Adams Daglas DO VIENJA I HVALA NA SVIM RIBAMA Prevod: Ja i Zoran Adams Douglas SO LONG AND THANKS FOR ALL THE FISH, 1985. utostoperi" (4) POLARIS 1992. UVODSerija "Galatii aDaleo u neistra enim zaleima jedne zabaene oblasti zapadnog spiralnog raa Galasije nalazi se maleno, neugledno, uto sunce. Na njegovoj orbiti, na rastojanju od pribli no devedeset sedam miliona mil ja, nalazi se beznaajna plavozelena planeta iji su stanovnici, oji su nastali od majmuna, tolio primitivni da jo smatraju digitalne rune asovnie stra no zgodnom ide jom. Ta planeta ima - ili, da budemo precizni, imala je - jedan problem, oji se mo e opisati ovao: veina njenih stanovnia bila je uglavnom nesrena. Kao re enje ovog problema predlagane su mnoge stvari, ali sve su uglavnom bile povezane s r etanjem neavih malenih, zelenih omada hartije, a to je zaista udno, jer ti mal i, zeleni omadi hartije nisu i sami bili nesreni. Zbog toga je problem opstajao: ljudi su uglavnom bili zlovoljni, a mnogi su se oseali bedno, a i oni sa digitalnim asovnicima. Sve je vei bio broj onih oji su poinjali da misle ao su svi napravili v eliu gre u jo onda ada su si li sa drveta. A nei su i drvee smatrali lo om zami lju i reli su da uop te nije trebalo ni napustiti oean. A onda, jednog etvrta, soro dve hiljade godina po to su izvesnog tipa pri ovali za drvo zbog toga to je reao da bi bilo sjajno ada bi ljudi, za promenu, poeli da se pona aju ljubazno prema drugim ljudima, jedna devoja, oja je za svoj gro sedela u neom afiu u Rimansvortu, iznenada je shvatila u emu su sve vreme g re ili i najzad douila nain na oji bi se svet mogao pretvoriti u dobro i sreno mest o. Ovog puta sve je bilo u redu, stvar je bila sigurna i nio nije morao niog d a priucava za drvo. Ali, na alost, pre nego to je stigla da to neome javi telefonom, Zemlja j e neoeivano uni tena da bi se napravilo mesta za novu hipersvemirsu obilaznicu i tao je ideja izgubljena - inilo se, zauve. Ovo je njena pria. 1. Te veeri se rano smrailo, to je bilo normalno za to doba godine. Bilo je hl adno i vetrovito, to je taoe bilo normalno. Poela je i a, to je bilo naroito normalno. Sleteo je jedan svemirsi brod, to nije bilo normalno. U oolini nije bilo nioga da ga vidi izuzev neolio neopisivo glupih et vorono aca oji blage veze nisu imali ta bi s njim, i da li uop te treba ne to da imaju s njim, da li treba da ga pojedu, ili ta ve. I zato su uradili ono to su uve inili , a to je bilo da ponu da be e od njega i da pou avaju da se sariju jedan ispod dru gog, to niada nije palilo. On sliznu iz oblaa, naizgled balansirajui na jednom jedinom snopu svetl osti. Iz daljine jedva da ste ga mogli i primetiti roz sevanje i olujne obla e, ali vien izbliza izgledao je neobino lepo - siva letelica elegatno obliovanih linija, sasvim mala. Razume se, niada ne mo ete imati valjanu predstavu o tome oje e veliine i avog oblia biti raznorazne vrste, ali ao prihvatite ishode poslednjeg srednj egalatiog popisnog izve taja ao neu vrstu ispravnog vodia u pogledu statistiih p rosea, verovatno ete zaljuiti da e se na letelici nalaziti otprilie est osoba, i biete u pravu. To biste verovatno i inae pogodili. Popisni izve taj, ao i veina tavih do umenata, stajao je u asno mnogo novaca i niome nije reao ni ta to ovaj ve nije znao - osim da svaa svacijata osoba u Galasiji ima po 2,4 noge u proseu i poseduje hijenu. Po to to oigledno nije istina, itava stvar je na raju morala da se odbaci . Letelica be umno liznu roz i u, do su je slaba navigaciona svetla obavij ala dugom prijatnog izgleda. Tiho je hujala, umom oji je postepeno bio sve buniji i dublji ao se primicala tlu i oji se na visini od petnaest centimetara pret vorio u te o brujanje. Najzad se spustila i uti ala. Polopac se otvori. Krate stepenice razmota e se same od sebe. Svetlost se pojavi u otvoru, blistava svetlost oja je uljala u vla nu no, a sene su se retale u njoj. Jedan visoi li pojavi se u svetlosti, obazre se unaoolo, tr e se i poju ri niz stepenice, nosei ispod mi e veliu torbu. Orenuo se i rato mahnuo prema brodu. Ki a mu je ve curila roz osu. "Hvala", povia, "Hvala vam veli..." Preinu ga o tri prasa grmljavine. On boja ljivo podi e pogled, a na neu izn enadnu misao poe da pretura po velioj plastinoj torbi za oping, na ijem je dnu sada otrio jednu rupu. Sa strane je na torbi bilo od tampano (za sve one oji umeju da de ifruju e ntaursu azbuu) DUTY FREE MEGA-MARKET, PORT BRASTA, ALFA KENTAURA. BUDITE KAO N APALJENI DVADESET PRVI SLON U SVEMIRSKOM BRODU! "Stani!" povia prilia i mahnu a brodu. Stepenice, oje su poele da se uvlae u prolaz, zaustavi e se, ponovo izvuo e i pusti e ga nazad. Pojavio se ponovo neolio seundi asnije nosei otrcani i zamrljani pe ir oji je ugurao u torbu. Ponovo je mahnuo, smestio torbu pod mi u i potrao da se sloni pod supino m drvea do je, iza njega, svemirsi brod ve poinjao uspon. Sevanje blesnu nebom i natera priliu da zastane na trenuta, a onda je stvor nastavio da tri, promeniv i pravac da bi obi ao drvee u iroom luu. Hitro je trao po tlu, oliznuv i se tu i tamo, pognut pred i om oja je sada lila sve jae i jae, ao da se nebo provalilo. Noge su mu ljapale po blatu. Grmljavina je grotala u brdima. Uzaludno j e obrisao i ne api sa lica i nastavio da se tetura. Jo svetlosti. Ovog puta to nisu bile munje, ve razlivenija i slabija svetlost oja je l agano plesala nad obzorjem, pojaavala se i zamirala. Prilia ponovo zastade ada je videla svetlost, a zatim udvostrui orae, hitajui pravo prema tai na obzorju na ojoj se ova pojavila. Tle je sada bilo strmije, dizalo se navi e i posle sledeih dve ili tri stot ine metara najzad je dovelo stvora do prepree. Prilia zastade da bi bolje osmo trila prepreu, a zatim baci preo nje torbu oju je nosila, pre nego to e se i sa ma popeti. Jedva da je dotaala tle sa druge strane, ada prema njoj roz i u liznu ma ina ija je svetlost uljala roz vodenu zavesu. Stvor se tr e nazad do je ma ina h itala a njemu. Bila je nisa, ru astog oblia, nali na malog ita oji se toci lja po vodi - elegantna, siva i zaobljena, a retala se zastra ujuom brzinom. Prilia nagonsi ispru i rue da bi se za titila, ali pogodio ju je samo mla z vode ada je ma ina sunula poraj nje i odjurila u no. Narato je jo jedan titraj sevanja pre ao nebom i dozvolio namoenoj prilici poraj puta da proita mali natpis na zadnjem delu ma ine pre nego to je ova nestala . Na oevidnu zapanjenost i nevericu stvora, natpis je glasio: 'I moja druga ola su Por e.' 2. Rob MeKena bio je bedni opilan, a to je i sam znao, jer su mu mnogi ljudi godinama sretali pa nju na to. On nije video razloga da se ne slo i sa njima, o sim jednog oiglednog - naime, mnogo je voleo da se suprotstavlja ljudima, naroito onima oji mu se nisu dopadali, a u tave su spadali, prema poslednjem raunu, svi . Uzdahnuo je i gurnuo menja. Breg je postajao sve strmiji, a njegov amion bio je preoptereen dansim termostatima za radijatore. Nije on bio prirodno predodreen da bude taav mrgud, ili se bar tome nada o. To ga je i a uni tavala, uve ta i a. Ki a je i sada padala, onao za promenu. Bio je to naroiti tip i e, oji je naroito mrzeo, naroito ad vozi. Imao je broj za nju. Bila je to i a tip 17. Negde je itao da Esimi imaju preo dve stotine razliitih rei za sneg, bez ojih bi njihovi razgovori verovatno bili vrlo jednolini. Tao oni razliuju slab sneg i ja sneg, la sneg i te a sneg, moar sneg, o tar sneg, sneg oji pada u r picama, sneg oji pada u naletima, sneg oji ti sused unese na izmama svuda po le pom i istom podu tvog igloa, snegove zime, snegove prolea, snegove ojih se sea iz d etinjstva i oji su bili tolio bolji od svih ovih va ih modernih snegova, fini sn eg, paperjasti sneg, sneg sa brda, sneg iz doline, sneg oji pada izjutra, sneg oji pone da pada iznenada, ba ada si po ao na pecanje, i sneg na oji su se, i por ed svih napora da ih izdresira , popi ali tvoji polarni psi. Rob MeKena je u svoju malu bele nicu zapisao dvesta trideset jedan razliit tip i e, a nije mu se dopadao nijedan. On smanji brzinu za jo jedan polo aj menjaa, a amion povea broj obrtaja. Umi rujue je gunao o svim dansim radijatorsim termostatima oje je nosio. Otao je prethodnog popodneva napustio Dansu, pro ao je roz tip 33 (la a, bocava i a od oje putevi postaju lizavi), 39 (te a pljusa), 47 do 51 (poev o d lae oomite i ice sve do umerene ledene i e oja pada pod o trim uglom), 87 i 88 (dve podvrste oomite provale oblaa oje su se razliovale u nijansama), 100 (r ominjanje posle pljusa, hladno), sve tipove primorsih bura izmeu 192 i 213 odje dnom, 123, 124, 126 i 127 (umereni do srednji hladni naleti, ravnomerno i sinop irano bubnjanje po abini), 11 (apljice oje sipe na slabom vetru), a sada njeg ova najneomiljenija, 17. Ki a tipa 17 predstavljala je prljavo, ljapavo dobovanje o vetrobran, toli o jao da nije bilo mnogo bitno da li su brisai uljueni ili ne. Proverio je teoriju tao to ih je narato isljuio, ali, ao se ispostav ilo, vidljivost se prilino pogor ala. A zatim je jednostavno odbila da se popravi ada ih je ponovo uljuio. U stvari, jedan od brisaa poeo je da landara. Svi svi svi flop svi svi flop svi svi flop svi flop svi flop flop flap greb. Lupio je ruama po volanu, udario nogom o pod, tresao svoj aseta sve do ovaj iznenada nije poeo da svira muziu Berija Manilova, ponovo ga tresao sve do nije prestao, pa je psovao i psovao i psovao, psovao i psovao. Ba u tom trenutu, ada mu je bes bio na vrhuncu, u svetlost njegovih far ova uplivala je, jedva vidljiva roz pljusa, nea prilia poraj puta. Jadna, blatnjava prilia, neobino odevena, morija od vidre u ma ini za pra nje ve a, autostopirala je raj puta. 'Jadni, bedni rele', pomisli Rob MeKena, shvativ i da postoji neo sa vi e prava da se osea zeznutim od njega, 'mora da si promrzao do ostiju. Koja glupa zamisao da stopira po ovao zaguljenoj noi. Em ti je hladno, em si moar ao mi , a amioni namerno teraju preo bara da te poprsaju.' Turobno je zavrteo glavom, jo jednom uzdahnuo, orenuo volan i uleteo pra vo u veliu baru. 'Jesi li shvatio?' pomisli on ada je projurio preo nje. 