Stvorili smopovoljan

ambijent zainvesticije

PREDRAG MILANOVI]predsednik Op{tine Svilajnac, povodom

obele`avanja 29. juna – Dana op{tine:

S R E D A , 2 9 . j u n 2 0 1 6 , b r o j 6 8 4 8 , g o d i n a X X , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 7 E U R ( C G ) , 0 , 7 E U R ( S L O ) , 5 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas. rs

Stvorili smopovoljan

ambijent zainvesticije

s r e d a , 2 9 . j u n 2 0 1 6 .II

ovodom ovogodi{njegobele`avanja Dana op{tineSvilajnac 29. juna,razgovarali smo s

predsednikom op{tine SvilajnacPredragom Milanovi}em, koji je nakonpro{lih izbora po drugi put izabran na tufunkciju, dok je u vrhu op{tinske vlasti od2008. godine gde je najpre, u prvommandatu, bio zamenik predsednikaop{tine. Milanovi} za na{ list ka`e da jeSvilajnac danas jedan moderan grad,povoljan za strana ulaganja, ali da postajei sve atraktivnija turisti~ka destinacija.

„Svilajnac je op{tina koja je, uprkoste{kim uslovima i sveop{tem stanju uproteklih nekoliko godina, uspela dauspostavi kontinuirani razvoj, privrednirast i pobolj{anje uslova i kvaliteta `ivotasvojih gra|ana. To je zahtevan posao,koji tra`i apsolutnu posve}enost, koji seradi svakoga dana, ali kada imate jasnu

viziju i ideju {ta `elite za svoje gra|ane isvoje okru`enje, onda su i rezultatipozitivni i vidljivi. Investicije u privreduSvilajnca za poslednje ~etiri godineiznose oko deset miliona evra i danasimate nekoliko stranih kompanija kojeuspe{no posluju u Svilajncu, kao inekolicinu doma}ih koje su se,zahvaljuju}i stvorenim infrastrukturnim iadministrativnim uslovima, razvile uvelike i ozbiljne izvoznike“, ka`e za DanasPredrag Milanovi}.

Kao najzna~ajniju izdvaja japanski„Panasonic“, koji zapo{ljava 405 radnika,a broj radnika pove}ava svake godinekako pro{iruje svoju proizvodnju.„Panasonic u Svilajncu posluje u re`imuSlobodne zone, vlasnik je proizvodnehale i ima dugoro~ne poslovne planoveu Svilajncu. Nije lako dovesti i zadr`atijednu svetsku kompaniju ni u Srbiji, akamoli u Svilajncu, ali danas je kod nas to

rezultat jednog kontinuiranogvi{egodi{njeg rada na stvaranjupovoljnog ambijenta za strana ulaganja ina stvaranju infrastrukturnih iadministrativnih uslova. Zato smo danasjedna od atraktivnijih lokacija za stranaulaganja i vodimo konstantne pregovoresa potencijalnim investitorima“, ka`eMilanovi}.

Poslednja u nizu stranih investicija je{vajcarska kompanija „PM Tehnik“, kojaje ulo`ila oko dva miliona evra upokretanje proizvodnje u Svilajncu, azaposli}e i pedeset radnika, {to je,obja{njava Milanovi}, izme|u ostalogrezultat toga {to je op{tina Svilajnacstvorila sve potrebne infrastrukturneuslove za ovog, ali i za sve budu}einvestitore. „Oni su nedavno doneli svema{ine i po~eli probni rad, a proizvodedelove za najsavremeniju `eleznicu.Poznato je da su [vajcarci dobri

investitori i mi smo sre}ni da imamo jo{jednog, jer ve} imamo u Svilajncu{vajcarskog proizvo|a~a korni{ona kojigodi{nje proizvede pet miliona teglikrastavaca. Cilj nam je da privu~emoinvesticije iz srednjeg i malog biznisa, jerho}emo da imamo deset fabrika sa popedeset zaposlenih umesto jednu odpet stotina. U ovoj fabrici radi}e stru~naradna snaga i za to }e biti dobro pla}ena.Drago nam je da su [vajcarci izabraliSvilajnac, {to govori da smo dobro radili ida imamo kadar koji je njima potreban.Pratimo potrebe tr`i{ta i u skladu sa timse i pona{amo“, ka`e Milanovi}.

