПИ дотакнута, мора да пр�и

hctobpe:-.tенО живот и душу. »Тран�фер« �e могућ Је са.'1o путем крваве жртве. ИСТОРИЈа, peлилtЈа, етноло­ГНЈа, фолклор познају безбројне облике жp'fвовања при

'"Рађсњу, крвавих ми симболи.чкнх, у славу неког гра-

101

•

ђења24• На јyroнстоку ЕВЈЮl1е, из ОВИХ обреда и вероваља проистекле су дивне народне баладе, приказујући жр­твовање нсимарове ИЛИ господарове жене. да би се омо­ryhИ!l� довршсње f1'ађсвине (уп. баладе о мосту Арта У ГРЧКОЈ, м�настиру Argesh у Румунији, flJaд)' Скалру у lyrocлавИЈИ, итд.).

Чинн на." се да СМО довољно рекли о реЛИГИозном значељу љулског боравишra, да би се извесни зах.ључШf наметнули сами од себе. Као fl град ИЛИ светИЛиurre и кућаје сакрализована, делимично или у целини, кроз �з­вестаl! симБОЈШзам ИЈШ космогонијски обред, То је и разлог ШТО насе.љавање, flOдизање једног села ИЛИ јсд­ностаВ�1o куће п�дставља озбиљну ОШIYКУ, јер је ту реч о саМОЈ ЉУДСКОЈ егзистенцији: наиме, стварэ.ње љеног сопственог »света« и преузимаље ОДговорностlt за њего­во одржаsaње и обнааљање. Сraнишre се НС меља лака срца, јер Н.I�e Лако напустЈ.ПИ свој »све'Г«, Утолико бора­виште и ШlJе некакав предмет. »машШIa за стаиовање((: 0//0 је У1/ивсрзу,\, који човек себи ствара nодражавајућu узорно Стварање богова, космогОllију. Свако грађење и свако стварање новога боравншта одговара у 1f38ССНЩf смислу lIова\, почетку. Н060.\' животу. И сваки почетак понавља тај примордијаruш почетак, када је Унивсрзум први пут угледао светло дана. Чак и у модерним дру. штвима, �KO снажно десакрализованим, празници и СШiЗ:ъа КОЈа прате усеЈЬавање у ново станиurrс још увек чуваЈУ УСПО�јену на бурне светКОВllliе које су некада обележавалс jпscTjpj, vita nо\'а.

Поuпо стаШlUrге предстаВ.iъа imago тundi, 0110 се снмболички налази у »Цетру Света((. М:Ноштво, чак бескона'mост Центара Света не представља никакву те.

" У Р I ' . .. • 11. au arton, .. I.Jbcrda$ Banopfer«. kllsclrrift/iir Etnolo-

g/l':, ХХХ, 1898, стр. 1-54; М. EJiade, »Мanо]ес! Је Mon.astered'Ar­gиh«, Revlle des Ешdе:r roumalne:r, IП ··rv. Paris. ]955-56, стр. 7-28.

102

оћ,. Ја реЛИП100НУ мисао. Јер НI�e реч о геоМСУриј· шк . У с"о:о.1 npocтDPy, већ о еrзиr;:reНЦИЈam�ом и С8crOм �p. ' којI1 представља сасвим другаЧИјУ структуру, КОЈа је подложна бесконаЧIIОСТИ прекида, и дакле погодна за

оrшrrcњс са трансцендеtrrним. Видели смо космолошко

зtl3чење и ритуалну улогу горњег отвора код paзлwnrrn:x облика cтaшrnлa. у друrnм кутурама. ова космолошка значеЊЗ и те ритуалне улоге додељене су опъишту (от· вор за ДИМ) и делу крова који се налази ',f3Haд »светог угла( , и који се c�a Ю1И ломи у случаЈУ npoдужене агоније. у поводу ИЗЈсдиачаваља Космос - Кућа - Људ­ско Тело, ми hC)lO и.\јаm прилике да покажемо дубоко значење тог »разваљнваља крова«. За сада, подcernмо да су најстарија светилишra бlUlа без крова или имала от­вор на њему: то је било >юко домз«, које је симболи· ЗО8а..'10 прекид нивоа, везу са 1'рансцендентним.

СЙКРШII/Й архитектура је, дакле, ca\.fO nреузе.1а и даље развWlа КОСМОЛОIШ<U сuмба'lIйам који је био I1ри· суmаll већ у структури rrpuмumueHUX станишта. Са друге стране, људском боравишту је хронолошки прет· хо;џшо привремено )�вeтo местсх(. простор привремено сакралнзован и космизираи (уп. аустралијске Ашилпа). ДрyrnМ речима, сви симболи и рИ1)'али који се тичу храмова, градова, кућа произлазе, у крајњој лиl/uјu, из nрюmрн.ог искуства светог I1ростора.

Храу, бази-1U/Щ катедра1й

у велики.\f оријенталннм Шfвилиззцијама - од Ме­СОПO'fa.\Шје и Eruma до Кт,е и Индије -Храмје УП03на� нову и знатну валоризацију: ои није само imago тundl,

он је такође и земаљска СЈШка једног тpaнcцeHдeН11'�Г модела. Јуданза.\I је ту палео-оријеиталну концеПЦ1IЈ.У Храма наследио као КОПllју небеског архетипа. Та идеЈа

103

•

је вероватно једна од последљих Иlгтерпретација коју је религиозни човек дао прнмарно.\1 искуству светог rrpo.. стара, супротставив овај профанам. Овде нам ваља освр­нути се мало на перспективе које је О1ЋОРИnQ ТО НОВо peлиrnозно схватање.

Подсетимо на срж проблема: храм представља inщ. go mundj, зато uлo је Свет, као дело богова, сакралн_ зован. Али космолошк.а СТРУЈ<1УРа Храма уводи нову peлиrиозну валоризациЈУ: свето место у правом СМИСЛУ �ЧИ, кућа богова, Храм конгинуирано сакрализује Свет, Јер га � НСТО време представља и садржи. KOHa'lHO, за­хваљУЈУIlи Храму, Свет бива npeосвећен у својој укуп_ НОСТИ. Ма какав иначе 6ио степен нечистоће, свет је непрекидно npoчишhаван светошћу свentJ1И.l.UТa.

Из те О!полошке разлике између Космоса и Ibezoвe nосвећеuе с.�uке, Храма, рађа се једна друга идеја: све­тост :<рама Је заштићена од сваког земаљског квара зато llПO Је архитектонски план Храма дело богова, и према томе, налази се сасвим у њиховој близини, на небу. ТраНСЦСIIДСНТНИ модели Храмова имају једну духовну, некварљltву, He.rec.� еГЗИСТСlЩИју. Милоwhу боroва, чове� се указУЈе СЈаЈна визија ових модела, а 011 затим наСТОЈИ да их. репродукује на Земљи. Вавилонски краљ Гyдe� видео Је у сну богињу Нидабу, која му је пока­зала Једну таблу, на којој су биле споменуте повољне :везде, а један бог му је оп,рио l1Лан Храма. Сенак-хериб �e саградио Ниниву према )}l1Лану који је установљен ЈОШ у далеким времеиима, у конфнrypацијн Неба«1:I. Што не значи ca,\fo да је »небсска геометрија« OMOry­ћила прве грађевине, већ нарочито да архитеКТОIIСКИ модели, иалазећи се на Небу, учествују у уранској све­Т"""'.

104

" у . Л. ц Мythe de {'Eternel Retour, стр. 23.

За израелски народ, моделе табернакула и свих све­

тих творевина и Храма створио је Јехова за сва времена,

и открио их својим изабраницима да би били репро­

дуковани на земљи. Он се обраћа Мојсију овим речима:

» И нека ми начине светињу, да међу њима настава.\.!; �ao

nrro ћу ru показати слику од шатора и слику од СВИЈех

ствари њеroвијех, тако да начиюrre« (Друга кљига Мој­

сијево, ХХУ, 8, 9). »И гледај, те начини све ово по слици која тје показана на roри« (lbid., ХХУ, 40). Када Давид

даје своме сину Соломону маи грађевина Храма, ша­

тора и СВИХ ствари, ОН му тврди да је »)Све то ... дошло пи­

сано руком ГОСПОдЊОМ, да бих знао све како шro треба

ypanити« (Прва Кlьигa дневl/uка, Х:ХVШ, 19). Он је,

дакле, видео иебес:ки модел који је створио Јехова на

почетку времена. То је оно шro објављује Соломон:

»Овластио си ме да саградим Храм у твоје свето Име,

као и OIпар у граду у којему ru наставаш, према моделу светога шатора, који си створио још на почетку« (�­дросm, IX, 8).

Небески Јерусалим Бог је створио у исто време када н Рај, дакле in a�ternllт. Град Јерусалим био је само Ilpиблнжна репродукција трансцендеlПНОГ модела: њеra је човек могао да оскврне, али њеroв модел је био не­кварљив, јер је био ван Времена. »Грађевmш која се сада налази сред вас није оиа која ми се ОТХРИЈ1а, која је била ГОТОва још у Bpe�le када са." од.лучио да створим Рај, и коју сам показао Адаму пре његовог сагрешења« (Аnо­/(й7l1nСО Борух, ll,IV, Ј.-..7).

Хришћанска базилика, и, касније, катедрала преу­зимају и настављају све ове симболизме. С једне стране, за цркву се сматра да 110дражава небески Јерусалим, и то још од aнrичког хриwћанства; са друге, она пресликава Рај или lIe6et":ки свет. Али КОС!>lолошка cтpyкrypa свете грађевине ЧЈаје још увек у свести хришћаllства: она је очита, на пример у ВlIЗантнјској цркви. »Четири уну-

105

трашња дела цркве симболишу четири главне стране CB�. Унутрашњост цркве је Универзум. Олraр је Рај, КОЈН се налази на IJСТОКУ. Главна врата С8e'ПUlИurra на. зивана су такође »Врата Раја«. У току пасхалне недеље та врата остају отворена током целе службе; смисао ТОга обичаја јасно је изложен у пасхалном Канону: Христ је устао из гроба и отворио нам врата Раја. Запад је, на. против, подручје мрака, туге If смp-rn; вечно боравИllJТt мртвих, који чекају страшни суд и телесно ускрснуће. Средина грађевине је Земља. Пре:ча извесним схвата. њима, земља је четвороугаона и омеђена са чепrpи orpa­де, које покрива купола. Четири дела унутрашњocnt једне цркве симболишу чет.rpи главне стране cвeтa«16. Као слика Космоса, вюантијска црква отелотворује и IJстовремено сакрализује Свет.

Неколико заКЉУЧQКQ

Од хиљаде примера којима историчар релпгија рас­полаже, ми смо иавели само доста мали број, па Юlак довољан да се покаже разноврсност религиозних иску­става простора. Те примере бирали с.\ю из раз..'ЈИЧИ1'ИХ кутура н епоха, да бис.\ю у најмању РУКУ представили најважЈ!ије митолошке изразе и рmyалне сценарије који зависе од искуства светог простора. Током нсторије, релиruозни човек је раз.личIПО вредновао то фундамен­тално искуство. довољно је да упореди.МО схватање све­тог простора, и дакле Космоса, такво какво налази.'dо код аустралнјских Aшилnа, са слични.'d схватањем племена Квакиутл, алтајскнх или месопО1'З.\!СКИХ народа, па да

26 Ilans Sedlrnayer, Die Еnшеhung Јег Kathedrale. ZUrich, 1950, стр. 119; W. Wolska, La ТорокгарЫе chretienne Је СОјtnОј lndicopleusles. Paris, 1962. стр. 131.

106

УОЧIIМО њихове разлике. Непотребно је нarлаша-одМах . ства У истИlfV' религиозни ЖlШОТ човечан вати ту прастар 'Ј '

6 в3. се У Историји, љегови изрази су фатално усло-3 И • UVI'<Il{a и II."V.rnypНИХ љени мlюuпвом ИСТОрИЈСКИХ тре"Ј ._. 'Ј .

�oвa. 110 оно uпо је за нас овде важио, то НИЈе бei;:­конаЧ!1а раз�lOврсност peлиrиозних ис",?,става, већ еле­МеНТИ њиховог јединства. Јер, довољно је да се упореди

НашањеЈ' едног нерелИnIОЗНОГ човека У односу на про-ЛО np�гиозног стар у којем ои пребива, са понашањсм .... -�� ..

човека у односу на свети простор, па � се непосредНО види разл.ика струкгуре која их раздваЈа.

УКQ.1ИХQ нам ваља сажето изразити резултат прст­х.ОДIIИХ описа, рекли бисмо да искуство реmmtOЗIIОГ простора омогућава >юснивање C�a(c тамо где се у простору манифеcryје свето, указује се cm�apIIO, ?тno­чињс Свет. Алн провала светога не пројеК1)'је саМОјСДНУ сталну тач,",,,), усред аморфне Флуидноcrn профаног n�­стора, »)Центар«, у »Хаосу«; она истовремсно УЗРОКУЈС прекид нивоа, отвара везу између космичких планова (3C�jљe и Неба) и омогућује прелаз, на онтолошком пла­ну, из једног начина бивања у други. Такав прекид у хетерогености npoфаног простора творн »Uelffi}p« "�­ко којега се може оПUIППИ са » транс�е�еIПН�М{(; КОЈИ према томе фундира »Свет«, омоryћУЈе опеntаtfQ. Мани­фестаWlја светог у простору има, према T�Me, КОСМО­лошку валенцу: свака просторна хијерофаНИЈа. илн свака сакрализација простора одговара >ЖОСМО:ОНИЈИ« . Први, закле, закључак бно би С.'1едсћи: Свет је .\.огуће Рй.ЗУ,­\fети 1\00 такав. I\ао KOC\lOC, ca\fo yкo.lIlKO се он указуЈе I\ао саl\ра1ЙН.

Свст је творевина богова јер су љега било непо­средно С1Ћорили богови, било посветили, дакле »кос­МIJЗIJРали« људи ритуално реахтуализујући узорни чин Старања. ДpyrlfM РСЧЊ\1а, религиозни човек може да Живи само у сакрално.\! свету, јер једино такав свет

107

•

учествује у збивању бића, стварно постоји. Та ре_ лигиозна нужност изражава неутољиву шполошку жеђ. Ретmюзни човек је жедан бuћа. Ужасавање пред » Ха. ОСО!ој« који Оlq)ужује љегов настањен.и свет ОдгОвара њеroвом У'.касавању пред ништавИЛОМ. Непознати npo.. стор који се протеже с ону страну његовог >>Свет.щ некосмизирани јер непосвеnени простор, проста аморф­на протеЖIIОСТ где никаква оријентација још није мо­ryna, никаква структура се још није ухазала, тај npoфани простор представља за релипюзног човека апсолутно небиће. Ако се, којом несрећом, ту нађе, он се осећа лишен своје >юнтич.ке« супстанце, као да се раСТ80РИQ у Хаосу, " скончава угасив се.

Та Qнтолошка жеђ манифестује се на све могуће иа'rnнс, Најупсчатљивија., у посебном случају светог простора,јесте жеља религиозног човека да се постави у срце стварног, у Цеl-fГЗР Света: тамо одакле је КОСМОС ОТпочсо своје бивање и urnрење ка четири хоризонта; тa.\lO где постоји могућност општења са боговима; јед­НОМ речи, тамо где је lIајблuжu богО6lLuа. Видели смо да симболизам Цетра Света не )}даје облик<� само земља­ма, градовима, храмовима и палатама, већ и најскром· нијем људском npeбивaлишry, шатору номадског ловца, јурти nacrnpa, кући зе�uъoра.цника. Укратхо. сваки рели­гиозни човек поставља се истовремено у Центар Света и на сам извор апСОЛyYJiе cтвapHocrn. сасвим пореД )ЮТВО" ра« који му обезбеђује везу са боговима.

Ал" поuло сместити се негде, настанити један про­стор, значи поновити КОС�lOгонију И, дакле, подражавати дело богова, то свака одлука религиозног човека да се ж:итуира« у простору представља »)религиозну({ одпуку. ПреУЗlIмајући одговорност за )>СТВарање( Света који је одабрао да настани, он не само да )Космизира« Хаос, већ исто тако 11 сакрализује свој мали Универзум, чинећи га сличним свету богова. Дубока нocтaлrnја религиозног

108

. -е да настанll ) божански свет( , да има кућу овска Је... . . . ч . ће налИЧlrLИ на ))Iсућу богова«, каква Је каСНИЈе

КОЈа на у лику храмова и светиmrurra. У целини, та

ствоРС ежња из"" .... ава жељу да се живи у чисто.'!

��_. � � . u С6еmФI Кос.\/оеу, I\Ql\ae је овај био на fючетку, ка Је

U3IJUlOO из РУ"'У Творца.

Но тек ће IIСКУС1ЋО светог Времена омоl)'ћиru рели­

Пf03110�;

човеку да периоДIIЧН.О ПJXIиађе Космос., онакав

какав је био јn principio. у митском тренутку CmapaJba.

109

--

IJ ДЕО

СВЕТО ВРЕМЕ И МИТОВИ

ПрофЙIIО трајаље и свето Вре.ие

Слично простору, ни ВрС!>!С за рс.mmЮ3НDГ човека није једнообразно и без прекида. Постоје раздобља СВС­тог Врс:,!сна, време празника (углавном периоди<ших), аЈIИ постоји I! профано Време, свакодневно временско ч>ајање у које се упису ју ЧИНQВИ тtшени ретmЮЈНОГ значсња. Између ове две Врсте Времена постоји, разуме се, прекид но рслипюзни човек може без опасности да помоћу обреда »прсђе« из свакодневног вре.\1енског тра­јаља у свето Време. Изненађује нас, lIајпре, једна битна разлика ИЋfеђу ова два својства Времена, свето Вреые је по сшюј својој nрuродu повратио, oryда што је то, право говорећи, nреоБUnll/О митско Вре.ИС које је учuњеl/О nрисутllим, Сваки реЛИnЮЗНИ празник, свако mпурrnјско Време са­стоји се у рсактуализацији неког светог догађаја !lПО се одиrpао у митској ПроUШОСТIf, )ша ПОЧе'ЛС}'«' Учество­вати репигиозно у јсдном празшњ-у подразумева излазак из )}Свакодневног(( временског ч>ајања и уклапаље у митско Време реаК1)'ализовано кроз празних. Тако је

] ] 0

Време бес коначно повратнво, бес коначно по-митско '

ћи • ">,, у извеСНО�1 смислу, могло би се ре да оно не tlOВJb1u>v. .

Т ' Да оно НИЈ' е неповратно ираЈање«. о ЈС OtПО­))тече((, . лош.ко, )mарменидовск(}(( Bpe�le у правом смислу ре:".

к равно себи самом, оно се не мења ЮПИ исцрruъУЈС. �вaKO" периодичном празнику НШlазимо исто свето Време, исто оно које се испољило у празнику npeтxOДI�C го;tИне, или У празннку од пре једног столсћа: то

. Је

Време које су створили и посветили бо�ви током СВОЈИХ геста. а које празню: само реактуалиЗУЈе. Дрyпtм речи­ма, у празнику налазимо прву �jafI)l светог Вреые1lа, појаву која се збила аЬ огigiле. јn If�o tempQre. Јср

.то свето

Време у којем се празник ОДВИЈа НИЈе ПОСТОЈало пре божанских геста, чија се успомена обнавља током пра­зника. Стварајући различите елементе који данас сачи­љавају Свет. богови су такође створШlU u cв�тo Вре.ме, јер Време у којем се ствараље збило нужно Је било по­свећено присуством божанске делатности.

Тако релИЛЮЗНИ човек живи две врсте Времена, од којих се оно зна'lајније - свето Време - прсдстааља У неочекиваllОМ виду кружнОГ, поновљивог И повраntВОГ Bpe�lella, неке врсте вечне М}ПСКе садашњocrn, шro се повре,-,ено успоставља посредством обреда. То пана­шаље у односу на Време ДОВОЉНО је за разлико� ре.lИГИОЗIIОГ човека од онога који то није: i1?BII одБИЈа да Живи једино у ономе I1ПО се модерним Језиком каже щtсторијска садашњоС"п( и настоји да досегне свето Бре­'Је, које у извесном С\lИслу може да буде С1ШЧIIO »Веч­Ностик

. Теже би било са мало речи одреДIffИ тачно шта Је

Bpe'-Ie за нерелиrnозног човека модерних друштава. Ов­.:l,e не намерава..\\О да говоримо о модерним фlШософН­јама Времена, шrrи о појмовима које савремена H�YKa уПотребљава у својим истраживањима. Ilаш циљ H�Je да поредимо системе или философије, већ ег:шстеШU1Јa.JlНа

] ] ]

понашаља. Тако се може приближно доказати да и не. религиозни човек познаје известан дискоtпинуитст и разноликост Времеиа. За њега, такође, поред npeвасх.од_ но једноличног Времена рада постоји и Време разоноде, » свечано Време«. ОН такође живи према различJ.f'rЮ{ временским ритмовима и познаје Времена промеюъиве ја<fИне: док слуша о�щљену музику или када, заљубљен, чека или среће драгу особу, он очигледно куша вре· меНСIШ ритам који је друга'lији од онога у коме ради IUlИ се досађује.

Али постоји једна биrnа разлика у односу на рели_ гиозног човека: овај ПОСЈ[едњи познаје »све'ГС« тпер­вале, који не Y'leCТByjy у временском трајању шro им претходи или их. следи, и који имају сасвим другачију структуру и друго » порекло«,јер то је rrpвобиrnо Време, посвсћсно од стране богова и подобно да кроз празник буде претворено у садашЊQCТ. То трансљудско својство Лlггургијског Времена НСДОКУЧЈШо је нерелигиозном човеку. Време за нерелИГИОЗIIО[' човека не може да представља нити прекид, [-!ЈПИ »мистерију«: оно чини најдубљу егзистенцијалиу димензију човека, повезано је са љеговим ЛИЧIIИМ постојањем, шro значи да има по­четак и крај који је смрт, ПОlшиrrasaње егзистенције. Ма какво било МIlОШfВО временских рlПмова које осећа и њихове различите јачине, lIереmmюзин човек зна да се увек ради о људском ИСII.1'С1Ћу У које се не може укло­ПИnI ии.какво божанско присуство.

Напрс)'пtв, за pemtЛtозног човека профано времен­ско трајаље је подлоЖlЮ перl!ОДИЧИИМ »ззстојll1olа« кроз уметање - по�юћу обреда - светог, неисторијског Вре· мена (у смислу да не припада историјској садашњocrn). Као што црква представља прекид нивоа у npoфаном простору неког модерног IJЩдз, тако и релиrnозна слу. жба која се одвија у љеној унутраuпъocти обележава прекид у профаном временском трајању: више није при·

1 12

НО С<Џlашње историјско Време, Време које се ЖИ8н на СУ' . имер на улици или У суседству, већ Време у КОЈем се

:Вијала историјска еnистенција Исуса Христа, Време посвећено љеговим проповедањем и испаштањем, ње: roВОМ смрћу 11 васкрсељем. ИC'I'aJQIlЊIО ипак да оваЈ пример ,!е осветљава све разлике које постоје изме?у светог и профаног Времена; у односу на друге релИЛIЈе, хрншhаЈ!С1ЋО је, У ствари, обно.ВIIЛО искуство И појам шrrypгијског Времена, шrrврђУЈУћи историчиост Хрн· ставе ЛИЧНОСТИ. Лmyprnjа се, за peлиrnозног човека, одвија у историјско.м Вре.уену nосвећеном оте'lотво· рење\/ божјez СIllIa. Свето Време, периодичио реаК· ryализовано у прехришћанским (нарочито архаичиим) религијама јесте .митско Време, у смислу да је IШfКНУЛО )юдјещIOМ«, да му није претходило ни.какво друго Вре· ме, јср никакво Време није могло nocтojaru пре 1I0јаве сmварllосmи иСllриЧОllе у миту.

Дакле, нас пре свега занима то архаично схватање митског Времена, Касније ћемо видети њerOBC разлике у односу Iшјудаизам и хришћанство.

Templuт = Tempus

Пођit\ю од неких чињеница које имају ту преДНОСТ 000 нам lIa први поглед откривају понашање релиГ'М­ООIlОГ човека у односу на Време. Но, пре тога једна опа­ска која није без значаја: у више језика урођеНИЧК11X нассобина Северне Ам:ерике нзраз )�вeт« (= Космос) rт0.'\jeДHaKo се употребљава и у смислу »Годннак JOКYТII ВС:Је: щ:вет је прошао« да би изразили » протекла је ГQщшак Јуки означавају »Годину« помоћу речи ))Зе­\tJЬa«( или ) Светк Они веле као 10кyrи: » 3емља је про-1u.'Ia( када је протекла једна година. Речник открива })еЛИПЮЗНУ сродност између Света и КОСМIIЧКОГ Вре·

а с ,."м- 1 13

мена. КОСМОС је схваћен као жива јединица која се рађа, развија и гаси последњег дана у Годнии, да би поново оживсла са Новом Годином. Видећемо да је то nOl/QBHQ OЖU8Љаваlье у ствари рађаље, да се КОСМОС препорађа сваке Године, јер са сваком Новом Годшюм Време п()­чиње аЬ initio.

Косr.шчко-времснска сродност јесте peлиm.озне при­роде: Koc!oloc је изједначив са кос!ошчким Временом (» Го­дl-U'Ю!ОI«) зато што су обоје свете cтвapHocrn, божанске творевине. Код извесних северно-америчких насеобина та космичко-временска сродност onq>ива се преко саме структуре cвcmx грзђеВШIa. Пошто Xpa.\I представља СЈШЈ()' Свста, он поцједнако садржи и временски симбо­лизам. То се може уо'ШТИ, на пример, код Алгонкина н Сијукса. Њихова света колиба која, како смо видели, представља У"иБt.>рзум, симбоmПJlе истовремено и Годи­ну. Јер Годинаје схваћена као ток у чcrnpи главна правца, који су приказани помоћу чernpи прозора и чernpи врата свете колибе. Дакота кажу: »Годшшје круг око света«, то јест око љихове свете колибе која је iтago mundi1.

у Индији налазимо један још очигледнији пример. Видет! смо да подизаље олтара одговара понављању космогоније. А текстови додају да »олтар ватре јесте Годнна« и у ТОМ смислу објашњавају његов временсЮl симбоЛlIЗам: 360 цитала ограде одговарају 360 иоћи 'ј години, а 360 цигала yajusmati су 360 дана «;аlaраtlш Brdhmana, Х, 5, Ју, 10; ктд.). Другим речима, прилю<о.\1 сваког ПОДизања некоголтара ватре не само да се поног Ј ствара Свет, всћ се »ствара 11 ГОllШIa«; Вре.\lе се пад­Аt.7аЈлје тако што се ствара изнова. Са друге стране, Г ОДlша је Ifзјсдначена са Прiiјапаru, кос!оtнчким 601'0)4: према томе, са сваКIfМ новим ОЈПаром оживљава се Пр§.-

I Wcmcr Mi1l 1tr, Dlt Ь/аио!' HUItl'. Wicsbadcn. 1954, стр. 133.

1 1 4

јапаН1, што ће рећи оснажује се сакрзннQCТ Света. Не

ради се о профаном Времену, о једноставном времен­скОМ ч>Зјању, већ о посвећивању космичког Времена. позизањем ОЈПара ватре тежи се за посвећивањем света, за ЊСI'(lВН'.1 ук.лапањем у света Време.

ОдroвараЈући BpeMeHcКll Сlfмболиза.\I налззИ\tO уну­тар кос\tO!lОШКОГ Си'\100лНЗ\1а Хра!оl3 у lерусалlt'.f)'. Прс.\13 Ф;швију Јосифу (Ат. Jud., Ш, Vll, 7), дванаест хлебова који су се налазили на столу означавали су дванаест месеШt у roдmш, а лустер са ceдa.\tдeceт грана представ.:ьао је декане (то јест, зодијачку поделу седам lV1aHeтa lIа д(:ССТlIне). Xpa.\f је био iтago тundi: налззећl1 сеу ))Центру Свстз«, у lерусалиму, онје сакралllзовао не само цеJlОкyrrnи Космос, већ исто тако и КОСМИ'IК!! »жи­BDТ«, то јест Време.

ЗаС;I}'t-a је Хермана Узенера (Usener) иrro је први објасlПtO стимо!юШК)' CPOДHQCТ између речи (етрluт и teтpus, тумачећи та два израза помоћу појма укрштања (»Snеiduлg, КrcU1_ung«)2. Потоња истраживања су још jaclIIlJe Ilcтnкла то откриће: »Тетрluт означава простор­ИII ЗНД, reтpus временски вид кретања видика у про­стору 11 Bpe!olelry«3.

Дубоко значеље свих ових чињешща. ЮГ.1еда да је С.1С;Ј;сће: за рел:игиозног човека архаичних кутура Свет се 06нй6. � гооииllЬе, ДРУПI!оI реЧ]f,\IЗ, 01/ свйке 1I000e го­дИII(' nQIIOI3Q nРО"а7ШU првобитну )к:ветост«, какву је И\lао у тренутку када је изишао из руку твopua. Тај СИМБО.1Изам је јасно lIаговеurreн у архитектонској струк­tури свстшшшта. Пошrо је Храм истовре\lСНО свето MCCto 11 С,1ика Света, он посвећује целокупни Космос као 11 КОС\\И'IКИ ЖИВОТ. Тај космички живот биоје заМllшљан

l ]] Usener, G6rtеrlштеn, 2_ ИЗII_, Вопп, ]920, стр. 191. \ Wcmcr MiilJcr, Kreis und Krtuz. Berlin, 1938. Cl1J- 39 н :\3.

1 1 5

•

ПОД видом једне кружне путање, која се изједначавала са Годином. Година је била затворени круг: она је ИМала почетах и крај, али је имала и то посебно својство да се могла �)преПОРОДIfТ1Н� као Нова Година. Са свакОМ НО­ВОМ Годином настајала је »НОВО«, » ЧИСТО« н »С8еТО« _ јер још нетрошено - Време.

Али Време се ПОНОВО рађала, поново почнњало зато шro је ПРИЛИКОм сваке Нове Године Свет изнова ства­ран. у претходном одељку устанОВИЛИ смо знашу важ­НОСТ KOCMOГQHCKOГ МJf1'З као узорног модела cвaкOBpcllor ствараља и подизања. Додајмо да космагонија обухвата такође н ствараље Времена. Шта више, поurro је КОСМО­гонија архетип сваког » стварања«, КQCМИЧКQ Време које је из те космогоније шюrnуло јесте узор СВИХ осталих времена, то јест специфичЮfX Времена различитих по­стојећих категорија. Да будем јаснији: према схватању религиозног човека архаичних кутура, свако ствараље, свако постојаље почиље у Времену: пре но што једна ствар оmnОЧl/е своје бuвсmвовање, љено време 1/ије мО­zло да постоји. Пре постанка космоса није било к(}­смичког времена. Пре но llПO је одређена биљна врста створена, Време које сада омогућује њен раст, рађаље и пропадање, није пocroјало. Због тога је свако ствараље замн:шљено да се збило у почетку Вре.мена, јп ргјncјрјо. Време је шикнуло са првом појавом lIове категорије постојања. Ето заllПО мит шра значајну улогу: као urro ћемо касније показати, Mlrт је тај који mxpива како је једна одређена стварност omочела своје бивствовање.

Годuшње nОllављање кос.wогОlluје

КОСМОГОIIСКИ мит прича како је настао космОС. у Вавилону се, последњих дана текуће и првих дана нове Године, свечано декламовала »Поема о Стварању( , En/l�

1 1 6

tlish. Кроз обредно деклз .... ювање оживљавала се бор­� It3међу Мардука и МОРСКОГ чудовишта Тијам.ат, која

е одиrnала аЬ origint. и где је коначном победом Бога, • •• • Хаосу дошао крај. МаРДУКЈе створио КОСМОС од раско-

маданоГ тела Тијамата, а <fOвeKa, од крви демона Кинry, главног савезника Тијамата. да је то опомињање на

Ствараље било одиста peaкmyЙ1uзацuја космогонског чина, о томе имамо доказа КОJDIXО у обредима, толико у формулам:а које су изговаране током свечанOC11l. .

Борбу између Тијамата и Мардука подражaвanа Је борба између две групе представника, И такав оБЈ'С.д налазимо КОД Хиnrтa, увек у оквиру драмског сценарИЈа Нове ГОДlше, КОД Епmhана и у Рас Шамара. Борба из­међу две групе представника nонављШ/Q је nре.1QЗ из Хооса у КОС!оЮС, актуализовала је КОСМОГОIШју. Митски догађај је постајао nрисутаll. ))И настави да побеђујеш Тија.\!ата и прекраћујеш му дане!«(, узвикивао је офици­јант. Борба, победа и Ствараље одигравали су се у самом mO.1-/ тренутку, Ыс et nиnс.

