Novogodi{nji koncert Be~kih filharmoni~ara (Das Neujahrskonzert derWiener Philharmoniker)tradicionalni je koncertklasi~ne muzike koji seodr`ava 1. januara svakegodine, u Zlatnoj dvoraniBe~kog muzi~kog dru{tva(Wiener Musikverein). Be~ki filharmoni~ari svirajuodabrana dela kompozitoraiz porodice [traus: Johanaoca i sina, kao i Edvarda iJozefa [trausa. Povremeno sena programu na|u i deladrugih kompozitora,posebno kompozicije brzog i vedrog karaktera:valceri, polke, mazurke,mar{evi i sli~no.

Novogodi{nji koncert Be~kihfilharmoni~ara je, poredgodi{njeg festivala Pesme Evrovizije, verovatnonajpoznatiji prenosdistribucijske mre`e Evropskeradiodifuzijske unije. Koncertdirektno prenose mnogetelevizijske stanice {iromsveta: tako ga je 2016. pratilo50 miliona televizijskihgledalaca u 90 dr`ava sveta.U Srbiji ga prenosi RTS.

Program se tradicionalnosastoji iz dva glavna dela. Na kraju prvog dela izvodi sebis koji je po tradiciji polka.Koja }e ta~no numera bitiizvedena – o tome odlu~ujedirigent i neposredno predizvo|enje saop{tava publicikoja }e numera biti izvedena.

Na kraju drugog dela izvodise drugi bis, koji je po tradicijivalcer Na lepom plavomDunavu i ~ije uvodne taktikeprekida publika aplauzom.

Odmah zatim sledi i tre}i bis,koji je tako|e tradicija – uvekse izvodi Radecki mar{ tokomkojeg publika aplaudira utaktu muzike.

subota–utorak, 31. decembar 2016 – 3. januar 2017. | DANAS

BE^KI FILHARMONI^ARI U ZLATNOJ DVORANI

UVODNI TAKTOVI

GustavoDudamel,dirigent

Be~ki novogodi{nji koncert

IIIIINovogodi{nji koncert 2017. godine

Poruka nade,prijateljstva i miraBe~ka filharmonija ve} decenijama odr`ava koncert prvogdana Nove godine i tom prilikom predstavlja publici programiz bogatog repertoara [traus dinastije i njenih savremenika.Novogodi{nji koncerti su stekli popularnost ne samo u Be~u,ve} i daleko van granica Austrije, pa se u me|uvremenuprenose u 90 zemalja sveta i imaju 50 miliona gledalaca. Iakopoti~e iz najmra~nijeg poglavlja austrijske istorije,novogodi{nji koncert ve} decenijama ostvaruje sve ve}upopularnost zahvaljuju}i fasciniraju}im delima [trausdinastije. Najavljeni muzi~ki program obuhvati}e dela Johana[trausa starijeg i mla|eg, Franca Lehara, Emila Valdtojfela,Franca fon Zupea, Karla Cirera i Oto Nikolaja. @eljafilharmonije je da ponudi publici pravi muzi~ki u`itak, ali i dasvojom izvedbom po{alje poruku nade, prijateljstva i mira{irom sveta.

Koncertom 1. januara 2017. dirigova}e venecuelanskidirigent Gustavo Dudamel. On je ro|en 1981. u Barkisimetu,u Venecueli, i bi}e najmla|i dirigent u 75-ogodi{njoj istorijiNovogodi{njih koncerata. Godine 2007. Dudamel je po prviput dirigovao Be~kom filharmonijom u Lucernu. Njegov debina filharmonijskim pretplatnim koncertima usledio je 2011, ave} slede}e godine dirigovao je orkestrom na Koncertu letnjeno}i u dvorcu [enbrun. Dudamel je 2014. vodio orkestar uokviru tradicionalne nedelje Be~ke filharmonije u Japanu.Ideal za koji se zala`e Dudamel – u~initi muziku dostupnomsvim ljudima – postao je njegov za{titni znak. Kroz njegov radkao dirigenta na ~etiri kontinenta on inspiri{e slu{aoce svihstarosnih grupa. Kao muzi~ki i umetni~ki direktorfilharmonijskog orkestra Los An|elesa i muzi~ki direktorsimfonijskog orkestra Simon Bolivar iz Venecuele, ima osetanuticaj na me|unarodnoj muzi~koj sceni. Pored toga Dudamelgostuje i kao dirigent nekoliko velikih svetskih orkestara, kao{to je Be~ka filharmonija.