Op{tina Svilajnac uspe{no je re{ila iproblem neuspelih privatizacija, pa jetako kupila pogon biv{e fabrike BEKO uSvilajncu, i ubrzo zatim na{la novoginvestitora, beogradsku kompaniju„Union drvo“. „Ova kompanija zapo{ljavapedeset ljudi, razvili su i opremili u

Svilajncu jedan moderan stolarsko-tapetarski pogon i zadovoljni suposlovanjem i poslodavci i radnici. Svenavedeno govori o tome da je privredaSvilajnca danas stabilna. Za manje oddeset godina Svilajnac je od op{tine sapropalom i uni{tenom privredom postaomesto atraktivno za strana i doma}aulaganja, mesto sa suficitomspoljnotrgovinske razmene od okotrideset miliona dolara u pro{loj godini.Trenutno nemamo nijednu firmu kojastagnira, sve napreduju, {to nam dajeohrabrenje da }e u narednom periodubiti samo bolje. Mislim da je modelprivatizacije koji smo mi zapo~eli, a to jeda op{tina kupuje fabrike u ste~aju i tra`iinvestitore, polako po~eo da `ivi i uSrbiji“, obja{njava Milanovi}.

On dodaje da je op{tina Svilajnacnapravila upravu koja mo`e da radi velikibroj kvalitetnih projekata, koja mo`e daprivu~e strane investitore, da obezbedinovac iz evropskih fondova, iz kojih se uSvilajnac slilo oko ~etiri miliona evra krozrazne projekte. Milanovi}, me|utim,smatra da Svilajnac nije dovoljno iskoristioturisti~ke potencijale, te da je {ansa u tomeda se napravi jedna regionalna turaPomoravlja. „Spremni smo da radimo naprojektu brendiranja pomoravske ture kaojedne od najboljih u Srbiji, jer pojedina~nonijedna od ovih op{tina to ne mo`e dauradi“, ka`e Milanovi}.

Prema njegovim re~ima, op{tinuo~ekuje privla~enje novih investitora jerima dve industrijske zone koje sukompletno infrastrukturno opremljene.„Ako ne obezbedimo jo{ oko 700 novihradnih mesta, ne}emo do}i do svog cilja,a to je da budemo razvijena op{tina.Tra`imo i investitore u oblastipoljoprivrede. Na{li smo investitora zaklanicu, koji }e je rekonstruisati, opremiti

i staviti u funkciju. Ovo je veoma bitno zana{e sto~are, jer }e imati kome daprodaju stoku, ali je va`no i za u~enikesvilajna~ke Poljoprivredno-vetrinarske{kole na smeru za mesare, jer }e imatigde da obavljaju praksu, nau~e zanat izaposle se posle zavr{enog {kolovanja“,ka`e prvi ~ovek Svilajnca i dodaje da onsmatra da u naredne ~etiri godine, ako senastavi ovakav investicioni ciklus,Svilajnac mo`e da zavr{i posao koji nijedosad - rekonstrukciju Doma zdravljaSvilajnac i O[ Jovan Jovanovi} Zmaj

Svilajnac, koja ima vi{e od 1.300 u~enika,kao i regulaciju Resave.

Svilajnac je op{tina u kojoj se dostaradilo na infrastrukturi, svi javni objektisu rekonstruisani i to posle vi{e decenija,posledice poplave iz 2014. godine susanirane, ulagalo se i u infrastrukturu uselima, u skoro svim selima jenapravljena vodovodna mre`a ipokrenut je veliki projekat izgradnjekanalizacione mre`e za seoske mesnezajednice, a pro{le godine sproveden je iveliki projekat rekonstrukcije {kola.