ПОllПо је Нова Година реактуал.юација космоro­није, она подразумева nОllављање Вре.меJlа од љега«02 f1Qчетl<а. то јест успостављање првобитног » чнстог( Времена, какво је бшlO у треиyrкy Ствараља. Oryда су се, IIОВОДОМ Нове Године, предузимала ))чиwћсња(( и истеривања грехова, злих духова, итд. Јер, ие ради се ca.\lO о прекиду извесног временског раздобља и почетку новога (како то себи за.\ПIIl1Љa., иа пример, модерии чо­век), већ о укидаљу протекле године и протеклог Вре­мена. Такав је, уосталом, смисао обредних чишћења: caгopetJaJЬe, понишraвaњe УрСхова и грешака, лич:них lCaо и заједнице у целини, а не тек једноставно » nPD­ЧJfшhавањек

Наурбз - персијска Нова ГОДIШа - оживљава спо­МеН на дан када се одиrpало Стварање Света и човека. l-!a да" Наурбза врши се )юбнављањс Стварањз«, како

1 1 7

се изразио арапски историчар ЛлбирУЈП!. Краљ је Огла. шавао: » Ево новога даиа, новога месеца, нове године: ipeба ООIlОВИ111 све што је време IIстроUUtло«. А Bpe�Je је троШ1U1О људско биће, друштво, Космос, и то разорио Време било је профаио, трајање у правом с\Utслу речи: требало га је УХИНУПf да би се УК.'lоrшо митски тpeнytЋk када је свет О'Гllочео своје бивствовање, nливајући у »чистом«, »јаком« и светом Времену. Укндање npoтe. клог профаllОГ BpeMefla одвијало се ПО�1Оhу обреда који су означавали неку врсту »)краја света«. Гашење 63тара, повратак душа умр:шх, друштвени метеж типа Caryp­НЗЈшја, еротске разузданости, оргије, ИТД., СlL\fболисалс су регресију Космоса у Хаос. После.тъег дана ГОДlJне Универзум се растварао у првобитној Води. МОРСКО чудовиште Тијамат, СIIМбол I\IpaKa, безобличног, не-па­јавног васкрсавало је 11 поново постајало претња. Свет који је постојао током целе једне године cmBaplIO је ишчсзавао. Пошто је Тнјамат био поново Прllсуган, Кос­мос ПОIlИшrcн, Мардукје 6110 приморан да гајошједном ствара, након победе над Тијамат4

Значење те пеР"ОДичне регресије света у један хао­mчни MoдamffCТ било је униппавање -у фИЗИЧКО\1 С\tИ­слу израза - свих » грехо63( који су се збили током године, свега онога цпо је Време оскврнуло ШПf хабало. Учсствујући сJtмооmfЧКl1 у ушшлавању и поновном стварању Света, човек је и С3.\1 бивао поново стваран; он се поново рађао, јер је oтnочињао ново постојаље. Човек се са сваКО\1 Новом Годином осећао слободнијИ.'.1 и чи­стијим, јер се ослобађао терета својих грехова. Он је захватао у \IIПСКО Време Стварања, то јест у свето и »)јако« Време свето, јер је бl1ЛО преображено прнсу-

4 О 06реЩtма Нове Године в. М. Eliade. uMythede /'P,ternel Не/ОIlГ, стр. 89.

1 1 8

стваМ богова, јако, јер је бил� својствено ис�учltВO

иајграНДl10знијем ствараљу КОЈе се икада збило. �­

рању Универзума. На aнrнчком БЈШСКОМ Исто",), он Је

чак а,,··пtвНО учествовао у том стварању (уп. две про­тивtulчке rpупе које су представљале Бога и МОРСКО

4удовишre). . Лако је разумети заlШO Је релипюзног човека ч�о

походlt.'1З успомена на то чаробно Време и зашто Је настојао да га повремено осети: богови су �n �lfo reтpore показали врхунац своје моћи. Космогонија је врхунско божаЈ/СКО исnољавање, узорни чин снаге, изобиља и стваралачке моhи. Релнлюзни:

�ювекје жедан стварног.

Свим својl!М моћима он наСТОЈИ да се смеСП1 на изво� првобитне стварности, када је свет био јn SlаЩ nascendr.

Обнављаље кроз повратак у првобитно Вре.ме

Све ово заслужује даља објашњења, али нашу па­жљу треба да задрже два елемеlrrа: 1 . кроз ГОДИШIЪС понављаље космогоније Време је бивало обнављано, оно је поново почињало као свето Bpe�te, јер се поду­дарало са ilJud lетриs, са Временом када Је Свет први пут ornочео своје бивствовањс; 2. учествујући обредио .

у ))крају Света« и љеговом »поновном стварању«, човек Је постајао савременик ilIшi teтpus, дакле, ои се поново рађао, поново започшьзо своје бивство�ање са lIеокр­ње'lo_\' залихом ЖИВОТ1ШХ снзra. какву Је н.\tао у тре-И}"Jl<)-' свога рођења. . .

Те чиљенице су значајне јер H3.\f агкрИ88ЈУ таЈНУ ПОll3Uiања религиозног човека у односу на Време. По­UIтo је свето и јако Време UЗБОРIIО Bpeue, чудссни тре­нутак у којем се први пут у пуној мери испољило. човек ће настојати да се периодично врати у то изворно BpeM�. та 06реднз реактуализЗlUiја illud lеmриs, прве еnифанНЈС

1 19

неке CТBapl�ocnt, јесте у основи свих светих календара: празкик НИЈе »спомен« на митски (и према томе peлJt_ гиозни) догађај, већ љегова реактуализација.

Време космогоније јесте изворна Bpewe у правом смислу реч.и, тренутак у коме се појавила најоБИМНИја стварност, Свет. ТО је и разлог uлo, како смо видели у npeтxOДНOM одељку, Космогоиија служи за узор сваком �>CТВapaњy«. ИЗ истог разлога и космогонско Вре.ме слу_ жи као модел сваком ceemOJ\f Времеuу: јер, ако је свето Време оно у којем су се богови испољили и У којем су стварали, Q<!игледно је да најпотпуније божанско ис­пољаваље и најгигаптскије стварање јесте Стварање Света.

Дакле, човек реаК"I)'злизује космогонију не само онда када нешто }х:1Ћара« (}}свој свет« - настањеllУ те­риторију, кућу или l1>aд, нтд.), већ исто тако и капа жели да обезбеди срећну владавину новом Суверену, Ш1И кааа 1рСба да спасе yrpoжену летину, да води успешан рат, морску експедицију, итд. Но, обредно декламовање ко­смоrollСКОГ мита игра Hapo<urro важну улоry у лече­њима, где се тежи оБН06U људског бића. У Фиђи обред устоличења новога суверена зове се }}Стварање Света«, а иС'П1 обред понавља се да би се спасла петина од поrnбе.љн. На ПОЛИIlе3нјн се среће можда најшира об· редна примена Космогонског МlfI"a. Речи које је Ио изnr ворно јn iII0 tempore, да бн crвoрио Свет, постале су обредна npaвила. Људи их ПОНа3ЉЭ.ју У многим при· ликама: да би јалову материцу УЧИННJПf родном, да би И3Ј]еч.или (како телесне тако и душевне болести), да бll се припремили за рат, али и за смрт, као и да би под' стакли песничко надахнуће5.

s Уп. библиоrpaфске податке у Eliade. Traill d' hisloire dts rtllglons, стр. 351; као и ArЏСIS du Му/м, GаШmard, 1963, стр 44.

120

Тако космогонски мит служи Полинежанима као эрхетиЈ1СЮ1 модел свакОО)СТ"8Зрања«, ма на КО,.lе плану се 0110 О.lВијало: биолощком, психолошком, душе8НОМ. Али поl.lЛ"O обредно декла.\lОsaљe космоroнског МЈПа подра­зумева pe;u..1)'�jy тог ПРИМО'рдиј�ог чина, из тога следи да је OIIЗЈ за кога се деклаМУЈе мamЈСКИ пренесе" на »почетак Света«, да он постаје савремеником КОСМОГОНИ­је. за њега се ту ради о ПО8РЗll<Y у изворно Време, чији је терапеутсКН цшъ да се изнова 0П10чне бивствовање, да се (симбо:ШЧКИ) изнова lЮДИ. Изrледа да је замисао 11fX обреда l(3лечења следећа: живот не може да се onpaвљa, већ само изнова ствара симболичким понављаљем космо­гоније, поnrro је космоroЮiја узор свакога crвapaњa.

Подмлађујућа улога тога nospa1lGl у изворно Време још боље се разуме ако се избшва осмmpи архаИЧll3 терапија, као uпo је на пример лечење код На-кхи, тибе­тэнско-бирманске насеобине која живи у југозападној Кини (ПРО8ИiЩИја Јунан). Обред излечења састоји се, право говорећи, у свсчаном декла.\оlQвању �urra о Ства­раљу Света, иза којег следе митови о пореклу болести (изазваних срџбом Змије) и прве појаве шамана-ле'Utика којl! људима доноси неопходне лекове. Скоро сви обре­ДИ призивају rючеmак, митско Време када Свет још није постојао: » У почетку, у време када се још нс бејаху појавила небеса, ни сунце, тl месец, ни звезде, ни пла­нете, ни земља, Ј.Пд.« Следи космогонија 11 појава змија: » у време када се појавило небо, сунце, месец, звезде, зеМ.;ъа и планете се распрострле; капа се појаВllше nла· НИне, дО!IIIне, дрвеће и стене, утом тpellyrкy појавише се и Нагас н аждаје, Ј.ПД.« Потом се прича рођеље првога l1еЧника и појава лекова. И додаје се: »треба испрнчаnl порекло лека, иначе се не може говориm о љeмy<t6.

6 Ј. Р. Rock, The Na-khi Naga Cult аnd relaled CeremQnies. R.omt, 1952, том 1, стр. 108, 197, 279.

121

Када је реч о овим магијски.м. бајањима у медицин_ ске сврхе важно је истаћи да је .\lUт о пореклу лекO&:l увек уклопљен у космогонски мт. У ПРИМИТИВ� И ip3дИ.ционалним праксама лечеља, неки лек постаЈе де­лотворан само УКО!lИко се обредно, пред болесЮtком, подсети на њеroво порекло. Велики број бајаља на БlD!­CKO�1 Исто,,), Н У Европи садрже исторнју боЛе<.:ТИ или злог духа који је изазива, и призива се тpeнyraк када је неком божанству или неком свецу ПОllШО за руком да укроти зло'. делотворност лечења 6ајањем почива на чињеници да прича, која је обредно нзговорена, реаК1)'­адизује MtrrCKO »)Време почетака«, како Света тако и бо,1естн н ЉСIIO" излечења.

»СвеЧQIIО« Вре"е и структура празника

Време nореl<ЛЙ неке стварности, то јест Време које је засновано њсном првом појавом има узорну вредност, па стога човек и настоји да га периоди.чно реаюуализује помоћу оДговарајућих обреда. Али, » npвобlffifа појава(( неке cтвapllOC111 одговара њеном стварању од стране бо­жанских или полу-божанских Бића: npe�IЗ TO�le пронала­

жење извОРl/fп Вре.\lена подразумева обредно пон� стваралачког чина богова. Периодична реаll.-ryaлизal1iljа

cтsaралачких чи.нова божанских бића in ШО teтpore са­чюьава свети календар, скуп празника. Празник се увек одвија у IIЗВОрном Bpe�leHY. Управо то увођење изворног

и светог Времена разликује људско понашање за вре.ОЈе

празника од rюнашања пре ,...,и nос.1е њега. У миогк." случајеВlIма релНГИОЗНИ човек изводи исте '/ffiЮве то-

7 U! Mylhe de l·tlernel Relour, стр. 126; Aspects Ји Мylhe.

стр. 42-43.

122

кО.\1 празннка ..:ао 1I оБИЧНИ:'.1 Д�OM, али ОН ипак верује да живи У дРУZD..\1 Bpe:\tCHY, да Је успео ла пронађе �НП­ct<o ШиЈ teтpuJ.

у току roдЈШlЊИХ ТО1ђlСКИХ обреда nma infichiu· та. аустралијски Арунта иду пугем којим

.је некада l1PO­

шао \flrrcки Предак клана у доба altchennga (букваЛ1l0 ))Вре\lС сна«). ОНИ се заустављају на мног06ројИ�1 ме­стима на који.ма се заустављао Предак и понављаЈУ исте рџ,ње које је он чннио in i/lо t�mpore. �OKOM целоr обред ОIlИ посте, не носе орУЖЈе н чуваЈУ се cвaKor додира са своји\{ жена.,!а или члановима дрyrnx кла­нова. ОШI СУ 00111)110 зароњени у ) Време сна((8.

JIразници који се годишље славе на ПО11Инсзијском острву ТНКО11иа понављају )щела боrова((, чинове ООМО­ћу којих су OBII У митским Временима уоБЛИЧИЛI� Свет онакав какав је данас9. ) ПразlШЧНо( Време у КОЈем се ЖИВII ТОКО\I обреда одликује се извеСНIL\! забранама (та­буима): забрана буке, плеса 11 игара. Прелаз из профаног у свето Bpe�le означаван је обредним сламањем једне дрвене пamще. Велики број обреда који сачињавају пе­РИОДlIчне празнике и који СУ, да поновю.ю, понављање УЗОрmtx чи.нова боroва, nривидно СС не разликују од '!ормзлне aкnmности: реч је о обредним поnpавкама чамаца, о обредима који се односе на гајеље прехрам­бених БИ.љака Оа:'.I, таро, итд.), о поnpавцн светили.шта

."

СД. л..1И, У ствари, све ове обредн:е ажтивнОС1'И РазЈlil.К)'ЈУ се 0.:1. истих радњи It3вршеЮIX у оБИЧНО�1 Времену ТI!�е што се ове односе са.\ю на lIеКО,ЈиКО npeд.\.еmо КОЈИ саЧI-Uьавзју у неку руку архenmове њихових сро.'ЏfИХ

8 г.}. ОiIlеп, The natille Tribes afCentral Au.stralia, ]. ИЗД" Londres, Ј 938, стр. ]70.

9 Уп. Ra)'mond Frith, The WorkofGodsln Пkорiа.l. Londres 1940.

123

•

врста, а такође и атмосфером бре�lеmпом светощћу. Наиме, урођеющи су свесни да понављају у најсИiНИjR.\t поједююсти.ма узорне 'iИнове богова, онакве какве су 0811 извели јn iIlО lemport!.

Тако релиrnозни човек периодично постаје са­временик боroва, ПОIlПО реалуализује прнмордијално Време у коме су се збивала божанска дела. На нивоу �)примитивннх« ШUlилизација, све nпo човек ради има транс-људски модел, па њеГО8И ЧННО8И И ван )празнич­HOr« Времена подразумевају моделе које су фиксирали боroВI' и митски Преци, Но, пpcrn опасност да ово по­дражавање постане све мање npавИ1ПlО, да модел буде изоблнчен ил.и чак заборављен. Периодична реакгуали­зација божанских чинова, релиrnозни празници су 1)' да ПОНОВО подуче људе светocrn модела. Обрелналоправка чамаца или обреДIIО гајење јама не личи више на сличне радље вршеllС ван светих интервала. Они су тач.н:ији, ближи божанским моделима јер су 06редни, њихова на­мера је РСЛИЛlOзна. Чамац се цсрсмшшјално поnpааља нс зато lIПO је то потребно, већ зато lШО су у !\lliтcxo доба богови показали људима како се то ради. Више није реч о стварној радњи, већ о религиозном чину. о imitatiO d�i. Предмет 110правке није би.'10 који чамац већ МI-rroки архетип: исти Оlfај ЧQ.\шц којим су баговu 111Q6uли »јn illo (еmроге«. Према томе Време у којем се врши обреДН3 поправка Ч3.\fаца поклаrlЗ се са примордијалним Вре­меном; то је исто Време у коме су деловали богови.

Наравно, не могу се свн 11Шовн перИОДНЧНИХ пра­знака свестИ на пример који смо овде изложюrn.. А'IИ иаС ие заНIL\fа морфологнја npазника, већ cтpyкrypa светог Времена актуалнзованог у праз�lЗ. Дакле. за свето Време \1Qжемо реhи да је оно увек исто, да је оно �>низ веЧ1fОСТИ( (Хуберт 11 Мос). Ма како био сложен pe.nи­rnОЗIIИ празник, увек је реч о светом догађају који се одитрао аЬ origine, и који се обредно враћа у садашњост·

124

учесницИ постају савремеиИIЏl МlПско� догађаја. Дру­

гиМ реЧН!>IЗ. они » излззе« из свог ИСТОрИЈСКОГ Времена­

то јест. из Времеиа које сачињава скуп �аних, ml"­

tU!X н међуднчннх догађаја - и пребацују се у примор­

дијалио Време. које је увек исто, које припада вечНOCnI.

Ре.'1Иnt03НИ човек се повремено обре у митском н светом

времену. нађе поново изворно Вре.ие, оно K�je не »тече«

јер не учествује у профаном BpeMe�CKOM траЈању. а са:ш­

њено је 0.1 вечне садашњости КОЈа се може бесКраЈНО

понавЈЪЗrn. ОН осећа потребу да периодично зарони у то свето и

и неповредиво Време. За њега свето Време омогућ:ша оно друго, оБИЧllO Време. профано 1рајање у коме се одвија цео људски живот. Вечна садашњост МlПског догађаја омогућава профана трајаље историјских дога­ђаја. Да наведемо само један пример: божанска хије­рогамија која се догодила јn ШО tempore омогућила је људско сексуално сједињавање. Сједнњавање између бога и богиње одиграва се у атемпоралном тренутку, у вечно ј садашњостu, док се сексуална сједињавања љу­дн н жена, када нису обредна, одвијају у профаном Времену. Тако је свето и митско Време основа еrзи­стенцијалног. нсторијског Времена, јер је оно љегов МОдел. Укратко, све је постало захваљујуhи божанским ил:и по:rубожанским б}lћима. »Порекл()« cтвapHOCnI и ca.\tora живота јесте реmmЮЗI:IО. Ја.\1 се може обично rajlfI1l и трошиm зато lШО се периодично гаји и троши обре.1НО. А ови обреди могу се вршити зато пrro су их богови otxpили јп i/lо (етрои, када су створили човека и ja.\t и када су показали људима како треба да се гаји н ТРОШн ова прехрамбена биљка.

У празнику поново налазимо потпуну CBe'I)' ди­мензију Живота. 1)' се опробава светост ЉУДСКОГ по­СТојањз као божанске творевине. У ОСТ3ЈЮМ времену човек је увек ИЗJlожен забораву онога што је ОСIIОВНО;

125

F' ----------------------...... -----------------------

да постојање IШЈС дато ОНИМ ШТО модерни зову При_ рода, него даје ОНО творевшщЦругux, богова ИЛИ попу_ божаllСК�Х бићз: Напротив, празници враћају свету ДНМСНЗИЈУ ПОСТОЈаља, поново учећн како су боГОВИ шщ МИТСКИ преии створили човека и како су га ПОдУЧили разllИМ друштвеllИМ ПDнашањима IUШ практичним рад_ њa.\la.

Са IIзвеснс тачке гледишта тај периодични излазак из историјског Времена, а llaрочкrо последице које ОН има за целокупну еrзнстснцију религиозног човека, М()­же изгледати као одбијюЬе стваралачке слободе. Такав закључак је делимично оправдан. Само делимично, јер peJnlЛюзюt човек, чак и »)lfајПРИМПlИвнији«, не одбија у начелу »JIanрсдак«: 011 га прихвата, али му придаје бо­жанско порекло и димензију. Све оно llпО из модерне перспективе изгледа као »нanредак( (било које врсте: друштвени, куmypни, технички, lfГД.), у односу на rrpc­ђашњу ситуацију, све је то било прихваћено КОД разних примитивних друштзва током њихове дуге историје као и толико нових божанских открића. За тpeHyraк оста­вићсмо по страни овај вид npoбле�ш. Овде је важно разумети религиозно значење ТОГ понављања божан­ских ЧИIIОва. Тахо изгледа очиrледно да реЛИГИОЗIШ чо­век осећа потребу да бескрајно понавља исте узорне чи.нове зато ило же.1u u nастоји да живи сасви\, б1UЗ)' својих ООг06а.

Постати nовре\,ено савре..\'еник богова

Изучавајући у претхОДНО�1 одељку космолоwКJi СIlМболизам Il>aдoвa, храмова и кућа ми смо показатl да се 011 поклапа са идејом О »ЦеIПРУ Света«. РсmmtOзиО искуство које је садржаио у симболизму иснтра изгледа следеће: човек жеШI да се смести у један простор »отво-

126

реН ка висинама«, преко кога се ОПllПlI са божанским cвeтo�l. Живети пореД ))Центра CBeтal( значи ЖIIВСТИ urro је \tOryhe ближе боговима.

истражујући значење религиозних празника откри­

вамо исту жељу за приближаваљем боговима. Успоста­вИ11I IIЗворно свето Bpe�le значи постати ж:авремеШIJ( боroва{(, живети У њиховом npисуcrву, чак и ако је та присутност тајаllствена, то јест ако није увек внл.љивз. ЊпеИЦltOналност која се може одгонетнyrи из искуства светог Простора и Времена открива жељу за успоста­вљаљем примордијалне ситуације, тренутка када су богови и митски Преци били присутни, када су упра­во створили Свет или га уређивали, ИШI пак открива­ли људима основе просвећености. Та ))примордијална СlfТ)'аЩlја« није историјске природе, она није хроно­лошки израчунљива; реч је О митској прошлости, о »)И3-ворном« Времену, о ономе IlПО СС збило » у почетку« , ;n ргјnсјрјо.

А ))на поч.етку« су божанска или полубожанска Би­ћа развила била целокупну своју делатност на Зе:о.tЉи. Чежња за )}lIЗворима« је дакле, реЛИГИОЗ!lа чежња. чо­век тежи да поново пронађе делотворно присуство бо­rOBa, да живи у крепком, чистом И )}јаком« Свету, какав је био у тренутку када је изишао из руку Творца. Та чеЖња за савРИlеllство,\! почетка објашњава добрим деЛО�Ј ПОВРСМСIIИ повратак јп ilfo lетроге. ХРllшћан­СkИ.\I јеЗIIКОМ могло би се рсћи да се ради о ))чеЖЉII за Раје\н<, "ако је иа нивоу npи.\IIПliВНИХ КУЛl)'pа ре!1И­?,ознн И ндеолошки контекст потпуно другачијн НО У Ју.з.ео-хришћанству. Али митско Bpe�le које човек lIа­СТоји да периодично реактуализује јесте Време ПОСВС­пено божанском IIРИСyrnошћу, 11 може се рсhи да жеља да се жнви у божанско.w присуству и у совршено\! свету (јер је тек створен) одговара чежљи за рајском СИтуацијом.

127

•

КаЈ(О смо 8сћ нanред npимernли та тежља релиrн­озног човека да се повремено врат Iшзад, њеГОВ напор да успостави ону мкгску сmyацију која је била 110 nt)чет_ "}'. може да нзгледа у очима модерног човека нспадио­ШЉИВИМ и ПОllижавајућим,јер нужна води непрекидНом понављању ограниченог броја чинова и понашања. у IlзвеСНQМ с�mслу можемо чак рећи да је религиозни човек. наЈЮ'UfТO онај ИЗ »nPIIМКГИВШfX« дрyпrraвa, го­ТОВО flаралИЗОва.!1 MlfТOM о вечном повратку. Модерни психолог би ПО"-"Ушао да У таквоме понашању открије С1репњу пред неизвесношћу новога, одбациваље oдro­ВOpllOC'nt пред аугеН'I1fЧНОМ и историјском еrзистенци­јом, че-..књу за »рајском« ситуацијом баш зато ШТQ је још неизграђен, недовољно одвојен ОД Природе.

Проблем је одвећ сложен да бисмо се овде бавшrn њиме. 011 превазилази наше излагаље јер подразумева супротност између модерног и премодерног човека. На­помеllИМQ ипак да би било погреlШЮ вероваш да ре­ЛИГИОЗНИ човек примкгивних И архаичних друштава одбија да I1реузме одговорност aYTCJ-fПfЧне егзистенције. Напротив, видели смо и вратићемо се на то, 011 храбро преузима OДГOВOPHocrn; иа пример, сарадњу у ствараљу Космоса, сопственог света, oдroвopHOCТ за обезбеђсње живота биљака и животиња, IПД. Али 1)' је реч о одго­ВOPHOC"rn која је различна од оних шrо нам изгледају једино ауте�ПfИМ и Ra.;ЪЗНII..'\'. Реч је о одговорностu 1/0 ...... QC.lI/lчКQ.1f n'fОIlУ, за разлику од одговорности морал­не, ДPY1UТвeHe или историјскс природе. Са гледиurгa профане егзистенције човек признаје одговорност самО у односу на себе ИЛИ друштво. Универзум за њега НС

npeщ .. "ТаВЈЬЭ живу Н у06лнчену јединку; он је чисто н једноставно збир материјалних резеРВИ и физичке епер­rnje ШЈаНете, И велиха брига модерног човека јесте да нс исцрпе неспретно економске изворе зе�uъинога шара, док се )>ПРИJl.!ИТIffiНИ(( егзистенцијално ставља у кОСМ'ИЧ-

128

ки КОlIтекст. Његовом личном искуству не недостаје .IИ

<rI"I"!ПиЧIIQCТИ ни дубине, али по1uто се изражава на �.- . б језику који нам IIИЈе лизак, оно У очима модерних из-

гледа lIеаутекгичним и ДС'УПЊЗCТR.'d. Да се вратмо на наше непосредно излагање: нема­

мо разлога да тај повремени повратак у изворно свето Bpe�e 1)'мачимо као одбацивање стварног света и бе�­ство У сан и у06разIUЪУ. Напротив, чак и овде проБИЈа онmО.10UlIШ OnCeдll}mocm, ппо је бiП1lа ОДl1ИКа човека ПРIIМIfГИВIIИХ и архзичних дpynrraвa. Јер, коначно, жеља да се успостави изворно Време јесте једнако жеља да се поново проиађе присуство богова као и да се задобије јаки, 'щ?u и чисти Свет, какавје 6110 јn ilfo tempore. Тоје истовре�јено жеђ за светим и чежња за Бићем. На еГЈИ­стеllШ!јалном плану то искуство се преВОДИ )(ао изве­СIЮСТ да се повремено може поново отпочети живот са највише могућих »)Изгледак То је не само оrrrимисти'tКа визија егзистенције, већ и потпуно придружсње Бићу. Кроз сва та понашаља религиозни човек објављује да верује само у Биhе, да му је учествоваље у Бићу осигу­рано примордијалним открићем, чији је он чувар. YкyJl­ност приморднјamшх открића сачињавају МlПови.

Мит = УЗОРIJU ,\юде.l

МЈп прича свету причу, то јест, примордијални до­raJ)aj којll се одиграо на почетку Времена, аЬ ;m(;oIO. А ПРичаље неке МIПCке прllче одговара разоткривању тз­јаllСТвености, јер митске личн:ocrn нису људска бим, всћ БOl'ОВн II..'ПI Хероји просвепrrе.1ЬИ, због чега њихова ges(a

-10 На странама )(оје следе преУЗllМамо дуже одломке из

lIilJ.Uих I(ЊMгa и Myth� d� {' tt�rn�l R�fouт и Asp�crs du Mylh�

129

представљају тајанственост -човек их је могао упознати само пугем откровеља. мт је., дакле, прича о ономе што се догодило јn ШО lempore, прича о ономе што су богови или божанска бића учинили на почетку Времсна. » Из­penlH( један мит то значи објаВiffif оно шrо се догодиЛо аЬ origint!. Једанлуг » изречен«, то јест откривен, мит постаје иепосредна истина и основа алсолутне иcmне. »Такојејер је речено даје такО«(, веле Ескими НетсltЛИJ( да би доказали ваљану угемељеност љихове свете приче и ре.1ШЛfозног предаља. мит објављује појављиваље неке нове космичке »сwryације«( ЮIИ нског примордијЗ1П-lОГ дoraђaja. Увек је, дакле, у питању прича о »стварању« : прича се како је нека ствар изведена, како је ОПIOчела своје бuвствовање. Ето З3шго је МIП подударан са ОНТО­лопtjом: он говори само о сmварl/остuлщ о ономе шrо се створио догоднло, иrro се обшrnо испољило.

�aдH се очиглсдно о светим реалНОСnfМа, јер оно што ЈС стваРIIО у правом смислу речи јесте и свето. Ништа од онога иrro прmIЗда ПОДР)"iју профанога не учествује у Биnу, јер профано није БЮIО онтолошки за­сновано преко мпга, оно не:о.lа узорни модел. Као uлo ће:-fO мапа даље видети, пољопривредии рад је обред КОЈИ су открили богови или Хероји просвеппељн. Тако он истовремено представља стваран и зuочајан ЧИН. Ако га упоредимо са пољопривредним послом у једно:\! десакрализованом ДРУllПВу, видеnемо да је он овде по­стао профани чнн, оправдан једино еКОНОМ:СКШI добиm. Земља се оре да би се Искориспша и трага се само за хранОМ и коришћу. Љnпен релиrnозног симболизма по­љопривредии рад постаје )>нсразбирљив« и изнурујући: 011 не открива никакво значење, не представља шП<аКВО » отварање« ка универзалном, ка СВс'!)' духа.

ЊtjeдaH бог, tmједан Херој просвernтeљ lШкада НИ� је испољио било какав профани чин. Све urro су боговИ или преuи УЧИНИЛИ, дакле све шrо мт-ови причају О fЬ}I�

])0

хоВОј стваралачкој активности, припада подручју све· тога 11 пре�,а томе суделује у Бuћу. Напротив, оно uпo људи чине од своје воље, што је без Ml-ПCког модела, npJUIOUa подручју npoфанога; О1)'да је то ташra и вар­љива, и на крају крајева, нестварна делатност. Што је човек ре.аИГИ03lШјll, то више располаже узорlШМ моде­ffit\1a за своја поиашања и деловаља. Или пак, што је ре.lIOlюзш1ј!1 то се ВlUDе ужљебљује у сmваРIIО 11 мзњс се IН-lажс опасности да се изгуби у неУЗОрlIИМ, )Суб· јеЈ\ПIВНИ\l« и настраним делаnюстим.а.

Постоји један вlЩ мта који заслужује да посебно буде спо�енyr: мит открива апсолушу сакраЈПЮСТ зато што ПРИ'lа стваралачку делаnюст богова, разоткрива caкpa.1HQCТ љиховог дела. Дpyrnм речима, мит описује различита и, каткада, драмаruчна избијаља светога у свету. (}гуда код многих прнмиnmних МlffОВИ НС МОТУ бити причани рэвнодушt-lо, било где и било када, всn С3.\1o у раздобљима која су обредно богатија Оесен, зи· \1а), ИДИ у тренуцима религиозних обреда,једном речи у раз.\fаку свеmога Вре"еllа. То избијаље светога јесте оно што стварно заснива свет. Мит прича како је нека ствар· IiОСТ omочела своје бiffifСање, било да је реч о укупној стваР'ЮСlll, KOC�I(>CY, ИJlИ тек о једном љеном делу: ОСТрву, некој бшъној врсти, људској установи. Прича­jyhll 1-:ако су ствари oтnоче;Је своје БИТIIСаље, човек их објашњава, а посредно одговара и на једно друго nи­тањс: заUlmо су постале? ))3an.mx( је увек узидано у »какок И то IIЗ једноставног разлога што причајућн 1-:ако је нека ствар настала човек открива провалу светога у Свет, крајњи узрок сваког стварног постојан.а.

С друге стране, поппо је свако стварање божанско депо и И3JI.ИВ светога, оно такође представља и npoвалу СТВаралачке енергије у Свет. Стварање избија IIЗ flYHohe. Богови стварају да би се ослободили ВlШlка снаге и пре· l1.аав.љеllОСТИ енергијом. Стварање СС дугује прирасту

] ) ]

шrroЛОШК,е супстанције. Oryда мит који прича 1)' свету

ОI�анИЈУ, то победниЧI<О испољаваље пуноће бића, постаЈе узорни модел свих људских делатности: једиНО он открива оно l1п0 је стварЈ/О, моћно, делотворно. »МО­рамо. ЧИНIfПf 01

.10 ило су богови 'lИНИЛИ на почетку(<,

ве1IllЈедан ИНДИЈСIQf Т'еКСТ (CatapatM Bгahт6nn, VП, 2, 1 , 4). »Такосу радили богови, тако раде људи«, додаје Тај,. �г;ya Вгаhnuinа (1, 5, IХ, 4). Главна улога МIПЭ., дакле, Јесте f1a )>фИkсира« узорне моделе свих обреда и свих значаJlШХ људских aкrnвности: узимање хране, сексу­алности, рада, васшrrања, итд. Понашајући се као од­говорно људско биће у пуном смислу те речи, човек подраж�ва узор.не ЧЮlOве богова, понавља љихова дела, било

.Да Је реч о Једноставној физиолошкој функцији, као

uпо Је узимање хране, или о некој друпrrвеној, економ­ској, културној, војној или каквој другој делатности.