^arolija [trausove muzike

Me|unarodna popularnost Novogodi{njeg koncerta stvara utisak kao da [trausovotuma~enje ansambla se`e do Johana [trausa starijeg i time bez prekida do po~etkaistorije samog orkestra. U stvarnosti filharmonija je dugo ignorisala ovu najtipi~nijube~ku muziku koja je ikad napisana. Uspon na dru{tvenoj lestvici koji su im donelifilharmonijski koncerti, o~igledno je bio ugro`en kroz njihove veze sa muzikom zazabavu. Ovakav stav prema dinastiji [traus postepeno se menjao. Za promenu mi{ljenjapresudno je bilo, pored ~injenice da ~lanovi jedinstvene kompozitorske porodiceu`ivaju najvi{a priznanja velikih kompozitora kao {to su Franc List, Rihard Vagner iJohanes Brams, nekoliko direktnih susreta sa Johanom [trausom mla|im, koji suorkestru pru`ili priliku da upoznaju zna~aj ove muzike i li~nost njenog stvaraoca koji jepokorio ~itavu Evropu.

Johan [traus i Be~ka filharmonija

Prvi susret rezultirao je premijerom. Za operski bal koji se odr`ao u sali udru`enjaMuzikferajn (Musikverein) 22. aprila 1873. [traus je komponovao valcer Be~ka krv idirigovao sa violinom u ruci. U okviru gala koncerta koji je organizovala kineska komisija,za svetsku izlo`bu 4. novembra 1873, [traus je izveo dela njegovog oca i Jozefa Lanersakao i valcer Na lepom plavom Dunavu. Slede}i susret dogodio se povodom jednogve~ernjeg doga|aja u Dvorskoj operi (11. decembra 1877) na kojoj je [traus dirigovaopremijeru njegove Reminiscencije starog i novog Be~a, jedne na`alost izgubljene varijacijetema sopstvenih tj. kompozicija njegovog oca. Orkestar je 14. oktobra 1894. u~estvovaona sve~anom koncertu povodom 50-godi{njeg jubileja maestrove profesije. „Najtoplijehvala velikim umetnicima, ~uvenim filharmoni~arima kako za njihov trud tako i zasaose}anje ~ime ste mi priredili veliku radost“, zahvalio se Johan [traus u telegramu.Slede}i susret imao je tragi~ne posledice – 22. maja 1899. kompozitor je povodomizvo|enja Slepog mi{a prvi i jedini put dirigovao u Dvorskoj operi. Tom prilikom seprehladio {to je imalo za posledicu upalu plu}a kojoj je 3. juna 1899. podlegao.

Spomenik Johanu [trausu u Be~u

Nakon smrti Kralja valcera filharmoni~ari nisu odmah avanzovali kao njegovi ubedljiviinterpretatori. Do preokreta je do{lo tek 1921. godine. Povodom otkrivanja spomenikaJohanu [trausu u be~kom Gradskom parku filharmoni~ari su sa dirigentom ArturomNiki{om (1855-1922) izveli valcere @ivot umetnika, Na lepom plavom Dunavu kao i Vino,`ene i pesma. Ovaj primer ~uvenog umetnika slu`io je za nauk. Kona~ni prodor donela jeproslava 100. ro|endana maestra (25. oktobra 1925). Feliks fon Vajngartner dirigovao jena pretplatnim koncertima 17. i 18. oktobra izvo|enje Na lepom plavom Dunavu, a 25.oktobra je dirigovao na koncertu na kojem su isklju~ivo izvo|ena [trausova dela.

Klemens Kraus

Pravu tradiciju [trausa Be~ke filharmonije osnovao je umetnik koji do danas va`iverovatno kao najzna~ajniji apologeta ove muzike – Klemens Kraus (1893-1954). Od1929. do 1933. godine on je svake godine na Salcbur{kim sve~anim igrama dirigovao[trausov program {to je bilo uvod u Novogodi{nji koncert.

Prvi Novogodi{nji koncert

Po~etak koncerta pada u mra~no razdoblje istorije Austrije i samog orkestra. Usredvarvarstva, diktature i rata, u periodu stalno prisutnog straha za `ivot ~lanova ili njihovihporodica, filharmonija je 31. decembra 1939. stavila ambivalentan akcenat – ~itavprihod od jednog vanrednog koncerta posve}enog dinastiji [traus pod vo|stvomKlemensa Krausa namenjen je u potpunosti nacionalsocijalisti~koj donatorskoj akcijiKrigsvinterhilfsverk. Filharmonijska akademija Koncert Johana [trausa odr`ana je 1.januara 1941. i usred rata mnogi su je shvatili kao pravo be~ko slavlje, ali ju je iskoristila inacisti~ka propaganda na Velikom nema~kom radiju. Klemens Kraus vodio jenovoosnovanu instituciju sve do kraja rata. Tokom 1946. i 1947. godine na dirigentskompultu bio je Jozef Krips (1902-1974). Nakon skidanja dvogodi{nje zabrane dirigovanja,dozvolom saveznika Kraus se 1948. vratio i do 1954. godine vodio sedam slede}ihNovogodi{njih koncerata.