„U poslednje ~etiri godine uinfrastrukturu op{tine Svilajnacinvestirano je oko tri milijarde dinara, {toje pet puta vi{e nego u periodu od predeset i vi{e godina. U Svilajncu jekompletno rekonstruisano {est {kola,modernizovani su i obnovljeni Centar zakulturu, Resavska biblioteka, sre|ena jezgrada op{tine Svilajnac, asfaltirano je vi{edesetina kilometara ulica, kako u gradutako i u selima, na kojima su ura|ene inove vodovodne i kanalizacione cevi,trotoari, biciklisti~ke staze, zatim ure|enisu parkovi, igrali{ta, rekonstruisana jesportska hala, ure|ena gradska pijacakoja je po prvi put i pokrivena, Svilajnacdanas ima potpuno novi vrti} nakonpoplave, izgra|ena su dva nova mosta,rekonstruisano ih je tri u gradu, obeindustrijske zone su infrastrukturnoopremljene, rekonstruisano je odeljenjefizijatrije Doma zdravlja Svilajnac, kao idve seoske ambulante i ura|eno je jo{mnogo projekata. Sve ovo govori u prilogtome da gra|ani Svilajnca danas ̀ ive ulep{em i ure|enijem gradu. Napisali smoveliki broj projekata, vredno radili i uspelismo da za navedene projekteobezbedimo sredstva, neka iz Kancelarije

Predrag Milanovi}, predsednik op{tine Svilajnac, povodom 29. juna, Dana op{tine

Stvorili smo povoljan ambijent za investicije

Japanska vlada donirala je Svilajncu kombinovano vozilo za komunalne potrebe, rendgen, ultra-zvuk i medicinsku opremu, a preko Ujedinjenih nacija donirali su sredstva za izgradnju vodovodnemre`e u selima i pomogli sanaciju izvori{ta vode koje je o{te}eno u pro{logodi{njim poplavama.Negujemo prijateljstvo sa Japanom i o~ekujemo da i u budu}nosti realizujemo brojne projekte uznjihovu pomo}. Osim toga, i grad Be~ je prijatelj Svilajnca, donirao je vatrogasno i dva komunalnavozila. Nakon poplava su I brojni drugi evropski gradovi, svetske institucije, doma}e i strane kompa-nije i firme pomogle Svilajncu, tako da mo`emo da se pohvalimo da imamo prijatelje {irom sveta ida radimo konstantno na tome da ta prijateljstva i dobre odnose negujemo i stvaramo nove. To jeveoma va`an ~inilac uspeha, ka`e Milanovi}.

Prijatelji {irom sveta va`an ~inilac uspeha

Prirodnja~ki centar Srbije je savr{ena prilika za roditelje s decom za izlete, jer }e sigurno puno toganau~iti i poneti pozitivne utiske. Spremni smo i za letnju sezonu, a ove godine }emo pripremiti ibrojna iznena|enja. Tako|e, svi posetioci uz kupljenu kartu za Prirodnja~ki centar Srbije ovog letamogu besplatno da u`ivaju i na gradskim bazenima. Cilj je da svi koji do|u {to kvalitetnije iskoristevreme provedeno u Svilajncu, da ljudi koji dolaze iz svih krajeva mogu kod nas i da se osve`e, opu-ste i da po`ele da se u Svilajnac vrate i neke naredne sezone, ka`e Milanovi} i dodaje da je prednostPrirodnja~kog centra to {to svojim atraktivnim izlo`bama, ~iji su sadr`aji predstavljeni na moderanna~in, i organizovanjem niza nau~nih skupova, radionica, festivala, {kolskih ~asova i takmi~enja,nauku ~ini zanimljivom i lakom za razumevanje, a ona se populari{e kroz sve aktivnosti, ~ime se do-prinosi i razvoju nau~nog turizma.

