34.Serbian

PRIŠTINAGODINA III / BR. 34 / 1 AVGUST 2008

SLUZBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA

SLUZBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA III / BR. 34 / 1 AVGUST 2008

ii

SLUZBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA

Izdaje: Kancelarija za menadžiranje i upravljanje Službenim Listom Republike Kosova

Službeni List Republike Kosova, se izdaje na osnovu Zakona o Službenom Listu br. 2004/47, kao i na osnovu Pravilnika UNMIK-a br. 2005/25 za proglašavanje Zakona o Službenom Listu.

U Službene List Republike Kosova, se objavljuje konačan zvanični tekst zakona koje je usvojila Skupština Republike Kosova onako kako ih je proglasio Presednik Republike Kosova; rezolucije koje usvaja Skupština Republike Kosova, propisi i drugi normativni akti Vlade i ministarstva; sporazumi međunarodnog karaktera itd.

Službeni list Republike Kosova, će se objavljivati na pet jezika: na albanskom, engleskom, srpskom, turskom i bosanskom jeziku.

Republike Kosova upravlja Ured premijera Kosova.

Izdanje nadzire:Stalni sekretar Ureda premijera, FITIM KRASNIQI

Direktor Kancelarije za menadžiranje i upravljanje Službenim Listom Republike Kosova:Naser Canolli

Odgovorni urednik:Mentor Hoxha

Redakcija:Shqipe Fazliu Gashi

Adresa i korespondencija:Nova zgrada Vlade,Prištinawww.gazetazyrtare.com038-201 14039www.ks-gov.net/gazetazyrtare


iii

U SLUČAJU NEUSAGLAŠENOSTI IZMEĐU VERZIJA RAZNIH DOKUMENATAOBJAVLJENIH U SLUŽBENOM LISTU REPUBLIKE KOSOVA ,

VERZIJE NA SLUŽBENIM JEZICIMA VLADE U SKLADUUSTAV REPUBLIKE KOSOVA OKVIRA SU PODJEDNAKO AUTENTIČNE


iv


v

SADRŽAJ

ZAKON O IZGRADNJI...............................................................................1ZAKON O ŠUMAMA KOSOVA......................................................................18ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA Br. 2003/3 O ŠUMAMA NA KOSOVU.........31ZAKON O POSTUPKU DAVANJA KONCESIJA.....................................................32ZAKON O RADIO TELEVIZIJI KOSOVA............................................................44ZAKON O OSNIVANJU REGISTRA ZA PRAVA NA NEPOKRETNU SVOJINU.....................53ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA BR. 2002/5 O OSNIVANJU REGISTRA ZA PRAVA NA NEPOKRETNU SVOJINU............................................................55


vi

1

ZAKON O IZGRADNJI


ZAKON BR. 2004/ 15

O IZGRADNJI

Skupština Kosova,

Na osnovu Uredbe UNMIK-a br. 2001/ 9 od 15. maja 2001. godine o Ustavnom Okviru za Privremene institucije samouprave Kosova, naročito Poglavlja 5.1 (i, p), 5.7, 9.1.26 (a) i 9.3.3;

U cilju uređenja izgradnje na Kosovu, usklađivanja sa ev-ropskim građevinskim standardima, bezbednosti na rau, zaštite okoline i poboljšanja kvaliteta života građana,

Usvaja:ZAKON O IZGRADNJI

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE

Ciljevi i delokrug sprovođenja

Član 11.1. Ovim zakonom se utvrđuju osnovni zahtevi za

projektovanje, izgradnju, upotrebu građevinskih proizvoda, stručni nadzor i postupak izdavanja građevinskih dozvola, dozvola za upotrebu i građevinsku inspekciju.

1.2. Odredbe ovog Zakona uređuju uslove projektovanja i građevinske uslove u pogledu javne sigurnosti i zaštite okoline na Kosovu.

1.3. Odredbe ovog Zakona koje se odnose na projektovanje i izgradnje biće primenjene i na druge građevinske objekte, osim ukoliko je drugačije propi-sano ovim Zakonom ili administrativnim uputstvom.

Značenje izraza

Član 2Izrazi upotrebljeni u ovom Zakonu imaju sledeće značenje:

Projekat: Planirani kompleks izgradnje sa tehničkim karakteristikama, izgradnje i situiranja, uključujući način izvođenja građevinskih radova. Projekat se sačinjava radi utvrđivanja koncepta objekta kao predprojekat i idejni projekat; određivanja uslova i načina izgradnje kao glavni i izvodljivi projekat; radi kompletiranja dokumentacije posle izgrađenog objekta i u cilju njegovog održavanja kao projekat izgrađenog objekta.

Izgradnja: Podizanje, postavljanje, zamenjivanje, renovi-ranje, proširenje, adaptacija promene namene i rušenje građevinskog objekta, osim radova na održavanju postojećih objekata kao i manjih radova koje bliže utvrđuju nadležni opštinski organi u opštinskim uputst-vima, za koje postoji privremena građevinska dozvola ili za koje nije potrebna građevinska dozvola; ovaj izraz podrazumeva promene funkcije ili korišćenja nekretnine koje odstupaju od urbanističkog plana.

Objekt gradnje: fizička struktura povezana sa zemljištem koja se sastoji od rezultata gradnje, uključujući i preziđivanje, konstrukciju ili i posebnu instalacionu opre-mu što zajedno predstavlja tehničko-građevinsku celinu. Ovaj izraz takođe obuhvata parkirališta za vozila, maga-cinski prostor i kamping prostor.

Zgrada: Pokrivena fizička struktura podobna za samo-stalno korišćenje i namenjena za smeštaj ljudi, životinja ili stvari.

Održavanje zgrade: Praćenje stanja zgrade i preduzimanje građevinskih i drugih radova, kao i odgovarajućih mera u funkciji održavanja zgrade, koje ne menjaju uslove lokacije prema kojima je zgrada izgrađena.

Rušenje i uklanjanje zgrade: Preduzimanje građevinskih i drugih radova kojima se ruši ili uklanja zgrada ili samo jedan njen deo, uključujući čišćenje parcele od otpadaka, građevinskih materijala i otpadaka prouzrokovanih rušenjem i udaljavanjem materijala.

Dogradnja i nadgradnja: Preduzimanje građevinskih i drugih radova kojima se proširuje postojeća zgrada kao novi deo zgrade prostirane na zemljinoj površini, odnosno kao novi etaž uključujući i krov, pri ćemu se menjaju uslovi lokacije prema kojima je zgrada izgrađena.

Obnova: Preduzimanje građevinskih radova i drugih mera u postojećoj zgradi kojima se vrši saniranje, adaptacija, dogradnja i nadgradnja, uklanjanje dela zgrade, promena konstrukcionih elemenata radi stabilnosti zgrade; promena ili vođenje novih instalacija i opreme, promena namene zgrade, tehnološkog procesa i spoljnog izgleda; utiče se na sigurnost susednih zgrada i lokacija i životne sredine; menjaju se uslovi zaštita prirodnih vrednosti i trajnih kulturnih vrednosti koja su pod zaštitom (izuzev

2

ZAKON O IZGRADNJI


radova na konzervaciji i restauraciji) pri ćemu su izmenjeni lokacioni uslovi prema kojima je zgrada izgrađena.

Oprema: Montirane mašine, tehničke instalacije, mašine za obradu i drugi proizvodi koji su u upotrebi u procesu gradnje.

Pripremni radovi: Izgradnja privremenih pomoćnih objekata, izvršenje drugih zadataka za potrebe organi-zovanja na građevinskoj lokaciji i korišćenje odgovarajuće tehnologije izgradnje.

Proizvod gradnje: Proizvod namenjen za stalno korišćenje u postupku izgradnje, između ostalog, građevinski materijal, montažni elementi građevinske strukture, sastavljene komponente.

Građevinska lokacija: Prostor na kojem se izvodi grad-nja, lokacija objekta i okolni prostor koji se privremeno koriste za građevinske radove.

Privremeni objekat: Građevinski objekti koji su privre-meno postavljeni za potrebe građevinskih radova privre-menog karaktera za odgovorajuću građevinsku tehnolog-iju kao i za organizovanje sajmova, javnih manifestacija i slično.

Mesto stanovanja: Zgrada namenjena isključivo za stanovanje na zasebnoj građevinskoj parceli koja pokriva ukupnu površinu od 450m2, a sastoji se najviše od po-druma i tri sprata, računajući površinu pomoćnih objekata (garaže, magacina, kotlova itd.) ako su izgrađeni na istoj parceli.

Vlasnik: Lice u čijoj je državini nepokretnost ili građevinski objekat na kojem je dozvoljena gradnja i koje dokaže svoje vlasništvo.

Susedi: Vlasnici ili stanari okolnih nepokretnosti.

Učesnici u izgradnju: Investitor, projektant, izvođač, nadzorni inženjer i sva lica koja su uključena u proces gradnje.

Inspektor: Član ustanove za nadzor nad izgradnjom, koji radi na nivou ministarstva ili opštine.

Ministarstvo: MOPP označava Ministarstvo okoline i prostornog planiranja.

Opšti zahtevi

Član 33.1. Zgrade moraju da budu projektovane, izgrađene,

adaptirane (sa promenjenom namenom), rušene i održavane na način koji će da isključi postojanje opasnost po javni red i bezbednost, a naročito po

ljudski život i zdravlje, okolinu, stabilnost sused-nih zgrada i javnih postrojenja. Izgradnja mora da postigne optimalni nivo mehaničke otpornosti, sta-bilnosti, zaštite od požara, sanitarnih uslova, zaštite zdravlja i okoline, bezbednosti pri korišćenju, toplotne i zvučne izolacije.

3.2. Proizvodi gradnje mogu da se koristite samo ako nji-hovo korišćenje služi izgradnji zgrada koje, uz nor-malno održavanje, mogu da ispune uslove propisane ovim Zakonom tokom vremenskog perioda priklad-nog za korišćenje za predviđenu namenu i koje su same po sebi podobne za nameravanu svrhu.

3.3. U skladu sa obavezama utvrđenim u stavovima 1 i 2 ovog člana, biće uzeti u obzir postojeći propisi u skladu sa propisima i praksom Evropske zajednice.

3.4. Rušenje i promena namene građevinskih objekata uređuju stavovi 1, 2 i 3 ovog člana.

Dopuna u sprovođenju

Član 4Za sprovođenje ovog Zakona i propisa donetih na os-novu njega, biće primenjen Zakon o opštem upravnom postupku, osim ukoliko je drugačije propisano.

POGLAVLJE II

OSNOVNI ZAHTEVI ZA IZGRADNJU

Mehanička otpornost i stabilnost

Član 55.1. Svaka zgrada treba se projektovati i izgraditi kako u

celini tako i u pogledu svakog svog sastavnog dela, da bude sposobna da samostalno stoji. Izgradnja ne sme da predstavlja rizik za stabilnost susednih parcela ili bilo koje druge zgrade, niti sme da uvodi dodatnu opterećenost na geološku strukturu okolnih parcela.

5.2. Dozvoljeno je da izvestan broj fizičkih struktura zajednički koristi građevinske elemente pod uslo-vom da zajednički elementi mogu da budu očuvani u slučaju rušenja bilo koje od tih zgrada.

Zaštita od požara

Član 66.1. Zgrade moraju da budu projektovane i izgrađene

tako da sprečavaju izbijanje ili širenje požara i gaso-va, a u slučaju požara da omoguće:

3

ZAKON O IZGRADNJI


a. stabilnost zgrade u određenom vremenskom tra-janju koje će da bude utvrđeno administrativnim uputstvom;

b. sprečavanje požara i širenje gasova unutar zgrade;

c. sprečavanje širenja požara na okolne zgrade;d. pristup vozilima i sredstvima za gašenje požara;e. evakuisanje ljudi i životinja i uspešno gašenje

požara.

6.2. Zabranjena je upotreba lako zapaljivih materijala. To ne važi za materijale koji u kombinovanoj upotrebi sa drugim materijalima prestaju da budu lako zapaljivi.

6.3. Zgrade koje su zbog svog položaja, vrste izgradnje ili upotrebe posebno osetljive na udar groma ili na kojima bi udar groma mogao da ima ozbiljne posledice, moraju da budu opremljene sistemom stalne zaštite od gromova.

Zaštita sanitarnih uređaja, zdravlja i okoline

Član 77.1. Zgrade moraju da budu projektovane i izgrađene

tako da budu prikladne za planiranu upotrebu uz iz-begavanje opasnosti i nepotrebnih smetnji od vode, vlage, biljnih i životinjskih štetočina i bilo kojih drugih hemikalija, fizičkih ili bioloških supstanci ili štetnog zračenja. Građevinske lokacije moraju da budu po-godne za predviđenu gradnju.

7.2. Proizvod gradnje i oprema moraju da budu izvedeni i povezani, prilagođeni i održavani kako bi otklonili svaku opasnost ili nefunkcionalnost tokom upotrebe objekta gradnje.

Toplotna i zvučna izolacija i zaštita odvibracija

Član 88.1. Građevinski objekti moraju se projektovati i graditi

tako da imaju izolaciju od temperature prilagođene upotrebi i klimatskim uslovima.

8.2. Zgrade moraju da budu opremljene odgovarajućom zvučnom izolacijom prema svojoj nameni. Svaka buka unutar zgrade zahteva zvučnu izolaciju koja sprečava opasnost od nepotrebnog uznemiravanja koje može da ugrozi ljudsko zdravlje.

8.3. Vibracije koje nastaju unutar ili izvan zgrade moraju da budu ublažene kako bi sprečile bilo koju opasnost ili nepotrebno uznemiravanje

Rastojanje između zgrada

Član 99.1. Rastojanje između zgrada mora da bude izraženo

udaljenošću od spoljnih zidova i bez ikakvih konstruk-cija. Rastojanje u smislu ovog člana nije neophodno ukoliko važeći urbanistički plan sadrži odredbe o rastojanju između zgrada.

9.2. Rastojanje izmedu gradevinski objekata gde post-oji razvojni urbanisticki plan i tamo gde ne postoji regulativni urbanisticki plan regulisace se adminis-trativnim aktima od strane Ministarstva.

Korišćenje zgrade, bezbednost i trajnost

Član 10Uz pravilno održavanje, svaka zgrada ili njen deo mora da bude u stanju da ispunjava propisane uslove iz članova 5. – 8 ovog Zakona, u skladu sa njenom namenom i ve-kom trajanja.

Izuzeci

Član 1111.1. U slučaju izgradnje povezane sa zgradom eviden-

tiranom u registru objekata od kulturno-istorijske vrednosti, može da bude odobren izuzetak od članova 5-9. ovog Zakona.

11.2. Izuzetke odobrava Ministarstvo zajedno sa odgovarajućom Ministarstvom kulture, omladine i sporta.

11.3. Smatraće se da je Ministarstvo kulture, omladine i sporta dalo saglasnost ako ne dostavi mišljenje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Specifikacija teknickom regulativom

Član 12Specifikacije osnovnih zahteva datih u članovima 5.- 8. ovog Zakona, naročito u pogledu zidova, plafona, kro-vova, stepeništa, izlaza za slučaj nužde, liftova, otvora, vodovoda i kanalizacije, električnih i toplotnih sistema, prostorija za stanovanje, stanova i prizemnih i posebnih zgrada kao i drugih građevinskih objekata utvrdiće ad-ministrativno uputstvo.Ove specifikacije treba da utvrde teknicke uslove za upotreba gradovinskih objekata od lica sa nedovolnjim fizicki sposobnostima.

POGLAVLJE III

PROIZVODI GRADNJE I TEHNIKA IZGRADNJE

Odobrenje proizvoda gradnje

4

ZAKON O IZGRADNJI


Član 1313.1. Proizvodi gradnje mogu da se koriste u izgradnji

samo ako im je kvalitet usaglašen sa međunarodno prihvaćenim tehničkim normama, naročito nor-mama EU-direktive 89/106/EWG i 93/68/EWG ili drugih zemalja OECD važećim za odnosnu kat-egoriju, ili ako na drugi način odgovaraju opšte prihvaćenim propisima i praksi.

13.2. Departman za građevinarstvo i standardizaciju Ministarstva za trgovinu i Industriju utvrđuje kriterijume građevinskih proizvoda u skladu sa normama navedenim u stavu 1 ovog člana. Ovi kriterijumi se utvrđuju posebnim podzakonskim aktom.

13.3. Bez obzira na nadležnosti drugih ministarstava, Ministarstvo svojim administrativnim uputstvom utvrđuje spisak proizvoda koji su u upotrebi na Kos-ovu i koji su prihvatljivi i prikladni za dalju upotrebu u skladu sa gorenavedenim kriterijumima.

13.4. Građevinski proizvodi koji nisu u sadržani u regis-tru iz stava 3 ovog člana mogu da budu korišćeni uz dokaz da ti proizvodi ne odstupaju od opšte prihvaćenih propisa i prakse. Ministarstvo svojim administrativnim uputstvom određuje materijalne i procesne detalje za dobijanje ovog odobrenja.

Odobrenje tehnika izgradnje

Član 1414.1. Tehnike izgradnje koje značajno odstupaju od

tehničkih propisa o izgradnji ili za koje ne postoji opšteprihvaćen propis ili praksa, mogu da budu upotrebljene u građevinarstvu samo ako je data opšta tehnička saglasnost ili tehnička saglasnost za konkretni slučaj.

14.2. U slučajevima kada ne postoji opasnost shod-no članu 3. ovog Zakona, Ministarstvo može da odluči da nije potrebna opšta tehnička saglasnost ni tehničku saglasnost za konkretan slučaj. Mini-starstvo utvrđuje odnosne detalje administrativnim uputstvom.

POGLAVLJE IV

GRAĐEVINSKA LOKACIJA

Opšti zahtevi za građevinsku lokaciju

Član 15Građevinski radovi izvode se na građevinskim lokacija-ma koje su postavljene i održavane tako da ne predstavl-jaju opasnost po javni red i bezbednost, a naročito ne po

život, zdravlje ljudi, okolinu i stabilnost okolnih zgrada.

Posebni zahtevi u pogledu bezbednosti, prilaza javnim i privatnim mestima i završetak

izgradnje

Član 1616.1. Ako izvođenje građevinskih radova može da ugro-

zi druga lica, potencijalno opasno područje mora da bude izolovano i jasno označeno znacima upozorenja. Ukoliko bude potrebno, građevinska lokacija mora da bude obezbeđena ogradom i zaštitom od predmeta u padu. Treba obratiti posebnu pažnju da konstrukcija ne ugrožava pro-laznike.

16.2. Prema potrebi, moraju da budu preduzete odgovorajuće mere za smanjenje buke, zaštitu od zagađenja vazduha i zaštitu zemljišta i podzemnih voda od zagađenja. Ministarstvo može da utvrdi dodatne uslove za posebne mere zaštite adminis-trativnim uputstvom.

16.3. Kad građevinski radovi zahtevaju pristup javnom prostoru, investitor mora da podnese zahtev za privremeno korišćenje javnog prostora u meri u kojoj je to potrebno za pravilno obavljanje građevinskih radova. Opština može od investitora da naplati izdavanje dozvole.

16.4. Investitor mora da dobije saglasnost suseda čiji plac treba da koristi tokom građevinskih radova.

16.5. Privremena konstrukcija i oprema kao što su skele mora da bude bezbedna i stabilna i da ispunjava zahteve iz članova 5.-8. ovog Zakona.

16.6. Nakon završetka izgradnje, sa građevinske lokaci-je moraju da budu uklonjeni građevinska oprema, materijal, šut i slicno. Okolno područje mora da bude vraćeno u prvobitno ili planirano stanje.

Obavezna dokumentacija za vreme izgradnje u građevinskoj lokaciji

Član 1717.1. Posle izdavanja građevinske dozvole, na

građevinskoj lokaciji mora da bude postavljena tabla sa natpisom koju izda nadležan organ tako da bude jasno vidljiva. Tabla mora da sadrži infor-macije o izdatoj građevinskoj dozvoli, podatke o učesnicima, datum i broj dokumenta. Tabla mora da bude postavljena pre početka građevinskih ra-dova.

17.2. Na zahtev, mora da bude stavljena na uvid sledeća

�

ZAKON O IZGRADNJI


dokumentacija:

a. Odluka nadležnog organa o registraciji firme;b. Identifikacija odgovornih učesnika: ime i prezime

projektanta, izvođača, nadzornog inženjera i nadzornog organa;

c. Građevinska dozvola zajedno sa priloženom do-kumentacijom;

d. Sve druge dozvole izdate u okviru građevinske dozvole;

e. Dokumentacija o testiranju građevinskih proiz-voda i građevinska oprema;

f. Izveštaj o radovima (građevinski dnevnik, knjiga inspekcije, knjiga građevinskih radova).

17.3. Fizičko lice koje samo investira i gradi svoju kuću mora da stavi na uvid građevinsku i sve druge doz-vole izdate uz građevinsku dozvolu.

POGLAVLJE V

UČESNICI UKLJUČENI U PROCES IZGRADNJE

Osnovno načelo

Član 1818.1. Učesnici u procesu gradnje su:

- Investitor- Projektant- Revizor- Izvođač- Nadzorni inženjer

18.2. Tokom procesa izgradnje, uključeni učesnici od-govorni su u okviru svojih zasebnih nadležnosti da obezbede poštovanje svih propisa i zahteva prema zakonima, naročito prema ovom Zakonu.

18.3. Projektant, nadzorni inženjer i revizor moraju da imaju završen stručni ispit. Program, uslove, način i ostala važna pitanja za polaganje stručnog ispita i licencu određuje Ministarstvo sa administrativnim aktima.

Investitor

Član 1919.1. Bilo koje pravno ili fizičko lice ima pravo da gradi i

da podnese zahtev za dobijanje građevinske doz-vole na području Kosova.

19.2. Za projektovanje, izgradnju i stručni nadzor nad gradnjom investitor angažuje kvalifikovana lica na ovim poslovima prema odredbama ovog zakona.

Investitor je odgovoran za ispunjavnje svih zahteva prema ovim i drugim zakonima za dobijanje građevinske dozvole, obaveštenja i uverenja u vezi sa delatnostima.

19.3. Fizičko lice koje je investitor porodićne kuće ili fizički malih gradnji koje traže građevinsko dozvolu može obvljati poslove projektovanja i nadzora ako ima potrebnu kvalifikaciju iz oblasti arhitekture i građevinarstva. U slučaju fizički malih građenja ili porodićnih kuća u seoskim sredinama, Opština može da odobri proceduralne olakšice u vezi sa angažovanjem projektanta i nadzornog inženjera. Budući vlasnik porodične kuće može da bude izvođač građevinskih radova sam ili uz pomoć suseda. Investitor koji vrši građevinske radove na svoje ime a u korist nepoznatog kupca (stambene i druge zgrade namenjene izvodi tržištu) dužan je da za stručni nadzor imenjuje treče lice. Bilo koje rušenje koje zahteva odobrenje ne može da obavi vlasnik stambenog objekta ili kuće ni uz pomoč suseda. To može da obavi ovlašćeno pravno lice.

19.4. Ako tokom izgradnje dođe do promene investitora, novi investitor dužan je da napismeno obavesti građevinski nadzorni organ o promeni investitora u roku od 8 dana.

Projektant

Član 2020.1. Projektant je ovlašćeno lice za projektovanje koji

ispunjava uslove utvrđene posebnim zakonom i odredbama ovog zakona. On je odgovaran za izradu projekta sa svim detaljima, predračunima i uputstvima shodno zahtevima iz posebnih uredbi i zakona, a naročito ovog zakona.

20.2. U slučaju da projektant nema zahtevano stručno znanje ili iskustvo iz date oblasti, moraju da budu postavljeni stručnjaci kvalifikovani za tu oblast. Ti stručnjaci odgovorni su da obezbede da svi spe-ciljalizovani projekti budu propisno koordinisani i usaglašeni sa važećim tehničkim propisima.

Izvođač

Član 2121.1. Izvođač je fizičko ili pravno lice odgovorno da

obezbedi propisnu realizaciju radova za koje je angažovan u skladu sa važećim propisima i projektom, kao i za propisno organizovanje i bez-bednost rada na građevinskoj lokaciji. Dužan je da obezbedi skladištenje sveg materijala, opreme i proizvoda gradnje u skladu sa Poglavljem III ovog Zakona. Odgovoran je da pruži dokaz o kvalitetu proizvoda i opreme prema zahtevima ovog Zakona.

�

ZAKON O IZGRADNJI


Odgovoran je za gradnju u skladu sa građevinskom dozvolom i odobrenjem lokacije. On ne sme da započne radove niti da dopusti izvođenje radova pre nego što obezbedi da su svi potrebni projekti i uputstva dostupni na mestu izgradnje.

21.2. Ako u izgradnji učestvuju dva ili više izvođača in-vestitor je dužan da postavi odgovornog izvođača za usklađivanje njihovog rada.

21.3. Izvođač postavlja vodećeg inženjera na građevinskoj lokaciji odgovornog za izgradnju ili faze izgradnje.

21.4. Izvođač je odgovoran za obaveštavanje investitora o nedostacima tokom procesa izgradnje.

21.5. Izvođač mora da dokaže specijalizovano znanje i iskustvo i da ima dozvolu da radi koju je izdalo nadležno ministarstvo. Iskusan i ministarstvo svo-jim administrativnim uputstvom utvrđuje uslove i mere za izdavanje dozvole za rad..

Nadzorni Inženjer

Član 2222.1. Nadzorni inženjer je ovlašćeno lice za stručni

nadzor koje odgovoran za izvođenje projekata i građevinskih radova u skladu sa Zakonom o prostornom planiranju, odredbama ovog zakona, postojećih koda i projekata za koje je izdata građevinska dozvola. On treba da da potrebna uputstva i da obezbedi sigurno tehničko funkcionisanje gradilišta i koordinaciju rada izvođaća, ako nema više od jednog izvođaća. Međutim ne utiće na odgovornost izvođaća. On je dužan da informiše investitora o manjkavostima ili neurednostima u toku izgradnje.

22.2. Inženjer treba da ima potrebno iskustvo. Ako u nadzoru učestvuje više inženjera, određuje se glavni nadzornik koji angažuje jednog ili više inženjera (eksperata odgovarajućih oblasti) koji su odgovorni za obavljanje zadataka kojima su zaduženi. Glavni nadzorni inženjer je odgovoran za koordinaciju poslova koji obavljaju stručni inženjeri, kao i svoj rad i rad među inženjerima.

22.3. Ministarstvo će admnistrativnim aktom urediti odobravanje, obučavanje, završetak kao i stručno testiranje inženjera i podelu zadataka na pojedine inženjere.

Revizor

Član 2323.1. Revizor je ovlašćeno lice za kontrolu projekta.

Posao revizora može da obavi projektant koje

kvalifikovan za projektovanje i ima odgovarajuće iskustvo iz oblasti projektovanja, te sledstveno vrši pregled određenog dela projekta.

23.2. Investitor može da angažuje revizora koji pomaže i usmerava poštovanje svih propisa shodno zakonu. Glavni zadatak revizora je da proverava tehničke detalje projekta i izgradnje.

23.3. Kvalifikacije i ovlašćenje za angažovanje na konsultacijama vezano za projekat izdaje Mini-starstvo. Ministarstvo administrativnim uputstvom utvrđuje standarde kvalifikacije, uslove i mere za ovlašćivanje revizora.

23.4. Revizor ne može da izvrši pregled projekta u čijoj obradi je učestvovao delimično ili u celosti, ili kad je projekat delimično ili u celosti obrađen od pravnog lica kod koga je zaposlen.

POGLAVLJE VI

PROJEKTI

Osnovno načelo

Član 24Zavisno od cilja i nivoa obrade, projekat se obrađuje tako da se objekat gradi shodno zahtevima ovog zakona. Prema cilju i nivou obrade projekti se dele na:

- prednacrt- idejni projekat- glavni projekat- projekat izvodljivosti- projekat izvođenog objekta

Prednacrt

Član 25Prednacrt sadrži analize o široj lokaciji; moguće varijante rešenja u pogledu prostornog prilagođavnja; podatke o prirodnim poslovima, procenu uticaja na sredinu – shodno odredbama Zakona o zaštiti životne sredine; podatke funkcionalnom i racionalnom aspektu usvojenog rešenja; tehničko- tehnološki koncept i način obezbeđivanja tehničke infrastrukture; podatke o istorijsko – kulturnim objektima ili zonama; opravdanost investicija u kapitalne objekte.