На Новој Гвинеји бројни МIfТOВИ говоре О дугим nyrовањима по мору, npибав.љајући тако » моделе( да­нannьим морепловцима, али исто тако и свакој другој активности, » ма се 1)' радило о љубави, pary, риболову, изазиваљу кише, или нечему другоме ... Прича износи претходне случајеве за рaзличиre тренутке изrpaдњe бp.r да, сексуалне табуе које ова подразумева, IfТД«II. Ка· петан који се отискује на пучину оличава MIfТCKOГ јунака Аори. »0" иоси одећу у којој је Лори био обучен према миту; ИМ� �aгapaвљeHO ЛlЩе, а у коси веЈ/ац сличан ономе КОЈИ Је Аори скинуо са главе Ивири. nЛеше на палубll ширећи руке као urrо је Лори развијао крила .. Један рибоЛОвац ми је причао да се при омаску у лов сматра за самог Ки.вавиа, идеtmtфихује се са њим«IZ.

1 1 F. Е. Wi1liams, цитирано код Levy-Bruhl LD Мytholog;e ргјmШуе. Paris, 1935, стр 162-164.

'

12 Ј. P.llarrington. цитирано КОД LCvy-Вn.thl.lbid .. стр. 16S.

132

Тај симболизам. митских догађаја налази се и у дру.

Гll..\! прИМИТИВИJIМ култура.\l.а. Поводом калифоРlfИјских

Карука, Ј. П. Харинrroн пише: )>Све шrо Карук чини

са.\IQ је, према њиховом вероваљу, извршавање онога

uпо су у МЈПским временима поставили lkxareyavi. Ти

lkxareyavi били су људи који су настаљивали Америку

пре flојаве Индијанаца. Модерни Каруцн, не позна·

вajyhl' више значење те речи, предлажу преводе као " " анђ " Л с "принчеви , ,,поглавари , .. ели ... остали су а њи·

ма само толико времена колико је б1ШО потребно да их

упознају са свим обичајима, велећи сваком приликом

Каруку: "Ето како би ipCбало да чине људска бића".

Њихова дела и речи пренссеиа су све до данас преко

маПlјских правила Карука«. То верно понављаље божанских модела има дво­

струки резуmaт: 1 . подражавајући богове човек се одржа­

ва у светоме и према томе у стварности; 2. захваљујући

IIспрекидиој peaкryализацији узорних божанских чинова

свет бива сакрализован. РетtГllозио понашање човека

доприноси сакралности света.

Реактуа'luзовање митова

Није без значаја да напо,-,еиемо како религозии '10-век вредузи.ма да живи у чове'lанству које има транс· ·људски, трансцендеlmIИ модел. Он се сматра правим 'foeeкo.'>I само уколико подражава богове, Хероје просве­ТИТеље или митске Претке. Укратко, peлиrnозКII човек би да буде другatluјu но што је на плану свога врофанога искуства. ОН дахле није даm, он се сам ствара, прибml­жавајући се божанским модеJ1Ю.lа. Ови модели, како смо Видели, саЧУВа!Ш су преко митова, преко прича о бо­жанским gesta. Дакле, релипtозни човек н сам сматра да га је створила Историја. као и профаног човека, али

i33

једи.на историја која га заокуruьa то је света историја откривена у митовима, Историја богова; док профанн човек сматра даје уобличен од стране људске Историје, то јест тог збира ЧИllOва који за релиrиозног човека не представљају никакав IIIrrepec, јер IDI недостају боЖ3ЈI_ СЮI модели. Ваља подвуllи да је ре;UiПюзни човек., вeh од почетка, настојао да досегне свој моде... који се нала­зио на 1раIlСЉУДСКОМ плану, кој и је откривен преко ми­това. Пра6U човек постаје се ca.wo nокоравајући се учељу .иитова, nодражавањем бozова.

Додај\lО да такво imitario dei понекад за прими­тивног подразумева врло озбиљну одговорност. Видели смо да су извесне крваве жртве налазиле своје оправ­даље у Ilрнмордијалном божанском '-IИну: богови су јn illc lempore убили МОРСКО ЧУДОВlПlIте 11 раскомадапи љегово тело да би С1Ћоршш Космос. Човек понавља ту крваву жртву, ПОllекад чак људску, када треба да по-­диrне село, храм или једноставно кућу. Последице које imitatio de! може да задобије npoисходе доста јасно 10 митолоrnја и обреда бројних ПРИМlffilВних народа. Дај­мо само један пример: пре�щ палео-ратарски..'tI митовима човек је постао оно цпо је данас - смртан, сексуалан и осуђен на рад - након једног при.мордијалног уморства: пре митског доба једно божанско Биће, доста често нека жена ИЛИ девојка, каткада дечак или мушхарац, жртво­вао се да би из његовог тела могле да раС1)' кртопе или друге nЛОДОIIосне биљке. То првоБИ1"UО убиство теме.1,­но је измешrnо начин људског битисања. жртвовање божанских Биha завело је колико ну-.кност узимања хра­не толико и фаталност смрти и, према томе, сексуал­ности као јединог начи.на да се обезбеди кшrrnнyme'f живота, Тело жртвованог божанства претворило се у храну, а љегова душа је сишла под земљу гдеје основа­ла Земљу Мртвих. А. Е. Јенсен, који је том тиny 60-жанстава ило их он назива божанства dema. посветиО

134

једнУ 3t13чајну расправу, убедљиво је показао да чове.к,

хрансћн се н умируhи, узима учешhе у еrзистеНЦИЈИ Јеma13•

За све те палео-ратарске народе битно се састоји у периодичном призивању У сећање тог првобитног чина који фундира данашњу љу

?-ску �удбину. њихов ц�ло­

h.)·f1}IlI ре."IИI.ЮЗiШ живот Јесте Једна комсмораЦИЈа 11 подсећање. Ycno�leHa peaкI)'3JJJIзована помоћу обреда (ПОllављањсм првобитне смрти) Иflh\ одлучну улоry: ва­ља се добро чувати заборава онога шro се збw1О јn Шо fempore. Заборав је иcrnнски грех И девојка која током своје прве менструације остаје три дана у мрачној ко­либи, не обраћајуhи се нн.коме, понаша се тако зато ило уБНЈена митска девојка, претворивши се у Месец, остаје три дана невидљива; ако млада искушеlillца прекрши табу ћутања и проговори окривљује се за заборављаље првобтног догађаја. Љlчно сећање не улази у ИI1'У -важно јс само подсећање на МlffСКИ догађај, једш1О до­стојан пажње, јер је једино он делотворан. На прво: бlmlOМ је миту да сачува праву причу, причу о ЉУДСКОЈ судбини; У њему такође ваља тражити начела и пара­дигме целокупног понашаља.

Управо на томе C1)'nњy кутуре срећемо каЮlба­Шfза\t. Велика брига каНJIбала изгледа да је чак мета­физичке природе: да не заборави оно пnо се догодило јп ilfо [етроге. Фолхарт (Volhardt) и Јенсен врло су јасно Показали да, убијајући и npoждирући крмаче поводом свечаllocm, IШИ једући прве плодове при берби кртола, :ьуди једу божанско те.10 у uстФf c.\lUC.'I}' као током канuба.1Ских оброка. Жртвовање крмача, лов lIа главе и

в Лd. Е. Јепкп, Ош rtligiost Wtltbild dtr jruhtn Kllltur. Stungan, 1948. Термин dtnlf.l lенссн је позајмио од Маринда­НИ'-t3 са Нове Гвинеје. Уп. такође Asptcts dts Mytht. стр. ]92.

135

•

канибализам сим60лич.ки су сродни берби кртола или КQКОСОВИХ ораха. Фолхартова!4 је заслуга l.1п0 је, ИС'1()­времено кад и религиозни смисао аЈПРОпофагије, прН­казао и људску одговорност коју канибал преузима на себе. НијеДllа хранљива биљка није настала сама ОД себе у Природи. већ се љена појава дYryje неком уБИС1ЋУ, то јест она је на тај начин С1ЋОрена у зору Времена. ЛОВ на главе, људске жртве, kaНИбализам - све то човек је nPlfXВ3ТИО како би обезбедио живот биљака. Фолхарт је заправо истакао то да канибал преузима своју одговор­ност у свету. да канибализам није неко >mрироди()( ПО­нашање »ПРИМИТИВНQГ« (он се уосталОМ не налази на IIзјдревнијим нивоима културе), већ кутурно понаша. ље, засновано на извесној pemmюзној визији живота. да би веreтaJJlIИ свет преживео, човек треба да убије и буде убијен, као и да, поред осталога, доведе своју сексу­алност до крајљих f1Jаница. ДО оргије. Једна абисинскз песма вели: » Она која није рађала, нека роди; онај који није убио, нека убије!« То је, дакле, начин да се каже да је сваки пол осуђен да преузмс на себе своју судбину.

Пре но ШТО судимо о канибализму не треба кикако да заборавимо да је овај био осиован од стране нат­природних Бића. А ова су га основала да би ЉУДИ,\l.а ОМОl)'ћила да преузму своју одговорност у КОСМОСУ, да буду У стаљу да бдију над KOI-fI1ШУиrетом вегеталног живота. Реч је, дакле, о одговорнОС11{ реJПfПIозне при­роде. Канибали Yкroтo тврде: »Наша npeдаља су увек жива међу нама, чак и када не плешемо, аЈШ ми радимо једино зато да бисмо могли плесатик Гlлесови се cacroje у понаsљa.њу СВНХ МI-ПСКИХ дoraђaja, па npeма томе и првог убиства ИЗ којег је ПРОИЗШllЛа ampoпофагија.

14 Е. Volhardt, КаnniЬаlismш, Stuttgaл, 1939. Уп. М. Eliade, Мythes, rives et mysteres. GаШmard, 1957, С1р. 37.

136

r Гlодсетили смо на ове примере да бисмо показали да imitatio dei није узимана код �ИМ}fГИВIIИX иарода и у паЈ1ео-оријеlrraлним циви.лизаWlJама на индивидуалан начиН, да је 0110 подразумевало страшну људску од­roВOPIIOCТ. Називајућн неко друштво �)ДИВЉИМ« не треба изгубити нз вида да су чак и најварварскији чиновн и иајнастранија понашања имала трансљудски, божански модел. Сасвим је дрyn! проблем, којег се овде нећсмо дотиuати, зашro се и након које деf1>ЗЩЩИје 11 нера­зумеваља извесна религиозна понашања изопачују и постају настрана. Овде је важно да подвучемо да је репиrnозии човек желео и веровао да подражава своје богове, чак и кад се одавао радња..\tз које су се дотицале лудила, срамоте и злочина.

Света Прича, Историја, Историцизам

Да сажмемо: религиозни човек познаје две Врсте

Времена -профано и свето. Трајање које полако хлапи и щtиз вечности« периодичио поновљивих током празни­ка "Који саЧЈПыmaју cBern календар. ЛИтургијско Време светог календара одвија се у затвореном кpyry: то је КО­

СМН<ЈЈ<О Време Године, посвећено »деШ1Ма 6оговак А ПОМо је најrpанднозније божанско дело било Стварање Света, спомен на космогонију ИI1'а значајну улоry у МНОГИ,\f релиrnјама. Нова Година одговара првом ДаНУ Ствараља. Година је вре",енска димеllЗија KOC�1oca. Ка­)ke се: »)Свет је npoшао<� када је протекла једна година.

Прнликом сваке Нове Године понавља се КОСМО­ГОНија, поново се ствара Свет, а чинећи то )>СТвара се« ТЗ!(ође и Време, обнавља се »по'ШЊући изиова«. Тако КОС�lOгонски мlП служи као узорни модел сваком »С1'ва­РЗњу« или �)rpађењу«, а употребљаван је и као обреДIIН начин 11ЗЛС4е1Ыl. Постајући симболички савремеником

137

р

Стварања човек је ПОНОВО задобијао првобитну rtyHOhy. БолссКltК бива излечен јер ПОIIОВО започиње свој живот са нетакнутом залихом енерrnје.

Религиозни празНJlкје реЗК1)'ализзrшја примордИ_ јалног догађаја, »свете причс« чији су судионици бо­гови IШИ полубожанска Бића. дакле, митови причају »свету причу«, Према томе, учесници у релИГИОЗном празнику постају савременицима богова и полубожан­ских Бића. ОIlИ живе у првобитном Времену, посве­ћеном присуство.\! и делапюшћу богова. Свети ка. лендар flСРИОДИЧНQ подмлађује Време јер га доводи до подудар"ости са uзвОРIIUМ Вреие1l0.и, са » снажним« и »ЧИСТИМ« Временом. Религиозно ИСКУС1ЋО празника, то јест учествоваље у светоме, омогућава људима да лс­РИОДИЧНО живе у присуству богова. Oryда капитална важност митова у СВИМ пре-мојсијевским религијама, јер МИТОВИ причају божанске gesta, а ови gesta сачи­њавају узорнс моделе свих људских активности. Уко· лико fюдражава своје богове религиозни човек ЖИВИ у извОР'/QМ и ииmСI\ОМ Времену. Он ))излазн« из про­фа�юг трајања да би пошао у сусрет ))непокретно"d« Времену, вечности. Пошто митовн сачињавају »Свету причу« РСЛИnЮЗIIОГ човека прИМИ'rnВI-ШX дрyuпaва, овај мора да пази да их не заборави: реактуализујуnи митове 011 приближава своје богове и учествује у сакралиоетн. Али, постоје такође и »)ТРaлfЧне божанске приче( и човек преузима велику одговорност пред самим собоМ и Природом реактуалllзујући их периодично. ОбредНН канибализам, на пример, јесте последица једне тра' гичне религиозне КОllцешџtје.

Укратко, реа.к1)'ализацијом тих митова peлиniозии човек настоји да се приближи боговима и да узме уче­шће у Бuћу; подражавање узорних божанских модeJI3 изражава истовре!ttСНо његову жељу З3 светошћу И o,(fO­лошку чсжњу.

]38

У rrpи!turrnвНJt..\1 И архаичним релИПlјаЈ.,Ш вечно ПО­иааљање божанских 'lИИова jecre iтitatio dei. Cвen! ка­лендар преузm.ta годишље исте празнике, спомсн на исте митске догађаје. Право говорсћи, cвern калснд.'\р се пред­став.'Ь3 као »вечии повратак« ограниченог броја божан­ских чИllOва 11 то важи не са.\ю за при!tпmlВне peJПmlје већ и за све остале. Календар празника свуда представља пср"о;t.ИЧIIИ повратак иCl1iJ( npвобlП1tИX сmyauија и, пре­ма тo!tIC, он peaкryализује исто свето Време. Peaкryaтj­заш1ја истих МИТСКИХ догађаја пред� за релиrи03Н�Г човека његову највећу наду: при СВЗЈ(ОЈ peaкryалllзaцllЈИ он надази [IРИЛИКУ да npey06личи своју егзистсю.щју, да је УЧИlIИ с:шч.ном 6ожанском моделу. Дакле, urro се ре­лигиозноr' човека flpm.пmmних и архаи'IНИX друштава тиче, то вечно понављаље УЗОРIШХ чинова и вечни сусрет са ИСТИМ МИТСЮIМ Временом почетка, посвећеноr од crpa­нс богова, не представља ни у KO!t1 случају песи.\U1СТИЧКУ визију живота; баш напJXYIИВ, захваљујући том ) вечном ПОВр3ТК)'(( на изворе cвeтora и cтвapHora људска сrзи­СТ'Сlщнја му изгледа спасепом ништавила и смрти.

Перспектива се у потпуности мења ако с.мисао ре.m­гUОJllосmи nотШ/l/U. То је оно uпo се ОдИГРава у изве­Ски.м развијеним дрyurrвm.ш, када се интелСК1)'аЈ1Не c.mrre lIостутlO, мало по мало, одвоје од ТРa,дlПlИонamntX ре-1IИruозних осиова. Периодично посвећи.вање космичког Времсна показује се онда непотребним И безначајним. &огови Вltше нису приступачни посредством космичКИ'Х РИТ\tOва. РелиnlOЗНО значење понasљarъa узорних ч»но­ва НЗf)'бљеио је. А nонав.:ьање ,1иШе//О свozа pe.1Uгиo­ЗIfО<'а садржаја 1l)!ЖI/О вади ка nеСUAluсmичкој Визији 6иmисаља. када Време више није средство да се успоста­Вl! првобитна сmyација и пронађе мистериозно присуство ?огова, када је десакрспuзова1l0, ОНО постаје ужас.ава­ЈУhи круг који се бссконачно Bprn ОКО самог себе, КОЈИ се бесконачно понавља.

]39

То се управо догодило у Индији, где је ДОКТРlUiа о космичхи.м циклусима (уuка) била учено изграђена. Је­дан потпуни циклус, IМMyuKa, обухвата 12 000 ГОдиНа. Он се завршава »распадом«, paralaya, који се на крају хшьадитог циклуса понавља наједан радикалнијн начин (IМMpгalaya, ��Велик" Распад«). Јер се узорна схема >>ствзрање-распадање-стварање«, IПд. репродухује до �конаЧНОСТI!. 12000 година једне IМMyuKa сматрају се »60жанским година.\,Iа«, будући да свака ОД њих траје 360 годнна, urro укупно износи 4 320 000 година за само један космички LU1Юlyс. хиљаду сличних maha)uga сачиња­ва kalpa (>юблик«(); четрнаест kalpa чини тanyantfиa (назван тако јер се сматра да сваким IМnyantara управља Ману, митски Предак-Краљ). Kalpa одговара једном дану живота Браме, а друга kalpa његовој ноћи. сто Брамнних година, или 31 000 милијарди људских година сачltЊава живот Бога. Но, то замашно трајање Брамииог живота ипак не успева да исцрпе Време, јер богови Юlсу вечни н КОСМJiчка ствараља н разараља настављају се аЈ infiniштl�.

Тоје истински »вечни повратак« , BeQHO понављање основног космичког РlПма, његовог периодичног раза­раља и П01l0ВНОГ стварања. У једну реч, то је првобитно схватање »Године-Космоса«(, али нспражњено од свога pe.лиniознога садржаја. Ваља реhи да су учење о )'ика развиле ИlПeЛектуалне emпe и да не треба м}!cmrти да оно, !!ахо је постало паниндијско, OТIфива своје ужа­савајућс mще целокупном индијском становНИl1l1"ВY. НарочlПО је религиозна и фнлософска етпа осећала безнађе пред тим ЦIOO1ИЧНИМ Временом, које се понавља до у 6есконачност. Јер тај вечни Iювратах подразумевао је за индијску мисао вечни повратак епистеНШtје, за-

15 М. Шiаdе, Le Му/ће de l'Erernel Retour, стр. 169.

140

хвзљујући Jшrma, закону универзалне узроч".OC11f. �a

дpyre страJlе Bpe�!e је било слично ХОСМJIЧКОЈ ИЛУЗИЈИ

(пщуо), и вечни повратак егзистенције знаqио БJl 6еско­

иаЧНО продуж:ење папье и ропства. Једина нада за те фи­

лософске и peлиrиозне елите био је прекид тога повратка

етэнстенције, укидање lшrтa; другим речима коначно

осло6оћење (nюksha), nпo подразумева тр3.!lсцеJlдеlfДН­

ју Космосаl6•

Грчка је такође познавала МIП о вечном повра�, и философи из xacIrnjer периода довели су до краЈЊИХ rpаница појам кружног Вре!.!еJlа. Да наведемо ОД1lИчну опаску А. Ш. Лиеша: »Према славној rшатоновској де­финицији време које одређује и мери револуцију небе­ских сфера јесте покретна слика Jlепокретне веЧIIOC11f, коју ово подразумева одвијајућн се кружно. Услед тога ће се целокупно КОСМИЧЈ(О постојање, као и трајање ово­га нашег света рађања и пропадања, развијаrn кружно према бесконачном следу циклуса током којих се једна иста стварност ствара, раствара, поново ствара, схоДlIO закону И сталним промеJlама. Не само да се иСП1 !!знос бића ту чува, без да се иurra изгуби или као вишах С1Ћори, већ су извесни мислиоци касне Aнrnкe - rnrra­roрејци, стоичарн, платоничари -дошли до становишта да се унутар сваког од ових шu<лyса трајања, тих aion�s, тих a�\'a, понављају исте скryације које су се већ доro­дн...lе у претходном циклусу и ПОJlовиhе се у циклусу који ће га сменити - до 6есконачнOC11f. Ниједан догађај Није je.::urncтвeH, не ОrtИJl>ЗВЗ се C3.\lO једанпут (Jlа при­мер осуда и смрт Сократова), вeh се одиrpава и одиrpа-

16 08а трансценденција се, уосталом, задобија користеhи сс! 1)ЈlOroдним тpeHYТКOMII (ышa),' llПO подразумеиа неку 8рсту светог Времена које oMoryl\aвa Щi3ltазак из BpeMeHall; В. ImageJ е/ Symboles. стр. 105.

141

ваће се веЧIIO; исте индивидуе су сејављале,јављају се 11 јављаће се при сваком повраn..')' истога ЦИКЛУса. КО­смичко трајање је понављаље и anakuk.lesis. веЧни по­BpaтaK( 17.

У ОJ:UЈОеу на архаичне и палео-оријеl-ПaЛНе ј)еЛИ_ rnје, као и у односу на м1пско фюософска схватања Вечног Повратка каква су била изграђена у Индији и Грчкој, јудаизам предстзе.ља каmrтaлну новину. По jv­даЩIIУ Bpe\fe има почетак и Ullаће крај. Идеја о ци. К1ТИЧном Времену је превазиђена. Јехова се не објављује више у КОСМИЧКО�I Времену (као богови дрyntx рели­гија), већ у uсто.ријскйu Вре\lеllУ, којеје неповратно. Ма која нова објава Јехове у Историји није више своДИ8З на претходну. Пад Јерусалима изражава и тев Јехове про-­тив свога народа, али то није исти гнев који је Јехова

ИЗрЗЗfЮ IlрИ ПадУ Самарије, Његови чинови су лични захваnl у Историју и откривају свој дубоки смисао само његово.м ,/ароду, народу који је он одабрао.. Историјсю! догађај овде задобија нову дЮlензију: он постаје тео­фаннјаl8.

Хришћанство иде још даље у вредновању исто­ријско.г Вре.\.ена. Поurro се бог оmе.lОmворио., преузео је исто.ријски YC:'OtttЪeHY љ)одску eгJUcmellЦUjy, и ca.\fa Исто­рија је постала погодна за посвећивање. llIud (етрUS које Јеванђеља призивају јесте jacllo изражеllО исторИј' еко Време - Време када је Понтије Љшат управ..'ЬЗО Јудејом - а.п.и то Вре.\је је бюо. nосвећеио. XPUCfflQ8UU npucycmtlO.W. Савремени ХРllшћаmш који суделује у ли­

ТУРПlјском Bpe�leHY враћа се у illud tempus у којем је

17 1-lcnri-Charlcs Puech. »La Gnosc ct Је Tcmps(( у Егго­lIos-jahrbuch. ХХ, 1951. стр. 60---6 ] .

]8 Уп. Le MYlhe de 1 'Elernel Re/Qur, стр. ]52. о IlреДЈIО$l1lЬ)' Ilсторијс), јУIIЗ!l1-"1У. нарочито код пророка.

142

вео ИЗД'""'У'о и васкрсао Исус, али више није реч о ",I! , . _ . мнтском Времену, већ о Времену кздаЈе Il00т1Је Пилат

владао Ју дејо\!. Хришћански свеш календар такође пре­

'Зи\lа бесконачно исте догађаје из Христове еrзистен,

�je а.111 nt догађаји су се одвија.'IИ у Историји, ОIШ нису

више чиљенице које су се одиграле на извору Вре.. ... е"а,

))на почетку( (са ТО\{ одпиком што за хришћанина Време

почиље изиова са Христовим рођељем, јер отелотво­

рење заснива IIОВИ положај човека у КОСМОСУ). Укратко,

Историја се показује као нова димензија присуства Бога

У свету. Историја поново постаје света прича, само што

је )' nPШllfrnвним и аРХ3ИЧillL\I дрyшrвима имала МIП­

сКЈ перспекrnвуl9. Хришhанство свршава у теологијu. а не у фило­

софији Историје. Јер захвати Бога у Историју а нароч1ПО

ИнкарН3lЏfја у историјској ШlЧнocrn Исуса Христа, Њ\lа­ју tpaIlC-ИСТОРI�С)(JI циљ: спас човека.

Хегел преузима јудео-хришћанску идеологију и

примењујс је на општу Историју у љеном тоталитеry: Универза.1НИ дух се nеnрекидно испољава кроз исто· ријске догађаје, и ca\-fo. кроз љих. Тако Историја у своме 11I0mа.1итеmу постаје теофанија: све оно што се у Исто­Рl1ји ДОГОДИ,10 mреба1о. је да се до.годи управо. то.ко јер је тако хтео Универзални Дух. Тиме је отворен пут разЛичитим облицима историцистичке философије хх века. Наше Ilстраживаље се овде завршава, јер све Те нове ва.10ризације Времена и Историје прнпадају ИСТорији философије. Треба ипак додати да се IICТO­РИЦИЈЗМ састоји у разараљу хришћаиствз: он придаје ОДЛУ'!II)' naжност историјском догађају (што је идеја

ПОрск.10М јудео-хришћанска), али исmоријско..и до.-

19 Уп. М. Eliade, lmoges el SymbQles. стр. 222; Aspecls du Л1Нhе стр. 199.

143

гађају ко.о mаК8О:II, ТО јест лишавајућн га MoryMOCТН да ОТкрИЈе 61tло какву сотериолошху, транс-историје намеру20. IC)'

ШТО се тиче схватања Времена до којих су ДОЩ!Је извесне ИСТОрицистичке и егзистеlщнјалисти'lКС фи

Ф . . •

со ИЈе, Једна опаска је битна: иако Време више није })круг«, ?НО у ТИМ НО�И� философијама ПОНОВО задобија ужасаваЈУ� вид. КОЈИ Је имапо у индијсхим И Ј])ЧКИм концепцИ]а.\!а о Вечном ПОВРЗ11С)'. Коначно десaкpa!IИ_ зована, Време се јавља као једно нестално и X1Iалеht трајаље које неумољиво води у СМрт.

20 о' тешкоћама liсторицизма В. Le Мythe de I'Eternel Re­lОUГ, стр. 218.

144

1lI ДЕО

САКРАЛНО СТ ПРИРОДЕ И КОСМИЧКА РЕЛИГИЈА

За релиrиозног човека природа никада није искљу­ЧИВО » природнз«: Оllа увек поседује извесну релиrи03ну вредност. ОВО је разумљиво, јер је КОСМОС божанска творевина: изишав из руку богова, Свет остаје прожет сакра..rшошћу. Но, при томе, није реч само о сакралности коју преносе богови, као шro је сакралност једнога места Ми rq>e;:weтa посвећеиог божанским присуством. Бо­ГОви су УЧIШИЛИ нсшro више: они су UСnФЬЦ.1и ра3.1и­чите .\шда1итете светога у саној структури Света и ЈСDC.lfичкux феllо.\IСIIО.

Свет се представља на такав наЧЮI да, посматрајући ra, peJJиrnОЗНИ човек открива МНОIlfПlО видова светога, и према томе Бића. Пре свега, Свет постоји, ОН је ту, он И1!а структуру: 011 није Хаос. већ Космос; дакле, нз.меће се као творевина, као дело богова. То божанско де,10 УВеК чува извесну прозирност: оно споктаllO открива Раз,1ИЧите видове светога. Небо на непосредан, �шри­PO,],aн<� начин открива бесконачно растојање, транс­цеНДСllltију. бога. Земља је такође )щрозирна« : она се ПРСдстааља као универзална мајка н храшпељица. Ко-

145

смички РЈ.ПМQВИ манифестују ред, хармонију, постоја_ ност, nлодност. У својој укупности, Кос�юс је истовре_ мено cmeap1lU, живи и свети организа.:'>1: он открива истовремено модаЛlrrете Биhа и са" .. ралност. Онтофанија и ХJlјерофанија су повезане.

у овоме поглављу настојаће�ю да схватимо ка1СВ1L\I се свет ухазује релнгиозном човеку; тачније, како се сакралносm указује КfЮЗ СШIУ структуру Света. Не тре_ ба заборавити да је, за ретmюзног човека, »наrnpирод_ но« нераскидиво повезано са »ПРИРОДИ.ll..\I«, да Природа увек изражава нешто uпo је превазИЈЈаЗИ. Већ смо рекли: ако се неком камену клаља, то је зато шrо је он noсвећен, а не зато што је комеll, сахралност испољена кроз IIClЧЩI nосmојања каlfеllа открива његову праву супmшу. Сто­га се не може ГОВОР1rrn о »натуризму(( или ))природној религији{( у смислу којије овим речима дао XIX век;јер оно што религиозни човек поиы�a кроз разЛИЧJfге видове ))природtlОГ( у Свету, то је управо » Надприродак

НебеСКQ свето и урански богови

Чак и једноставно посматрање небеског свода до­вољно је да у човеку покрене lIЗвестан peлиrnозfПI дожи­вљај. Небо се указује бесконачним, трансцендентним. ОНО је ganz andere у односу на то шшrra које представља човек 11 његова околина. TpaнcиelЏeНlЏlja се ОТКРi[8З кроз једноставно поимање бесконачне висине. » Ви{'" иа« постаје cnOirralfo аЧ'ибут божанства. Вишњи пре.lе ли lIеприcrynаЧIIИ човеку, звездане ЗОllе, стичу npecтЮIC Ч'энсцеlщеНТIIОГ, аПСОЛУТllе стварности, веЧIIОГ. Ту је станиште богова, ту доспевају извесни одабрани помоћу обреда успеља; тамо се уздижу. према схватањима изве­сних релип�а, душе умрлих. Те »висине( представљајУ димеllЗију неДОСТ)'ПIlУ човеку као таквом; OIlC по праву

146

ПРIIПа..'lају иадљудским силама и Бићима. Онај који се )cruttbe степешщама неког светИЛ.lшпа ИJlИ рlflуаЛlIIIМ лсствзма које воде на Небо, престаЈе llfMe да буде човек: на један или дрynt нач.itiI 011 учествује у нздљудској судбини.

При томе није реч о .'Iогичкој, рационалној операци· ји Трансцендеитна категорија »висине( , надземаљског, бесконачног, открива се целокуnнvм човеку. ПОDJеднако ,ьеговој И1Пелигенuији као и његовој души. То је пomу­но освсшћење човека: наспрам Неба, он открива божан­ску !I�амсрљивост и свој сопствеl-Ш положај у КОСМОСУ. СаМИ\-1 својим начино.\! nocmојања, Небо открива транс­цендсющју, снагу. вечност. 0110 nостQји IШ anco:rymall //аЧIJ/l, јер је високо, беСКОIIGЧНО, веЧIIО, .lfоћIlО.

у томе смислу ваља разумen! оио llПо смо напред рск:щ: да су богови ИСПОЉИЛII различите модалитете светога у самој СЧ'УК1УРи Света: Космос, узорно дело богова, }}сачињен« је на такав начин да је религиозно осећаље божанске Ч'апсценденције подстакнуто и 113<1-звано сашtм постоја.њем Неба. А ПОШfо Небо постоји на аНСО.1утан наЧIIН, велики број врховttИХ богова прими­Т'IIВiШХ популација називани су именима која 03начавју ВИСИII)" небески свод, метеоролошке феномене: ИJlИ су пак је:lIIоставно нэзl!ВaНИ »Господар Неба«, »Становшt.К Небак

Врховио божанство rшемена Маори зове се Ихо; Нхо значи »високо, "а висИliИ«. Уволуву, врХОВilИ бог црllаца Акпосо, Зllа<rn >юнај који је горе, у ВlfШЊКМ l'Тpe.1е;Ш'dа«. Код Сслк'нама са Ольснс Зе�, Бог се ЗОве I)СтаIlОВ�IИК Неба( , или >>ОlIај који је на Небу«­l1Y:t)Т'a, BPXOBIIO Биће nлемеllа АlщамаиаllС. ЖlffiИ на Небу; његов глас је f1>wьэвина; ветар је љегов дах; ура­ган је знак љегове срuбс, јер rpoмом кажњава оне који kpШе љеговс наредбе. Бог Неба rmемена Јоруба, са Оба­l1с Робова, зове се Олорун, буквално )}Господар Нсбак

147

Самоједи обожавају Нум, бога који ЖИВИ на највишем Небу 11 чије име знаЧII » Небок Код Кориака, ВРХОВно биће се зове »Свевишњи«( » Господар Висиие« , »Оflај који постојltК ПрипадНЈЩИ племена Липу познају г а као »божански вођ Неба«, » небески БоГ« , »божански творац светова(<, али и као Каиyu, то јест »Небо«. Листа се лако може nPOду)Юmtl.

Додајмо да исту ситуаШfју среliемо и у религијама цивилизованијих народа, оних који су играли значајну улоl)' у Историји. Монголско име ВРХОВFlОГ Богаје mеn­грu, што значи »Небо«. Кинески Т'иен би да каже исто­времено »)Небо« и »)Бог Неба«. Сумерски израз за божанство, дингир, првобитно је означавао небеску епи­фан.ију: »светао, блистав«. 8авилонски A1fJ', такође изра­жава појам IIНсбзк Врховш{ индо-европски бог, Дuёус, означава истовремено небеску епифанију и свето (уп. dyaus. »)lfсбо«, » Д3l1« -Dyaus, индијски бог Неба). Zeus и Jupiter још чувају у својим именима успомену на ие­беску сакралност. Келтски Таранис (од югаn, »грмети« ), балтичlШ Perkfinas (»муња«) и прасловенски Перун (пољски piorun - » муња«) нарочито показују потоље преображаје богова Неба у богове Олујel.