'Na putu ima p ravih opilana.' Razliven u retrovizoru, neolio seundi asnije, pojavio se odraz autos topera raj puta, morog do gole o e. Jedan as ba mu je bilo drago zbog toga. Trenuta ili dva asnije bilo mu j e rivo zbog toga to mu je bilo drago. Onda mu je bilo drago zbog toga to mu je bi lo rivo zato to mu je bilo drago, pa se, zadovoljan, odvezao dalje u no.Najzad se isupio pred sobom za ono to ga je preteao onaj por e oga je tv rdoglavo bloirao poslednjih dvadeset milja. Do se tao vozio, i ni oblaci vuli su itavo nebo za njim jer, iao ni sa m to nije znao, Rob MeKena bio je Bog Ki a. On je samo znao da su mu radni dani b edni i da za sobom ima itav niz upropa enih praznia. A oblaci su samo znali da ga v ole i da ele da budu uz njega, da ga paze i da ga vase. 3. stvar. Sledea dva amiona nisu vozili Bogovi Ki a, ali su ovi svejedno uinili istuPrilia je oraala, ili pre buala, dalje, sve do nije do ao novi breg, a i zdajnia bara ostala za njim. Posle izvesnog vremena i a poe da se smiruje i Mesec se narato uaza iza oblaa. Jedan reno proe raj njega, a njegov voza uputi hodajuoj prilici zajapurene i slo ene znaove da bi poazao ao bi inae bio odu evljen da poveze priliu, samo t o ba ovaj put ne mo e jer ne ide u smeru u ome bi prilia htela, oji god to smer bio, i da je siguran da prilia to shvata. Zaljuio je time to je poazao ohrabruj ui signal palcem gore, ao da hoe da a e da se nada da se prilia osea ba bogovsi zb og toga to joj je hladno i to je mora da gore ne mo e biti, i da e je svaao povest i ada naie sledei put. Prilia je oraala dalje. Proe jedan fijat i uini isto to i reno. Jedan masi pro ao je suprotnom stranom puta i blesnuo farovima na priliu oja je lagano oraala, iao nije jasno da li je time mislio da a e 'zdravo', 'iz vini to idem u suprotnom smeru' ili 'gle, eno neoga u i i, oje sranje'. Zelena t raa na vrhu vetrobrana poazivala je da su poruu, ava god da je, uputili Sti v i Kerola. Oluja se u meuvremenu nesumnjivo istro ila, a ono to je preostalo od grmljav ine sada je gunalo nad udaljenijim bregovima, ao ove oji govori: 'I samo jo ne to da a em...' - dvadeset minuta po to je priznao da je pobeen u raspravi. Vazduh je sada bio istiji, no hladna. Zvu se prilino dobro prostirao. Izgu bljena prilia, oja je beznade no drhtala, sada sti e do mesta na ome se boni put o dvajao ulevo. Nasuprot sreti tu stajao je zna do oga prilia iznenada pojuri i poe da ga prouava grozniavom radoznalo u, trgav i se samo ada su naglo promala jo jedn ola. Pa jo jedna. Prva su projurila nimalo ne obraajui pa nju, druga su besmisleno signalizira la farovima. Ford ortina promae, pa nagazi na onice. Zanev i se od iznenaenja, prilia pridi e torbu uz grudi i pojuri prema olim a, ali u poslednjem trenutu toovi ortine porenu e se i ona odjuri niz put, oigle dno se dobro zabavljajui. Prilia uspori, zastade i ostade tao, izgubljena i odbaena. Dogodilo se da je sutradan voza ortine oti ao u bolnicu da mu izvade slepo crevo, ali zbog jedne mnogo zabavne zbre hirurg mu je gre om ulonio nogu, a pr e nego to je apendetomija ponovo mogla da se zaa e, upala slepog creva se zaompl iovala u divno ozbiljan sluaj peritonitisa, tao da je pravda, na svoj nain, ipa zadovoljena. Prilia se vula dalje. Jedan sab se zaustavi poraj njega. Prozor mu se spusti i prijateljsi glas ree: "Dugo ve pe ai ?" Prilia se orete prema njemu. Stade i uhvati ruu vrata. I prilia i ola i rua na vratima nalazili su se na planeti zvanoj Zemlj a, svetu ije se sveuupno prisustvo u 'Autostopersom vodiu roz Galasiju' sastoj alo iz dve rei: 'Uglavnom bezopasni'. ove oji je napisao te rei zvao se Ford Prefet i u tom trenutu nalazio se na svetu oji je bio daleo od bezopasnog, sedeo je u baru oji je bio daleood bezopasnog i tamo neobazrivo izazivao nevolje. 4.Da li je to bilo zato to je bio pijan, bolestan ili zahvaen samoubilaim lu dilom, to neom nemarnom posmatrau ne bi bilo jasno, ali nije bilo nemarnih posma traa u baru 'Kod matorog ru iastog d uca' u ju nom predgrau grada Han Dold, zbog toga to to nipo to nije bilo mesto na ome si mogao sebi dopustiti nemarnost ao hoe da osta ne u ivotu. Na tom mestu svai posmatra je bio posmatra oa soolovog, te o naoru an, s a bolnim sevanjem u glavi oje ga je teralo da radi a ave stvari ada opazi ne to to m u nije po volji. Nea gadna ti ina sada je popala po tom mestu, ona vrsta zati ja ava se ja vljaju pred nulearnu rizu. a je i zloobna ptiurina, posaena na ipu iznad bara, prestala da re ti imen a i adrese loalnih plaenih ubica, to je bila usluga oju je besplatno davala. Sve oi bile su priovane za Forda Prefeta. Nee od njih stajale su na vr hu pipaa. Dana nji nain na oji je odabrao da se poigrava sa smru bio je isazan time t o je pou ao da plati raun za pie velii poput omanjeg dr avnog bud eta za naoru anje art icom amerien espresa, oju ne priznaju nigde u poznatoj Vaseljeni. " ta vas grize?" pitao je prijateljsim glasom. "Datum isticanja va nosti? Z ar vi, momci, niada niste uli za neo-relativnost? Postoje itave nove oblasti fizi e oje se mogu pobrinuti za tave stvari. Dejstva vremense dilatacije, tempora lna relastatia..." "Ne brine nas datum isticanja", ree ove ome je Ford Prefet uputio te pr imedbe i oji je bio opasni barmen u opasnom gradu. Njegov glas bio je blago, du boo predenje, nali onom blagom, duboom predenju ada se otvara silos interon tinentalnog balistiog projetila. Rua velia poput une lupila je po baru i blag o ga ulubila. "Pa, onda, dobro", ree Ford, zatvoriv i torbicu i pripremiv i se da poe. Jedan a iprst se pru i i lao spusti na rame Forda Prefeta. To ga je spreil o da poe. Iao je prst bio spojen sa aom veliom ao lopata, a aa povezana sa podl aticom nali na batinu, podlatica nije bila povezana ni sa im, osim to je u meta foriom smislu bila vezana vrstom, pseom odano u za bar oji joj je bio dom. Neada je bila na uobiajeni nain povezana sa prvim vlasniom bara, oji ju je na samrtnioj postelji neoeivano zavetovao medicinsoj nauci. Medicinsoj nauci se nije dopao njen izgled, pa ju je smesta zavetovala nazad baru 'Kod matorog ru iastog d uca'. Novi barmen nije verovao u natprirodne pojave, poltergajste i sline uvrnu te stvari, ali je prepoznavao orisnog saveznia ada bi ga ugledao. Rua je sed ela na baru. Primala je narud bine, delila pia, ubilai se razraunavala sa ljudima o ji su se pona ali ao da ele da budu ubijeni. Ford Prefet je mirno sedeo. "Ne brine nas datum isticanja va nosti", ponovio je barmen, zadovoljan to j e sada zadobio punu pa nju Forda Prefeta. "Nas brine itavo to pare plastie." " ta?" upita Ford. Izgledao je pomalo zapanjen. "Ovo", odvrati barmen oji je dr ao articu ao da je to ribica ija je du a p re tri nedelje odlepr ala Tamo Gde Su Ribe Veno Blagoslovene, "mi ne prihvatamo." Ford se narato upita da li da na videlo iznese injenicu da pri sebi nem a niavih drugih plate nih sredstava, ali je odluio da za trenuta produ i. Rua bez tela sada mu je lao, ali vrsto stezala rame izmeu palca i a iprsta. "Ali, ne shvatate", ree Ford, iji je izraz lagano prerastao iz omanje zapa njenosti u zabezenutu nevericu. "Pa ovo je artica amerien espresa. To je naj zgodniji nain za plaanje rauna poznat oveu. Zar niste itali njihovu relamnu po tu?" Veseli prizvu Fordovog glasa poinjao je da vrea barmenove u i. Zvuao je ao neo o neumorno svira drombulje toom jednog od dostojanstvenijih delova 'Ratno g revijema'. Jedna ost Fordovog ramena poe da stru e drugu ost njegovog ramena na nain oji je nagove tavao da je rua nauila osnovna naela bola od izuzetno izve banog muitel ja. Nadao se da e uspeti da sredi posao pre nego to rua pone da stru e neom od ostiju njegovog ramena neu ost u drugim delovima tela. Sreom, uhvaeno rame nije bil o ono preo oga je bila oaena torba. Barmen odgurnu articu preo bara nazad do Ford Prefeta. "Uop te", reao je glasom prigu enog divlja tva, "nismo uli za tu stvar." to te o da je bilo iznenaujue. Ford ju je dobio zahvaljujui ozbiljnoj ompjutersoj gre i pred raj petna estogodi njeg razdoblja oje je proboravio na planeti Zemlji. Kolio ozbiljnoj, o mpanija 'Amerien espres' ubrzo e saznati, a sve e e i paninije zahteve njenog odelje nja za dugove uutalo je te neoeivano uni tenje itave planete od strane Vogona da b i se napravilo mesta za novu hipersvemirsu obilaznicu. Od tada ju je stalno imao pri sebi, jer je otrio da je orisno nositi s a sobom vrste novca oje nio ne prihvata. "Veresija?" azao je. "Aaaargggh..." U baru 'Kod matorog ru iastog d uca' te dve rei obino su bile povezane. "Mislio sam", ree Ford, "da e ovo biti firma na nivou..." Obazro se po jezivoj supini pljaa a, podvodaa i muziih producenata sriven ih po rubovima mutnih lovi svetlosti ojima su bile ispresecane tamne sene unu tra njih dubina bara. Svi su sada namerno gledali u drugom pravcu i pa ljivo priupl jali niti svojih dotada njih razgovora o ubistvima, vercu droge i ugovorima za obja vljivanje ploa. Znali su ta e se sada desiti i nisu eleli da gledaju da im se ne bi smuila pia. "Umree , moma", promrmlja barmen tiho Fordu Prefetu, a doaz se nalazio raj njega. Iznad bara je neada visio jedan od onih natpisa 'Ne tra i veresiju da ti ne bude rivo ad dobije aom u usta', ali zbog stroge tanosti to je promenjeno u: 'Ne tra i veresiju da ti ne bude rivo ada ti divlja ptica bude i upala grlo do ti bestelesna rua razbija glavu o bar'. Meutim, sve te isprave napravile su neit ljivi darmar od natpisa, a ionao nije isto zvualo, pa je zna onano sinut. Smat ralo se da e se stvar i bez toga ra uti, a i jeste. "Daj da jo jednom pogledam taj raun", ree Ford. Podigao ga je i stao pa ljivo da prouava pod zlobnim pogledom barmena i podjednao zlobnim pogledom ptice, oj a je trenutno svojim and ama grebala duboe brazde po povr ini bara. Bilo je to podugao pare papira. Na dnu se nalazio broj to je stra no liio na jedan od onih serijsih brojeva oji se nalaze ispod stereo ureaja i za oje uve treba silno vremena da se prep i u na carinsu delaraciju. Na raju rajeva, bio je u baru itavog dana i popio je stra no mnogo one stvari sa mehuriima, a naruio je i stra no mnogo tura za sve podvod ae, pljaa e i muzie producente oji iznenada nisu mogli da se prisete o on, u stva ri, be e. Potiho je proistio grlo i potap ao d epove. U njima, olio mu je bilo poznat o, nije bilo niega. Lao, ali vrsto, oslonio je levu ruu na poluotvoreni polopac svoje torbe. Bestelesna rua obnovi mu pritisa na levo rame. "Shvati", ree barmen, a inilo se ao da se njegovo lice sada zloobno lelu ja pred Fordovim, "moram da mislim na svoj ugled. Shvata , ne?" To je to, pomisli Ford. Vi e ni ta drugo nije preostalo. Po tovao je pravila, napravio je bona fide pou aj da plati svoj raun, odbijen je. Sada mu je ivot bio u opasnosti. "Pa", ree tiho, "ao je ve re o tvom ugledu..." Iznenadnom hitrinom otvorio je torbu i tresnuo o bar svoj primera 'Auto stopersog vodia roz Galasiju' i slu benu articu na ojoj je pisalo da je terens i istra iva za 'Vodi' i da mu nipo to nije dozvoljeno da ini ono to je upravo inio. "Hoe da te upi em?" Barmenovo lice zastade usred lelujanja. Ptije and e zaustavi e se usred braz de. Stisa rue lagano popusti. "To e", ree barmen jedva ujnim apatom, "biti sasvim zadovoljavajue, gospodine ." 5. 