Idejni projekat

Član 26Idejni projekat predstavlja tehničku dokumentaciju koja sadrži osnovne i druge podatke neophodne za izradu glavnog projekta u vezi sa uskom lokacijom i načinom

7

ZAKON O IZGRADNJI


postavljanja objekta; procene o uticaju na životnu sredinu kao mere za sprečavanje ili smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu shodno odredbama Zakona o zaštiti životne sredine; osnovno rešenje oblika i funkcije kao i tehnička rešenja objekta; preliminarne procene stabilnosti i bezbednosti objekta; idejno rešenje za tehničku infrastrukuturu, podatke za objekte ili istorijske i kulturne zone; tehnološke šeme, približnu cenu koštanja izgradnje; prevoz, održavanje, predlog za obezbeđenje energije i dr.

Glavni projekat

Član 2727.1 Glavni projekat predstavlja celinu uzajamno

usklađenih projekata kojima se pruža tehničko rešenje objekata. Glavni projekat izgrađuje se pre-ma uslovima utvrđenih urbanističkom dozvolom i na osnovu nje izdaje se građevinska dozvola.

27.2. U zavisnosti od tehničke strukture zgrade, glavni projekat sadrži:

a. arkitektonski projekat, b. građevinski projekat,c. projekat hidrotehničkih i elektrotehničkih in-

stalacija, odnosno za vodovod, kanalizaciju, električnu struju i grejanje;

d. razmere i predračun svih radova;e. projekat postoječeg stanja za objekte koji se

grade;f. geotehničke podatke, a po potrebi i podatke za

radove na ispitivanju lokacije objekta;g. izveštaj o zaštiti životne sredine, za objekte čija

je namena utvrđena kao delatnost koja može ugroziti životnu sredinu, shodno Zakonu o zaštiti životne sredine;

h. izveštaj o zaštiti od požara i eksplozija.

27.3. U zavisnosti od vrste zgrada, prema stavu 2. tačaka (a) ovog člana, arkitektonski projekat sadrži:

a. rešenje situacije;b. sve osnove objekta; c. najmanje dva preseka;d. sve izglede;e. tehnički opis;f. ostale grafičke delove po potrebi.

27.4. Glavni projekat jednog objekta može se koristiti i za izgradnju drugih objekata sličnih ovom, ako se prethodno postigne sporazum između investitora i projektanta i pod uslovom da se glavni projekat prilagođava uslovima gradnje na parcelama na ko-jima se objekat gradi.

27.5. Tipski projekat može biti sastavni deo jednog jedi-nog projekta, stav 1. ovog člana.

Izvođenje projekta

Član 28Projekat za izvođenje radova koristi se za gradnju objekta. Projektom se razrađuje tehničko rešenje koje je dato u glavnom projektu kojom se u potpunosti definišu detalji radova koji se izvode na objektu koji se gradi, uključujući karakteristične detalje i šeme stolarskih-metalskih i drugih radova. Na osnovu ovog projekta vrši se tehnički prijem i puštanje u rad objekta.

Projekat izvođenog objekta

Član 2929.1. Projekat izgrađenog objekta sadrži sve izmene

i dopune koje su izvršene u toku izvođenja građevinskih radova.

29.2. Ako u toku gradnje objekta nije došlo do izmene projekta za izvođenje radova, investitor i izvođač građevinskih radova utvrđuju da stanje izgrađenog objekta odgovara stanju u projektu za izvođenje radova.

Potpisivanje i čuvanje projekta

Član 3030.1. Projektom se mora obezbediti identitet objekta

za čiju izgradnju je izrađen projekat. Projekat mora da sadrži naziv objekta, naziv projektanta kao i njegovu potvrdu da je licenciran, odnosno registrovan za obavljanje projektantskih poslova, naziv izvođača radova, naziv investitora, datum izrade projekta.

30.2. Projekat se mora izraditi na papiru ili drugom pristupačnom materijalu za crteže i pisanja, pod uslovom da se onemogući izmena sadržine, izuzev u slučaju koji je opisan u članu 31.2. ovog zakona.

30.3. Glavni projekat mora čuvati organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, projektant, investitor i izvođač radova.

30.4. Projekat za izvođenje radova ili projekat izgrađene zgrade mora čuvati investitor za čitavo vreme postojanja objekta.

30.5. Veličina poklapanja u formatu A4 a čuva se u skla-du sa Zakonom o arhiviranju, potpis ovlaščenog lica o projektu i njegovih saradnika.

8

ZAKON O IZGRADNJI


Kontrola projekta

Član 3131.1. U zavisnosti od građevinskih karakteristika, kon-

trolom projekta potvrđuje se mehanička izdržljivost i stabilnost projekta, zvučna i toplotna izolacija, zaštita od požara, mere za štednju energije, zahtevi za zaštitu zdravlja i životne sredine, uk-lanjanju prepreka za pristup lica sa ograničenim fizičkim sposobnostima.

31.2. Revizor koji vrši kontrolu projekta je obavezan da izradi pismeni izveštaj koji je sastavni deo pro-jektne dokumentacije kao i da verifikuje delove projekta. U izveštaju o pregledu projekta revizor može zatražiti:

- da izvrši pregled projektong dela ostvarenog u odnosu na predviđene građevinske radove pre početka izvođenja radova;

- da izvrši pregled radova u određenoj fazi grad-nje.

31.3. Ministarstvo administrativnim aktom utvrđuje sadržinu, način i obim pregleda projekta, način verifikovanja pregledanog projekta, evidentiranje zgrade, odnosno radova za koje se vrši pregled, način verifikovanja najznačajnih podataka za pregled zgrade.

Utvrđivanje saglasnosti (Nostrifikacija projekta)

Član 3232.1. Utvrđivanje saglasnosti projekta izrađenog van

Kosova, sa odredbama ovog zakona, tehničkim primenjivim pravilima (od sada pa na dalje: nostrifi-kacija) mora se izvršiti nezavisno od vrste i veličine objekta.

32.2. Nostrifikaciju projekta vrši ovlašćeno lice koje je registrovano za obavljanje projektantskih poslo-va. U slučajevima kada projektu koji se nostrifi-kuje nedostaju delovi predviđeni ovim zakonom, lice ovlašćeno za nostrifikaciju može dopuniti nedostajuće delove projekta.

32.3 Izveštaj o nostrifikaciji projekta mora biti preveden na službeni jezik.

32.4. Pravno lice koje vrši nostrifikaciju je obavezno da izradi pismeni izveštaj, da verifikuje projekat i izda potvrdu.

32.5. Postupak za nostrifikaciju, način verifikacije projek-ta, sadržinu potvrde, način obračuna nadoknade, uslove i mere za izdavanje ovlašćenja službenom

licu za vršenje nostrifikacije utvrđuje Ministarstvo svojim administrativnim aktom.

32.6. Ministarstvo izdaje pravnom licu iz stava 2. ovog člana ovlašćenje za vršenje nostrifikacije.

POGLAVLJE VII

GRAĐEVINSKA DOZVOLA

Uslovi za izdavanje građevinske dozvole

Član 33Izuzev kada je drugačije predviđeno, građevinska doz-vola se izdaje za planirane objekte ili aneks, nadziđivanje ili za drugi oblik obnove postojećih objekata, ako su is-punjeni svi uslovi i zahtevi utvrđenih ovim zakonom i os-talim primenjivim zakonima, posebno zahtev za odobra-vanje lokacije, shodno članu 23. Zakona o prostornom planiranju, kao i ako je izdata građevinska dozvola prema drugim zakonima.

Odgovornosti institucija

Član 3434.1. Opštine su nadležne za izdavanje građevinskih

dozvola za svaku izgradnju osim slučajeva nabro-janih u članu 35 ovog Zakona. Kad izgradnja za-hvata područje dve ili više opština, građevinsku dozvolu izdaje opština kojoj je investitor podneo zahtev. Opština koja je izdala građevinsku dozvolu mora da koordiniše rad sa drugom opštinom.

34.2. Dotično Ministarstvo je nadležno za izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata nabro-janih članom 35 ovog zakona i u skladu sa drugim zakonima na snazi.

Član 3535.1. Spisak objekata

a. Unutrašnja komunikacija i telekomunikaciona postrojenja

i Javni putevi koji povezuju celu teritoriju Kosova a takođe su povezani sa sastavnim delovima glavnih javnih regionalnih i evropskih magistra-la.

ii Železnica i prateći objekti, fabrička postrojenja i oprema osim industrijskih i drugih koloseka.

iii Javni aerodromi koji su namenjeni za letelice sa dozvoljenom težinom preko 5,7 tona i prateći objekti kao što su tornjevi, magacini, hangari i slično.

iv Javne zgrade sa telekomunikacionim kapac-itetima i prostorije radija i televizije na javnom

9

ZAKON O IZGRADNJI


nivou.

b. Energetski objekti

i Elektrane kapaciteta preko 20 MW.ii Dalekovodi preko 110 kW, pod-stanice i sastavni

delovi dalekovoda.iii Naftovodi i gasovodi koji imajumogućnost javnog

protoka i njihova oprema i uređaji.

c. Hidroelektrane

i Objekti za zaštitu i regulisanje lokalnih i javnih voda,

ii Akumulacione brane ili obezbeđeni prostor sa odgovorajućim objektima koji zadovoljavaju kriterijume velikih brana.

iii Hidrotehnički objekti za navodnjavanje površina većih od 2000 ha kao i ribnjaci veći od 500 ha.

iv Hidrotehnička postrojenja za zaštitu voda sa ka-pacitetom za više od 50.000 stanovnika ili ekviv-alent tome.

v Hidrotehnička postrojenja sa obaveznim kapac-itetom od preko 100 litara u sekundi kao i voda za navodnjavanje, ribarstvo i druge potrebe za korišćenjem vode kapaciteta preko 500 litara u sekundi.

vi Hidrotehnička postrojenja za flotaciju (tok flotaci-je u odnosnim objektima) i hidroelektrane i jezer-ska pristaništa, kao i postrojenja za korišćenje snage vode za proizvodnju električne energije kapaciteta preko 20 MW.

d. Industrijski objekti

i Postrojenja za metalurške proizvode, rude i sirovine, rude metaloida, crnu metalurgiju, koks, cement, staklo i celulozu, osnovne hemikaloje, rafinerije nafte koje u tehnološkom postupku izazivaju zagađenje i pogoni za postavljanje, skladištenje i držanje eksploziva, u obimu preko 1.000 kg.

ii Postrojenja za tretiranje otpada.iii Postrojenja za obradu, smeštanje i razvrstavanje

opasnih materija.

e. Objekti posebne namene

i Objekti od posebnog interesa za javnu bezbed-nost u skladu sa posebnim odredbama.

35.2. Delegiranje nadležnosti

Ministarstvo može ustupiti nadležnosti opštinama za izdavanje građevinskih dozvola, za obnovu i sprovođenje projekata za objekte predviđene stavom 1. ovog člana.

35.3. Propisi za velike brane

Uslovi i mere za zaštitu i održavanje velikih brana koji su dati u članu 35 c) (ii). utvrđuje Ministarstvo administra-tivnim uputstvom.

Podnošenje zahteva za urbanističku dozvolu

Član 36Shodno članu 26 Zakona o prostornom planiranju, opština izdaje urbanističku dozvolu kad je predložena izgradnja u skladu sa važećim zakonima, naročito sa razvojnim planovima i planovima za urbano uređenje opština. Za pribavljanje urbanističke dozvole potrebna je sledeća do-kumentacija:

a. Plan lokacije u srazmeri 1/500 i izvod iz urbanističkog plana;

b. Dokaz o vlasništvu nad zemljom putem izvoda iz katastra ili dokaz o pravu na korišćenje zemljišta ili stana putem saglasnosti vlasnika ili ugovora koji investitoru dopušta da podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole;

c. Kote parcele i njene karakteristike nivelizacije;d. Položaj i broj neposrednih susednih parcela i

zgrada, naziv ulice;e. Mogućnost priključenja na javnu infrastrukturu i

pružanje usluga;f. Druga dokumentacija navedena u urbanističkom

planu ili drugim propisima.

Potrebna dokumentacija za izdavanje građevinske dozvole

Član 3737.1. Da bi se dobila građevinska dozvola zahtevu

treba priložiti kompletnu tehničku dokumentaciju u smislu člana 26 ovog zakona.

37.2. Dokumentacije mora da sadrži sledeće:

a. Dokaz o vlasništvu ili o pravu na korišćenje zemljišta uz dokumentaciju opisanu u članu 36 ovog Zakona;

b. Urbanističku i bilo koju drugu dozvolu koju zahtevaju posebni zakoni;

c. Detaljni projektni plan uključujući zahteve koji se odnose na priključke na vodovod, elektro sistem, kanalizaciju irazmatranje uticaja na prirodnu i čovekovu okolinu;

d. Kad ne postoji urbanistički plan a zahtev je pod-net za izgradnju porodične zgrade, potrebna je izjava opštine o mogućnosti priključenja na tehničku infrastrukturu;

e. Pisani zapisnik revizora, naročito uzimajući u obzir otpornost i stabilnost, toplotnu i zvučnu izo-

10

ZAKON O IZGRADNJI


laciju i mere štednje električne energije.

Zahtev za izdavanje dozvole za gradnju

Član 3838.1. Investitor mora da opštini podense pisani zahtev

za izdavanje dozvole za gradnju. U slučajevima kad je Ministarstvo nadležno za izdavanje doz-vole za gradnju, opština prosleđuje dokumentaciju Ministarstvu.

38.2. Uz zahtev za izdavanje dozvole za gradnju mora da bude priložena dopunska dokumentacija pre-ma članu 37.2 ovog Zakona. Neki od tih dokume-nata mogu da budu predati kasnije uz odobrenje nadležnog organa.

38.3. Tehnička dokumentacija mora da bude predata u tri primerka.

38.4. Potrebno je da zahtev potpiše investitor ili lice koje je on pismeno ovlastio. Dokumenta uz zahtev moraju biti potpisana shodno članu 29 ovog zakona. Ako investitor nije vlasnik parcele mora se zahtevati i podneti dozvola vlasnika parcela za predloženu gradnju, shodno članu 38. 2. ovog zakona.

38.5. Ako se za jednu građevinsku dozvolu prijavljuje više investitora opština može zahtevati da se odredi predstavnika koji će održavati kontakte sa opštinom koji je odgovoran da sprovodi sve obaveze predviđene važećim zakonima.

Razmatranje zahteva za izdavanje građevinske dozvole i početak radova

Član 3939.1. Građevinska dozvola biće izdata ako su ispunje-

ni uslovi iz člana 33. ovog Zakona. Građevinska dozvola mora da bude izdata u pisanoj formi u roku od 30 dana od prijema zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Rok od 30 dana ne počinje da teče pre podnošenja kompletne dokumentaci-jue opštini. Rok može da da bude produžen za još 30 dana ako projekat ima velikih poteškoća.

39.2. Građevinska dozvola koju je izdalo Ministarstvo prema članu 34.2 ovog Zakona mora da bude iz-data u roku od 60 dana od prijema kompletne do-kumentacije.

39.3. Opština ili Ministarstvo mogu da odbiju zahtev kad je dokumentacija nepotpuna ili sadrži velike nedostatke. Pre odbijanja zahteva, nadležni organ mora da pruži mogućnost za ispravku ili dopunu

dokumentacije u utvrđenom roku, koji ne prelazi 15 dana.

39.4. Građevinska dozvola važi za naslednike u pogledu prava i obaveza.

39.5. Građevinska dozvola biće izdata bez dejstva na privatnu svojinu ili treća lica.

39.6. Građevinski radovi ne smeju da započnu pre prib-avljanja građevinske dozvole.

39.7. Pre početka građevinskih radova, područje za izgradnju prema planu mora da bude stabilizova-no a visina zgrade utvrđena. Građevinska dozvola i prateća dokumentacija moraju uvek da budu dostupni na lokaciji od početka izgradnje.

39.8. Investitor mora da obavesti nadležni organ na-pismeno najmanje nedelju dana pre početka građevinskih radova, ili ako dođe do prekida građevinskih radova u trajanju od preko tri mes-eca.

39.9. Mogu da budu nametnuti dodatni zahtevi za izda-vanje građevinske dozvole u cilju otklanjanja bilo kakvih rizika ili nepotrebnog uznemiravanja javnos-ti ili korisnika zgrade, kad tako nešto nije moglo da bude predviđeno u vreme izdavanja građevinske dozvole

Učešće suseda

Član 4040.1. Vlasnici susednih nekretnina (susedi) imaju pravo

učešća u postupku utvrđenom u stavovima 2-5 ovog člana.

40.2. Pre izdavanja građevinske dozvole, nadležni or-gan mora da obavesti susede, kad ima razloga da očekuje da prema važećim zakonima može da dođe do uticanja na njihove interese. Susedi mora-ju da imaju pravo uvida u dokumentaciju i pravo da ih nadležni organ obavesti. Svaka primedba suseda nadležnom organu mora da bude pisana ili data u vidu zapisnika u roku od dve nedelju dana nakon prilike da vide dokumentaciju.

40.3. Susedi ne moraju da budu obavešteni ako su ra-nije dali saglasnost za predloženu izgradnju.

40.4. Susedi mogu da izaberu svog predstavnika koji će da štiti njihove interese.

40.5. Ako ih ima više od 10 zainteresovanih suseda, opština može da stavi dokumentaciju na uvid i obavestiti zainteresovane susede preko sredstava javnog informisanja. Poziv za obaveštavanje ja-

11

ZAKON O IZGRADNJI


vnosti raspravu može da bude objavljen u dnevnoj štampi ili javnog glasila opštine. Poziv mora da bude objavljen najmanje 15 dana pre javnog obaveštavanje i da sadrži i ime investitora, adresu lokacije, vrstu izgradnje i mesto na kojem javnost mođe da dobije obaveštenja.

Objekti koji ne zahtevaju građevinsku dozvolu

Član 4141.1. Građevinska dozvola nije potrebna za podizanje ili

izgradnju sledećih struktura:

a. Podizanje pomoćnih objekata (garaža, kotlova, magazina), koji su izgrađeni na građevinskoj parceli u blizini zajedničkih stambenih zgrada ili porodične zgrade za koje su izdate građevinske dozvole;

b. Izgradnja ekonomskih objekata ukupne površini od 100 m2, širine do 6 m i visine do 4 m namen-jene isključivo za poljoprivredne delatnosti;

c. Izgradnja objekata otpornih na grad, objekata za plovidbu i signalizaciju, za održavanje agregata i slično;

d. Izgradnja puteva koji služe za eksplotaciju šuma i nafte sa naftinih polja, uglja idr.;

e. Izgradnja zidova visine do 1,50 m;f. Izgradnju specijalnih objekata za smeštaj premi-

nulih u blizini groblja;g. Postavljanje kioska i drugih objekata konstruk-

cije do 12 m2 ukupne površine;h. Postavljanje malih pokretnih uređaja na nafto-

vode i gasovode kapaciteta do 5 m3;i. Izgradnja dečijih igrališta;j. Izgradnja ograda visine do 1,80 m i izgradnja

putne infrastrukture visine preko 1 m ako je okružena uglastom građevinskom parcelom;

k. Postavljanje zaklona za zaštitu ljudi u javnom saobraćaju;

l. Postavljanje reklamnih panoa do 6 m2;m. Postavljanje kablova i vazdušno priključenje

na niskonaponsku i telekomunikacionu mrežu i vodovod postojećeg objekta koji je priključen na javnu infrastrukturu (vodovod, kanalizacija, gas-ovod, daljinsko grejanje, itd.);

n. Postavljanje privremenih objekata za potrebe sajmova i javnih manifestacija;

o. Smeštanje opreme za domaćinstvo.

41.2. Za objekte iz stava 1, tačke (a) – (m) ovog člana, zahteva se odobrenje lokacije shodno Zakonu o prostornom planiranju ako su podignuti na području sa urbanističkim planom.

41.3. Za objekte iz stava 1, tačke (j), (m), (n) i (o), obave-zan je idejni projekat;

41.4. Istekom utvrđenog roka od 15 dana od dana za-tvaranja sajma ili javne manifestacije, privremeni objekti iz stava 1 tačka (m) ovog člana, moraju da budu uklonjeni.

Spisak Ministarstva za proširenje

Član 42Ministarstvo može da proširi spisak objekata za koje nije potrebna građevinska dozvola administrativnim uputst-vom.

Izgradnja za koju nije potrebna građevinska dozvola

Član 4343.1. Investitor je dužan da osigura da objekat za koji

nije potrebna dozvola bude usklađen sa svim ma-terijalnim zahtevima ovog Zakona.

43.2. Za objekte iz člana 41.2 ovog Zakona, investitor mora da opštini podnese idejni projekat, najkasnije 30 dana pre početka gradnje.

Rekonstrukcija za koju nije potrebna nova građevinska dozvola

Član 4444.1. U slučajevima kao što je rušenje objekata u grad-

nji prouzrokovanog elementarnom nepogodom ili ratom, za rekonstrukciju nije potrebna nova građevinska dozvola, odnosno biće korišćena pre-thodna građevinska dozvola.

44.2. Opština je dužna da organizuje stručnu pomoć i nadzor za završavanje građevinskih radova shod-no podnetoj dokumentaciji za prvu građevinsku dozvolu. Ako dokumentacija više ne postoji, rekon-strukcija mora da ispuni osnovne zahteve iz ovog Zakona. Ti zahtevi obuhvataju:

a. Stabilnost zgrade;b. Zaštitu od požara;c. Zahteve s aspekta zdravlja i okoline;d. Priključak na javnu infrastrukturu.

Građevinska dozvola za aneks, nadziđivanje ili drugi oblik obnove postojeće zgrade

Član 4545.1. Investitoru može se izdati građevinska dozvola

za aneks, nadziđivanje ili druge oblike obnove u postojećem objektu.

45.2. Građevinska dozvola podrazumeva dodatne

12

ZAKON O IZGRADNJI


zahteve ako naknadna inspekcija tehničke doku-mentacije i stanja postojeće zgrade pokazuju da su dodatni zahtevi neophodni radi bezbednosti i javnog reda.

Prethodna dozvola

Član 4646.1. Pre predaje kompletnog zahteva za izdavanje

građevinske dozvole, investitori imaju pravo da od nadležnog organa napismeno zatraže izdavanje prethodne dozvole. Rok važenja prethodne doz-vole je dve godine.

46.2. Investitor nakon pribavljanja prethodne dozvole može da započne pripremne radove, ali ne i građevinske radove.

46.3. Uz zahtev za izdavanje prethodne dozvolue mora da bude priložena ista dokumentacija utvrđena u članu 37 ovog Zakona.

46.4. Prema prilici, treba da bude primenjen član 40 ovog Zakona

Građevinska dozvola za privremene pomoćne objekte

Član 4747.1. Za privremene pomoćne objekte potrebna je

posebnua dozvola, ako mogu da utiču na zdrav-lje ljudi, saobraćaj, kretanje i okolinu u sledećim slučajevima:

a. Asfaltna baza za postavljanje mešalice za beton i slično, koja se koristi za izgradnju zgrada tokom dužeg vremenskog perioda;

b. Dalekovodi i trafostanice potrebni za obezbeđenje električne energije na građevinskoj lokaciji;

c. Pokretna oprema za postavljanje, skladištenje i održavanje eksplozivnih materija potrebnih za izgradnju;

d. Složeni pripremni radovi sa dejstvom na život i zdravlje čoveka ili stabilnost objekta gradnje.

47.2. Dozvola se izdaje na određeni rok, povezan sa okončanjem radova.

Trajanje važenja građevinske dozvole

Član 4848.1. Građevinska dozvola ističe ako građevinski radovi

ne započnu u roku od 2 godine od dana izdavanja građevinske dozvole.

48.2. Građevinska dozvola može da bude produžena

pisanim zahtevom za produženje za jednu godinu, sa pravom ponovnog zahteva. Svaki zahtev za produženje mora da bude u skladu sa uslovima datim u građevinskoj dozvoli.

POGLAVLJE VIII

UPOTREBNA DOZVOLA

Puštanje zgrade u upotrebu

Član 4949.1. Zgrade ne mogu da se koriste sve dok ne budu

propisno završene i bezbedne za upotrebu i dok nadležni organ iz članova 21. i 22. izda upotrebnu dozvolu.

49.2. Nadležni organ izdaje upotrebnu dozvolu ako je završeni građevinski objekat u potpunosti sagla-san sa građevinskom dozvolom i drugim važećim propisima i zahtevima.

49.3. Upotrebna dozvola može da bude izdata za završeni građevinski objekat u celini ili za deo zgrade završen pre završetka cele zgrade.

Potrebna dokumentacija za upotrebnu dozvolu

Član 5050.1. Investitor je dužan da preda:

a. Potpunu dokumentaciju kao što je predata u zahtevu za izdavanje građevinske dozvole shod-no članu 33;

b. Sliku zgrade;c. Pisanu izjavu o završetku radova, koju potpisuju

investitor i izvođač;d. Konačan izveštaj izvođača;

50.2. Investitor kao fizičko lice koji gradi sopstvenu kuću mora da podnese samo:

a. Potpunu dokumentaciju kao što je predata u zahtevu za izdavanje građevinske dozvole shod-no članu 33;

b. Sliku zgrade;c. Pisanu izjavu o završetku radova, koju potpisuju

investitor.

50.3. Član 46.2 biće primenjen na privatne zgrade koje nisu veće od 150 m2 i na zgrade za koje je potreb-no odobrenje lokacije ili urbanistički plan. .

Izdavanje upotrebne dozvole

13

ZAKON O IZGRADNJI


Član 5151.1. Investitor mora da podnese pisani zahtev

nadležnom organu koji je izdao građevinsku doz-volu. Predmet mora da bude predat najkasnije jednu nedelju nakon završetka zgrade u celosti ili njenog dela za koji investitor traži delimičnu pre-thodnu dozvolu.

51.2. Tehnička kontrola biće izvršena najkasnije 30 dana nakon podnošenja zahteva.

51.3. Tehnička kontrola može da bude obavljena na licu mesta ili u kancelariji. Investitor snosi troškove neophodne za izdavanje upotrebne dozvole.

51.4. Investitor mora da predstavlja odluku u pisanom obliku.

Javna knjiga – katastar

Član 5252.1. Zgrade puštene u upotrebu biće registrovame u

posebnom delu katastra.

52.2. Zgrada u toku izgradnje bez upotrebne doz-vole može da bude uknjižena ako je pribavljena građevinska dozvola ili odobrenje lokacije. U tom slučaju u posebnoj rubrici mora da bude ubeleženo da nema upotrebne dozvole.

52.3. Uknjiženje je moguće i pre pribavljanja upotrebne dozvole u slučajevima kad je upis potreban radi zalaganja zgrade.

52.4. Službenik u registru dostavlja jedan primerak uknjiženja građevinskoj inspekciji.

52.5. Ministarstvo administrativnim uputstvom utvrđuje profesionalne zahteve za inspekcijski tim, zadatke i obaveze tehničke kontrole i izuzetke od zahteva za uknjiženjem.

POGLAVLJE IX

KORIŠĆENJE I ODRŽAVANJE GRAĐEVINSKIH OBJEKATA

Korišćenje građevinskih objekata

Član 5353.1. Korišćenje svakog građevinskog objekta mora da

bude u skladu sa izdatom građevinskom dozvo-lom.

53.2. U slučaju promene namene građevinskog objek-

ta obavezna je nova urbanistička dozvola i nova građevinska dozvola.

Održavanje građevinskih objekata

Član 54Vlasnik ili korisnik je dužan da održava objekat tako da ne predstavlja opasnost po javni red i bezbednost, naročito ne po život i zdravlje ljudi i okolinu.

POGLAVLJE X

RUŠENJE GRAĐEVINSKIH OBJEKTA

Zahtev za izdavanje dozvole za rušenje

Član 5555.1. Rušenje bilo kojeg objekta zahteva dozvo-

lu za rušenje. Takva dozvola nije potrebna za građevinske objekte koje definiše član 41 ovog Zakona ili sud.

