Виша електротехничка школа у Београду

ПРОЈЕКАТ СТРУКТУРНОГ КАБЛИРАЊА

Студент : Петар Петровић

Београд, мај 2006.

САДРЖАЈ 1. УВОД У ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК

2. ОСНОВНИ ЗАХТЕВИ И ЦИЉЕВИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ 2.1 Основни захтеви 2.2 Циљеви реализације 3. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ ПРОЈЕКТА СТРУКТУРНОГ КАБЛИРАЊА 3.1 Подела рачунарских мрежа 3.2 Концепт структурног каблирања 3.3 Медијуми за пренос као компоненте структурног каблирања

3.3.1 Бакарни хТP каблови 3.3.2 Оптички каблови 3.3.3 Бежични медијум 3.4 Стандарди за LAN и MAN мреже 3.4.1 Стандард IEEE 802.3 3.4.2 Стандард IEEE 802.11 3.4.3 Стандард IEEE 802.16 3.5 Мреже великих брзина – Гигабитни етернет 3.6 Бежичне локалне рачунарске мреже 3.7 Повезивање локалних рачунарских мрежа са другим мрежама 3.8 Заштита и сигурност локалне рачунарске мреже

4. ОПШТИ ОПИС ТЕХНИЧКОГ РЕШЕЊА 4.1 Опис мреже

4.1.1 Анализа пројектног задатка 4.1.2 Опис техничког решења 4.2 Детаљни опис компонената мреже

4.2.1 Концентрација К1 4.2.2 Концентрација К2 4.2.3 Опис пасивних компоненти мреже

4.3 Повезивање основних компоненти мреже 4.4 Напајање 4.5 Могућност повезивања на Интернет 4.6 Проширење мреже и могућност побољшања 5. ОПИС ТЕХНИЧКОГ РЕШЕЊА 5.1 Рек ормари са припадајућим компонентама 5.2 Хоризонтална кабловска инсталација 5.2.1 Каблови 5.2.2 Утичнице 5.2.3 Конектори 5.2.4 Трасе каблова

5.2.5 Кабловски канали - каналице 5.3 Кабловска инсталација у радном простору 5.3.1 Каблови

5.3.2 Конектори 5.3.3 Трасе каблова 5.3.4 Карактеристични детаљи реализације 5.4 Вертикалана кабловска инсталација

5.2.1 Каблови 5.2.2 Утичнице 5.2.3 Конектори 5.2.4 Трасе каблова 5.2.5 Кабловски канали - каналице 5.5 Активна опрема и комуникациони уређаји 5.6. Надзор и управљање локалном рачунарском мрежом 5.7 Напајање 5.8 Обележавање компонената кабловског система 5.9 Протоколи

6. ДЕТАЉНА СПЕЦИФИКАЦИЈА ПОТРЕБНЕ ОПРЕМЕ 6.1 Спецификација пасивне комуникационе опреме 6.2 Спецификација активне комуникационе опреме 7. ТЕХНОЕКОНОМСКА АНАЛИЗА ПРОЈЕКТА 7.1 Техноекономска анализа предвиђене пасивне комуникационе опреме 7.2 Техноекономска анализа предвиђене активне комуникационе опреме 7.3 Техноекономска аналза предвиђених радова – извођење и тестирање 8. ПРИЛОЗИ Спецификације произвођача

ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК Инвеститор : Виша електротехничка школа у Београду Назив документације : Главни пројекат рачунарске мреже у згради Више електротехничке школе у Београду, Војводе Степе 283 Намена документације : Реализација комуникационог кабловског система у згради Више елктротехничке школе у Беогарду Војводе Степе 283

1. УВОД У ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК Намена Главног пројекта Више електротехничке школе у Београду је да направи анализу могућих техничких решења и преложи адекватно решење за Интранет (локалну рачунарску мрежу) Више електротехничке школе у Беогарду, Војводе Степе 283. Подељен је у практично у три дела. Први део који се односи на опште одредбе везане за Пројекат и ВЕТШ (поглавља 1,2,) Други део који обухвата теоријске основе за израду пројекта структурног каблирања као и опси постојећих технологија (поглавље 3) Трећи део који се односи на имплементацију одабраних решења као и спецификацију опреме (поглавља 4,5,6,7 и 8).