'Autostopersi vodi roz Galasiju' moan je organ. Zaista, njegov uticaj tolio je velii da su se morala postaviti stroga pravila ao njegovo osoblje ne bi poelo da ga zloupotrebljava. Zbog toga, nijednom od tih terensih istra ivaa nij e dozvoljeno da prihvata iave usluge, popuste ili posebne tretmane bilo oje v rste za svoje usluge, izuzev: a) ao su napravili bona fide pou aj da plate za us lugu na normalan nain; b) ao bi im ivot inae bio ugro en; c) ao im je ba stalo da to urade. Po to je pozivanje na tree pravilo znailo i rasid sa uredni tvom, Ford je uve najvi e voleo da se zavitlava sa prva dva. Izi ao je na ulicu, ustro oraajui. Vazduh je bio zagu ljiv, ali on je to voleo, zato to je to bio zagu ljivi gra dsi vazduh, pun uzbudljivo neprijatnih mirisa, opasne muzie i udaljenih zvuov a zaraenih policijsih plemena. Nosio je svoju torbu i lao ju je njihao, tao da je mogao dobro da zama hne na svaoga o bi pou ao da mu je uzme bez pitanja. Ona je sadr ala sve to je pos edovao, to u ovom trenutu nije bilo mnogo. Jedna limuzina projuri ulicom, rivudajui izmeu hrpa zapaljenog ubreta, i p restravi neu staru tovarnu ivotinju oja joj uz re tanje odsoi sa puta, ulete u p rozor prodavnice biljnih leova, uljui zavijajui alarm, a zatim odglumi pad niz s tepenice malog pasta-restorana jer je znala da e je tamo fotografisati i nahranit i. Ford je oraao prema severu. Razmi ljao je ao verovatno ide u pravcu osm odroma, ali to je pomi ljao i ranije. Znao je da se ree delom grada u om se plano vi esto i naglo menjaju. "Da li bi voleo da se dobro zabavi ?" upita glas sa neog ulaza. "Kolio mi je poznato", ree Ford, "ve se dobro zabavljam. Hvala." "Jesi li bogat?" upita glas. Orenuo se i otvorio rue iroim poretom. "Da li izgledam ao bogata ?" od vratio je pitanjem. "Ne znam", ree devoja. "Mo da, a mo da i ne. Mo da e se obogatiti. Imam posebnu uslugu za bogate..." "Je li?" upita Ford, zainteresovan, ali oprezan. "A to je?" "Ka em im da je u redu to su bogati." Sa prozora visoo iznad njih eruptirala je paljba iz vatrenog oru ja, ali bio je to samo jedan basista oga su upucali zato to je tri puta uzastopce odsvir ao pogre an rif, a u gradu Han Dold jedan basista ne vredi ni po lule duvana. Ford zastade i zaviri u mrani prolaz. " ta im uradi ?" Devoja se nasmeja i roi malo iz sene. Bila je visoa i imala je onu vr stu ontrolisane stidljivosti oja predstavlja sjajan tri, samo ao ume da je iz vede . "To je moja velia taa", rela je. "Imam magistraturu iz socijalne eono mie i umem da budem vrlo ubedljiva. Ljudi to vole. Naroito u gradu." "Gusnarg", ree Ford Prefet, to je naroita betelgezijsa re oju je oristio uve ada je znao da treba ne to da a e, ali nije znao ta. Seo je na stepenice, izvadio iz torbe bocu starog d ansa i pe ir. Otvorio je bocu i obrisao grli pe irom, to je imalo suprotno dejstvo od onoga oje je namer avao, jer je stari d ans trenutno pobio milione lica oje su gradile slo enu i pro svetljenu civilizaciju na smrdljivijim mestima njegovog pe ira. "Hoe malo?" upitao je, po to je sam popio gutljaj. Slegla je ramenima i prihvatila ponuenu bocu. Neo vreme su sedeli i mirno oslu ivali halabuu provalnih alarma u sused nom blou. "Kao se ispostavlja, duguju mi silnu gomilu love", ree Ford, "pa ao se iada dograbim toga, mogu li mo da tada da doem i da te vidim?" "Naravno, biu ovde", ree devoja. "A olio mnogo?" "Zaostalu platu od petnaest godina unazad." "Za?" "Pisanje dve rei." "Zarone", ree devoja. "Pa za oju ti je od njih dve trebalo tolio dugo"Za onu prvu. Kada sam nju imao, druga je sama do la posle jednog rua." Ogromni omplet eletronsih bubnjeva izlete roz prozor visoo iznad nj ih i raspr ta se u parie na ulici pred njima. Usoro je postalo oigledno da je nei od provalniih alarma u susednom blo u namerno ativiralo jedno policijso pleme da bi postavilo zasedu drugom. Kola vri teih sirena jurila su prema toj oblasti, samo da bi ih zasoili opteri oji su grmei stizali roz vazduh izmeu gradsih bloova slinih planinama. "U stvari", ree Ford, oji je sada morao da vie ne bi li nadjaao halabuu, "nije bilo ba tao. Napisao sam stra no mnogo, ali su mi sve to iseli." Izvadio je svoj primera 'Vodia' iz torbe. "A onda je, povrh svega, jo i planeta uni tena", poviao je. "Ba vredan posa o, eh? Ali jo mi duguju platu." "Radi za tu stvar?" drenu devoja u odgovor. "Da." "Super fora." "Hoe da vidi stvari oje sam napisao?" poviao je. "Pre nego to ih obri u? Nov o izdanje treba da bude objavljeno veeras preo mre e. Neo do sada mora da je otr io da je planeta na ojoj sam proveo petnaest godina uni tena. Propustili su to pr iliom poslednje dopune, ali ne mo e zauve da izmie njihovoj pa nji." "Postaje nemogue razgovarati, zar ne?" " ta?" Iznad njih se sada nalazio opter oji je, izgleda, bio uljuen u jedan o d bonih or aja protiv benda na spratu. Dim se dizao iz zgrade. Snimatelj zvua vis io je sa prozora na vrhovima prstiju, a pobesneli gitarista mu je tuao po prsti ma zapaljenom gitarom. Heliopter je pucao na sve redom. "Mo emo li da poemo?" Po li su niz ulicu, dalje od bue. Naleteli su na trupu jednog ulinog pozor i ta oja je pou ala da za njih izvede rata omad o problemima ivota u centru grad a, ali je onda odustala i nestala u malom restoranu u oji je nedavno oti la tovar na ivotinja. Sve to vreme, Ford je ucao po tastaturi 'Vodia'. U li su u jedan boni prol az. Ford sede na antu za smee, a informacije poe e da teu eranom 'Vodia'. Prona ao je svoju stavu. Zemlja: uglavnom bezopasni. Gotovo trenutno eran se pretvori u masu sistemsih porua. "Evo ga", ree on. Molimo, saeajte, govorila je porua. Podaci se dopunjuju preo sub-eta m re e. Ovaj podata se menja. Sistem nee raditi sledeih deset seundi. Na raju prolaza lagano promae elino siva limuzina. "Hej, slu aj", ree devoja, "ao te plate, potra i me. Ja sam radnica, a tamo su ljudi ojima sam potrebna. Moram da idem." Odbacila je Fordova napola artiulisana protivljenja i ostavila ga da se di ojaen na anti za smee, pripremajui se da vidi ao e velii deo njegovog radnog vea eletronsim putem biti zbrisan u etar. Napolju, na ulici, stvari su se malo primirile. Policijsa bita preseli la se prema drugim setorima grada, dva pre ivela lana ro-grupe slo ila su se da pri znaju jedan drugome muzie razlie i da produ e solo arijere, trupa ulinog teatra p onovo se pojavila iz pasta-restorana zajedno sa tovarnom ivotinjom, govorei joj da e je odvesti do bara u om e se prema njoj odnositi sa vi e po tovanja, a ne to dalje el ino siva limuzina tiho se parirala raj ivinjaa. Devoja pojuri prema njoj. Iza nje, u tami prolaza, zeleno, treptavo blistanje upalo je lice Forda Prefeta, do su mu se oi lagano irile od zaprepa enja. Jer tamo gde je oeivao da nee nai ni ta drugo do obrisanu, zatvorenu stavu, potela je nepreidna struja informacija - testovi, dijagrami, priazi i slie , dirljivi opisi surfa po pla ama Australije, jogurta po grim ostrvima, restorana oje je trebalo izbei po Los Anelesu, poslova sa menjanjem valute oje je trebalo?"izbei u Istambulu, vremena oje je trebalo izbei u Londonu, barova do ojih je tre balo otii po svau cenu. Strane i strane toga. Sve je bilo tu, sve to je iada nap isao. Mr tei se sa sve dubljim nerazumevanjem, i ao je napred-nazad po testu, zast ajui tu i tamo po raznim stavama. Saveti za svemirce u Njujoru: Sletite gde god vas volja, u Central Par, bilo gde. Nioga nee biti brig a, nio vas nee a ni primetiti. Pre ivljavanje: naite smesta posao ao tasista. Posao tasiste je da vozi ljude gde god ovi to po ele u veliim, utim ma inama zvanim tasi. Ne brinite ao ne znate ao ma ina radi i ne govorite jezi, ne razumete se u geografiju, pa a ni u fizie osnove terena, a na glavi vam rastu velie zelene antene. Verujte, to je najbolji nain da ne postanete sumnjivi. Ao vam je telo stvarno udno, pou ajte da se poazujete narodu po ulicama za novac. Amfibijsi oblici ivota sa neog od svetova sistema Svuling, Nosios ili Nausalija naroito e u ivati u Ist Riveru, za oju se pria da je bogatija divnim, ivoto davnim, hranljivim sastojcima od najfinijih i najvirulentnijih laboratorijsih s luzi oje su do sada stvorene. Zabava: ovo je velii odelja. Nemogue je doi do vi e zabave bez eletrouci je centara za zadovoljstvo. Ford pritisnu preida na om je pisalo 'Izvr ni mod u pripravnosti' umesto sada staromodnog 'Stend baj', to je tao davno zamenilo ru no i preistorijso 'Isl j.' Bila je to planeta ije je potpuno uni tenje gledao, gledao sopstvenim oima, ili, tanije, po to je bio zaslepljen palenim udarom vazduha i svetlosti, osetio po d sopstvenim nogama ada je tle poelo da ga udara poput eia, da se trza, urla, zah vaeno plimsim talasima energije oja je uljala sa u asnih, utih vogonsih brodova. A onda, najzad, pet seundi posle trenuta oji je odredio ao poslednji mogu, u sledila je blaga, lelujava munina dematerijalizacije do su on i Artur Dent u vid u zraa poput prenosa sportse emisije podizani roz atmosferu. Nije bilo gre e, nije moglo da je bude. Zemlja je bila neopozivo uni tena. Neopozivo, neopozivo. Suvana i raznesena po svemiru. Pa ipa, ovde se - ponovo je ativirao 'Vodi' - nalazila njegova sopstven a stava o tome ao se mo ete dobro zabaviti u Burnmatu, porajina Dorset, u Engl esoj, ojom se uve ponosio ao jednom od najbaronijih ma tarija oje je iada s tvorio. Ponovo ju je proitao i protresao glavom u najistijem zaprepa enju. Iznenada je shvatio u emu je odgovor na problem: ne to se udno de avalo; a ao se ve ne to udno de avalo, pomisli on, onda je eleo da se to de ava njemu. Ugurao je 'Vodi' nazad u torbu i po urio ponovo na ulicu. Do je opet i ao na sever, pro ao je poraj sive limuzine parirane raj ivin jaa, a iz obli njeg ulaza uo je ne ni glas: "To je u redu, du o, stvarno je u redu, mo ra da naui da ti bude drago zbog toga. Pogledaj ao je zasnovana itava eonomija... " Ford se isceri, obie sledei blo oji je sada bio sav u plamenu, pronae pol icijsi heliopter oji je stajao na ulici neuvan, provali u njega, veza se pojas evima, ursti prste i nestruno ga podi e u nebo. Zastra ujue se tumbao izmeu anjonsih zidova grada, a ada ih se jednom ota rasio, vinuo se roz crne i crvene porove oblaa oji su veito visili nad njim. Deset minuta asnije, do su sve sirene optera urlale, a njegova brzome tna topovsa vatra sipala nasumce po oblacima, Ford Prefet se sjuri na tle izmeu ranova i sletnih svetilji osmodroma Han Dold, gde se spustio poput gigantse , prestravljene i veoma bune mu ice. Po to ga nije previ e o tetio, uspeo je da ga trampi za artu prve lase za sl edei brod oji je napu tao sistem i spustio se u jedno od njegovih ogromnih, naduve nih, meih sedi ta. Ima to da bude zabavno, pomisli on, do je brod tiho treptao roz suluda rastojanja duboog svemira, a abinsa posluga se razmahivala u svoj svojoj es travagantnosti."Da, molim", odgovarao je poslu iteljima ad god bi sliznuli do njega, nu dei mu bilo ta. Nasme io se neom neobinom, suludom rado u do je listao tajanstveno obnovljen u stavu o planeti Zemlji. Imao je velii, nedovr en posao za oji e sada moi da se pobrine i bio je izuzetno zadovoljan to mu je ivot iznenada ponudio ozbiljnu svrhu . Iznenada je shvatio da se pita gde li je Artur Dent i da li i on zna za novost. Artur Dent se nalazio na hiljadu etiri stotine trideset sedam svetlosnih godina odatle, u jednom sabu, i bio je sav ao na iglama. Iza njega, na zadnjem sedi tu, sedela je devoja zbog oje je tresnuo glav om u vrata do je ulazio. Nije znao da li je to zbog toga to je posredi bila prva ensa osoba njegove vrste na oju je spustio pogled toom poslednjih godina, ili olio je ve pro lo, ali ga je o amutila sa, sa... Pa ovo je besmisleno, reao je se bi. Sredi se, azao je sebi. Nisi, nastavio je najvr im unutra njim glasom oji je mog ao da postigne, u pribranom i racionalnom stanju. Upravo si stopirao sto hiljada svetlosnih godina preo Galasije, veoma si umoran, malo zbunjen i izuzetno ran jiv. Opusti se, bez panie, usredsredi se na duboo disanje. Orenuo se na sedi tu. "Jeste li sigurni da je sa njom sve u redu?" Osim injenice da je, za njega, bila srceparajue divna, mogao je da razazna vrlo malo; nije video olio je visoa, olio stara, oja joj je tano boja ose . Niti je mogao da je zamoli da ispria ne to o sebi, jer je, na alost, bila potpuno bez svesti. "Samo je drogirana", reao je njen brat i slegao ramenima, ne sreui pogle d sa puta pred sobom. "I to je u redu?" upita Artur upla eno. "Ba me briga", ree ovaj. "Ah", ree Artur. "Ovaj...", dodade po to je jedan trenuta razmi ljao. Do tog asa razgovor je teao zapanjujue lo e. Posle poetne razmene pozdrava, on i Rasel - tao se, naime, zvao brat div ne devoje, a to ime uve je u Arturovom umu prizivalo sliu zdepastog mu arca pl avih brova i fenirane