55.2. Dozvola za rušenje mora da bude izdata u slučajevima koji ne utiču na javni red i bezbednost, naročito život i zdravlje ljudi, okolinu i stabilnost okolnih zgrada. Rušenje mora da bude u saglas-nosti sa urbanističkom dozvolom, članom 23.2 Za-kona o Prostornom Planiranju i zakonima o zaštiti spomenika kulture.

55.3 Nadležni organ za izdavanje građevinske doz-vole, takođe je nadležan za izdavanje dozvole za rušenje.

Potrebna dokumentacija za dozvoluza rušenje

Član 56Vlasnik ili lice koje ima dozvolu za rušenje treba da pod-nese sledeću dokumentaciju:

a. Građevinska dozvola i dokumentacija priložena za dobijanje građevinske dozvole;

b. Projekat za rušenje uz tehnički opis i izjava o uk-lanjanju otpada i rehabilitaciji terena;

c. Izjava o odobrenju uslova na lokaciji;d. Za objekte kulturnih spomenika, odgovorajuća

dozvola nadležnog organa.

Podnošenje zahteva za izdavanje dozvole za rušenje

Član 5757.1. Investitor mora da preda opštini pisani zahtev za

14

ZAKON O IZGRADNJI


izdavanje dozvole za rušenje uz svu neophodnu dokumentaciju.

57.2. Zahtevi za taj postupak slede odredbe članova 34-36 i člana 40 ovog zakona.

POGLAVLJE XI

INSPEKCIJA I NOVČANE KAZNE

Građevinski nadzorni organ i organizovanje inspekcije

Član 5858.1. Inspekciju za sprovođenje ovog Zakona i dru-

gih odredaba koje uređuju izgradnju obavlja građevinska inspekcija u okviru Ministarstva.

58.2. Građevinsku inspekciju vrše opštinski inspektori i glavni inspektori Ministarstva.

58.3. Inspektori su ministarski ili opštinski radnici.

58.4. Inspektori moraju da imaju odgovarajuće profe-sionalne kvalifikacije i potrebnu opremu za obav-ljanje svoje funkcije. Inspekcije moraju da zaposle kvalifikovane radnike za javnu administraciju, za oblast građevine, arhitekture. Ministarstvo admin-istrativnim uputstvom utvrđuje detalje o potrebnim kvalifikacijama opštinskih i glavnih inspektora.

Dužnosti građevinskih inspektora

Član 5959.1. Inspektori nadgledaju rad učesnika u izgradnji,

adaptaciji, korišćenju, održavanju i rušenju zgra-da, kao i kvalitet građevinskih proizvoda shodno odredbama ovog Zakona i administrativnih uput-stava izdatih na osnovu ovog Zakona.

59.2. Organi građevinske kontrole imaju pravo da ko-

riste usluge nezavisnog stručnjaka kvalifikovanog za profesionalno obavljanje svojih dužnosti.

Ovlašćenja inspektora

Član 6060.1. Inspektor je ovlašćen da obavlja inspekciju zgra-

da u izgradnji i nakon završetka radova u cilju poštovanja zakona, propisa i zahteva i da učesnici propisno obavljaju svoje obaveze. Inspektor je ovlašćen da kontroliše osnovu i etažu građevinskog objekta prema projektu.

60.2. Inspektor je ovlašćen da učestvuje u testiranju

građevinskih proizvoda i montažnih elemenata strukture radi ontrole svake onstrukcije. Inspektor je ovlašćen da tokom vršenja inspekcije uđe na tuđu imovinu, uključujući stanove. U toj meri ins-pektor je obavezan da čuva nepovredivost stam-benog prostora.

60.3. Učesnici u izgradnji dužni su da pruže pomoć in-spektoru u obavljanju kontrole i nadzora, naročito u vezi sa inspekcijom postojećih građevinskih ob-jekata ili objekata u izgradnji kao i razmatranju sve potrebne dokumentacije.

60.4. Inspektor vodi evidenciju kontrole i drugih obav-ljenih zadataka u izveštaju.

60.5. Ministarstvo administrativnim uputstvom utvrđuje pojedinosti o sadržini i vođenju evidencije.

Opšte dužnosti inspektora

Član 61U sprovođenju inspekcije, inspektor ima pravo i obavezu da izabere jednu od mera propisanih u članovima 62-63 i 70 ovog Zakona. Pritom inspektor ima diskreciono pra-vo uzimajući u obzir, između ostalog, cilj ovog Zakona, vrstu i obim prekršaja, defekte i štete, i sredstva pomoću kojih će učesnici i druge stranke u izgradnji da isprave narušavanja, defekte ili štetu.

Uklanjanje narušavanja, defekta i štete

Član 6262.1. Inspektor obezbeđuje poštovanje svih odredaba,

propisa i zahteva i da učesnici u izgradnji propisno obavljaju zaduženja.

62.2. U sprovođenju nadzora nad izgradnjom i kvalite-tom građevinskih proizvoda, inspektor ima pravo i obavezu da:

a. Naredi učesnicima da isprave narušavanje važećih propisa i zahteva, koje je utvrdio inspe-ktor, u roku od 15 dana;

b. Zaustave korišćenje građevine koja nije usaglašena sa važećim propisima ili zahtevima ili koja ugrožava ljudsko zdravlje i okolinu;

c. Naredi vlasniku postojećeg objekta i objekta u izgradnji, stanaru ili licu koje upravlja stanovima da u određenom roku uklone propuste na zgradi koji su se desili ili su primećeni tokom korišćenja, ako ti propusti mogu da ugroze stabilnost zgrade ili susednih zgrada, zdravlje ljudi ili okolinu. Ins-pektor ima pravo da naredi hitne i neposredne mere u hitnim situacijama.

62.3. Ako je građevinski objekat ili njegov deo smešten

15

ZAKON O IZGRADNJI


u stabenim prostorijama koje su uknjižene kao ob-jekt od kulturnog značaja ili se nalaze na zakonom zaštićenoj zoni prema važećem Zakonu o prostor-nom planiranju, inspektor pre donošenja odluke iz stava 2 ovog Zakona, bez odlaganja obaveštava organ nadležan za kulturu.

62.4. Inspektor utvrđuje odgovarajući rok za uklan-janje tih propusta, grešaka, štete ili nekvalitetnog građevinskog proizvoda.

Prekid izgradnje

Član 6363.1. Inspektor ima pravo i obavezu da naredi prekid

daljih građevinskih radova ili izvođenje posebnih radova u sledećim slučajevima:

a. Objekat je građen bez građevinske dozvole;b. Objekat je građen suprotno građevinskoj dozvoli

ili u smislu naređenja izdatog shodno članu 62.2 ovog Zakona za otklanjanje narušavanja važećih propisa i zahteva;

c. Izvođenje građevinskih radova je nastavljeno nakon odluke za iniciranje postupka za opoziv građevinske dozvole;

d. Kad je u toku rekonstrukcija ili renoviranje zgrade registrovane kao objekat kulture bez građevinske dovole ili suprotno građevinskoj dovoli;

e. Inspektor utvrdi nedostatke i propuste u projektu ili izvođenju građevinskih radova koje mogu da ugroze objekat;

f. Inspektor utvrdi da objekat u izgradnji ugrožava stabilnost okolnih zgrada ili placeva ili javne in-frastrukture ili sličnih objekata.

63.2. U slučaju iz stava 1 ovog člana inspektor može da naredi hitne mere zaštite za postupanje shodno naređenju sve dok postoji potreba.

63.3. U slučaju iz stava 1 tačka (a), ovog člana inspektor može da zatraži od investitora da podnese zahtev za dobijanje građevinske dozvole u ostavljenom roku, osim ukoliko zaključi da nastala situacija ne može da bude u saglasnosti sa zakonom.

63.4. U slučaju iz stava 1 tačke (b), (d), (e) i (f) ovog člana, građevinski inspektor može da ostavi rok za prilagođavanje objekta shodno uslovima iz ovog Zakona.

63.5. U slučaju iz stava 1 tačke (c), (d), (e), i (f) ovog člana, inspektor pre donošenja odluke može da naredi da se građevinski plac zapečati, ili uklanjan-je građevinskog materijala, komponenti, opreme i mašina koji se zateknu na građevinskoj lokaciji.

63.6. Pre donošenja odluke iz stava 1 tačka (d) ovog člana, inspektor odmah obaveštava nadležni or-gan za kulturu i policiju.

63.7. Ministarstvo administrativnim uputstvom utvrđuje način pečaćenja i ulaska na građevinsku parcelu i njenog zatvaranja.

Uklanjanje i rušenje građevinskog objekta

Član 6464.1 Inspektor ima pravo i obavezu da naredi da zgrada

i njeni delovi budu uklonjeni ili vraćeni u prvobitno stanje, ako ne postoji drugi način za obezbeđenje poštovanja važećih propisa i zahteva.

64.2. Rušenje ili uklanjanje vrše se kad:

a. objekat je izgrađen ili ponovo izgrađen bez građevinske dozvole;

b. izvođenje radova je nastavljeno posle naređenja o prerkidu izgradnje;

c. Objekat je izgrađen suprotnograđevinskoj doz-voli, u smislu naređenja izdatog sshodno članu 62.2 ovog Zakona za otklanjanje suprotnosti u odnosu na važeće propise i zahteve;

d. tokom izgradnje su uočeni propusti na objektu koji ugrožavaju stabilnost zgrade i okolnih ob-jekata ili ugrožavaju zdravlje ljudi i okolinu;

e. zgrada je izgrađena uz korišćenje građevisnkih proizvoda koji se ne pridržavaju važećih tehničkih propisa i zahteva, a izgradnja je bila zabranjena na osnovu član 63.2 ovog Zakona;

f. vlasnik nije otklonio štetu u roku utvrđenom u od-luci donetoj prema članu 62 ovog Zakona, osim u slučaju iz člana 55.3;

g. privremeni objekat nije uklonjen shodno članu 41 ovog Zakona.

64.3. U slučaja iz stava 1 ovog člana, ukoliko bude potrebno inspektor može da naredi zaštitne mere do sprovođenja naloga.

64.4. U slučaju iz stava 1, inspektor pre donošenja od-luke izdaje nalog za pečaćenje građevinske lokaci-je.

Sprovođenje od strane organa građevinske inspekcije

Član 6565.1. Ako se investitor, vlasnik zgrade ili vlasnik stam-

bene zgrade ne pridržavaju odluke inspektora, organ građevinske inspekcije može da izrekne plaćanje kazne ili da sprovede odluku na račun in-vestitora, odnosno vlasnika ili upravnika.

16

ZAKON O IZGRADNJI


65.2. U slučaju iz člana 62.3 ovog Zakona, sprovođenje odluke inspektora biće određeno na savet skupštine nadležnog organa za kulturu.

Odlaganje izvršenja odluke

Član 6666.1. Odlaganje izvršenja odluke može da bude

dopušteno kad investitor uporno tvrdi da je zgrada sagrađena i korišćena u skladu sa urbanističkim planom i da ispunjava druge uslove propisane posebnim zakonima, osim izvršenja odluka donetih shodno članu 64.2 (a) ovog Zakona.

66.2. Odlaganje izvršenja odobrava Inspekcija.

66.3. Ako investitor u roku od godinu dana od dana stu-panja na snagu odluke o odlaganju izvršenja iz stava 2 nije pribavio građevinsku dozvolu ili odo-brenje lokacije iz člana 41 ovog Zakona, postupak izvršenja biće nastavljen.

Zastarelost izvršenja

Član 6767.1. Odluka ne može da bude izvršena ako je prošlo 10

godina od dana donošenja odluke inspekcije ili od dana kad je odluka saopštena stranki.

67.2. Ako odluka utvrđuje rok za ispunjavanje uslova prema važećim propisima i zahtevima, period za-starevanja iz stava 1 ovog člana počinje tek nakon isteka ostavljenog roka.

Postupak

Član 6868.1. Svi inspektori su dužni da na zahtev dokažu svoja

službena ovlašćenja i identitet.

68.2. Ako inspektor ustanovi kršenje odredbi koje je ovlašćen da nadgleda, odluku može da donese bez prethodnog saslušanja mišljenja učesnika.

68.3. Svaka odluka koju donese inspektor mora da bude pisana uz obaveštavanje učesnika.

68.4. Ako je investitor objekta u izgradnji, suprotnosti propisima, nepoznat stanovnik na nepopznatoj ad-resi, odluka o izvršenju biće oglašena na oglasnoj tabli nadležnog organa i na građevinskoj lokaciji, odnosno zgradi.

68.5. Obaveza pridržavanja odluci počinje u trenutku kad je odluka oglašena na oglasnoj tabli.

68.6. Sprovođenje izvršenja odluke inspektora može da prati administrativna novčana kazna.

68.7. Ministarstvo administrativnim uputstvom utvrđuje pojedinosti o plaćanju administrativne novčane kazne i druge upravne prekršaje za koje se izriče novčana kazna prema ovom Zakonu.

Upravno i sudsko preispitivanje odluke

Član 6969.1. Lice na koje se odnosi odluka ili druga mera or-

gana inspekcije, ima pravo da podnese prigovor Ministarstvu radi preispitivanja zakonitosti, u roku od jednog meseca od dana oglašenja odluke.

69.2. Zakonitost odluke ili druge mere glavnog građevinskog inspektora može da bude preispitana u smislu zakonitosti upavnog i pravnog postupka, shodno važećim zakonima.

69.3. Zahtevi za upravno preispitivanje ili upravni postu-pak iz stavova 1 i 2 ovog člana ne odlažu izvršenje odluke ili druge mere, osim ukoliko Ministarstvo ili upravni sud odluči drugačije.

Upravni prekršaji i novčane kazne

Član 7070.1. Pravna i fizička lica koji postupaju suprotno odred-

bama ovog zakona ili odredbama koje proizlaze iz ovog Zakona, kao dolenavedenih smatraće se upravnim prestupima koji podležu sankcijama.

70.2. Novčane kazne najmanje i najviše su u iznosu od 50 do 30.000 evra .

70.3. Fizičko lice koji postupa u suprotnosti sa član (17.3) ovog Zakona, biće kažnjeno za prekršaj od 50 do 1.500 evra, dok pravno lice koji postupa su-protno sa član (17.2) ovog Zakona biće kažnjeno novčanom kaznom u iznosu od 500 do 15.000 evra.

70.4. Fizičko lice koji postupa suprotno sa član (48) ovog Zakona biće kažnjeno novčanom kaznom u iznosu od 100-1.000 evra, dok pravno lice od 1.000-5.000 evra.

70.5. Fizičko lice koje postupa suprotno članu (49) ovog Zakona biće kažnjeno novčanom kaznom u izno-su od 100-2.000 evra, dok pravno lice od 1.500-15.000 evra.

70.6. Fizičko lice koja postupa suprotno članu (53.2) ovog Zakona biće kažnjeno novčanom kaznom u iznosu od 100- 4.000 evra, dok pravno lice od

17

ZAKON O IZGRADNJI


2.000-10.000 evra.

70.7. Fizičko lice koja postupa suprotno članu (55) ovog Zakona biće kažnjeno novčanom kaznom u izno-su od 100-2.000 evra, dok pravno lice od 2.000-10.000 evra.


70.9. Fizičko lice koja postupa suprotno članu (63) ovog Zakona biće kažnjeno novčanom kaznom u iznosu od 500- 1.500 evra, a pravno lice od 1.500-10.000 evra.


70.11. Građevinski opštinski inspektor ili kao glavni ins-pektor u Ministarstvo ovlašćen je neposredno da izriče kaznu u iznosu do 150 evra.

70.12. Ministarstvo posebnim aktom utvrdiće druge specifične upravne kazne i druge odgovorajuće kazne.

Član 71Sve uplate koje proističu iz primene odredaba ovog za-kona se uplaćuju u Konsolidovanom Budžetu Kosova.

POGLAVLJE XII

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 7272.1. Ministarstvo proglašava administrativna uputstva

u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona.

72.2. Opštine su dužne da u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona sve aktivnosti usklade sa odredbama ovog Zakona.

72.3. Fizička i pravna lica koja su započela sa izgradn-jom pre stupanja na snagu ovog Zakona nastaviće s građevinskim radovima shodno prethodnim odredbama.

72.4. Svim fizičkim i pravnim licima koja započnu izgrad-nju bez pribavljanja građevinske dozvole nakon stupanja na snagu ovog Zakona biće obustavljeni

radovi.

72.5. Ministarstvo će izdati licence diplomiranim arhitektima i inženjerima građevinarstva koji vrše stručne poslove u građevinarstvu o roku od 8. meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Sprovođenje zakona

Član 7373.1. Ovaj Zakon važi na čitavoj teritoriji Kosova.

73.2. Za sprovođenje ovog Zakona lokalnim i centralnim vlastima biće obezbeđena podrška policije.

Stupanje na snagu

Član 74Nakon stupanja na snagu ovog Zakona, dosadašnji Za-kon o izgradnji investicionih objekata (Sl. glasnik SAPK, br.5/86) i svaka odredba koja je u suprotnosti sa ovim zakonim prestaje da važi.

Član 75Ovaj Zakon stupa na snagu nakon što ga usvoji Skupština Kosova i proglasi Specijalni Predstavnik Generalnog Sekretara Ujedinjenih Nacija.

UNMIK/UR/2004/37

14. 10. 2004


ZAKON O ŠUMAMA KOSOVA

18

ZAKON BR. 2003/3

O ŠUMAMA KOSOVA Skupštini Kosova,Polazeći od Uredbe UNMIK-a br. 199/1 od 25.jula 1999, o autoritetu privremene uprave na Kosovu;

Imajuči u vidu Uredbu br.2001/9 (UNMIK) o Ustavnom okviru o privremenoj samoupravi na Kosovu;

Na osnovu Uredbe br.2001/19 (UNMIK) od 13.septem-bra 2001, o egzekutivi Privremenih institucija samou-prave na Kosovu;

U cilju stvaranja zakonske osnove o šumama kao nacio-nalnog resursa i upravljanju, zaštiti, prirastu i održivom razvoju ukupnog šumskog fonda Kosova i drugih šumskih nedrvnih proizvoda;

Odlučila da proglasi sledeće:

POGLAVLJE I :

Opšte odredbe

Član 1Zakon o Šumama

1.1 Ovaj se zakon može nazvati «Zakon o šumama Kosova».

1.2 Šume Kosova su nacionalni resurs. Njima se more upravljati na takav način, kojim se obezbedjuje značajan prinos, a u isto vreme čuva raznolikost vrsta u korist sadašnjih i budućih generacija. Uprav-ljanje šumama takodje mora uzeti u obzir i ostale ja-vne interese.

Član 2Opšte definicije

Kao što je navedeno u ovom Zakonu, osim ako kontekst ne zahteva drugačije:

a) «Izvršna agencija» označava entitet koji se odnosi na član 3 UNMIK-ove Uredbe br. 2001-19 o Izvršnom organu Privremenih institucija sa-mouprave na Kosovu od 13 septembra 2001.

b) «Šuma» je zemljišna površina pokrivena drvnim biljem i kao takva je upisana u katastarski regi-

star.

1. –«Šumsko zemljište» je površina koja služi za proizvodnju drva ili drugih šumskih proizvoda , odnosno zemljišna površina namenjena za uzgoj šuma.

2. «Šumsko zemljište « ne obuhvata:- Voćnjake,- Zemljište unutar nastanjenih granica gradova,

mesta ili sela, uključujući gradske parkove,- Parkove i ostale oblasti za zaštitu prirodnih resur-

sa isključenih iz jurisdikcije ovog zakona drugim zakonima osim ovog zakona,

- Zemljište gde je drveće zasađeno u drvoredima, pre svega radi sprečavanja erozije zemljišta , stvaranja zaklona od vetra, zaklona od sunca, ili radi poboljšanja estetike,

- Ivice puteva koje su zasađene drvećem, i- Zemljište čija je površina pogodna za gajenje

drveća manja od 0.1 hektara.

c) « Šumski Proizvodi « podrazumevaju sve prirodne proizvode šuma i šumskog zemljišta uključujući drvne sortimente i sporedne šumske proizvode.

d) « Agencija za Šume « je telo uspostavljeno kao organ za upravljanje šuma Kosova shodno Ad-ministrativnom naređenju UNMIK-a br. 2000/23 ,sa izmenama i dopunama , a čija su ovlašćenja preneta na Privremenu samoupravu, akoja je Izvršna agencija, sada poznata kao Agencija za šume Kosova.

1. U onim delovima ovog zakona koji opisuju ovlaščenja koja Agencija za Šume može preneti na osnovu člana 22 ovog zakona , pojam «Agen-cija za Šume» obuhvata sve one organe kojima je preneto ovlašćenje.

e) « Ministar « podrazumeva ministra čiji portfelj uključuje šumarstvo.

f) « Ministarstvo « koje je nadležno za šumarstvo.

g) « Parcela « je deo šume i šumskog zemljišta sa pravno utvrđenim granicama.

h) « Osoba « podrazumeva fizičko ili pravno lice , osim ako nije definisano drugačije.

i) « Privatna Šuma « podrazumeva šumu i šumsko zemljište koji nisu javna šuma.

j) « Javna Šuma « podrazumeva državne šume i šume u društvenoj svojini kao i šumska zemljišta koja se nalaze pod povereništvom UNMIK-a, shodno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

k) « Uredba « (pravila) je normativni akt za sprovođenje opštih propisa kao što su odluke i administrativna upustva.



19

l) « SPGS « (specialni predstavnik generalnog sekretara) upravlja misijom Ujedinjenih nacija na Kosovu.

Član 3Ciljevi i standardi upravljanja šumama

3.1 Kosovo če upravljati svojim šumama u skladu sa iz-javom o principima o globalnom konsenzusu u vezi upravljanja, očuvanja i održivog razvoja svih vrsta šuma , a koja je izložena u Dodatku III Izveštaja sa konferencije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju (Rio De Žaneiro ,3-14 jun 1992 godine), a koja obuhvata sledeče principe:

a) Princip predostrožnosti;b) Očuvanje biološke raznovrsnosti;c) Princip integracionog jedinstva; id) Ekološki održiv razvoj.

3.2 Prema ovom zakonu , “planovi šuma ” su planove za upravljanje privatnim šumama shodno članu XII ovog zakona, dugoročne planove za upravljanje ja-vnim šumama shodno članu 18 ovog zakona kao i godišnje operativne planove upravljanja javnim šumama shodno članu 19 ovog zakona.

3.3 Planovi šuma predviđaju :

a) Uspostavljanje novog rasta šuma nakon seče, putem prirodne regeneracije ili putem veštačkih sredstava, ako prirodna regeneracija nije mogla biti uspostavljena ili nije rezultirala novim rastom nakon određenog vremena; i

b Poboljšavanje mladih zasada putem zasađivanja goleti, proređivanja i ostalih neophodnih mera održavanja .

3.4 Šumskim planovima predviđenim ovim zakonom vršiće se naučno upravljanje na osnovu praktičnog istraživačkog rada.

3.5 Ciljevi planova šuma moraju odražavati:

a) Komunalne potrebe za šumskim resursima; b) Opšte potrebe Kosova za Šumske resurse, ic) U slučaju privatnih šuma i šumskog zemljišta,

potrebe vlasnika zemljišta.

3.6 Kada su usklađeni sa ciljevima upravljanja, planovi šuma moraju davati prednost:

a) Pod Visokim Šumama podrazumevaju se šume koje su stvorene sadnicama i izdancima , čija struktura je predviđena za komercialne proiz-vode drvnih trupaca visokog kvaliteta.

b) Niske Šume vegetacionog porekla stvorene su od izdanaka , korena panjeva predviđenih za

proizvodnju ogrevnog drva i drugih drvnih proiz-voda nižeg kvaliteta.

c) Prirodnim vrstama nad egzotičnim.

3.7 Na delu šume ili šumskog zemljišta koje je prekrive-no prirodnom šumskom vegetacijom nijedna osoba koja seče stabla ne sme ostaviti zemljište sa manje od četrdeset procenata pokrivenosti šumom, osim:

a) Ako je seča deo programa upravljanja koji ima za cilj ponovno uspostavljanje odgovarajuće pokrivenosti šumom i šumskim rastinjem na nedovoljno pošumljenim ili degradiranim zemljištima;

b) Ako seča ima za cilj da se dobijeno zemljište ko-risti za skladište trupaca, rasadnik, sprečavanje širenja šumskog požara, šumski put, rekreacionu oblast, oblast za upravljanje divljim životom ili za druge šumske potrebe;

c) Ako je seča vezana za napore kontrole štete ili borbu protiv insekata, bolesti, fizičkih povreda šume; ili

d) Ako je seča u skladu sa pretvaranjem šumskog zemljišta u zemljište koje se neće koristiti u šumske svrhe i ako su nadležni organi odobrili to pretvaranje.

3.8 Ministar može izdati pravila u skladu sa ciljevima i standardima ovog člana, a

3.9 koja obrazlažu metode i principe upravljanja šumama, uključujući pošumljavanje i seču šuma, poboljšanje šumskog fonda, potpunu seču, zastitu biološke raznovrsnosti divljih životinja i ugroženih vrsta, rekreativnih vrednosti i vodenih resursa.

POGLAVLJE II:

Status zemljišta, vlasništvo i korišćenje

Član 4Status zemljišta

4.1 U slučaju spora oko pitanja da li neko imanje obuh-

vata šumu ili šumsko zemljište :

a) Opštinsko administrativno organ koje se bavi pi-tanjima imovine može odlučivati o obimu i grani-cama šume i šumskog zemljišta unutar opštine.

b) Oštećena strana može zahtevati od opštinskog suda ponovno razmatranje takve odluke, i sud mora poništiti takvu odluku ako je ona u su-protnosti sa dokazima.



20

Član 5Vlasništvo nad zemljištem i prenos vlasništva

5.1 Osim ako to drugačije ne zahteva neki poseban

zakon, zakoni koji upravljaju prodajom i prenosom vlasništva nepokretnosti takođe uređuju i prodajom i prenosom vlasništva šuma i šumskog zemljišta.

5.2 Osim ako to drugačije ne zahteva neki poseban za-kon, zakoni koji upravljaju davanjem poljoprivrednog zemljišta pod zakup upravljaju i davanjem pod zakup šuma i šumskog zemljišta.

5.3 Nijedna osoba ne može steći pravo vlasništva nad javnim šumama putem posedovanja.

Član 6Privremeno korišćenje zemljišta u blizini šuma

6.1

a) Vlasnici zemljišta moraju dozvoliti transport i skladištenje šumskih proizvoda na svom zemljištu u slučaju da ne postoji praktičnija i jeft-inija alternativa.

b) Privremeno pravo korišćenja tuđeg zemljišta za prevoz i skladištenje šumskih proizvoda shodno ovom članu predstavlja ustupanje zemljišta.

6.2 Korisnik ustupljenog zemljišta shodno ovom članu mora plaćati naknadu vlasniku zemljišta.

6.3 Opštinsko administrativno telo koje upravlja imov-inskim pitanjima, može rešavati sporove oko ustu-pljenog zemljišta shodno ovom članu, uključujući i sporove oko prava korišćenja zemljišta i sporove oko iznosa naknade koji treba biti isplaćen.

6.4 Ako se podnese administrativna žalba na odluku ad-ministrativnog opstinskog organa o pravu zahteva ustupanja zemljišta, inicijalna odluka adminis-trativnog tela iz člana 6.03 ostaje na snazi tokom saslušanja žalbe.

6.5 Na presude u vezi iznosa naknade ne može se pod-neti žalba u okviru opštinske administracije, već stranka mora mesec dana nakon izricanja presude da zahteva od opštinskog suda u čijoj je nadležnosti ustupljeno zemljište da odredi naknadu.