Vilijem Boskovski

Neo~ekivana smrt Klemensa Krausa 16. maja 1954. stavila je Filharmoniju pred velikeprobleme po pitanju naslednika. Nakon nekoliko odr`anih skup{tina orkestra,neposredno pre 1. januara 1955. odlu~eno je da umetni~ko vo|stvo preuzme ViliBoskovski (1909-1991). Ispostavilo se da je izbor bio vi{e nego dobar. Boskovski je od1955. do 1979. godine 25 puta dirigovao na koncertu i dugoro~no ostavio traga tako daje njegovo povla~enje ozna~ilo kraj jedne ere – on je bio obele`je nekada{nje Austrijekoja je izvan nostalgi~nih snova jo{ jedino postojala u ~aroliji [trausove muzike.

Novo poglavlje u istoriji Novogodi{njeg koncerta

Kada je Boskovski u oktobru 1979, zbog zdravstvenih razloga morao da otka`eNovogodi{nji koncert planiran za 1980, filharmon~ari su ponovo morali da donoseva`nu odluku – izabrali su Lorina Maazela, koji je do 1986. godine dirigovao nakoncertu.Nakon toga odlu~eno je da se svake godine bira drugi dirigent. Na po~etku 1987.dirigent je bio Herbert fon Karajan sa nezaboravnim koncertom, potom su uslediliKlaudio Abado (1988. i 1991), Karlos Klajber (1989. i 1992), Zubin Mehta (1990, 1995,1998, 2007. i 2015), Rikardo Muti (1993, 1997, 2000. i 2004), Lorin Maazel (1994, 1996,1999. i 2005), Nikolaus Harnonkurt (2001. i 2003), Seiji Ozava (2002), Maris Jansons (2006.i 2012), @or` Pretr (2008. i 2010), Daniel Barenboim (2009. i 2014) i Franc Velzer-Mest(2011. i 2013). Gustavo Dudamel prvi put }e dirigovati 1. januara 2017. godine.

Ulaznice za Novogodi{nji koncertZbog velike potra`nje karte se mogu nabaviti isklju~ivo posredstvom internet straniceBe~ke filharmonije: http://www.wienerphilharmoniker.at/my-account/register. Na tajna~in svi ljubitelji muzike imaju podjednaku {ansu da dobiju te toliko po`eljne karte.U periodu od 2. januara do 28. februara 2017. traje prijava za dobijanje karata zakoncert 2017/18. Sre}ni dobitnici se izvla~e, a u martu se {alju obave{tenja o ishoduizvla~enja. Cene karata za novogodi{nji koncert se kre}u od 35 do 1.090 evra. Za koncert 31. decembra cene se kre}u od 25 do 800 evra, dok su za predizvo|enje,30. decembra cene karata od 20 do 450 evra. Svako se mo`e prijaviti za sva trikoncerta, s tim {to se za Novogodi{nji koncert mogu dobiti samo dve karte po osobi,a za ostala dva koncerta i ve}i broj.

BE^KI NOVOGODI[NJI KONCERT | subota–utorak, 31. decembar 2016 – 3. januar 2017. | DANAS

ISTO

RIJ

AT

BN

K

Nedelja, 1. januar 2017.11.15

Be~, AustrijaMuzikferajn, Zlatna dvorana

Prodato!

ProgramNechledil Marsch aus der Operette Wiener FrauenLes Patineurs. Walzer, op. 183 S’ gibt nur a Kaiserstadt,s’ gibt nur a Wien. Polka, op. 291Winterlust. Polka (schnell), op. 121Mephistos Höllenrufe. Walzer, op. 101So ängstlich sind wir nicht! Schnell-Polka, op. 413

Pauza

Ouvertüre zu Pique DameHereinspaziert! Walzer aus der Operette

„Der Schätzmeister“, op. 518Die lustigen Weiber von Windsor

(The Merry Wives of Windsor), Moon ChoirPepita-Polka, op. 138Rotunde-Quadrille, op. 360Die Extravaganten. Walzer, op. 205Indianer-Galopp. op. 111Die Nasswalderin. Polka mazur,op. 267Auf zum Tanze! Polka schnell, op. 436Tausend und eine Nacht. Walzer nach Motiven der