2. ОСНОВНИ ЗАХТЕВИ И ЦИЉЕВИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

2.1 Основни захтеви

Израда пројектне техничке документације рачунарске мреже за пренос података у објекту Више електротехничке школе у Београду Војводе Степе 283

Рачунарско комуникациона инфраструктура (у даљем тексту рачунарска мрежа) треба да подржи све тренутне потребе и све планом превиђена проширења рачунарских и телефонских прикључака у нардених 5 година.

Логичка топологија рачунарске мреже реализовати по стандардима IЕЕЕ 802.3, IЕЕЕ 802.11...

Физичка топологија је стабло типа. Реализовати концептом структурног каблирања дефинисаним стандардом ISO/IEC 11801 (EN 5173).

Предвидети могућност повезивање локалне рачунарске мреже ВЕТШ изнајмљеним (бежичним, оптичким...) линијама за неког од давалаца Интернет услуга.

Предвидети могућност повезивања удаљених корисника коришћењем комутираних (dial) линија.

Пројектом предвидети сву неопходну пасивну и активну мрежну опрему.

Путање каблова кроз објекат морају бити изведене у складу са стандардом ANSI/TIA 596.

Мерење квалитета изведене кабловске инсталације и израда документације за обављање мерења извести у свему по стандарду TIA/EIA TSB.

Кључна активна опрема треба да буде редундантна.

Предвидети да се све електричне инсталације изводе посебно за потребе активнх компонената рачунарске мреже.

Приликом пројектовања предвидети на сваком радном месту поред рачунарске утичнице четири енергетске утичнице.

Овде је неопходно приказати сам изглед објекта у којем је неопходно урадити структурно каблирање, и то у виду плана спратова.

2.2 Циљеви реализације

Рачунарске мреже на објекту Више електротехничке школе у Београду, Војводе Степе 283 је рачунарско

комуникациона инфраструктура која је пројектована по ISO, ANSI, IEEE, ITU и стандардима и препорукама. Главни пројекат Интранет ВЕТШ треба да обухвати следеће:

сервисе, логичку архитектуру, физичку архитектуру.

Циљ је да рачунарска мрежа пројектована и реализована на тај начин омогући:

поуздан рад у свим лабораторијама опште намене у којима студенти користе различите алате, брзу централизовану аутентификацију, централизовану администрацију рачунарске мреже, довољна број комутираних линија за приступ Интернету, заштиту од спољашњих нежељених упада.

3. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ ПРОЈЕКТА СТРУКТУРНОГ КАБЛИРАЊА

3.1 Подела рачунарских мрежа

Уопштено о подели рачунарских мрежа- 3.2 Концепт структурног каблирања

Стандарди који подржавају структурно каблирање су следећи:

ISO / IEC IS11801 међународни; EN 50173 - Европски; EIA / TIA 5685 – Сједињених Америчких држава.

Предност структурног каблирања представља коришћење јединственог кабловског система за све

сигнале који се преносе у једном објекту. Системи структурног каблирања се реализују на три хијерархијска нивоа:

Каблирање кампуса (каблирање између више блиских пословних зграда); Каблирање кичме (вертикално каблирање); Хоризонтално каблирање (каблирање спратова).

