4/2016

50 ljen način i ugovoreno i u opštim uslovima poslovanja (Schreier, 2016, 291).

4. ZAKLJUČAK

Odluka Saveznog suda zaslužuje podršku, pošto na odgovarajući način uvažava interese i očekivanja obe ugovorne strane prilikom zaključivanja punog kasko-osiguranja ugovora, a pritom ne prenosi preuzete rizike na teret jedne ugovorne strane, u ovom slučaju osigu-ranika. Pored toga, upravo postojanje posebnog tipa

ugovora, kod kojeg se osiguraniku nudi prednost u vidu povoljnije tarife osiguranja za to što mu se uskraćuje odlazak u ovlašćen servis, pokazuje da isključivo upu-ćivanje na servise pod ugovorom od strane osiguravača mora da ima svoje razloge. To mora bez razlike da važi za slučajeve stvarne i fiktivne popravke.

Prevela sa nemačkog: Ana DragutinovićRedaktori: prof. dr Slavko Đorđeviće-mail: slavko.djordjevic@gmail.com i prof. dr Jovan Slavniće-mail: lolesl@eunet.rs

SUMMARY

The article presents the decision of the German Federal Supreme Court (Bundesgerichtshof, shortly BGH) of 11.11.2015 – IV ZR 426/14. In this decision the BGH decided for the first time whether it is permissible that car owner demand the payment of fictive repair cost on the basis of a motor own damage insurance. The BGH considers that this is, similar to the situation in tort, is justified in general. However the BGH makes differences related to the burden of explanation and rules. Namely in a dispute based on an insurance contract, the owner of a damaged car has to satisfy higher demands then one who demands the same based on tort.

The mentioned decision was welcomed in the German legal literature. However there are those who point out the decision is mainly based on the wording of article 2.7.1 point of the general conditions for the car insurance (Allgemeinen Bedingungen für die Kraftfahrzeugversicherung (AKB) 2008). Therefore the the insurance companies could limit the freedom of the disposition which is given by this decision to their clients, by using clauses which limit fictive repair costs to average repair costs. Such clauses met the strong requirements which exist for general contract clauses.

Key words: tort law, insurance contract law, calculation of fictitious repair costs, disclosure duty and proving, German Federal Court

LITERATURA (REFERENCES)

Dietrich, N. (2016). Der Ersatz der für die Reparatur erforderlichen Kosten bei der Fahrzeugkaskoversicherung, Neue Justiz (NJ), 68–70.

Decker, T. (2016). Fiktive Reparaturkostenabrechnung in der Kaskoversicherung, Recht und SchadenS.

Schreier, V. (2016). Ersatzfähigkeit fiktiver Reparaturkosten einer Markenwerkstatt in der K f Z -Kaskoversicherung, Neue Juristische Wochenschrift (NJW).

A l l g e m e i n e n B e d i n g u n g e n f ü r d i e Kraftfahrzeugversicherung (AKB), 2008.

BGH, Urteil vom 11.11.2015 – IV ZR 426/14 (LG Berlin).Urteil des Bundesgerichtshofs vom 29. April 2003 zum

Aktenzeichen VI ZR 398/02.Urteil des Bundesgerichtshofs vom 20. Oktober 2009,

Az.: VI ZR 53/09, im Internet in deutscher Sprache unter http://juris.bundesgerichtshof.de/cgi-bin/rechtsprechung/document.py?Gericht=bgh&Art=en&sid=81a0e2945a5281fd689f7f0a8d3b9b85&nr=50257&pos=16&anz=21, zuletzt abgerufen am 11. Juli 2016).

STEFAN PÜRNER

Stefan PÜRNER, PhD

Some current issues of the German insurance contract law arising from the decision of the Federal Court (BGH) Z – IV ZR 426/14, 11.11.2015.

UDC: 347.44:368(430)Professional paper

4/2016

51

Apstrakt

Na teritoriji Češke Republike, od formiranja 1992. godine, na snazi je bio Građanski zakonik donet u Čeho-slovačkoj još daleke 1964. godine. Posle dvadeset godina, Češka je donela svoj Građanski zakonik 2012. godine koji je ustanovio nova, moderna pravila za odnose koji se regulišu u građanskom pravu, uključujući i ugovorno pravo osiguranja. Autor izlaže istorijski razvoj pravne regulative za ugovor o osiguranju i posebno sagledava ključna pitanja koja se tiču obuhvata i razuđenosti normi kojima se regulišu pravni odnosi iz ugovora o osigura-nju i metoda regulisanja ugovora o osiguranju (odnos prinudnih i dispozitivnih normi) u češkom Građanskom zakoniku. Neke novine koje donosi ovaj zakonik analizi-raju se u odnosu na rešenja domaćeg i uporednog prava i prakse Evropskog suda pravde.