Ovog leta brojna iznena|enja u Prirodnja~kom centru

P

Nakon poplava pomogli brojni evropski gradovi: Donacija Be~a

„Bioarheologija \erdapa“ predstavlja kulturu Lepenskog vira i do sada nije izlagana van Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Put od Svilajnca do Dublja sa biciklisti~kom stazom

s r e d a , 2 9 . j u n 2 0 1 6 .III

Vlade RS za upravljanje javnimulaganjima, a najvi{e sredstava smoobezbedili iz fondova Evropske unije,ne{to smo uradili i iz sopstvenihsredstava, ali se radilo u kontinuitetu iplanski, pa su i rezultati tu, a {to jenajva`nije za na{e gra|ane, sigurno ne}ebiti potrebe za ve}im ulaganjima u oveobjekte u narednih nekoliko decenija“,isti~e predsednik op{tine Svilajnac. Premanjegovim re~ima, sve ovo je va`no i zainvestitore, i one koji ve} posluju uSvilajncu i one budu}e, jer, im je,obja{njava Milanovi}, na ovaj na~instvoren jedan moderan ambijent,sadr`ajan i po evropskim standardima.

„Imamo dobru komunikaciju isaradnju i s Vladom Republike Srbije ijavnim preduze}ima, jer smo uvekspremni za nove projekte, znamo koji suna{i prioriteti i brzo ih realizujemo.Moram i da istaknem veliku pomo} kojaje stizala sa raznih strana nakonkatastrofalne poplave koja je pogodilaSvilajnac u maju 2014. godine. Vrti}„De~ja radost“ iz Svilajnca je najvi{estradao u poplavi, jer je potpuno uni{ten,kako sam objekat, tako i sav inventar. Zanjegovu sanaciju trebalo je najvi{evremena i sredstava, ali zahvaljuju}ivelikoj pomo}i Fondacije Novak \okovi},Fonda B92, Evropske Unije (koja jenajve}i donator), turske agencije TIKA ibrojnih drugih donatora, kompanija ipojedinaca, kao i anga`ovanjuop{tinskog rukovodstva, vrti} jekompletno saniran u najkra}emmogu}em roku i danas radi punimkapacitetom“, ka`e Milanovi}. On dodajeda je ogromnu pomo} pru`ila i VladaRepublike Srbije i Kancelarija zaupravljanje javnim ulaganjima.„Zahvaljuju}i tome smo rekonstruisaliveliki broj javnih objekata, {kola,ambulanti i mostova, te se ovim putemzahvaljujem na saradnji i nesebi~nojpomo}i direktoru te kancelarije MarkuBlagojevi}u, koji }e dobiti, u znakzahvalnosti, i plaketu op{tine Svilajnacpovodom Dana op{tine“, isti~e Milanovi}.

Nakon otvaranja Prirodnja~kog centraSrbije, kao jedinstvenog nau~no-obrazovnog objekta na Balkanu,Svilajnac je u poslednjih godinu dana sve

prepoznatljiviji kao atraktivna turisti~kadestinacija, naro~ito za ekskurzije.„Prirodnja~ki centar je do sada imao oko80.000 posetilaca. To je pokazatelj danauka i nau~ni sadr`aji imaju svojupubliku i mogu da budu atraktivni ako seprika`u na moderan i zanimljiv na~in kao{to je kod nas to slu~aj. ProjekatPrirodnja~kog centra Srbije ima podr{kustru~ne javnosti i relevantnih nau~nihinstitucija, pa su nam tako partneri odpo~etka Prirodnja~ki muzej Beograd iRudarsko-geolo{ki fakultet Univerziteta uBeogradu. U~estvovali su u stvaranjuizlo`bi i u saradnji s njima organizovalismo brojne uspe{ne me|unarodnenau~ne skupove, seminare, a Prirodnja~kimuzej je pro{le zime imao i jednu vrlopose}enu gostuju}u izlo`bu „Svet riba“ iovim putem ̀ elim da im se zahvalim napodr{ci i saradnji“, ka`e Milanovi}.

Prema njegovim re~ima, od po~etkaove godine svakako je najvi{e ekskurzijabilo za decu {kolskog uzrasta, jer je njimaovo najbolji i najlep{i na~in da seupoznaju sa slo`enim svetom nauke, ukoji se uvode pa`ljivo biranim i kreiranimizlo`bama i programima vodi~aprilago|enim svakom uzrastu. Dostapa`nje posve}eno je koncipiranju samihizlo`bi, njihovom dizajnu i prilago|avanju{iroj populaciji. Pored promocije nau~nogturizma i popularizacije prirodnih nauka,obja{njava Milanovi}, Prirodnja~ki centarSrbije ima za cilj i promociju Svilajnca, kojipre svega ima povoljan geografskipolo`aj, na samo je {est kilometara odauto-puta E75, u samom srcu Srbije i donjega se lako i brzo dolazi iz bilo kog delazemlje.