POGLAVLJE III:

Struktura vladinih tela za šume

Član 7Agencija za šume Kosova

7.1 Sumarski Autoritet Kosova, uspostavljen Adminis-trativnim uputstvom UNMIK-a br. 2000/23, sa izme-nama i dopunama i transformisan, funksionise pod autoritetom Ministarstva kao Izvršna Agencija, i koji je preimenovan po ovim zakonom u Agenciju za šume Kosova, odgovoran je za pitanja u vezi regu-lisanja privatnih šuma i za upravljanje i administraciju javnih šuma i sumskog zemljista i sumsko zemljiste u nacionalnim parkovima na Kosovu osim:

a) Struktura organa Šumske Agencije urediće se posebnim pravilima koja propisuje odgovorajuče Ministarstvo,

b) AŠK ima u svom sastavu svoje jedinice u Opštinama Kosova.

c) Prava,dužnosti i odgovornosti jedinice ŠAK u opštini uređuju se posebnom uredbom koju donosi Ministarstvo za poljoprivredu,šumarstvo i razvoj sela.

7.2 Agencija za šume može, preko Stalnog sekre-tara Ministarstva, dati preporuke odgovarajućim ograncima Vlade u vezi pitanja koja se tiču šuma ili šumarstva.

7.3 Agencija za šume će, po nalogu Ministarstva, spro-voditi zakone u okviru svojih ovlašćenja.

Član 8Fond za obnovu šuma

8.1 Fond za obnovu šuma (“fond”) osnovan kao fond na-menjen je posebnim ciljevima u okviru buđeta ministarst-va da bi omogućio ministarstvu investicije i ohrabrivanje investitora za ulaganja u šumarstvu i podršku službi ili drugih projekata koji se nadovezuju sa šumskim zemljištem.

8.2.a) Odbor fonda za obnovu šuma (“odbor fonda”)

je odgovoran da Ministarstvu da savete u ak-tivnostima fonda.

b) Posebne nadležnosti odbora fonda sastoje se u tome da savetuje Ministarstvo o:

1) upotrebi fonda;2) pripremi podzakonskih akata za sprovođenje

aktivnosti fonda;3) pripremi i sprovođenju planova za upravljanje fon-

dom, finansijskih planova i godišnjih izveštaja; 4) informisanju javnosti i odgovarajućih nadležnih

organa o aktivnostima fonda ili podsticanje raz-voja šumarstva Kosova.

c) Šef šumske agencije je član odbora i njegov predsedavajući;

d) Vlada imenjuje 4 ostala člana Odbora.



21

8.3. Fond če se finansirati od strane konsolidovanog Buđeta Kosova usvojena od strane Skupštine a koja če obuhvatiti:

a) Donacije mesnih i međunarodnih pravnih i fizičkih lica kao i stranih zemalja;

b) Ostvareni prihod od investicija u šumsko zemljište;

c) Deo prihoda od prodaje resursa iz javnog šumskog zemljišta, kao što je utvrđeno u IV po-glavlju ovog zakona,

d) Novčane kazne ili prikupljena sredstva od naplaćivanja nanetih šteta javnom šumskom zemljištu i

e) Deo sredstava iz budžeta Kosova.

8.4 Finansijski izvori fonda mogu se upotrebiti isključivo za:

a) subvencije, investicije ili pozajmice za pro-jekte u vezi sa pošumljavanjem, restauracijom i poboljšanjem šumskog zemljišta, ili zaštitom sredine.

b) subvencije ili pozajmice za istraživaćki rad ili obućavanje iz oblasti šumarstva.

c) Subvencije, pozajmice ili investicije u industrije koje su povezane sa šumskim zemljištem u ko-rist ekonomskog razvoja sela; i

d) druge aktivnosti u oblasti šuma koje određuje ministar.

Član 9

Savetodavni Odbor za šumarstvo 9.1

a) Ovim se osniva Savetodavni Odbor za šumarstvo.

b) Funkcije Savetodavnog Odbora za šumarstvo su:

1. Da prati i ispituje upravljanje i administraciju šuma na Kosovu;

2. Da daje savete Agenciji za šume; i 3. Da daje preporuke javnosti i da preuzme

ovlašćenja u vezi unapređenja šuma na Kos-ovu.

9.2

a) Savetodavni Odbor za šumarstvo sastojaće se od pet ili sedam članova određenih od Mini-starstva.

b) Član Savetodavnog Odbora za Sumarstvo mora imati sledeće kvalifikacije:

1. Osoba mora biti fizičko lice koje ima glasačko

pravo na Kosovu; 2. Osoba mora imati stručno znanje iz neke oblasti

koja je odgovarajuća za dužnost Odbora, kao što su šumarstvo, javna administracija, finansijsko upravljanje, razvoj sela, pravo ili zaštita životne sredine; i

3. Osoba ne može biti zaposlena u Ministarstvu.

c) Ministar imenjuje predsedavajučeg Odbora.d) Ukoliko je to izvodljivo, Ministar će imenovati

članove Odbora koji će predstavljati etničku i versku raznolikost Kosova.

9.3 a) Ministarstvo će u razumnoj meri nadoknađivati

troškove Savetodavnog Odbora za šumarstvo, a koji su vezani za aktivnosti Savetodavnog Od-bora za Sumarstvo.

b) Ministarstvo može članovima Savetodavnog Od-bora za Sumarstvo isplaćivati razumni honorar za svaki dan održavanja sastanka Savetodavnog Odbora za Sumarstvo i kada član prisustvuje radu Odbora najmanje četiri časova.

c) Ministarstvo če Savetodavnom Odboru za Sumarstvo obezbediti osoblje i potrebštine kako bi pomoglo Odboru u vršenju njegovih dužnosti.

d) Ministar će izdavati godišnji javni izveštaj vlade u kome će biti navedeni iznosi koji su, shodno ovom članu isplaćeni svakom članu Saveto-davnog Odbora za Sumarstvo tokom godine, kao i ukupni troškovi Ministarstva za pružanje podrške Odboru tokom godine.

Član 10Delokrug i način rada odbora

10.1 Savetodavni Odbor šumarstva donosi podzakon-ska akta o vođenju svojih aktivnosti.

10.2 Sa ili bez takvih podzakonskih akata:

a) predsedavajući odbora saziva sednice odbora;b) članovi odbora se obaveštavaju o sastanku

najmanje 24 časa pre vremena održavanja sed-nice;

c) Odbor odlučuje većinom glasanja svojih članova;

d) Na sednicama Odbora vodi se zapisnik, koji sadrži pitanja koja su razmotrena, donete zaključke, rezultate glasanja članova i sl. i

e) Rad odbora je javan i svi podaci i informacije sa sednice Odbora su dostupni javnosti.

10.3. Ministar može da odredi mandat pojedinih članova i da razreši imenovane članove Odbora.



22

10.4. Svako lice može pismeno da zahteva od odbora istraživanje pojedinog pitanja u vezi sa funkcijama od-bora. Odbor pismeno odgovara na takav zahtev u roku od 30 dana bilo odbijanjem zahteva, bilo određivanjem vremenskog roka za istraživanje koje je traženo. Odbor objavljuje rezultate izvršenog istraživanja.

POGLAVLJE IV:

Privatne šume

Član 11Opšte odgovornosti vlasnika privatnih šuma

11.1

Vlasnici privatnih šuma moraju da:

a) Upravljaju šumama i šumskim zemljištem u skladu sa ovim zakonom i svim pravilima objav-ljenim shodno ovom zakonu;

b) Dozvole slobodan javni pristup i kretanje na zemljištu (uključujući odobrenje nekomercional-nog prikupljanja plodova, koštuničavih plodova, gljiva, lekovitih bilja ) osim ako bi takav pristup ometao komercijalne investicije ili korišćenje zemljišta; i

c) Dozvole pristup vladinim službenicima radi vršenja njihovih zadataka na zemljištu u vezi upravljanja šumama kao što su inspekcija, istraživanje, merenje drveća i obeležavanje međa.

Član 12Upravljanje privatnim šumama i seča trupaca

12.1

a) Ministar može proglasiti sledeće vrste pravila u vezi upravljanja privatnim šumama:

1. Opšte standarde za upravljanje2. Zahteve za pripremanjem ili revizijom planova

upravljanja uz savet i odobrenje Agencije za šume za:

- Parcele površine od 3 hektara ili više, ili - Parcele bilo koje veličine koje predstavljaju pose-

ban problem za upravljanje, a što će Ministar odrediti pravilom;

3. Zahtev koji će pratiti planove upravljanja nakon što oni budu odobreni; i

4. Cenovnike vladinih usluga pruženih privatnim vlasnicima šuma.

b) Pravila usvojena shodno ovom odeljku mogu

utvrđivati različite standarde, zahteve ili naknade za šume različitih vrsta, veličina ili lokacija.

c) Pravila usvojena shodno ovoj tačci moraju odražavati ciljeve i standarde za upravljanje šumama iz člana III ovog Zakona.

d) Cenovnici naknada usvojeni shodno ovom odeljku—

1. Moraju uglavnom odražavati troškove ponuđenih usluga;

2. Mogu obuhvatati umanjenja kako bi se omogućilo vlasniku da plati ili da da nadoknadu javnosti u obliku dobrog gazdovanja privatnom šumom;

3. Predložiće se javno od Šumske Agencije Koso-va i preispitivače se od savetodavnog odbora šumarstva pre upučivanja Vladi na usvajanje.

12.2.

a) Šumska Agencija , nakon pismenog obaveštenja vlasnika , može tretirati grupu izdvojenih parcela u blizini koje su svojina istih lica ili grupe vlas-nika povezane kao jedinstvena parcela, kada se primenjuju standardi i zahtevi planiranja.

b) Agencija za šume mora stimulisati vlasnike manjih parcela da se udruže u udruženja za upravljanje šumama, i uz pristanak tih vlasnika može shodno ovom članu tretirati parcele takvog udruženja kao jednu parcelu.

12.3 U privatnim šumama i na privatnom šumskom zemljištu:

a) Nijedna osoba ne sme seći i nijedan vlasnik percele ne sme dozvoliti seču i jednog drva osim ako je ovlašćeni službenik Agencije za šume označio stabla.

b) Službenici mogu označavati stabla samo ako je seča u skladu sa zahtevima ovog člana i bilo ko-jim proglašenim pravilima ili izrađenim planovima shodno ovom poglavlju.

c) Kada vlasnik šume zahteva od Agencije za šume da se izvrši označavanje stabala za seču:

1. Nakon dogovora sa vlasnikom šume, Agencija za šume može narediti vlasniku šume da izvrši sve neophodne radove za regeneraciju ili zaštitu šume.

2. Ako se pravila ili planovi primenjuju na šumu, tak-va naređenja moraju biti u skladu sa pravilima ili planovima.

d) Ministar može putem pravila odrediti naknadu za obeležavanje stabala shodno ovom odeljku.

Član 13Konverzija privatnih šuma za druge potrebe



23

a) Opštine i ostala tela koja su ovlašćena da odo-bre konverziju privatnih šuma u nešumske svrhe moraju imati odobrenje Ministarstva koja če se konsultovati sa Agencijom za Sume pre nego što konverzija bude odobrena.

b) Kada je takvo odobrenje dato, Agencija za šume će odustati od zahteva za obeležavanjem staba-la pre seče i dozvoliće vlasniku šume da trans-portuje sva posečena stabla.

Član 14Dobrovoljni prenos upravnih ovlašćenja

a) Privatni vlasnik može uz pristanak Agencije za

šume preneti odgovornost za upravljanje privat-nom šumom na Agenciju za šume.

b) Ako više od jedne osobe deli vlasništvo nad jednom parcelom, samo vlasnik ili vlasnici koji poseduju ovlašćenje da prodaju ili da se odre-knu poseda sa lakoćom mogu prenetiovlašćenje shodno po tačci (a).

c) Saglasnost za ovakav transfer mora se dati pis-menim putem.

d) Saglasnost može obuhvatati uslove i vremenska ograničenja transfera.

e) Ovakav će transfer imati ulogu ustupanja zemljišta i Agencija za šume mora preduzeti sve radnje da taj transfer bude registrovan u odgovarajućim evidencijama o imovini.

f) Agencija za šume mora voditi posebne račune za svaku prenetu imovinu, a ti računi moraju biti dostupni vlasniku za uvid.

g) Agencija za šume će svake kalendarske godine obračunavati dobiti ili gubitke za svaku prenetu imovinu, uključujući odbitke za razumne troškove upravljanja kao što je navedeno u sporazumu o prenosu.

h) Svake godine kada imovina donese dobit, Agen-cija za šume mora tu dobit isplatiti vlasniku.

Član 15 Evidencija o privatnim šumama

a) Agencija za šume može vrsiti inventarizaciju pri-kupljati podatke i voditi evidenciju o pokrivenosti šumama u privatnim šumama.

b) Na osnovu zahteva Agencije za šume, ostale vla-dine Agencije koje vode katastarsku evidenciju i ostalu evidenciju o imovini sarađivaće sa Agen-cijom za šume na izradi ovakvih evidencija.

c) Na osnovu zahteva Agencije za šume privatni vlasnici šuma moraju pružiti sve podatke o teri-toriji šume i obimu šume u njihovom vlasništvu.

POGLAVLJE V

Javne šume

Član 16Popisi javnih šuma

Agencia za šume će sprovoditi popise javnih i privatnih šuma i prikupljaće dovoljno podataka o šumama radi omogućavanja racionalnog planiranja njihovog upravljanja.

Član 17Dugoročni planovi upravljanja

17.1

a) Ministarstvo usvojiće dugoročne planove uprav-ljanja za sve oblasti javnih šuma pod upravom Službe za šume.

b) Ovakvi planovi predviđaju :

1. Aktivnosti u šumama za najmanje deset godina;2. Objašnjenja o očekivanim uticajima u šumama,3. Budu u skladu sa ciljevima i standardima upravl-

janja šumama izloženih u članu III ovog zakona; i

4. Imaju za cilj održivost resursa u doglednoj budućnosti.

c) Šumska Agencija priprema dugoročne planove upravljanja ili koristi planove koje su drugi pri-premili.

17.2

a) Za svaki plan usvojen shodno ovom članu Mini-starstvo mora prvo izdati javnu verziju nacrta pla-na i da objavi na javnu diskusiju i dostavlja sred-stvima informisanja kao i zainteresovanim telima Vlade, Opštinama čije je zemljište obuhvačeno tim planom.

b) Ministarstvo če pozvati zainteresovana lica da daju svoj komentar o predlogu plana u roku od 60 dana od dana dostavljanja istog.

c) Ministar će nakon isteka perioda za davan-je primedbi razmotriti te primedbe i izvršiti predložene promene plana.

d) Kad god izmene plana uključuju potpuno nove aktivnosti koje nisu opisane u prethodnom na-crtu, a Ministar će izdati izmenjenu verziju nacrta i pozvaće na dalje davanje primedbi.

e) Nakon unošenja konačnih promena u plan, Mini-star će plan proglasiti konačnim.



24

17.3

a) Plan stupa na snagu onda kada ga Ministarstvo proglasi konačnim, a ostaje na snazi sve dok ga Ministar ne zameni novim ili izmenjenim planom ili kada Ministar suspenduje plan prema ovoj tačci.

b) Sve dok to bude bilo praktično, Ministarstvo će najmanje na svakih deset godina usvajati novi plan za svaku oblast javnih šuma.

c) Ako plan postane neprimenljiv zbog neočekivanih promena u šumi kao što su promene uzrokovane požarom, bolestima, olujama ili nezakonitom sečom, ili zato što je plan zastareo i ni Agencija za šume , ni Ministar nisu sposobni da blagov-remeno izradi novi plan, onda Ministar može da proglasi plan nevažećim.

d) Tokom vremena od proglašenja plana nevažećim do usvajanja novog plana, Agencija za Sume, mora usvojiti godišnje operativne planove uprav-ljanja za šumu shodno dole navedenoj tačci 18.2 (b), postupajući kao da dugoročni plan upravl-janja nije na snazi.

17.4

a) Agencija za šume mora izraditi kopije svakog plana i dati ih na uvid javnosti tokom vremena kada je taj plan na snazi.

b) Agencija za šume može iz javne verzije nacrta plana i finalnih planova izostaviti sve one po-datke čije bi objavljivanje sprečilo izvršenje za-kona ili ugrozilo šumske resurse.

Član 18Godišnji operativni planovi upravljanja

18.1

a) Agencija za šume u saradnji sa opštinskim je-dinicama će usvojiti godišnje operativne planove upravljanja za svaku sumsku sastojinu javnih šuma koja se nalazi pod njenom upravom.

b) Operativni planovi upravljanja moraju opisati ak-tivnosti na unapređenju šume i aktivnosti seče šume.

c) Agencija za šume može sama pripremati ovakve planove ili može koristiti planove koji su pripremi-li drugi.

d) Tokom usvajanja ovakvih planova Agencija za šume mora konsultovati organe i zainteresovane opštinske vlade.

e) Agencija za sume, mora ove planove dati na uvid javnosti, osim onih odredbi planova čije bi obja-vljivanje moglo da ometa sprovođenje zakona ili bi ugrozilo šumske resurse.

18.2

a) Operativni planovi upravljanja moraju biti usklađeni sa svim dugoročnim planovima up-ravljanja koji su na snazi za oblast javnih šuma obuhvaćenu u operativnom planu.

b) Ako nijedan dugoročni plan upravljanja nije na snazi za oblast obuhvaćenu operativnim pla-nom upravljanja, Agencija za šume može usvojiti samo one operativne planove upravljanja koje proglasi usklađenim sa ciljevima i standardima za upravljanje šumama iz člana III ovog Zako-na.

18.3

a) Agencija za šume mora voditi evidenciju (ili or-ganizovati da drugi vode evidenciju) o akcijama preduzetim na osnovu svakog operativnog plana upravljanja.

b) Evidencija za svaku kalendarsku godinu mora biti kompletirana do kraja marta naredne go-dine.

c) Osobe koje vode evidenciju shodno ovom članu moraju na zahtev javnosti istoj pružiti uvid u tu evidenciju.

Član 19Aktivnosti unapređenja šuma

19.1 Izuzev u slučajevima pretnje po život ili imovinu, ni-

jedna osoba ne može vršiti aktivnosti unapređenja u javnoj šumi osim ako su te aktivnosti u skladu sa važećim godišnjim operativnim planom uprav-ljanja.

19.2 Agencija za šume vrši aktivnosti unapređenja u ja-vnim šumama ili može da sa drugima sklopi ugovor o vršenju tih aktivnosti.

19.3 Ministar če izdati pravila za regulisanje ugovora iz ovog člana, u skladu sa zakonima koji su u pri-meni, a u vezi usluga koje obezbeđuje Vlada.

Član 20Seča šume

20.1 Svim neovlaščenim licima zabranjuje se nošenje sredstava za seću drveta u društvenim šumama.

20.2 Nijedna osoba ne sme seći stabla u javnim šumama , osim:

a) Ako ta osoba ima važeću dozvolu za seču izdatu u skladu sa ovim članom; i

b) Ako su stabla na zakonit način obeležena pre seče.



25

20.3 Dozvole za seču stabala u javnoj šumi su važeće samo ako je seča u skladu sa važećim operativnim planom upravljanja za tu šumu.

20.4 Agencija za šume shodno ovom članu izdaje li-cence za seču i vrši obeležavanje stabala za seču u javnim šumama.

20.5 Agencija za šume može izvršiti naplatu stabla u dubećem stanju vezanu za vrednost stabala u stajaćem stanju koja trebaju biti posečena i može naplaćivati naknadu troškova izdavanja dozvole za seču i obeležavanje stabala.

20.6

(a) Ministar može izdati pravila u vezi naplata stabla u dubećem stanju, naknada i dozvola za stabla u dubećem stanju koja:

1. Propisuje postupak za izdavanje licence i ut-vrdjivanje isplata preko javne licitacije, ili drugih podobnih oblika konkurisanja.

2. pod ostalim okolnostima određuju najniže cene za različite vrste i kvalitete drveta;

3. Određuju naknade za usluge izdavanja dozvola i obeležavanja stabala; i

4. Određuju standarde za prikupljanje i rukovan-je plaćanjima za stabla u dubećem stanju, uključujući standarde za procenjivanje kamate u slučaju kašnjenja plaćanja.

(b) Ministarstvo, pre predlaganja za usvajanje ili preispitivanje takvog pravila shodno ovoj tačci , obaviće konsultacije sa Šumskom Agencijom i Savetodavnim šumskim bordom radi pružanja mogučnosti javnosti da svoj komentar predloga pravila.

20.7

a) Agencija za šume mora proslediti naknadu (koja predstavlja troškove izdavanja dozvola i obeležavanje stabala) Ministarstvu za finansije i privredu radi uplate u Konsolidovani budžet Kosova, a preostali deo uplate za stabla u dubećem stanju mora proslediti Fondu za obn-ovu šuma.

Član 21Ubiranje sporednih šumskih proizvoda

21.1

a) Nijedna osoba ne može bez dozvole Službe za šume ubirati sporedne šumske proizvode u ko-mercijalne svrhe sa zemljišta koje se nalazi pod

upravom Službe za šume. b) Ministar odlučuje uredbom o ograničenim

količinama proizvoda ,a smatraće se da su količine ubrane preko određene godišnje gran-ice ubrane u komercijalne svrhe.

21.2 Agencija za šume izdaje dozvole za ubiranje sporednih šumskih plodova ako utvrdi da je ubiran-je tih proizvoda u skladu sa održivim korišćenjem šume.

21.3 Šumska Agencija ovlaščuje svoje jedinice u Opštinama za izdavanje licenci fizičkim i pravnim licima ,shodno ovoj tačci.

21.4 Vlada na predlog Ministarstva , može pravilom pri-meniti takse i licence za korišćenje nedrvnih proiz-voda u šumskom zemljištu, na osnovu specifičnih proizvoda i obima koriščenja, uz dodatnu isplatu za pokrivanje troškova izdavanje licence.

21.5

a) U slučaju dozvola koje izdaje Agencija za šume, Agencija će naplatiti naknadu od imaoca doz-vole, a deo naknade od troškova izdavanja doz-vole mora uplatiti Ministarstvu za Privredu i Fi-nansije kao doprinos Konsolidovanom budžetu Kosova, a ostatak naknade mora uplatiti Fondu za obnovu šuma.

b) Takse izdatih licencija od jedinice šumske agen-cije , po ovom članu prenose se u konsolidovani buđet Kosova. Od vrednosti licence stabala 20% je namenjeno Opštinskim buđetima , propor-cionalno od vrednosti taksa koje se realizuju u Opštini.

Član 22Životinje u šumi

22.1 Ministarstvo za poljoprivredu , šumarstvo i razvoj sela , preko organa određenog od Ministarstva , posebnim zakonima će urediti nadziranje vrsta i broja divljih životinja u šumama i šumskom zemljištu i upravlja če aktivnostima lova i ribolova u javnim šumama.

22.2

(a). Niko ne sme dovoditi domaće životinje na ispašu ili pojilo u javne šume pod upravom Agencije za šume bez dozvole Agencije za šume.

(b). Agencija za šume može izdavati takve dozvole ako je odobrena aktivnost u skladu sa održivim korišćenjem šume.

c) Dozvole iz ove tačke određuju vremenska ograničenja, trajanje i intenzitet aktivnosti.



26

22.3 Agencija za šume procenuje naknade za izdavanje dozvola iz ove tačke.

22.4 Ministarstvo donosi pravila kojima će se regulisati izdavanje dozvola i utvrđivanjenaknade iz ovog člana.

Član 23Namene sa ograničenim koriščenjem

a) U upravljanju zemljištem koje se nalazi pod up-ravom Agencije za šume, Agencija za šume don-osi pravila kojima određuje oblasti za ograničeno korišćenje.

b) Šumska Agencija može ograničavati ,zabraniti ili utvrditi uslove koriščenja šume.

c) Svrhe određivanja ovakve namene obuhvataju sledeće:

1. Zabranu koriščenja neobnovljivih resursa kako bi se sprečilo njihovo uništavanje,

2. Zaštitu vode, divljeg života ili ostalih osetljivih resursa;

3. Pružanje pomoći u obnavljanju ili pošumljavanju;

4. Pružanje pomoći u istraživanju šume ili obuci;5. Da pripremi Šumsko zemljište za rekreativne ak-

tivnosti u Šumama, ili6. Upravljanja šumama na osnovu zajedničkog

sporazuma o saradnji u šumskim poslovima.

d) U svrhu primena krivičnog zakona i ostalih ka-znenih odredbi, zemljište namenjeno po ovom članu smatraće se zaštićenom šumom.

Član 24Upravljanje ostalim zemljištem

Agencija za šume može sklopiti sporazume sa ostalim komponentama Vlade radi pružanja pomoći u administraciji i upravljanju parkovima i srodnim zemljištima gde bi usluge Agencije za šume moglo biti od koristi.

POGLAVLJE VI:

Prevoz trupaca

Član 25Dozvole za prevoz

25.1 Nijedno lice nema pravo da vrši prevoz unutar Kosova veću količinu neprerađenih drvnih sorti-menata od količine koju je Ministarstvo odredio u pravilniku osim:

a) Ako osoba koja poseduje trupce ima dozvolu od

Agencijee za šume; i b) Ako drvni sortinenti imaju zvanični pečat od

strane Agencijee za šume.

25.2 Zabranjena je prodaja i kupovina neprerađenih drvnih sortinenata bez odgovarajućih oznaka i dozvola.

25.3

a) Služba za šume će izdavati dozvole i obeležavati drvne sortinente nakon izvršene uplate prop-isane naknade i na osnovu dokaza o zakonitoj seči trupaca.

b) Agencija za šume u dozvoli naznači če uslove, uključujući ograničenja u vezi načina i vremena transporta kao i zahteve da drvni sortinenti budu označeni propisanim oznakama.

c) Agencija za šume mora uplatiti naknade za izda-vanje dozvola u Konsolidovani budžet Kosova.

25.4 Ministarstvo će doneti pravila u vezi:

a) izdavanja dozvola;b) obeležavanja drvnih sortinenata;c) određivanja naknade za izdavanje dozvola; id) definicije termina ‘drvni sortinenti’.

POGLAVLJE VII :

Zaštita i obnova šuma

Član 26Zaštita od Požara

26.1 Nijedna osoba ne sme ložiti otvorenu vatru u

šumama ili na šumskom zemljištu bez dozvole.

26.2 U smislu ovog člana pod otvorenom vatrom se ne podrazumeva vatra unutar zgrade ili unutar ložišta ili uređaja koji je konstruisan za bezbedno držanje plamena.

26.3 Agencija za šume izdaje dozvole za loženje ot-vorenih vatri kada je takva radnja u skladu sa održivim korišćenjem šume.

26.4 Ministar doneće pravila kojima će regulisati izda-vanje dozvola shodno ovom članu.

Član 27Ovlašćenja Agencije za šume za zaštitu i obnovu

šuma



27

27.1

a) Nakon što ustanovi da stanje jednog privatnog zemljišta preti da ugrozi šume na ostalim posed-ima, Agencija za šume može naložiti vlasniku da otkloni to stanje.

b) Ovlašćenje iz ove tačke obuhvata ovlašćenje za nalaganjem smanjenja opasnosti ili pretnji od požara,i životinje biljiožderi .

c) Ako vlasnik nakon razumnog vremena ne postu-pi po nalogu izdatom shodno ovom odeljku, Agencija za šume može doći na to imanje, pre-duzeti radnje za otklanjanje tog stanja i vlasniku podneti račun o troškovima preduzetih radnji.

27.2

a) Nakon što utvrdi da neko stanje u privatnoj šumi ili na šumskom zemljištu preti da ugrozi održivo korišćenje šumskih resursa, Agencija za šume če narediti vlasniku da preduzme mere radi ot-klanjanja te pretnje.

b) Ovlašćenje iz ove tačke obuhvata i ovlašćenje za davanjem naređenja za sprovođenje mera zaštite šumskih zemljišta i voda i ovlašćenje za davanjem naređenja za pošumljavanje.

c) Ako vlasnik nakon razumnog vremena ne postu-pi po naređenju iz ove tačke, Agencija za šume če doći na imanje, ukloniti stanje i nadoknaditi troškove tih radova od vlasnika.