Али, ваља се чуваТII закључака о »иаl)'pИЗМУК Не­бески Бог не нзједиачује се са Небом, јер сам Бог је тај који је, С1ЋОрив целокупни Кос�fOС, C'IЋOрио такође и Небо, н стога је назван »Творзц«(, )>Све�IOIiни«, »ГОСПО­дар«, »Вођа«, »Oraц«(, fПД. Небески Бог је личност, а нс уранска еПllфанија. Али он живи на Небу и манифестујf се кроз метеоролошке феномене: грмљавшry, гроМ, олу-

1 Види прн�ере 11 библиографију у нашој кљн)и Traiti d'histoire des religioflS, стр. 47--64.

2 О свему томе вlШCТ1i у кљизи Traite d'histoire des reli· giощ стр. 65.

]48

ју, �1етеорите, �д. Што ће реliи 11:3 извссне KOC�KC структуре - Небо, атмосфера � имаЈУ 'I)' привилеrnЈУ да сачиљавају омиљене еrrnфаниЈе врховног Биliа; оно от­�-рива своје присуство преко онога ило му је сп�цн­фИЧIIО: mnjestas небеске оrpoмности, tтemeпdum o!I)'Je.

Далеки БQг

Историја врховних Бића иебеске структуре јссте од капиталне важиости за онога који хоће да peлиrн03ну прошлост човечанства разуме у њеној целини. Ми не мислимо да јс овде, на некОЛИЈ(О страница, можемо из­ложити3. Ваља нам се, ипак, подсCТИПI на једну чи­љеницу која изгледа битном: врховна Бића небе�ке структуре теже да ИШЧСЗlry из кy;гra; она се »удаљаВЗЈУ« од људи, повлаче се на Небо и постају dei otiosi. ОВИ богови, након што су С1Ћорили Космос, живот � човека, оссћају рекло би се неку врсту »умора( , као да Је огром­ни подухват Ствараља исцрпао све њихове снш:-е. Они се ПО8.1аче на Небо, остављајући на Земљи СВОЈе синове ИЛИ нског демијурга да доврши или усаврши Ствараље. Мало по �tало, њихово меcro заузимају друге божанске фиrype: М1Пски Преци, Боrnњe-Мајке, боговн Оплоди­те:ъи, fПд. Бог Олује још увек чува ювесну небеску структуру, али он више није врховно СТВЗJ>З:1Iачко Биће: он је ca.\fo ОIlЛОдитељ Земље, а понекад Једиоставно по\юhн.ик Земље-Мајке. Врховно Биће небеске струк-1)'Ј>С чува своје Над.'>юћно место ca.\fo код пастирсЮDt

] F.ле!llеити такве једне историје МОЈ)' се иahи у нашој

већ цитирапој кљИ)и, стр. 47-116. Али нарочито је корисио 8Идети R. Petazzoni, Dio, Roma, 1921; L' onnisC/en�a dl DIO, Tu­tin. 1955; WiJhr:lm Schmidt, Ursprung der Gotesidet. l-ХII,

Mi..i.nSlcr. 1926-1955.

]49

народа, и стиче јединствен положај у религијама са МОIIОТСНСl1IЧКИМ тенденцијама (Ахура-Мазда, Јехова, Алах). Феномен })удаљавања« Врховног Бога потврђеll је већ на архаИЧШIМ нивоима кутуре. Код Аустралијанаца Кулин, врховно Биће Бунђил створило је Универзум, ЖИ80тиље, дрвеће и самог човека; али након ШТО је своме сШl)' предао власт над Земљом, а ћерци власт ИЗД Небом, Бунђил се повукао 113 света. Он обитава у обn.a­uима, као })ГОСПОД«, са големим мачем у руци. Пулуга, врховно биће мемена Андамана, повукао се након u.rro је створио свет и првог човека. Мистерији » удаљавања« одговара ГОТОВО комплетно одсуство кулга: никакве жр­тве, никакве молитве, НИЈ.:аквог израза захвалнocrn. ЈедВа некоmuш релиrnозНJ.tX обичаја, где се још увек јавља спомен на Пулуга: на пример, })С8ето ћyraњe« поваца који се враћају у село, након успешног лова. » становник Неба« илн )}Онај који је lIа Небу« код Сепк'нама је вечан, свезнајућн, свемоћан, стваралац, али само Ствараље су ДОВРШIIЛИ МlПски преЦll, које је такође створио врховни Бог пре но што се повукао ИЗНаД звезда. Данас ј е тај Бог изолован од ЉУДII, не­осетЉIIВ за стварll овога света. Он нема ни слика, Шf свеuпеник3.. МОЛlпве му се упућују само у случају болести: })Ти, на ВИСИНИ, не узимај ми моје дете; оно је још сувише мало«4. ДарОВlt му се приносе само за време непогода.

СЛИЧНО је у веtШIIИ афрнчхих поnyлацнја: велики небески Бог, врховно Биће, творац и све:\tOћни, иrpэ само безначајну улоry у религиозно:\{ живory племеllа, Он је oдseћ далеко ИЛИ одвећ добар да би имао потребе

4 Мanјп Gusinde, .. D<1.'I hochlc W.eS'М Ьеј den Selk'nama аи! FenerJand«, Festschnft W Schmldt. Wien. I�28, стр. 269-274.

1 50

�OM У правом смислу речи, и призива се СЮdО у за �. " "IТV'Jа;еви.ма Тако Олорум (» Господар Неба« ) краЈЊИ� �'J • � .

Ј Рvба са.\lО Ј'е omочео ствараље Света, а даљу код о Ј ' О бригу о његовом довршетку и управљању lЬимс повери

'е једном ffi{жем 601")" Обаталу. после тога се коначно Ј о од земаљских и људских послова, и нема ни повука '

. а "и стз�а, ни свеuпеника, Па rmСЖје nризиваl/, храмов , 'Ј nоследњо.\/ молбом, у тренуцима оnщте покоре.

Повукав се на Небо, Ндиам6и, врховни Боr Хере­роса препуcrnо је човеЧанство нижим боговима. »За­llПO

'бисмо му npиносИ1I.И жртве?, вели једа!! урођеник.

ми га се не бојИ.\lо,јер нам не наноси никакво зло преко наших (духова) Mpт8ltx«S. Врховно Биће Тумбукуса су­више је велико да бн се »mпeресовало за обичне људске ства и(�. Иста је СИl)'аuија са Њанхупон, код нассобина . р . Аф . он нема култа а поuпо­Језика чи у ЗаПаднОЈ рlЩlt. , , . вање му �e указује само у peткш.t околностима, у случаЈУ велике глади или епидемија, или после снажних урага­на' људи ra онда mпaју чиме су га увредили. Дзншбс ()�веоПllПИ Oraц«), врховно Биће nлеме�а Еве, �H­зивано је cn.'ю за време суше: ) 0, Небо, КОЈем дyryJe:\{o нашу захвалност, велика је суша; пусти кишу, да се .

, (7 Удаљеност и па-зе�,ља QCвеЖlt, да IlpollВCТ3JY поља.( . ' 6е сивност врховног Бића дивно СУ изражеи� у ЈеДНОЈ -седи Гириамаса из источне Африке, КОЈИ на сличан начин сликају свога Бога: » Мулугу (Бог)је на висинама, а доле су сени покојника!«(8 ПРИП3ДIШlЏ1 племена Бamy веле: »Поurrо је створио човека, Бог се више апсолутно не бави њимек А Негрили тврде: >\Бог се Удаљио од

S Frazer, ТЈЈе Worship ojNoture. l, London, 1926, стр. 150. 6 Ibid. стр. 185. . "

9 1 1 � Ј . Spieth, Die RеligiQЛ dei E�'er, GОnlпgеп-LеlрZIg, I •

стр. 486

. Le Ro)', Lo Rсligtолdes primltifs, 7

. изд., Рaпs, 1932, стр. 184.

1 5 1

р

нас((9. Насеобине ф�, из �рија екваторијалне Афри_ ке, сажс:то изражаваЈУ СВОЈУ реJl.Иrnозну фИЛОСофију }' слсдећОЈ песми:

Бог (Нзаме) је горе, човек је доле. Бог је Бог, човек је човеК. Свако у својој кући, свако на своме nparyto.

Ilспотребно је да и даље наводимо примере. Свуда у l'И.\I примитивним рели:rn:јама, врховно небеско Биће као да је изryбило релuzuозну акmyа1l/осm; ОНО је од­сутно из К)'ЈЛ'а, И мит на.\! га ПРffi(азује како се све више повлачи од људи, све ДОК не постане deus orioS/ls. Па илак, њега се сећају и обраћају му се у крајњој нужди, "ада су се uзја1О8W1е све молбе уnућене осmа'IUМ бого­вима u богиll:>ама, nреlJШ.ю u де.мони,.цо. Као llПО веле Ораоии: »Све смо покушали. и једино си Ти још остао да нас заштитиш!« И жртвују му белог петла, вичући: )}О, Боже! ТИ СИ наш творац! Сажали се на нас!«Н

Религиозно искуство живота

»БожаНСКQ удаљавање« изражава, у ствари, човеков све већи интерес за сопствена религиозна, куmypна II економска открнћа. Њrreресујући се за хијерофанију Живота, за откриваље светога у земаљској IШодности и теже-ћи да се осети иадахнут �)Конхретним{{ (путенијим, Чак оргијаcmчки.м) религиозним искуствима, »прими­тивни« човек се удаљује од небеског и ЧЈаисценденmог

9 11 Тrilles, Les Pygmees de lafor€l equatoriale. Paris, 1932, стр. 7.

152

10 ЉЈ., стр. 77. 11 Frazer. op. cll . стр. 631.

Бога. Orкри.ће пољопривреде радикално прсображава не

ca.\lO економију ПРИМmЋВног човека, већ пре свега ље­

гову eKOIIQ.\lujy светога. у ИI1>у улазе и �yгe религиозне

снаге: сексуалност, IlfIОДIIОСТ, митологи.Ја жене н Земље,

IПд. Тако релилlOЗНО искуство бива КОIOCpe'l1lије и Jlн­

Т1Iмније повезано са Животом. Велихе Богиње-Мајке и

снзжн.и Богови ИЛJI духови rшоднocrn умногоме су »ди­

Ilaмичнији« и приcryпачнији људима, НО шro је то био Бог-Стваралац.

Али, као urro смо то управо видетl, у случају крај­ње нужде, када је све узалуд окушано, а нарочито у

случају великих несрећа које долазе с Неба, суше, олује, епидсмија, људн се окрећу врховном Бићу и преКЛ.Иlьу

га. Такав став није искључива одлИЈ<а примитивних по­пулација. Кад год су стари Јевреји прожив.љавали епохе

мира и релативног економског успона, они су се удаља­

ва.'щ од Јехове, а приближавали се Валима и Астаротима

љихових суседа. Једино су их историјске катастрофе нагониле да се окрену ка Јехови: » Alrn викаше ка Гос­поду и рекоше: Сafl'ијешисмо llПO остависмо Господа и Служисмо Вал.има и Астаротима; али сада избави нас из руку tlспријатеља наших, па ћемо ти служити« (Прва

l\Њигa СФlуuлова, Xll, 10). Јевреји су се окретали Јехови накОН историјских

катастрофа, или неИЗ�lерних УНИllПавањз која им је Историја наменила. ПршшrnВШI су се ссћали свога врхов­Ног Бим У случајевима косШfЧКИX катастрофа. Али сми­сао тога повраТ1(а небеском Бо1)' иcrn је и код једних и Ко.1 Jpyrnx: у крајље критичним сптуauнја.\lа, Када је и са." опстанак колеК'ЈИВ3 у питању, нaпyurraју се божан­СТВа која обезбеђују и о;хржавају Живот у нормалним 8ре\1сн.има, да би се пронашао врховни Бог. Има у томе, I1РIl8ИдIIO, нечег парадоксалног божанства, која су код nРIIМитивних подређена боговима небеске струК'1)'Ј>С, бlt.'lа су, као Вали If Acтapcrrn, код Јевреја, божанства

153

р

fUlОДНОСТИ, изобиља, ЖИВOТJlС пуноће; укратко, ТО су била божанства која су слаВШЈа и подстицала Живот _ како КОСМИЧКИ: ВС['еТаЦију, пољопривреду, стада - Т8l<O и људски. Привидно, ова божанства су била СII<lЖНа, ,\lQћна Њю:ова релиrnозна важност објашњавала се управо Ibltx:OBOM снагом, безграничним ЖИВO'Illml резер­вама, њиховом nЛQДIfОшћу.

Па ипак, њихови обожаваоци, како примитивни та­ко и Јевреји, имали су осећај да су све те ВСШIКС Богиље и СВИ ти огромни богови неспособни да их зашmumе, да им обезбеде егзистенuију у стварно КРИТИЧНИМ трену. цима. Ови богови и боПlње МОГЛИ су са.\ю да penpoi)yкyjy и да увећавоју Живот; и uпaвише они су ту улогу могли да врше само у �)нормa.nним« раздобљима; божанства која су ДИВНО управљала КОСМИЧКИМ ритмовима, пока. зивала су се неспособним дазашmumе КОСМОС или људ­ску заједницу у тренутку кризе (КОД Јевреја у тренут,,), ) историјскс« кризе).

РазлИЧIIЗ божанства која су БШIa подређена врХОВ­ним Бићи.м.з, врнсвојила су lIајконкретније и нзјочи­глсmtИје моћи, силе Живота. Али, самим тим, Оllа су се )}специјал.нзиралз( у рађаљу и изryбlШа сyrrrилније, }ют­мсније« , )юдухов.љеније« моћи Богова-Стваралаца. Or­"-l'ивајући сакралност Живота, човек се препустио да га заведе љегово сопствено откриће: препустио се живот­ним хијерофанија.\!а и удаљио од сакралности која је трансценднрала љегове непосреШlС и днеВI:JС потребе.

ВеЧllост небеских СILwбо.1а

Приметимо ипак да, иако релиrnозним живaroМ више не домщшрају, небески богови, Зве3Дани предenи, ураискн симБОЛl!За�l, митови и обреди успеља, кrд., u даље чувају своје /шд.wоћно .\fecmo у eICoHo,wuju свеmOZО.

154

•

Онај који је » на висинама«, »узви.шеllИ«, наставља да О.1.аје траllСllендеl/тно у било којем религиозном скупу. У.{а..ъено од култа и предато митолоrnји, Небо је и даље np�lcyrllo у релиrn03НОМ животу посредством СИМ� .1111�tЗ. А тај небески симболизам npoжима, и са СВОЈе стране подржава, бројне обреде (успења, иниuијаuија, В;lадаВИllе, итд.), мюо8С (космичко Дрво, космичка Ilла­НШlа, врх који повезује Земљу и Небо, итд.). СИМОО­:ШЈаМ »)Цеlnpа Света«, чију смо roлему раширсllОСТ уочи.1И, такође илусч>ује важност небеског сю.lболизм�: ВС1а коју pemmЮЗНII човек успоставља са Небом ОДВИЈа се у » Цсmру((.

Могло би се рећи да сама струюура Космоса чува живу успомену 'Ја врховно небеско Биће. Као да су богови створили Свет lIа такав начин да он lIе ftlоже а да ие одСЛикава њихову егзистеllцију; јер ниједан свет није моryћ бсз вертикалнOCТlI, а једино та димензија своuира траНСtlСllденцију.

ПРОI'нано из реЈ1Иrn03НОГ живота у строгом СМИСЛУ речи, то lIебеско свето остаје делатно кроз симболизам. Ilеки релиrnО311И симбол преноси своју поруку, чак 11

at(O свесно није ухватљив у свом тоталитery,јср симбол се обраћа интеI1'aJlНО.\1 ЉYДCKO�j бићу, а нс само ЊС['овој IIIrrеЛИГСfЩијll.

Струкm)ра акватич/{ог сuмба.1U3.\lа

llре но uпо отпочнемо говор о Зе\LЪИ, ваља пред­CТaBI1n1 релиrnозне валоризацијс Воде, и то из два раз­:1OГ'а: 1 . зато uпoје Вода постојала пре Зе�uъe (како вед" Кљига о постању » ... и бјеше тама Над безданом; и дух Ьожји дизаше се над ВОдОМ«); 2. анализирајући реЛИЛl­ОЗне вредности Воде боље ћемо разуМCnI сч>уктуру и функцију симбола. Дакле, симболизам иrpа значајну

155

улоry У религиозном �вoтy човечанства; захваљујуhн симболима Свет щ�таЈе �mрозиран{(, погодан да �ЩОka_ же« трансuенденцИЈУ. . Вода симболишс универзални скуп виртуелнocnt. OH� Је јоns er origo. резервоар свих MOryhнocrn егзистеR� ЦИЈе; она претходи сваком облику и nодлога је свако:\! �apaњy: Једна o� ТИПИЧНИХ слика Ствараља је ОСТРВО КОЈе се наЈедном »Јавља« усред таласа. Напротив, потапа_ ње сиыболище регресију у предоблично, реинтеграцију у неиздиференцирани иачин сг.шстенuије. Пома.љање понавља КОСМОГQнски чин Манифестовања облика; П� тanaњe о,!Џ"()вара распадаљу облика. Управо стога симОО­лизам Воде подразумева пощеднако смрт као и поновно p�aн.e. Додир са Водом увеК подразумева регеиера­ЦИЈУ: зато што распад� прати »ново рађање« , и зато што расп�е оnлођУЈе и УМножава потеRlUiјал живота. АкваrnчкОј космогонији одговара, на атрополо1ЩОМ плану, п�н�к и развитак материје: постоје веровања према КОЈИЬfa Је Људски род настао из Воде. Потолу ИJDf периоднчНИЫ пarонућима континената (митови mnа » Лтлa.пrnле«) одговара, на људском плану, »дрyrз cмpr«

�oвeкa (»ВЛЗЖНОСТ« и лeu.ЧОu Пакла, тд.) ИJnt иници. Јатичха смрт кроз крuпење. Но, било на КОСМОЛО/.lOCом или ampoПОлошком плану, потонуће у Воду одговара не коначном YТPHyћ� већ извесној пролазној реинтеграцији у неодређено, КОЈУ прати ново стварање. нови живот, или »нови човек«, сходно томе да ЛИ се ради о КО­Смичком, биолошком или сотериолошком тренутку. Са становишта струК1)'Ј>е, >щотоп« се може упоредИПI са »крштењем«, а погребно ПРО1Пfвање воде са чишћењем новорођенчета или npoлетњим обреДЮlМ кynа.њима која илите здравље и обезбеђују nлодност.

Ма коју �ИЛtозну целину узели, Вода чува Henpo­мењеном СВОЈУ основну фУЮ(lщју: она дезннтегрише, разара обшu<е, »)Спира грехове«, истовремено је прачи-

156

wћaвajyћa и обновитељица живота. Њеиа судба је да претходи Стварању И да ra у себе упија, нес!1особна да нa.rL\faIllИ сопствени иачин бивствоваља, то Јест, да ис­ПОЉИ сопствене облике. Вода не може да превазнђе суд­

бину виртуелног, клице и латенuије. Све што је облик

маиифестује се изнад Воде, одвајајући се од ње. Овде је БИ11iа једна црта: сакралиост Воде и струк­

тура космогоније и акватичких апокалипси може да се uнmеграшо испољи са\1O преко ак6аmuчкоz сu ... uбо,1uзма. који представљаједюrn »систем« способан да изрази сва посебна објављеlЬа безбројних хијерофанијаl2• Тај закон је уостало:ч закон чmaвoг симболизма: симболичка. це­лина је она која валоризује paзлwпrra значења хијеро­фаннја. »)Воде смрти« откривају, иа пример, свој дубоки смисао са.мо утолико уколико се позиаје СТРуК1)'ра аква­тичког симболизма.

УЗОРl/а прича о крштељу

Црквени Оци обилато су користил.и извесне пре­хришћанске и универзалне вреднocrn акватичког СИМ· бо:rnзма. са.мо што су их при томе обогатили новим значењима, која су се односила на исторнјску егзистен· цију Христа. За ТеpryШfјана (De Baprisтo, IJJ-V), у по­четку бејаше вода, »седиurrе 6ожанског Духа, којије њу стављао испред дpyrnx елемената ... Та првобитна вода створилаје живот, и нема места чуђењу ило она и данас ПРИ1IИКом крштења ствара живот ... Чим је Бог призван на њи.х. све врсте вода, дакле, учествују у мистерији нашег посвећења. У часу када је призван, Свети дух

12 О аКВ3ТI1Чl(ОЧ сичболизЧ)' ВИДИ У 1(Њн]11 Troite d'histoire des 'е/јКјОnS, стр. 373-382; као и у Miphistophe/b е! l'AпdrQgyne, СТр. 238-268.

157

р ----------------.�---------------------

силази са неба, зауставља се Н3 воду коју својим при_ суством посвећује, и тако посвећсна она би8Э. Ilрожета MOl'ut да rlOcвehyje 11 она са своје стране ... ОНИ који су тежили за леком од болести тела, сада лече душу; С1'еклп су вечни живот; вечни спас ... «

3anьурнвањем у воду »cтapll 4овек« рађа ново, пре_ лорођеlfО бнће. Тај СIIМболиза.\, је дивно изразио Јован 3латоусти (Homil. јn lоћ. ХХУ, 2), који, говорећи о CI1.\,­ботtчкој МУЛ11iваленuији кршгења. вели: }>С)НО пред­ставља смрт и ухоп, живот и ускрснуће ... Када загњурн главу у воду као у гробницу, стари човек је nOТnY11O преплављсн и покопам; када изиђе из воде,јавља се НОВИ човск«,

Као ШТО ВИДИМО, 1)'мачења која су развили Тср-1)'лијзн И Јован Златоуcrn изврсно се слажу са струк_ туром акваТllЧКОГ сш.lБОЛИЗ�lа. Па lШак, у хрuщћаl/СКОј !Јсиорuзоцuјu Воде jaflЉojy се uзвеСIIU нови елементи, ве-3011/1 заједllУ »nрuчу«, којаје у ово,\/ случају света Прича. Пре свега, постоји схватање крштења као силаска у по­нор Воде ради обрачуна са морским ЧУдовиштем. Тај силазак има свој модел: силазак Христа у Јордан, којије истовремено био и силазак у Воде Мртвих. Као што ПlfШе Кирила из Јерусалима, »аждаја Бехемот је, npeMa Јову, била у Води, и Јордан је УIlщао у њене чељусти. А поllПО је требало унишnпи главе аждаје, Исус је, сишав у воду, приковао аждају чврсто, и тако смо ЈШI стекл.и моћ да Iшемо по шкорnијама и з�tијама«lJ.

Затим долази схватање крuпeња као понављаље Потопа. Пре\lа ЈУСТЈIlIУ, Христ је Новорођени, побед· IIIIЧКИ изишао IIЗ Воде, након чега је постао вођа расе. Потоп уоквирује како силазак у морске дубине тако и

13 ВltДи kОМСИТЗртскста У Ј. Danie]Ofl. BibIe el Liшrgiе. Ра. ris, 1951, стр. 59.

158

urretbe. » потоп је, дакле, био сIПIК3 коју је управо :wтeњe произвело ... Као што је Ноје бllО суочен са Морем Смрти, у којем је човечанство било пониште�iO И из којега се ПОIlОВО помолило, тако и новорођенче КОЈе се крсти силази у освећену воду да би се суочнло са Лжда. јом 11, У узвишеllој борби, појавило као победник((14,

Али, кад год је реч о обреду крllПCња, успостав.� се парзлела ИЗ�lеђу Христа и Адама. Већ у теОЛО�ЈИ ветог Павла паралела Ада.\f-ХрIJСТ заУЗН\lа зна'lаЈИО с

оо . место. �IКРllПCњем, lЋрДИ ТСр1)'лијан, човек зад и�а СЛИЧНОСТ Богу(( фе Варl., V). По Кирилу » крштење IIИЈе само врочишhавање грехова и милост усињења, већ IJ antitypos Христовог Испаштањак Harocт npll крuпењу такође садржи извесно обредно и метафизичко значење, истовремено: то је напуштање »старе одећс покваре· ности и греха којн крllПCни скида следећи Христа, оне одеће којом се Адам оденуо након сагрешења((IS, али то је такође I! повратак на npвобlfI1l.У невиност, на суд?ину Адама пре пада. »0, дивоте! пише Кирило. Ви БСЈасте голи наочиглед свих, не стидећи се при томе. У ствари, то је зато llПО сте у себи носили СЈШК)' претка Адама, који у Рају бејаше то, не осећајући стид«(16.

Већ из ових неколико текстова увиђамо смисао хри­шћанских иновација: са једне стране, Оци су 1р3Жи.ml ПО.:tYдаРlIOС'П! између два света Пис.\Щ; са дpy�, �OKa­ЗIIВ3.1И су да је Исус одиста извршио обећања КОЈа Је Бог зао НЗРЗIIЉCКОМ иароду. Потребно је овде наПО�IСНУТИ .1а ове нове ва10рuзоцuје CU\fOO1U1wa криlmеЉ(Ј не про-

14 Ј. Dзпi�]оп, ВјЬ!е е, Lilurgie, стр. 61. IS ВItдИ такође И остале �KcroBC лреurтампзне у Ј Dani�-

10П. 8јЬ!е е, Lilurgie, CI1l. 56. 16 О ОВИМ митско-риrya.'ТНИМ еле!olсmщ •• а BIIдII Traile d'his·

fщrе des religiolU, стр. \82, 247.

159

--

muврече УJluверза1ll0 раИlиреllОМ Йli.ваmUЧКQ.\1 Сц'мбо_ .1IЙМУ. Све је ту: 1 Јаје и Потоп имају као пандан у М1Ioгo­бројним традицијама катаклизму која је nокрајчила » човечанСТВО<� (>ЩРУIlIТВO«), изузев једнога човека који ће постаПl митски Предак новога човечанства. » ВОДе CMPТH�( су лајТ-МОТИ8 палео-.оријсm'3ЛНИХ, азијских и океанијских митологија. Вода »убијз« у правом сми­слу речи: она 1I0НИurraва, разара све обmп<с. То је и разлог шго је богата ЩШИЦ3..\fа«, стваралачки.\f моћима. Симболизам нагости при крштељу такође није приви­леговано обележје јуnео-хришћанске традиције. РИ1)'­ална lIагост одговара инreгрlПe1)' и пуноћи; » Рај« под­разумева одсуство »одсћс«, то јест одсуство » хабањас( (које је архетипска сnика Времена). Свака ритуаl1на нагост подразумева један ванвременски модел, рајску слику.

Чудовишта лонора срећу се у МНОГИМ предаљима: хероји, Иl!ицираШf силазе на дно понора да би се суко­бю1И са морским чудовиштима; то је типично иници­јати'Ј.1(О искушење. Разуме се ла у историји peлиruја има sapијаната у изобиљу: катхада аждаје чувају неко »блaro«, што је очевИД.IIO слика светога, апсолутне спарности; ритуална (иницијатичка) победа щд аждајом-чуварем oдroвapa задобијању бесмртности. За хришћанина кр­штење је сакрамект, јер га је установио Христ. Али, у њему се ништа мање налази 11 инишtjaтички рmyал Ilcкyweњa (борба ПЈХУПIВ ЧУдОВИшта), симболичка смрт 11 ускрсиуће (рађаље новог човека). Не кажемо да су јудаизам и хришћанство »позајмII.ПИ« такве митове или симболе 113 релиmја суседних народа; то није било ну­жно: јудаизам је наследно rтpellсторију и дyry релиrн-0311у историју, где су све ове ствари већ постојале. Није чак било нужно ни да овај ИЛИ онај сачувани симбол буде >юживљеl!« у својој укупности у јудаизму. До­ВОЉIIО је бшю да једна група таквих слика преживи

]60

\taKap и нејасно. Такве CJНfKe и такви симбоЈIИ били су способffil да у било којем 1pCнyrк)' испуне моћну рели­ПlO1НУ актуалност.

Унuверзаmост СIL\lбо.1а

Извесни ОЦII првобll1llе Upквe процељивали су по­.ђ·Ј.аРIIОСТ Ю�lеђу симбола које је npeдложило хришћан­CПIO и симбола који су заједничко добро човечанства. 06раћајући се онима који су порицалн ускрснуће мртвих, Теофи.1 из АИ"ПlOхије подсећа их на ознаке (lеkhrn.eгш) тога ускрснућа, које нам је Бог пренео преко велик.IIХ ко­СМИ'lЈ(ИХ ритмова: ГОДlШlЊих доба, дана и ноћи: �)Зар НС п(х.'тоји ускрснуће кmща и JlЛодова?« По Клемеlf1)' Рим­СКОМ )щан и воћ нам. показују ускрснуће; док ноћ умире,

ћ " дан се буди; док трне светлост дана, спynrra се но « .

Према хришћанским алолоrernма симболи су били НСПУIbСIIИ Ilорукама: они су nОКa3Uвйш свето посред­ством космичких ритмова. ()ткровење које је вера до­IIОСЈи13, није разарало прехришћанска значења симбола

0110 је овима једноставно додавало извесну нову вред­IЮСТ. Наравно, за верни.ка је то ново значење разарало ОСТала: јеДIIНО је оно вал.ОР1l30вало си.\tбол, llреобр�­жавало га у откровење. Оно ппо је било бlfllЩ то Је Ускрснуће Хр"ста. а не )�знаuи« тога ускрснућа, који � \101)- ОЈ.гонcтнyrи У КОС1>ШЧКОМ живmy. Па ипак, остаЈе да Је 1I08a вЙ10ризацuја Y1leKa1UKO бlL1а УС-108Љена ca\l�\1 сmрукmУ/Ю.\I cu.\l60.1U1\1a; могло би се чак рећн да Је а"8;]1 И'II(И СlfМбол чекао испуњење свога дубоког сми­С;lа новим вреДНOCniМа које је донело хришћанство.

17 Уп. L. Beimeert, »La dimension mythique dans Је sacra­rnentali�me chrelieM, ЕГГОnОЈ.ЈоћгЬисћ, ХУН, 1949, стр. 275.

] 6 ]

р

Хришћанска вера је сведена на историјски дОгађај: у очима хришћанина вредност симбола гарантује ин­карнаuија Бога у историјском Времену. Али, универ­зални акваТIIЧКИ симболизам није био mпи разорен, нити измењен након Ilсторијских Gудео-хришhal:lСКНХ) l)'Мзчсњз симболизма кршreња. Дpyrnм речима: ИСТОРИ­ји није пошло за рухоч да радикално и�",ени cтpyкrypy аРХЗИЧНQГ симболизма. Историја непрекидно додаје нова значеља, али ова не разарају саму С1рУ1ПУРУ симбола.

Ситуација коју СМО управо оrrnсали разумљива је ахо се води рачуна о томе да Свет за религиозног човека увек представ.ља извесну наmриЈЮДну вредност, да ОН открива модалитете светога. Никада не треба забора­ВI-ПИ да је за peлиrnозног човека сакралност поmyна манифестација Бића. Објављиваља космичкс сакрално­сти су у неку руку при:мордијamш објављиваља - она су се одиграла у најудаљенијој реmmюзној ПРОIШIOCПf чо­ВС"ЗIIСТва, И иновације које је Историја накнадно донела нису успеле да их разоре.

Тига Маlег

Један Itндијански npoрок. CMOXa!la, ПОГЛа8llца пле­мена 8анапум, одбијао је да обрађује земљу. Сматрао је за грех да се »lIзwа заједничка мајка« раљава или сече. цепа НШI rpeбe пољопривредни.\I радовима. И Додавас. је: »Тражите од мене да орем зе!>uъу? Хоћу ли ontћи да узме!>1 нож и заријем га у дојку моје матере? Јер, кад будем умро неће ме примЈПИ у своје крило. Тражите од мене да откопавам и вадим камење? Зар бих унаказиО ЊСНО месо да бих стигао до њених кости? Тада не бi!X могао да уђем у њено тело да бих се поново родно.

162

тражите од мене да КQCим сено и 1раву, и продаЈем то да бнх се обогатио као 6сШIИ? Али како бих се усудио да

сече\l власи своје матере?«18

ове речи изговорене су пре неuпo мање од јсюlOГ века, 3.1И оне долазе IIЗ давlШна. Узбуђењс које осећ3.\1О док их слуша,1O састоји се нарочпrо у томе што нам оне, са не) lюре..1IШОМ свежином и СПШrral!Ошћу. откривају првобlmry слику Земље-Мајке. Ту слику срећемо свуда, у бсзбЈЮјним обтщима и варијama.'dЗ. Та Тегга Mater II.'1И Teflus Marer, која рађа све llПO је ЖИВО, добро је позната мсщrгeраНС!GL\I религијама. » Геју, свеопћу мај­ку, ја пјевам, темеља чврстих, старицу часну што храни на зем:ьи све што постоји ... Ти си власна да дадсш, а и да УЂlеш живот људима смртни:.'>I ... «, вели се у Хомеровој ХИМНИ Ге)и. А у Хоефораиа (127-128), Есхил слави Земљу, која » рађа сва бића, храни их, па их затим ПОIlОВО узима као ШlOДНУ КЛИЦ)'« .