Op{tina Svilajnac, zajedno sa poljoprivrednicima sa teritorije svoje op{tine,u~estvovala je na ovogodi{njem 83. Me|unarodnom poljoprivrednom sajmu uNovom Sadu i to posle dve godine pauze. Ni ovog puta o~ekivanja nisuizneverena i nisu izostale nagrade - junice Dragana Todorovi}a iz Dublja i BobanaRisti}a iz Bobova osvojile su po srebrnu medalju, odnosno progla{ene supratiljama {ampionke u kategoriji junica simentalske rase, a op{tina Svilajnacosvojila je srebrni {ampionski pehar za izlo`ene kolekcije junica.

U ime op{tine Svilajnac pehar je primio dr Vladan Rajkovi}, predsednikSkup{tine op{tine Svilajnac, izjaviv{i da je ove godine konkurencija bila jaka ida je dobro {to Svilajnac odr`ava kontinuitet u razvoju sto~arstva, ~ime sename}e kao lider u ovoj oblasti u regionu, pa i {ire.

Dr Miroslav Mi{a Marinkovi}, zamenik predsednika Skup{tine op{tineSvilajnac, objasnio je da se poslednjih godina u Svilajncu radilo planski na stvaranjutrajnog kvaliteta grla. „Godinama unazad se na jedan pravi na~in pristupalouzgajivanju krava, selekciji, planskom osemenjavanju i rezultat toga je da imamokontinuitet u trajnom stvaranju kvalitetnih grla, a onda ni nagrade na izostaju“,izjavio je Marinkovi}. Sve u~esnike sajma u Novom Sadu iz Svilajnca op{tina jenagradila sa po 20.000 dinara, kao podr{ku i doprinos razvoju sto~arstva ipodsticaj za ostvarivanje uspe{nih rezultata i u budu}nosti.

Na osnovu potreba tr`i{ta rada, od ove {kolske godine odobren je upisodeljenja elektrotehni~ar elektronike. Za ovim zanimanjem vlada velikointeresovanje, jer se u~e stvari o savremenim tehnologijama, koje suprimenljive u praksi. Na ovom smeru ima mesta za 30 u~enika. Prednosti sufunkcionalno znanje, savremene tehnologije, priznatost svuda u svetu, lako ibrzo zapo{ljavanje, mogu}nost stru~ne prakse, visoke plate, velika mogu}nostdaljeg {kolovanja i usavr{avanja. Poslovi koje budu}i elektrotehni~arielektronike mogu obavljati su u elektroindustriji, u medicini, telekomunikacijai brojnim drugim delatnostima.

Veliki kulturni doga|aji nisuprivilegija samo velikihgradovaRekonstrukcijom Centra za kulturu, multime-dijalnim opremanjem na{e sale i ulaganjem usavremenu opremu stvorili smo sve preduslo-ve da razvijamo kulturni `ivot Svilajnca, i tona taj na~in {to }emo kulturu i stvarati, a nesamo reprodukovati. Na nedavno odr`anojtradicionalnoj kulturnoj manifestaciji „Sin|e-li}evi dani“ u Svilajncu, publika je imala prili-ke da u`iva u svim oblicima kulturnog stvara-la{tva, a velika imena na{e kulturne scene iustanove kulture bili su izvo|a~i. Neki od njihsu vojni orkestar „Stanislav Bini~ki“, Konstan-tin Kostjukov sa solistima Baleta Narodnogpozori{ta, Beogradsko dramsko pozori{te, Va-sil Had`imanov, Sergej Trifunovi} i Voja Brajo-vi} s trenutno popularno predstavom „Voz“,