27.3

a) Kada osoba preduzima ili namerava da pre-duzme radnje koje mogu privremeno oštetiti šumske resurse ili javne šume pod upravom Agencije za šume, Agencija za šume može iz-dati naređenje o zabrani takvih radnji sve dok ta osoba:

1. Ne pripremi plan za obnovu šume nakon završetka te radnje; i

2. Ne da garancije za završetak obnove putem pot-pisivanja menice ili ostalog finansijskog instru-menta koji je prihvatljiv za Agenciju za šume.

b) Ministar donosi pravila kojima će se regulisati priroda i veličina finansijskih garancija zahtevanih ovim članom.

27.4

a) Agencija za šume može pristupiti na zemljište i preduzeti razumne radnje koje su neophodne kao odgovor na vanredne situacije u šumama koje predstavljaju pretnju po živote ili imovinu kao što su šumski požari, klizišta ili poplave.

b) U javnim šumama pod upravom Agencije za

šume, Agencija za šume može preduzeti radnje iz ove tačke čak i ako te radnje nisu pokrivene postojećim dugoročnim planovima upravljanja ili operativnim planovima upravljanja. Međutim, odmah nakon nastupanja vanredne situacije, Agencija za šume mora revidirati planove ili iz-dati nove planove koji su neophodni za vršenje upravljanja nad oštećenom šumom.

Član 28 Nadoknada za povredu prava uživanja u šumama i

šumskom zemljištu 28.1

a) Ako se nezakonitim oštešenjem šumskih resursa prouzrokuju takve štete zbog kojih se ugrožava zdravlje ljudi, kvalitet vode ili se građanima povređuju prava u koriščenju šuma ili šumskog zemljišta, Šumska agencija Kosova, može sud-skim putem zahtevati odgovarajuču nadoknadu štete.

b) Naknade za štetu prikupljene na osnovu ove tačke biće prenete na Fond za obnovu šuma.

28.2 Nakon što sud sasluša tužbu vlasnika zemljišta u vezi nezakonite povrede njegove šume ili šumskog zemljišta, sud će mu dodeliti naknadu štete u sledečem iznosu:

1. Tržišnoj vrednosti izgubljenih šumskih proizvo-

da (koja je utvrdjena kao vrednost na mestu u šumi),

2. Svakom izgubljenom prihodu jer povreda sprečava svako razumno korišćenje izuzev ubi-ranja šumskih proizvoda; plus

3. Sve troškove pošumljavanja; 4. Sve ostale troškove obnavljanja zemljišta za

održivo i produktivno korišćenje šume.

28.3

Lice koje gubi pravo koriščenja šumskih resursa zbog nepoštovanja postupka utvrđenog ovim zakonom, od strane određenog vladinog organa ili zbog ponašanja vladinog službenika u suprotnosti sa ovim zakonom , može zahtevati od suda da donose odluku o nadoknadi štete.

POGLAVLJE VIII:

Sprovođenje

Član 29Služba za zaštitu



28

29.1. Službu za zaštitu šuma organizuje i istom upravlja Šumska agencija Kosova, preko jedinica šumskih agencija u opštinama.

Službu za zaštitu šuma sačinjavaju šumari sa unutrašnjom strukturom organizacije.

Šumar, u toku vršenja službe opremljen je unofor-mom, službenom legitimacijom, vatrenim oružjem i ostalim neophodnim sredstvima za efikasno vršenje svoje dužnosti.

Potpunija pravila o službenoj uniformi, legitimaciji, vatrenom oružju, ostalim neophodnim sredstvima kao i kvalifikacije koje mora posedovati aplikant za šumara, utvrđuje Ministarstvo za šumarstvo”.

29.2. Šumar ima sledeća ovlašćenja:

a) da legitimiše lica koje zatekne u šumu u vršenju nezakonitih radnji ili pod sumnjom da su vršili takve radnje,

b) da kontroliše mesta seće, prerade, skladištenja i prevoza drveta,

c) da zaustavi prevozna sredstva na javnim pute-vima i da pregleda drvne tovare,

d) u slučaju požara preduzima potrebne mere za alarmiranje i gašenje požara,

e) vrši privremenu konfiskaciju drveta ilegalnog porekla i o nezakonitim radnjama obaveštava nadležnog rukovodioca službe i

f) preduzima druge mere i radnje na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona i ostalih pravila.

29.3. Radi uspešnog obavljanja dužnosti, šumari sarađuju sa organima javnog reda i šumskom ins-pekcijom.

ŠUMSKA INSPEKCIJA

29.4. U vršenju poslova Šumska inspekcija odnosno šumski inspektor ima sledeća ovlašćenja:

a) nadzire sve aktivnosti koje se odvijaju u šumama, predmetima rada, sredstvima i svim mestima gde se vrši skladištenje, pre rada i promet šumskih proizvoda;

b) nadzire realizaciju upravljačkih planova, pro-jekata i drugih programa i njihovu međusobnu usaglašenost;

c) kontroliše poslvne knjige i drugu dokumentaciju radi provere sprovođenja zakona i drugih pro-pisa o šumama;

d) konstroliše dokumentaciju markiranja i porekla šumski proizvoda;

e) vrši druge poslove iz delokruga inspekcijskog or-gana.

29.5. U slučajevima kada utvrdi da su prekršeni za-kon ili drugi propisi, šumski inspektor preduzima

sledeće mere:

a) zabranjuje seću drveća koja nije u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima donetim na osnovu njega;

b) nalaže izvođenje radova prema upravljačkim planovima, a u slučaju nesprovođenja plana koje bi imalo za posledicu prouzrokovanje šteta, pre-duzima odgovarajuće mere;

c) Vrši privremenu konfiskaciju bespravno seće drva, kao i sredstva koja su upotrebljena za seću (sekira, motorna testera) kao i ilegalnu građu u prometu, kao i

d) Preduzima mere u hitnim slučajevima.

29.6 Ovlašćenja, nadležnosti i postupci donošenja odluka od strane šumskog inspektora i koordi-nacija ovlašćenja i nadležnosti centralni i lokalnih šumskih inspektora utvrđuje Ministarstvo za pi-tanja šumarstva.

Član 30Saradnja pri nadzoru i inspekciji

30.1 Sve osobe uključene u aktivnosti šumarstva mora-

ju sarađivati sa čuvarima i inspektorima šuma

30.2 Sledeća lica moraju na zahtev Agencije za šume prikazati svoju finansijsku dokumentaciju:

a) Sve osobe koje su potpisale ugovore sa Agen-cijom za šume o izvršenju radova ili kupovini šumskih proizvoda shodno ovom Zakonu; i

b) Sve osobe kojima su shodno ovom Zakonu pre-neta ovlašćenja za naplatu naknada i dažbina.

POGLAVLJE IX:

Standardi & unapređenje šumarstva

Član 31Standardi proizvoda i sertifikacija

31.1 Ministarstvo če doneti pravila kojima će se garan-

tovati poreklo i kvalitet biljaka ili sadnica za regen-eraciju šuma.

31.2 Ministarstvo donosi administrativna uputstva ko-jima :

a) Se uspostavljaju standardi za sertifikaciju porek-la, stepena ili kvaliteta drveta i ostalih šumskih proizvoda; ili

b) Kojima se priznaju ovakvi standardi određeni od strane drugih.



29

Član 32Profesionalni standardi

32.1

a) Ministar će propisati pravila shodno standard-ima, za utvrđivanje kvalifikacija osoba koje obeležavaju stabla pre seče shodno ovom Za-konu.

b) Standardi iz ove tačke mogu zahtevati od osoba da raspolažu određenim stepenom obrazovanja ili iskustva, da budu dobrog karaktera i da se pridržavaju pravila profesionalnog ponašanja.

c) Pravila iz ovog odeljka mogu određivati različite nivoe sertifikacije na osnovu vlasništva, vrste šume ili ostalih okolnosti koje su relevantne za veštinu neophodu za obeležavanje stabala.

d) Pravila iz ovog odeljka daju Agenciji za šume pravo da izdaje, obnavlja i povlači sertifikacije.

e) Pravila iz ovog odeljka mogu utvrditi razumne naknade za izdavanje ili obnavljanje sertifikaci-ja.

32.2 Ako su primenljivi standardi na snazi shodno ovom članu, samo stabla označena od strane serti-fikovane osobe smatraće se zakonito obeleženim shodno ovom članu.

Član 33Unapređenje šumarstva i prerada drvnih proizvoda

33.1 U svrhu unapređenja boljeg upravljanja šumama,

Agencija za šume može:

a) Vršiti i sponzorisati napore obrazovanja vlasnika šuma ili javnog obrazovanja kao i profesionalnu obuku;

b) Gajiti sadnice i držati rasadnike; c) Vršiti i sponzorisati istraživanje; id) Preduzimati ostale aktivnosti odobrene od strane

Ministarstva.

33.2

a) Nijedno lice ne moze preradjivati drvne proiz-vode osim ako to lice ima dozvolu za preradu drvnih proizvoda izdatu od Agencije za Sume

b) Ministarstvo moze izdati pravila o standardima i uslovima izdavanja dozvola za preradu drvnih proizvoda

c) Ministarstvo donosi pravila o definiciji pojima «drvni proizvodi».

POGLAVLJE X:

Transparentnost

Član 34Objavljivanje ekonomskih interesa

34.1

a) U svrhu ove tačke , “šumarski službenik ” je:

1. Lica zapošljena pri Agenciji za šume koja izdaje dozvole ili obeležava stabla shodno ovom Za-konu;

2. Lica zapošljena pri Agenciji za šume koja direkt-no ili indirektno vrše nadzor drugog šumarskog službenika;

3. Članovi odbora Fonda za obnovu šuma; i4. Radnici Ministarstva ili Šumske Agencije koje

Ministarstvo postavlja za Šumske zvaničnike pravilom .

Član 35Objavljivanje vladinih dokumenata

35.1

a) Ministarstvo se poziva da objavljuje sva doku-menta koja poseduje u vezi javnih šuma ili da objavljuje dokumenta koja se odnose na opšte stanje šuma na Kosovu.

b) Ministarstvo i sve Službe unutar Ministarstva koje raspolažu sledećom dokumentacijom u vezi šuma moraju ih staviti na raspolaganje javnosti radi inspekcije ili kopiranja po zahtevu:

1. Sva pravila i ostala pravna dokumenta koja sadrže pravila koja se primenjuju u vezi šuma i pitanja vezanih za šume unutar Ministarstva;

2. Sve konačne verzije planova upravljanja i opera-tivnih planova;

3. Sve konačne verzije popisa šuma.

c) Ministarstvo ili bilo koja Služba unutar Ministarst-va može da se suzdrži od objavljivanja delova bilo kog dokumenta čije bi objavljivanje moglo uticati na sprovođenje zakona ili zaštitu šumskih resursa.

POGLAVLJE XI:

Administrativne sankcije

Član 36Novčane kazne

36.1 Pored ostalih obeštećenja propisanih zakonom,

sud može kazniti i narediti osobi da plati novčanu kaznu do € 25000 za sledeća dela počinjena u zaštićenoj šumi:



30

a) Za nanošenje štete šumskoj vegetaciji ili zemljištu bez dozvole nadležnih organa; ili

b) Za nezakonitu izgradnju objekata.

36.2, Pored ostalih obeštećenja propisanih zakonom, sud može kazniti i narediti osobi da plati novčanu kaznu do € 15000 za:

a) Nanošenje štete šumskoj vegetaciji ili zemljištu bez dozvole nadležnih organa;

b) Nezakonitu izgradnju objekata u šumama ili na šumskom zemljištu;

c) Nedozvoljeno loženje otvorenih vatri u šumi; d) Nepoštovanje zakonskog naređenja za zaštitu

šume shodno ovom Zakonu;e) Neizvršenje pošumljavanja ili ponovnog

ošumljavanja shodno zahtevima ovog Zakona, njegovim pravilima i planovima ili naređenjima izdatim na osnovu ovog Zakona; ili

f) Prerada trupaca koji nemaju propisne dozvole i koji nisu propisno obeleženi.

36.3 Pored ostalih obeštećenja propisanih zakonom, sud može kazniti i narediti osobi da plati novčanu kaznu do € 10000 za:

a) Nezakonit prevoz posečenih trupaca;b) Prodaju ili kupovinu trupaca koji nemaju prop-

isane dozvole i propisane oznake; ilic) Neblagovremeno prosleđivanje bilo koje uplate

određene ovim Zakonom ,na vreme.

36.4 Pored ostalih obeštećenja propisanih zakonom, sud može kazniti i narediti osobi da plati novčanu kaznu do € 5000 za:

a) Seču stabala na imanju privatnog vlasnika pre nego što su ta stabla propisno obeležena za seču;

b) Košenje sena, napasanje ili napajanje domaćih životinja u javnoj šumi bez dozvole izdate od strane nadležnog organa; i

c) Sakupljanje i uklanjanje nešumskih proizvoda u komercijalne svrhe bez dozvole izdate od strane nadležnog organa.

36.5 Pored ostalih obeštećenja propisanih zakonom, sud može narediti osobi da plati novčanu kaznu do € 5000 za:

a) Nepodnošenje potpune i tačne finansijske evi-dencije koja se zahteva shodno odredbama ovog Zakona;

b) Ometanje rada čuvara ili inspektora; ilic) Oštećivanje ili uništenje šumskih međa ili zna-

kova obaveštenja koje je Agencija za šume post-avila u javnim šumama.

36.6 Pored ostalih obeštećenja propisanih zakonom, sud može kazniti i narediti roditelju da plati novčanu kaznu do € 3000 ako je maloletno dete počinilo prekršaj koji se kažnjava ovim zakonom.

36.7 Pored ostalih obeštećenja propisanih zakonom, sud može kazniti i narediti osobi da plati novčanu kaznu do € 2000 za svaki prekršaj ovog člana, njegovih pravila ili planova ili kršenje naređenja iz-datih shodno ovom Zakonu, a koja nisu navedena u odredbama ovog Zakona.

POGLAVLJE XII:

Prelazne odredbe

Član 37Postojeći planovi

Svi planovi za dugoročno upravljanje ili godišnji operacioni planovi upravljanja usvojeni od strane Agencije za šume pre stupanja na snagu ovog Zakona, ostaće i dalje na snazi sve dok ne isteknu, budu izmenjeni ili zamenjeni.

Član 38Rezervisana vlast SPGS

Shodno UNMIK- Uredbi br. 2001/9, Poglavlje 8 (q), sve funkcije Agencije za šume koje se odnose na javne šume i šumsko zemljište biće privremeno izložene nadzoru i odobrenju SPGS.

Član 39Zakon o šumama iz 1987

39.1 Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da

važe svi normativni akti iz ove oblasti.

39.2 Sva sredstva proširenog Šumsko-reprodukcionog fonda Kosova koja su stvorena shodno Zakonu o šumama iz 1987. godine prenose se na Fond za obnavljanje šuma stvorenom shodno ovom zako-na.

Član 40Stupanje na snazi

Ovaj zakon stupa na snagu danom potpisivanja od Predsednika Skupštine i proglašenja od strane Specialnog Predstavnika Generalnog Sekretara Ujedinjenih Nacija.

UNMIK/UR/2003/6

20.03.2003


31

Amandman

ZAKON BR. 2004/29

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZA-KONA Br. 2003/3 O ŠUMAMA NA

KOSOVU

Skupština Kosova

Na osnovu autoriteta koja su data po članovima 9.1.26, 9.1.44 i 9.1.45 Ustavnog Okvira o Privremenom Samou-pravljanu na Kosovu .

Imajući u obzir potrebu za izmenu i dopunu zakona br.2003/3 o Šumama na Kosovu u stvaranju uslova da bi zakon imao celovitu primenu, kao i imajući u obzir izmene u Krivičnom Zakoniku Kosova,

Usvaja sledeći:

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA Br. 2003/3 O ŠUMAMA NA

KOSOVU

Član 1U zakonu o šumama na Kosovu br. 2003/3 koji je usvojila Skupština Kosova , u članu: 36.tačka 36.1; 36. 2; 36.3; 36.4; 36.5; i 36. tačka 7 – reči “ Pored ostalih obeštećenja propisanih zakonom, sud može kazniti i narediti osobi da plati novčanu kaznu” brišu se i zamenjuju se rečima: “Osim druge nadoknade koja može biti propisna zakonom, sud može, za prekršaj izreči licu novčanu kaznu, u skladu sa važećim zakonom”.

Član 2U članu 36.3 dodaje se tačka (a): “(a) seća ili uništavanje jednog ili više stabala u šumi sa namerom krađe ili prisvajane isećenih stabala, kada količina isećenog drveta ne prelazi dva kubna metra”.

Tačka (a) ovog člana postaje tačka (b); tačka (b) postaje tačka (c); dok tačka (c) postaje tačka (d).

Član 3U članu 36, tačka 36.6 reči: “Pored ostalih obeštećenja propisanih zakonom, sud može kazniti i narediti roditelju da plati novčanu kaznu” brišu se i zamenjuju se rečju: ““Osim druge nadoknade koja može biti propisna zakonom, sud može, za prekršaj izreči licu novčanu kaznu, u skladu sa važećim zakonom”.

Član 4U članu 36. posle tačke 36.7 dodaje se nova tačka 36.8 kao: “36.8 Za prekršaje na osnovu člana 36. tačka 36.1/a; 36.2/a i f; 36.3/a, b i c i 36.4/c seća drva, promet, prevoz, prerada drvaeta i šumskih nedrvnih proizvoda bez dozvole, prethodnog markiranja, bez žigosanja i dozvole za prevoz, sem novčane kazne može se izreći i zaštitna mera oduzimanja upotrebljenih predmeta ili stvari koje su bile namenjenjene za izvršenje prekršaja ili su obezbeđena vršenjem prekršaja.

Predmete iz ove tačke, privremeno mogu oduzeti od izvršioca prekršaja, šumar, šumski inspektor, policija i druga ovlašćena lica”.

Član 5Ovaj zakon stupa na snagu nakon usvajanja od Skupštine Kosova i na dan proglašenja od strane Specijalnog Predstavnika Generalnog Sekretara.

UNMIK/UR/2004/40

14.10. 2004

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA Br. 2003/3 O ŠUMAMA NA KOSOVU


ZAKON O POSTUPKU DAVANJA KONCESIJA

32

ZAKON BR. 02/L-44

O POSTUPKU DAVANJA KONCESIJA

Skupština Kosova,

Na osnovu Uredbe UNMIK-a, br. 2001/9 od 15. maja 2001. godine o Ustavnom okviru za privremenu samou-pravu na Kosovu, Poglavlje 5.1 (b) (d) i (m), 5.7. i 9.1.26 (a);

U cilju daljeg razvoja opštih načela transparentnosti, privrede i prava u zaključivanju ugovora od strane ja-vnih vlasti putem uspostavljanja posebnih postupaka za zaključivanje ugovora o koncesijama;

Imajući u vidu potrebu usaglašavanja postupaka za da-vanje koncesija u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima i praksama;

Usvaja:


I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.Definicije

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja:

„Koncesioni ugovor“je ugovor zaključen između ugovarača i koncesionara. Predmet ugovora je ost-varivanje infrastrukturnog projekta za čije se ostvarivanje koncesionaru dodeljuje pravo na potpuno ili delimično korišćenje infrastrukture.

„Infrastruktura“je objekat ili sistem koji neposredno ili posredno pruža usluge ili stvari od vrednosti u interesu javnosti.

„Infrastrukturni projekat“u daljem tekstu „projekat“označava dizajniranje, izgradnju i razvoj nove ili rehabilitaciju, modernizaciju ili proširenje postojeće in-frastructure.

„Ugovarač“označava javni organ koji na osnovu važećeg

zakona na Kosovu ima pravo na davanje koncesije.

„Koncesionar“označava lice koji ostvaruje projekat na os-novu koncesionog ugovora zaključenog sa ugovaračem.

„Trgovačko društvo“ ima značenje u smislu Uredbe br. 2001/6 od 8. februara 2001. godine o trgovačkim društvima, uključujući i odgovarajuće zakonodavstvo.„Konzorcijum“ znači grupa ekonomskih operatera

„Ponuđač“označava lice ili preduzeće, uključujući i njihove grupe koje učestvuje u postupku selekcije određenog projekta.

„Predlog koji nije tražen“označava svaki predlog u vezi sa ostvarivanjem projekta koji nije podnet kao odgovor na određeni zahtev ili oglas ugovarača u okviru postpuka selekcije.

„Javni autoritet“ označava (i) svaki javni centralni, region-alni, opštinski ili lokalni organ, ministarstvo, departman, agenciju ili drugi javni organ koji na osnovu ovog zakona ili drugog podzakonskog akta vrši izvršne, zakonodavne, regulatorne, upravne ili pravosudne nadležnosti; (ii) svaki organ javne uprave i (iii) asocijaciju jednog ili više takvih organa.

„Regulatorna komisija za javnu nabavku“označava regulatnornu komisiju za javnu nabavku osnovanu u smislu Poglavlja V Zakona o javnim nabavkama.

Član 2.Delokrug

2.1. Ukoliko odredbe Zakona o javnim nabavkama su u skladu sa ovim zakonom, onda su ove odredbe primenjive.

2.2. Ovaj zakona ne uredjuje davanje koncesija na os-novu posebnih pravila ili sporazume koje predvi-djaju drugačija pravila i procedure o nabavkama, u slučajevima u kojima ova pravila ili sporayumi us-lovljavaju raspoloživost finansiranja projekata koje se podvrgavaju davanju koncesija u sprovodjenju ovih pravili I drgih procedura, pod uslovom da su ova pravili ili sporazumi postignuti izmedju UNMIK-a i institucija privremenog samoupravljanja i neke inostrane vlade, organizacije ili neke medjuvladine finansijske institucije-bilateralno, multilateralno ili medjunarodno

Član 3.Nevaženje ugovora o koncesiji

Ukoliko Regulativna komisija za javne nabavke (RKJN), proceni da je neki koncesioni ugovor dat od strane nekog ugovornog autoritea suprotno ovom zakonu, taj ugovor je nevažeći. Medjutim RKJN može procentiti da je taj



33

ugovor valjan i pimenjiv ako (i) je ugovor več izvršen u celini ili u znatnoj meri i (ii) uzimajući u obzir moguče po-sledice na sve interese za koje ima izgleda da se oštečuju , uključujući javni interes, ona dolazi do zaključka da neg-ativne posledice premašuju dobiti koje se mogu ostvariti. U takvim slučajevima RJJN je kompetentna da predutima bilo kakve mere koje ona smatra potrebnim da bi se obe-zebdilo da će se dotični ugovorni autoritet nakon toga striktno pridržavati uslovima ovog zakona

II. SELEKCIJA KONCESIONARA

Član 4.Pravila koja se primenjuju u postupku selekcije

Selekcija koncesionara vrši se (i) u skladu sa čl. 5. do 27. ovog zakona i (ii) za pitanja koja nisu uređena ovim odredbama, u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama.

1. Prethodna selekcija ponuđača

Član 5.Svrha i postupak prethodne selekcije

5.1. Ugovarač obavlja postupak prethodne selekcije u cilju identifikacije kvalifikovanih ponuđača za ost-varivanje predviđenog projekta.

5.2. Poziv za učešće u postupku prethodne selekcije ob-javljuje se u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o javnim nabavkama.

5.3. Poziv za učešće u postupku prethodne selekcije zadrži najmanje sledeće podatke:

a. Opis infrastrukture;b. Indikaciju ostalih suštinskih elemenata projekta,

na primer, usluge koje koncesionar mora izvršiti ili finansijske aražmane koje je ugovarač pred-video;

c. Sažetak opis osnovnih uslova ugovora o konce-sijii koji će se zaključiti, ako su ovi uslovi poznati u ovoj fazi;

d. Način i mesto uručivanja zahteva za prethodnu selekciju i rok uručenja kao specifikovani datum i vreme kako bi se ponuđaču ostavilo dovoljno vremena za pripremanje i podnošenje zahteva; i

e. Način i vreme prijema dokumentacije za pre-thodnu selekciju;

5.4. Dokumentacija za prethodnu selekciju sadrži naj-manje sledeće podatke:

a. Kriterijume za prethodnu selekciju shodno članu 6.

b. Ako ugovarač predviđa izuzimanje ograničenja

u vezi sa učestvovanjem konzorcijuma, shodno članu 7;

c. Ako ugovarač predviđa da samo ograničeni broj ponuđača koji su prethodno selekcionirani da mogu podneti predloge nakon okončanja postupka prethodne selekcije, shodno članu 8. stav 2. i ako je to predviđeno, onda treba utvrditi način na koji će se izvršiti ova selekcija;

d. Ako ugovarač predviđa da uspešan ponuđač treba da formira nezavisno pravno lice osniva-nog i utvrdjenog na osnovu važećeg zakona na Kosovu.

Član 6.Kriterijumi za prethodnu selekciju

Da bi se zainteresovani ponuđač kvalifikovao za postu-pak selekcije mora ispuniti objektivno prihvatljive kriteri-jume koje ih ponuđač smatra podobnim za odgovarajući postupak kao što su navedeni u dokumentaciji prethodne selekcije. Ovi kriterijumi sadrže najmanje sledeće el-emente:

a. Adekvatne stručne i tehničke kvalifikacije, radnu snagu, opremu i ostala fizička sredstva neo-phodna za izvođenje projekta, uključujući i diza-jniranje, izgradnju i održavanje;

b. Odgovarajuću sposobnost za upravljanje finan-sijskim aspektima projekta kao i sposobnost za ispunjenje finansijskih potreba;

c. Neophodnu upravljačku i organizacionu sposob-nost, pouzdanost i iskustvo, uključujući i iskustvo u izgradnji slične infrastrukture.

Član 7.Učešće konzorcijuma

7.1. Prilikom prvog poziva za učešće ponuđača u postupku selekcije, ugovarač dozvoljava da ponuđači osniv-anju konzorcijume ponuđača. Podaci se zatražuju od konzorcijuma u cilju dokazivanja da se njihove kvalifikacije shodno članu 6. odnose na takve kon-zorcijume i njihove pojedinačne članove.

7.2. Osim ako nije drugčije predviđeno dokumentaci-jom o prethodnoj selekciji, svaki član konzorcijuma može pristupiti neposredno ili posredno samo jed-nom konzorcijumu istovremeno. Postupci koji su u suprotnosti sa ovim pravilom rezultiraju isključenjem konzorcijuma i odgovarajućeg člana.

7.3. Prilikom razmatranja kvalifikacije konzorcijuma, ugovarač uzima u obzir kvalifikacije svakog pojedi-nog člana konzorcijuma i ocenjuje da li su kom-binovane kvalifikacije članove konzorcijuma dovoljne za ispunjenje potreba svih faza projekta.



34

Član 8.Odluka o prethodnoj selekciji

8.1. Ugovarač odlučuje o kvalifikacijama svakog po-jedinog ponuđača koji je podneo zahtev za pre-thodnu selekciju. Prilikom donošenja ovakve odluke ugovarač uzima u obzir samo krierijume koji su predviđeni dokumentacijom za prethodnu selek-ciju. Svi ponuđači koji su prethodno seleksionisani pozivaju se od strane ugovarača da podnesu pred-loge u smislu čl. 9. do 17.

8.2. Nezavisno od stava 1. i ako je to predviđeno doku-mentacijom za prethodnu selekciju, ugovarač može rezervisati pravo da nakon okončanja postupka za prethodnu selekciju da zahteva podnošenje pred-loga samo od ograničenog broja ponuđača koji najbolje ispunjavaju kriterijume za prethodnu selekc-iju. U vezi s tim ugovarač vrši redosled prema rangu ponuđača koji ispunjavaju kriterijume za prethodnu selekciju prema kriterijumima koji su uzeti u obzir pri-likom njihove kvalifikacije i priprema listu ponuđača koji će biti pozvani da podnesu njihove predloge na-kon okončanja postupka prethodne selekcije. Tokom pripremanja liste ugovarač utvrđuje rang samo po postupku utvrđenim dokumentacijom za prethodnu selekciju.

2. Postupak u vezi sa zahtevanjem predloga

Član 9.Prvostepeni i drugostepeni postupak u vezi sa

pozivom za podnošenje predloga

9.1 Ugovarač uručuje svakom ponuđaču koji je pre-thodno selekcioniran paket zahteva za podnošenje predloga i ostale odgovarajuće dokumentacije iz-date u smislu člana 10., nakon što je ponuđač koji je prethodno selekcionisan uplatio propisani iznos za dodelivanje ove dokumentacije, ako se takva uplata zahteva.