Слика 1. илуструје хиерархијску топологију стабла која дефинише структурно каблирање. На слици су дефинисани функционални елементи као саставни делови структурног каблирања. На овој слици су коршћене ознаке CD (Campus Distributor), BD (Building Distributor) i FD (Floor Distributor) као ознаке где се одређено чвориште физички налази. У реалним условима, нпр. два спрата неког објекта могу да буду каблирана тако да се каблови сустичу у једном чворишту, те је стога неопходно променити ознаке. У случају кампуса, ако не би узимали у обзир физичку локацију чворишта, могли би да преименујемо ознаку CD у MCC (Main Cross-Connect), а ознаку BD u ознаку ICC (Intermediate Cross-Connect). Сходно томе FD ће бити HCC (Horizontal Cross – Connect). У случају да се ради само о једној згради онда би BD представљао MCC, a FD ознаке би представљале HCC и ICC секције у зависности од самог начна каблирања зграде, односно содређеног спрата.

Слика 1. Хијерархијска топологија стабла која дефинише структурно каблирање

Каблирање кампуса се односи на каблирање између разделника појединих зграда (BD) и разделника кампуса (CD). За пренос говора, алармних и управљачких сигнала се користе бакарни парични каблови, категорије 5,5E,6. За пренос видео сигнала и података користе се оптички каблови. Максимална дужина каблова износи 1500 м. Вертикално каблирање (окосница, кичма зграде) врши повезивање спратних разделника (FD) и разделника зграде (BD). У вертикалном разводу у зависности од апликације раздвојени су кабловски системи. Хоризонтално каблирање се односи на део кабловског система између спратног разделника (FD) и зидне утичнице (ТО). Између разделника и зидне утичнице развлачи се или бакарни парични кабл (категорије 5, 5Е, 6) или оптички кабл. За бакарне каблове, и разделник и зидна утичница користе RЈ 45 конекторе, док се за оптичке каблове користе ST конектори. Максимална дужина каблова између спратног разделника и зидних утичница не сме да пређе 90 m. Хоризонтално каблирање обухвата највећи број каблова у целом кабловском систему за све применљив. Хоризонтали кабловски систем, уколико је добро димензионисан може се, за све примене користити у дужем временском периоду. На слици 2 илустрован је пример структурног каблирања у оквиру 2 зграде

Слика 2. Пример реализације структурног каблирања када је у питању кампус (више зграда)

Стандардом предвиђена ограничења у погледу удаљености појединих међусобно спојених тачака

Слика 3. Ограничења у дужини кабла који се користе за каблирање појединих секција

EQP EQP EQP

CD BD FD

TO

ABCD

G F E

Međuzgradni backbone kabl

1500 m

Zgradni backbone kabl

1500 m

Horizontalni kabl

90 m

B

По стандарду ISO/IEC 11801 су:

Дужина хоризонталног кабла, који повезује разделник спрата са прикључком, не сме бити већа од 90 метара, мерено од тачке у којој је кабл прикључен на преспојни уређај.

Дозвољена додатна укупна удаљеност од прикључка до корисникове телекомуникационе опреме и од кабловског завршетка до активног уређаја је 10 метара (A+B+E ≤10m).

Укупна дужина преспојних каблова на спратном разделнику и разделнику зграде не сме да пређе 20m (C+D ≤ 20m).

Укупна дужина приводних каблова на разделницима зграде и кампуса не сме да пређе ( F+G ≤ 30m) Дужина основне мреже зависи од типа мреже, да ли се користи разделник зграде или не.

3.3 Медијуми за пренос као компонента структурног каблирања

У структурном каблирању данас користе следећи медијуми .....:

1. Бакарни парични каблови – упредене парице 2. Оптички каблови 3. Бежични медијум

Подсистем Тип кабла Препоручена употреба Хоризонтални Балансни каблови Говор и подаци Оптички каблови Подаци Окосница (backbone) зграде Балансни каблови Говор и подаци мале до средње брзине Оптички каблови Подаци средње и велике брзине

Окосница (backbone) између зграда Балансни каблови По потреби, када се не захтева великипроток

Оптички каблови Оптичким кабловима решававају сепроблем разлике потенцијала

уземљења и сметњи Табела 1: Типови каблова у зависности од врсте каблирања

3.3.1 Бакарни xTP каблови

Уопштено о кабловима са упреденим парицама (предности, мане, типови, категорије, брзине

преноса, цена......)