Goran Sultanovi} sa svojim kabareom i mnogidrugi umetnici“, ka`e Milanovi}.Kao jedan od najve}ih kulturnih doga|aja uceloj zemlji pro{le godine Milanovi} isti~epredstavu „Julije Cezar“ Kokana Mladenovi}a,koja je svoju premijeru imala ba{ u Svilajncu.„Centar za kulturu Svilajnac pojavljuje se kaokoproducent ove predstave, ~ime smo poka-zali da veliki kulturni doga|aji ne moraju bitiprivilegija samo velikih gradova. Tu su i brojnikoncerti, predstave koje su svoje pretpremi-jerno ili premijerno izvo|enje imale ba{ u Svi-lajncu, izlo`be, knji`evne ve~eri i sli~no, kojezadovoljavaju sve potrebe publike“, isti~e prvi~ovek op{tine Svilajnac i dodaje da su dobrascena, va`ni kulturni doga|aji i edukovanapublika klju~ za uspe{an kulturni ̀ ivot u jed-nom manjem gradu.

Uspeh na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu

Medalje najboljim svilajna~kim sto~arima

Elektrotehni~ar elektronike - novi smerSrednje {kole „Svilajnac“

Kako bi Svilajnac ostao na putu razvoja i prosperiteta potrebno je nastaviti u istom ritmu i u nared-nom periodu. Koji su planovi i projekti za naredni period?Jedan od najbitnijih projekata za ovu i za naredne godine jeste spre~avanje novih poplava. Stvorilismo preduslove i o~ekujemo regulaciju Resave u narednom periodu. Nastavljamo sa privla~enjemdoma}ih i stranih investitora, odr`avamo postoje}e i stvaramo nove kontakte, a nastavljamo i sainfrastrukturnim projektima koje smo ve} spremili. Rekonstruisa}emo poslednji pe{a~ki most naResavi, kod autobuske stanice, nastavi}emo sa rekonstrukcijom Doma zdravlja Svilajnac, gde }emosrediti i stacionar, i zavr{iti novu industrijsku zonu koja }e ujedno biti i slobodna zona, a nastavlja-mo i sa izgradnjom i {irenjem mre`e za vodosnabdevanje. U Prirodnja~kom centru Srbije, za kojiimamo velike planove, nas o~ekuju nove izlo`be i brojni sadr`aji, pa se nadamo da }emo do krajasezone prema{iti broj od 100.000 posetilaca.

Regulacija toka Resave prioritet

Op{tina Svilajnac nagra|ivala je svake, pa i ove godine najbolje studentes teritorije svoje op{tine. Svi studenti koji imaju prose~nu ocenu ve}uod 9,00, a koji podnesu zahtev i dokumentaciju, dobijaju od op{tinejednokratnu pomo} u iznosu od 50.000 dinara. Op{tina Svilajnac vodira~una i o porodici kao stubu svakog dru{tva, pa je zato donela odlukuda odobri jednokratnu pomo} od 500.000 dinara za vantelesnuoplodnju za pet porodica iz Svilajnca. Osim toga, kao mera pomo}ipostoji i jednokratna pomo} koju op{tina ispla}uje parovima i to20.000 za prvo i drugo dete i 30.000 dinara za ro|enje tre}eg deteta.

Nagrade studentima, pomo} bra~nimparovima

Nova pijaca

Premijernoprikazana u

Svilajncu:Predstava

„Julije Cezar“

Novi dom u~enika Poljoprivredne {kole

Iz evropskih fondova u Svilajnac seslilo oko ~etiri miliona evra kroz

razne projekte: Dejvid Mekalister,Predrag Milanovi} i Majlk Devenport

s r e d a , 2 9 . j u n 2 0 1 6 .IVS

Resavska Sveta Gora i ku}a StevanaSin|eli}a otvorene za posetioce

Svilajnac - gradbogatog kulturnogi istorijskognasle|aOp{tina Svilajnac proslavlja svoj dan 29. juna jer je na ovajdan Ukazom kneza Mihaila 1866. godine Svilajnac zvani~noprogla{en varo{icom. Svake godine na ovaj dan op{tinaSvilajnac organizuje sve~anu sednicu i niz aktivnosti kojimamo`e da proslavi svoj dan sa svojim gra|anima.