ose, oji e na najmanju provoaciju poeti da nosi veernje o delo i la ni prednji deo o ulje, a zatim e biti potrebna sila da bi se spreio da ome ntari e bilijarse meeve - brzo su otrili da se jedan drugome nimalo ne dopadaju. Rasel je bio zdepast. Imao je plave brove. Kosa mu je bila fina i fenir ana. No, da bi bio po ten prema njemu - mada Artur nije video niavu potrebu za t ime, izuzev uzimanja itave stvari ao iste mentalne ve be - i on sam, Artur, izgleda o je prilino bedno. ove ne mo e da pree sto hiljada svetlosnih godina, uglavnom po t uim odeljcima za prtljag, a da se malo ne izana - a Artur se mnogo izanao. "Nije ona drogo ", ree Rasel iznenada, ao da oigledno misli da neo drugi u olima jeste. "Primila je sredstvo za umirenje." "Ali to je stra no", ree Artur i orete se da bi je ponovo pogledao. Kao da se malo prome oljila, a glava joj je sliznula postrance na rame. Tamna osa pal a joj je preo lica i zalonila ga. " ta joj je, je li bolesna?" "Nije", ree Rasel. "Samo je u potpunosti luda." " ta?" upita Artur prestravljeno. "O inuta, potpuno uvrnuta. Vozim je nazad u bolnicu da im a em da ponovo po u aju. Pustili su je napolje do je jo mislila da je bodljiavo prase." "Bodljiavo prase?" Rasel o tro zatrubi sirenom prema olima oja su izletela iza oue prema njima, presela im put i naterala ih da srenu. inilo se da vi e voli ad je besan. "Pa dobro, mo da ne ba bodljiavo prase", reao je po to se ponovo primirio. "Iao bi verovatno bilo jednostavnije da jeste. Kad neo misli da je bodljiavo prase, verovatno mu naprosto da ogledalo i oju sliu bodljiavih prasia, pa mu a e da sam sredi stvari i da ponovo doe ada mu bude bolje. Ao ni ta drugo, medicina u me da se snae sa time, u tome je stvar. Ali izgleda da to nije dovoljno za Feni." "Feni...?" "Zna ta sam joj upio za Bo i?"redu.""Ovaj, ne." "'Bleov medicinsi reni'." "Lep polon." "Tao sam i ja mislio. Ima na hiljade bolesti u njemu, sve po abecednom"Ka e da se zove Feni?" "Aha. Biraj, reoh joj. Sve to se ovde nalazi mo e da se sredi. Mogu se pre pisati odgovarajui leovi. Ali ne, ona mora da ima ne to posebno. Samo da ote a ivot. Zna , tava je bila i u oli." "Je li?" "Bila je. Pala je do je igrala hoej i slomila ost za oju nio niada nije uo." "Shvatam olio to mo e biti neprijatno", ree Artur sumnjiavo. Bio je prilino razoaran ada je otrio da joj je ime Feni. Bilo je to tao lucasto, nema tovito ime, avo bi nea nezgrapna teta usedelica odabrala za sebe zato to ne mo e da po dnese ime Fenela. "Ne, re je o tome da nije bilo simpatino", nastavio je Rasel, "a i stvarno me je malo nerviralo. Posle je hramala mesecima." Usporio je. "Ovo je tvoja rasrsnica, zar ne?" "Ah, ne", ree Artur. "Pet milja dalje. Ao je u redu." "U redu je", ree Rasel posle najrae mogue pauze ne bi li njome poazao da nije u redu. U stvari, to je bila Arturova rasrsnica, ali nije mogao da ode, ne sazn av i jo ne to o toj devojci oja ga je tolio opinila, iao se nije a ni probudila. I sledea dva sporedna puta e moi da mu poslu e. Svi su oni vodili do naselja oje mu je bilo dom, iao je olevao da zam isli ta e tamo nai. Poznati mea i promicali su u tami poput sablasti, izazivajui onu dr htavicu avu stvaraju samo vrlo, vrlo normalne stvari ugledane tamo gde je um n espreman za njih i u nepoznatoj svetlosti. Po njegovoj linoj vremensoj lestvici, olio je uspevao da proceni, prot elo je osam godina otao je oti ao da ivi pod tuinsom rotacijom daleih sunaca, a li mogao je samo da nagaa o tome olio je vremena pro lo ovde. Zaista, dogaaji oji su se odigrali bili su van njegovog iscrpljenog poimanja, jer ova planeta, njeg ov dom, ne bi trebalo da bude ovde. Pre osam godina, u vreme rua, njegovu planetu su uni tili, u potpunosti ra zorili ogromni, uti, vogonsi brodovi oji su lebdeli na nebu rua ao da su zaon i gravitacije samo loalni propis, a njihovo r enje ni ta vi e od pogre nog pariranja. "Opsena", ree Rasel. " ta?" upita Artur, izbaen iz toa sopstvenih misli. "Ka e da pati od udnovate opsene da ivi u stvarnom svetu. Ne vredi joj govor iti da i ivi u stvarnom svetu, jer onda samo a e da opsene zbog toga i jesu udne. N e znam za tebe, ali mene tavi razgovori prilino zamaraju. Daj joj tablete i pi ni po pivo, eto ta ja odgovaram. Hou da a em, postoji granica do oje ove mo e da se zav itlava, zar ne?" Artur se namr ti, ne prvi put. "Pa..." "Pa onda, svi ti njeni snovi i none more. A dotori samo vezu o udnim so ovima u njenim mo danim talasima." "Soovima?" "Ovo", ree Feni. Artur se hitro orete na sedi tu i zagleda u njene iznenada otvorene, ali u potpunosti prazne oi. ta god da je gledala, to nije bilo u olima. Oi joj zaigra e, glava joj se jednom tr e, a onda je mirno nastavila da spava. " ta je rela?" pitao je boja ljivo. "Rela je 'ovo'." "Ovo ta?" "Ovo ta? Otud, do avola, ja znam? Ovo bodljiavo prase, ovo pare cevi za d imnja, ovo to je ostalo od drugog para le ta don Alfonsa. Ona je u potpunosti lud a, uinilo mi se da sam to ve pomenuo.""Kao da te nije ba mnogo briga za to." Artur je pou ao da to izgovori to je mogao nehajnije, ali izgleda da nije upalilo. "Slu aj, bao..." "U redu, izvinjavam se. Ne tie me se. Nisam tao mislio", odvrati Artur. "Znam da ti je mnogo stalo, oigledno", dodao je, la ui. "Znam da mora neao da se sn ae s tim. Ali mora da me izvini . Upravo sam doputovao autostopom sa druge strane mag line Konjsa Glava." Besno je gledao roz prozor. Bio je zapanjen da ga od svih oseanja, oja su se borila za prostor u nje govoj glavi, ove noi ada se vratio ui za oju je mislio da je zauve nestala, na jvi e obrvava opsednutost tom neobinom devojom o ojoj nije znao ni ta osim da mu je rela 'ovo' i da mu je njen brat antipatiniji od Vogona. "I tao, ovaj, avi su bili soovi, ti soovi oje si pomenuo?" produ i o je najbr e to je mogao. "uj, to mi je sestra, ne znam za to ti uop te sve to priam..." "U redu, ao mi je. Mo da je bolje da iziem. Ovo je..." U trenutu ada je to reao, stvar je postala nemogua, jer je oluja oja je pro la preo njih ponovo nagrnula svom estinom. Munje su se spajale jedna u drug u preo neba, a neo ao da je sipao na njih roz sito ne to to je stra no podsealo na Atlantsi oean. Rasel opsova; neolio seundi pa ljivo je oretao volan do je nebo tulo po njima. Isalio je bes tao to je gnevno ubrzao da bi zaobi ao jedan amion sa o znaom 'MeKenin prevoz po svaom vremenu'. Napetost je opadala ao je i a prest ajala. "Sve je poelo onim poslom sa agentom CIA-e oga su na li u rezervoaru, ada su svi imali one halucinacije, sea li se?" Artur se upita na trenuta da li da ponovo pomene da je upravo doputovao autostopom sa druge strane magline Konjsa Glava, pa je zbog toga, ao i iz ne ih drugih, raznoraznih, meusobno povezanih i zapanjujuih razloga pomalo van dodira sa nedavnim dogaajima, ali je zaljuio da bi time samo jo vi e zamutio stvari. "Ne", reao je. "To je bio trenuta ada je pula. Bila je u neom afiu. Rimansvort. Ne znam ta je tamo radila, ali je tamo bila ada je pula. Navodno je ustala, smire no izjavila da je pro la roz neo izuzetno otrovenje, malo se zanela, izgledala je neao smu eno, a onda se uz vrisa sruila u sendvi sa jajima." Artur se lecnu. "Stra no mi je ao to to ujem", ree on uoeno. Rasel ispusti neaav grotavi zvu. "A ta je", upita Artur u pou aju da neao pove e stvari, "agent CIA-e radio u rezervoaru?" "Plutao je gore-dole, razume se. Bio je mrtav." "Ali ta..." "Ma hajde, sea se valjda tih stvari. Halucinacija. Svi su azali da je nam e talja CIA-e oja je vr ila opite sa ratnim drogama ili tao ne to. Nea suludnjaa t eorija tvrdila je da je mnogo jeftinije i delotvornije, umesto da izvr i invaziju n a drugu zemlju, da natera sve da misle ao je invazija stvarna." "A ave su to tano bile halucinacije...?" upita Artur vrlo tihim glasom. "Kao to misli , ave halucinacije? Priam o itavoj onoj tarapani sa veliim utim brodovima, ada su svi po a aveli i govorili da emo izginuti, a onda - plop, svi nestado e ada je dejstvo prestalo. CIA je sve poricala, to znai da mora da je isti na." U Arturovoj glavi malo se zavrtelo. On ruom dograbi ne to da bi se primir io, i to dograbi vrsto. Usta su mu se blago otvarala i zatvarala ao da mu je na umu ne to to hoe da a e, ali ni ta nije izlazilo. "Meutim", nastavio je Rasel, "oja god droga da je bila posredi, od Feni se, izgleda, nije tao brzo istro ila. Hteo sam da tu im CIA-u, ali moj prijatelj a dvoat ree mi da bi to bilo ao da napadne ludnicu naoru an bananom, i tao..." "Vogoni...", zasiao je Artur. " uti brodovi... nestali?" "Pa, razume se, bili su halucinacije", ree Rasel i udno se zagleda u Artur a. "Pou ava li da a e da se ne sea niega? Pa gde si bio dosad, za ime sveta?"Za Artura je to bilo tao zapanjujue dobro pitanje da je napola suio na s edi tu od oa. "Hriste!!!" vrisnu Rasel, borei se da zadr i ontrolu nad olima oja naglo poe e da lize. On srenu sa puta amionu iz suprotnog smera i slete na travnati t eren raj puta. Kada su se ola trgla i zaustavila, devoja na zadnjem sedi tu pol ete na Raselovo sedi te, da bi se potom nespretno smandrljala nazad. Artur se prestravljeno orete. "Je li s njom sve u redu?" zamucao je. Rasel besno provue rue roz feniranu osu. Pogladio je plave brove, pa se orenuo Arturu. "Hoe li, molim te", reao je, "da pusti tu runu onicu?" 6. Odatle do sela bilo je etiri milje hoda: jedna milja do mesta na ome se odvajao sporedni put, dole je odvratni Rasel sada gnevno odbijao da ga odveze, a potom tri milje vijugavim seosim putem. Sab nestade u noi. Artur je gledao ao odlazi, zapanjen poput ovea oji, po to je pet godina iveo u uverenju da je potpuno slep, iznenada otriva da je sam o nosio prevelii e ir. O tro je protresao glavom u nadi da e to razmrdati neu upeatljivu pojedinos t tao da padne na svoje mesto i pru i nei smisao inae potpuno zbunjujuoj Vaseljeni , ali budui da je upeatljiva pojedinost, ao je tave uop te bilo, u potpunosti oman ula da to uini, on ponovo renu putem, u nadi da e mu dobar, esto hod, pa mo da a i malo dobrih, bolnih uljeva pomoi da se uveri bar u sopstveno postojanje, ao ve ne u normalnost. Bilo je 10,30 ada je stigao - injenica oju je otrio roz uma eni i zadiml jeni prozor paba 'Kod onja i onju ara' u ome je toom mnogo godina visio ofucan i stari Ginisov sat na ome je bila slia emua sa riglom a asto zaglavljenom u vr atu. Bio je to pab u ome je proveo ono sudbonosno podne toom oga su uni teni najpre njegova ua, a zatim i itava planeta Zemlja, ili je bar izgledalo da su un i teni. Ne, proletstvo, bili su uni teni, jer da nisu, onda gde se, Boga mu njegovo g, nalazio toom poslednjih osam godina i ao je tamo dospeo ao ne u jednom od onih veliih, utih, vogonsih brodova za oje mu je ogavni Rasel upravo ispripov edao da su predstavljali halucinaciju izazvanu drogom - a ao su bili uni teni, na emu je to trenutno stajao...? Nagazio je onicu na tom nizu misli zbog toga to ovaj nije obeavao da e ga o dvesti imalo dalje nego poslednjih dvadeset puta ada je inio isto. Poeo je ponovo. Bio je to pab u ome je proveo ono sudbonosno podne toom oga se dogodi lo ono, ta ve be e, i to e lepo da razbistri asnije i... Opet nije imalo smisla. Poeo je ponovo. Bio je to pab u ome... Bio je to pab. Po pabovima se slu e pia, a njemu bi jedno ba dobro do lo. Zadovoljan to ga je smu eni misaoni proces najzad doveo do neavog zaljua , i to do zaljua ojim je bio veoma