Пророк Смохала не вели нам на који су начин људи рођен!! из те Мајке-дароватељице iюшота. Али нам неки аМСРИ'IКИ МЈ.ПОВИ откривају како су сс ствар" збилс lIа ПО'IСТКУ, јn il/o (еmроге: први људи су извесно времс ЖlfВели у крилу својс Мэјке, то јест у дубини Земље, у IЬСllOј утроби. Ту, у подземљу. они су водил.и упола Љ)ДСIШ живот: то су били у неку руку још недовољно уоб:щчещt с .. ,бриоии. Тако бар тврде ИндијзшUJ из плс­Мена Лени Лснзпе или Делаваре, који су некада насеља­aa..1H IlеНСИII8аннју. Према њиховим Мlповима, Творац, иа"о је на ПОВРШНIfИ Зс\IЉC био већ припре!>шо све ствари којима се данас служе, ипак је био одлучно да :1.).1.11 остану још извесио Bpe!>le сакрlШени у трбуху

18 James Моопеу, »Thc Ghоst-Dащ:е re1igion and Ihe Siou:< ОщсrЬrеak of I 890{{, Аnnua/ Reporl oJlhe Bureau оЈ Americ(lII Eth· nQ/nЮ-', X]V, 2, Washington, 1896, стр. 641-1 ]36.

163

--

ЊИХQве Мајке-Родитељице, да би се боље развили и сазреЈШ. Дpy� америндијански МИТОВИ ГОВОре О даВИам времену када Је 3ewьa-MajKa рађала људе на ИСТИ начин као што у данашње време рађа шибље и 1pCI"ИX)',

Универзално је рanшреНQ вероваље о рођењу човека из ЗемљеЈ9• На мноrnмјезИlIима човек је називам: »юЗе­мље рођени«. Верује се да деца долазе из дубине Земље, ИЗ cтuъa, пећина, пукотина, али такође и из бара, извора и река. Слична вeposaњa преживела су до данас у Евроци, ПОД ВИДОМ легенди, празноверја или јсШtоставно Мent­фора. Сваки предео, и ГОТОВО сваки rpaд ИЛИ село познају по неку creнy или извор који »)дОНОСИ« децу: то су Кinder­Ьгumen, Кiпderteiche, Bubenquellen, итд. Шта више, до данашњих EBponљaнa преживело је нејасно осећање ми­стичке СОЛИдарности са РОДНОМ ЗеМЉОМ. ТО је peлиmо­зна искус:во aYТOXТOHOC'rn: човек се осећа бићем место, и у томе Је осећање КОСМllЧЈСС структуре које у многоме превазилази породичну и прадедовску солидарност.

у са.\!ртнш.IС часу човек жели да је у Земљи-Мајци. да

.буд� ПОКОП� у родном тлу. » Мили ка Земљи, твојој

М3ЈЦИ«., вели Rlg Veda (Х. хvш, 10). �)Ти, који си земља, мећем те у 3емљу« , пише у AtharQ\'a Veda. (XVПI, rv, 48). ))Нека се кост и месо лоново врате у 3емљу«, изro­вара се током кинеске погрс6не церемоније. А римсЮl НадЈ-робни иатпнси одају страх да пелеа не буде поколЭJI другде,

. а нарочито радост ако буду rювраћени у отаџ_

бину: ћlС nalus ћјс S;lus eSl (XLIX, У, 5595: овде је рођен овде и положен); ћјс s;tu,s est раtriаг (VШ, 2885); ЫС qu.. .. �alus !игmt Optans егm illo ге\'гпј (У, 1703: » Тамо гдеје оио рођен, та.. .. ю је желео и да се врати«).

" 8 А О· · ндн . Ictcnch, Mufter Erde. 3 изд. Leipzig-Berlin. 1925;

. В. Nyberg, Кind und Erde. Hclsinki, 1931; Cf. М. Eliadc,

Tratte d'hШOlге de� геllgiощ, стр. 2 1 1 .

164

Нит; pos;tio: nа1агање детета на т10

То фундаментално искуство-да људска мајка само

преЈ.ставља Велику Мајку -родило је м.ноroбројне оби­

чаје. Сетимо се, на пример порођаја на тлу (ћиm; pos;t;o),

рiП)'а.'1а који се среће готово свуда, диљеМ земљинога

шара. од Аустралије до Кине, од Африхе до Јужие Аме­

рике. Код Грка и Римљана обичај је био ишчезао у

историјском добу, али нема сумње даје постојао у даљој проllШОСТИ: извесне СТЗ1)'е богиња рађаља (Еилстнје,

Да.\fИје, Ауксеије) представљале су их на коленим:а, та­

чно у положају жене која се порађа на саму Земљу. У

египатским пучким текстовима, израз �eдcтн на зе­

мљи« значио је �)Порађати се«, или »)Порођај«20.

Смисао тога религиозног обичаја можемо схваnrrи

без по муке: рођОlье и порођај 9' мuкроКQCМuчке верзије

егзеwплармог чима који је извела Земља; људска мајка

само подражава и понавља тај примордијални чин по­

јаве Живота у крилу Земље. Према томе, она треба да се нађе у непосредном додиру са Великом РодитељlЩом,

за се лреnyCПI љеном вођењу у испуњавању те миcre­

рије што је рађаље живота, да прими од ње пarpeбну

енергију и ту нађе материнску зашшгу. Још раширенији је обичај полагаља новорођенчета

на земљу. он постојијоw у наше дане у извесюtм зеwьa­

"а Европе: дете, тек шrо је окупано и повијено у пелене,

бива положено на саму земљу. Затим га отац подиже (щ

terra loJ/ere) у знак признаља очинства. У сгарој Кини, '}{;а. .. tpтник, као и тек рођено дете, полагани су на тло ... да би се poДl!o или умро,да би ушао У породицу живих ИIШ у

породицу прздедова (као и да би изишао из једне ИIШ :tpyre), постоји заједнички праг, родна rpyдa ... када се

20 Уп. белешке уз МУlћщ гЈуеј е! mYjleгe�, стр. 221.

165

р

новорођСIIЧС ИЛИ С:lМртник положе на тло, то з1l3ч.и да је на Земљи да каже јесу ли рођење или смрт ваљани, да ли их ваља узети за правИЛНО ИЗВРШСНС чињеющс ... Обред rюлагања 113 земљу подразумева идеју о супстанцијално!>! идснnпcтy ИЗ\iсђу Расе 11 Тла. Та идеја се, у ствари, преводи кроз осећањс ауто:поности које је међу најжи_ liЉи.ма ОД СВИХ ОНИХ што их налазимо на почетку КlтCCKe историје; идеја тесне везе између ЗС� и љених станОВ­ника је тако дубоко укорењена да је остала у срцу peJПt_ ГИОЗНЈtx Иllcnпyција If јавног прав:щll.

Као uпo се дете, одмах након роћења, полаже на 3c:.tЉy да би га љегова права мајка О3аКОНИ.'Ш и обез­бедила му божанску зauпИ'I)', тако се поступа и са дс­чauима н ЗРСЛИМ људима у слу'шју бо .. ести. Тај обред одговара 1/Q8Q.lfe lюђењу. Спмболичко закопаваље, де­ЈIИМ.ично ИЛИ потпуно, има ИС7)' мarnјско-релилюзну вреДНОСТ као и пол.ивање водом при крпrreњу. БоnесшIК rdJ<O бива 06новљен: 011 се поново рађа. Радња чува ИCl)' ефикасност било да се ради о брисању неке озбшъне [veшкс ИЛИ О лечсњу болести (пошто ова последња пред­ставља за эаједlПЩУ иcry опасност као и злочин). Гре­UDlИЈ( се С'Га8Ља У једну бач.ву ИЈШ јаму, И када одатле изађе вели се да је »рођен по дрyпt пут, из крила своје мајкек Oryдa CJ<a.lIдIlHaвcKO веровање да једна веlllТИlt3 може бlПll спасена вечног npoклcrcтвa ако се жива зако­па, посеје ce�fC изнад ње и заl1lМ пожњс оно urro ИЗНИЮlе.

ИНIIWIјација обухвата РИ1)"аЈШу смрт 11 вас,,-рсеље. Код бројних ПР"�nrrnвних народа, неофит бива ) убн­јсн«(, покопан у јаму 11 затрпан лишћем. Кад устане из гроба, c�aтpa се H061L\I човекаw, јер је рођен по други пут, И то lIеnосредно из КОСА/Uчке Мајке.

21 Матееl Granet, »Le dep6t de I'enfanl sur lе soJк RevueAr­chL:"logique, 1922; Erudes sociologiques јиг Ја Сћјnе, i'aris, 1953., ]59 202.

]66

$

ЖеНQ, 3ewьa u nлодносm

Жена је, дакле, мистички солидарис�а са Земл:ом; рађање се представља као људска ваРИЈ.анта маГИјске 1L'10Ј,НОСТи. Сва релиrnозна искуства, КОЈа су у вези с lL'IодllОшћу И рођењем, имају космuчку структ}ру. Са­J.':PaJI.НOCТ жене зависи од светости Зе!.uьc. Женска плод­ност ,�a КQC,\IИЧКИ модел: модел Те"а Ma1er. уннвсрзаЛllе Родumељице.

у извссю(м pe.rшrnја.\.!а, Зеwъa-Мајка се сма1р3 спо­собном да зачне сама, без икаквог сп�г односа. Трагове таквих арх.аичних идеја налазимо ЈОШ у МИТО­ВИ-\tа о паpreногенези медиrepallСКИХ богиља. Према Хе­сиоду, Гаиа (Земља) је родиnа Урана, )}једнако себи Небо пуно звијезда да цијелу је застрс« (Посmаllак богова, 126, 127, Веселин Маслеша, Сарајево, 1975, прев. Бранимира Ј':ШВ�1чића). Друге грч"Ке боrnњe такође су рађале без помоћи богова. То је митско ИСКУСТВО О са.\10ДОВОЉНОСТИ 11 [mодности Земље-Мајке. Таквим мпгским схватањима одroварају вероваља која се односе на CnOtmlНy rmOДII� жене и њене тајанствене Мaлtјско-pemrrnозне моћи, КОЈе н'\шју одлучујућегупщаја на живar биљака. Др�IШ И куmypНИ феномен, познат под IIменом }}маТРИЈархат�(, повезујс се са crrкpићем гајеља прехрамбеЮIX б� КОЈС је у.uuшла жена. Жена је, наиме, била � KOJ� Је прва о.:хгајила прехрамбене бшъке. И прИ?Одно Је да Је она ПО­стала влаСНИКЩI тла и жетве. МaлtЈСКО-peлиruозни пре­crиж, ла према томе И друшrвeна ,�aдмoћнocт жене има kОС�ШЧКИ модел: фи.rypу Зе�uъe-МаЈкell.

у дpyrнM релиm.јама, KOC�O ствар.ање или бар

љегов Довршетахјесте резулraт ХИЈероГ<U-ШЈе ИЗћ� еђу Бо­га-Неба и Земље-Мајке. Тај космоroнски МЈП Је доста

ц А. Dictcrich. Mutrer ЕгЈе, стр. 28; В. Nyberg. КinJ u"Ј Erde. С1"р. ]50.

]67

р

раширен. Срећемо га нарочито у Океанијll, ОД ИНДО­незије до Михронезије, а.пи такође и у Азији, Африци и у обе Америке(D. Дакле. К(\О шго смо видели, космогон_ СКИ МЈП је узорни MWГ У правом смислу ре'Ш: ОН служи као модел ЉУДСКОМ понашаљу. ТО је разлог urrо је же. нидба сматрана за подражавање кос�rnчке хијСЈЮгамије. »)Ја сам Небо, ти си 3eJ.tЉ3«, објављује МУ-М у Вгhшiiи, аnуоfш UЈЮnishod, (VI, ЈУ, 20). Већ у Athor(J\'a Veda. (XIV, п 71) муж 11 жена су упоређени са lIебом Н Земљом. ДИДОllа слави своје венчаље са Енејем сред жестоке буре (Енсида, ЈУ, 165); њихово сједињавање подудара се са сједињавањем елемената; Небо гр;rn своју супрyry, лу_ штајући на љу оnлођавајућу кишу. Брачни обреди у Грчкој подражавали су пример Зевса, који се тајно сје­диљује са Хером (Паусаllиас, П, XXXVl, 2). Као llПO се и могло очекивати, божански мит је овде постао егзем­пларн.и модел људс-когсједињавања. Али постоји и други ВИД ... који би требало подвуnи: то је кос.м.uчка структу­ра брачllDг ритуала и сексуалног понашања људи. Та кос,чuчка димензија и у исто време сакраmюсm брачног сједињавања, тешко је појмљива нерелигиозном човеку модерних друштава. Али не треба заборавити да се, рслиrnозном човеку древних заједница, свет npeдста­вљао као пун порука. Каткада су те поруке тајанствене, али мкroви су ту да ПОМОПIУ да их човек одгонетне. Као ило ћсмо имати прилике да то ВИДИМО, људско искуство у својој целокуmюс1lt, подобно је да буде изједначено са КОСМИЧКИМ Животом, И према томе са rюсвећеиим би­ћем, јер КОСМОС је lIајВlШ1а творевина богова.

13 В. Trale d'hiSloire des religioru. стр. 212. Истакнtt/llО, ипаж. да, иако врло раширен, "'НТ о IЮС"'lf'Iкој хијерогамl!јl! Hl!je уннвер)алаll, н Itије ПОТllрђсн у најдреВlIнјим куnТ)'рама (ау­стралнјским, насс06нна.\l8 Огњене Земље, аРКТJ.tЧКI!М иасс06tl­иа.\lа, итд.).

168

$

РИ'lуалне орrnје у корист жетве такође имају бо­жански модел: х.ијерогамију бога-оrшодитеља са Зем­љo�,-MajKOM24. Неограничена расплодна помамност подстнЧС аграрну плодност. У извесном смислу оргија одговара lIеиздиференцираности онога што је било пре Ствараља. Неки обреди поводом Нове Године такође садрже орrnјаcru.чке ритуале; дрУ1ШВсна »збрка«, разу­ззаllОСТ 11 сатурналије СIO.lболншу регресију на аморфна стаље које је претходило Стварању Света. Када се ради о �к:твapaњy( lIа плану вегеталног живота, тај космоло­ШКО-рИ1)'алнll сuенарио се понавља, јер нова жетва од­roвapa новом »Crвapaњy«. Идеја 06нављања - коју смо ере"и у обредима lIове Године, где се радило исто-8ремено о обнављаљу Времена и подмлађивању Света ­налазн се поново у 3Ј1'арним орrnјастичкнм сuенаријима. ОрП1ја је и овде регресија у космичку Ноћ, У IlРСоб­лично, У ))Боду«, како би се осигурало потпуно под· млађивањс Живота И према томе nЛОДНQCт Земље И обилна жетва.

Сю,БО.1Uза.\f КОСМИ'lког Дрвета и култови вегетације

Управо смо видели да миroви и обреди о Земљи-Мај-1lН И'Зражавају lIарочито идеје ШIOДНОСТИ и обиља. Рсч је о РС_lиruозним идејама, јер �uюшrвo видова универ-3a..1Jle плоднocm отхривају, све У свему, тајну рађаља, С1Ћарања Живота. Дакле, појава живота је за релИЛI­ОЗIIОГ човека средшшьа мистерија Света. Тај ЖIlВОТ )�-10,'Iазlј(( од некуд, што није овдашњи свет, и коначно

ПО8.пачи се одавде и �юдлазJf« некуд ка оностраном, Прод)"'..кава се тајанствено на неком непознатом меС'1)',

14 Сј Traite d'hisloire des rеligiощ стр. 306.

169

НСПРltCl)'Пачном. већини живих. Људски ЖIJВОТ не осећа се као кратха ПОЈава у Времену. юмеђу два НИI1Пaвила' њему r�oДlI прееГЈистеIЩИја, а ПРОдуЖава се у пост� еГЈистеНlЏfЈУ· Мало знамо о 11fM двe�a етапама ван­земаљског ЉYД�KOГ обнтавања, али се у најмаљу руху зна да оне ПОСТОЈе. За реЛигиозног човека, дакле, смрт не � дефинитивну тачку на живот: Оllа је само дру_ гачИЈИ вид Људске еГЈистеlЩИје.

Све је ово, у.осталом, »Qзначсно« у космичхим рит­мовима: на нама Је само да ОДГОllетнемо оно 11п0 Космос »каже« кроз своје бројне начине постојања, како бисмо разумели мистерију Живота. Дакле, једно је очигледно: Ко.смос је живи оргаlillЗам, који се ПСРИОдично обнавља. ТаЈна неисцрпног појављивања Живота је једнака рит­

МИ'UCО\f обнављаљу Космоса. То је разлог uпoје КОСМОС био замишљан У облику дрвета: на'lИН постојаља Ко­смоса, а на првом месту његова способност да се бес­крајно 1l0дмлађује, СIfМболички је Ilзражаван кроз живот др>=>.

Ваља, ипак, rrpи.меТН11f да се не ради о једноставној транспозиuији сл:ика са Микрокосм.и'UCог на махроко­СМlfЧКII план. Већ као »ПРИРОДЈfIt лредмст«, дрво није могло да предстawъa свеукупност кос.миЧl<,ог Живота: на нивоу световног искуства његов на'lИН биваља не препокрива начин бивствовања Космоса, у свој њеГО80ј сложеностн. На TO�j плану вегетални живот открива са­мо след » рађщьз«( Н »умирањак Тек религиозна внзија Живота oMoryhyje да се у ритму вегетације )юдгонernу« друга значења, а пре свега идеја о обнављању, вечној )'.шадОСТи, здрављу, бесмртности; религиозна идеја аn. co:rymne cmeapllocmu Сlf.\lболички је изражена, међу иннм, и кроз фиrypу » <taробнс воћке«, која даје иСТО­времена бесмртност, свезнаље и свемоћ, воће које је кадро да људе претвори у богове.

170

$

С:шка дрвета није изабрана једино да би симбо-1.Исала Космос, већ и да изрази живот, младост, бе­

�Mp11IOCТ, мудрост. Поред космичког Дрвета, као llПо је Yggdrasi1 у германској МJfГOлогији, историја релиrnја познаје и Дрво живота (у Месопота.\tИји, на пример), Бесмртности (у Азији, Старом Завcry), Мудрости (у Ста· ром Завету), Младости (у Месопотамији. Индији, Ира­НУ), IIТД.l5 ДpYГlIM речима дрво је успело да i1Зрази све оно llПО peлиroзни човек ематра стваР1/Ю, и свеmЮI у право.\! смислу речи, све оно llПО богови поседују 110 својој природи и llПО је ДOC"I)'ПIIО само ретко 110вла­шћеним индивидуа..\fа, јунацима It 1l0лу-боговима. Ми· тови о потрази за бесмpnюшћу или �шадости, такође посебно истичу дрво које даје златне плодове или има ЧУ,lесно mfШhе, дрво које се иалази »У "ској далекој зе"LЪИ( (у ствари, на другом cвery) и које чувају нека чудовишта (змајеви, аждаје, змије). Да би узабрао нло· дове, човек мора да се сукоби са чудовиштем које чува ;Ј,рво, и да га убије; дакле, ваља поднe'Пi UIIUlfuјатuчlШ исnит херојског типа; rюбеДН.IIК »)снагом( задобија над,ЉУДСКУ судбину, скоро божанску, вечну младост, неповредивост и свеыоћ.

у право кроз такве симболе кос�шчког Дрвета, ре­;шгиозне вредности вегетације изражавају се са највише снаге и јасноће. Дрyrnм речима, свето дрво ИЈШ евете би.љке откривају извесну структуру која није очигледна у разлнЧlШМ врстама конкретне вегеталности. Као нпо с\ю већ npи.\lетшш. сакраяност је та која оп:рива најду· б:ье CТPYKrype Света. Космос се предcraвљa као )шшфра« једино у реЛllrnозној перспекrnви. ћпмовн вегетације само реЈШГИОЗIIОМ човеку откривају истовремено тајиу Живота и Ствараља, тајну обнављања, �Ulадости и бе-

н УП. Тrшlli d·hisrQire des religioпs, стр. 239.

171

р

смртност». Могло би се рећи да сва дрвећа и биљке које се C\laтpajy светим (на пример грм ashvatha у Индији) представљају архетип, ег.3еМIШарну слику вегетације. Са друге стране, нека биљка се брижљиво Hcryje и гаји због њене релнrnозне вредности. Према извесним ауторима, све биљке које се данас гаје биле су у почетку сматране светим26•

Оно шro се назива обредима вегетације не зависи од световног, »н;rrypИСТИЧКQГ« искуства повезаног, на при­мер, са пролећем и буђењем вегетације. Напротив, ре_ ЛЮ"ИО3НQ искуство обнааљања (поновног отпочињања, ПОНОВНОГ стварања) Света претходи и оправдава валори­зauију пролећа као васкрсење Природе. Релиrnозну ва­жност IIролећа фундирала је мистерија периодичног обнављања Космоса. Уосталом, у обредима Bereтauнje није увек природни феномен пролећа и појаве вегетације тај којије значајан, већ знак који наговсuпава космич.ку мистерију. Групе младића обредно оБИј'Iазе куће у селу и показују неку зелену грану, букет цвећа или IПИЦ)'21, То је знак nредстојећег ускрснућа вегетШlllог живота, све· ДОЧaJIСТВО да се мистерија збила, да је пролеће 1)'. Ве· ћина ових обреда збива се пре » npиродног феномена« npoлећа.

Десакра1Uзоцuја Прuроде

Бећ смо рекли да за религиозног човека Природа нихада пије искључиво »nplfродна«. ИСl\]'СТВО радикал­но десакрализоване Природе јесте скорашње отхриће; ла илак, 11 данас је то искуство својствено ca.\.IO маљеМ

26 А. О. Haudricourt и L. Iledin, L 'homme е, les planles cult;­wies, Paris, 1946. стр. 90.

11 В. Troite d'hisloire des rеligiощ стр. 272.

172

•

де:т)' модерних друuпaвa, а пре свега људима од науке.

За остале, Природа и даље има ювестан »драж«, 11 представља » мистерију«, »узвишенQCТ« , и у томе се МО-

1)' назрети тparoви старих религиозних BpeAНocrn. Нема

'IОДерног човека, ма до којег ступња он бllO He�· озан, који не би био осетљив на »драж« Природе. НяЈе

реч једино о естетским, спортским или хигијеиски.\1 аред·

lIостима које се npИlПtсују Природи, већ о извесном

неЈасном и тешко одредивом осећању, У којем се још

назире сећање на обезвређено религиозно искуство.

Није без важнocrn да помоhу једног преWtзног при­

мера покажемо модификације и разарања релипюзнlfX

вреДНОСТИ Природе. Тај пример смо потражили у Кини,

и то из два разлога: 1 . у Кини, као и на Западу, деса­

крализauија Природе је дело маљине, дело образовзшlX;

2. па Юlак ни у Кини, као ни на осталом Далеком Истоку,

тај процес десакрализаци:је никада није доведен до свог

крајљег нзраза. » fuетнчка КOlrrемrшација« Природе чу­

ва, чак и за највеће софисте, реЛИГИОЗ!Ш престиж.

Ocтa�e КОС..\fuчке хuјерофанuје

Пошто смо се морали ограНИ'ШТИ на крзhе изла·

гање, ми смо говорили само о неки.\.I видовима сакрал­

IIОСТВ Природе. Велики број космичких. хијерофанија

\{оралЈ1 смо напросто да npeћутимо. Тако !ШСМО могли

да говори.\1O о соларнЮd или лунарним си.'dболима и

ку.тroви.'dа, ни о pemmюзном значељу кзмена, нити о

ре:1Иnlозној улози живornњa, нrд. Свака од ових група

kОСМ\fЧх.их хијерофанија открива по неку посебну С1р)'К­

'(уру сакралнocrn Природе, или тачније, известан мода­

литет светога које је изражено посредством СПС1Џ1фнчног

наЧИllа постојања у Космосу. Довољно би било, на при­

мер, да анализирамо различите религиозне вредности

173

које се признају камену, па да разумемо да је камен уколико j� хијерофанија, подобан да људима укаже, д� им ОТ�ИЈе CHary, трајност, постојаност. Хијерофанија KaMeH� Је ош�анllJа у npйВШI смис.1}' речи: кам:ен, пре свега,јесmе. он Је увек то llПO јесте, не мења се, и човека задll6љ)iе ОIlИ\l urтo је у њему неповредиво и апсoлyrnо· чинеhи то он по аналопtjи открива и апсолупюст Биhа: ПојМЈЫIВ захваљујуtш pe.iШЛЮЗНОЈ-1 искуству, специ. фltЧЮI lIаЧЈШ постојаља камена открива човеку то llПO је {mСО.7уmIlО nосmојаlье. с ону страну Времена, Нер3ЊИВО БУДУI\НОШћу13,

На исти би на.'! на'lИlI и јелна сажета анализа мно­гобројних рслиrnозних валоризација Месеца показала све 0110 што су људи опазили у лунарним РiПмовима. Захваљујући лунар"им фазама, то јест месечевом »ЈЮ" ђењу{(, )}смрти« и })ускрснућу«, људи су постали свесни ист�времено СОпственог начина постојања у Космосу и СВОЈИХ

. изгледа за надживљавање и поновно рођење. За.

хваЉУЈући Л)1ШРНQМ симбоJlИЗМУ човек је био наведе.н да повеже велике скупове чињеНlща, које су привидно �ИJlе без односа између себе, и да те скупове уклопи у Јединствеll ж;истемк Вероватно је да је религиозна ва* лоризаW1ја Л)1lар"ItХ рщ·мова О.\lОryћила прве велике аfПJ>OrlOКОС"шчке синтезе при.\ПГПlВних. Захваљујући

."I)'."арном симболlfћlУ било је Moryhe довести у однос И Н3Једначити и тal\O различите чињеmще, као l1ПO су: рођеље, постојаље, смрт, ускрснуће; Вода, бюъке, жена, 11J]0ДIIОСТ, OecJ-IРТИОСТ; кос"шчки мрак, llренатални ЖИ* ВОТ, зщlЮбна еГЗllстенција, IIраћена поновним рођењем лунарног типа ()жао urтo СRCТлост излази из мракэ{(); ткање, СИ:'lбоll )юређа Животэ«, судбина, тс:.шоралнОСТ,

28 О еаКРЗЛtюстlt камена ВИД!! rraile d'hisloire de.s ,еи* gюns, етр 191 ·210.

174

иГД. Уоrшпe узев, већина идеја ЦИКЛНЧНОСТlI, ДУаЈЈизма,

1I0лариOC11l, опозиције, сукоба, али такође И измирења

сУЩ>ОПIOC11l, coincidentia oppositorum, биле су или откри*

вене или npeцизираие захваљујући лунарном сю.fболи·

З\IУ. Могло би се, дакле, roворlПИ о извесној ))метафюици Мсееца((, у СМИСЛУ кохереитног система })ИC11Utа« које

се тичу начина постојања својcrnеног живим бићима, 11 свем)' OHOJ-Ie urтo у Космос)' учествује у Животу, "Уј. У

постојаљу, растењу и опадању. у ))СМlУЛН( и )уеКЈ>С*

нућук Не треба заборавити да Месец открива реmfЛl-03ном човеку ве само чињеющу да је Смрт нераскидиВО

повезана са Животом, већ такође, и то нарочито да C\fpm

lIије КОIIDЧна, да њу увек прати 11060 рођеље29.

Месец реJlИI1tозно валоризује космичко постојаље и мири човека са Смрћу. Сунце, наnponl8, откриваједаll другачиј и начин постојања: оно не учествује у ПОСТО* јању - увск у покрету, оно остаје неизмењено, њсгов обдикје увск исти. Соларне хијерофаније изражавају ре­лигиозне вреднOCПl аyroномије и снаге, суверености, Иllтелигеlщије. Oryда у извесним куmypама опажамо процес соларизације врховЮfX Бића. Као l1ffO С;\IО ТО већ видеЛlI, небески богови полако ишчезавају из релиrn­озне актуалности, али у извесним случајевима њихова С1руюура и њихов углед преживели су под видом еун­Ч<lНИХ 6огова, нарочито у високо развијеним цивили· зацијама, које су одиrpале значајну историјску улоry (Египат, хелениCТ1fЧКИ Исток, Мексико).

ВСЛИЮl број јуначких МЈПОлоrnја поседују еоларну СЧЈУК1Уру. Јунак је изједначаван са Сунием; као и ово и Јунак војује npoтив мрака, сиnази у царство Мртвих и из Ibега излази по6еднички. Овде мрак више није, као у ЛУ113РlШМ \.Iитологијама, један од иаЧЈШ3 постојаља 60·

29 В. rraite d'histoire des religions, стр. 142-167.

175

...

жзнства, већ симболише све ОНО urrо Бог 1Iије, дакле Противника у правом смислу речи. Мрак више не пред. ставља нужну фазу У КQCмнчко!t1 Животу; У перспективи сопарне релиrnје мрак се супротставља Живory. обли. lUlМЗ И интелигенцији. Свршиће се коначно тиме urrо ће се изједначtml СУl/це 11 иHme..7uгeHциja, до те Мере да се соларне теолоrnје и син:кретисти с краја Amпке претва­рају у рационалистичке фИЈЈОСОфlје: Сунце је проглаше­НО за ИIПeЛИгенцију Света, а Макробије идентификује у cyнuy све богове грчко-оријснталног света, од Апалона 11 Јупитера до Озириса, Хора и Адониса (Saturnales, 1, XVII ХХШ). У расправи О Сунцу Краљу њmтcpaтopa Јулијана, као и у хuлmu СуIlЦУ Гlрокла, соларне хијеро­фаније уступају своје место идејаца, и религиозност готово КQМЛЛenю ишчезава након тог дугог процеса раШЈОнализације30.

Тадесакрализација соларних хијерофан:ија прикљу­чује се толиким другим аналогним процС{;има, захм­љујуliи којима целокупни Космос бива mtШен својих релиrnОЗIПfX С<Щржаја. Али, као шro смо већ реКIПl, де­финитивна секуларизација ПрИЈЮде тековина је само огранИ'lеног броја модерних: оних који су лишени cвaкor peлJtrnозног осеМња. ХришhанС1ЋО је могло да донесе дубоке 11 радикалне "ромене у peлнrnозној валоризацијн Космоса н Живота, и оно је то нскориспшо. да се ко­С!>UfЧКИ ЖИВОТ У својој укупности може још увек ocenпи као порука божанства, сведочи један хрншћански rrnсаи какав је Лео" Б.1l0ј (Uoп Bloy), који пише: »Био Жнвar у људима или биљка.\lа, он је увек Живот, и када дође тренутак, иеухватљиви трен који називају С!>IРТ, то ЗнЭЧЈI даје Исус налустио кахо дрво тако и људско биће« 31.

176

:ю О свему точе в. Тгаllеd'histоiгеdcsгеligiощ стр. ] ]7-141. 31 Le Mend/Onl ingrat. 11, стр. 196.

•

IУДЕО

ЉУДСКА ЕГЗИСТЕНЦИЈА И ПОСВЕЋЕНИ ЖИВОТ

Е?зuстеl/цuја »отворена« ка Свету

Крајњи циљ ИСТОРИ'lара религија јесте да разуме и објасни понашање ћото re{igiQsusa и ЊCI'QB духовни свет. ПОдУХват није увек лак. Модерни свет мешэ рели­ПIЈУ као облик живота и Weltanschauung, са хришћа

.н­

cтвdM. Западни интелектуалац има, у најбољем СЛУ'I�ЈУ, извссних изгледа да се сради са религиозном ВИЗИЈОМ клаСИ'lне знтике, или 'lзк са неким велики� ИСТОЧI1ИМ религијама, као IlЛО су хиндуиза.\I, конфytUIЈ

.анЈl3аМ или

будиза.\1. Но, тај напор за проширењсм СВОЈИХ релкги­О)IIИХ ВI{ДIfКа, ма колико био похвалан, неће га одвести ;(а.lеко; са Грчком, Индијом и КиНО;\1 он не .npe�илази flОдручје CJlожених It разрађених релиruЈа КОЈе рас-110,lажу богатом, rrnсаиом светом књижевношћу. Али, УПознаваље једног дела iПX светих књижевнOC11f 11 при­ближавање неколиким источним или к.лаСIIЧИИМ МИ-n:>­:югијама И тсолоrnјама, још увек није све оно цrr.o .ЈС потребно да би се продрло У духовни свет ћото

. reltglO­

susa. Ове религије и теологије всћ носе обеЛСЖЈа дyror

177

..

књнже8НОI" рада. па II ако не представљщу )}РСЛlffilје Књиге« у право\! С�1IIСЛУ речи (као што је ТО случај са јУДillI3�IOМ. :юроаСТРИЗ�IO"'I, хршuђаНСТВО\l. 11С.13МОМ). оне поседују свете Кlыtгe (у Индијн. Кини) шш су. у наЈ),ању руку. I1рстрпелс УПluaЈ слаВШIХ КЊIIЖСfНшка (на пример ХО\lсра, у Грчкој).