Ključne reči: zakonik, osiguranje, interes, informisa-nje, uslovi osiguranja

1. OD AUSTRIJSKOG GRAĐANSKOG ZAKONIKA 1812. GODINE DO NOVOG

GRAĐANSKOG ZAKONIKA ČEŠKE REPUBLIKE 2012. GODINE

Dugi niz vekova na prostoru Habzburškog carstva vladao je pravni partikularizam koji se ogledao u mnoš-tvu pravnih izvora: od recepcije rimskog prava, prime-ne verskog prava do zbirke običaja (Consuetudinaria). Proces formiranja pravnog okvira privatnog prava za češke i ostale zemlje u okviru Habsburške monarhije datira tek iz vremena prosvećenog apsolutizma, odno-sno od polovine 18. veka. Reformatorski plodovi na iz-gradnji pravnog sistema privatnog prava u velikoj meri su zasluga carice Marije Terezije čijom inicijativom je prvo donesen Codex Theresianus iz čijeg prvobitnog predloga je carica naredila da se izbaci sve ono što pod-

seća na naučne radove i udžbenike, i da normativna re-šenja budu kratka, jasna i tako formulisana da ih narod razume (Nikolić, 2011, 315). Radilo se o nekompletnoj kodifikaciji jer se ona odnosila isključivo na privatno pravo bez građanskog procesnog, krivičnog materijal-nog i krivičnog procesnog prava, koja je nastala u peri-odu od 1753. do 1766. godine. Caričin sin Jozef II, koji je stupio na presto posle njene smrti, naredio je da se do tada urađeno pregleda i doradi posle čega je sačinjena konačna verzija prvog dela o licima koja je doneta pod nazivom Jozefinski zakonik (Josephinisches Gesetzbuch) 1787. godine sa važnošću u naslednim zemljama, a po-tom i u Galiciji (današnjoj Ukrajini). Ovi zakonici su prethodili složenoj kodifikaciji privatnog prava putem Opšteg građanskog zakonika za nemačke nasledne ze-mlje Austrijske monarhije (Allgemeines bürgerliches Gesetzbuch für die gesammten Deutschen Erbländer der Österreichischen Monarchie – ABGB), uključujući Bo-hemiju, Moravsku i Šleziju (današnju Češku), koji je usvojen 1. juna 1811. godine, a stupio na snagu 1. ja-nuara 1812. godine. Primena Austrijskog građanskog zakonika je, za vreme Bahovog apsolutizma, 1852. go-dine proširena na područje Ugarske, Hrvatske, Slavoni-je, Srpske Vojvodine i Tamiškog Banata (Nikolić, 2011, 317). Stvaranjem Čehoslovačke posle 1. Svetskog rata 1918. godine, Austrijski građanski zakonik je usvojen sa važnošću za češke zemlje Bohemiju, Moravsku i Šle-ziju, dok je na teritoriji Slovačke zadržano mađarsko običajno (privatno) pravo. Time je u češkim zemljama primenjen princip kodifikacije privatnog prava preko „pravnog transplanta”, odnosno preuzimanjem Au-strijskog građanskog zakonika što se, u nepotpunom i nedoslednom obliku, desilo i prilikom izrade Srpskog građanskog zakonika koji je usvojen 1844. godine. Po-stojanje pravnog dualizma na teritoriji novostvorene Čehoslovačke Republike već 1919. godine je navelo ta-dašnju vladu da pokrene aktivnosti na kodifikaciji pri-vatnog prava koje su trajale sve do 1937. godine kada je izrađen Nacrt Građanskog zakonika. Dugotrajno usa-glašavanje u odborima nacionalne Skupštine i Minhen-ski sporazum iz 1938. godine kojim je sudetska oblast na silu pripojena nacističkoj Nemačkoj, definitivno su

* Predsednik Udruženja za pravo osiguranja Srbije, e-mail: nsbob@sezampro.rs.

ČLANCI

Prof. dr Slobodan JOVANOVIĆ*

Evolucija češkog ugovornog prava osiguranjaUDK: 368.022(437.3)Primljen: 1. 12. 2016.Prihvaćen: 4. 12. 2016.Pregledni naučni rad

4/2016

52

SLOBODAN JOVANOVIĆ

sprečili svaki dalji rad na kodifikaciji privatnog prava Čehoslovačke (Schelle, Tauchen, 2012, 20).