3.3.2 Оптички каблови

Уопштено о оптичким каблоовима (предности, мане, типови, брзине преноса, цена.......)

3.3.3 Бежични медијум

Уопштено о преносу података бежичним путем (предности, мане, брзине преноса......)

3.4 Стандарди за LAN и MAN мреже

3.4.1 Стандард IEEE 802.3

Уопштено о IЕЕЕ 802.3 стандарду.

3.4.2 Стандард IEEE 802.11

Уопштено о IЕЕЕ 802.11 стандарду. 3.4.3 Стандард IEEE 802.16

Уопштено о IЕЕЕ 802.16 стандарду.

3.5 Мреже великих брзина – Гигабитни Етернет Основно о гигабитном Етернету.

3.6 Бежичне локалне рачунарске мреже

Уопштено о бежичним рачунарским мрежама.

3.7 Повезивање локалних рачунарских мрежа са другим мрежама

Навести технологије повезивања локалних рачунарских мрежа са другим мрежама (Интернетом). Такође навести поређене одређених технологија када се узме у обзир брзина преноса података, као и трошкови повезивања.

3.8 Заштита и сгурност локалне рачунарске мреже

Методе заштите од упада у мрежу споља (са Интернета, на пример). Такође методе физичке заштите опреме од недозвољеног приступа.

4 ОПШТИ ОПИС ТЕХНИЧКОГ РЕШЕЊА

4.1 Опис мреже Виша електротехничка школа је смештена као део објекта Министарства просвете у улици Војводе Степе бр.283. Објекат се састоји од пет спратова и два сутерена. Пројектом је обухваћен кабловски развод четвртог и петог спрата где се налазе рачунарске лабораторије, администрација Школе и кабинети професора. У објекту је изведена рачунарска мрежа према тренутним потребама, али се водило рачуна да се проширење рачунарске мреже може једноставно извести када се за то стекну услови.

4.1.1 Анализа пројектног задатка Пројектним задатком Инвеститор (Виша електротехничка школа) је прецизирао број портова по просторијама и место чворишта. Тачне позиције портова су препуштене Пројектанту. Мрежа требало да буде Етернет типа. Задатак Пројектанту је био:

да у рачунарску мрежу буде укључена и постојећа активна мрежна опрема (рачунаре са 10Мб/с мрежним адаптерима и 10Мб/с активни елементи – хабови)

предвиди да се кабловски развод може користити и за телефонски саобраћај, тј. обезбедити повезивање телефонских локала унутар објекта са кућном ERICSON Busines Phone која се налази поред централног чворишта. Сви портови (зидни прикључци) се могу употребити као телефонски прикључци, једноставним преспајањем на концентрацију везану за телефонску централу.

предвидети повезивање телефонске централе дигиталном 2Мb/s (CAS-R2 сигнализација) везом са Телекомом

предвидети повезивање рутера локалне рачунарске мреже преко P-ISDN на Телеком предвидети повезивање рачунарске мреже изнајмљеном линијом до неког од давалаца Инетенет

услуга (провајдера)

4.1.2 Опис техничког решења Узимајући у обзир захтеве Инвеститора и специфичности високообарзовне организације, Пројектант се определио за:

физчку топологију стабла са два чворишта на четвртом К2 и петом спрату К1 (слика 6.1.2.1) чвориште на петом спрату зградно чвориште (BD Building Distributor) логичку топологију магистрале активна мрежна опрема је по стандарду IEEE 802.3 имплементиран је TCP/IP протокол мрежа је организована као мрежа са централизованом аутентификацијом (клијент сервер модел) и

сервером смештеним у К1 концентрацији

4.2 Детаљни опис компонента мреже

У овом поглављу биће детаљно описана предлог за реализацију свих компонената мреже, активних и пасивних. Као што је наглашено, нису направљене спратне концентрације због технички отежаних могућности да се таква концентрација реализује. За концентрацију К1 везани су прикључци у десном делу зграде, а за концентрацију К2 у левом делу зграде. Телефонска централа, сервери и активна мрежна опрема за повезивање локалне рачунарске мреже са Телекомом налази на К1 концентрацији.