За ст,щањс ШIIРСГ рс.ЋIЛЮЗНQI" ВIЏ\llка. МОжд<l. је КОРIIСIШЈС СРО;ШТII се "зкар са 4'ю:Iк,'10РО\[ еВРОПСЮIХ на­рода, јер су у IbIlХОfШМ ВСРОваЈЬИ.\Ia, 06ичајюш, ЊIIXОВОЧ­др .... -ању пред Ж[ШОТО" 11 С\lрђу још разбир!Ъиве бројне архаичне )}релЮ1Ю3I1е сщуације«. Изучавајуђи сеоске Ја­јСДНIIUС, 'ювек 11)13 ЮГ.1сда да разуме релип:lOЗlШ свет НСОJJl\тсЮIХ земљорuдника. У МЈЮПL\l спучајеВII1\Ш. оби­чајн 11 веровањс CBPOJlCKIIX се.ъзка представљаЈУ ИЗНССНQ (..'Тuњe културе које је �peBHl!je од онога llПО је потврђено у МНТQ.10Пlјll клаСIIЧIIС Грчке!. Тачно је да је веђllна ових CBPOIICK�IX СL'QCЮIХ наСL>()бнна била покрuпена још пре је;џюг МШIСlшјума aJlll IbIlMajc fЮШЛО за PYКO�I да у своје хрнш.ђаllСТВО ук,'10Ilе велИЮI део свог прехрншђанског РСШII1IQЈНОГ наслеђа. које IЊШ незапамђену старост. БwЈО би нетаЧIIО \IIICJIIГflI да CBPCНlCKH ссљашt због тога нису хришђаllИ. Али ваља IIрЮllаТII да се ЊItХОва реЛНГИОЗIIОСТ нс CBOдlJ на IIСТОРllјске обmlке хршпђанства, да. Оllа чува ИЗВССIlУ KO<:\III'IKY структуру, ГОТОВО потпуно одсyrnу из "скуства гралског ХРll1uђанског ЖШLъа. Може\!О гово­ptГflI О првобитном IICТOPtljCKO\l хришђанcrnу; прихва· тајуђlt хрlUu.ђаIlСТВО. еВРОПСЮI зе\f..ъорадНItЦIl су у своју IIОВУ вероllСПОвест уклоmши КОСМIIЧ""у рс;ШПlју коју су '1)'ВIt'ТJ1 још од IlреllСТОрllјскнх вре\lена.

А1И. Ја IICТOpIl'Iapa pe:JНГI�a кој!! жс,ll1 да разуме " УЧШIII раlу\!.ы�вIIмM у •• ."уrшост ег:шстеНЦllјалншr. сюуаШ1ја IlOто religioslIsa. пробле\1 је с.lожеНllјlt. Изван граница

1 То lIЈЮlt"I.1а·ш ltЗ Itстражltвања LеОЈЮldа Schmidt·a, Ge­.Ha{rhci!igkollm "'IIII'cl,(1'1'1/ АrЬе/шnуtоs. ViеllШ·. 1952.

178

е

ЈСМЉОР,ЩlIIIЧКОГ ЖIIВља протеже се ЧlIтав један СВL'Т: "рави »)f[РII\IIП1IВНI!(( свет пас-шра но\щда, :юваца. lIасе· обlltlа КОЈе су ЈОШ на cтa.1UIJYMY СIIТНОГ лова И cKyruьaњa П.'10;lова. Да 611 се упо.шао ДУХОВНИ свет 1/Ото religiosusa, ва.;ьз нарочито RОДIIТII рачуна о TII\I IIРЮIIГfll6НIIМ за· ЈСДlllща\ш. ЊIIХОВО ре;l.Imюзно ПОllашањс данас 1,,]\1 1ВГ1lеД<l " Y.l,НH.\1. готово настраИIL.\1 1.1 у свако\! случаЈУ ICIlIKO rа1УМ:ЫI8IШ. Но, има 11 јСiЩН ДРУПI IМ'IIIН Д<I се неКII страни духовни свет разуме: да се уђе Уlfуmар. у С<1\10 њеl'О60 СРСДlIште, да би се одат.1е ПРllcтyfiЊl0 СВII\I ure:ЩОСТlша КОЈЮ\а 01.1 располаже.

СтаВIIМО тl се у перспекПlВУ реЛIIГlЮЗllОГ човека "ојll врапада дреВНIIМ заЈеДlшцама, Оll.МЭХ ОllаЖ<lМО .,а СНСIII lIостоји lШIIО што су га богови сmвори.lII, 11 Д;I с;t\ю постојаље Света непrrо �)ГOBOP"({, да СвL'Т Itllje He�1 1111 НС!lро31Iран, да није нека непокретна ствар, без ЦltЉ<I 11 значеља. Космос по реЈШПЮЗIЮМ човеку » ЖIIIШ( 11 ))ГОIIОРIIК Сам ЖННQТ Космоса доказ је његове светости, јер СУ га СТВОрlШII боГОВllllјер су се богови људн\!3 УКа· JaJlll баш IlpeKO КОС:>.Ш'{КОГ ЖllВота.

Отуда, почев од IIЗвесl.lОГ Cl)'ПIЫI културе, човек себе С\Јатра \нIКРОКОС\lОСО:>.I. Он прсдстав..ъа део Ств;!,· рања богова, ДРУЛI�I речима, он у себи са\јоме нрона­.13111 )�сакралНОL'Т« коју прспо:шаје у Космосу. IIз ТОПI (.ll:дll даје љегов живот раван КОС\IIIЧКО.\I ЖIlВО'IУ: као fiожанска твореВlша оваЈ постаје узорна с.ll1ка људске СI'ЈИС l еlllщјс. IlcKO:IIIKO Irpi I\lepa. 8!lде:11I С\Ю да је же· НII.tба БИ.1<1 С\штрана за хијерога\шју између Неба 11 ]см.ъе. А;щ, КО.1 ЗС\lљораДНill\а је ltJјеДН<l'lавање Зс .. t:ъс са Жено\! још с.'10жеlшје. Жена је упоређиваllа са r1.'10Д­НIJМ ТЛОМ, семе са .semell �·irj/e. а ПО.ъопр"вреДЈIII рад са firliI'IIIitM спајаљем. )Ова жена је као ЖltНо Т.10: ссјтс у њу . . '1.УДII, CC\lC'11, IIIЈЩС У Агhoгащ Veda (XIV, 11, 14). »Вашс жене СУ за пас по:ь.а(�, (Кораl/. 11, 225). Je:t ll<l кrЩЫНlа НСРОТКlllьа вајка се: » СЛlIчна са.\! ПОЉУ lIа ком

179

ништа не pa�«. Напроти�, у једној химни l1З ХГI века, Девица МаРИЈа слављена Је као (еrrа ПОП аrаЫЊ quae Jructum parturijt.

Покушајмо да разумемо еГЈИcтtНШ1јamry сmyацију онога за кога су сва та изједначавања ж:uвљена искуства, а не тек идеје. ОЧffi'ледно је да његов живот располаже једном ди.\1ензијом више: он није једноставно ЉУДСКИ већ у ИСТО време и »космички«, пошто нма транс-људскУ структуру. Могли бисмо га назваnt » отвореном еГЈН. стенцијо�н<, јер није СТРО['о ограничен на људски начин битисања. (Знамо, уосталом, да прllМmпвни човек преко

�опственог модела жели да досеrnе 1ранс·људски, који Је откривен у митовима). ЕГЈистенција ћото religiosusa, нароЧЈПО примигивног, јесте »отворена« према Свету; peлиrnОЗки човек никада није сам:,један део Света живи у њему. Али не можемо, попут Хегела, рећи да је при. МИТИВЮ1 човек )югрезао у Гlрироди« , да још себе не разликује

.од ље. Индус који грлећи своју жену, прогла­

шава да Ја она Земља а он Небо, јесте ИСТОвремено потпуно свестан своје људскости као и људскости своје жене. Аустро·ззнјатски зе1Шъорадюtк који истом речи, лак, означава фалус и лопаry 11, као и тоmlКИ дpyrn пољопривредници, изједначује зрневље са semen virile, врло добро зна да је лопата срсдство које је произведено и �a обрађујући поље он рали пољопривредии посао КОЈИ подразумева известан број техннчких знаља. Дру_ rnм речима, космички симболизам додаје нову вреднОС'!' предмету или делапюсти, не обраћајући пажњу на љ,'­хове сопствене и непосредне вредности. ЕгзистеШЏlја »отворена« ка Свету није несвесна ег.шстенција, уро­љена у Природу. » OrвopeHOCТ« ка cвery Чини религи. 03ног човека способним да, упознавајуhи овај, упозна са.\Iоra c�, а то сазнање драгоцено му је јер је »рели­гиозно«, Јер се односи на Биће.

180

•

Посвећење живота

Пример који смо малочас наве1Ш помаже нам да разумемо становипrrе које заузима човек дрсвних зајед· юща: по љему је целокупни живот подложан caкpa;mза· lЏIји. НаLШНИ по;\юћу којих се та сакрализauија задобија различити су, али је резултат готово увек исти - ЖИВОТ бива живљеи на двоструком плану: као људски и у исто време као транс-људски, као живот Космоса !ши богова. Има разлога за претпоставку да су, у врло далекој про­ШЛOCПl, сви органи и сва човекова психолошка искуства н чинови имали peлиnюзно значеље. То се само по себи разуме, јер су сва људска понашаља била посвећена од стране Богова IШИ Хероја просветитеља јn Шо tempore: ови су ФУНJIIlРали не само различите послове и начине исхране, тех.н.и.ке љубави, изражавања, ИТд., већ и чино-­ве који су привидно без важнOCТll. У мотивима аустра· Шlјских Карадјера, два Хероја просветитеља заузела су наро'ППИ положај при уринираљу. н Кара.цјери до дана­шњег дана подражавају тај узорни <lliН2• Непотребно је истицзm да шшrга слично не одговара томе на нивоу профаног ис"ј'ства Живота. за нерелиm:озног човека сва животна искуства су десакрализоваиа, како сексуалност, тако узlL.\l.ање хране, рад или игра; дpyrnм рсчима, сви nt фНЗIIОЛОШКИ чннови mtШени су духовног значеља И, према томе, истинске људске димеНЗИЈе.

Aшt, поред тог релнrnОЗIIОГ значеља које физио-­ЛОШЮf ЧЯНОВII задобијају подражавањем божзнског модела, органи н љихове функције религиозно су ва­лоризоваии и својим изједначавањем са рЗЗЛИЧИТ11М ко-­Сf>Ulчким пределима и појавама. Један класичан пример

2 Уп. Ralph Piddington, »)Karadjeri [пitiаtiоп«. Осеаnја, 111, 1932-1933,стр.46-87.

1 8 1

...

тога већ с�to срели: ilзједначавање жене са nЛОДИНЈЧ ТЛОМ, са Земљом· Мајком, изједначавање сексуалног чи­на са �jepoгa.\lHjo�! Неба--Зс\fЉe и сетВОМ. А број та­квих ИЗЈсдначавања између ЧОвека и Универзума јесте знатан. Извесна се, изгледа, СПОtпаио намећу духу, као "

,а прИМер, изједначаваље ока са Сунцем, ИЛИ очију са

Сунием и Месецом, или врхапобање са nyшfМ Месецом' или пак изједначавање даха са ветром, костију са KaMe� 1I0м, косе са 1равом, !пд.

Али, нсторичар религија среће и друга изједнача­ваља која подразумевају један разуђеЮlји симболизам цео je�aH СИСТСЈ.I микро-макрокосмичких подудараља: Такав Је случај са изједнзчавањем трбуха ШПI матернце са пећином, црева са лавИРИIIТQ,\I, дисаља са ткањем вена и артерија са Сунце\! и Месецом, кичме са Ах;; mundi, !ПД. Разуме се да 083 изјсдначавања људскш'тсла са макрокосмосом IШСУ у целини потврђена код IlрИМИ­ТI1ВНИХ народа. Извесни системи подударања човек-Ко­смос били су разрађени тек у великим кymypa.\ta (Индији, Кини, античком БmiСКОМ Истоку, Цеtпралној Америци). Па нnак, њихова полазна тачка налази се већ у арха­И'Чннм кутурама. Код ПР'I�flrТИВlrnx среће.\ю изван­редно сложене системе антропокосмичких сличности KO�H показују неисцрпну моћ спекулације. Такав је слу� чаЈ, на пример, са Доroнима из бивше француске За­падне Африке3.

Ове аюропокосмичке СJlИ'lНocrn зatПL'\lају нас наро-­чито уколико су оне )>тајна fmCMa« различитих егзистен­цијалних ситуација. Рекли смо да религиозни човек живи у »отвореном« свету и да је, са друге стране, њеroва егзистенција »ОТ80рена(( ка Свету. ТО нас наво­ди на закључак да је реl1ltПЮЗНи човек подложан

Ј Marccl Griau!e, Dieu dEau, Paris, 1948.

182

•

•

Чlrraвом низу искустава која бисмо МОГЛlt назвати )жо­с.\НfЧкимк Таква искуства су увек релиrиозна, јер је Свет сакрализован. Да бllСМО их разумели потребно је сетити се да главне физиолошке функције МОI)' поста11l сакрамсtгги. Обредно се једе, а храна је различито вред­нована, сходио различитим реЛИПfЈама и хутурама: на.'.шрниuе се сматрају било светим, било поклоном божанстава, IШИ пак као дар боговима I.f)'варима (што је случај, на пример, у Индији). Видели смо да је сек­суални живот ритуализован и тако изједначаван како са КОС.\lИчким феноменима (КИШО.'.I, сејањем), тако и са божанским Чlшовима (хијероraмија Небо-Земља). Же­шщба је каткада вреднована на троструком плану: ин­ДИ8ИДУалном, дрУШТ8еном и космичком. Тако је код Омаха село подељено на две ПОЛО8ине од којих се једна зове Небо, друга 3er.uъa. Женидба се може вршити само између две сгзогамне половине, а свака 1I0ва женидба понавља примордијални Hieros gamos: сједињавање Земље и Неба4.

Таква антропокосмичка изједначавања, а нарочито светотајственост која произилази из фнзиолошког жи­вота, сачували су своју живост чак и у високо разви­јеlШМ релиrnјама. Узмимо само један пример: обредио сексуално сједињавање досегло је до знаnюг угледа у индијском тантризму. Индија нам јасно показује како један физиолошки чин може бити вреднован као ))t.ш­стичка теХliикак узвик супруга у Brihdaranyaka-Upani­sJшd: ))Ја сам Небо, а ru 3емља«, наставакјс претходног преображаја супруге у олтар ведске жртве (V1, ЈУ, 3). Али У тантрll3му жена на крају оreлотворује Prakтiti (природу) и космиЧК)' Богиљу Caкrn, док се мушкарац

4 ВШ!И Wcmer МiJIlет, Die. Ыаuе Њmе. Wicsbadcn. ]954. стр. ] ]5.

183

...

идентификује са Шивом, ЧИC'rnМ, непокретним и веДРњ" духом. Сексуално сједињавање (та-ilImта) овде је пре CB�гa юrтerpација два начела: Природе-космичке Енер­ГИЈе и Духа. Као што се изражава један тангристички текст: )Право сексуално сједиљење јесте сједињавање УЗВИШСtlOГ Саlmt са ДухОМ (atman); остапа представљају само путене односе са жена.\l3« (KularfUlVQ ]'antra, У, 1 1 1-112). Више Нllje реч о физичком чину. већ о ми­стнчхом обреду; паpntери више нису људска бића, 0101 су »разрешени« и слободни као боГОВИ. Тampистички текстови неуморно иcrnчy да се не ради о преобра­жавању nyreflОГ искуства. »)3а исте ЧИНDве због којих неки људи горе у Паклу милионима година,јогин C1WIC свој вечни cnac«S. Већ је Brhadaranyaka Upanishad (У, XIV, 8) тврдила: » Онај KOjli тако зна, јесте чист, вечно млад и бесмртан, па ма какав грех починио«. Другим речима, »Онај који знз« располаже сасвим другачијим искуством НО што је профана. Што ће рећи да је свако људско искуство подnожно преображењу, ДОЖИ&Љава­љу на другом, транс-људском плану.

Индијски пример показује какву })МИCПfЧКУ« тан­коћут"ост може да досегне сакрамеш-ализацнја opraHa и физнолошког живота, потврђена обично већ на свим архаичним нивоима КУЈ1"1')'рС. Додајмо да узкмање сек­суалности за иаЧIIН учествовања у сакраШlQме (у слу­чају Индије � задобијање надљудског стања алсолутне слободе), НИЈе без опасности. У самој Индији тантри­зам је дао rlQвода настраним и гадним церемонијама. Другде, у ПРJlМIfТИВНОМ свету, обредна сексуалност о­кружила се бројним орrnјастич.ким обmЩJlма. Пример ипак чува извесну сугеСТИВIIУ вредност јер открива

s Види теКСТО8е у нашој КЊИ311 Le Yoga_ ImmопйШе е! Li­Ьепе, Paris, 1954, стр. 264, 395.

184

•

једно искуство које више није доступно човеку деса­кралИЗ0ваlIQГ друштва: искуство посвећеног сексуал­IIOГ живота.

Те.'10-кућа-Кос.мос

Видели смо да релиrn.озни човек живи у )ЮТ80-реном« KOC�IOCy и да је 11 С3." » отворен« према Свету. Под тњ .... треба разумети: а) да он onUffil са боговима; б)

да учествује у сакралНOC"ПI Света. Анализирајући струк­

lУРУ светог простора имали смо прилике да утврдимо

како рслнгозни човек може да живи само у » Q1ЋopeHOM«

свету: он тежи да се постави у »Центар«, одакле може да

оп.шти са боговима, Његово станишre је микрокосмос;

као, УОСТаЈIOМ, и љегово тело. Сличност кућа-тело-Ко­

СМОС намеће се доста рано. Треба истШiи овај пример,јер

011 показује у ком смислу су вредности архз.и'IНС рели­гиозности по,W:южне накнадном Т)'1I-!ачењу од стране по­

тољих религија ИЈШ пак фШlOсофија. Индијска peлиroзна мисао обично је користила 1)'

традиционалну једнакост: кућа-Космос-људско тело, а разумљиво је и зашто: тело је, као и Космос, у крајњем случају, једиа »ситуauија«, систем условљеНОСПI на које се пристаје. Кичма је поређена са кос�tиЧКИМ Стубом (skambha) или ПЛанином Меру, дах са ветроМ, nyпак I!ЛИ срце са »Центром Света«, IfТд. Но, нзјеШlачавање се врши такође и 1-IЗ!>lеђу људског тела и обреда у целини: "ссто Жр1Ћовања, прибор и жртвени чинови пореде се са �1 органима и физиолоШЮfМ функциј3.\.tа. Људ­ско тело, обредно изједначено са КОСМОСОМ или BeдcКlJM жртвеником (који је imago mundl), такође је поређено и са кућом, Један текст из Хатајоге говори о телу као о )IКYru, са јещшм щ60м и деветоро врата" (Goraks.ha S!)ataka, 14).

185

...

Једном речи, став.љајући се у узориу ситуацију за коју је у неку руку предодређен, човек се )ЖОСМИЗИра<с 113 људском плану реПЈюдукује систем реципрочннх у­словљености и р,пмова који o;џrnкyjy и сачињавају »(:вет«, шrо уг.'тзвном одређује целокупни универзум. Изједна­чавање важи и у оБРНУТО'" с ... шслу: хра." и.iIИ кућа са своје ctpaHC су посматрани као људско тело. )>ОКО« свода чест је израз у "rnornM архпгектонским традици­јама6, Важно је, међутим, истаћи чиљеницу да свака од ОВИХ ОДГQвзрајућих слика -КОСМОС, кућа, људско тело­има ИЛИ је подобна да ПРИМИ један отвор на ВРХУ, који О\1Огућујс прелаз у дрyrn свет. НајвИllШ ОТ80Р на индиј­ској пагоди носи, поред осталих и,.\tСНа, и име Ьтhma­mndhra. Исти израз означава и » отвор« који се налази на темену лобаље, UП'O игра капиталну улогу у јогијско­-'ГаIf1РИСТИЧКИМ техникама; кроз тај O'IЋOp, такође, из­леће душа у тренутку смрти. Подсетимо овде и на обичај да се умрлим јогинима ЛОМИ лобања како би се ОЛaкдlао излаза!С душе'.

Овај Иllдијски обичај ItMa своју решrикy у веро­вањнма, обилио раШНРСНИ.\1 У Евроrш и Азији да душа саМРТНllка излази кроз оиа!С или !<рОВ И то кроз онај део крова који се налазн изнад »светог углз((R. У случају npoдужеие агоније, скида се юrn: се пак ломи некоЛИКО дасака са крова. Значеље овога обичаја очигледно је:

(, Уп, Anaлdа К. Coomaras",'3ffiY, »Symbolism orthe Dome«, lfldian Нisroricol Quorrerly, XJV, 1938, стр. 1-56.

7 М. Eliade, Le Yoga, стр. 400; ВИДИ такође А. К. Соотarэ­s,,"'amy, IbId. стр. 53.

8 СаКРЗ.'ТИЈоваllll део простора који у извесНИМ типовима. свроазијскн)( насе06l1на ОДЈ·овара сptДllшњtм cryбу, и "реМII то ... е lt'1'а )'ЛОI")' »1 (CHтpII Света«. Види с. Riink, Die heilige Нјn­(егеске im HQI�Klllt der V61/cer Nогdоstеurорш und Nогdщ;еns. Hclsinki, 1949.

186

•

душа ће се лакше одвојити од тела, ако је та друга с.·/ико те.'1а-космоса - Иlта представља кућа - nраваље­/Ш ЈШ сва,\1 uqјвUИIе.\1 де.1у. Очигледно је 11 то да су сва та искуства lIеДОС1Уllна неpeлиrиозном човеку, не Сз"\lО за­ГО што је за његз смрт десакрализована, већ и зато што он више не живи у КОСМОСУ У правом смислу речи, и Нllje свсстаи тога да »ЈlМати тело(� и настанити се у једну кућу одговара преУЗи'\!аЊУ егзистеШЏlјалне Сlrryације у Ко­СМОСУ,

Значајно је да је индијски �шстички речник сачувао ПОllстовећеље човека са кућом, а посебно лобаље са кро­вом и куполом. Фундаментално миcrnчко искуство, то јест, rrpcВа3илажењс људске судбине, IIЗражеио је дво­стрУКОМ сликом: пробllјањем крова и узлетом у ваздух. l;удистичКII теКСТОВII говоре о Арахашма који »)узлећу у ваздух ломећи кров JPaђeBHHe(� и који �)Дстећи од своје воље, ломе и пролазе кроз кров нестајући у ваздух.у(�, итд.9 Ове сликовme формуле поДJIОЖRС су двострукој юггерпретацији: на плану мистичког искуства реч. је о »екстази(�, дакле о узлету душе кроз brahmarandiIra: док је на метафИ3llчком ману реч о укидаљу условљеног света. 110, оба зиачења )щета« Архата IIЗражавају прекид ОIГГО:lOШКОГ нивоа н прелаз из једног начина битисања у друrn, или тачније, прелаз од условљене еrзисте.щије ка неУСЛОВЉСllој,"Тј. ка савршеној слободи. У већmш арха­ичн.их реЛllrnја »лет« значи приступ Над.ЈЬудском начи­ну бlffilСања (Бог, чаробњак, })дух.«), у "l'ајњсм случају приступ слободи кретаља по вољи, дакле задобllјање по­.'lожаја »дух.а«. Архат који »)ДОМИ кров куће« и узлеће у ваздух, илуструје lIа сликов!П начин, за инлJtјску мисао, .1а је трансцендирао Космос и прнступио парадоксал­ном, чак незаМIIСЛИВОМ, начшry битисања: апсолутној

9 Уп. М [li(lde, Mythes. rfves et myslereS, стр. 133.

187

слободи (ма какво име јој се дало: niпаnа. asamskrta. sa­madhi. sаlюја . .пд.). Буда је на м.полошко�1 плану из­разио узорни чин трансценденци:је Света, прогласив да Је »СЛОМИQ« космичко јаје, »љуску незнања« и задобио )юлаженство, УНlfверзаmю достојанство Буде«IО.

Овај пример показхје значај вечности архаичне сим­БОЈшхе која се ОДНОСИ на људско станишre. Та симбо­ЛИка изр�ава примордиј�е релиrnозне сюуauнје, али способна Је да измею! СВОЈе вреднOC'rn, богатећи се но­вим значењи.\lа и уклапајући се у све зао" .. руженије си­стеме мисли. Човек ж:танује« у телу, на исти начин као llПО стакује у кући или Космосу који је себи створио. Свака законита и трајна сюуација подразумева ужље_ бљавање у Космос, савршено организовани Универзум. Видели смо да lIастањена територија, Храм, кућа, тело ­представљају КОСМОС. Али, свако према своме начину битисања, сви ови Космоси чувају »отвор«(, ма колико разли'tИТи изрази БИJiИ којима су га поједине кутуре крстиле ()юко« Храма, оџак, рупа за дим Ьгаlшnwndhrа, итд.). На један или дpyrn начин, КОСМОС који човек настањује - тело, кућа, племенска област, овај свет у својој yкynНOCnI - оnurm своји.\{ највишим делом са једним ниВOQМ који га превазилази.

. Дешава се да у некој акосмичкој релиruји, као што

Је lПiДИјска после будизма, отвор ка вишем плану више не изражава прелаз са људске lIa надљудску судБИНУ, већ траllсценденuију, укидање Космоса, апсолутну сло­боду. Огромна је разли.к.а између философског значења БудIПЮГ »сломљеног јајета«( или npoбијеног ))крова« Архата, и архаичне симболике прелаза са Земље на Небо

10 Surtavibhollga. Рurајi1ш. 1, 1 ,4; kО.'>IСlггарисао Pau] Мш, La 1101;Оn du {сmРЈ reversibIe dans {а mytho{ogie boudhique Меlun, ]939. стр. 13.

]88

дуж Axis mundi или кроз отвор за ДИМ. Чини се да су mшијска философија и мнстика, између симбола којн су били кадри да означе онтолошки прекид и трансuеи­деиuију, више биле склоие баш тој примордијалној сли­ш! npoбијања крова. Превазил:ажење људске судбиие llреводи се, на СЛИКОВИТ наЧIШ, помоћу yниnrraвaњa ку­ћс, то јест, личног Космоса, који је изабран за стаюшпе. Свако )трајио СТ'Зниurre«, које је човек одабрао да )ша­селll«, одговара на философском плану егзистенцнјал­ној ситуаW1ји коју је преузео. Слика npoбијања крова значи да је укинута свака ж:итуаlЏlја«, да је изабрано, не lIасmа/Ьивање у свету, већ anсолyrна слобода, која је у шщијској мисли подразумевала поmшrтaвање сваког у­словљеног света.

Нимало није нужно да се надугачко анализирају

вредности што их неки од наших нерелигиозних еавре­

мен.нка приписује сваме телу, својој •• :ући и своме уни­

верзуму, да биемо нзмерили огромно растојање које га

дели од људи llПO припадају примитивним културама, о

којима смо управо roворили. Као ппо је стзниurrе мо­

дерног човска изгубило своје космолошке вредности,

тако је љеroво тело JПfШено сваког peлиrиозног или

духовног 3Ј/йчељй. Могли бисмо укратко рећи да је за

'>IOAepHOr човека, лишеног реЛИПЮЗIIОСТИ, Космос по­

стао непрозираll, непокретан, нем: он не преноси кика­

кзу поруку, не носи со6<ш никакво »)тајно ПИСМQ« . Осећање са,,'PaJlНQCТИ Природе npeживeло је до данас у

Европи, иарочито код сеоских иасеобнна, захваљујући

томе што се преко ље одржало извесно хришћанство, i\ОЖИвљено као космичка mпypгија.

Што се тиче хриwћанства индустријских друштава, tlэрочlПQ шпелеК1')'алаца, оно је давно изгубшlO КОСМIIЧ­ке вредности које је поседовало још у Средњем вску. Не зато llПО је урбано хришћанство нужно )}(юезвређеНQ« ИJiи ))лошијс«, већ зато lIrro је ретmюзни сснзибилитет

]89

урбаних насеобина озбиљно осиромашен. Косм.ичка ли­тургија, мистерија учествовања Природе у хришћаиској дра.\ш, l1остале су недоступне хришћaшtма којн живе у модерном 'lJaдy. њихово религиозно искуство није ви­ше )ютворено« ка Koc�,,)Cy. Т о је С1ЈЮГО прИВЗl1lО иску_ ство: спас је проблем који се решавз И3.\lеђу човека и његовог Боra; у најбоље!>1 случају човек се сматра oдro­ворним, ОСИМ "РСД Богом, још 11 пред Историјом. Али У односу човек-Бог-Историја, Космос не налази места, шro наводи на зaк.rьучах да се, чак и за а)7Сlrrичног хришћаЈШНа, Свет више не сматра божанским моделОм.

Про.'1а3 кроз тесна врата

Оно шrо је управо речсно о симбоmщи тсла-куће, и одroварајућим ашропокосмичким изједначавањима.да­леко је од тога да исцрпе изванредно богат проблем: ми смо се О'lJаНIIЧIIЛИ само на HCKoтrкo од његових бројних видова: » Кућа« ИСТОВРС\lено i»шgо mundi и реплика људског TeJla И'lJа значајну улоry у рmyалима и мпro­лоrnjама. У извесним културама (праисторијској Кtши, Етрурији, итд.), погре6не УРIIС изображаваие су на по­добlП куће: имају један отвор на врху који oMoryhyje души умрлога да улази и излазиl1. Урна-кућа постаје у неку руку 11080 » тело« оноra који почива. Из кућице у об11ИКУ капуљаче излази МИТСКI! Предах, а у такву ку­ћу-урну-калуљачу скрива се Сунце, да би се нахон НОћЈ! поново појавило ујутру]!. Постоји, дакле, структурална

]] С. HenI7..c. BroflZegeriit. Ku!tbauten, Religion јт iilteslen ChmQ der Chang-Zeil. Лn\lеrs, 1951, стр. 49; ibid, in Sinologica, III, 1953, стр. 229 -239 и сл. 2-3.

12 С. Нспш, Тod, Aujerslehung, Weflordnung. Das mуаЈсћ!! Bild јm d!lestell Chlna, ZUrich, 1955, стр. 47 и С.1. 24-25.

190

rюдударност између различитих модалитета npe.�aCKa· из помрчине у светлост (Суние), од преегзистеИWlје не­КС људске расе до њеног појав.љивања (митски Предак), 113 Живота у С'-!рт 11 ново постојањероst mortem (душа).

ПОДВУКЛИ смо више пута да је сваки облик » КОСМО­сз( - Универзум, Xpa.\I, кућа, људско тело - сиабдевен је;l.Irnм )ЮlЋOРО�I« на врху. Сада боље разумемо значење те симболике: отвор о!>юryhује nре1аз из једног начина битисања у други, из једне еrзистенuија.лне снтуаWlје у друry. Свака кос.'Wuчка егзистенцuја завеппана је »пре· :1аску«: човек прелази из пре-живота у живот и коначио у смрт, као што је митски Предах прешао из преегзн­стенције у еrзистенцију, а (:yIще из тмине у светлост. Напоменимо да се овај тип »преласка« уклапа у један сложенији систем, чије смо главне видове изучили го­ворсћи о Месецу као архетипу космичког постојаља, о вегетацији као симболу уmmерза.лног 06нављања, 1"0 јест УЗОрllОГ преласка из виртуеmюг у уобличено. Ваља истаћи да сви ови обредии симболи » преласкз« изража­вају специфично схватање људске егзистенције: рође­љем човек није довршен, он мора да се роди по други п)'т, духовно; 011 постаје потпун човек прелазећи и3 не­савршеног емБРИОllалног стаља у савршено стање од­раслог. Укратко, можемо рећи да људска еrзистенција Достиже своју пуноћу mlЗОМ обреда преласка. сукце­СИВIIИХ ИlIШJ,Ијацнја.

Мало даље позабавићемо се с�rnслом и функцијом IttlltWljaWlja. За сада ћемо се зауставlПИ на симболицн »)преласка« кахо га религиозни човек разабире у свом породичном круту И свакодневиом животу: у својој ку­ћи, lIа пример, на путевима којнма пролази, итд. Ова симболика присутна је и у самој структури станшпга. Видени смо да отвор на врху означава уз.лазни правац ка Небу, жељу за трансцендеНШlјом. Праг конкретизује

191

како разграничење између »)споЈъа(( и ) изиyrpа«, тако и могућност прелаза из једне ЗОllе у лрyry (из профаног у свето, на пример). Но, идеју опасног преласка сугеришу нароч.ито слике ,\ј()Ста и теснux врата, и стога љима обилују погребне свечаности и иниuијаrnчки обреди у �ШТОЈ]огијама. Иницнјација, као и смрт у јудео-хри­шћанству, одговара преласку из једног начина битисања у друrn и представља збиљску онтолошху промену. Да би изразили идеју тог паралоксалног преласка (којн увек подразумева прекид и тpallcнeндeНIЏIjy), различите ре_ лиrnозне траДlщ.ије обично су користиле симбошu..-у опа­сног Моста или тесюn:: Врата. У иранској митолоrnји, почивши греде Мостом Цинват на СВОМ nyrовању posr тorteт: за праведне 011 је широк девет копаља, али за грешне он постаје тесан као »)ивица бријача(( (Dinkart, IX, ХХ, 3). Испод моста Цинват отвара се дубока рупа Пакла (Vidеvdш, 11, 7). ТИМ МОСТОМ такође пролазе ми­стици на своме екстатичком nYТOBaњy ка Небу: ЊЊ\lе се, на пример, успео - у духу -Арда ВирафВ.