Austrijski građanski zakonik iz 1812. godine regu-lisao je ugovor o osiguranju samo u pet članova (čl. 1288–1292) i to: definiciju ugovora o osiguranju u čl. 1288, moguće predmete kopnenog osiguranja (roba u prevozu na vodi i kopnu, imovina i domaćinstva od po-žara, vode i ostalih rizika u čl. 1289, obavezu osigura-nika da nastanak osigurane štete prijavi osiguravaču u roku od tri dana u čl. 1290, u čl. 1291 ništavost ugovora o osiguranju ako je u trenutku njegovog zaključenja na-stupio osigurani slučaj ili ako je osiguravač znao za tu činjenicu i u čl. 1292 da se na ugovor o pomorskom osi-guranju i pomorski zajam primenjuju posebne odredbe Zakona o pomorskoj plovidbi. Ovde vredi napomenuti da su pomenute odredbe preživele test vremena i da se i danas nalaze u austrijskom Građanskom zakoniku pre-ma istoj numeraciji.

Austrijski građanski zakonik, iako menjan mnogo puta, važio je na teritoriji čeških zemalja sve do 1950. godine kada je usvojen tzv. prelazni Građanski zakonik Čehoslovačke koji je bio inspirisan Građanskim zako-nikom SSSR iz 1922. godine i principima ustava SSSR iz 1936. godine (Kuklik, 2009, 518), iako je tadašnja komi-sija za kodifikaciju kao osnovu uzela nedovršeni Nacrt Građanskog zakonika iz 1937. godine (Kuklik, 2009, 519). Usvajanjem Građanskog zakonika 1964. godine definitivno je napušteno klasično privredno pravo u korist socijalističkih netržišnih principa, terminologije i sadržine poslovnih odnosa uopšte, kao i u oblasti ugo-vornog prava osiguranja.

Građanskim zakonikom iz 1964. godine ugovor o osiguranju je bio regulisan dosta šturo, samo sa 41 članom (čl. 788–828) da bi se donošenjem Zakona o ugovoru osiguranju u decembru 2003. godine Češka u oblasti ugovornog prava osiguranja pripremila za pri-stupanje Evropskoj uniji koje je usledilo 1. maja 2004. godine. Ovim zakonom, kao prelaznim rešenjem do donošenja novog Građanskog zakonika Češke, regu-lisane su brojne oblasti koje nisu bile sadržane u Gra-đanskom zakoniku iz 1964. godine. Zato je Zakon o ugovoru o osiguranju iz 2003. godine sadržao ukupno 73 odredbe. Nova pravila odnosila su se na: davanje informacija pre zaključenja i tokom trajanja ugovora o osiguranju, pravo osiguranika da odustane bez obra-zloženja od ugovora zaključenog daljinskim putem, sa-osiguranje, kolektivno osiguranje, posebne odredbe o osiguranju troškova pravne zaštite, osiguranje kredita i garancija, osiguranje života, osiguranje od nezgode, osiguranju od bolesti, kolektivno osiguranje itd. dok su stare odredbe preformulisane u skladu sa terminologi-jom novog pravnog okvira ugovornog prava osiguranja.

2. UGOVORNO PRAVO OSIGURANJA U NOVOM GRAĐANSKOM ZAKONIKU ČEŠKE

REPUBLIKE OD 2012. GODINE

Građanski zakonik koji je usvojen 2012. godine re-zultat je jedanaestogodišnjeg rada Komisije za rekodi-fikaciju Ministarstva pravde Češke Republike. Zajedno sa Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o pri-vatnom međunarodnom pravu on čini sistem privat-nog prava Češke.

Češki Građanski zakonik koji je stupio na snagu 1. januara 2014. godine ustanovio je nova i moderna pra-vila za odnose koji se regulišu u građanskom pravu, uz naglasak na lična prava i slobodu ugovaranja i poseban deo u kojem su regulisani obligacioni odnosi.

Pošto Građanski zakonik čini sistemsku osnovu re-gulative ugovora o osiguranju u Češkoj Republici od velikog značaja je na prvom mestu sagledavanje broj-nih ključnih pitanja koja se postavljaju prilikom svake „nove” kodifikacije ugovora o osiguranju. U red tih sistemskih pitanja ulaze naročito sledeća pitanja: (1) obuhvat i razuđenost normi kojima se regulišu pravni odnosi iz ugovora o osiguranju i (2) metod regulisanja ugovora o osiguranju (odnos prinudnih i dispozitivnih normi).