Operette „Indigo“Tik-Tak. Polka schnell, op. 365

Be~ki novogodi{nji koncert

Najmla|i dirigent u 75-ogodi{njoj istoriji Novogodi{njih koncerata: Gustavo DudamelPhoto: lapatilla.com

IV BE^KI NOVOGODI[NJI KONCERT | subota–utorak, 31. decembar 2016 – 3. januar 2017. | DANAS

Filharmonijska akademija za~etnik Be~ke filharmonije

Sve do odr`avanja prvog filharmonijskog kon-certa 28. marta 1842. grad Be~ke klasike, kojoj pri-padaju Hajdn, Mocart i Betoven, nije postojaokoncertni orkestar ~iji su ~lanovi profesionalnimuzi~ari. Simfonijska dela izvodili su ansamblisastavljani specijalno za takve prilike. Orkestri saprofesionalnim muzi~arima tada su postojali sa-mo u pozori{tima.

Mocart, Betoven, Lahner

Zamisao da se organizuju koncerti sa jednim odpostoje}ih orkestara realizovana je ve} krajem18. veka. Volfgang Amadeus Mocart obavezaoje orkestar pozori{ta Hofburg da izvede ciklus od{est koncerata 1785. Ludvig fan Betoven anga-`ovao je isti ansambl za svoju akademiju od 2.aprila 1800, u okviru koje je premijerno izvede-na njegova Prva simfonija. Na premijeri Betove-nove Devete simfonije, 24. maja 1824. svirali suorkestar Dru{tva prijatelja muzike i Dvorski mu-zi~ki orkestar, zajedno sa Orkestrom dvorske ope-re. Sticajem okolnosti bilo je potrebno jo{ vre-mena dok ovaj ansambl, kao najve}i i najboljibe~ki ansambl, nije po~eo sam da organizujeklasi~ne simfonijske koncerte. Bavarski kompo-zitor i dirigent Franc Lahner bio je dirigent uDvorskoj operi od 1830. Pod njegovim vo|-stvom orkestar je u me|uaktovima baletskihpredstava izvodio Betovenove simfonije. Nanjegovu inicijativu osnovano je Udru`enje umet-nika 1833, koje se posle ~etiri predstave raspalozbog strukturnih nedostataka.

Ro|enje Be~ke filharmonije

Godine 1841. Oto Nikolaj postaje dirigent po-zori{ta Koru{ke kapije. Pod uticajem vode}ih li~-nosti be~ke muzi~ke scene Nikolaj je preuzeoideju Franca Lahnera i prvi put dirigovao Filhar-monijskom akademijom, 28. marta 1842, u po-zori{tu Hofburg. Organizatori Velikog koncertabili su svi ~lanovi orkestra Dvorske opere. Filhar-monijska akademija, kako se orkestar prvobitnozvao, smatra se za~etnikom Be~ke filharmonije,jer su svi principi filharmonijske ideje, koji va`edo danas, bili ispunjeni. A to }e re}i: a) Samomuzi~ar koji je anga`ovan u orkestru Be~ke dr-`avne opere (ranije Dvorske opere) mo`e biti~lan Be~ke filharmonije; b) Postoji umetni~ka,organizatorna i finansijska individualna odgo-vornost; sve odluke donosi generalna skup{ti-na aktivnih ~lanova na demokratski na~in i c)Orkestrom upravlja demokratski izabran odborod 12 njegovih ~lanova.

Uz pomo} novog revolucionarnog modela –demokratsko samoupravljanje i preduzetni~kainicijativa orkestarskog udru`enja – stvorena jeosnova koja je tehni~ki i muzi~ki omogu}ila izvo-|enje klasi~nih simfonijskih dela. Ovo je bio tekpo~etak i usledi}e mnoga te{ka iskustva dok seudru`enje muzi~ara potpuno ne etablira.

Pretplatni koncerti

Kad je Nikolaj kao umetni~ki i administrativni ru-kovodilac napustio orkestar 1847, skoro da je do-{lo do njegovog raspada. Posle dvanaest godinastagnacije usledio je preokret – 15. januara 1860.odr`an je prvi od ~etiri pretplatna koncerta u po-zori{tu Koru{ke kapije, pod vo|stvom tada{njegdirektora opere Karla Ekerta. Od tada filharmo-nijski koncerti postoje u kontinuitetu i jedinapromena koja je sprovedena odnosi se na diri-genta. Dok se ranije svake sezone birao dirigent,sada va`i sistem gostuju}eg dirigenta.