zadovoljan, iao nije re bila ba o onom zalj uu do oga je eleo da doe, zaoraio je prema vratima. I stao. Mali, rundavi terijer istra iza nisog zida i, spaziv i Artura, poe da re i. Meutim, Artur je znao tog psa, i to ga je dobro znao. Pripadao je njegovo m olegi, relamnom strunjau, i zvao se Bozo Nema Zezanja zbog naina na oji su m u dlaice stajale na glavi, a oji je ljude podseao na predsednia Sjedinjenih Amer iih Dr ava; i pas je poznavao Artura, ili bi bar trebalo da ga poznaje. Bio je to jedan glupav pas, nije umeo a ni da ita TV idiota, ureaj za priazivanje testa iz a amere, zbog ega su se nei ljudi bunili protiv njegovog imena, ali trebalo bi bar da je sposoban da prepozna Artura, umesto to stoji tamo, naostre en, ao da jeArtur najstra nija priaza oja je iada ugrozila njegov maloumni ivot. To je nateralo Artura da ode i ponovo zaviri u prozor, a ovog puta pogle d mu nije poivao na polupridavljenom emuu, ve na njemu samom. Kada je ugledao sebe prvi put u poznatoj oolini, morao je da prizna da je pas u pravu. Mnogo je podseao na ne to to bi farmer upotrebio da pla i ptice i nije bilo su mnje da bi njegov odlaza u pab u trenutnom stanju izazvao glasne omentare, a to je jo gore, tu bi bez sumnje bilo neolio ljudi oje poznaje i oji bi se oseti li du ni da ga bombarduju pitanjima za oja se trenutno nije oseao najspremniji. Vil Smiters, na primer, vlasni Bozoa Nema Zezanja, flegmatinog pseta, ivo tinje do te mere glupe da je jednom izbaena iz Vilove vlastite tv relame zbog to ga to nije bila u stanju da prepozna oja bi hrana za pse trebalo da joj se svia, i pored injenice da je preo mesa u svim ostalim porcijama bilo preliveno motorno ulje. Vil e sigurno biti tamo. Tu mu je bio pas, tu su mu bila ola, sivi por e 9 28 S sa natpisom na zadnjem prozoru oji je glasio: 'I moja druga ola su por e'. Prolet bio. Posmatrao je ola i shvatio da je upravo saznao ne to to do tada nije znao. Vil Smiters, ao i veina drugih preplaenih i bezobzirnih opilana oje je Artur poznavao u relamnom poslu, menjao je ola svaog avgusta da bi mogao da p ria ljudima da ga raunovoa tera da to radi, iao je prava istina bila da se raunovoa a volsi trudio da ga zaustavi, jer ta e biti sa odr avanjem oje mora da se plati i t ao dalje - a ovo su bila ola ojih se Artur seao od ranije. Broj na tablici ozn aavao je godinu. S obzirom na to da je sada bila zima, a da se dogaaj oji je pre osam god ina doneo Arturu tolio nevolja odigrao poetom septembra, onda je ovde moglo da proe manje od est ili sedam meseci. Jedan trenuta je stajao jezivo miran i pu tao Bozoa Nema Zezanja da sae g ore-dole i eve na njega. Bio je iznenada zapanjen uvianjem oje vi e nije mogao da izbegava, a re je bila o sledeem: sada je bio stranac na sopstvenom svetu. Kolio god da se trudio, nio ne bi bio u stanju da poveruje u njegovu priu. Ne samo da je zvuala savr eno i a eno, ve je glato protivureila jednostavnim, oiglednim injenicam Da li je ovo stvarno Zemlja? Da li je postojala maar najbla a mogunost da je napravio neu neverovatnu gre u? Pab pred njim bio je nepodno ljivo poznat u svaoj pojedinosti - znao je s vau ciglu, svao pare slju tene boje; a unutra je mogao da prepozna poznatu, mnogo ljudnu, bunu toplinu, gole grede na tavanici, la ne stilse dr ae svetilji od ovanog gvo a, bar lepljiv od piva po ome su ljudi oje je poznavao oslanjali latove i n ad ojim su stajale prilie devojaa izrezane od artona, sa paetiima iiriija izlepljenim po grudima. Sve su to bile stvari njegovog doma, njegovog sveta. Znao je a i to proleto ui te. "Hej, Neznalice!" Zvu glasa Vila Smitersa znaio je da mora brzo da odlui ta e. Ao se bude za dr ao gde jeste, bie otriven i itav cirus e poeti. Sa druge strane, srivanje bi sam o odlagalo trenuta istine, a sada je bilo opao hladno. injenica da se posredi bio Vil ola ala je izbor. Nije Artur njega ba tolio mrzeo - Vil je bio vrlo zabavan. Posredi je bilo to da je bio zabavan na tolio iscrpljujui nain zbog toga to je, budui u relamnom poslu, uve eleo da zna olio s e Artur dobro zabavlja, ao to je voleo da zna i odale dobija jane. Svestan toga, Artur se sari iza jednog ombija. "Hej, Neznalice, ta je bilo?" Vrata se otvori e i Vil izie, obuen u o nu pilotsu janu oju je svojevremen o dao pajta u iz Laboratorije za istra ivanje saobraaja da tresne olima u nju, naroit o radi toga da bi zadobila taj izno eni, izlupani izgled. Neznalica zaevta od odu e vljenja i, budui da je zadobio pa nju oju je tra io, sav srean zaboravi Artura. Vil je tu bio sa neim prijateljima; dru tvo je imalo jednu igru oju su i grali sa psom. "Komunjare!" povia e svi na psa u horu. "Komunjare, omunjare, omunjare! !!" Pas je naprosto iznuo od lajanja, saao je gore-dole, evtao do mu maleco srce ne isoi, van sebe u estatinom besu. Svi su se smejali i hrabrili ga, a potom su se polao razi li u no. E pa, to ra i ava nee stvari, pomisli Artur iza ombija, ovo je neopozivo pla neta oje se seam. 7. Kua mu je i dalje bila na svom mestu. Kao i za to, nije imao pojma. Odluio je da poe i pogleda do je eao da se p ab isprazni, ao bi neometano mogao da ode i pita gazdu za prenoi te po to se svi ra ziu. Kad ono, eto je. urno je otvorio ljuem oji je dr ao ispod amenog apca u ba ti, jer, zapanjujue , telefon je zvonio. Slu ao ga je, slaba no, itavim putem uz stazu i potrao je im je shvatio odale dolazi zvu. Morao je da otvori vrata silom zbog zaprepa ujue gomile relamne prepise o ja se naupila na pragu. Zaglavila su se na onome za ta e asnije otriti da preds tavlja etrnaest istovetnih, lino njemu upuenih poziva da onuri e za dobijanje redi tne artice oju je ve imao, sedamnaest istovetnih preteih pisama zbog neplaanja rau na preo reditne artice oju nije imao, ao i trideset tri istovetna pisma oj a su govorila da je on lino odabran ao ove od dobrog uusa i ugleda oji zna ta h oe i uda ide u dana njem profinjenom i gospodsom svetu, pa prema tome nea izvoli i upi neu tamo ogavnu aten ta nu. Uza sve to, bila je tu i crnuta maa. Probio se roz srazmerno uza otvor oji mu je pru alo sve to, sapleo se p reo hrpe ponuda za vino oje ne bi propustio ni najprobirljiviji poznavalac, o liznuo se po hrpi godi njeodmorsih pozdrava iz vila na moru i dospeo do telefona upravo ada je ovaj prestao da zvoni. Sruio se, zadihan, na hladni revet plesnjivog mirisa i toom neolio mi nuta prestao da se trudi da sprei svet da mu se vrti oo glave na nain oji se ovo me oigledno mnogo dopadao. Po to je neo vreme i sam u ivao u ovitlacu i malo se primirio, Artur poseg nu za svetiljom raj uzglavlja reveta, ne oeujui da se upali. Na njegovo iznenae nje, upalila se. To nije protivureilo Arturovom oseaju za logiu. Po to ga je eletr odistribucija sela bez gre e svai put ada plati raun, inilo se savr eno loginim da ga ne diraju ada ne plati. Slanjem para ove im oigledno samo privlai pa nju. Soba je bila manje-vi e onava avu ju je ostavio, to jest u ogavnom nere du, iao je dejstvo bilo u izvesnoj meri prigu eno debelim slojem pra ine. Dopola pr oitane njige i asopisi gnezdili su se meu hrpama poluprljavih pe ira. Rasparene arap e poivale su u polupopijenim oljicama afe. Ono to je neada bilo polupojeden sendv i sada se napola pretvorilo u ne to to je Artur eleo da zaobie u potpunosti. Pusti oj u munju roz sve ovo, pomisli on, pa e ponovo poeti evoluciju ivota. Samo je jedna stvar u sobi bila drugaija. Na trenuta ili dva nije mogao da vidi ta ta drugaija stvar zapravo predst avlja, jer je i ona bila prerivena slojem odvratne pra ine. Onda su je njegove oi zaaile i zaustavile se. Stvar se nalazila poraj ofucanog, starog televizora na ome je bilo mog ue gledati samo urseve Otvorenog univerziteta, jer ada bi pou ao da priazuje i ta zanimljivije, raspao bi se. Bila je to utija. Artur se pridi e na latove i zailji prema njoj. Bila je to siva utija neao turobnog sjaja. Bila je to etvrtasta, siva utija, stranice ne to du e od jedne stope. Bila je povezana jednom jedinom sivom tr aom, sa urednim vorom na vrhu. Ustao je, do ao je do nje i iznenaeno je dodirnuo. tagod to bilo, oigledno je bilo upaovano ao polon, pa ljivo i lepo, i ealo da ga otvori. Pa ljivo, podigao je utiju i odneo je na revet. Obrisao je pra inu sa vrha i odvezao trau. Na vrhu utije nalazio se polopac iji je prednji raj bio ugur an u telo utije. Izvuao ga je i pogledao u utiju. U njoj se nalazila stalena ugla, sme tena u fini, sivi rep-papir. On je pa ljivo izvadi. To nije bila ispravna ugla, zato to je imala otvor na dnu, odnosno, shvati Artur ada ju je prevrnuo, na vrhu , sa debelim rubom. Bila je to posuda. Avarijum. Bio je napravljen od najdivnijeg stala, savr eno prozranog, pa ipa sa ne im neobinim srebrno-sivim svojstvom, ao da su ga pravili od ristala i riljca. Artur je lagano stao da ga oree u ruama. Bio je to jedan od najlep ih pre dmeta oje je iada video, ali ga je u potpunosti zbunio. Pogledao je u utiju, ali tamo nije bilo niega osim rep papira. Ni spolja na utiji nije bilo niega. Ponovo je orenuo posudu. Bila je divna. Bila je izuzetna. Ali bio je to obian avarijum. Kucnuo je posudu notom i ona stade da odzvanja duboom i velianstvenom z vonjavom oja se odr ala du e nego to je to izgledalo mogue, a ada je najzad i ilela, in lo se da nije zamrla, ve da je odlutala do drugih svetova, ao u san duboog mora . Opinjen, Artur je ponovo orenu, a ovog puta sjaj male, pra njave svetilje raj uzglavlja uhvati je pod drugim uglom i zablista na finim urezima na povr ini avarijuma. On ga podi e, podesi ugao svetlosti i iznenada jasno ugleda fine lini je urezanih rei oje su se ocrtavale u stalu. 'Do vienja', pisalo je, 'i hvala...' I to je bilo sve. Za mirao je i ni ta nije shvatao. Jo punih pet minuta oretao je predmet tamo-amo, prinosio ga svetlu pod r azliitim uglovima, ucao da bi oslu nuo hipnotiu zvonjavu, mozgao o znaenju senovit ih slova, ali nije mogao da nae ni ta. Najzad je ustao, napunio avarijum vodom sa e sme i odneo ga na sto raj televizora. Istresao je malu vavilonsu ribicu iz uha i spustio je, uzmigoljenu, u avarijum. Vi e mu nee biti potrebna, osim ad gleda strane filmove. Vratio se, legao na revet i ugasio svetlo. Le ao je miran i tih. Upijao je tminu oja ga je oru ivala, lagano opu tao ud ove itavom du inom, smirivao i sreivao udisaje, postepeno ra istio um od svih misli, s lopio oi, a potom ba niao nije mogao da zaspi. No je bila nemirna od i e. Ki ni oblaci sada su se preme tali i trenutno usred sreivali pa nju na mali usputni afi u neposrednoj blizini Barnmuta, ali su svojim p rolasom poremetili i samo nebo; ono je sada nosilo vla an, nemiran vazduh i ni sa mo nije znalo ta bi sve moglo da uradi ao nastave da mu ovao prose. Mesec izie, neao vodnjiav. Liio je na lopticu papira iz stra njeg d epa far meri upravo izvaenih iz ve -ma ine, za oju e samo vreme i peglanje rei da li je re o s tarom raunu iz samoposluge ili o novanici od pet funti. Vetar malo zatreperi, ao rep onja oji pou ava da odredi ao je raspol o en veeras, a zvono negde otuca pono. Prozori svetlarnia se od rinu. Te o je i ao i trebalo ga je malo limati i gurati, jer mu je ovir bio nat ruo, a neo je svojevremeno bio stra no pametan i prefarbao mu are, ali onano se i pa otvorio. Tu u blizini nae se nea mota da ga pridr i i jedna prilia se isobelja roz njega u usi prostor izmeu suprotnih strana rova. Stajala je i u ti ini gledala