3. RAZUĐENOST NORMI I METOD NORMIRANJA

Pre nego što pređemo na analizu razuđenosti i me-toda pravnog normiranja ugovora o osiguranju, uka-zujemo na dve opšte odredbe Glave 15 koje važe za sve aleatorne ugovore regulisane Građanskim zakoni-kom.1 Građanski zakonik sadrži u čl. 2756 definiciju aleatornih ugovora: „Ako su se stranke sporazumele da će korist ili šteta najmanje jedne od stranaka zavisiti od nekog neizvesnog događaja, smatra se da su zaključile aleatorni ugovor”, dok druga pravila svojstvena prirodi aleatornih ugovora Građanski zakonik ističe u čl. 2757: „Na obaveze nastale iz aleatornih ugovora ne primenju-ju se pravila o promenjenim okolnostima (čl. 1764 do 1766) i pravila o leziji (čl. 1793 do 1795).”

Ugovorne obligacije regulisane su ukupno sa 1170 članova (čl. od 1724. do 2893.), u okviru kojih su po-sebno utvrđena Opšta pravila (čl. 1724–1809), Pravila o obavezama koje nastaju iz ugovora zaključenim sa potrošačima (čl. 1810–1819), zaključivanje ugovora na daljinu (čl. 1820–1840) itd., dok je ugovor o osiguranju regulisan detaljno sa 115 članova (čl. 2758–2872).

1 Češki Građanski zakonik reguliše sledeće aleatorne ugovore: ugovor o osiguranju i klađenje koje obuhvata igre na sreću i loto po ugledu na austrijski Građanski zakonik.

4/2016

53

Evolucija češkog ugovornog prava osiguranja

U poređenju sa drugim pravnim sistemima, ugovor o osiguranju je u češkom Građanskom zakoniku daleko detaljnije regulisan u odnosu na grčki Zakon o ugovoru o osiguranju (34 člana), rumunski Građanski zakonik (43 člana), italijanski (51 član) ili holandski Građanski zakonik (68 članova), ali istovremeno daleko manje u poređenju sa Zakonikom o osiguranju Francuske (307 članova), zakonima o ugovoru o osiguranju Nemačke (216 članova), Austrije (192 člana), Belgije (149 člano-va) ili Danske (133 člana).

Kao što vidimo iz gore navedenog, ovaj zakon ulazi u red srednje dugih evropskih zakona kojima se reguli-še ugovor o osiguranju. To je nešto više od polovine čla-nova2 u odnosu na naš Zakon o obligacionim odnosi-ma u kome se ugovor o kopnenom osiguranju uređuje u 70 članova (69 članova su sistematizovani u Delu II zakona – Ugovori (Poseban deo), Glavi XXVII – Osi-guranje /koja obuhvata članove 897 do 965/ i jedan član u Delu I zakona – Osnovi obligacionih odnosa (Opšti deo), Glavi IV – Prestanak obaveza, Odeljku 4 – Zasta-relost – član 380).

Instituti kojima se regulišu odnosi strana u ugovoru o osiguranju u češkom Građanskom zakoniku sistemati-zovani su, kao i u zakonima većini država članica EU koji čine u tim zemljama osnovne izvore prava o ugovoru o osiguranju na Osnovne odredbe (Pododeljak 1 – članovi od 2758 do 2810), Osiguranje od gubitka i štete (Podode-ljak 2 – članovi od 2811 do 2820), osiguranje fiksne sume (Pododeljak 3 – članovi od 2821 do 2823), Opšta pravi-la za osiguranje lica (Pododeljak 4 – članovi od 2824 – 2832), Osiguranje života (Pododeljak 5 – članovi od 2833 do 2843), Osiguranje nezgode (Pododeljak 6 – članovi od 2844 do 2846), Zdravstveno osiguranje (Pododeljak 7 – članovi od 2847 do 2848), Osiguranje imovine (Podo-deljak 8 – članovi od 2849 do 2855), Osiguranje troškova pravne zaštite (Pododeljak 9 – članovi od 2856 do 2860), Osiguranje od odgovornosti prema trećim licima (Podo-deljak 10 – članovi od 2861 do 2867), Osiguranje kredita i garancija (Pododeljak 11 – članovi od 2868 do 2870) i Osiguranje finansijskih gubitaka (Pododeljak 12 – člano-vi od 2871 do 2872).