Визија светог Пав,1а показује нам један мост »узан као ВЛ<lКН()( , који повезује наш свет са Рајем. Иста слика среће се код арапских писаца и мистика: мост је )песни· ји од в.лаКllан и повезује Земљу са небеским сферама и Рајем. Тако се у хриwћанској тpaдиuији грешници, не МОl"ав да прођу њиме, руше у Пакао. Средљевековне легенде говоре о »)МОС1)' скривеном под ВОДОМ«( и о мо­сту-мачу, којим јунак (Ланселот) треба да прође босоног и голорук; тај мост је »ошrpији од косе«, а пролази се њиме »)УЗ паnьу и изнуреностк Према финским всро­вањима, кроз Пакао пролази један мост прекривен игла­ма, ексерима, бријачима: љиме пролазе умрли и шамаЈОf

13 Уп. М. Eliade, [е Chamanisme е' les techniques archaiques de I·ех/ше. Paris, 1951, стр. 357.

192

у екстази, на свом пуговању ка другом свету. Аналоrnи отlСИ срећу се готово свуда у CBeтyI4. Meђyrнм:, важно је I1cтahи да се иста сликовност сачувала и када се желела означити тешком метафизичког сазнања и -у хришћан· ству -вере. » Тешко је проћи наоппреним бријачем, веле песници да би изразИJПf тежину пута који води ка нај­вltшем сазнању(� (Каthа Upanishad, т, 14). »Уска су врата и тијесан пут uпo води у Живот, и мало их је који га налазе( (Матеја, УН, 14).

Ово неколико примера који се одиосе на иющија­тич.ки, погребни и метафизички симболизам моста и врата, показали су нам у ком су смислу свакодиевна ег­зистенција и »)мали свст«( који она подразумева - кућа са алаТО!tf, свакодневица и љени ПОСЛОВИ - подложни вanо­ризовању на релиrnозном и метафизичком плану. Сва­кодневни живот преображава се у искуство религиозног човека: он свуда открива неко )тајно ШfСМОК Чак и на} уобичајенији чин може означити ДУХОВШf акт. Пуг и ход могу да буду преображени у религиозну вредност, тако да пут сим.болише »)ЖИВО'ГНИ nyr( , а ход » ходочашће«(, I1УГОВање ка Центру Света15. Ако усељавање у » кућ.у( подразумева преузи.'\Iање једне постојане СИ1)'ације у Свету, ОНИ који су одбацили своје куће, ходочасющи и асксте, подражавају својим » ходо!tf«, својим сталним кретаљем, жељу да изађу из Света, жељу за одбацива­љсм cвeтcKOCТ1t. Кућаје »)Пfе:ЈД()« а, како вели Pancaviт·

s1ш Вгаhлtanй (XI, ХУ, 1), »)гиездсх( подразумева стала, децу, опыnuтe, једном речи симболише пороДИЧlШ, дру. ШlЋени и економски свет. Они који су изабрали трэraње, пут ка Uсшру, треба да се окане сваке rlОродичне и

14 Jbld, стр. 419; Maarti JJaavio, Viiiniim6i"e", Е/егnе! Sage, Helsinki, 1952, стр. 112.

IS Види Тraite d'hШоiге des religioпr. стр. 325.

\1 (,"""'."М- 193

.....

друшгвене СИ1)'atUiје, сваког » Пlезда« и посscrt= се једино » nyry« ка вишњој ИСТИНИ, која се у ВИСОКО развијеним ре!lиrијзмз меша са скривеНИМ БоГОМ, Dеш abscondirusl6.

Обреди nре.1йска

Као што је већ давно примећено, обреди преласка ИJl>3ју значајну улогу у животу религиозног човека17. ИЗВIX:НО је да је обред преласка у праВО�1 смислу речи преДСТЗ8ЉСН управо у mпншјацији uпo се oдmpaвa у доба пубертета и означава прелаз из једног ЖИlЮТНог доба у друго (из детиљства у дечашгво и �aдocт). Али, постоји такође и обред преласка при рођељу, женид6и и смрти, и могло би се рећи да се у свако!\.! од ових случаје­ва ради о ЮlицијаUliји,јер се свуда збива одnучна проме­на Оlrroлошког режима и ДРУUlтвеног положаја. При рођењу дете располаже само физичком еГЈистенцијом; 0110 још Ilије прихваћено ОД Cip3HC заједюще, нити при­знато ОД стране породице. Тек обреди који се предузима­ју непосредно накОН порођаја подарују новорођенчету статус » живог(( у правом смислу речи; захваљујуhи тим обредима оно БИ6а уклоruъеllО у заједницу живих.

Жеиидба је такође ПРИ1lИКа за прелаз из једнс дру. штвено-релилlOзне групс у другу. Младожења напушта групу неОЖСlЬен.их 11 од сада се налази у групи господара порошще. Свака женидба подразумева извесну затеrny· тост 11 опаСIIОСТ, и отуда се изводи уз помоћ обреда преласка. Грuи су жснидбу називали ПIQS, посвећење, а свадбени обред лодсећао је на мистерије.

]6 УП, Ananda К. Сооmзraswamу, »The Pilgrim's Way«. Јаиrnаl ој Bihar alld Ori�sa OгjenгaJ Research Society, ЈОШ!, 1937, УЈ део, стр. ]-·20.

]7 Види Лmо]d УапGепщ:р,Us Riresdepassage, Paris, ]9(}9.

194

Што се смрти тиче, обреди су утолико сложенији ШТО се ради ие само о » природној појави(( (напуштању тела од стране живота или душе), већ о промени исто-­Bpe�feHo онтолошког и дрyшrвеl::lОГ режима: .почивши треба да се суочи са ИЗВССRИ..'\{ искушењи.\ш КОЈа се тичу ЈЬеГОве сопствене заЈ1>Обне судбине. aJП-I 011 такође �a и 'lOра да буде признат од стране заједниuе мртвих и прихваћеll међ њих. За �вec�e народс, СШdО обрсwП! укоп потврђује смрт: онаЈ КОЈИ ни!с сахраљен CXOAIIO

обичају, вије мртав. Другде се не'П-IЈа СМРТ с�tз� пуно­важном са!ою наКОII извршеног погребног обичаЈа, ИЛИ пошто је душа ПО'illвшега обредно одведена до 'Ьеног новог сташшrra, на дpyru свет, и тамо била прихваћсна у зајеДliИЦИ мртвих. За lIерелигиоз"ОГ човека ра.?ање, же· нидба и смрт С3.\Ю су догађаји који се тичу ПОЈсдюща и њсгове породице; ретко -у случајевњ\.!а шсфова држава илн ПОЛИТИ'lара - ови догађаји имају политичке по­следице, У нереЛИГИОЗllој перспективи еГЈистенuиЈс, СНН ОВН »rIpeлази(( И3r)'6ЮlИ су своје PНТY�HO обелСЖЈе и не 1l-!.а'lе ништа друго до оно што показУЈУ конкретни чи· HOBII рађања. смрти J.UlИ званично nPИЗIlЗТОГ сексуалног сједиљаваља. Додајмо, ипак. да се једно драстично нсрс· .1Иn-lОЗIIО искуство uе!Юћ.ј'fШОГ живота доста ретко среће у ЧIIСТОМ стаљу. чак и у најсекупаризованијим друllПВи­\1а. Моryће је да ће једно такво ПО1ТIуно. ape.rLl-mЮ3IЮ искуство постати чешће у 6m-tЖој или даљоЈ будуfuюсти; a.-rn, за сада оно је још ретко. Оно џпо се

. у профана).!

свету срсће. то је радюсa.rrnа секуларизаЦИЈа смрти. же· Јrnдбе 11 рађаља, али као urro ћемо ускоро видети, ове појаве носе неодређене успомене и чежње за разореним РСЛИПf031ШМ понашањем.

Што се тиче обреда иницијација у правом с!ошслу реЧИ, потрсбноје разлучити: IПпtIџtјације �бертста (жи­нonюг доба) од обреда уласка у неко таЈНО друштво; најнажнија разлика почива у чињенИUI-1 што су сви од·

195

..

расли обавезнн да се су?че са иницијauијом у одређено животно доб� док су таЈна друппва резервисана ca.\fO за известан БРОЈ одраслих. Установа иницијације у доба пубертета изгле� .

старијо� од иницијације у тајна дру. штва; ращиреНИЈа Је и потврђена на најархаичнијим НН­воима културе, као на пример код Аустралијанаца н фиџи �eMeHa .. Овде He�eMO излагати иницнјатнчке це. реМОНИЈе � СВОЈ ЉИХОВОЈ сложености. Оно ппо је за нас бипfO, то Је чm.ьен�а да, већ од архаичннх стадИјума културе, НЮПlНјаЈ·џча игра !(anнтaлнy улоry у реffifГИQoo зном формираљу човека, а нарочито стога IIПО се састоји у промени ОfПОлошког режима неофlrra. Та чињеюща �гледа BP�O важНОМ за разумеваље религиозног човека, Јер показује да се човек ПРИМИТИВНИХ друшraва сматра » дрyurrвеним« док је онакав какав је »дат« на природ. ном нивоу ег.шстенцнје. да би постао човек у правом смислу речи, он мора да умре у том првом (природном) животу, и поново се роди у ВlШIсм, који је истовремено религиозни и куЈП)'рНИ. ,lJ;pyrnM речима, свој идеал људскости примитивни човек ставља на НЗДЉудски план. ПО љеговом мишље­љу: 1) лcmtyним ЧОвеком пocraје се само поппо се прева­

�иђе, и у �зв�ном смислу, укине » природна« људскост, Јер иmЩИЈаЦИЈа се углавном своди на парадоксално, нат­природно искуство cмprn и ускрснућа или другог ро­ђеља; 2) обреди иин.uијације који садрже искушења, смрт и ускрснућа засновали су богови, Хероји npocве­ТЈПељи и мигски Преци, због чега они имају нздљудско порекло, И извршавајући их неофwr опонаша надљуд­�i(O,. бо�Сi(О деловаље. Ово треба посебно JlагnaсИ'Jl{ Јер ЈОШ Једанпут показује да се релиrиознн човек хоће дру�аЧUјUМ но urro јесте на »ПРИРОДНом« нивоу и на­СТОЈИ да .себе uзобpoзu на лодобwr идеалне СJПIКе коју му откриваЈУ митовн. ПРИМИГИВШi човек настоји да досеrnе религиОЗ1/и идеал људскости, и већ у том напору налазе

196

се клице свих потољих разрађеиих С'ШК3 развијених

дpyu.rraвa. Очигледно, у савременим нepeлиrnозн:им дру­

ппвима иницијација не постоји више као ре.rmrиозкн

чин. Али ca.\fa структура иницијација преживела је,

иако веома десакрализовама, све до данас.

ФеllаЈАенологија иницијације

Иющијација углавном садржи троструко откриће:

светога, смрти и сексуалНOC'ПIl8. детету су сва та иску­

ства непозната; иницирани их спознаје, прихвата и укла­

па у своју нову лич.ност. Додајмо дадок неофwr умире за

свој и.нфантилни, профаии н иеобиоаљени живот, да би

се поново родио за нову еrзнстенцију. он се такође по­

ново рађа и за један начин битисања који му oMoryhyje

спознају, науку. Иницирани није тек »ново-рођен« ИЈШ )}усkpCЛИ«, он је н човек који )}зна«, који познаје ми·

стерије, који је имао откровеље метафиз»Ч.ке природе.

Током љеговог учеља у џунгли, он сазиаје свете тајне:

митове који се односе на богове, улоry и порекло оруђа

упmpeбљаваних током церемоније иницијације (bull­

-Г(J(Jl'егs, ножева од белугка за обрезивање, итд.). Иии­

цијација одговара духовном сазреваљу н у свим релю-и­

озним исторнјама човечанства срећемо увек тај проблем:

ИНИlJ.1fPЗИН, онај којн је упознао мистерије, јесте онај

који зна. Обред свуда почиље одвајањем неофЈ.Па од поlЮ"

дице н љеговим повлачењем у џунглу. Већ 1)' налазимо

симбол Смрти: шума, џунгла, тмина, симболишу оно­

страност, » Пакао«. На извесним местима верује се да

долазн тигар н на својим плећим.а ОДНОСИ искушеюucа у

18 За све ило следи види М. Eliade. Myrhes. rlv�s �r myst�­rts. стр. 254; Naissanc�s mysriques. Ga11imard, 1959.

197

uунrлу. Звер отеЛO'IЋOрује митског Претка, У'UПеља ини­uијације, који дечаке води у Пакао. Другде, неофша ryra неко чудовиurrе; у утроби чудовишта влада космичка Ноћ: то је ембрионални ступањ еrзистенције, како на ко. СМИЧКОМ плану тако и у људском животу. У многим пределима у иунГЈrn постоји нниuијашчка КШПfба. То је место где млади кандидати трпе један део својих иску­шеља 1I бивају увођени у тајна предања племена. Тако иниuијатичха колиба СIf..\tбоJПШ.Iе матерински трбух]9. Смрт IlсофИта означава регресију на ембрионално ста­ње, али nlMe се не мисли Ca.\1O у СМИСЛУ људске фИЗИG­nornje, већ исто тако и у КОС.\lОЈ10ШХО.\l смислу: фетално стање одговара регрссији на виртуелни, прекосмички начин бнтисања.

Други ритуали износс на видело симболизам iПlИ­Шiјатичкс CMpni. Код извесних народа кандидаrn бивају закопаванн или полагани у свеже ИСl\Опане гробове. Или пак бивају покрива!!и грањем и остају непокрепrn као мртваuи, или их мажу белилом како би их учинили С1ПfЧНИМ аветима. Уосталом, неофиnI подражавају по­нашање авети: не служе се прстима при јелу, већ храну узимају непосредно зубима, како се верује да чине душе умрлих. Најзад, мучења која они трпе, значе, између ocтanoг, и то да нсофнте, који су подврпryти мучењу и сакаћењу, на те муке ударају демони-учпге..ъи нmщи­јације, то јест митски Преци. Ове физичке Па1ње oдnr варају положају онога когаје )mојео« демон-звер, којије раскомада" у чељусти.,{З и сзарен у трбуху иниuија­ТИЧЈ(ОГ чудовиurra. Унаказивања (лошьеље зуба, од· сецање прстију, итд.) такође садрже симболику cмpnt. Бећи део ових сакаћења у вези је са лунаРНJL\t божан· СТВJlма. Месец повремено ишчезава, y.uupe, да би се

]9 R. Thumwold, ),Primitive initiations _ Ш1d Wiedergeburts· ritcn«. ЕГО/IOЈ.ЈаћгЬисћ. УН, 1940, стр. 321-398.

198

поново родио три ноћи касније. Лунарни симболизам подвлачи да је смрт први услов сзаког мистичког 06· нављања.

Поред специфичних захвата, као ппо су обрезивање и смрт и ускрнуће 06ележавају и дpyrн знаци, поnyr TCТOBI!paIha и приношеља жртве. Што се тиче симболи­кс мистичког npeпорађања, она узима мноштво облика. Кандидати примају друга имеиа, која ће надаље бити њихоsa права. Код извесних племена сматрало се да су �lЛади посвеhеНИШI заборавили све из свога npeтxош!Ога живота: непосредно након ишщијације њих хране попyr \tзле деце, воде их за руку и подучавају CB� понаша· љима као бебе. Уоrшrre, ОIШ у uyнrли науче Један нови језик, или у најмању руку реЧШП(, ��aH једино по. свећенима. Како ВИДИМО, са ИШЩИЈaIЏ!ЈОМ све почиље изнова. Каткада се симБО!шка другога рођења изражава конкрет1-1ИМ ч.иновима. Код неких банту·rrnсмена, пре '�o ШТО ће бити обрезан, дечак бива предметом цереМОНИЈе

" �.. . познате под именом »)НОВО рођење(( . Vl<Щ ЖРТВУЈе овна и три дана касније обавија дечака трбуuпюм ма�tlЩОМ и кожом тога овна. Arrn, пре но nпо ће бити завИЈен, дечак мора да се nomle на кревет и rшaче попyr новорођСIIЧета. У овнујској кожи остаје три дана. Код тог иcroг народа мртваце сахрањују у овнујским кожама и у ембрионал­I!ОМ положају. Симболика МИI'Cког препорађања,

. кроз

обредно облачење у животињску кажу, потврђена Је и у високо развијеним кymypaмa (Индији, старом Emmy).

У I1IпщијаlWПCИМ сuенаријима симболика npeпо-­рађања готово увек иде упоредо са симболиком Смрт!!. У контекС1)' иницијarщjе Смрт значи нaдиnажење профа­не, иепосвећенс судБИRе, судбине »природног човска«,

20 М. Сannсу, »The Skin оfRеЫrth((,Маn, јули 1939. бр. 91. стр. 104-105.

199

...

непознаваоца сакрanнога, слепог духом. Миcreрија ини. Шtјације обавезује га на то да преузме одговорност чове­ка. Важно је упaмrnти да се приступ духовности код архаичних друnrraва изражава кроз симболику Смрти и новога рођеља.

Мущка братства и женско тајна друштва

Обреди приступаља мушким ДРУШlЋима служе се иcrnм искушењнма: и преузимају исте сценарије какве налазимо и у иннцијација.\lЗ. Али, како смо већ истакли, прющшюст мушким браТСТВН.ма већ подразумева једно одабирање: СВИ који су били подвргнути ИIПЩијацији у nyбертету неће постати и чланови тајних друштава, чак и ако сви то буду желели21,

Наведимо само један пример: код афричккх племе­на Ман,цја и Банда постоји једно тајно друштво познато под именом Нгахола. Према митовима причанИМ нео­фиту ТОКОМ иницијације, чудовиште Нгакопа имало је 1)' моћ да људе убија, npoждирући их, да их затим ПО­врати обновљене. Неофlff је увођен у једну колибу која симболише тело ЧУДQВишта. Ту слуша злocлyrnи глас Нгаколе, а заТИМ бива премлаћен и подврrnyт мучењу; говоре му да је )}СЗДЗ ушао у трбух Нгаколе« и да се управо пари у њему. Након што је прошао кроз друга искушења, учwreљ иницијације коначно објављује даје Нгакола управо повратио онога кога је био појеoll.

21 Уп. Н. Schurtz. Аltеrsklщsеn им Manerbiinde, Berlin, 1902; О. Hof1er, Geheimbi1nde der Germanen, 1, Frankfurt па Мај­пј, 1934; R. Wolfram, ScJrverrtanz und Manerbund, I-Ш. Casscl, 1936; W. Е. Peucken, Geheimkиlte, Hajdelberg, 1951.

22 Е. Andersson, Contribution а Ј 'etnQgraphie des Kuta, 1, Up­sala, 1953. С1'р. 264.

200

•

у овоме прождирању неофmз и њеroвом боравку у трбуху ЧУДОВllliJта поново налазимо симболику смpnl, симболику која игра тако велику улогу у иницијаtUtјама nyбсртета: усамљивање, мучења и иницијauијска иску· шења, смрт и ускрснуће, надеваље новог имена, по. дучавање тајном језику, итд.

Постоје и женске иницијације. Тиме не желимо

рсћи да у ИНИWfјаlПЧКИМ обредима и мнстеријам.а иаме­

љеним женама налазимо исту симболику или, тачније,

симболичке изразе идеlrrnчне са онима које срећемо у

мушким иници:јацијама и браТС1Ћима. Па илак, лако

откривамо један зајеДlШЧКИ елемеlП: дубоко религиозно

искуство које је у основи свих ових обреда и мистерија.

Реч је о приступу СQКРШlllосmи, каква се показује при

преузимаљу женске судбине, и која представља циљ како обреда иницијације у nyбертету тако и тајних жен·

ских дрyшrава (WeiberbUnde). Икицијauија почиље са првом менструацијом. Тај

физиолошки симmoм налаже прекид, одвајање девојке од свога породичног круга, и она намах бива издвајана од заједнице и смепrreна у једну посебну колибу у џун. rJUt или У неком мрачном делу насеобине. Млада искуше­ница мора да заузме посебан положај, доста неудобан, и да се мони Сунца или додира са било КИМ.

Издвајање и осамљивање у мраку, у мрачној колиби

џун.гле, подсећа нас на симбоШfКY ИНИШiјатичке смрти

дечаха издвојених у шуми, затворених у метари. По.

стоји, додуше, та разлика што се код девојчица одваЈаље

збива иепосредно након прве меНС1руauије, па је, дакле.

индивидуално, док је код дечака оно колективно. Раз­

лика се објашљава физиолошким чином, који код дево.

јака означава крај дemњства. Па ипак, девојке коначно

сачи.не једну f1)YIIY н онда се њихова иmщијаtUtја изводи

колективно, од стране старих жена које их посвећују у

тајне.

201

l

Што се WeiberbUn.de тиче, она су )Ћек у вези са МИСТСРllјом paђ� И плодности. Мистерија порађања, отхриће жене да Је сmвара1тl ЈШ ЮQIlУ живота, пред_ ставља ре:1I'ИntОЗНо искуство непреводиво l:Iа језик му_ шхог искуства. Онда је јасно зaшrо је порађање изазвало тајне женске обреде, који се каткада претварају у праве мистерије. Трагови таквих �шстерија сачували су се чак и у ЕвропиZ3•

Као и КОД мушкараца, имамо посла са мношrвoм облика уnруживања жена, где тајна и �rnстерија pacry прогресивно. У почетку постоји опшra mnщијација кроз коју llролазе све девојч:ице и све невесте, и која ДОВОДИ до успостављања WeiberbUnde. Затим настају женска МИСТИЧкз удружсња, као у Африци ИJПI као шго су у Антици биле групе Менада.

Смрт u иl/ицијација

СI1М60лика и ИНЈ.щијатички обред који обухвата лрождирање од стране неког 'i)'Довишта заузимали су значајно место како у иницијацијама тако и у јуначким М}ffовима и МЈ.Полоrnја.\lа Смрти. Симболика повратка у трбух увек има извесну КQCмолошку 8аЛенцу. Са нео­фlfТOМ се целокуruш свет симболички враћа у кос",шчку Ноћ, да би могао да буде створен изнова, то јест да би могао да буде обновљен. Као шrо смо вИдели (П део), КОСМО!lОШКИ MWГ се декламује у терanеутс:ке сврхе. да би се излечио, болесник ваља да буде поново рођен, а архетlЩСКИ модел рађања јесте КОС�1Огонија. Пmpeбно је разорити дело Времена, поссгнyrи за тренутком сви-

13 Уп. R. Wolfram, ,.Weiberhiinde«, Zeitschriftfur Voikskиn. de.42, 1933, стр. 143.

202

е

тања, urro lIа ЉУДСКШ>I плану значи да се треба вратити на »белу стращщу« егзистенције, на апсолутни почетак,

када још нишra lIе бејаше y:.rpљaнo, нишra поквареНQ.

Продрети у стомак чуДовиu.rтa - или бити симбо­

)UfЧКИ �>caxpaњeH«. !ши пак затворен у ШUU1ијатичхој

колиби - одговара реrpecији на ступаљ примордијалне

безоблич.ности, повратку у космичку Ноћ. изаћи из ч>­буха щш мрачне колибе, ИЈШ иниuијатичког »rpoба«,

О,1ГОвара кос ... югонији. Иницијa-rnчкa смрт понавља узор­ни повратак у Хаос, како би се ОМОl)'ћило понављање

космогоније и припре,-uшо ново рођење. Реrpeсија у

Хаос каткада се збива буквално: такав је случај, на при·

мер, са нницијатичким болестима будућих шамана, које

су каткада сматране правим ЛУДИЛОМ. У ствари, збива се

тотална КРИ3З, која rюнекад води деЗiUlТеграцији ли'!­

I!ости24. Овај ))Психички хаос« знак је да се профзни

човек управо )}раствара« и даје нова ЛИ'LНост на помолу.

Јасно је зашто се иста иниuијатичка схема - патња,

смрт, ускрснуће (препорађање) - налази у свим м.истс­

ријама, како у обредима пубертета, тако и у онима који

означавају приступ неком тајном друшгву; као и зашто

се исти сценарио да наслyпrrn у шлресним шmlМНИМ

ИСКУС1Ћима која пpentоде мис7ичком позиву (код прими­

тивних то су ))ИНИЦllјатичке болссти« будућих шамана).

Човек прю.шrивЮlX дрyшraвa Hacrojao је да победи смрт

претварајући је у обред nрешска. Друшм реч.има, увек

се YMllpe у нечему што није бunmо; нарочито у профа­

НОМ животу. Укратко, смрт му дође као врховна нници­

јација, као почетак нове духовне еrзнстенцијс. Трајаље,

смрт И обнављање (поновно рођење) схватани су као три

тренутка једне исте мистерије, и целокупни духовни

напор архаичног човека састојао се у томе да покаже

24 Ун. М. E1iadc. Lc Chomonisme. стр. 36.

203

...

како између ових тренутака не сме да постоји прекид. Човек се може зауставити на једном од ова 'IpH тре. нyrкa, али кретаље и обнављаље настављају се беСКQ­начно. Неуморно се изнова изводи космогонија, како би се било СШЈ'Рно да се нешrо ствара на ваљан начин: на пример, дете, кућа или духовни позив. Стога увек сре. ћемо космогонску валенцу у обредима иницијације.

»Друго роЈ;еље« и духовни порођај

Иниц.ијаl1fЧКИ сценарио, то јест смрт у профаној судбини праћена поновним рођењем у сакралном cвery, c8e'l)' богова, иrpа значајну улоry и у развијеним реJПf. гијама. Славни пример за то је И1ЩИјска жртва, чији је циљ зад06ијање Неба након смрти, боравка са боговима или божанском супстанцом (devarma). Другим речима, жртвом човек себи кује надљудску судбину, шrо се може сравнити са резултатом архаичних иницијација. Онај који жртвује мора претходно да буде посвећен од стране свештеника, а то посвећивање (diksM) садржи иницијатичхи симболизам који упућује на бабичење; заправо, онога који жртвује diksM обредно претвара у ембрион, а затим: га по друrn пут порађа.

Текстови нстичу надугачко то да се онај који ЖJr rnује подвргава regresusu ad uterum. иза чега следи ново рођсњe2'i. Ево шra, на пример, каже Аitагеуа.вгаhnшna (1, З): »)Свешreници претварају у ембрион онога кога по­свећују (diksM). Шкропе га водом: вода је seтen virile; уводе га у посебну шyny: то је материца која изводи dik.

� Silvain Uvi, Lo Doctrine du sac,.ifice dйns les в,.оhмоns. Paris, 1898, стр. 104; Н. Lommel. Wiede"gebwt Оl./S embryonolen ZIЦ/01/d јn derSymЬоШ:. des o{lI1/disclJen RItш1{s, in Heutze, ... Tod, ...

204

sM; облаче га у одећу: онаје змЮ!он. Преко тоrз се ста·

вља кожа од црне аlПИЛопе: шорион је изнад амниона ...

Песнице су му стиснyre, јер ембрион има затворене

шахе док је у трбуху, а дете кад се рађа ... и ИскушеtшК

скида aнrилопину кожу и улази у корито; стога ем·

бриони долазе на свет без шориона. Али чува своју

одећу, да би се вратио у њу, и зато се дете рађа са

зћurnоном на себик Света наука и, у ширем смислу, мудрост сматрана је

Шlодом Иlllщијације и значајно је шrо симболику при·

Maљcrna налазимо повезану са буђењем иајвише свести,

како у стаJ:IOј Индији тако и у Грчхој. Сократ није без разлога улоређивао себе са баб}щом: он је човеку лома·

гао да се роди у свecrи о себи, порађао је )moвor човекак

Исту симболику налазимо у будистичкој 'Ipадицији, где

је свеuпeник напуиrraо своје презиме и постајао » син

Буде« (Sakya·puttQ), јер је био » рођен међу свецима«

(аЛуа). Као шrо је рекао Касапа, говорећи о себи: » Син

Блаженога, рођен из његових устију, ИЗ dhaтпш (Уче·

ња), уоблнчен кроз dhaттa«, итд. (Saтyutta Nikдya,

П, 221). То иmщнјЗТIf'fКО рођење подразумевало је смрт у

профаној егзистеиuији. Схема се сачувала како у хии·

дуизму тако И У будизму. Јоnrn »умире у овом животу«

да би се поново родио у другом начину битисања; оном

којије представљен кроз ослобођење. Будаје подучавао

О пyry 11 начинима да се умре у профаној људској суд·

БШfИ, то јест за ропство и незнање, да бн се поново

родило у слободи, блажснству и неусиљености nirvane.

И ндијска терминологија И1ПfW!jа1ИЧЈЮГ npeпopaljaњa под.

сећа каткад на арханч.и.и сњ\tболизам »новоrз теЈЈа« које

z6 О кО(молошком сн,.ОО.1Н:l.ЧУ С11!снугих псети, С. Hcu­ш, Тod. Лu/еrsrеhung, Weltordnung. стр. 96.

205

,...

неофит сrnче захваљујући иницијаШiји. Буда сам то Бе­ли: »Показао сам својим учсниuима начине како да, пошав од овога тела (сачињеног од четири кварљива елемента), створе друго тело од интелекryалне СУПстан­це (rupim mоnоmnуam), обдарена траllсцендентlШМ мо­ћима (abhinidriyam)<P.

Сим.болику другог рођења или порођаја као ПРИCl)'­па сrшpюуалнocrn преузео је александријски јудаизам и ХРlШJћанство. Филон оБИЈПЮ користи тему порађања по­ВОДОМ рођења у вишем ДУХОВIIO�1 животу (уп. на пример ABpa'rl, ХХ, 99). Са своје стране свети Павле roвори о )}духовном сшry« , о синовима које је стекао преко вере. » Тюу, првоме сину ПО вјери нас обојицс« (Титу оо­слаl/UЦа, 1, 4). »MOJlliМOTC за својега сина Онисима, којега родих у ОК08и.\1а својима ... « (ФU7u.110НУ nОСЛQl/ица, 10).

Непотребно је повлачити разлике између })СИНQВЗ« које је »РОДИQ« свети Павле »У вери« и »синава Будс«, или ОНИХ којсје » лородио« Сократ, Иffil чак })новорођен­чадн« ПРИМIПИВНI1X иницијацнја. Разлике су очигледне. у прИМИ'rnВlШМ друшгвима нсофmа је »убијала« и »БаС­крсавала« сама снага обреда, као llПO је та иста снага претварала у »ембрион« Индуса којије приносио жртву. Буда је, напротив, » рађао« кроз СIЮја »уста«, то јест кроз општење са доктринш.f (dlшттn); ученик се рађао у НОВО:'Је животу захваљујући врховном сазнању, откри­BeJ:I0M кроз dhaттn које га је водило трагом Нирване. Сократ је сматрао да врши само бабички посао: помагао је да се » роди« прави човек, кога свако носи најдубље у себи. За светог Павла сmyацијаје неllПодругачија: онје рађао »духовне синове« кроз веру, то јест захваљујући мистерији коју је уте:'Јељио сам Христ.

27 Majjhima-Nikaya 11, 17; уп, TaI{O�C М. E1iadc, Le Yoga. lmmortalite е! Liberte. стр. 172.

206

•

Од једие религије до друге. од једне гнозе ИЈm му­

дрости до друге, прастара тема другог рођења богатила

се новим вредностима, које су каткада радикално ме­

љале садржај искуства. Остаје, ипак, један заједнички

непромеюъиви елемент који бисмо могли дефиtшсати

на следећи начин: приступ ду.х08110}.l ,жшюту увек nод­

ршумева смрт у nрофшюј суд6шlU, иза које следи 1I0во

рођеље.

Свето и профана у модерuа\/ свету

На претходнњ'\!. страницама лозабавИШI смо се ини­цијаШ:\јом и обредима преласка, али далеко од тога да смо проблем исцрrши;једва да бисмо МОГlm сматраш да смо само истакли неке његове бпгне видове. А ипак, сежући дубље у овај проблем, морали смо прећуташ читав низ сошю-решmюзних сmyација, које су од знат­ног mпeреса за разумеваље homo re/igiosusa. Тако нисмо гоВорИilll. о Суверену, шаману. свештенику, раnшку, IПД, ШТО значи да је ова мала кљижица само кратак увод у огроман проблем.

Огроман јер не ЗаЈшма само историчаре религија.

етнологе, соШ:\ологе. већ и историчаре, психологе, фи­

JlОСОфе. Спознаш ситуацију коју преузш.tа религиозни

човек, продрети у његов духовни универзум, то углав­

ном зиачи унапредпrn оmше сазнање о човеку. Тачно је

да је историја већ давно преваЗЈ.шша већину тих ситу­

аШiја које преузима религиозни човек примитивню.: и

архаичних дрyшraва, али оне нису нестале без трага, и са

своје стране допринеле су да смо овакви какви јесмо.