nebo. Prilia nije ni po emu liila na stvorenje divljaog izgleda oje je pre ne to vi e od jednog sata banulo u uicu. Nestalo je iscepane, otrcane odee, uprljane bla tom stotina svetova, zamrljane ostacima hrane pojedene s nogu po stotinama turob nih osmodroma, nestala je ra upana griva od ose, nestala je dugaa i ovrd ava brada sa svojim malim eosistemom u procvatu i svim ostalim. Umesto toga, bio je to Artur Dent, uredni i le erni, u somotsim pantalona ma i debelom d emperu. Kosa mu je bila pod i ana i oprana, brada glato izbrijana. Sam o su oi jo govorile da, ta god Vaseljena zami ljala da mu radi, on bi je najljubaznij e zamolio da ve jednom prestane s tim. Nisu to bile one oi oje su poslednji put gledale isti prizor, ba ao to ni je bio isti ni moza oji je tumaio slie uhvaene oima. Nije to bila posledica nia ve hirurgije, ve samo nepreidno delovanje isustva. No mu se u tom trenutu inila ao ivo bie, a tamna zemlja oo nje bila je stvorenje u oje je pu tao oren. Mogao je da oseti, nali na poigravanje daleih nervnih zavr etaa, to ud aljene ree, izvijanje nevidljivih bregova, gomilanje te ih i nih oblaa, zaustavl jenih tamo daleo na ju noj strani. Mogao je da isusi i prijatne marce oseanja da je drvo, a to je bilo ne to to niada ranije nije isusio. Znao je da je prijatno da zaroni no ne prste u zemlju, ali niada nije shvatio da je tolio prijatno. Oseao je gotovo neprilian talas za dovoljstva oji se pru ao a njemu iz pravca Nove ume. Morae naprolee da proba, pomis li on, ao je to ad ti naraste li e. Iz drugog pravca do njega doe oseaj ao je ada si ovca oju je prepla io l etei tanjir, ali to je bilo buvalno nerazaznatljivo od oseaja ada si ovca oju j e prepla ilo sve redom na ta je u ivotu nai la, jer bila su to stvorenja oja su vrlo malo toga nauila toom svog pute estvija roz ivot, tao da ih je uve iznova zaprep a ivalo sunce oje se izjutra raa, ao i zapanjivala ona silna zelena masa po poljim a. Iznenadilo ga je to to mo e da oseti ovcu oju je tog jutra zaprepastilo su nce, ba ao i mnoga prethodna jutra, i oju je zaprepastila supina drvea dan pre toga. Mogao je da ide sve dalje i dalje, ali je postajalo dosadno, jer se stvar sastojala uglavnom od ovaca zaprepa enih stvarima oje su ih zaprepastile i dan pre toga. Ostavio je ovcu i pustio da mu um sanjivo luta u sve irim rugovima. Oset io je prisustvo drugih umova, stotine i hiljade u pauovoj mre i; nei su bili san jivi, nei usnuli, nei stra no uzbueni, jedan i a en. Jedan i a en. Ovla je preleteo preo njega i pou ao da ga ponovo oseti, ali ga je ovaj i zbegavao ao druga arta sa znaom jabue u igri parova. Osetio je gr uzbuenja, je r je nagonsi shvatio o je to bio, ili je bar znao o bi on voleo da je to bio, a jednom ada shvati ta eli da bude istina, instint je vrlo orisna stvarica da ti pomogne da shvati da to i jeste istina. Nagonsi je, dale, znao da je to Feni i da bi eleo da je nae; ali nije mo gao. Sa previ e napinjanja da to uradi, mogao je da oseti ao gubi tu udnu, novu s posobnost i zato se oanio traganja i pustio um da mu ponovo slobodnije luta. I opet je osetio i a enje. Ponovo nije mogao da ga nae. Ovog puta, svejedno to se nagon zamajavao da mu objasni da je u pravu da tao misli, nije bio siguran da je re o Feni - ili je mo da ovog puta posredi bilo neije drugo i a enje. Imalo je istu osobinu otaenosti, ali neao je to bio op tiji utisa i a enosti, dublji, ao da nije re o zasebnom umu, mo da ni o avom umu. Bilo je drugaije. Pustio je da mu um lagano i iroo utone u Zemlju, da se talasa, traga, to ne. Sledio je Zemlju roz njene dane, lutao uz ritam milijardi njenih bila, curio roz mre e njenih ivota, narastao njenim plimama, oretao se njenom te inom. I a enj e se uve vraalo, dalei, otaeni, tmurni bol. A sada je leteo roz zemlju svetlosti; svetlost je bila vreme, plime su bile dani oji prolaze. I a enje oje je osetio, drugo i a enje, le alo je u daljini pred n im preo zemlje, debljina jedne jedine vlasi ose na usnulom predelu zemaljsih dana. I iznenada naie na njega. Plesao je vrtoglavo na rubu do se zemlja snova glato preidala pred nj im, samenjujui ponor a ni tavilu, do se on divlje izvijao, grabio ni u ta, mlatar ao ruama prema zastra ujuem prostoru, oretao se, padao. Na drugoj strani zupaste raseline nalazila se druga zemlja, drugo vreme, stariji svet, ne i a en ve ovla spojen: dve Zemlje. Probudio se. Hladan povetarac dotae grozniavi znoj priupljen na njegovom elu. Nona mora je minula i ispraznila se, a isto je bilo i sa njim. Ramena mu se poguri e, blago je protrljao oi vrhovima prstiju. Najzad je bio sanjiv, ao da je vrlo umoran. A t o se tie toga ta sve to znai, ao i ta znai, razmislie o tome izjutra; jer sada e poi ostelju na poina. Njegovu linu postelju, njegov lini san. U daljini ugleda svoju uu i upita se ao je to mogue. Obrisi su joj se o crtavali na meseini i on prepozna njen ru njiavi, etvrtasti obli. Obazreo se i primetio da se nalazi na neih osamnaest ina iznad ru injaa jednog od svojih suseda, D o na Ejnsvorta. Te ru e bile su pa ljivo negovane, orezane za zimu, vezane po boorima i obele ene i Artur se upita ta li radi iznad njih. Upitao se ta ga tu dr i, a ada j e otrio da ga ne dr i ni ta, nespretno je tresnuo na tle. Pridigao se, obrisao aom i od epao nazad ui sa uganutim zglobom. Svuao se i sruio u revet. Do je spavao, telefon je ponovo zazvonio. Zvonio je punih petnaest minu ta i dvaput ga naterao da se orene. Meutim, nijednog trenuta nije imao ni najma nju priliu da ga probudi. 8.Artur se probudio oseajui se divno, rajnje prerasno, osve eno, prepun odu ev ljenja to je od ue, sav ustreptao od energije, jedva malo razoaran to je sredina f ebruara. Gotovo je otplesao do fri idera, izabrao tri najmanje upave stvari u njemu, smestio ih na tanjir i napeto ih posmatrao dva minuta. Po to toom tog vremena ni su pou ale da se pomere, nazvao ih je doruom i pojeo ih. Zajedniim snagama one su uni tile zaraznu bolest oju je pre dva dana, uop te ne znajui to, navuao u gasnim movarama Flagatona i oja bi inae pobila polovinu itelja zapadne polulopte, oslepil a drugu polovinu, a sve ostale oterala u ludilo i jalovost, tao da se Zemlja ta j put sreno provula. Oseao se mono, oseao se zdravo. Marljivo je ra istio relamnu po tu a ovom i zati sahranio mau. Upravo do je zavr avao, zazvonio je telefon, ali on ga pusti da zvoni do je na trenuta odavao po tu utanjem. Kogod bio, zvae ponovo, ao je va no. Ritnuo je blato sa cipela i oti ao unutra. Bilo je malo va nih pisama u hrpama ubreta - nea doumentacija iz Vea, od p re tri godine, u vezi sa predvienim ru enjem ue, ao i nea pisma o op tem referendum u u vezi s itavim oblasnim planom preureenja; bilo je tu i staro pismo od 'Grinpis a', eolo e grupe ojoj je povremeno slao priloge; ovoga puta tra ili su pomo za pla n o oslobaanju delfina i itova ubica; zateao je i neolio razglednica od prija telja sa neodreenim pritu bama da im se u poslednje vreme niao ne javlja. Priupio ih je i smestio u fascilu na ojoj je napisao 'Ovo treba uradi ti'. Po to se tog jutra oseao tao poletno i puno snage, dodao je a i re: 'Hitno!' Izvadio je pe ir i jo neolio raznoliih stvarica i predmeta iz plastine to rbe dobijene u mega-maretu Port Braste. Slogan ispisan na njoj bio je jedna vrc ava i inteligentna dosoica na lingvi centauri, ali u potpunosti nerazumljiva na bilo om drugom jeziu i prema tome bez iave svrhe u fri opu na osmodromu. Osi m toga, torba je imala i rupu i zato ju je bacio. Uz naglo trecanje, iznenada je shvatio da mora da mu je jo ne to ispalo u ma lom svemirsom brodu oji ga je doveo na Zemlju, ljubazno srenuv i sa svog puta d a bi ga odbacio ba pored A 303. Izgubio je svoj otrcani i pohabani primera stvar i oja mu je pomogla da prebrodi neverovatna prostranstva osmosa. Izgubio je 'A utostopersi vodi roz Galasiju'. Pa, ree sebi, ovoga puta mi stvarno nee vi e biti potreban. Trebalo je da obavi nee telefonse pozive. Re io se ao da postupi sa masom protivurenosti izazvanih njegovim putovan jem, a to je bilo da ih jednostavno prevazie. Telefonirao je BiBiSiju i zamolio da ga pove u sa efom njegovog odeljenja. "Oh, halo, ovde Artur Dent. uj, izvini to nisam dolazio est meseci, ali bio sam poludeo." "Oh, bez brige. I mislio sam da je tao ne to. Ovde se tave stvari stalno de avaju. Kada da te oeujemo?" "Kada bodljiavi prasii zavr avaju zimsi san?" "Tamo negde na prolee, ini mi se." "Tu sam odmah posle toga." "Dobro. ao." Malo je listao oglasne stranice novina i napravio ratu listu brojeva oje e probati. "Halo. Da li je to bolnica 'Old Elms'? Da, zovem da vidim mogu li da por azgovaram sa Fenelom, ovaj... Fenela - dobri Bo e, ba sam a av, jo u i sopstveno ime da zaboravim, ovaj, Fenela - pa nije li to sme no? Va pacijent, devoja tamne ose, si no je do la..." "Bojim se da nemamo pacijenta po imenu Fenela." "Oh, nemate? Naravno, mislio sam Fiona, mi je zovemo Fen..." " ao mi je, do vienja." Kli. est razgovora u tom stilu poelo je opasno da nagriza njegovo raspolo enje ve drog, dinaminog optimizma i on odlui da ga, pre nego to ga potpuno napusti, ponese u pab i tamo malo paradira njime. Imao je savr enu zamisao o tome ao da jednim udarcem objasni sve nerazja n jive neobinosti vezane za svoj nestana, tao da je, ada je otvorio vrata oja s u ga sino tolio obeshrabrivala, nehajno zvi duao za svoj gro . "Arture!!!!" Veselo se nasme io isolaenim oima upiljenim u njega iz svih uglova paba, pa je stao da im podrobno pria o tome ao se divno proveo u Ju noj Kaliforniji. 9. Prihvatio je jo jednu riglu i povuao gutljaj. "Razume se, imao sam i linog alhemiara." " ta si imao?" Poinjao je da lupeta i znao je to. Egzjuberans, Hol i Vudhausov najbolji biter predstavljaju me avinu oje se treba loniti, ali jedna od prvih posledica o ve ombinacije jeste to da ti ulone oseanje za to ega se treba loniti, te je ta o taa u ojoj je Artur trebalo da zastane i vi e ni ta ne obja njava bila taa u ojoj je umesto toga postao ma tovit. "O, da", ustrajao je sreno stalastog pogleda. "Zbog toga sam izgubio tol io te ine." " ta?" upita njegova publia. "O, da", reao je opet. "U Kaliforniji su ponovo otrili alhemiju. O, da ." Nasme io se. "Samo", dodao je, "sve to u mnogo orisnijem obliu nego to je onaj ome u..." Zastao je zami ljeno da mu se gramatia malo sredi u glavi. "U ome su ga up otrebljavali na i stari. Odnosno", nastavio je, "u ome nisu uspevali da ga upotre bljavaju. Znate, nisu umeli da naprave da proradi. Nostradamus i to dru tvo. Nisu znali da provale tos." "Nostradamus?" upita neo iz publie. "Nisam znao da je bio alhemiar", ree drugi. "Mislio sam", primeti trei, "da je bio proro." "Postao je proro", ree Artur svojoj publici, iji su sastavni delovi poinja li malo da lelujaju i da mu se mute, "zato to je bio tao bedan alhemiar. Trebalo bi to da znate." Povuao je jo jedan gutljaj piva. Bilo je to ne to to nije probao punih osam godina. Pa je zato probao i samo probao. "Kave veze ima alhemija", upita pare publie, "sa gubljenjem te ine?" "Drago mi je to ste to pitali", odvrati Artur. "Veoma drago. A sad u ja da vam ispriam ava je veza izmeu..." Zastao je. "Izmeu te dve stvari. Stvari oje s te pomenuli. Rei u vam." Zastao je i manevrisao mislima. Bilo je to ao da gleda ao naftni tane ri u mestu oreu u riverc usred Laman a. "Otrili su ao da pretvore vi a telesne masnoe u zlato", izjavio