Opšta karakteristika češkog Građanskog zakonika iz 2012. godine je da koristi prinudne i dispozitivne nor-me u regulisanju ugovora o osiguranju, što je i izraženo u čl. 1, st. 2 na sledeći način: „Ako izričito nije zabranje-no zakonom, stranke mogu da ugovaraju prava i oba-veze isključenjem zakonskih pravila, ali su zabranjene

2 Razuđenost normi češkog Građanskog zakonika je za 60% veća od pravila iz ZOO, odnosno praktično ista kao i u Radnom tekstu Građanskog zakonika Republike Srbije od 29. 5. 2015. s obzirom da češki i Radni tekst srpskog Građanskog zakonika od 29. 5. 2015. godine imaju isti broj članova posvećenih ugovoru o osiguranju.

ugovorne odredbe suprotne dobrom moralu, javnom poretku ili zakonu u vezi sa statusom lica, uključujući i pravo na zaštitu ličnih prava.” Iako ne postoji specijal-na odredba koja bi taksativno odredila prinudna pra-vila, kao što je to slučaj sa švajcarskim3 ili nemačkim Zakonom o ugovoru o osiguranju4, one se u češkom Građanskom zakoniku utvrđuju prema svojoj logičko-jezičkoj stilizaciji5 i u skladu sa gore navedenim pravi-lom iz čl. 1, st. 2. Tako u prinudne odredbe spadaju one o: osigurljivom interesu, uslovima osiguranja, bitnim sastojcima polise osiguranja, osiguranju za svoj račun rizika drugog lica, obavezi davanja bitnih informacija za ocenu rizika, povećanju rizika, ravnopravnom tre-tmanu prilikom obračuna premije i nadoknada iz osi-guranja itd. Kada se radi o dispozitivnim odredbama, jedna od njih sadrži pravilo da je pismena forma oba-veštenja između ugovornih strana obavezna samo ako je ugovorena (čl. 2773, st. 2). Time je u češkom ugovor-nom pravu osiguranja zakonito da se sva obaveštenja daju bez obzira na metod komunikacije i formu obave-štavanja. Posebno je interesantna dispozitivna odredba koja reguliše istek ugovorenog perioda osiguranja (čl. 2802). Po navedenoj odredbi, neoboriva je pretpostav-ka da ugovor o osiguranju prestaje nastupanjem istog datuma kada je ugovor stupio na snagu, osim ako se ugovorne strane nisu nešto drugo sporazumele. Dru-gim rečima, standardni period na koji se zaključuje ugovor o osiguranju u češkom pravu je godinu dana, osim ako nije ugovoren neki drugi period osiguranja.

4. EVOLUCIJA U SMERU NOVIH PRAVNIH STANDARDA

Neke od novina koje je doneo Građanski zakonik iz 2012. godine odnose se na precizno regulisanje poje-dinih vrsta osiguranja u skladu sa relevantnim direk-tivama Evropske unije (odredbe o osiguranju troškova pravne zaštite, osiguranju kredita i garancija, osiguranju finansijskih gubitaka i osiguranju velikih rizika), a jed-

3 Švajcarski Zakon o ugovoru o osiguranju je u čl. 97 taksativno naveo koje se odredbe tog zakona ne mogu menjati voljom ugovornih strana, dok je u čl. 98 propisao poluprinudne norme, odnosno one koje se ne mogu menjati na štetu ugovarača osiguranja ili osiguranika.

4 Nemački Zakon o ugovoru o osiguranju u sledećim svojim članovima izričito određuje koje se odredbe tog zakona ne mogu menjati na štetu osiguranika: 18, 32, 42, 67, 87, 112, 129, 171, 175, 191 i 208.

5 Smatramo da je takvo rešenje, koje je primenjeno i u Radnom tekstu Građanskog zakonika Republike Srbije od 29. 5. 2015, suprotno opšte proklamovanim ciljevima EU u vezi sa zaštitom interesa potrošača, odnosno korisnika usluge osiguranja.

4/2016

54 nim delom na Direktivu o polnoj ravnopravnosti i na nedavnu praksu Evropskog suda pravde.6 Radilo se o revolucionarnoj odluci Evropskog suda koja je označila oštar zaokret od tradicionalnog stava da osiguravačima treba dozvoliti da primenjuju svaki kriterijum za ocenu rizika, sve dok ima osnovu u postavkama aktuarske na-uke. Međutim, zaprepašćenje koje je ona prouzrokovala širom Evrope i ostatka sveta bilo je neuobičajeno, vero-vatno zato što je po prvi put doneta takva jedna opšta zabrana upotrebe pola kao aktuarskog elementa (Sass, 2014: 228–229). Bez obzira na negodovanje delatnosti osiguranja, češki zakonodavac je sledio novouspostav-ljene standarde na teritoriji Evropske unije čija je čla-nica njegova država postala osam godina ranije, te je u Građanski zakonik ubacio navedenu odredbu.