9.2 Nezavisno od odredaba prethodnog stava 1, Ugovarački autoritet može da sprovodi dvostepeni postupak da bi tražio predloge od predselektiranih ponudjača, ukoliko Ugovarački autoritet ne smatra potrebnim da propisuje u zahtevu za predlog karak-terisktike projekta - kao što su specifikacije projekta, indikatori za ocenjivanje obavljanja posla, finansijski aranžmani ili uslovi ugovora - na tako detaljan način kako bi se omogućilo pripremanje konačnih predlo-ga.

9.3 Prilikom sprovodjenja dvostepenog postupka primen-juju se odredbe, i to:

a. Prvobitni zahtev za predloge poziva ponudjače

da dostave - u prvoj fazi postupka - početne predloge u vezi sa specifikacijama projekta, in-dikatore za ocenjivanje obavljanja posla, finan-sijske aranžmane i ostale karakteristike projekta, kao i u vezi sa glavnim uslovima predloženog ugovora od Ugovaračkog autoriteta;

b. Ugovarački autoritet poziva na sednice i vodi dis-kusije sa svakim od zainteresovanog ponudjača, kako bi se razmatrala pitanja koja ima ponudjač u vezi sa prvobitnim zahtevom za predloge. Ta-kodje, Ugovarački autoritet može da poziva i vodi diskusije sa svakim ponudjačem u vezi sa početnim predlozima i pratećim dokumentima dostavljenim od ponudjača. Ugovarački auto-ritet priprema zapisnik svake takve sednice ili diskusije, koji sadrži postavljena pitanja i data objašnjenja od Ugovaračkog autoriteta;

c. Nakon razmatranja primljenih predloga, Ugovarački autoritet može ponovno razmatrati i, po potrebi, preformulisati prvobitni zahtev za predloge, brišući, modificirajući ili dodajući neki elemenat početnih specifikacija projekta, indi-katora za ocenjivanje obavljanja posla, finansi-jskih potreba ili drugih karakteristika projekta, uključujući i glavne uslove ugovora, kao i svaki kriterijum za ocenjivanje i uporedjivanje predlo-ga i za identifikaciju uspešnog ponudjača, kako je predvidjeno prvobitnim zahtevom za predlog. Ugovarački autoritet na način propisan članom 26. obrazlaže svaku izmenu zahteva za pred-loge. Svako brisanje, modifikacija ili dodatak saopštava se u pozivu za dostavljanje konačnih predloga;

d. U drugoj fazi postupka, Ugovarački autoritet poziva ponudjače da dostave konačne predloge u vezi sa jedinim paketom specifikacija projekta, indikatora za ocenjivanje obavljanja posla ili us-lova ugovora u skladu sa članovima 10. do 17.

Član 10.Sadržaj zahteva za predloge

Zahtev za predloge sadrži najmanje sledeće podatke:

a. Opšte informacije koje se mogu tražiti od ponudjača, kako bi oni mogli da pripremaju i dostave svoje predloge, uključujući i rok za dostavu;

b. Specifikacije projekta i indikatore za ocen-jivanje obavljenog posla, uključujući i zahteve Ugovaračkog autoriteta, koji se odnose na stan-darde sigurnosti i zaštite životne sredine;

c. Uslove ugovora predloženih od Ugovoračkog autoriteta, naglašavajući koji se uslovi smatraju nepregovarajućim;

d. Kriterijume za ocenjivanje predloga i kriterijume ut-vrdjene od Ugovaračkog autoriteta, ukoliko takvih



35

ima, da bi se identifikovali nedovoljni predlozi; odgovarajuća težina koja se pridaje svakom od kriterijuma ocenjivanja; kao i način na osnovu ko-jeg se ovi kriterijumi primenjuju prilikom ocenjivanja i odbijanja predloga.

Član 11.Osiguravajuća sredstva

11.1. Zahtev za predloge utvrdjuje uslove u vezi sa prirodom, oblikom, vrednošću i drugim uslovima koji se odnose na osiguravajuće sredstvo koje se zahteva da bi se osiguravala ponuda, kao i uslove u vezi sa licem koje daje takvo sredstvo osigu-ranja.

11.2. Ne može se obaviti izvršenje nad jednim osiguravajućim sredstvom, osim u slučaju:

a. povlačenja ili modifikacije predloga po isteku roka za dostavu predloga i ukoliko je to pred-vidjeno u zahtevu za predloge, pre isteka tog roka;

b. nepristupanja konačnih pregovora sa Ugovaračkim autoritetom, shodno člana 17. stav 1;

c. nedostavljanja najbolje i konačne ponude u roku utvrdjenom od Ugovaračkog autoriteta, u skladu sa članom 17, stav 2;

d. nepotpisivanja ugovora o koncesiji, ukoliko se to zahteva od Ugovaračkog autoriteta, nakon pri-hvatanja predloga;

e. nepružanja traženih osiguravajućih sredstava za ispunjavanje Ugovora o koncesiji, nakon što je predlog prihvaćen ili neispunjvanja nekog drugog uslova pre potpisivanja Ugovora o koncesiji, ut-vrdjenog zahtevom za predloge.

Član 12.Objašnjenja i modifikacije

Samoinicijativom ili na osnovu zahteva jednog ponudjača, Ugovarački autoritet može da preispita i, po potrebi, preformuliše svaki elemenat zahteva za predloge, shod-no člana 10. Ugovarački autoritet, na način predvidjen članom 26. obrazlaže svaku izmenu zahteva za predloge. Svako brisanje, modifikacija ili dodavanje saopštava se ponudjačima na istovetan način kao i zahtev za predloge, blagovremeno, pre isteka roka za dostavljanje predloga.

Član 13.Ponudjači dostavljaju svoje predloge u pisanoj formi, potpisane i zatvorene u koverti. Predlozi koje dobija Ugovarački autoritet po isteku roka za dostavljanje pred-loga se ne otvaraju i vraćaju se ponudjaču koji ih je po-slao.

Član 14.Kriterijumi ocenjivanja

14.1. Kriterijumi za ocenjivanje i uporedjivanje tehničkih predloga sadrže najmanje ove elemente:

a. Tehničku korektnost;b. Usaglašenost sa standardima za zaštitu životne

sredine;c. Operacionalnu sprovodljivost;d. Kvalitet usluga i mera koje se preduzimaju da bi

se obezbedio njihov nastavak.

14.2. Kriterijumi za ocenjivanje i uporedjivanje finansi-jskih i komercijalnih predloga, shodno okolnostima konkretnog slučaja, sadrže ove elemente:

a. Aktuelnu vrednost taksi, jedinica cena i drugih isplata tokom perioda koncesije;

b. Aktuelnu vrendost neposrednih isplata predloženih od Ugovaračkog autoriteta, ukoliko ima takvih;

c. Troškove dizajniranja i izgradnje, postupka i održavanja u toku godine, aktuelnu vrednost kapitalnih troškova kao i delovanja i održavanja;

d. Obim finansijske pomoći od nekog javnog auto-riteta, ukoliko ima potrebe za to;

e. Korektnost predloženih finansijskih aranžmana;f. Stepen prihvatljivosti pregovaračkih uslova

predloženog ugovora od Ugovaračkog autoriteta na zahtev za predloge;

g. Potencijal za privredni i društveni razvoj ponud-jen predlozima.

Član 15.Uporedjivanje i ocenjivanje predloga

Ugovarački autoritet uporedjuje i ocenjuje svaki predlog u skladu sa kriterijumima ocenjivanja, odgovarajuću težinu koja se pridaje svakom kriterijumu i procesu ocenjivanja predvidjenog u zahtevu za predloge.

Član 16.Ispunjivanje kriterijuma kvalifikacije

Ugovarački autoritet može da zahteva od svakog ponudjača koji je predselekcioniran da ponovo dokaže njegovu kvalifikaciju, prema istim kriterijuma koji su primenjivani tokom predselekcioniranja. Ugovarački autoritet može diskvalifikovati svakog ponudjača koji ponovo ne dokaže njegove kvalifikacije, ukoliko se to od njega zahteva.

Član 17.Konačni pregovori

17.1. Ugovarački autoritet razvrstava po rangu sve zadovaljavajuće predloge na osnovu kriterijuma



36

za ocenjivanje i poziva na konačne pregovore za zaključivanje ugovora o koncesiji ponudjača koji ima najviši rang. Konačni pregovori nemaju za predmet uslove ugovora koji su odredjeni kao nepregovarajući u konačnom zahtevu za pred-loge.

17.2. Ukoliko za Ugovarački autoritet postaje jasno da pregovori sa pozvanim ponudjačem neće rezul-tirati zaklučivanjem ugovora o koncesiji, onda Ugovarački autoritet obaveštava ponudjača da namerava da prekida pregovore i daje ponudjaču dovoljno vremena da bolje formuliše njegovu završnu ponudu. Ukoliko Ugovarački autoritet ne smatra ovaj predlog prihvatljivim, onda prekida pregovore sa dotičnim ponudjačem. U nastavku, Ugovarački autoritet poziva za pregovore os-tale ponudjače po rangu koje ima, sve dok se ne postiže zaključivanje ugovora o koncesiji ili se od-bijaju svi preostali predlozi. Ugovarački autoritet ne može ponovo započeti pregovore sa jednim ponudjačem sa kojim su prekinuti pregovori, shod-no ovom stavu.

3. Pregovori za ugovor o koncesiji bez konkurentne procedure

Član 18.Okolnosti koje dozvoljavaju davanje koncesije bez

konkurentne procedure

18.1 Uz saglasnost Regulatorne Komisije za javnu nabavku, Ugovarački autoritet može pregovarati o jednom ugovoru o koncesiji bez primenjivanja pro-cedura predvidjenih članovima 5. do 17. u ovim slučajevima:

a. kada postoji hitna potreba da bi se obezbedio kontinuitet jedne službe i ukoliko sprovodjenje procedura propisanih članom 5. do 17. ne bi bila praksa, ali pod uslovom da okolnosti koje imaju za posledicu hitnost nisu ni bile predvidljive za Ugovarački autoritet, niti su posledica kakvog odugovlačenja Ugovaračkog autoriteta;

b. kada je projekat kratkog roka trajanja i vrednost očekivane početne investicije ne prelazi 10.000 €;

c. kada se projekat odnosi na pitanja javne sigur-nosti;

d. kada se ugovor može dati samo jednom odred-jenom ponudjaču zbog tehničkih ili drugih objek-tivnih razloga ili zbog validnih pravnih razloga koji zhatevaju poštovanje ekskluzivnih prava;

e. u slučajevima nezatraženih predloga shodno člana 23;

f. kada je uručen poziv za učešće u predselektivnu proceduru ili kada je uručen zahtev za predloge,

ali ni jedan zahtev ili predlog nije dostavljen ili svi predlozi nisu ispunjavali kriterijume ocenjivanja, utvrdjene u zahtevu o predlozima i ukoliko, po oceni Ugovaračkog autoriteta, dostavljanje jed-nog takvog poziva za učešće u predselektivnu proceduru, kao i jedan nov zahtev za nove pred-loge, po svim izgledima, ne bi rezultirao davan-jem projekta u okviru potrebnog vremenskog roka; i

g. u svim ostalim slučajevima kada Regulatorna komisija za javnu nabavku daje saglasnost za takvo izuzeće, zbog potreba javnog interesa.

18.2. RKJN donosi odluku najkasnije 10 (deset) radnih dana po prijemu zahteva zausvajanje od strane ugovornog autoriteta. Ukoliko u tom roku RKJN donosi odluku, smatra se da je zahtev usvojen

Član 19.Postupak pregovora o zaključivanju ugovora o

koncesiji

U slučaju ugovora o koncesiji predvidjenog članom 18, ugovorni autoritet:

a) javno proglašava da će započeti pregovore u vezi sa ugovorom o koncesiji; to ne važi za ugovore o koncesiji utvrdjene članom 18, pod-stav (c).

b) stupa u pregovore sa onoliko lica koliko ugov-arni autoritet smatra potrebnim za sprovodjenje projekta u okviru datih okolnosti;

c) Odredjuje kriterije procene na osnovu kojih će se predlozi proceniti i odrediti njihov nivo.

4. Nezatraženi predozi

Član 20.Prijem nezatraženih predloga

Ugovorni autoritet ima pravo da uzme u obzir nezatražene predloge prema članovima 21 do 23, pod uslovom da takav predlog nema veze sa projektom za koji je započeo ili je najavljen postupak selekcije.

Član 21.Postupak prijema nezatraženog predloga

21.1. Posle prijema i prethodnog razmatranja nezatraženog predloga, ugovorni autoritet odmah obaveštava predlagača da li ima izgleda da se predlog smatra da je od javnog interesa.

21.2. Ukoliko se projekt smatra da ima izgleda da bude od javnog interesa, ugovorni autoritet poziva predlagača da što je moguće pre u toj fazi dostavi što više informacija o projektu kako bi ugovornom



37

autoritetu omogučio da izvrši potrebnu procenu kvalifikacija predlagača kao i tehničku i ekonom-sku primenljivost projekta i da utvrdi da li ima izgle-da da se projekt primeni na predložen i prihvaćen način od strane ugovornog autoriteta. U tom cilju, predlagač je dužan da dostavi studiju o tehničkoj i ekonomskoj primenljivosti, studiju o uticaju pro-jekta na životnu sredinu i dovoljne informacije u vezi sa konceptom ili tehnologijom predvidjenom u predlogu.

21.3. Tokom razmatranja nezatraženog predloga, ugov-orni autoritet je dužan da poštuje intelektualnu svojinu, poslovne tajne i druga ekskluzivna prava koja su deo predloga ili se isti poziva na njih. Zbog toga ugovorni autoritet nema pravo da koristi in-formacije date od strane predlagača ili su date u njegovo ime u okviru njegovog nezatraženog pred-loga, osim za procenu tog predloga ili ukoliko je predlagač dao svoju saglasnost. Ukoliko se predlog odbije, ugovorni autoritet vraća predlagaču origi-nal i svaku kopiju dokumentacije koju je predlagač dostavio i pripremio tokom postupka, osim ukoliko su se stranke drugačije dogovorile.

Član 22.Nezatraženi predlozi koji se ne odnose na

intelektualnu svojinu, poslovne tajne ilidruga ekskluzivna prava

22.1. Kada ugovorni autoritet odluči da primeni projekat, počinje postupak selekcije u skladu sa članovima 5 do 17, ukoliko smatra:

a) Da se predvidjeni rezultat projeka može postići bez korišćenja intelektualne svojine, poslovnih tajni ili drugih ekskluzivnih prava predlagača; i

b) Da predloženi tehnički koncept nije potpuno je-dinstven ili nov.

22.2. Predlagač se poziva da učestvuje u postupku započete selekcije od strane ugovornog autorite-ta prema stavu 1. i omogućuje mu se olakšica ili benificija predvidjena u zahtevu za predloge kao nagrada za izradu i podnošenje projekta.

Član 23.Nezatraženi predlozi koji se odnose na intelektualnu svojinu, poslovne tajne ili druga ekskluzivna prava

23.1. U slučaju nezatraženog predloga koji se odnosi na intelektualnu svojinu, poslovne tajne ili druga ekskluzivna prava, ugovorni autoritet nije dužan da vodi postupak selekcije prema članovima 5. do 17. Ugovorni autoritet ponovo može da zatraži upor-edne elemente za nezatraženi predlog u skladu sa stavovima 2. do 4. ovog člana.

23.2. Kada ugovorni autoritet namerava da zatraži upor-edne elemente za nezatraženi predlog, ugovorni autoritet javno proglašava opis elemenata rezul-tata predloga zajedno sa pozivom za druge zain-teresovane strane da predaju predloge u roku od 30. dana.

23.3. Ukoliko se ne dobiju predlozi kao odgovor na pred-vidjen poziv stavom 2. ovog člana u predvidjenom roku, ugovorni autoritet može da stupi u pregovore sa prvim predlagačem.

23.4. Ukoliko ugovorni autoritet dobije predloge kao odgovor na poziv predvidjen stavom 2, ugov-orni autoritet poziva predlagače na pregovore u skladu sa odredbama člana 19.Ukoliko ugovorni autoritet dobije dovoljan broj predloga koji na prvi pogled ispunjavaju infrastrukturne potrebe, ugov-orni autoritet zahteva dostavljanje predloga prema članovima 9 do 17, uključujući i okakšice ili druge benificije koje se mogu dati licu koje je predalo nezatraženi predlog u skladu sa članom 22, stav 2.

5. Druge odredbe

Član 24.Tajnost

Ugovorni autoritet tretira predloge na taj način što isključuje mogućnost otrikvanja njihovog sadržaja pred drugim konkurentima. Svaka diskusija, komuniciranje ili razgovor izmedju ugovornog autoriteta i ponudjivača prema članu 9. stav 3. i članovima 17, 18, 19 ili 23, stavovi 3 i 4, treba da ostane tajnost. Osim ukoliko se zahteva zakonom ili naredbom nekog suda ili ukoliko se odobrava na osnovu zaheva za predloge, nijedna pregovoračka strana nema pravo da pred drugim licima iznosi informacije u vezi sa tehnologijom, cenom ili neku drugu informaciju u vei sa diskusijama, komuniciranjem ili pregovorima predvidjenim gore navedenim članovima, osim ukoliko je druga strana dala saglasnost na to.

Član 25.Javno proglašenje izdavanja ugovora

Izuzev ugovora o koncesijama izdatim prema članu 18. (c), ugovorni autoritet javno proglašava izdavanje ugov-ora u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o ja-vnoj nabavci. Proglas treba da identifikuje koncensionara i daje prikaz osnovnih elemenata ugovora o koncesiji.

Član 26Dokumenat o postupku selekcije i izdavanja

ugovora

Ugovorni autoritet je dužan da čuva dokumentovane in-



38

formacije koje se odnose na postupak selekcije i izda-vanja ugovora u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o javnoj nabavci.

Član 27Postupak ponovnog razmatranja

Ponudjivač koji smatra da je pretrpeo ili može pretrpiti štetu ili povredu prava kao posledica neispunjavanja obaveza koje ima ugovorni autoritet, na osnovu za-kona može da zatraži ponovno razmatranje postupan-ja ili nepostupanja ugovornog autoriteta u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o javnoj nabavci.

III. SADRŽAJ I SPROVODJENJE UGOVORA O KONCESIJI

Član 28Sadržaj i sprovodjenje ugovora o koncensiji

Ugovor o koncensiji sadrži najmanje sledeće elemente:

a. prirodu i obim poslova i usluga koje treba da se izvrše od strane koncensionara;

b. uslove izvršenja usluga i obim ekskluzivnosti prava koncensionara prema ugovoru o koncen-siji, ukoliko se to predvidja;

c. pomoć koju ugovorni autoritet može da pruži koncensionaru u dobijanju licencija i dozvola ukoliko su potrebne za sprovodjenje projekta;

d. svaki zahtev koji se odnosi na osnivanje i osnov-ni kapital pravnog lica prema članu 30;

e. svojinu nad sredstvima koja se odnose na pro-jekat i obaveze stranaka, po potrebi, u vezi sa odredjenim mestom gde će se projekat izvesti i potrebnim servitutima u skladu sa članovima 31. do 33.;

f. nagradjivanje koncensionara, bilo kroz tarife ili takse za korišćenje infrastrkture ili izvršenje usluga; metod i formule obračunavanja i usklad-jivanja takvih tarifa ili taksi; i isplate- ukoliko ih ima - koje se mogu izvršiti od strane ugovornog autoriteta ili nekog drugog javnog autoriteta;

g. postupke razmatranja i prihvatanja inženjerskih dizajna, planova izgradnje i specifikacija ugovor-nog autoriteta, kao i postupke testiranja i završne inspekcije, prihvatanje i prijem infrastrukture;

h. obim obaveza koncensionara radi obezbed-jenja- po potrebi - modivikovanja usluga u cilju ispunjenja aktuelnih zahteva usluga, kontinuiteta i nudjenja uslga pod uglavnom ravnopravnim uslovima za sve korisnike;

i. pravo ugovornog ili nekog drugog javnog auto-riteta za nadzor nad izvršenjem poslova i usluga od strane akcionara, kao i obim i uslove pod ko-jima ugovorni ili neki drugi javni ovlašćeni auto-ritet može da naredi izmene koje se odnose na

rad i izvršenje usluga ili da preduzme druge po-godne mere radi osiguranja da se infrastruktura na odgovarajući način održava i da se usluge izvršavaju u skladu sa zakonom i odredbama ugovora;

j. obim obaveza koncensionara da izveštava i informiše ugovorni ili neki drugi javni autoritet o svom delovanju;

k. mehanizme koji se bave dodatnim troškovima i drugim posledicama koje mogu proizaći iz neke naredbe ugovornog ili nekog drugog javnog au-toriteta u vezi sa podstavovima (h) i (i) ovog člana, uključujući svaku vrstu naknade koje može pripasti koncensionaru;

l. prava ugovornog autoriteta da razmotri i usvoji značajne ugovore koje će zaključiti koncen-sionar, ukoliko se smatra potrebnim, posebno sa akcionerima koncensionara ili drugim nadove-zanim licima;

m. garancije ispunjenja i polise osiguranja koje će se osigurati od strane koncensionara u vezi sa primenom projekta;

n. prava i obaveze stranaka ukoliko neka od stranaka ne ispuni ugovor;

o. uslove pod kojima se neka stranka može os-loboditi odgovornosti zbog neispunjenja ili kašnjenja u ispunjenju obaveza koje proizilaze iz ugovora o koncensiji iz razloga koji su van kontrole stranke;

p. vreme trajanja ugovora o koncensiji kao i prava i obaveze stranaka nakon isteka vemena trajanja ili raskida ugvora;

q. način obračunavanja naknade prema članu 47;

r. nadležno pravo i mehanizme za rešavanje spora koji može nastati izmedju ugovornog autoriteta i koncensionara;

s. prava i obaveze stranaka u vezi sa tajnim infor-macijama.

Član 29Kompetentno pravo

Kompetentno pravo na ugovor o koncesiji pripada Kosovu osim, ako se tom ugovorom nije drugačije predviđeno.

Član 30Organizovanje koncesionara

Uspešni ponuđivač je dužan da osniva jedan nezavisan pravni subjekat utrdjen na osnovu zakona Kosova ako to zahteva Ugovarački autoritet predselekcionom do-kumentacijom ili, prema potrebi, zahtevom predloga. Svaki zahtev vezan za minimalnim kapitalom jednog takvog pravnog lica i procedure za dobijanje odobrenja od strane Ugovaračkog autoriteta o njegovom statutu i pravilnicima rada kao i o njihovim suštinskim izmenama,



39

potrebno je da se utvrdi ugovorom o koncesiji u skladu sa predviđenim uslovima u predloženom zahtevu.

Član 31Vlasništvo sredstava

Ugovor o koncesije specifikuje sredstva koja su, ili koja će postati javno i društveno vlasništvo i koja su ili koja će postati privatno vlasništvo koncesionara. Ugovor o koncesiji naročito identifikuje, koja će sredstva ulaziti u narednim kategorijama:

a. Sredstva, koja je koncesionar dužan, da vrati ili prenosi Ugovaračkom autoritetu ili drugom en-titetu kojeg određuje Ugovarački autoritet, u sa-glasnosti sa uslovima ugovora o koncesiji.

b. Sredstva koja Ugovarački autoritet, kao opciju, može da kupi od koncesionara i

c. Sredstva koja koncesionar može da zadrži i njime raspolaže i nakon isteka ugovora o konc-esiji ili njegovog raskida.

Član 32Sticanje prava koja su vezana za sedištem projekta

Ugovarački autoritet ili neki drugi javni autoritet, na osn-ovu zakonskih odredbi i ugovora o koncesiji, koncesiona-ru daje na raspolaganje, ili prema okolnostima, konce-sionaru pomaže na sticanje prava koja se tiču sedišta projekta, obuhvatajući i pravo vlasništva u zavisnosti od potreba projekta.

Član 33Servituti

33.1. Koncesionar ima pravo da ide preko imanja jedne treće stranke, da prolazi kroz nje i da vrši po-slove ili da postavlja instalacije iznad nje ako je to potrebno radi implementacije projekta u skladu sa odgovarajućim odredbama zakona o stvarnim pravima.

33.2. Svaki servitut koji je potreban za implementaciju projekta stvara se u saglasnosti sa odgovarajućim zakonskim odredbama o stvarnim pravima.

Član 34Financijska regulativa

34.1. Koncesionar ima pravo da utvrdi i prikupi ta-rife ili takse o korišćenju infrastrukture ili o nje-govim uslugama u skladu sa ugovorom o konc-esiji kojim utvrđuje metodu i formule za obračun i prilagođavanje ovih tarifa ili taksi u skladu sa utvrđenim pravilima od strane kompetentnog ja-vnog organa.

34.2. Ugovarački autoritet ima pravo da se sa konc-

esionarom dogovori da za račun koncesionara neposredno uplati zamenu ili dodatak na tarifu ili taksu zbog korišćenja infrastrukture ili njegove usluge.

Član 35Osiguravajuća sredstva o pravima i o sredstvima

koncesionara

35.1. Zavisno od nekog ograničenja koje se može pred-videti ugovorom o koncesiji, koncesionar ima pravo da koristi kao osiguravajuća sredstva sva sredstva i njegova prava obuhvatajući ovde i sredstva koja se tiču projekta ukoliko je to potrebno za osigura-vanje finansiranja projekta.

35.2. Aksionari koncesioanra imaju pravo da svoje ak-cije koriste kao osiguravajuća sredstva.

35.3. Na osnovu stava 1, nijedno osiguravajuće sred-stvo ne može se stvarati na javno vlasništvo ili na imanja, sredstva ili druga prava koja su potreb-na za vršenje javnih usluga, ukoliko je stvaranje takvog sredstva zakonom zabranjeno.

Član 36Prenošenje ugovora o koncesiji

Prava i obaveze koncesionara prema ugovoru o kon-cesiji ne mogu se preneti na treća lica bez saglasnosti Ugovaračkog autoriteta osim kada je članom 35 drugačije predivđeno. Ugovor o koncesiji utvrđuje uslove, kada je Ugovarački autoritet dužan dati saglasnost za prenošenje prava i obaveza koncesionara na osnovu ugovora o kon-cesiji obuhvatajući ovde i prihvatanje od strane novog koncesionara svih obaveza koja proizilaze od ugovora o koncesiji i davanje iskaza od strane novog koncesionara o tehničko-finansijskim sposobnostima koje su potrebne za vršenje usluga.

Član 37Pravo prenošenja kontrole koncesionara

Pravo kontrole koncesionara ne može se preneti na neko treće lice bez saglasnosti Ugovaračkog autoriteta, osim u slučajevima kada je to drugačije predviđeno ugovorom o koncesiji. Ugovor o koncesiji utvrđuje uslove kada je Ugovarački autoritet dužan dati njegovu saglasnost.

Član 38Održavanje infrastrukture u funkciji

38.1. Ugovor o koncesiji utvrđuje obim zadataka konc-esionara za obezbeđivanje:

a. modifikacije usluga radi ispunjavanja potreba za tu uslugu,

b. kontinuiteta usluge,c. pružanja usluge pod jednakim uslovima za sve



40

korisnike,d. pristupa bez diskriminacije i drugih ponuđivača

usluga u mreži javne infrastrukture kojom uprav-lja koncesionar.

38.2. Uz saglasnost Ugovaračkog ili drugog javnog ovlašćenog autoriteta, koncesionar ima pravo da donosi i primeni pravila o korišćenju infrastruk-ture.

Član 39Kompenzacija za izmenu zakonskog propisa

Ugovor o koncesiji predviđa slučaj kada koncesiona-ru pripada kompenzacija, ukoliko su se troškovi za sprovođenje ugovora o koncesiji koncesionaru znatno povećali ili ukoliko iznos kompenzacije koju koncesionar dobija za ispunjavanje ugovora znatno opada kao po-sledica izmene zakonskog propisa ili pravila koja poseb-no važe za odgovarajuću infrastrukturu ili uslugu koju on vrši.