je u iz nenadnom naletu razgovetnosti. "Zeza se." "O, da", reao je. "Ne", ispravio se, "stvarno." Pre ao je pogledom preo sumnjiavog dela publie, to e rei preo svih redom, aza to mu je trebalo izvesno vreme. "Jeste li vi uop te bili u Kaliforniji?" pitao je. "Znate li vi ta sve oni tamo rade?" Tri lana publie reo e mu da su bili i da pria oje tarije. "Ni ta vi niste videli", bio je uporan Artur. "O, da", dodao je, jer je ne o ponudio da narui jo jednu rundu. "Doaz se", ree on, poaza sebe i pri tom ne proma i vi e od deseta centimet ara, "nalazi pred va im oima. etrnaest sati u transu", reao je, "u tanu. U transu. Bio sam u tanu. ini mi se", dodao je posle zami ljene pauze, "da sam to ve reao." Strpljivo je eao do sledea runda nije u potpunosti podeljena. U glavi je pripremao naredni deo prie, to je trebalo da bude na temu ao tan mora da se or ijenti e du linije povuene pod pravim uglom od severnjae na osnovicu povuenu izmeu a i Venere, i upravo se spremao da se upne da to ispria ada je odluio da presoi c elu stvar. "Dugo", reao je, "u tanu. U transu." Ozbiljno je pogledao publiu, da se uveri da ga pa ljivo slede, a onda nastavio. "Gde sam ono bio?" "U transu", ree jedan. "U tanu", ree drugi. "O, da", ree Artur. "Hvala. I polao", ree i na e se napred, "polao, polao polao, sav vi a masnoe iz va eg tela... pretvara se...u...", zastao je radi boljeg uina, "po o... poo o ... to o no..." - zastao je da bi do ao do daha - "poto no oje onda mo ete da ulonite hirur i. Izlaza iz tana je paao. ta si azala?" "Samo sam se naa ljala." "ini mi se da sumnja u moje rei." "Samo se naa ljala", potvrdio je bitan deo publie duboim brundanjem. "O, da", ree Artur. "U redu. A onda podelite zaradu..." ponovo je zastao da bi obavio matematiu, "...pola-pola sa alhemiarem. Gomila love!" Teturavo se obazro po publici i nije mogao da ne primeti nove sumnjiave i zraze na njihovim smu enim licima. Osetio se uvreeno zbog toga. "Kao bih inae", pitao je, "mogao sebi da dopustim tro ove oo spu tanja lic a?" Prijateljse rue poe e da mu poma u da poe ui. "ujte", pobunio se ada mu ni februarsi vetar zaai lice, "i ivljen izgled trenutno je poslednji modni ri u Kaliforniji. Mora da izgleda ao da si video Galasiju. ivot, htedoh rei. Mora da gleda ao da si video ivot. To sam dobio. Spu tanje lica. Dajte mi osam godina, rea o sam. Nadam se da izgled tridesetogodi njaa nee ponovo postati moderan, inae sam p roerdao hrpu para." Utonuo je u ti inu do su mu prijateljse rue pomagale putem do ue. "Do ao jue", mumlao je. "Mnogo mnogo mnogo sam srean to sam stigao ui. Ili stra no slino mesto..." "Razlia u vremensim zonama", promrmlja jedan od njegovih prijatelja. " Dug je put iz Kalifornije. Sroz te rasturi toom dan ili dva." "Ne verujem da je uop te bio tamo", promrmlja drugi. "Pitam se gde je bio. I ta mu se dogodilo." Posle ne to spavanja Artur je ustao i malo petljao po ui. Oseao se smu eno i malo poti teno, jo rastrojeno zbog putovanja. Pitao se ao da pronae Feni. Sedeo je i gledao avarijum. Ponovo ga je ucnuo, a ovaj je, i pored tog a to je bio pun vode i sa malom, utom, vavilonsom ribicom, oja je neao utueno z evala svojim putem po njemu, odzvanjao svojom duboom i rezonantnom zvonjavom is to onao jasno i hipnotii ao i pre. Neo pou ava da mi se zahvali, pomisli on. Pitao se o i zbog ega. 10.Marszlatohlad izna"Trei udarac oznaie tano jedan sat... trideset dva minuta... dvadeset seund i. Bip... bip... bip."Ford Prefet prigu i slaba ni iot zluradog zadovoljstva, shvati da nema ni avog razloga da ga potisuje i nasmeja se glasnim, zlobnim smehom. Prebacio je signal oji je stizao sa sub-eta mre e na izvanredni brodsi h aj-faj sistem, a udni, neao tanu ni, pevucavi glas progovori preo abine sa izu zetnom jasnoom. "Trei udarac oznaie tano jedan sat... trideset dva minuta... trideset seund i. Bip... bip... bip." Jo je malo podesio jainu zvua, do je jednim oom pa ljivo pratio brzo prom enljivi raspored broji na displeju brodsog ompjutera. Za razdoblje oje je im ao na umu, potro nja energije postajala je znaajna. Nije eleo ubistvo na savesti. "Trei udarac oznaie tano jedan sat... trideset dva minuta... etrdeset seundi . Bip... bip... bip." Ponovo je sve proverio po brodiu. Si ao niz rati hodni. "Trei udarac..." Proturio je glavu u malo, delotvorno, svetlucavo, elino upatilo. "...oznaie..." Tamo je fino zvualo. Pogledao je u jednu od siu nih spavaonica. "...jedan sat... trideset dva minuta..." Zvualo je malo prigu eno. Preo jednog od zvunia visio je pe ir. On sinu pe ir. "...i pedeset seundi." Fino. Proverio je popunjeno spremi te tereta i uop te nije bio zadovoljan zvuom. Na putu se naupilo previ e ubreta. Kroio je nazad i saeao da se vrata hermetii zabr ave. Razbio je polopac zatvorene ontrolne ploe i pritisnuo dugme za izbacivanje . Nije znao zbog ega mu to ranije nije palo na pamet. Fijuava i bubnjava hua br zo zamre u ti inu. Posle stane ponovo se ulo blago i tanje. Prestalo je. Saeao je da se pojavi zeleno svetlo i onda ponovo otvorio vrata prema sa da praznom spremi tu za teret. "...jedan sat... trideset tri minuta... i pedeset seundi." Vrlo lepo. "Bip... bip... bip." Onda je oti ao i izveo poslednju, podrobnu proveru prostorije za hibernaci ju u sluaju opasnosti, u ojoj je naroito eleo da se uje. "Trei udarac oznaie tano jedan sat... trideset etiri..." Uzdrhtao je do je virio roz polopac preriven debelim slojem inja na nejasnu masu oblija zatvorenog unutra. Jednog dana, o zna ada, ono e se probudit i, a ada to uini, ele e da zna tano vreme. Istina, ne ba loalno vreme, ali ta mari. "Trei udarac oznaie..." Izi ao je na vrhovima prstiju i vratio se u omandnu abinu. "...jedan sat... trideset etiri minuta... dvadeset seundi." Glas je zvuao jasno ao da ga uje sa telefona u Londonu, to nije bio sluaj, ni izdalea. Zagledao se napolje, u mastiljavu no. Zvezda veliine blistave mrvice bisv ita oja se videla u daljini bila je Zondostina, ili, ao je bila poznata na sv etu sa oga je dolazio onaj neao tanu ni, pevucavi glas, Zeta Plejada. Blistavi, narand asti lu, oji je ispunjavao vi e od polovine vidnog polja, bila je d inovsa gasna planeta Sesefras Magna, raj oje su se nalazili doirani gzagzisijsi ratni brodovi, a ono to se upravo raalo nad njenim obzorjem bio je m ali, hladni, plavi mesec Epun. "Trei udarac oznaie..." Dvadeset minuta je sedeo i posmatrao ao se smanjuje razma izmeu broda i Epuna, do je brodsi ompjuter cedio i gnjeio broje oje e ga uvesti u petlju oo malog meseca, zatvoriti petlju i zadr ati ga tamo da orbitira veno sriven. "...jedan sat... pedeset devet minuta..." Njegov prvobitni plan bio je da isljui svu signalizaciju i zraenje sa bro da, da ga uini to je mogue bli e nevidljivom, izuzev uolio pogledate ba pravo u njeg a, ali onda je do ao na jednu pomisao oja mu se vi e dopadala. Emitovae usamljeni, nepreidni snop, tana poput olove, ojim e prenositi signal tanog vremena na plan etu sa oje je ovaj poticao, a do oje e ponovo stii te ada prou etiri stotine god ina, putujui pri tom brzinom svetlosti; tu e, verovatno, izazvati poprilino ome anja ada bude prispeo. "Bip... bip... bip..." Iscerio se. Nije voleo da zami lja sebe ao osobu oja se cerea i ioe, a li morao je da prizna da se ioe i cerea ve vi e od pola sata. "Trei udarac oznaie..." Brod je sada bio gotovo savr eno pariran na venoj orbiti oo malo poznatog i niada poseenog meseca. Gotovo savr eno. Samo je jedna stvar ostala. Ponovo je izveo ompjutersu simulaciju lans iranja malog brodsog beg-o-bagija, balansirao acijama, reacijama, tangencijal nim silama, svom matematiom poezijom retanja, i video da je dobra. Pre nego to je po ao, pogasio je svetla. Kada je njegova siu na spasilaa letelica, oblia cigare, sliznula na poeta trodnevnog putovanja do orbitalne svemirse stanice Port Sesefron, neolio se undi je letela niz dugai, poput olove tani snop zraenja oji je te zapoinjao je dno mnogo du e putovanje. "Trei udarac oznaie tano dva sata... trinaest minuta... pedeset seundi." Kiotao se i cereao. Smejao bi se glasno, ali nije imao dovoljno prosto ra. "Bip... bip... bip..." 11. "A naroito mrzim aprilse pljusove." Kolio god da je nedru eljubivo Artur zagrotao, ove je, izgleda, bio vrsto re en da razgovara sa njim. Upitao se da li da ustane i da pree za drugi sto, ali i nilo se da u itavoj afeteriji nema nijednog slobodnog. O tro je me ao svoju afu. "Proleti aprilsi pljusovi. Mrzim, mrzim, mrzim." Artur namr teno pogleda roz prozor. Lai, sunani prah i e visio je nad auto -putem. Pro la su ve dva meseca. Povrata u stari ivot bio je omino la. Ljudsa sean ja tao su neverovatno rata, uljuujui i njegovo. Osam godina sumanutog lutanja uzdu i popreo Galasije sada mu nisu izgledali tolio ao ru an san olio ao fil m oji je snimio sa TV, pa sada dr i asetu u dnu ormana i ne mui se da je pogleda. Ali jedno dejstvo se jo zadr alo, a to je bila njegova radost to se vratio. Sada ada mu se zemaljsa atmosfera onano zauve slopila nad glavom, u ta je, po gre no, verovao, sve unutar nje pru alo mu je izuzetno zadovoljstvo. Uputiv i pogled n a srebrnaste apljice i e, osetio je da mora da se pobuni. "E, ja ih volim", reao je naglo, "i to sve iz oiglednih razloga. Lai su i osve avajui. Svetlucaju i zbog njih se lepo osea ." ove prezrivo frnu. "Svi tao a u", reao je i namrgodio se. Bio je amiond ija. Artur je to znao zbog toga to je njegova otvorena, niim izazvana izjava glasila: "Ja sam amiond ija. Mrzim da vozim po i i. Koja je to iro nija, zar ne? Proleta ironija." Uolio je u toj primedbi bilo iavog srivenog smisla, Artur nije bio u stanju da ga razazna i samo je malo zagrotao, prijateljsi, ali ne ohrabrujue. Ali to ovea tada nije odbilo, ba ao ni sada. "To svi a u o proletim apri lsim pljusovima", reao je. "Tao su proleto prijatni, tao proleto osve avajui , tao divno proleto vreme." Nagao se napred i isrivio lice ao da e da a e ne to stra no o vladi. "A ja bi hteo da znam ovo", ree. "Ao e ve da bude lepo vreme, za to ne mo e da bude lepo bez prolete i e?" Artur odustade. Ostavio je afu, oja je bila previ e vrela da bi se ispil a na brzinu i previ e gadna da bi se pila ad se ohladi. "Pa, ode ti", ree on i umesto toga sam ustade. "Zdravo." Zaustavio se od prodavnice servisne stanice, a zatim se pe e vratio roz auto-par, u ivajui u finoj igri i nih api na svome licu. a je, primeti on, blaga duga svetlucala iznad bregova Devona. I u tome je u ivao.U ao je u svoj izdrndani, ali obo avani, stari, crni golf GTi, za ripao gumam a i renuo poraj ostrva benzinsih pumpi lizavim puteljom oji e ga dovesti do auto-puta. Gre io je ad je mislio da se atmosfera Zemlje jednom za svagda zatvorila nad njegovom glavom. Gre io je ada je mislio da e iada moi da odlo i za sobom zamr enu mre u olevanj a u oju su ga uvula galatia putovanja. Gre io je to je mislio da e sada moi da zaboravi da je velia, tvrda, masna, prljava, dugom ura ena Zemlja na ojoj je iveo samo mirosopsa taa izgubljena u nezamislivoj besonanosti Vaseljene. I tao je vozio, pevu ei, iao je gre io u pogledu svih tih stvari. Razlog zbog oga je gre io stajao je raj lizavog putelja pod malim i obr anom. eljust mu se razjapi. Istegao je zglob na pedali onice i zaorenuo tao n aglo da je gotovo preturio ola. "Feni!" drenuo je. Po to je za dlau izbegao da je udari olima, udario ju je vratima ola a da se nagao preo