Češki Građanski zakonik unapređuje zaštitu ugova-rača osiguranja u skladu sa brojnim direktivama Evrop-ske unije koje su regulisale obavezu pružalaca (finansij-skih) usluga na informisanje korisnika njihovih usluga. Sadržaj obaveze informisanja ugovarača koji ima svoj-stvo potrošača pre zaključenja ugovora o osiguranju re-gulisan je Glavom 4 Građanskog zakonika (čl. 1811, st. 2, tač. /a/, /b/, i /d/; u slučaju zaključenja ugovora o osi-guranju na daljinu informacije iz čl. 1820, st. 1, tač. /a/ i /c/ i čl. 1843), dok je u slučaju ugovora o osiguranju koji se zaključuju na daljinu propisano pravo ugovarača osi-guranja da odustane od ugovora o neživotnom osigura-nju u roku od 14 dana, odnosno 30 dana u slučaju život-nog i dobrovoljnog penzijskog osiguranja od dana kada

6 Case C-236/09, Association belge des Consommateurs Test-Achats ASBL, Yann van Vugt, Charles Basseler v. Conseil des Ministres, 01.03.2011, [2011] ECR I-00773 (“Test-Achats”). Found at: http://curia.europa.eu/juris/liste.jsf?language=en&num=C-236/09#. U navedenom sporu Evropski sud pravde je odlučio da od 21. decembra 2012. godine osiguravači više ne smeju da različito tretiraju muškarce i žene po osnovu pola, čime je zabranio „tarifiranje po polu” u osiguranju i sa njim povezanim finansijskim uslugama na teritoriji Evropske unije.

Princip ravnopravnog tretmana iz čl. 2769: „Ako osiguravač određuje visinu premije ili vrši obračun nadoknade iz osiguranja na osnovu nacionalnosti, rasnog ili etničkog porekla ili primenom nekog drugog elementa suprotnog principu ravnopravnog tretmana po nekom drugom zakonu, zanemaruje se povećanje premije ili smanjenje nadoknade iz osiguranja izvršeno na osnovu navedenih elemenata. Ovo pravilo važi i u slučaju kada je visina premije ili naknada iz osiguranja obračunata uzimajući u obzir trudnoću ili materinstvo.” U vezi sa navedenim, u čl. 2806 ustanovljeno je pravo ugovarača osiguranja da izjavi raskid ugovora o osiguranju u roku od dva meseca od dana kada je saznao da je osiguravač obračunao premiju ili nadoknadu iz osiguranja primenom nekog od osnova zabranjenih čl. 2796.

Napominjemo da je odredba o zabrani diskriminacije po navedenim kriterijumima predviđena čl. 1398 Radnog teksta Građanskog zakonika Republike Srbije.

bude obavešten da je ugovor zaključen (čl. 1846, st. 1). Češki građanski zakonik predviđa i jednu odredbu koja predstavlja proširenje prava potrošača na odustajanje od ugovora zaključenog na daljinu u odnosu na mini-malnu harmonizaciju predviđenu Direktivom 2002/65/EC Skupštine Evrope i Saveta od 23. septembra 2002. u vezi sa distancionim marketingom finansijskih potro-šačkih usluga.7 Tako je češki Građanski zakonik pro-pisao pravo potrošača na otkaz ugovora u slučaju da mu je data obmanjujuća informacija prilikom zaključenja ugovora na daljinu. U tom slučaju potrošač ima pravo da raskine ugovor u roku od tri meseca od dana kada je saznao ili trebao da zna za navedenu činjenicu (čl. 1846, st. 2). Možemo konstatovati da je češki zakonodavac materiju ugovora na daljinu regulisao Građanskim za-konikom, što je takođe učinjeno u nemačkom Građan-skom zakoniku (čl. 312b–312h) i u Uvodnom zakonu Građanskom zakoniku (čl. 246a, i 246b), umesto da se ta materija reguliše posebnim zakonima, kao na primer u Srbiji Zakonom o zaštiti potrošača.

U pogledu sistematike, češki Građanski zakonik iz 2012. proširio je i detaljnije regulisao ugovor o osigu-ranju u odnosu na Građanski zakonik iz 1964. godine. Dosledno Zakonu o ugovoru o osiguranju iz 2003. go-dine Građanski zakonik iz 2012. godine zadržao je si-stem imenovanih ugovora o osiguranju. Pored opštih pravila za osiguranje od gubitaka ili šteta, Građanski za-konik posebno reguliše sledeće vrste neživotnih osigu-ranja: osiguranje imovine, osiguranje troškova pravne zaštite, osiguranje odgovornosti prema trećim licima, osiguranje kredita i garancija i osiguranje finansijskih gubitaka. U oblasti osiguranja lica, Građanski zakonik je razdvojio opšta pravila za sve vrste osiguranja lica i kolektivno osiguranje lica, a zatim posebno regulisao pojedine vrste osiguranja lica kao što su: osiguranje ži-vota, osiguranje od nezgode i zdravstveno osiguranje.