Oto Desof

Pod vo|stvom Oto Desofa repertoar filharmoni-je je konsekventno pro{iren, sprovedene su zna-~ajne organizatorne izmene (arhiva partitura,pravilnik o radu) i koncertna sala je promenjenapo tre}i put. S po~etkom sezone 1870/71. filhar-monija se seli u Zlatnu dvoranu udru`enja Muzik-ferajn (Musikverein). Od tada je Zlatna dvoranaidealno mesto za koncerte Be~ke filharmonije, asvojom akustikom je uticala na stil i na~in izvo-|enja ansambla.

Be~ka filharmonija

Nijedan orkestar se trajnije i bli`e ne dovodi u ve-zu sa istorijom i tradicijom evropske muzike kaoBe~ka filharmonija. U toku 170-godi{njeg postoja-nja filharmonije ~lanovi ovog ansambla do`ivelisu i uticali na muzi~ke doga|aje epohe koja je naosnovu mnogobrojnih genijalnih kompozitora iinterpretatora bila umetni~ki jedinstvena. Pove-zanost Be~ke filharmonije i muzi~ke istorije vidljivaje u citatima mnogih izuzetnih muzi~kih li~nosti.Rihard Vagner opisao je orkestar kao jedan od naj-izuzetnijih na svetu, Anton Brukner ga je nazvaonajvi{im umetni~kim udru`enjem u muzici, JohanBrams je sebe smatrao prijateljem i obo`avaocemorkestra, a Rihard [traus je suvi{nost pohvale nara~un filharmonije sa`eo na slede}i na~in: „Filhar-moniju hvaliti zna~i nositi violine u Be~“.

Simbioza Dr`avne opere i Be~ke filharmonije

Odnos izme|u orkestra Dr`avne opere i Be~ke fil-harmonije je jedinstven. Na osnovu propisa ak-tuelnog statuta filharmonije samo ~lan orkestraDr`avne opere mo`e postati i ~lan filharmonije.Svaki muzi~ar posle prijema u orkestar Dr`avneopere, mora da provede najmanje tri godine kao~lan orkestra. Nakon toga pola`e pravo na prob-no sviranje za prijem u filharmoniju. Bez Dr`av-ne opere filharmonija ne bi postojala u sada-{njem obliku, a u Be~u odavno vlada saznanje da

simbioza izme|u opere i filharmonije partneri-ma donosi mnoge prednosti i u muzi~kom ivo-tu grada predstavlja pravo bogatstvo.

Demokratsko samouprava

Put samouprave i demokratije kojim je krenula fil-harmonija nije napu{tan jedan i po vek, samo jene{to izmenjen. Najvi{e telo udru`enja je Glavnaskup{tina. Pored zakonom propisanih redovnihsednica u jednoj sezoni se organizuje jo{ pet do{est vanrednih sednica. Teorijski u okviru ovog or-gana mo`e se diskutovati i glasati o bilo kojem pro-blemu, ali u praksi se mnoge odluke prepu{tajuodboru od dvanaest izabranih muzi~ara iz orke-stra. Najkasnije pri slede}em biranju ~lanova od-bora muzi~ari saznaju da li su opravdali i zadr`alipoverenje svojih kolega. Osim kad su u pitanjupromene statuta (ve}ina od ~etiri petine) pri sva-kom glasanju u plenumu odlu~uje prosta ve}ina.

Umetni~ka i preduzetni~ka odgovornost

Od svog prvog koncerta filharmonija fasciniravelike kompozitore i dirigente, kao i publiku {i-rom sveta ne samo sa muzi~kog, ve} i sa istorij-skog aspekta. Odluka muzi~ara orkestra Dvorskeopere da omogu}e interpretaciju simfonijskihdela Mocarta i Betovena rezultirala je osniva-njem Be~ke filharmonije, a jo{ tada je jedini mo-gu}i organizacioni oblik bila demokratija.

Poruka muzike

Be~ka filharmonija sebi je postavila zadatak damuzikom {iri poruku humanosti i tu poruku pribli-i ljudima. Godine 2012. orkestar je progla{en am-

basadorom dobre volje Me|unarodnog institutaza primenjenu analizu sistema. Ovaj institut u blizi-ni Be~a bavi se pronala`enjem re{enja za global-ne i univerzalne probleme za dobrobit ~oveka,dru{tva i `ivotne sredine. Be~ka filharmonija te`ida ostvari moto Mise Solemnis Ludviga fan Beto-vena: „Od srca – neka na|e put u druga srca“.

Urednik: Dragan Sto{i}; Korektura: Marjana Stevanovi};Fotografije: Terry Linke i EuroComm; Prelom: Zoran Spahi}.

POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS I PREDSTAVNI[TVA GRADA BE^A – EuroComm

VREMEPLOV