i otvorio ih prema njoj. Zaaila su joj ruu i izbila i obran, oji je zatim poeo divljai da se otr lja preo puta. "Sranje", drenu Artur da bi time sebi pomogao to je bolje mogue, soio je roz svoja vrata, za dlau izbegao da ga ne zgazi 'MeKenin prevoz po svaom vre menu' i gledao u stravi ao umesto toga gazi Fenin i obran. Kamion odjuri putem i nestade. Ki obran je le ao ao zgnjeeni pau-osac oji tu no izdi e na zemlji. Pod blagim udarima vetra malo je podrhtavao. On ga podi e. "Ovaj", reao je. Nije mu se inilo da ima puno smisla da joj ponudi stvar nazad. "Otud zna moje ime?" pitala je. "Ovaj, pa..." reao je. "uj, nabaviu ti drugi..." Pogledao ju je i postepeno se uti ao. Bila je povi a, tamne ose, oja joj je u talasima padala oo bledog i ozb iljnog lica. Do je stajala bez poreta, sama, inila se gotovo uzvi ena, poput ipa nee va ne, ali nepopularne vrline u vrtu formalnosti. inilo se da gleda ne to drugo , a ne ono u ta je izgledalo da gleda. Ali ada bi se nasme ila, ao sada, bilo je to ao da je iznenada doputova la odneud. Toplina i ivot poteo e joj u lice, a nemogue dra estan poret u telo. Dej stvo je bilo vrlo zbunjujue, a Artura je ba avolsi pomelo. Nasme ila se, bacila torbu na zadnje sedi te i spustila se na prednje. "Ne brini za i obran", ree mu ada je i on seo. "Pripadao je mom bratu, a njemu se sigurno nije dopadao, inae mi ga ne bi dao." Nasmejala se i stavila sigu rnosni pojas. "Nisi sluajno prijatelj moga brata?" "Ne." Nije postojao nijedan deo nje oji nije izgovorio: 'Dobro.' Njeno fizio prisustvo ovde u olima, njegovim olima, bilo je za Artura rajnje neobino. Oseao se, ada je lagano renuo olima, da jedva uspeva da misli ili da di e, a nadao se da nijedna od tih funcija nije od ivotne va nosti za njegovu vo nju, inae su u gadnoj nevolji. Ono to je, dale, isusio u drugim olima, olima njenog brata, one noi a da se iscrpljen i zbunjen vratio posle o marnih godina provedenih na zvezdama, ni je bila trenutna neravnote a, ili, ao je i bila, sada je bio bar dvaput neravnote n iji, te mu se vrlo lao moglo desiti da padne sa onoga na emu ve uravnote eni ljudi dr e ravnote u. "I tao..." ree on, u nadi da porene razgovor prema uzbudljivom poetu. "Trebalo je da me odveze - moj brat - ali je telefonirao da mi a e da ne mo e. Raspitala sam se o autobusima, ali je ove poeo da gleda u alendar umesto u r ed vo nje, pa sam odluila da stopiram. I eto." "Eto.""I eto mene ovde. A volela bih da znam otud mi zna ime." "Mo da bi prvo trebalo da razjasnimo", ree Artur, zagledan preo ramena do je ubacivao ola u saobraaj auto-puta, "uda te vodim." Vrlo blizu, nadao se, ili daleo. Blizu bi znailo da ivi blizu njega, dale o bi znailo da mo e da je vozi sve donde. "Htela bih do Tauntona", azala je, "molim te. Ao mo e. Nije daleo. Moga o bi da me odbaci od..." " ivi u Tauntonu?" upitao je, nadajui se da mu je po lo za ruom da zazvui samo radoznalo, a ne odu evljeno. Taunton je bio divno blizu. Mogao bi... "Ne, u Londonu", rela je. "Imam voz za manje od jednog sata." Bila je to najgora mogunost. Taunton se nalazio na par minuta vo nje auto-p utem. Pitao se ta da radi, i do se tao pitao u u asu zau sebe ao govori: "Oh, ja te mogu odvesti do Londona. Daj da te odvezem do Londona..." Smotani idiot. Za to je, za ime sveta, morao da a e 'daj' na tao tupav nain ? Pona ao se ao dvanaestogodi nja. "Po ao si za London?" pitala je. "Ne", ree on, "ali..." Smotani idiot. "Ba si ljubazan", ree ona, "ali stvarno ne. Volim da putujem vozom." I izn enada je nestala. Ili, tanije, nestao je onaj deo oji ju je o iveo. Zagledala se roz prozor u daljinu i ne to je lao pevu ila za svoj gro . Nije mogao da poveruje. Trideset seundi razgovora, i ve je sve upropastio. Odrasli ljudi, ree on sebi, protivureei veovima naupljenog isustva o nain u pona anja odraslih ljudi, ne pona aju se tao. TAUNTON 5 MILJA, ree zna pored puta. Tao je zgrabio volan da su se ola zanela. Morae da uradi ne to dramatino. "Feni", reao je. O tro ga je pogledala. "Jo mi nisi reao ao..." "uj", ree Artur, "rei u ti, iao je pria prilino udna. Vrlo udna." Jo ga je gledala, ali nije rela ni ta. "uj..." "To si ve reao." "Jesam li? Oh. Moram da ti govorim o neim stvarima i da ti ispriam nee stvari... pria oju ti moram rei... za nju bi..." Stalno je ooli ao. U stvari je ele o da a e ne to u stilu: 'Tvoje upletene i zamr ene ovrd e da raspliem do svaa vlas ne bude stajala odvojeno poput bodlji nemirnoga diobraza', ali nije verovao da bi mogao da istera to do raja, a i nije mu se dopadalo pominjanje bodljiavog pra seta. "...za nju bi trebalo vi e od pet milja", odlui se na raju nezadovoljno, a uz to je sve izgovorio prilino nespretno. "Pa..." "Samo pretpostavimo", reao je, "samo pretpostavimo..." pojma nije imao t a sad dolazi i zato je pomislio da bi trebalo da naprosto sedne i slu a, "...da po stoji nei izuzetan nain na oji si mi ti veoma va na, i da sam, iao ti to ne zna , ja veoma va an tebi, ali sve je propalo zbog toga to imamo na raspolaganju samo pet milja, a po to sam ja glupi idiot ada treba da a em ne to veoma va no neome oga sam te sreo, a da istovremeno ne ponem da se sudaram sa amionima, ta bi ti rela... " bespomono se orenuo i pogledao je, "da... treba da uradim?" "Pazi na put!" vrisnula je. "Sranje!" Za dlau je izbegao da uleti meu sto italijansih ma ina za pranje ve a na ne maom amionu. "ini mi se", ree ona uz trenutni uzdah ola anja, "da bi trebalo da mi upi p ie pre nego to mi poe voz." 12. Iz neog razloga postoji ne to vrlo turobno po pabovima u blizini elezniihstanica, nea naroita vrsta prljav tine, posebna vrsta bledila, nali na boju svinj se pa tete. Ali jo gori od svinjse pa tete jesu sendvii. Postoji u Englesoj uporni stav da je pravljenje zanimljivog, privlanog s endvia, na bilo oji nain prijatnog za jelo, ne to gre no, ne to to samo stranac mo e da u adi. 'Napravite ih da budu suvi', to je savet zaopan negde u oletivnoj nac ionalnoj svesti, 'napravite ih da budu gumasti. Ao pederii ba moraju da budu sve i, operite ih jednom nedeljno.' Jedenjem sendvia po pabovima subotom Britanci tra e da ispa taju nacionalne g rehe, avi god ovi bili. Nije im sasvim jasno avi su to gresi, a i ne ele da z naju. Ali avi god gresi bili, estoo ih ispa taju sendviima oje prave sami za seb e. Ao ima iega goreg od sendvia, onda su to obasice sme tene odmah pored njih . Be ivotne cevi, pune masnoe, plutaju u moru neega vrueg i tu nog, stisnute plastinom p ribadaom u obliu ape efa uhinje; posmrtno seanje, osea ove, na neog efa uhinje oji je mrzeo svet i umro, zaboravljen i sam meu svojim maama, na avom sporednom stepeni tu Stepnija. Kobasice su za one oji znaju avi su im gresi i ele da ispa taju za ne to p osebno. "Mora da ima ne to bolje", ree Artur. "Nema vremena", ree Feni, baciv i pogled na sat. "Voz mi polazi za pola sat a." Sedeli su za malim, limavim stolom. Na njemu se nalazilo neolio prlja vih a a i dva nava ena podmetaa za rigle ispisanih vicevima. Artur je doneo Feni so od paradajza, a sebi pintu ute vode sa mehuriima gasa. I par obasica. Ni sam nij e znao zbog ega. Kupio ih je da ne to radi do mu se gas sredi u a i. Barmen je pljusnuo Arturov usur u lovu piva na baru, na emu mu se Artur zahvalio. "Dobro", ree Feni i baci pogled na sat, "reci mi to to si imao da mi a e ." Zvuala je izuzetno septino, a verovatno se tao i oseala, i Arturovo srce lonu. Oseao je da sveuupno stanje stvari ba i nije najpovoljnije za pou aj obja nje nja, do ona tao sedi, najednom hladna i odbojna, da je u neoj vrsti vantelesn og sna imao telepatsi oseaj da je nervni slom oji je pretrpela povezan sa ooln o u da je, iao injenice to nisu potvrivale, Zemja bila uni tena da bi se napravilo mes ta za novu hipersvemirsu obilaznicu, ne to to je na itavoj Zemlji znao samo on, jer je bio buvalni oevidac sa vogonsog broda, a da su ga, osim toga, i telo i du a n epodno ljivo boleli za njom i da je eleo da ode u revet sa njom to je to pre ljuds i mogue. "Feni", poeo je. "Pitam se da li biste upili arte za na u tombolu? Malecu?" O tro je podigao pogled. "Da supimo novac za End i oja ide u penziju." " ta?" "I treba joj ve tai bubreg." Nad njim se nadnosila pomalo uoena, mr ava, sredovena ena u napirlitanoj, pl etenoj haljini, sa napirlitanom punicom i napirlitanim osmejom oji su verovatno mnogo lizali napirlitani uii. Dr ala je bloi arata za garderobu i limenu posudu za priloge. "Samo deset penija omad", ree, "tao da mo ete da upite a i dva, a da ne osiroma ite!" tetavo se i rato nasmejala, a zatim ispustila neobino dug uzdah. Rei 'a da ne osiroma ite' oigledno su joj pru ile vi e zadovoljstva nego i ta jo od ao su j oj se toom rata nabacivali nei vojnici. "Ovaj, da, u redu", ree Artur, urno poe da opa po d epu i izvadi par novia. Izluujuom sporo u i napirlitanom teatralno u, ao tava stvar uop te postoji, en tcepi dve arte i urui ih Arturu. "Zaista se nadam da ete pobediti", ree sa osmehom oji iznenada slopi pop ut naprednog origamija, "nagrade su tao lepe." "Da, hvala", ree Artur, malo o tro gurnu arte u d ep i pogleda na sat. Orenuo se Feni.Isto uini i ena sa sreama. "A vi, mlada damo?" upitla je. "To je za End in ve tai bubreg. Znate, ona id e u penziju. Da?" Uspelo joj je da jo vi e rastegne osmeh preo lica. Usoro je mor ala da prestane i da se odmori, inae bi joj se o a rascepila. "Ovaj, ujte, evo vam", ree Artur i gurnu joj novi od pedeset penija u nadi d a e je to otpremiti. "Oh, ba smo pri novcu, zar ne?" upita ena uz dugi, nasmejani uzdah. "Dole iz Londona?" Artur po ele da ona ne govori tolio proleto sporo. "Ne, u redu je, stvarno", reao je i mahnuo ruom, a ona poe jezivom odlun o u da cepa sree, jednu po jednu. "Oh, ali morate da dobijete svoje sree", bila je uporna ena, "inae neete moi da zahtevate svoju nagradu. Nagrade su vrlo lepe, znate. Ba prigodne." Artur dograbi sree i zahvali se to je o trije mogao. ena se ponovo orete Feni. "A sad, ta je sa..." "Ne!" Artur gotovo drenu. "Te su za nju", objasnio je i poazao pet nov ih srei. "Oh, shvatam. Ba lepo!" Izluujue se sme ila oboma. "Pa, zaista se nadam da ete..." "Da", zare a Artur, "hvala." ena najzad ode do stola raj njihovog. Artur se beznade no orete Feni i pa de mu amen sa srca ada je video da se ova trese od bezglasnog smeha. Uzdahnuo je i nasme io se. "Gde smo ono stali?" "Zvao si me Feni, a ja sam se upravo spremala da te zamolim da to ne ini ." " ta hoe time da a e ?" Prome ala je drvenim tapiem za otele so od paradajza. "Zato sam te pitala da li si prijatelj moga brata. U stvari, polubrata. On je jedini oji me zove Feni, a ja nisam ba odu evljena time." "Pa onda, ao se..." "Fener." " ta?" "Fener." "Fener." Ozbiljno ga je gledala. "Da", rela je, "i sada pazim na tebe ao soo da vidim hoe li mi postavit i isto ono glupo pitanje oje mi svi postavljaju sve do ne po elim da vri tim. Biu s roz-nasroz razoarana ao to uini . A osim toga, poeu da vri tim. Zato, pripazi!" Nasme ila se, rastresla osu ispred lica i provirila prema njemu iza nje. "Oh", ree on, "to je malo nepo teno, zar ne?" "Jeste." "Lepo." "Dobro", ree ona roz smeh, "mo e da me pita . Da to pre zavr imo s time. Bolje n ego da me sve vreme zove Feni." "Pretpostavljam da..." ree Artur. "Ostale su nam samo dve sree, vidite, a po to ste bili tolio veliodu ni a da sam maloas razgovarala vama..." " ta?" zaurla Artur. ena sa