Građanski zakonik iz 1964. godine nije koristio ter-min „osigurljiv interes”, ali je jednom odredbom (čl. 790) taksativno opredelio šta može da bude predmet osiguranja.8 Građanski zakonik iz 2012. godine regu-lisao je osigurljiv interes u pet članova, s tim da je po-

7 Čl. 6, st. 3 (poslednja rečenica) Direktive o distancionom marketingu finansijskih potrošačkih usluga predvideo je ovlašćenje država članica da, pored gore navedenih rokova za odustajanje od zaključenog ugovora na daljinu, mogu svojim propisima da predvide i dodatne rokove za odustajanje od ugovora zaključenog na daljinu.

8 „Neko lice može zaključiti osiguranje: a) imovine od oštećenja, uništenja, gubitka, krađe ili drugih vrsta šteta (osiguranje imovine); b) lica od povrede, smrti, doživljenja određene starosti ili od nastanka nekog drugog osiguranog događaja (osiguranje lica); c) od odgovornosti za štete po zdravlje i život ili na stvarima i druge materijalne štete (osiguranje od odgovornosti za štetu).”

SLOBODAN JOVANOVIĆ

4/2016

55 sebno naveo da se u osiguranju imovine interes može sastojati u osiguranje sopstvene, ali i tuđe imovine kao i osiguranje budućeg interesa, pod uslovom da ugova-rač osiguranja može da dokaže postojanje interesa za osiguranje. U osiguranju lica, osigurljiv interes je sop-stveni život ili život drugog lica pod uslovom da sa tim licem ugovarač stoji u rodbinskoj vezi.

Za razliku od našeg Zakona o obligacionim odnosima koji nema nikakvih odredbi o tome šta uslovi osiguranja moraju da sadrže, a u toj oblasti šturije od planiranih reformi srpskog ugovornog prava (Radni tekst Građan-skog zakonika Republike Srbije, 2015: čl. 1410), češki Građanski zakonik propisuje da uslovi osiguranja, po pravilu, sadrže podatke o trenutku zaključenja ugovora, periodu i isteku osiguranja, definiciju osiguranog slučaja, isključenja iz osiguranja i način utvrđivanja obima na-doknade iz osiguranja i dospeće obaveze osiguravača da isplati osiguravajuću naknadu. Pored toga, kada se ugo-vor (ili polisa – prim. aut.) poziva na uslove osiguranja, osiguravači su dužni da ugovarača osiguranja upoznaju sa tim uslovima pre zaključenja ugovora izuzev kada se ugovor o osiguranju zaključuje na daljinu.

Gore navedene odredbe čine samo deo ugovornog prava osiguranja koji smo, uzimajući u obzir ograničen prostor, odabrali za prikaz u ovom radu. Kao što smo videli, mimo odredbi o ugovoru o osiguranju, postoji veliki broj drugih pravila koja regulišu pojedine aspek-te zaključivanja ugovora, posebno ugovora na daljinu i obaveze informisanja ugovarača osiguranja. Zbog toga celina ugovornog prava osiguranja u češkom Građan-skom zakoniku nije ograničena samo na Odeljak 2 po-svećen ugovoru o osiguranju.

5. ZAKLJUČAK

Češki Građanski zakonik ustanovio je nova i mo-derna pravila za odnose koji se regulišu u građanskom pravu, uz naglasak na lična prava i slobodu ugovaranja i poseban deo u kojem su regulisani obligacioni odnosi.

Iako ulazi u red zakona srednje razuđenosti u obla-sti ugovornog prava osiguranja u Evropskoj uniji, nudi dovoljno pravila koja se primenjuju u slučaju da ugo-vorne strane, svojim sporazumom, ne predvide mnoga rešenja koja će potpunije regulisati njihove međusobne odnose. On sadrži rešenja koja odgovaraju potrebama srednje razvijenog tržišta osiguranja i ima u vidu ugo-vorne strane koje pripadaju sredini sa solidno razvije-nom kulturom osiguranja. To, pored načina regulisanja odnosa skoro isključivo prinudnim normama, osim u delu u kome su uređene pojedine vrste neživotnih i osiguranja lica, objašnjava i zbog čega su se njegovi kreatori opredelili da ostave stranama u uređenju sa-držine njihovog ugovora odgovarajući stepen autono-mije volja. Možda u nekim slučajevima i premali. Ipak, prepuštajući ugovor izvesnoj slobodnoj volji ugovornih strana ne znači da rešenja ovog zakona ne obezbeđuju ugovaraču, osiguraniku i korisniku osiguranja prime-renu zaštitu njihovih interesa u odnosu prema osigu-ravaču.