Član 40Revidiranje ugovora o koncesiji

40.1. Ugovor o koncesiji, bez povrede člana 39, utvrđuje slučajeve kada koncesionar ima pravo da zahteva revidiranje ugovora o koncesiji radi ispunjavanja kompenzacije ukoliko su se troškovi koncesion-ara za ispunjavanje ugovora o koncesiji znatno povećali ili ukoliko iznos kompenzacije koju kon-cesionar dobija za ispunjavanje ugovora znatno opada kao posledica:

a. izmene privrednih i financijskih usova ilib. izmene zakonskog propisa ili pravila koja poseb-

no važe za odgovarajuću infrastrukturu ili uslugu koju on vrši.

Pod uslovom da privredni, financijski ili zakonski uslovi:

a. se dešavaju nakon sklapanja ugovora;b. su van kontrole koncesionara i c. su takve prirode da se nije moglo očekivati da ih

je koncesionar mogao imati u obzir u vremenu sporazumevanja, odnosno sklapanja ugovora o kocnesiji.

40.2. Ugovor o koncesiji utvrđuje proceduru o revidiranju ugovora o koncesiji.

40.3. Koncesionar ima pravo na prispitivanje ugovora o koncesiji u cilju omogučavanja adekvatnih finansi-jskih prilgodjavanja u slučaju povečanja troškova koji proizilaze iz zahteva ugovorne strane a koja prvobitno nisu predvidjena ugovorom o koncesiji, ukoliko ti dodatni zahtevi povečavaju u znatnoj meri troškove realizacije ugovora ili ako smanje u znatnoj meri vrednost koji dobija koncesionar za

njegovu realizaciju.

Član 41Preuzimanje projekta od strane Ugovaračkog

autoriteta

Pod uslovima, predivđenim ugovorom o koncesi-ji, Ugovarački autoritet ima pravo da privremeno preuzme upravljanje infrastrukturom radi obezbeđivanja neprekidne i efektivne usluge, ukoliko koncesionar ne is-punjava glavne obaveze koje ima na osnovu ugovora o koncesiji i ako ne nastavlja sa ipunjavanjem obaveza u okviru jednog razumnog roka nakon dobijanja napomene od Ugovaračkog autoriteta da to učini.

Član 42Zamena koncesionara

Ugovarački autoritet može da se dogovori sa entitetima koji finansiraju projekat i sa koncesionarom da se konc-esionar zameni jednim entitetom ili drugim licem koji će ispuniti postojeći ugovor o koncesiji u slučaju da konc-esionar ne ispunjava glavne obaveze koje proizilaze iz ugovora o koncesiji ili u drugim slučajevima kada je raskid ugovora o koncesiji opravdan.

IV. TRAJANJE, PRODUŽENJE I RASKID UGOVORA O KONCESIJI

1. Trajanje i produženje ugovora o koncesiji

Član 43.Trajanje i produženje ugovora o koncesiji

43.1. Trajanje koncesije određuje se ugovorom konc-esije, uzimajući u obzir maksimalno dozvoljeno vreme dotičnim zakonom.

43.2. Ugovorač može da da saglasnost o produženju trajanja ugovora o koncesiji za vremenski period ne duže od 10. godina, osim ako nije drugačije predviđeno posebnim zakonom.

43.3. Ugovorač je obavezan da daje saglasnost za produženje ugovora o koncesiji u slučajevima kada:

a. ima zakašnjenja u izvršavanju radova ili prekid rada zbog više sile.

b. se projekat opoziva od ugovorača ili od drugog javnog autoriteta, ili

c. ima povećanje troškova kao posledica zahteva ugovorača koja nisu bila prethodno predviđena ugovorom o koncesiji, ako koncesionar nije u stanju da pokrije te troškove bez produžetka ugovora o koncesiji.



41

2. Raskid ugovora o koncesiji

Član 44.Raskid ugovora o koncesiji od strane ugovorača

Ugovarač može da raskida ugovor o koncesiji:

a. ako se opravdano ne može očekivati da će kon-cesionar biti u stanju ili spreman da ispuni svoje obaveze, ili

b. iz razloga više sile u javnom interesu, pod us-lovom da koncesionaru isplaćuje predviđena nadoknada ugovorom o koncesiji.

Član 45.Raskid ugovora o koncesiji od koncesionara

Koncesionar može da raskida ugovor o koncesiji:

a. u slučaju da ugovarač ili drugi javni autoritet ne ispunjava svoje osnovne obaveze u vezi ugovo-ra o koncesiji;

b. ako su ispunjeni uslovi za revidiranje ugovora o koncesiji po članu 40., stava 1, ali se stranke nisu složile za revidiranje ugovora o koncesiji; ili

c. ako su troškovi koncesionara za ispunjavanje ugovora o koncesiji vidno povećani ili ako vrend-ost naknade koju koncesionar dobija za ispun-javanje ugovora opadaju vidno kao rezultat de-lovanja ili ne delovanja ugovarača, a stranke se nisu složile za revidiranje ugovora o koncesiji.

Član 46.Raskid ugovora o koncesijama u ostalim

slučajevima

Svaka stranka ima pravo da raskida ugovor koncesije ako ispunjavanje obaveze postaje nemoguće iz razloga više sile. Isto tako stranke mogu da raskinu ugovor o kon-cesiji po dogovoru.

3. Reguliranje odnosa nakon raskida ugovora o koncesiji ili prekoračenja trajanja.

Član 47.Kompenzacije po raskidu ugovora o koncesiji

Ugovor koncesije predviđa način izračunavanja kom-penzacije koja pripada dotičnoj strani ugovara. U slučaju raskida ugovora o koncesiji, obuhvativši u izračunavanju kompenzacije - prema prilikama - vrednost obavljenog rada po ugovoru koncesije, troškove ili gubitke koja je trpela bilo koja stranka, uključivši i izgubljeni profit.

Član 48.Završne mere

Ugovor koncesije po potrebi predviđa:

a. proceduru za prenos sredstava kod ugovarača:b. kompenzacija koja bi pripadala koncesionaru

u vezi prenosa sredstava kod ugovarača ili no-vog koncesionara ili u slučaju da ugovarač kupi sredstva;

c. transfer potrebne tehnologije za održavanje in-frastrukture u funkciji;

d. profesionalno usavršavanje osoblja ugovarača ili naslednog koncesionara u vezi održavanja i održavanje u funkciji infrastrukture;

e. neprekidno izvršavanje pomoćnih usluga od kon-cesionara, uključivši tu i snabdevanje rezervnom opremom po potrebi za određen i opravdan vremenski period po prenosu infrastrukture kod ugovarača ili naslednog koncesionara.

V. REŠENJE SPOROVA

Član 49.Sporovi između ugovarača i koncesionara

Sporovi između ugovorača i koncesionara u vezi izvršavanja ili interpretacije ugovora koncesije, rešavaju se kroz procedure za rešavanje sporova o kojima su se složile stranke u ugovoru koncesije.

Član 50.Sporovi koji se odnose na potrošače ili korisnike

infrastrukture

Kad koncesionar vrši usluge javnosti ili upravlja infrastruk-turom u kojoj javnost ima pristup, tada ugovarač može da traži stvaranje jednostavnih i efektivnih procedura za razmatranje žalbi potrošača ili korisnika infrastrukture.

VI. REGULATORNA KOMISIJA ZA JAVNU NABAVKU

Član 51.Regulatorna komisija za javnu nabavku

51.1. Regulatorna komisija za javnu nabavku (Komisija) ima za obavezu da obezbedi primenu ovog Za-kona. U tu svrhu, Komisija vrši funksije i obavlja nadležnosti koje joj pripadaju po Zakonu o javnoj nabavci i u vezi sa primenom ovog Zakona.

51.2. Komisija ima nadležnost da izradi i usvaja pravila i podzakonske akte za primenu ovog Zakona. U tu svrhu Komisija vrši funkcije i obavlja nadležnosti koja ima Regulativna komisija na osnovu zakona o javnoj nabavci.

VII. ZAVRŠNE ODREDBE



42

Član 52.Stavljanje van snage prethodnog zakonodavstva

Ovaj Zakon i podzakonski akti doneti na osnovu ovog zakona imaju prednost nad prethodnim zakonodavstvom za davanje ugovora koncesija na Kosovu.

Član 53.Stupanje na snagu

Ovaj zakon stupa na snagu nakon usvajanja u Skupštini Kosova i proglašenja od Specijalnog Predstavnika Gen-eralnog Sekretara Ujedinjenih Nacija.

UNMIK/UR/2006/27

27.04. 2006



43


ZAKON O RADIO TELEVIZIJI KOSOVA

44

ZAKON BR. 02/L-47

O RADIO TELEVIZIJI KOSOVA

Skupština Kosova,

Na osnovu Poglavlja 5.4 (a), (b), (c); 9.1.26 (a) i 11.1 (f) Ustavnog Okvira za Privremenu Samoupravu na Kosovu (Uredba UNMIK-a br. 2001/9 od 15. maja 2001.god.).

U cilju uspostavljanja zakonske osnove za tačno i brzo informisanje stanovnika Kosova nazavisno od njihovog etničkog, jezičkog ili verskog porekla

Usvaja:


I Poglavlje

STATUS RADIO TELEVIZIJE KOSOVA

Član 1Status

1.1. Radio telvizija Kosova (u daljem tekstu: RTK) je javna institucija od posebnog kulturnog i javnog značaja, koja pruža javnu uslugu u oblasti delatnosti radia i televizije, utvrđenu ovim zakonom, kao i ostale de-latnosti u skladu sa zakonom i statusom.

1.2. Osnivač javne institucije RTK-a je Skupština Kosova. Zadatak osnivača je da štiti institucionalnu samostal-nonost i edicijsku nezavisnost RTK-a i da obezbedi adekvatno finansiranje za ostvarivanje misije javne službe RTK-a.

1.3. Osnivač će garantovati i obezbediti pogodne objekte za javnog prenosnika, u cilju obezbeđenja potpuno profesionalnog funkcionisanja.

Član 2Definicije

Dole navedeni termini u ovom zakonu će imati značenje kao što sledi:

‚‚Reklamiranje‘‚ će značiti bilo kakvo javno oglašavanje emitovano uz novčanu nadoknadu ili sličnu nadoknadu u

cilju samo-promovisanja; koje je namenjeno provisanju prodaje, kupovine ili davanja pod zakup jednog proizvo-da ili službe, kako bi unapredili neku ideju ili pitanje, ili da bi prouzrokovali druge željene efekte od strane reklame-ra ili od samog prenosnika.

‚‘Prenos‘‘ znači izvorno emitovanje usluga radio ili te-levizijskog programa putem zemaljskih, kablovskih odašiljača ili putem satelitske mreže ili neke mreže druge prirode, u kodiranoj ili ne kodiranoj formi, za prijem od šire publike. Ovde se ne uključuju komunikacijske usluge koje deluju na osnovu individualnih zahteva;

‚‘Prenosnik‘‘, znači fizičko ili pravno lice koji ima redak-cijsku odgovornost za izradu usluga televizijskog pro-grama radi prijema od šire publike, i emituje ih kompleti-rane i ne promenjene lično ili preko trećeg lica.

“Agent za sakupljanje,‘‘ znači Energetska korporacija Kosova i Kompanija pošte i telekomunikacija Kosova ili bilo koji drugi pravni etnitet zadužen za sakupljanje pret-plate Javnog prenosnika u skladu sa ovim zakonom.

‚‘Zajednica‘‘ znači svaki građanin ili grupa ljudi Kosova koji pripadaju istoj etničkoj, verskoj ili jezičkoj grupi.

‚‘ NKM‘‘ znači Nezavisna Komisija za Medije Kosova .

‚‘ Pretplata javnog prenosnika‘‘ znači tarifa koju trebaju platiti sva fizička ili pravna lica za prijem prenosa RTK-a u skladu sa ovim zakonom.

‚‘Građani Kosova‘‘ znači lice upisano u Centralni Građanaski Registar kao stalni građanin Kosova u skla-du sa Uredbom UNMIK-a br. 2000/13 od 17. marta 2000. o Centralnoj Kancelariji za popis građana.

‚‘Sponzorisanje‘‘, znači doprinos nekog fizičkog ili prav-nog lica, koje nije angažovano u delatnosti emitovanja ili u produkciji audio-vizuelnih dela, u neposrednom ili pos-rednom finansiranju nekog programa, ali čiji je cilj promo-visanje imena, znaka, imidža ili delatnosti tog lica.

‚‘Evropska audiovizuelna dela‘‘ znači stvaralačka dela, produkcije ili koprodukcije koje su kontrolisane od evropskog fizičkog ili pravnog lica.

“Kanal” jedinsvena celina kopnenih frekvencija koja sadrži jednu utvrđenu programsku skemu.

“Program” znači sadržaj koji se prenosi sa jednog ka-nala.

Član 3Naziv institucije

3.1. Naziv javne institucije je radio televizija Kosova, a kratki naziv je RTK.



45

3.2. Sedište RTK je u Prištini.

3.3. RTK je pravno lice.

II Poglavlje

DELATNOST RTK-a I PROGRAMSKA NAČELA

Član 4Ciljevi

Ciljevi RTK-a su da obezbedi emitovanje programa viso-ko profesionalnih standarda u interesu publike. Da bi to ostvarilo, RTK će tačno obaveštavati javnost, podržavaće demokratske procese, javno posmatranje autoriteta i obezbeđivaće adekvatnu proporciju vesti nepristrasnih, kulturno-umetničkih, sportskih, edukativnih i zabavnih programa i programa za decu. RTK treba da obezbedi raznovrsne činjeničke informacije u korist publike Koso-va.

Član 5Struktura i program RTK-a

5.1. Prema ovom zakonu javne usluge RTK-a treba da obuhvataju:

a) Jedan javni televizijski kanal i dva kanala javnog radija, osim u slučaju kada Nezavisna Komisija za Medije (NKM) u koordinaciji sa osnivačem daje ovlašćenje za dodatne kanale;

b) RTK će pružiti programe koje emituje putem sa-telitskih sredstava Kosovarima koji žive van Ko-sova;

c) Osim programa na albanskom jeziku, ovi kanali trebaju da daju programe i na jezicima ostalih zajednica;

d) RTK može da emituje programe i na ostalim je-zicima koje govore druge zajednice Kosova.

5.2. Gore navedenim programima RTK garantuje:

a) kvalitetan i raznovrstan informativni, kulturni, nastavni i zabavni sadržaj;

b) stvaranje i reprodukovanje umetničkih dela;c) ostvarivanje prava svih građana Kosova na polju

javnog informisanja i očuvanja i kultivisanja jezi-ka kulture i njihovih ostalih specifičnosti.

5.3. RTK će delovati u skladu sa primenjivim zakonima, sa pravilima i pravilnicima NKM-a kao i sa izdatom dozvolom NKM-a. RTK imaće pravo na licencu za njene ovlašćene kanale radia i televizije. RTK garan-tuje arhiviranje svojih programa u skladu sa zako-nom.

Član 6Programski standardi

RTK će prilikom stvaranja i pripreme programa RTK-a posebno:

1. Poštovati ljudske osobine i dostojanstvo, princip nepristrasnosti i istinitost informisanja, i plural-izam verskog i političkog mišljenja;

2. Garantovati celokupnost i nepristrasnost inform-isanja i slobodnog mišljenja i pomoći će jednu otvorenu javnu i slobodnu raspravu od javnog interesa;

3. Obezbediće da vesti ne budu jednostrane, da budu nezavisne i tačne, da komentari budu jasni i izdvojeni od vesti i da se identifikuju kao takvi i da informativi materijali budu kontrolisani razum-nom pažnjom zasnovanom na okolnostima, kako u njihovom sadržaju, poreklu i činjenicama, pre njihovog širenja, da bi se obezbedilo da budu što tačnije i što je moguće više nepristrasnije;

4. Promovisaće albansku kulturu, i kulturu ostalih zajednica koje žive na Kosovu, a podsticaće i kulturno i ostalo umetničko stvaralaštvo;

5. Promovisaće konstruktivan dialog među svim zajednicama na Kosovu;

6. Služiće i daće mogućnost izražavanja svim etničkim zajednicama na Kosovu posvećujući im ne manje od 10% budžeta za njihov program, i ne manje od 15% programske šeme uključujući glasni termin pokrivanja vesti za manjinske za-jednice, po proporcionalnoj osnovi, na njihovom odgovarajučem jeziku;

7. Promovisače obrazovanje i razvoj jezičke kultu-re;

8. Štitiće decu i omladinu od programskih sadržaja koji mogu štetno da utiču na njihov fizički, men-talni ili moralni razvoj;

9. Biće od interesa za određene grupe gledaoca i slušaoca i omogućiće im uvid u njihove pro-grame;

10. Pridržaće se u celosti zakonima o intelektualnoj svojini;

11. Pokrivaće na adekvatan način najvažnije sed-nice organa koji donose odluke;

12. Javno predstavlja svoj plan i program i upućuje poziv javnosti za davanje primedbi;

13. Odredbama svoga Statuta utvrđuje postupak za prijem i odgovor na žalbe javnosti.

Član 7Pravo na reagovanje

RTK treba da pruži pravo na reagovanje u skladu sa primenjivim zakonom i Pravilnicima NKM-a.

Član 8



46

Pokrivanje stanovništva

8.1. Program RTK-a treba da pokriva teritoriju, u kojoj živi najmanje 90% stanovnika Kosova, uključujući i 90 % teritorije, u kojoj žive pripadnici manjinskih za-jednica.

8.2. RTK može da širi sadžaje putem zemaljske, satelitske i kablovske mreže, ili putem interneta ili na neki drugi tehnički način.

Član 9Koriščenje nezavisne produkcije

9.1. RTK će svake godine objaviti tender za kupovan-je audiovizuelnih dela nezavisnih producenata, i emitovaće ih u svom programu u skladu sa zakonom i statutom RTK-a

9.2. RTK treba da obezbedi najmanje 20% proizvedenog programa RTK od nezavisnih producenata u tele-vizijskim prenosima, ne uključujući tu program vesti.

9.3. Procedure, uslovi i kriterijumi za naručivanje audiovi-zuelnih dela od nezavisnih producenata i za njihovo emitovanje u skladu sa ovim zakonom treba da se utvrđuju Statutom RTK-a.

Član 10Posebni događaji

10.1. RTK treba da obezbedi, u interesu celokupnog Kosovskog stanovništva, na najadekvatniji mogući način, pokrivanje značajnih kulturnih, zabavnih i sportskih događaja u zemlji i van nje. RTK će imati pristup takvim događajima u cilju informisanja što je moguće šire javnosti .

10.2. Samo prenosnicima koji su u stanju da omoguće pokrivanje cele teritorije Kosova treba da se dozvoli ekskluzivno pravo emitovanja sportskih događaja kao što sledi:

a) Olimpijske igreb) Svetski ili evropski šampionati u fudbalu, košarci,

rukometu i ostalim sportovima koji su značajni ili tradicionalni na Kosovu.

c) Međunarodna takmičenja koja su značajna za Kosovo ili ona na kojima učestvuje neka Kosovs-ka ekipa.

10.3. U svojim redovnim programima vesti, RTK će imati pravo da besplatno citira iz prenosa ostalih preno-snih subjekata o događajima koji su pomenuti u ovom članu. Vreme trajanja citiranja ne treba da pređe 90 sekundi i treba se navesti izvor citiranja.

10.4. Svi prenosni subjekti će imati pravo da citiraju iz prenosa RTK-a u skladu sa uslovima utvrđenim ovim članom

Član 11Hitna obaveštenja

RTK će besplatno i bez kašnjenja emitovati obaveštenja koja iziskuju hitnost a koja se odnose na bezbednost i ja-vno zdravlje, izdata od najviših autoriteta na centralnom nivou u skladu sa zakonima koji su na snazi i ostalim aktima.

Član 12Programi religioznog sadržaja

RTK može da emituje programe religioznog sadržaja pod uslovom da ovi programi:

1. ne predstavljaju jednu religiju superiorniju od druge i da ne denegiraju neku religiju;

2. da ne promovišu učlanjivanje u neku religioznu organizaciju

3. da ne sadrži poruke političke promocije.

Član 13Pokrivanje izborne kampanje

RTK će pokrivati izbornu kampanju u skladu sa odredbama koje su na snazi o izborima.

Član 14Reklamiranje

14.1. Kvantitet reklama i ostalih plaćenih poruka u pro-gramskoj šemi RTK-a će Savet NKM-a utvrditi do 20% na početku svake godine u skladu sa prizna-tim Evropskim praksama i standardima

14.2. Sadržaj, postavljanje sponzorisanih TV reklama i programa kao i zabranjivanje reklamiranja proizvo-da i usluga koje su štetne po zdravlje, regulisano je zakonom.

Član 15Regulisanje programskog sadržaja

15.1. RTK neće emitovati nikakav materijal, koji u svom sadržaju svojim tonom podstiče zločin ili naciona-lnu, religioznu i rasnu mržnju, netolerantnost po-lova ili diskriminaciju protiv lica ili grupa .

15.2. RTK neće prekršiti širom priznate standarde lepog ponašanja u programskim sadržajima ili programs-koj šemi, posebno vodeći brigu za zaštitu fizičkog, mentalnog i moralnog razvoja dece a naročito pro-grami ne treba da budu nemoralni niti da sadrže pornografiju



47

15.3. RTK neće emitovati ni jedan materijal za koji oni znaju da nije istinit ili je prevara, ili za koji mogu jednom rutinskom i opravdanom istragom da ut-vrde da je neistinit i prevara.

Član 16Audiovizuelni evropski sadržaj

RTK-a će nastojati da postigne potpunu saglasnost sa evropskim standardima u audiovizuelnim sadržajima što je pre moguće i što praktičnije.

Član 17Tehnička efikasnost

17.1. Bord RTK-a treba da obezbedi emitovanje pro-grama RTK-a na celoj teritoriji Kosova na najefi-kasniji i što je više moguće ekonomičniji način.

17.2. Bord RTK-a će doprineti tehnološkoj modernizaciji uključujući i prenosni sistem RTK-a.

Član 18Ostale delatnosti

Pored delatnosti iz gore navedenih članova ovog zakona, aktivnosti RTK-a takođe mogu obuhvatiti:

1. Tele-tekst i ostale aktivnosti koje se odnose na ostale oblasti tehnologije emitovanja uključujući i koriščenje interneta i nove tehnologije,

2. Objavljivanje i distribuiranje audio, video materi-jala i onih kucanih koji se odnose na njihov pro-gram ili na emitovanje uopšte,

3. Organizovanje muzičkih, kulturnih i ostalih događaja,

4. Razmena i participacija u zajedničkim progra-mima i ostalim programima ili tehničkim pro-jektima sa ostalim prenosnim agencijama i proizvođačima programa,

5. Kupovina programa,6. Čuvanje i upotreba arhiva ili video i audio sni-

maka,7. Studiranje medijskog tržišta i obavljanje ili

naručivanje istraživanja audijencije sondaže ja-vnosti,

8. Ostale aktivnosti kao što je Statutom utvrđeno obezbedivši da takve aktivnosti nisu kontradik-torne sa centralnom aktivnošču RTK-a kao što je utvrđeno ovim zakonom i ostalim odredbama na snazi.

III poglavlje

FINANSIRANJE RTK-a

Član 19

Izvori finansiranja

19.1. Skupština Kosova obezbediće jedan prikladan, si-guran i transparentan finansijski okvir, koje može obuhvatiti podršku od Konsolidovanog Kosovskog Budžeta, koji garantuje RTK dovoljna sredstva radi ispunjavanja njene misije. RTK se uglavnom finansira od pretplate. Fondovi RTK-a, uključujući prtetplatu za javni emiter i ostali izvori finansiranja predvidjenih ovim članom kao javni novac depo-nuju se u celosti na žiroručunu koji odredi Minis-tarstvo Preivrede i finansija.

19.2. Ostali izvori finansiranja mogu biti i:

a) ugovori sa trećom stranom za razne prenose, koristeći raspoložive tehničke kapacitete;

b) ostale programske uslugec) izdanja muzičkih, video, audio produkcija,

štampe, knjiga, revija koje su u vezi sa progra-mom;

d) koncertne delatnosti i javne predstavee) Reklame i objavljivanja ostalih plaćenih porukaf) sponzorisanja i donacije u skladu sa zakonom,g) prodaja programa RTK-a.

19.3. Konsolidovani kosovski budžet može podržati:

a) programe o etničkim manjinama,b) programe o kosovarima koji žive i rade u drugim

zemljama,c) troškove za izgradnju, održavanje i radove na

mreži za emitovanje programa RTK-a,d) posebne naučne, kulturne projekte i projekte sa

opštim obrazovnim sadržajem koje je predložilo nadležno ministarstvo.

Član 20Pretplata

20.1. Skupština Kosova donosi odluku o određivanju pretplate za javnog prenosnika. Visina pretplate za javnog imitera iznosiće 3.5.evra (tri evra i pedeset centi) mesečno i primeniće se najmanje za jednu godinu od dana stupanja na snagu ovog zakona.

20.2. Nakon tog perioda visina pretplate se može izmeniti od strane Skupštine Kosova, na osnovu predloga Borda RTK, nakon konsultacija sa NKM.

20.3. U naseljima ili delovima naselja Kosova u kojima nedostaje kvalitativni televizijski signal zemaljske mreže, oslobađaju se televizijske preplate do obezbeđenja tehničkih uslova za prijem programa RTK-a.

20.4. Svi fizički i pravni subjekti na teritoriji Kosova su



48

obavezni da plaćaju pretplatu javnog prenosnika. Jedinice koje imaju jedan račun za struju ili neki drugi javni račun će se smatrati kao takav sub-jekat.

20.5. Bord RTK-a je ovlašćen da odluči koju će organi-zaciju smatrati prikladnijom, uključujući Energets-ku Korporaciju Kosova ili neku drugu agenciju, da bi pružili potrebne usluge u vezi sa naplatom ove pretplate. Takvi agenti za naplatu će biti ovlašćeni da izvrše naplatu od fizičkih ili pravnih etnite-ta. Pretplata će se fakturisati putem sredstava utvrđenim u Bordu RTK-a i agenta za naplatu. Metode obračuna i postupak za primenu zakona će se zajedno sprovoditi od Borda RTK-a i agen-ta za naplatu. Bord RTK-a i agent za naplatu su ovlašćeni da utvrde zajedničke mehanizme za na-platu pretplate koja će obezbediti delotvornu na-platu pretplate za RTK.

20.6. Kao i RTK tako i agent za naplatu treba da vodi adekvatne beleške o individualnim računima i naplaćenim iznosima, i prenetim kao mesečna pretplata. Podaci RTK-a treba da se stave na raspolaganje javnosti kao deo zahteva redovnog javnog izveštavanja RTK-a. RTK ima pravo pre-ma potrebi da razmatra podatke o poslovanju i vođenju obračuna agenta za naplatu, kako bi utvr-dila tačnost tih podataka o naplati i prenos sred-stava.

20.7. Komercijalni ugovori između RTK-a i agenta za na-platu ne smeju na bilo koji način da ugroze redak-cijsku nezavisnost RTK-a.

20.8. RTK treba da plati agentu za naplatu administra-tivne troškove za naplatu pretplate i za uplaćivanje sredstava RTK-a u skladu sa jednim sporazumom između RTK-a i agenta za naplatu.

20.9. Porodice koje se nalaze na spisku Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu kao posebne kategorije, uključujući i one koje primaju socijalnu pomoč će se osloboditi od pretplate ovog iznosa. Status za oslobađanje od pretplate bilo koje porodice ostaje na snazi za period od dvanaest meseci (12) na-kon upisa, ili do trenutka kada toj porodici presta-je status posebne kategorije, odnosno bilo šta da nastupi prvo. Svaka porodica koja je registrovala svoj status izuzeća od pretplate treba odmah da obavesti Ministartvo za rad i socijalnu zaštitu uko-liko ta porodica više ne ispunjava kriterijume za kategoriju oslobađanje od pretplate.

20.10. RTK je ovlašćeno da slučajeve koji nisu skladu sa zahtevom za pretplatu, izvede pred sud nadležne jurisdikcije, bazirajući se na odredbe primenljivog

zakona u cilju sprovođenja naplate.