Svilajnac se nalazi s desne strane reke Velike Morave, uregionu [umadije i Pomoravlja, u podru~ju zvanom Resava.Prvi put se spominje u turskim zapisima 1467. godine, aime je dobio po svili koja se intenzivno proizvodila na ovimprostorima. Svilajnac ima izuzetno povoljan geografskipolo`aj u samom srcu Srbije, na u{}u Resave u VelikuMoravu. Le`i na plodnom ravni~arskom tlu Donje Resave, aravni~arsko-bre`uljkast reljef pogoduje poljoprivredi koja je

i najzastupljenija delatnost ovog kraja. Podru~je na dvereke stvara odli~ne uslove za ljubitelje ribolova, a ujedno je ipoznato lovno podru~je. Doline reka su pogodne zaizgradnju saobra}ajnica i povezivanje sa drugim krajevimazemlje, te pored i kroz op{tinu Svilajnac prolaze i va`neregionalne saobra}ajnice.

Nadomak Svilajnca nalazi se i tzv. Resavska Sveta Gorasa manastirima i crkvama na obalama Velike Morave iResave, u prelepoj prirodi, koji svedo~e o intenzivnojduhovnosti na ovim prostorima kroz vekove. Neki odnajstarijih i najpose}enijih manastira su Miljkov manastir,Manastir Zlatenac, Manastir Tomi}, Dobre{, ManastirPre~iste Bogorodice. Tako|e, u bogato istorijsko nasle|e ituristi~ku ponudu Svilajnca spada i Ku}a Stevana Sin|eli}a,~uvenog resavskog vojvode, juna~ki stradalog u Boju na^egru 1809. godine.

Ku}a Stevana Sin|eli}a nalazi se u selu Grabovac, odakleje i krenuo u boj sa svojim saborcima. Tipi~na je gra|evinakakve su se u ovom kraju podizale krajem XVIII i po~etkomXIX veka. To je polubrvnara sa prostranim tremom,pokrivena }eramidom. Ku}a Stevana Sin|eli}a, osimistorijskog zna~aja, ima i obele`je retko o~uvanog primerkanarodnog graditeljstva. Zato je Odlukom republi~keSkup{tine 1979. godine progla{ena spomenikom kultureod velikog zna~aja. Pored ku}e, spomeni~ku celinu ~ine isobra{ica, kapela (u kojoj je Sin|eli} pri~e{}ivao svojeResavce pred odlazak u boj) i zvonara.

Prirodnja~ki centar Srbije, kao najve}i nau~no-turisti~kiprojekat u zemlji, pozicionira Svilajnac kao atraktivnuturisti~ku destinaciju za {kolske ekskurzije i posetioce izzemlje i inostranstva. Poznat i kao mesto razvijenogzanatstva i trgovine, Svilajnac je posebno interesantan zadoma}e i strane investitore koji se sve vi{e odlu~uju daula`u ba{ u ovaj grad. Ure|ena pe{a~ka zona, bogata jeugostiteljskim i trgova~kim objektima, a ljudi su ovdetradicionalno gostoljubivi i nasmejani.

POSEBNO IZDANJE LISTADANASUrednik dodatka: Marija Koj~i} / Tekstovi: Ivana Todorov / Fotografije: Op{tina Svilajnac, Mi{a Nikoli}, Dejan Jevremovi} / Korektura: Marjana Stevanovi} / Grafi~ko oblikovanje: Aleksandar Milo{evi}

U Prirodnja~komcentru Srbijeoboga}ensadr`aj

Najve}i turisti~ki potencijal Svilajnca

rirodnja~ki centar Srbije uSvilajncu jedinstvena jenau~no-obrazovna institucijau Srbiji i ovom delu Evrope,

koja kroz spoj nauke, obrazovanja iturizma radi na popularizaciji prirodnihnauka i promociji nau~nog turizma.Sadr`aj Prirodnja~kog centra Srbije ~ineizlo`be koje do sada nisu vi|ene u na{ojzemlji na ovaj na~in.