4.2.1 Концентрација K1 Концентрација К1 се налази на петом спрату у соби 507 и садржи седам печ панела. К1 је спратно чвориште (FD) које обухвата хоризонтално каблирање десног дела четвртог и петог спрата и на њој је завршено 55 UTP каблова са петог и 10 UTP каблова са четвртог спрата. К1 уједно представља главно зградно чвориште (BD) јер је на њој завршено 5 UTP и 2 десетопарична кабла вертикалног каблирања. На концентрацији K1 су завршени и локали са телефонске централе. Локали су на K1 доведени десетопаричним кабловима из Krone Box у коме су завршени локали са централе и долазне телефонске линије на Krone Lsa - Plus реглетама. Kаблирање петог спрата и позиција К1 су приказани на страни А1.

4.2.2 Концентрација К2 Концентрација К2 се налази на четвртом спрату у соби 408 и садржи четири печ панела. К2 је спратно чвориште (FD) које обухвата хоризонтално каблирање левог дела четвртог и петог спрата и на њој је завршено

39 UTP каблова са четвртог спрата 21 UTP кабл са петог спрата, 5 UTP каблова који повезују К2 са К1 два десетопарична кабла

Каблирање четвртог спрата и позиција концентрације К2 су приказани на страни А2 Број инсталираних портова у рачунарским лабораторијама (506 и 409) одговара броју рачунара који се у Лабораторијама користе (20). Број инсталираних портова у кабинетима већи него што су тренутне потребе. Пројектант се руководио проценом потенцијалних потреба за дужи временски период. Због неадекватне електричне инсталације (објекат је у првој намени био интернат), и значајних економских ограничења определила сам се за назидну инсталацију са металним каналицама са преградом (произвођач Чегар, Ниш). У једном делу каналице су смештени енергетски каблови а у другом делу UTP. При пројектовању траса водило се рачуна о резерви капацитета, чиме је искључена могућност ломова каблова на ивицам. У тачкама укрштања енергетских и рачунарских каблова обезбеђена је минимални размак од 5 cm, уз додатну заштиту металним еластичним цевима (сапа цеви).

Због грађевинских ограничења (инсталације за водовод, канализацију и грејање) као и позиције (дијагонала) лабораторија, определила сам са концентрацију левог крила објекта у просторији 408 и десног крила у просторији 507. Истовремено радна места стручних лица (администратора мреже) су у овим просторијама За повезивање са Телекомом, из просторије 508 је спроведен нов посебан ТТ десетопарични кабл до концентрације (главе) у сутерену, одакле је директан кабл до објекта Телекома (централа Вождовац).

4.2.3 Опис пасивних компоненти мреже Пасивне компоненте мреже чине:

Утичнице Каблови Панели за преспајање и за завршавање каблова (patch panel) Каблови за преспајање (patch cabel) Рек ормари Kанали

4.3 Повезивање основних компоненти мреже Пошто мрежа треба да задовољи критеријуме категорије 5Е (Cat 5Е) по међународним стандардима серије ISO11801, све компоненте мреже морају задовољити стандарде те категорије. У реализацији мреже биће коришћене утичнице типа RJ-45 категорије 5, према међународном стандарду ISO/IEC 8877, које омогућавају пренос података у класи D или вишој према међународном стандарду ISO/IEC 8877. Утичнице са задње стране поседују IDC (Insulation Displacement Contact) за трајно фиксирање крутих UTP каблова. Ове утичнице представљају завршетак UTP каблова хоризонталне инсталације. На једном крају хоризонталне инсталације утичнице ће бити смештене у зидне кутијице (Telecomunication Outlets), а на другом крају, у рек ормару, утичнице ће бити постављене у разводним панелима (Patch Panel). Веза између ових утичница мора бити из једног дела, тј. не сме бити прекидана нити настављана. Само тако обезбедиће се услови да мрежа буде изведена по стандарду ISO 11801. За хоризонталну кабловску инсталацију предвиђају се два типа UTP каблова категорије 5 :

За повезивање печ панела са зидним кутијицама биће употребљени каблови од пуне бакарне жице (крути) UTP каблови категорије 5 (Wall Unshielded Twisted Pair).