U Građanskom zakoniku Češke Republike postoji određeni veći broj konkretnih rešenja koja ne postoje u Zakonu o obligacionim odnosima a obuhvaćena su u Radnom tekstu Građanskog zakonika Republike Srbi-je, zbog čega smo uvereni da će on, kada bude usvojen, biti u skladu sa modernim razvojem ugovornog prava osiguranja.

Radnim tekstom Građanskog zakonika Republike Srbije u čl. 1442 zadržano je rešenje iz aktuelnog Zakona o obligacionim odnosima (čl. 924) kojim je definisan interes u osiguranju imovine, iako je jasno da interes za osiguranjem postoji i u drugim vrstama osiguranja. Zbog toga nam se čini da su opšte odredbe o interesu iz Češkog Građanskog zakonika adekvatnije.

Evolucija češkog ugovornog prava osiguranja

4/2016

56 Slobodan JOVANOVICPresident of the AIDA Serbia

Czech insurance contract law evolution

UDC: 368.022(437.3)Systematic scientific paper

SUMMARY

Civil Code of Czechoslovakia adopted in distant 1964, has been in force on the territory of the Czech Republic since its foundation in 1992. After twenty years Chech Republic adopted new Civil Code in 2012, which brings new and modern rules for the relations being the object of regulation in the civil law, including insurance contract law. Author explains the historical background of the insurance contract legislation and particularly views key issues regarding scope and extent of the provisions regulating legal relations from the insurance contract and legal method used (compulsory / optional provisions proportion) in the Czech Civil Code. Some of the updates this law brings are analyzed against domestic and comparative laws and the European Court of Justice practice.

Key words: code, insurance, interest, disclosure, insurance conditions

LITERATURA (REFERENCES)

Allgemeines bürgerliches Gesetzbuch für die gesammten deutschen Erbländer der Oesterreichischen Monarchie, StF: JGS Nr. 946/1811 bis BGBl. I Nr. 87/2015, Fassung vom 08.02.2016.

Case C-236/09, Association belge des Consommateurs Test-Achats ASBL, Yann van Vugt, Charles Basseler v. Conseil des Ministres, 01.03.2011, [2011] ECR I-00773 (“Test-Achats”) found at: http://curia.europa.eu/juris/liste.jsf?language=en&num=C-236/09#.

Council Directive 2004/113/EC of 13 December 2004 implementing the principle of equal treatment between men and women in the access to and supply of goods and services („Direktiva Saveta o primeni principa ravnopravnog tretmana muškaraca i žena u vezi sa pristupom i prodajom

roba i usluga”), Official Journal of the European Union, L 373/37, 21. 12. 2004.

Directive 2002/65/EC of the European Parliament and of the Council of 23 September 2002 concerning the distance marketing of consumer financial services and amending Council Directive 90/619/EEC and Directives 97/7/EC and 98/27/EC („Direktiva o distancionom marketingu finansijskih potrošačkih”), Official Journal of the European Communities, L 271, 9. 10. 2002.

Kuklík, J. (2009). Vývoj československého práva 1945 – 1989, Linde, Praha.

Loi fédérale sur le contrat d’assurance du 2 avril 1908 (Etat le 1er janvier 2011), FF 1904 I 267.

Nikolić, D. (2011): „Dva veka Austrijskog građanskog zakonika (1811–2011)”, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, god. LXII, br. 135 (2/2011), 313–327.

Sass, J., Seifried, F. T. (2014): “Insurance markets and unisex tariffs: is the European Court of Justice improving or destroying welfare?”, Scandinavian Actuarial Journal, Vo. 2014, No. 3, 228–254.

Schelle, K., Tauchen, J. (2012): Občanské zákoníky: kompletní sbírka občanských zákoníků, důvodových zpráv a dobových komentářů, Key Publishing, Ostrava.

Versicherungsvertragsgesetz vom 23. November 2007 (BGBl. I S. 2631), das zuletzt durch Artikel 8 Absatz 21 des Gesetzes vom 17. Juli 2015 (BGBl. I S. 1245) geändert worden ist.

Vlada Republike Srbije, Komisija za izradu Građanskog zakonika (2015). Građanski zakonik Republike Srbije – Radni tekst, 29. 5. 2015, Beograd.

Zákon ze dne 26. února 1964 občanský zákoník, zákon č. 40/1964 Sbírka zákonů ČR.

Zákon ze dne 17. prosince 2003 o pojistné smlouvě a o změně souvisejících zákonů (zákon o pojistné smlouvě), zákon č. 37/2004 Sbírka zákonů ČR.

Zákon ze dne 3. února 2012 občanský zákoník, zákon č. 89/2012 Sbírka zákonů ČR.