„Geolo{ki vremeplov „ jedna je odnajatraktivnijih izlo`bi i predstavljanastanak planete Zemlje i njen razvojkroz epohe sve do postanka ~oveka.Izlo`ba „Svet dinosaurusa“ sme{tena je ucentralnom delu zgrade. Paleontolo{kupostavku ~ine skeleti razli~itih vrsta

dinosaurusa koji na jedinstven na~indo~aravaju period mezozoika. Izlo`ba„Svet minerala i stena“ predstavljaminerale i stene od kojih je izgra|enana{a planeta. Jedan od najatraktivnijiheksponata je mineral jadarit koji je zasada prona|en jedino na teritoriji na{ezemlje. Izlo`ba „Biodiverzitet Srbije“predstavlja `ivotinjsko bogatstvo na{ezemlje. Postavka „Paleontologija“pokazuje kako izgleda iskopavanje na

terenu, uz osnovni alat pravih arheologa,kao i prave fosile dinosaurusa izSjedinjenih Dr`ava, dok je izlo`ba„Nebesko kamenje“ postavka ometeoritima, koja se sastoji od tri replikezna~ajnijih meteorita koji su pali nateritoriju Srbije.

Tim Prirodnja~kog centra Srbije radina oboga}ivanju sadr`aja, pa tako od

marta ove godine svi posetioci moguvideti i dve nove ekskluzivne gostuju}eizlo`be - „Bioarheologija \erdapa“, kojana interesantan na~in predstavljaposetiocima jedinstvenu kulturuLepenskog vira i do sada nije izlaganavan Filozofskog fakulteta Univerziteta uBeogradu, i „Svedoci ledenog doba“, kojana autenti~an na~in prikazujeimpozantne primerke megafaune koji sutokom poslednjeg ledenog doba (pre

oko 16 miliona godina) `iveli naprostorima dana{nje Srbije.

Ono {to Prirodnja~ki centar Srbije ~iniatraktivnim i posebnim je i zabavni dino-park DINOSVILLE na otvorenom, sadvadeset replika razli~itih vrstadinosaurusa od kojih je najve}a replikaDiplodokusa visoka 11, a duga~kadvadeset metara. Sve replike uDINOSVILLE-u su u prirodnoj veli~ini i`ivom obliku. U centralnom delu parkanalazi se model vulkana visine desetmetara, koji predstavlja repliku vulkanaSvete Helene. Oko vulkana je prostranazelena povr{ina sa izgra|enimminijaturnim jezerom. Sve ovo ~ini ovajambijent autenti~nim i omogu}avaposetiocima da zakora~e u period kadasu dinosaurusi `iveli na Zemlji.

U zabavnom parku se nalazi isuvenirnica koja ambijentalno pratitematiku parka. Bogato je opremljena, pase u njoj mogu na}i unikatni suveniri,igra~ke, nakit, knjige, ali i ru~no ra|enipokloni. Obod parka sadr`i kafe-restoranza predah i opu{tanje. Ovde posetiocimogu da se opuste, ru~aju, ili se osve`euz sladoled ili kola~ i jedinstven pogledna ceo park. I najmla|i posetioci imaju uparku svoj „kutak“ sa specijalizovanomigraonicom, gde kroz igru ulaze u slo`enisvet nauke. Deci se ovako naukapribli`ava na zabavan, inovativan iinteraktivan na~in.

U julu po~inje letnja sezona u Prirodnja~kom centru Srbije, oboga}ena brojnim prate}im sadr`ajima, {toje jedinstvena prilika da roditelji sa decom obi|u Prirodnja~ki centar i njihov letnji raspust u~ine nezabo-ravnim, jer }e na poseban na~in i kroz do`ivljaj nau~iti i ono ~ega nema u {kolskim ud`benicima. Tako-|e, u neposrednoj blizini Prirodnja~kog centra nalaze se i gradski bazeni, na koje je ove godine uz ku-pljenu kartu za Prirodnja~ki centar ulaz besplatan.

S kartom za Centar besplatno na gradske bazenePJedan od najstarijih i najpose}enijihmanastira: Zlatenac

Nova ekskluzivna izlo`ba:„Svedoci ledenog doba“