20.11. 5 (pet) posto fondova naplačenih pretplatom za javni emiter izdvajaju se u fondu koji je osnivan u okviru Ureda Premijera za podršku medija manji-na, multietničkih i nefovarizovanih manjina.

IV POGLAVLJE

UPRAVNI MENADŽERSKI ORGANI RTK-a

Član 21Struktura

RTK-om:

a) Upravlja će Bord RTK-a i b) Menadžiraće Generalni direktor

Poglavlje V

BORD RTK-a

Član 22Sastav Borda

22.1. Bord RTK-a činiće visoko stručne javne ličnosti iz raznih oblasti kao što su: kultura, umetnost, kinematografia, novinarstvo, pravosuđe, biznis, i finansijski menadžment, odnosi sa javnošću, međunarodni odnosi, univerzitet, mediji i tehnika. Oni treba da ispolje politićku nepristrasnost.

22.2. Članovi Borda imenovaće se i delovaće sa njihovim ličnim potencijalom i neće predstavljati nikakav in-teres van RTK-a izuzev intereresa javnosti. Oni ne smeju da traže niti da prime nikakvu instrukciju u vezi delatnosti Borda iz nijednog interesa van RTK-a.

Član 23Izbor članova Borda

23.1. Upravni organ RTK-a je Bord RTK-a, koji čine 9 članova imenovanih od strane Skupštine Kosova.

23.2. Kandidati Borda RTK-a predložiće se prema sledećim procedurama:

a) NKM će uputiti javni poziv za predloge radi poun-javanja mesta u Bordu RTK-a.

b) U konsultaciji sa aktuelnim bordom RTK-a, NKM će utvrditi i javno će objaviti kriterijume za izbor



49

kandidata za svako mesto. c) Odbor NKM-a pozvaće jednu ad hoc komisiju

koju čine tri njegova člana, tri aktuelna člana Bor-da RTK-a i jedan član iz Akademije nauka i umet-nosti Kosova koji će ujedno biti i predsedavajući ove komisije, da bih odredio, prostom većinom glasova, po dva najkvalifikovanija kandida za svako mesto. Cilj ovog procesa je da izabere jednu grupu kandidata raznih stručnih sposob-nosti i takvog ličnog integriteta koji je potreban za upravljanje javnim emiterom.

d) Ova komisija podneće imena kandidata Skupštini. Jedna ad hoc specijalna komisija koju čine po jedan predstavnik svakog političkog sub-jekta zastupljenog u Skupštini izabraće, prostom većinom glasova, jednog od dvojice kandidata za svako mesto, čije će imenovanje za članove Borda potvrditi pro forma aktom cele Skupštine.

23.3. Najmanje dva člana Borda RTK-a biće iz redova nealbanskih zajednica i najmanje dva člana biće žene. Najmanje dva člana Borda biće stručno kvalifikana iz oblasti finansiranja i menadžiranja biznisa.

23.4. Mandat članova Borda trajaće tri godine. Mandat članova Borda prvog saziva biće sledeći: jedna trećina članova Borda RTK-a biće imenovani na dvogodišnji mandat, jedna trećina na trogodišnji, a jedna trećina na četvorogodišnji mandat. Utvrđivanje trajanja mandata iz svake grupe izvršiće se javnom lutrijom. Članovi Borda mogu biti ponovo imenovani samo na još jedan trogodišnji mandat.

23.5. Mandat predsednika i potpredsednika Borda RTK-a traje dve godine, uz mogućnost ponovnog izbora samo na još jedan mandat, prostom većinom gla-sova članova Borda RTK-a.

Član 24Nemogućnost bivanja članom Borda.

24.1. Članovi Borda RTK-a ne mogu biti poslanici, mi-nistri, visoki zvaničnici centralne ili lokalne vlasti ili članovi upravljačkih foruma političkih subjekata ili lica koja su bila u tim položajima tokom dve zadnje godine.

24.2. Članovi Borda RTK-a ne mogu biti zaposleni RTK-a i oni koji su bili zaposleni u poslednje 3 godine.

24.3. Celokupni ili delimični vlasnici prenosnih medija ili reklamnih biznisa kao i članovi njihove uže po-rodice ali i zaposleni u tim medijima ne mogu biti članovi Borda RTK-a.

24.4. Članovi Borda RTK-a ne mogu biti članovi uže po-rodice rukovodećih radnika RTK-a, kao što su ge-neralni direktor RTK-a i ostali radnici RTK-a koji su statutom RTK-a definisani kao rukovodioci.

24.5. Član Borda ili uži član njegove porodice ne sme da vrši poslovnu delatnost javnom institucijom RTK-a

Član 25Razrešenje člana Borda

25.1. Razrešenje člana Borda RTK-a vrši se kada se smatra da za to postoji neki osnov koji se pedviđa članom 25.3, 25.4 i 25.5 a koje je moguće primenti na člana.

25.2. Razrešenje jednog člana Borda može se vršiti pre-ma sledećoj proceduri:

a) Predlog za razrešenje podnosi Bord RTK-a na zahtev 2/3 broja članova Borda.

b) Skupština Kosova prostom većinom glasova odlučuje o razrešenju ili ne člana Borda.

25.3. Članovi Borda treba da se pridržavaju zakonu koji se primenjuje na Kosovu i njime je zabranjeno traženje ili dobijanje upustva od bilo kog drugog autoriteta tokom obavljanja njihovih zadataka.

25.4. Članovima Borda je zabranjena zloupotreba njiho-vog položaja za ličnu korist ili njegove uže poro-dice neke druge stranke ili entiteta.

25.5. Razrešenje članova Borda može se izvršiti samo prema sledećim uslovima:

a) ako član ne ispuni uslove prema članu 24 ovog zakona;

b) ako član ne ispuni uslove iz člana 25.3 i 25.4;c) ako na dokazan način i u kontinuitetu ne uspe da

ispuni zadatke člana Borda.

Poglavlje VI

NADLEŽNOSTI BORDA RTK-a

Član 26Nadležnosti

Bord RTK-a:

1. Usvaja Statut RTK-a;2. Usvaja pravilnik o radu;3. Bord RTK-a, na prvoj sednici prostom većinom

glasova, bira njegovog predsednika i potpresed-nika iz redova članova Borda;



50

4. Generalni direktor učestvuje na sednicama Bor-da RTK-a u svojstvu člana bez pravo glasa;

5. Imenjuje i razrešava direktore i glavne urednike radija i televizije, prostom većinom glasova, na predlog generalnog direktora;

6. Usvaja programsku strukturu i programski kon-cept RTK-a;

7. Razmatra i usvaja godišnji budžet šemu ličnog dohotka menadžmenta i ostalog osoblja i obezbeđuje da troškovi RTK-a ne prekoračuju njihove finansijske izvore. Godišnji budžet biće jedan javni dokumenat;

8. Razmatra i objavljuje, najkasnije do 30. marta svake godine godišnji finansijski izveštaj prihoda i rashoda za prethodnu godinu, koji priprema menedžment RTK-a a koji će biti podvrgnut spoljnoj nezavisnoj kontroli;

9. Usvaja godišnji plan i program na predlog generalnog direktora u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima i mandatom RTK-a kao što je utvrđeno ovim zakonom;

10. Usvaja sveobuhvatni kodeks ponašanja za RTK i obezbeđuje njegovo delotvorno sprovođenje;

11. Nadzire nepristrasnost, objektivnost i tačnost in-formacija u programu RTK-a;

12. Usvaja glavne stručne kriterijume za zapošljavnje kadrova, politiku i procedure procenjivanja na is-punjavanju zadataka;

13. Obezbeđuje da su preduzete mere za ispravl-janje, nakon utvrđivanja od njegove strane i od strane NKM-a da je bilo kršenja važećih stan-darda, pravilnika i zakona;

14. U skladu sa Zakonom o nezavisnoj komisiji za medije, podnosi izveštaj o godišnjoj delatnosti RTK-a u skladu sa licencnim uslovima, detaljan finansijski izveštaj i druge informacije za koje Nezavisna komisija za medije smatra da su potrebne. Godišnji izveštaji za prethodnu godinu podnose se najkasnije do 30. marta kalendarske godine;

15. Odlučuje o ostalim pitanjima, utvrđenim zako-nom i statutom.

Poglavlje VII

PROCEDURE BORDA RTK-A

Član 27Procedure

27.1. Najstariji član Borda RTK-a saziva prvu sednicu Borda RTK-a što je pre moguće, a najkasnije 15 dana od dana imenovanja članova Borda.

27.2. Smatraće se da je Bord RTK-a konstituisan ako na prvoj sednici prisustvuju najmanje dve trećine

članova Borda.

27.3. Predsednik, saziva redovne sednice najmanje jed-nom u mesecu. Sednice Borda RTK-a mogu da se sazivaju i na zahtev najmanje pet članova Borda. Predsednik, prema potrebi, može sazvati i druge sednice.

27.4. Kvorum na sednicama Borda je pet članova ne računajući generalnog direktora.

27.5. Sednicama Borda predsedava predsednik ili pot-predsednik u skladu sa pravilnikom i statutom RTK-a.

27.6. Glasanje u Bordu RTK-a je otvoreno.

Poglavlje VIII

GENERALNI DIEKTOR

Član 28Uslovi za razrešenje i izbor

28.1. Generalnog direktora RTK-a imenjuje Bord RTK-a na osnovu javnog konkursa.

28.2. Generalni direktor treba da bude osoba sa dugim iskustvom u upravljanju medijima ili ostalim rele-vantnim oblastima. Generalnog direktora pomaže zamenik glavnog direktora sa relevantnim iskust-vom u upravljanu. Direktor i zamenik direktora tre-baju da su stanovnici Kosova.

28.3. Generalni direktor imenjuje se i razrešuje sa 2/3 glasova članova Borda. Njegov mandat biće 3 go-dine uz mogućnost ponovnog izbora na osnovu konkursa.

28.4. Nijedno lice ne može da bude imenovano kao član visokog menedžmenta, uključujući i generalnog di-rektora, zamenika generalnog direktora, direktore radija i televizije i glavne urednike ako on/ona:

a) je zaposlen u civilnoj službi Kosova;b) bio poslanik, ministar, visoki zvaničnik centralne

i lokalne vlasti, ili član upravnih tela političkih subjekata tokom tri zadnjih godina;

c) ima neposredni ili posredni finansijski interes u biznisu medija ili reklama ili

d) je osuđen po redovnom procesu, u skladu sa međunarodno priznatim standardima, za neko krivično delo koje se odnosi na nasilje ili nečasni postupak.

28.5. Članovi menadžmenta RTK-a koje je izabrao Bord



51

mogu biti razrešeni kada:

a) jedan menadžer gubi pravo prema uslovima iz člana 28.4,

b) ne uspe u obavljanju njegovih poslova na delot-voran način ili postupi suprotno ovom zakonu ili zakonu o radnim odnosima.

Član 29Nadležnosti Generalnog direktora

Generalni direktor RTK-a ima sledeća ovlašćenja i za-datke:

1. Menadžira delatnost RTK-a u skladu sa zaknom i statutom RTK-a kao i Kodeksom ponašanja RTK-a;

2. Bira i razrešuje osoblje RTK-a u skladu sa zako-nima kjima se regulišu radni odnosi, Zakonom RTK-a i Statutom RTK-a;

3. Donosi odluku u vezi sa pitanjima organizacije, finansija i plata, na osnovu kriterijuma utvrđenim od strane Borda RTK-a;

4. Predstavlja RTK u zemlji i van nje;5. Koordinira rad administrativnih jedinica sistema

RTK-a i rešava, u okviru njegovih nadležnosti, nesporazume među njima;

6. Priprema i predstavlja godišnji plan i program koji je u skladu sa zakonom i međunarodnim stan-dardima i mandatom RTK-a kako je utvrđeno ovim zakonom;

7. Preduzima mere ispravljanja nakon njegovog konstatovanja ili NKM-a da je bilo kršenja stan-darda, pravilnika i primenljivih zakona.

Član 30Izbor visokog menedžmenta

30.1. Direktora radio progama i direktora televizijskog programa i rukovodioce organizacionih jedinica bira Bord RTK-a na osnovu javnog konkursa, po prethodnom mišljenju generalnog direktora.

30.2. Direktor programa iz predhodnog stava ne može istovremeno biti i rukovodilac organzacione je-dinice.

30.3. Direktor progama rukovodi stručnim delom pro-grama institucije i usklađuje rad glavnog urednika.

30.4. Glavnog urednika imenuje Bord RTK na osnovu javnog konkursa i po preporuci direktora programa radija, odnosno direktora televizijskog programa i razrešuje ga Bord RTK, u skladu sa postupcima utvrđenim Statutom.

30.5. Urednka bira i razrešuje direktor radio programa,

odnosno direktor televizijskog programa na pre-poruku nadležnog odgovornog urednika, u skladu sa Statutom utvrđenih procedura.

30.6. Direktor radio progama, direktor televizijskog pro-grama, rukovodioci organizacionih jedinica kao i glavni urednici biraju se na tri godine.

Član 31Savetodavna grupa publike

31.1. Bord RTK-a imenjuje Savetodavnu grupu publike.

31.2. U Savetodavnu grupu publike imenjuju se po je-dan predstavnik pripadnika albanske, srpske, bošnjačke, turske i romske zajednice na dvogodišnji mandat uz mogućnost ponovnog imenovanja.

31.3. Savetodavna grupa razmatra:

a. opomene i sugestije gledalaca i slušalaca, b. predlaže Bordu RTK-a da se razmatraju određena

pitanja u vezi sa programima RTK-a kao i c. obavlja i druge poslove određene statutom.

31.4. Procedure za imenovnje i izmene članova Saveto-davne grupe publike urediće se Statutom.

Član 32Nadgledanje rada RTK-a

Nadgledanje rada RTK-a obavlja NKM u skladu sa odred-bama Zakona o nezavisnoj komisiji za medije.

Član 33Transparentnost RTK-a

Delatnost RTK-a je javna i podložna je odredbama Za-kona o pristupu službenim dokumentima. RTK podnosi Skupštini periodični i godišnji izveštaj o financijskom obračunu u skladu sa procedurom utvrdjenom Zakonom o upravljanju javnim finansijama.

Poglavlje IX

STATUT RTK-a

Član 34Pitanja koje se uređuju Statutom

Statutom RTK-a naročito utvrđuju se: Organizovanje javne institucije, organi i njihova ovlašćenja i odgo-vornosti, uslovi procedure za imenovanje i razrešenje menadžmenta i osoblja RTK-a, procedure finansijskog menadžiranja kao i ostala pitanja zanačajna za vršenje delatnosti i poslovanja institucije.



52

Poglavlje X

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 35Kontinuitet RTK-a

Od dana stupanja na snagu ovog zakona RTK kao pravni entitet, osnovan na osnovu Uredbe UNMIK-a br. 2001/13, nastavlja da deluje kao javna institucija sa ovlašćenjima utvrđenim zakonom.

Član 36Vremenski rok za tranziciju

36.1. Bord RTK-a treba da se konstituiše u skladu sa ovim zakonom najkasnije u roku od 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu.

36.2. Početkom sprovođenja ovog zakona, aktuelni bord RTK-a nastaviće da obavlja zadatke utvrđenim ovim zaknom do konstituisanja novog borda RTK-a.

36.3. Bord RTK-a u roku od 60 dana od njegovog kon-stituisanja teba da utvrdi standarde za programe RTK-a i njihove programske sadržaje.

36.4. Programi RTK-a treba da ostvare potpunu usklađenost sa odredbama ovog zakona što je pre moguće, ali ne kasnije od šest meseci od dana konstituisanja novog Borda.

36.5. Nakon njegovog konstituisanja, Bord treba da obavi procedure o izboru generalnog direktora i ostalih položaja onako kako je utvrđeno članom 28, 30 i 31 ovog zakona najkasnije u roku od 3 meseca. Upravnici i aktuelni urednici mogu ostati kao vršioci dužnosti do okončanja ovog procesa.

36.6. Statut RTK-a treba da se usvoji u skladu sa odred-bama ovog zakona, u roku od 60 dana nakon kon-stituisanja Borda RTK-a

Član 37Važeći zakon

Nakon njegovog stupanja na snagu ovaj zakon zamen-juje Uredbu UNMIK-a br. 2001/13 od 15. juna 2001 o os-nivanju Radio Televizije Kosova i stavlja van snage svaku odrebu važečeg zakona koja nije u skladu sa njim.

Član 38Stupanje na snagu zakona

Ovaj zakon stupa na snagu nakon usvajanja u Skupštini Kosova i proglašenja od Specijalnog Predstavnika Gen-

eralnog Sekretara.

UNMIK/UR/2006/14

11. 04.2006


ZAKON O OSNIVANJU REGISTRA ZA PRAVA NA NEPOKRETNU SVOJINU

53

ZAKON BR. 2002/ 5

O OSNIVANJU REGISTRA ZA PRAVA NA NEPOKRETNU

SVOJINU

Skupstina Kosova,

Na osnovu Poglavlja 9. deo 9.1.26 Uredbe br. 2001/9 od 25 maja 2001 ,Ustavnog Okvira Prelaznih Institucija Sa-moupravljanja na Kosovu,

Usvaja ovaj Zakon , kako sledi:

Član 1Registar Prava na Nepokretnu Svojinu

1.1 Registar prava na nepokretnu svojinu (u daljem tekstu: “Registar”) osniva se kao mehanizam koji priznaje i primenjuje prava svojine nad nepokretnos-tima na Kosovu na osnovu primenjivog zakona.

1.2 Ovlasćuje se Katastarska Agencija Kosova(u daljem tekstu:”KAK”)da vrši celokupnu administraciju Registra u skladu sa odredbama primenjivog za-kona.Opštinske Katastarske Kancelarije(u daljem tekstu:”OKK”) upisat ce prava na nepokretnu svojinu u Registar po ovlašćenju KAK, u skladu sa odred-bama ovog zakona i administrativnih uputstava donetih od KAK.

1.3 KAK odredjuje nivo cena,koje će KAK naplaćivati za izvršene usluge,za registraciju prava na nepokretnu svojinu.

Član 2Prava na Nepokretnu svojinu

2.1 Prava na nepokretnu svojinu, regulisana na osnovu odredaba primenjivog zakona, koja se odnose na zemlju, zgrade i stanove (u daljem tekstu: “nepokret-na svojina”) upisaće se u Registar.

2.2 Prava na napokretnu svojinu obuhvaćaju:

a. svojinu;b. hipoteku;c. službenosti; id. prava na korišćenje društvene svojine i državne

svojine.Član 3

Upis prava na Nepokretnu Svojinu

3.1 Zahtevi za upis prava na nepokretnu svojinu bit će pismeno podneti OKK-a u opštini gde se nalazi odnosna nekretnina. OKK potvrdit će datum i vreme prijema zahteva za upis.

3.2 Podnosilac zahteva za upis prava na nepokretnu svojinu, priložit će zahtevu neophodnu dokumentac-iju koja podržava prava na nepokretnu svojinu, kao što je odredjeno primenjivim zakonom shodno ćlanu 3.7 ovog zakona.

3.3 OKK razmatrat će podnošenu dokumentaciju i uko-liko predata dokumentacija nije dovoljna prema primenjivom zakonu, OKK može odrediti zadnji rok za podnosioca za kompletiranje čitave dokument-acije.

3.4 OKK odbit će registraciju ukoliko priložena doku-mentacija nije dovoljna da dokaže da je:

(i) podnosilac zahteva nosioc prava na nepokretnu svojinu:

(ii) zahtev i priložena dokumentacija sadrže očigledne nepravilnosti;

(iii) verodostojonst zahteva ili bilo kog drugog pratečeg dokumenta u pitanju; ili/ako

(iv) dokumentacija nekompletna i da nema valjanu osnovu za registraciju.

3.5 OKK doneće pismenu odluku u skladu sa odred-bama člana 3.3 do 3.4.

3.6 Ne prejudicirajući gore navedene članove 3.3 do 3.4, OKK upisat će prava na nepokretnu svojinu u roku od petnaest (15) dana od dana prijema zahteva za upis i o tome će obavestiti Podnosioca zahteva. Upis stupit ce na snagu kada odluka OKK-a za upis nepokretne svojine bude uneta u Registar.

3.6 Bez prejudiciranja clana 1.2 (b) UNMIK-ove Uredbe br. 1999/23 (o Osnivanju Direkcije za Stambena i Imovinska Pitanja i Komisije za Stambene i Imov-inske Zahteve) OKK upisat će pravo na nepokret-nu svojinu u Registar za koju nadležni sud daje odgovarajući pismeni dokumenat OKK-u za regis-traciju prava na nepokretnu svojinu u Registar.

Član 4

Preispitivanje

4.1 Podnosilac zahteva može, u roku od trideset (30) dana od dana prijema pismenog obavestenja kad je OKK odbila zahtev za upis prava na nepokretnu


ZAKON O OSNIVANJU REGISTRA ZA PRAVA NA NEPOKRETNU SVOJINU

54

svojinu, zatražiti od OKK-e preispitivanje resenja.

4.2 OKK doneće svoju odluku da li treba da se upisuje ili ne pravo na nepokretnu svojinu u roku od petnaest (15) dana od dana prijema zahteva za preispitivan-je.

4.3 Kad OKK odluči da podnosilac ispunjava kriterijume za upis,registrovaće takvu odluku i upisaće pravo na nepokretnu svojinu na odgovarajući način.

Član 5Ispravka Registra

5.1 Bilo koje lice koje pretenduje da upis prava na nepokretnu svojinu nema zakonskog osnova(u daljem tekstu:”Prigovarać”)i da su njegova/njena prava na nepokretnu svojinu ugrož ena može zahte-vati od OKK-a da dopuni Registar na odgovarajući naćin.Registar će biti dopu njen unošenjem primed-be o pravu na nepokretnu svojinu.

5.2 Podnošenje primedbe neće stvoriti ni umanjiti za-konska prava bilo kojeg lica.Posebno, primedba ne može poslužiti kao zabrana za prodaju ili za promet nepokretnosti,ali zato svaki će se kupac upoznati o primedbi i interesu Prigovarača o registrovanoj nepokretnoj svojini.

5.3 Zahtev Prigovarača bieće propraćen sa dokumen-tima koje je propisao navedeni član 3.2 .Za postupak predvidjen clanom 3.3 pa sve do 3.5 primeniće se princip mutatis mutandis za unošenje primedbi.

5.4 Odlukom nadležnog suda o rešavanju slučaja ili odluke Direkcije za Stanbena i Imovinska Pitanja,odnosno Komisije za Stanbene i Imovinske Zahteve, ili bilo kojeg drugog nadležnog tela, koji može biti osnovan budućim zakonodavstvom, OKK izrvšiće ispravku Registra.

Član 6Preispitivanje odluka OKK-a

6.1 U roku od trideset (30) dana od dana prijema pis-menog resenja kad je OKK odbila upis prava na nepokretnu svojinu, Podnosilac može zahtevati od KKA preispitivanje odluke OKK-a.

6.2 Odluka OKK shodno gorenavedenom članu 6.1 podleći će sudskom razmatranju u skladu sa primen-jivim zakonima.

Član 7Stupanje na Snagu Upisa

7.1 Od trenutka kada je osnovan Registar,nijedan upis o transferu prava na nepokretnoj svojini neće biti

punovažan,sve dok se upis ne uradi na način prop-isan ovim zakonom.

7.2 Unošenje podataka u Registar prava na nepokret-nostima smatraće se tačnim,istinitim i zakonitim sve dok i osim ako ne budu ispravljeni na način i po postupku propisanim ovim zakonom. Podaci uneti u Registar biće dostupni svim gradjanima.

Sekcija 8Primena

Ministarstvo Javnih Službi doneće administrativne in-strukcije u cilju primenjivanja ovog zakona.

Sekcija 9Primenjivi Zakon

Stupanjem na snazi ovog Zakona, prestaju da vaze za-konske odredbe koja su regulisala ovu materiju.

Član 10Stupanje na Snagu

Ovaj zakon stupa na snagu danom usvajanja u Skupstini Kosova i njegovog proglašenja od strane Specijalnog Predstavnika Generalnog Sekretara Ujedinjenih Nacija.

UNMIK/UR/2002/22

20.12. 2002


��

Amandman

ZAKON BR. 2003 / 13

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA BR. 2002/5 O OSNIV-

ANJU REGISTRA ZA PRAVA NA NEPOKRETNU SVOJINU

Skupština Kosova,

Na osnovu Poglavlja 9,člana 9.1.26,UNMIK-ove Uredbe od 25Maja 2001/9,Ustavnog Okvira za Privremenu Sam-oupravu na Kosovu (UNMIK-ova Uredba Br.2001/19),

Na osnovu ocene Specijalnog Predstavnika Generalnom Sekretara (SPGS),o UNMIK-ovoj Uredbi Br. 2002/22 o Proglašenju Usvojenog Zakona od Skupštine Kosova O Osnivananju Registra za Prava na Nepokretnu Svojinu, proglasio je Zakon Br.2002/5, pod uslovom da Zakon Br.2002/5 će stupiti na snagu nakon proglašenja dopun-skog zakonodavstva koji je predvidjen za efikasnu javnu informaciju i druge neophodne zaštitne mere za zaštitu lica čija su prava povredjena registracijom,

Ovime usvaja ovaj Zakon,kako sledi:

Član 1

U Zakonu br.2002/5, o osnivanju registra prava na nepokretnu imovinu tačke 3.3.a, 3.3.b i 3.3.c dodaće se na kraju stava 3.3:

3.3.a Svaka OKK-a držaće javnu oglasnu tablu gde će biti istaknuti zahtevi za registraciju.Oglasnatabla postaviće se na sigurno mesto koja će biti dostupna za javnost u toku radnog vremena.

3.3.b Najmanje pet (5) radnih dana pre donošenja od-luke o dozvoli registracije, OKK oglasićezahtev za registraciju u javnoj oglasnoj tabli. Oglas će sadržavati:

i. adresu svojine, i ako je moguće i broj katastar-ske parcele;

ii. podaci o licu od koga se vrši prenos svojinskog prava;

iii. podaci o licu koji registracijom stiče svojinskog prava;

iv. pravo koje se treba registrovati; iv. datum do kada svaka zainteresovana stranka

može podneti prigovor OKK-u (koja će biti naj-manje pet (5) radnih dana nakon što je istaknuto u javnoj oglasnoj tabli).

3.3.c Pre registracije bilo kojeg prava na zgradu ili stanu, OKK će istražiti kod nadležnog organa Direkcije za Stambena i Imovinska Pitanja kako bi proverio da li je podnet zahtev protiv zgrade ili stana na osnovu UNMIK-ove Uredbe br.2000/60 ili UNMIK-ove Uredbe br.1999/23 i OKK će doneti odluku:

i. Da registruje pravo svojine ako nije podnet ni-jedan zahtev,i ako je zadnji rok za podnošenje zahteva istekao;

ii. Ako je zahtev podnet, OKK će odbiti registraciju dok Komisija za Stambene i Imovinske Zahteve ne reši slučaj;

iii. Ako nije podnet zahtev i zadnji rok za podnošenje zahteva nije prošao,OKK će uvesti u registar sledeću primedbu:

Ovime se obaveštavate da je zadnji rok za podnošenje zahteva na osnovu UNMIK-ove Uredbe br.2000/60 i UN-MIK-ove Uredbe br.1999/23 nije prošao od dana registro-vanja ovog prava.Medjutim,moguće je da se registracija na osnovu zahteva može sprovesti kasnije.Preporučuje se da svaka zainteresovana stranka zatraži stručnu pravnu pomoć kako bi procenila rizik na osnovu podne-tog zahteva.

Član 2Stupanje na snagu

Ovaj zakon stupiće na snagu danom usvajanja od Skupštine Kosova i njegovog proglašenja od strane Specijalnog Predstavnika Generalnog Sekretara Ujedin-jenih Nacija.

UNMIK/ UR/2003/27

18.08. 2003

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA BR. 2002/5 O OSNIVANJU REGISTRA ZA PRAVA NA NEPOKRETNU SVOJINU

Documents

34.Serbian