дакле, чине део наше сопствене ИСТОрИЈе. Како смо већ у више наврата поновили, религи­

озни човек преузима један специфичан начин битисања

у свету, и упркос знатном броју историјско-решiГИ-

207

озних облика, тај спеuифичзн начин увек је препо­знаТЉIIВ. Ма какав био историјски КOlпекст у који је уроњен, homo re/igiosus увек верује да постоји једна апсолутна стварност, свеnlO, које трансцендира наш свет, али које се у њему испољава и тиме га сакрализује и ЧИIIИ стварним. Он веруједа живот има свето порекло и да људска егзистенција остварује своје моryћности само уколико је релиrnозна. Богови су створили човека и Свет, хероји просветитељи су довршили Ствараље, а прича о свим тим божанским и полубожанским делима сачувана је у митовима. Реактуализујуhи свету исто. рију, подражавајући божанско делање, човек се ставља и одржава у близини богова, то јест у онш.fе што је стварно и значајно.

Лако је сагледати спс оно што одваја овај начин битисања у cвery од егзистенције нерелигиозног човека. Пре свега, нерелигИОЗIIИ човек одбацује траllсценден­цију, прихвата релативност ж:тварности«, а догађа му се и да посумња у смисао еГЗИC'reиuије. Велике "'YJГIYPC ПРОlШlOсш имале су такође нерелилюзних људи, а није нсмогуl'iе да су такви постојали чак и на ЊИХОВИМ арха­ИЧ1fИМ ннвонма, иако то ДОКУМСlrrијош Юlсу потврдили. Али тек је у модеРfШМ западним дрyпrrвима неpeлиnt­озни човек доживео пун процват. Он данас прихвата нову егзистенцијалну С""Уацију: признао је себе за једи­ног субјекта и творца Историје, а одбацио свако позива­'ЬС. на трансцендеНШtју. Другим речима, он не прихвата НИЈедан модел људскости изван људске судбине, каква се да о)Џ'онетнути из различитих историјских ситуација. Човек се са.'>1 ствара а ствара се у потпуности само YKomu<O ДС1;акрализује себе и свет око себе. Свето је пре_ rlрека ка његовој слободи. Он ће дocrnћи лични иден­титет сам:о укОЈШКО се темељно демистификује, биће збиља слободан тек у ;ренутку када убије 11 последљег 60 ....

208

Није на нама да овде расправља�ю о том фи:тософ­ском становишту. РСUИМО само толико да, у крајњс\о! случају, СГЈистснuија коју модерни нерелилlOЗТ-Ш човек преузима јесте траТtfчна н да његов егзистенuијални избор није без величине. Али тај нерелипюзltи човек по­тиче од homo геligiоsша и, хтео то или не, он је њеroво дело, конституисао се пошав од С""Уаuија што су их прихватили њсroви "реци. Све у свему, он је производ процеса Десахра!1l1зације. На ИC11l на\fИН као I1ПО је » При­рода« производ прогресивне секулаРlt3аuије Космоса, тако је и профаНI1 човек резултат обесвећивања људске егзистеиuије. Но то значи и да се нерелllГИОЗНИ човек КОНСТИ1)'ише у ОПОЗlщији према свом претходнику, настојеhи да се » испразнИ( од сваке РСЛИЛiOзТlОСТИ и сваког транс-људског значења. Он себе признаје само уколико је »ослобођею( и » чист« од ) прсдрасуда« пре­дака. ДpyrnM речима, хтео или не, лрофани човек још увек чува трагове понашаља религиозног човека, али mrшене ретtrИОЗIIОГ значења. Ма uпа чинио, он је на­следник. ОН не �{оже у пomyности да укине своју про­IШJОСТ, јер је сам производ и конcruтyише се кроз Шt3 негација и одбаш{вања, али га и даље походе стварности којих се одрекао. да би створио СВОЈ свет, 011 је деса­кр3.'1изовао свет у којем су )h.'ИвеЛЈ1 IbCroBII npe:Wf, а да 611 то ПОСТИl'Зо био је приморан да се окрене од понашања. које му је претходило, 3.Ill1 га не наПУПml осећање да је оно у сваком тpeнyrкy спреМl-lO да се, у једном или другом виду, рсактуализује у његовом најдубљем бићу.

Отуда је, како смо веl'i рекли, нерел�гио:иНl човек у чuсmО.\1 сmању доста редак, чак и у наЈдесакрализова­нијим од модеРНlјХ дpyцrraвa. МIIОГИ )НlсреЛНГlюзнlН( понашају се још увек релилюзно, без свога знаља. Не ради се само о мноuпву »лразновеРlща« ItЛII »табуз« модерног човека, којн сви имају мarnјско-релиrиозну структуру It rторекло. Модерни човек који се сматра не-

209

...

реЛИll103НИМ још увек раСllолаже чнтаВОIll једном скри� веном митологијом и б�јllИМ обезвређеним: ритуалима. Како СМО већ истакли, светковине које прате Нову ГО­дин)' ИЛ!! усељење у кућу, представљају - додуше лан­ЦЮИРаЈl)' - структуру обреда обнављаља. ИCl)' појаву уочавамо ПРИЛИКО�I празника и светковина које прате вснчање ИJUt рађањс детета, СТIЩање новог залослења, друштвеног унапређсња, IПд,

Могло би се написаru читава једно де.'10 о мптовима модерног човека, о митолоrnја.\lа преРУШСЮL\I у епек­икле које ВО1lИ, юьиге које чита. Биоскоп, та »фабрика снова« преузима и кориcrn небројене :-.пrrcке мотиве: борбу између Хероја н Чудовишта, сухобе И иници­јатичка искушења, узорне представе и СШlке (»Млада Девојкэ{{, »)унак« , » Рајски пејзаж«, )\Пакао« , итд.). Чак и читање садржи извесну митолошку функцију: не само зато ипо замељује rrpнчање МО111Ва ИЗ архаичних дрyшra_ ва и усмену књижсвиост, још живу у сеоским заједни­цама Европе, већ нарочито зато llПО читаље обезбеђује модерном човеку )Излазак из времена«, што се може упоредити са оним wтo се стиче ломоћу мкrовз. Било да »убија« време неким лотщијским романом, или да се задуб.ъује у један временски страни свет, представљен у ма којем роману, чкrање човека увек npojeA-тује изван свога ЛИЧIЮГ лостојања и уклапа у друге ритмове, ЧИЮl га судеоНИКОМ неке друге » историјек

Велика већина )>Нерелигиозних« људи није у npa. ВОМ смислу реЧ11 ослобођеиа релнrnозног лонашања теолоntjа 11 митолоrnја. Оне су каткада преnлааљеllе читавом једном маПlјско-peлиrnооном збрком, ИЈШ обез· вређене до карикатуре, If стога тешко распознатљиве. Процес десакpa.rulзацнје људске егзистеНШlје довео је ВШlIе но једанпут до хибридних форми пmпке мarnjе, рудиментарне релИIt1ОЗНОСТИ. Не мислимо тиме caJ\oIo на безбројне })М3.'1е релиrnје«( од којих врве сви модерии

210

•

'paдOBII, па нн на цркве, секте и пссудоокуЛТИСТИ'lкс, IIсоспири-туалистичке или такозване хер;о,lетичке школс, јер све ове појаве још увек припадају сфери релиru.­ОЗIIОСТИ, иако се ГОТОВО увек ради о настраним ВIIдОВИ\!il rlсеуДоморфозе. Не мислимо нн на различне пошrrичке покрете и дpyurrвeHa IIророковзња, чију јс митолошку струК1УРУ и peли.lt!озни фанатизам лако разабрати. До­BoJы�o ће бити, наведимо само је.з:ан прИ-\tср, да под­сетимо на мпroлошку стрУК1)'ру ко;о.lунизма н њеroв ссхатолошки смисао. Маркс преузима и Hacтas.,'Ъa један од великих азијско·медитеранских есхатолошких ми· това: искупитељску улогу Праведника () изабраног« , )щомазаниха«(, )шевИЈЮГ((, })глаСlшка«; данас је то rтроле­тapl�aт), 'Iије патње треба да npo.\!ене онтолошки СТ31)'с света. Наиме, Марксово 6ескласно ЛР)'llПЋО 11 томе сход­но ишчезаваље историјСКffХ напетости само су даљИ израз мнта о Златном Добу, које 110 мноrn.\! npедањима� одликује почетак и крај Историје. Маркс је обогатио таЈ прастари Mкr читавом једном месијанском јулеОХ�I!� шћаJlСКОМ Иllеолоrnјо.\!: сајелне стране, он пролетарИЈа· 1)' признаЈе npopoчанску улоry и оотерИOJlошку функцију; са друге, реч је о KOHa'Utoj борби између Добра и Зна, urro се лако може ynорешпи са anокалШТТИЧКI!М су­кобом Ићlеђу Христа и AIrrnxриста, одакле следи од· лучујућа победа првога. Значајно је чак то да Маркс преузима 11 јудеохришhанску есхатолошку �aдy у ШЈ· co.�yтllи крај Историје: у томе се он paзmDC)'ЈС од оста· Лltх историцистичких философија (нпр. Крочеа и Ортеге 11 Гасета), за које су напетости Историје конеубстаllWI­Ја!rnс људској судбини и никада не могу бlffi1 потпуно укинуте.

Дакле, прерушено шrn 06езвређеио, реmmюзно по­lIашање lIалазимо не само у )мали.м рслиrnја.\tа« IШИ 11O:IIfГИ'IКИМ МИC"rnка.\!а, већ и у покретима који се оди· ста сматрају лаичким, чак антирс!шrnозним. Тако у "у-

2 1 1

...

ДИЗМУ или покретима за апсoлyrny сексуалну слободу могу се распознаrn трагови » чежње за Рајем«, жеље да се успостави рајска стањс од пре пада, када грех још кије постојао и ДОК још н.ије било расцепа између ПЛQТCКИХ уживања и савести.

Занимљиво је, потом, IIстаћи У којој мери mnщија­mчки сценарији и даље трају у бројни.'d делатностима и чииовима нерелигиозних људи наших дана. Ocтaвљa.\lO на С1рзну, разуме се, оне ClfI')'3IUIje где је иаджи:вео, обезвређен, известан тип иющијације: на пример, рат а пре свега ЛИЧНИ сукоби (IIЗРОчmо авијатичара), ПОДВИЗИ који садрже » искушењз« равна традиционални-\! вој­НИЧКИМ иницијацијама, чак и ако боРШl нису свески више дубоког значеља својих » искушења« и немају НН­какве вајде од њиховог иющијатичког домашаја. Чак и технике специфично модерне, као ило је психоанализа, још чувају нницијати"1КУ основу. Пацијент се позива да сиђе врло дубоко у самог себе, да оживи своју прошлост, да се изнова суочи са својим трауматизмима и, са фор­малног гледишта, ова опасна операција подсећа на ини­цијати<tКс силаске у »Пакаок И као шго је посвсћеки требало да изађе победнички из својих искушења. да » YЋtpe« и » ускрсне« да би могао да приC'l)'fUI одговорној еr:щстенцији у пуном смислу те речи, отвореној за 1IY­ховне вреДНОСПI, тако И пацијент наших дана мора да се суочи са сопственњ\t )шесвесним«. мучсни..\1 аВС11{ма и чудовипrruма. да би нашао здравље и психнчки иите­"Pкreт, као It свет куmypllИХ вредности.

Но, иницијација је тако уско повезана са начин ... људског БJ.mlсања да знатан број делатности и чинова модерног човека још увек понављају иншrnјаТlIЧkИ сце­нарио. Толико лута слушамо о )>60рби са жИlКЛОМ«, »искушењима«( и » тешкоћама«, које сnyraвају неки уну­трашњи позив или каријеру, а све то на известан начин Са!>Ю понавља ИIШlI.ијатичка искушења: баш након » уда-

2]2

•

раца(( које прима, након » патњи«, моралних или чак физичких » мучеIЫШ која подноси, млади човек, »ис­кушава« себе, noкyqyje своје могућности, постаје све­стан својих снага и коначно crnче идентитет, постаје духовно зрео и стваралац (ради се, наравно, о духов­НОСТИ како је ова схваћена у модерном свету). Јер, свака људска егзистеtщија KOHcnrrym.ne сс кроз lUlЗ искуше­ња, кроз суочавање са ж:мрћу( и »васкрсењем«. То је и разлог urro је, у peлиrnозном хоризоmy, егзистенција угемељена кроз IlliИl.џljaцнју; чак би се могло pchи даје и само збиваље људске егзистешщје једна иницијација.

у цсmnш узев, већинаљуди)>без релиrnје«још увек је у вла.стн псеудо-религије и обезвређене митолоrnје. Што није ни\!зло чуДНО, већ и због тога шго профatrn 'lQвек произлази из ћото religiosusa и није у могућности да избрише сопствену историју, то јест понашање рели­nЮЗIIИХ предака, који су га саздали онаквим какав је данас. утолико пре llПо један веЈШКИ део његове егзи­стен.ције преплављују пулзије које потичу из дубине љеговог бића, из зоие која је названа нссвесним. Човек строго рационалан јесте апстракција и не среће се ннка­да у с.:тварности. Свако људско биће саздано је исто­времено од своје свесне делатности и ирauионалних искустава. А садржај и структура lIecвeCHOf показују зачућујуће сличности са МlПОЛОШКИ:\-l сликама и пред­ставама. Не желимо рећи да су митологије ))npoизвод(( HecBccHor, јер MlfГ управо постоји на такав IIЗЧИН што се открива као мит, llПO проглашава да се нешто исnо­љи7О на узораl/ UОЧUН. мит је » производ(� несвесног на исти начин као ШТО би се реКНО да је Госпођа Боеарu »)fIроИЗ80Д« npeљубе.

Па ипак, садржај и и cтpyкrype несвесног резултат су прастарих егзистенцијалних сmyauија. нарочито кри­ТИ'/IIИХ, и то је разлог што несвесно има известан ре­JlИЛЮЗIШ ореол. Свака еrзистешщјаl1на криза изнова

2])

...

ставља у питање IIСТОВреМСIIО стварност Света н при­суство 'lOвекз у Ibe�ty: на архаичlfИМ НИВОII.\tа кутуре СI"Зистенцијanна крюа је углавном »решtЛюзна«, јер се на TO�1 С1)'пњу бџће меша са свеmu.'>I. Како С�Ю вел виде.:rи, Свет угемељује управо искуство СaкpaJlнога, ла је чак и на.uСДIIОСТЗlНшја Ј)е.;1Иrnја пре свега Мlrroлоrnја. ДрУлtМ речима, УКОЛИКО је несвесно резултат прастарих еГ.ЈистенцијалНIfХ искустава, 0110 нужна мора да има СЈПIЧНОСТН са разлИЧИТИМ реЛИПЮ311ИМ cвeтoBIO.ta. Јер, ре;шгија је узорно решсње сваке сгзистенrrnјалне крюе, не са.\ю зато што је она бесконачно ПОИОRЉива, већ и зато што се сматра да јој Је порекло трансцендеl-f11l0 и према томе придаје јој се значај открила nPИМ .. iЪСНОГ са другог, 1'p3.fIC-ЉУДСКQГ света. Ретmюзно решење не са­мо да разрешава кризу, већ истовремено егзистенцију чини )ЮТВОРСIIО�!( за вредности које RШlIе нису КОН­THHГCHТlIC ни посебне, омогућавајући тако човеку да превазиђе Ј1И<IНУ ситуацију и коначно прИС1)'I1И свету духа.

Овде нисмо развили све последице те сошщарности између

. садржаја И структуре несвеСIЮГ, с једне стране, И

реЛИГИЈе, са друге. Само с�ю узгред показали у ком сми­слу чак И најИСl<pCније нерелигиозни човек још увек деЈш, у свом најдубљсм биhу, понашање које је рсли­тозно усмере.ю. НО »прнватне МlПологије« модерног човека, њеГОВl1 снови, сањарије, фангазми, итд., не успе­ваЈУ да се дилtу до онтодошког режима митова, баш због тога што нису дожи8ЉеНИ од стране mоmаmог човека и lIе претварају појсдиначну сюуauију у узорну. Као што

се неспокојства модерног човека, његова 01lИpичка или имаrn.нар"з искуства, иако » религиозн3({ са формалног гледиurra, не уклапају - као код ћоmо religiosusa _ у један Wtlranschauung и не yтe\ieљyjy једно понашаЈЪе. Један ПримСр омоryћиће 113.\1 да боље уочимо разЈНЉ)' између ОВС две категорије искустава. Несвесна ДС)ШТ-

2 1 4

•

ност модерног човека непpecrано му представља без­

бројне симболе, а сваки има неку поруку коју -треба да пренесе, да испуни неки задатак, како би обезбедио иди поново успоставио психич.ку равнотежу. Већ смо ви­

дем да симбоЛ не с3.\ю да Свет чини )Отвореш{М« већ JI помаже религиозном човеку да доспе до универзаmюг. Баш захваљујуhи симболима човек излази из своје по­

себие ситуације и )ютвара« се ка оnшreм и универзал-

1I0�1. Симболи буде индивидуално искуство и претварају

га у ДУХОВIШ чин И метафllЗичко поимање Света. ПреД

ма којим дрветом, СЮd.болО�1 Дрвета Света и космичког

ЖIШота, човек премодерних друштава способан је да допре до најВШllе духовности: ршумевајућu СIL\fбол, ан успева да дОЖU6U уlluверза�но. Религиозна визија Света

и идеолоrnја којаје изражава, омоryћују да ТО индиви­

дуално искуство буде плодотворно, да се ))QТВОРИ« 1<8

Уllиверзалном. Слика Дрвета је још увек доста честа у

уобразИЉIIОМ свету модерног нерелигиозног човека: Оllа

чини тајно ПИСМО његовог унутрашњег живота, драме

која се Одшl)ава у љеговом несвесном, а која је од зна­

чаја за љегов психомеитални интегритет. Али све док

симбол Дрвета нс буди тоталну свест човека, чниећи је

)}()Твореном« ка универзалном, не може се рећи да је у

пomyности испунио своју улогу. ))Спаса(жје само дели­

мично човека од његове индивидуалне сmyШUlје, ОМО­

гућавајући му, на пример, да интеГРIШ.IС једну дуБЮIСКУ

кризу И успостављајући му привремено yrpoжену рав­

нотежу, али га још није уздигао дО ДYXOBHOCU!, lIије

успео да му открије једну од структура реалног.

ч.ини нам се да је овај пример довољан да покаже у

1<01'01 смислу нерелипюзног човека модерних дpyurraвa. још испуљава и помаже делатност љеговог несвесног, нс

доводећи га ипак до чисто религиозног искуства и визије

света. Несвесно му пружа решеља за тешкоће његове

Лllчне ег.шстенцијс, и у том смислу оно испуљава YJJory

2 1 5

религије, јер, пре 110 што Једну ег.шстенцију учини твор­цем вредности, религија јој обезбеђује mrreгрlПе'Г. У извесном смислу могло би се готово рећи да су се, код оних модеРIШХ људи који себе проглашавају неpeлиrи. ОЗЮlМ, релн.rnја и митологија )К:"l'ИЛ(Х( у тмини љиховог несвесног, што такође значи да могуhности да се рели. гиозно искуство iII.-нвота шпегрише, код толиких биha, почивају дубоко у љима самима. У јуде(}-хришћанској перспективи могло би се такође рећи да нерелигиозност одговара новоме �)ПаДУ« човека: он је изгубио способ· ност да живи свесно религију, дакле, да је разуме и прихвати; али у дубюш свога биhа он и даље чува спомен на њу, као што је и након првога ))Па.il,a« , иако духовно ослеПЉСfl, први човек - Адам, сачувао довољно интелигенције да пронађе видљиве трагове Бога у Све· ту. Након првога ) пада« реЈIИГИОЗНОСТ се срозала на ниво располовљсне свести; након другог онаје тталајош ниже, у дубине несвесног: юзборављенз« је. Овде се заУСТЗ6ЉЗју разматрања историчара релиrnја, а почиље проблематика која је у надлежности фшюсофа, псих(}­лога 11, чак, теОЛОЈ""а.

•

2]6

ОСНОВНА БИБЛИОГРАФИЈА

УВОД

CaiJ]ois, R., L·Hoттe el (е Јасге, Paris, ]939; 2. изд. ]953. C!cmen, с., Die Religion еn der Erde, MUnchen. 1927. Сотсе, М., еl R. Monier, Histoire generale ЈеЈ геlrgюns. Ј-У.

Ршis.. ] 944-1950. Durkheim, Е., Les Formes 8ementaires de la vie religieuse,

Paris, 1912. E]iade, М., TгaiМ d' histoire МЈ religions, Ршis, 1949. Кбrug, F., CJrrisfUS und die Religionen der Erde. I-Ш, Frci.bшg

ат Br. 195]. Leeuw, О. Уan der, Phiinomenologie der R�ligion, Тtibiлgcn,

1933; 2. ИЗД. ] 955; id., L' Нотте priтirif е' ш religion, Ршis, 1940. Uvy-Bmhl, L., и Surnaturel et ја Nature dan:r la �ntaliri

prrmrti}'�, Paris, 193]; id., La M)"lhologie prim/ri\·e. 1935 . Lowie, R. Н., Primjti\'e Religion, New York. 1924. Мauss, М., еl Н. Huben, М8аnке:! d'histoire de:r religions,

Рэris, ]909, ОНо, R., Das НеШке, BresJau, 1917; id..Aufsiit:e ОО.! Numr·

no.rе betreffend, Go1ha. 1923. . . Pinard de ]а Boullaye, Н., L' Etude сотратее d�s relrgro1lS, 2

1., Paris, ] 922; 3. ид. прегледано и доnyњено, ] 929.

ПРВИ дЕО Allcroft, А. Н., The Orcle and rhe СГOSЈ, Ј-П, London. 1927-

1930. . . Bogoras, w., ldeas оГ sрзсе and time in theoonception оГ pruru.

t.ive religiоп,Лmen'саn AntJrropologist, ПО sp. 27, ]9] 7, C"q). 205-266.

2]7

Coomara.�wamy, А К., Symbolism оС thc Doте, Indian Нi­s(oflcal Qшmегlу. XIV, 1938, стр. 1-56.

Cuillandre. 1.. L.л Droit� е! lа Gauch� dans lеЈ fЮiтеs ћоmе­гщиеЈ. Pari.s, 1941.

Deffontaines, Р . • GiograpIIie �! R�ligions, Paris. 1948. Eliade, М., и Mylh� d� I'E1eгn�/ R�(ouг, Paris, 1949, поrл.

1-11; јд., lтagtH1 Syтbol�s, Paris, 1952, стр. 33-72. Непш, С., Bron!�geriil, KuflbaU/�n, Re/igion јт iilt�slen

Сћmо der Shong-UI1, Anуев, 1951. Mus, Р., Barabudur Esquisse d' lme histoire du ЬоuШlЫЈте

jond& SIIf /а cГltique orchtologique des 1ех1еЈ. Ј-П, Нanој, 1935. Sedlmзр:г, Н .. Di� Ents1ehung der Kathedra/e, Ziirich, 1950. V,iensinck. А. Ј., 7"ће Ideas ofthe Wesrern Seтites concerr:ing

(ilе Нт'еl oftIle Eaгrћ, Аrщterdam, 1916

ЛРУl'ИДЕО

О светом Bpc:o.iCIIY:

Coomaraswamy, А, Пте аnЈ Eteгnity, Лsсопа. 1947. СотЬin, Н., »Le Temps cyclique dans !е шazdеisше е! dans

l·ismaeLismc..:, Eranos·}ahrbuch, ХХ, 1952, стр. 149-218. Culmann, О., Cl!mtџs unЈ die Zeit, Basel, 1946. ELiзdе. М., Le Муфе de \'Eteme] Rctour, ПОГ)]. П-Ш; id.,

»)Le !cmps с! ]'etemile dans lа репш inШеnnе., EгanoJ-}ahгbиcћ, ХХ, 1951, стр. 2]9-252; InIi1Е�Ј е! Symboles, Paris, 1952, стр. 73-119.

Mauss, М., elll. Hubert, »Lз гсрreseпщiоп du \cmps dans Ја religion et \3. magieoc, Milanges d' histoire J�J religions, 1909, стр. 190-229.

Mus, Р., »Lз поиon de 'етр ... reversible dans ]а mythologie bouddhique..:, ЛnnUlliгt de I'Ecole pralique des Наи/еЈ Etudes, Seclion des Scicnces religieuse.s, Меlun. 1939.

Nilsson, М. Р., P"mltl\'e Т/те RtckQnmg, Lund, 1920. Puech, Н. Сћ .. »Lэ. gnose еl Је temps ... , Eranos-Jahгbuch.

ХХ, ]952, стр. 57-1 \4. Wc:nsinck, А Ј., »The Semitic Nc:w Уеш anд the опgin ос

eschato!ogy .... ЛСlа Omntalia,l, 1923, стр. ]58--199.

2 1 8

О МИТQВIIМЗ'

Ваumann, Н., Schiipfung und Uгzeit des Меnsсћеn јm Myrhus der ll/Гllшmsсћеn Vjjlkef, Всг 1in, 1936.

Caillois. R., Le Mylhe е' ГНотте, рaпs, 1938. Guюоrf, а., MYlhe �t Mitapllysique, рaпs, 1953. Јеп�п, Ад., Е., ОЩ re/igiQs� \Vel/bi/d ein�г jгjЊ�n Ku/rиг,

Slultgan, 1948; id., MYlhos und KI4ft /Јеј Natun:Olkeгn, Wieshaden 1951.

Кluсkhоhл, с., .. Myths алd RituaIs. а General Theory., Наг­\'ard Theological Re\';ew, 35, 1942, С1р. 45-79.

Uvy-Bruh], L., La Mythologie primlri\'e, и miJnde mytJllque des Л/lsrrаliеns ес des РаРОUЈ, Рзris, 1936.

MaJinowsk.i, Br.,My/h јn ргјтј/ј"е РЈЈћО/ОЕУ, London, \926. Preuss, к. Th., Der religiose Gestalt der Му/ћеn. Ttibingen.

] 933.

ТРЕЋИ ДЕО

Althc:im, F., Ttгra Ма/ег, Giesscn, 1931. DiC:lc:rich, А, MutltГ ЕгЈе, 3. издаље, Lcipzig-Ber]in, ] 925. Eliade, М .. Tгaiti d' hisloire des religions, Paris, [949, 110ГЛ.

V1J1; id. Муt}ю, гЬеЈ ес тys/eres, 1957. Frзzer, Sir James, Тће Golden Bough. l-XII, 3. изд. London,

191 ]-1918; id .. Tћ� \УОГЈћјр ofNature, l, Londres, 1926. Hcnl7..e, с., Mythes еl Syтboles [иno.јгеЈ, An\'ers, 1932. Nyberg, В., КјnЈ und Erde, He]sinki, Ik 3 ] . PC:ltazzoni, R., L'onniscien:a Јј Dio, Тurin, 1955. Wensinck. А Ј., Тгее anЈ Вird as cosтological S)'mbols т

\Veslern АЈщ Amsteпlam, 1921.

ЧЕТВРТИ ДЕО

Dumш, а., ЈиРI/ег, Мшs. Quirinus. Paris, 1941; id., Hora­се �! lеЈ СигјасеЈ ]942; id., иЈ Diе/Џ ЈеЈ InJo-ЕuгорееnЈ, 1952.

Eliade, М., Naissances mys/iqul's, Рзris, 1957.

219

Непш. С., Тod, Auf�rstehung. Weltordnung, Das mytisch� Bild !т iiltutlm Сћјna, Ztirich, 1955.

HOfler, О., Geheimbiinde der Gerтanen, 1. Frankfurt ат Мат, 1934.

Јемеп. Ad. Е., Beschn.�idun.g иМ Reifez�reтon.jen. Ьеј Na-turvOlk�rn., Slullgart. 1932.

Peuckert.. W. Е .. Geh�lтJ:ul(e, Heidelberg, 1951. Schиnz, Н., Al/ersklass�n. им Manerbiind�, Berlin. 1902. Webster. Н., Priтirive S�crtt Society, New Уork, 1908. Widengren, G., HochgouglauМ јт o/t�n [гаn, иррsзJа, 1938. Wikander, S., Der arisch� Miin.nerbund, Ј-Ш, Casse1, 1936;

id .. Уауu, l, UppsaJa-Leiрzig, 1941. Wolfr..un, R. Sch\\:errton:z иnd Mann�гbиnd, Ј-Ш, Cas.se1,

1936; id .. Wiberbli1lde, Zeitschriftftir Volkskunde, Xl..ll, 1932, стр. 14] id.

/'

( , \

220

САДРЖАЈ

Cpeтel! Мариh: АРХАЈСКИ ЧОВЕК И МИТ . . . 5

СВЕТО И Т1РОФАНО

ПРI.::дгОВОРфРАlщvсКОМ изДАњу . . . . . . . . . . . . . 61

увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Кад'" ",пољ�' што? . . . . . . . . . . . . . 68 Дsаначю!а постојаљау Свету . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 С8ето и Историја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

I доо СВЕТИ ПРОСТОР

И САКРАЈlИ3АЦИЈА СВЕТА

ПРОСТОРIIЗ хомогеност н хијерофшшја . . . . . . . . . . 75 Теофаиијзи знахО8Н . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Хаос и космос . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Сш;ралиЗО8ање места: понављаље KocMoГOlmje . . . . . . . . .. Цеlпар Света« . . . . . . . . . . . . . . . . . »Наш свет« се увек налази у Uelrrpy . . . . . . . . . . . Град-космос . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ПРСДУЗf!маље ствараља света . . . . . . . . . . . . . .

84 87 91 95 97

221

КОС;\lОГOltИја 11 жртва [[ри f1JaђcJЬY . . Хра.\I, Gази.ш.ка, катсдра.ЩI Нско.LИКозак:ьу'lаха . . . . . .

Jl део СВЕТО ВРЕМЕ И МИТОВИ

ПрофаНОlpајање 11 свето Време . . . . . Теmрlwn:: Tempus . . . . . . . . . . . . . Годишње понављање КОСМOI'Оније . . . Обнављање Кро3 повратак у првобlffilO 13ре.\IС "СвеЧаЈЮ« Време 11 структура празникз . . . . . . . . . . . . . . . Постати ПОllремеtю савремених боrollа . . . . Мит:: Узорни модел . . . . . . . . . . . . . РеактуanиЗОSаЈье мlfТOВЗ . . . . . . . . . . . . . . . . . Света Прича. ИСТОРllја, ИСТОРIЩIIЗа." . . . . . . . . . . . . .

111 део CAKPNIHOCТ l"lриро/tЕ И КОСМИЧКА РE.JIИГИЈА

100 103 106

110 113 116 119 122 126 129 \зз \37

Небеско CBt.:TO и уранСКII боГОll1l . . . 146 ДanеКII Бог . . 149 Ре:IИnt03НО ИСКУСТВОЖИВота . . . . . . . . . • . . . . . . . 152 Вечttост ItсбсСКIIХ си."бо..'18 • . . . • • . . . . • . • . • • . . . 154 Структурзакватич.кОГСII.\IбоЛIl3М3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 УЗОРИЗПРИ'lзо крwтсњу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 УШlВCрзanностси."бо:tа . . . . . . . . . . • . • . . . . . . . . . 161 Terra.Mater . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 НUПlј positio: 1I0дагањедетета Јlа ТЈЮ 165 Жена, ЗС.\LЉ311 ШIЩЏIОСТ . . . . • . . . . . . • • . • . • . • . 167 Си."бо.'ЈЮ3.\! КОСМII'lКОГ Дрвета и Јо,.'У.iТови ВСГCТ'3.lШје . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Дссакр3ЈllI3:tWtја ПРllроде . . Остanе КОСМIIЧКС ХllјерофЗllllје . . . . . . . . . . . . .

222

169 172 173

IV део ЉУДСКА ЕГЗИСТЕНЦИЈА

И ПОСВЕЋЕНИ ЖИВОТ

ЕI'ЗIII:ТtIЩИја .-отворена« ка Свету . . . . . . . . . . . Посвећење живота . . . . . . . . . . . . . . . . . Те",о--кућа-Космос • • • • . . • • • . . • • • • • • • • . • • • • . . • • . . • • Пролаз кроз тесна врата . . . . . . . . . Обреди rтpc.lacкa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . Фсномснолоmја иющијације . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . Мушка братства и жеllска тajllaдpyurrвa . . . . . . . . . . . . . . Смрт и инидијација . . . . . . . . . . . • . . . . . . . »Дpyro рођсњс« И духовни порођај Свето 11 профано у модерном свету . . . .

ОСНОВНА БИБЛИОГРАФИЈА

177 181 185 190 194 197 200 202 204 207

217

223

U!т:вша 11 П()ВСЈ

Б�n�"'НDСТ ... , . .. � . . . , . 110811 (';Щ, lIIумаДlLјО':,1 12

'3n шта�lIIщшј\' НОВШ ... B� ћOТLlћ

II:JJ \1\'\ '{К,\ КЊlfЖАl'llIlUА ЗОРАНА СТОЈАllOlНflјА

210(1) IloBII Сад ПаШllhева 61111

'1 СЛ.: И21/624-НСК) Факс: 021/623-853

1:: -[}1 а i 1: srCICl1'4ClIl1CI.) u