Савитљиви UTP каблови категорије 5 (Fly Unshielded Twisted Pair) користе се као преспојни каблови (patch cable). Ови каблови се завршавају са RJ-45 конекторима категоије 5.

Да би се гарантивале декларисане брзине преноса каблова категорије 5, додатно је потребно да трасе кабова задовољавају критеријуме међународног стандарда општег критеријума структурног каблирања ISO/IEC 11801 као и стандарда простирања телекомуникационих каблова у пословним зградама EIA/TIA 569.

Од рек ормара се врши полагање каблова до сваког прикључнг места (Telecommunication Outlets). Ови каблови се обавезно морају полагати из јеног дела, без настављања, увртања, истезања и осталих механичких притисака и оштећења. Да би се наведени услови задовољили потребно је да се каблови полажу у кабловске канале. Најважнији критеријум који представља стандард EIA/TIA 569 су минимална растојања од извора електромагнетног поља. Током инсталације у објекту ВЕТШ-а користиће се метални кабловски канали са преградом. Уместо кабовских канала у деловима где се не полажу енергетски каблови или где је број каблова мали могу се користити и пластични канали. Употреба канаског развода је погодна пошто су у случају било каквог проблема, каблови директно доступни. Проширивање мреже је једноставно.

4.4 Напајање Напајање активних компоненти мреже, смештених у рек ормару К1, К2 обезбеђује се из постојеће нисконапонске мреже од 230V/50Hz преко уређаја за непрекидно напајање (UPS) снаге 3000W. Овим је обезбеђен несметан рад мреже у случају нестанка струје, чиме је побољшана поузданост и расположивост мреже.

4.5 Могућност повезивања на Интернет Пројектом је предвиђено (по захтеву Инвеститора) да ВЕТШ буде подпровајдер Интернет услуга. Због тога је од Телекома обезбеђена изнајмљена линија до Крунског венца, и прикључак на Беотел. Тако је обезеђено брза и квалитетна веза свих ралунара из локалне ралунарске мреже са Интернетом. Да би студенти и особље могли да користе Интернет услуге од куће обезбеђена је једна P ISDN веза до Телекома за приступ преко комутираних (dial up) линија.

4.6 Проширење мреже и могућност побољшања Пројектом предвиђен довољан број прикључака. Употреба пасивне мрежне опреме категорије 5Е, кабловска инфраструктура је основа за брзу локалну рачунарску мрежу која може у наредном периоду да задовољи потребе ВЕТШ. Побољшања су могућа променом активне мрежне опреме на комуникацину опрему по међународном стандарду 1000 Base-Т, брзин преноса до 1Gb/s. Кабловска инфраструктура система у стању је да подржи дате стандарде.

5 ОПИС ТЕХНИЧКОГ РЕШЕЊА Узимајући у обзир захтеве Инвеститора и специфичности високообарзовне организације, Пројектант се определио за:

физчку топологију стабла са два чворишта на четвртом К2 и петом спрату К1 (слика 4.) чвориште на петом спрату зградно чвориште (BD Building Distributor) логичку топологију магистрале активна мрежна опрема је по стандарду IEEE 802.3 имплементиран је TCP/IP протокол мрежа је организована као мрежа са централизованом аутентификацијом (клијент сервер модел) и

сервером смештеним у К1 концентрацији

Слика 4. Физички топологија стабла са два чворишта који се налазе на различитим спратовима Основне компоненте локалне рачунарске мреже пословне зграде ВЕТШ обухваћене овим пројектом су:

Комуникациона чвориште са рек ормарима Хоризонтална кабловска инсталација Кабловска инсталација за повезивање у радном простору Протоколи Повезивање ВЕТШ на Интернет Повезивање на Академску мрежу

то

К1 BD

то то то

то то

то

K2

5.1 Рек ормари са припадајућим компонентама Рек ормари представљају концентрацију каблова и комуникационе опреме. За целу мрежу предвиђено су два комуникационо чвориште, К1 и К2. У рек ормар К1 биће смештена сва пасивна и активна мрежна опрема, тј. овај рек ормар представља главно кабловско чвориште. У рек ормар К2 биће смештена пасивна и активна комуникациона. Повезивање пасивне на активну опрему вршиће се помоћу печ каблова дужине 0.5 метара. Оба рек ормара су стандардне ширине 19 инча, имају вентилаторе који имају задатак да издувавају да обезбеде да температура у рек ормарима буде ниска да не би дошло до загревања коминикационе опреме. Сви метални делови рек ормара, као и метални делови комуникационе опреме морају се повезати на сет за изједначавање потенцијала инсталиран у рек-у, док се рек ормари морају повезати са шином за изједначавање потенцијала у најближем енергетском ормару.

5.2 Хоризонтална кабловска инсталација Хоризонталну кабловску инсталацију (Horizontal Cabling System) чине кабови од рек ормара до прикључака у радном простору, укључујући и прикључке у разводним панелима (печ панелима), као и каблове за преспајање у рек ормару. Према пројектном задатку сви елементи хоризонталне инсталације треба да задовоље карактеристике D класе преноса података. Потребне карактеристике ових елемената описане су међународним стандардом ISO/IEC 11801, а категорија пасивних комоненти је категорија 5. Све инсталиране компоненте пасивног дела мреже морају бити категорије 5.

5.2.1 Каблови Предвиђа су два типа каблова: пуни UTP кабл категорије 5 (Wall Unchielded Twisted Pair) савитљиви UTP кабл категорије 5 (Fly Unchielded Twisted Pair) Пуни UTP кабл категорије 5 је бакарни кабл са четири круте неоклопљене упредене бакарне парице

пуног пресека, са карактеристикама које су одређене стандардом ISO/IEC11801. Ови каблови на крајевима имају модул RJ-45 категорије 5 који се са стране рек ормара монтира у печ панел, док се са друге стране монтира у зидну кутијицу у радном простору (ТО). Важно је да везе између два RJ-45 модула не смеју бити прекидане.

Савитљиви UTP кабл категорије 5 је бакарни кабл са четири лицнасте неоклопљене упредене бакарне

парице, са карактеристикама које су одређене стандардом ISO/IEC11801. Ови се каблови на оба краја завршавају RJ-45 конекторима категорије 5 и користе се за преспајање утичница у рек ормарима. (Patch Cord).

5.2.2 Утичнице За хoризонталну кабловску инсталацију предвиђене су утичнце типа RJ-45 категорије 5, према међународном стандарду ISO/IEC 8877. Оне подржавају пренос података у класи D или вишој према међународном стандарду ISO/IEC 11801. Са задње стране утичнице се налази IDC конектор за трајно повезивање пуних UTP каблова. Ове утичнице повезују се на крајеве пуног UTP кабла и за сваки кабл је потребно издвојити две овакве утичнице. Једна утичница се монтира у печ панел који се налази у рек ормару, док се друга монтира у зидну кутијицу која се налази у радном простору. Свака утичница поседује простор за обележавање. У радном простору препоручује се употреба модуларних назидних или узидних кутијица у коју се могу сместити до 1 или 2 RJ-45 утичнице. У рек ормару препоручује се употреба модуларних печ панела у које се монтирају RJ-45 утичнице.

5.2.3 Конектори За хоризонталну кабловску инсталацију предвиђена је употреба конектора типа RJ-45 категорије 5, према међународном стандарду ISO/IEC 8877. Ови конектори се користе као завршеци савитљивих UTP каблова за преспајање утичница у рек ормарима. Због потребе за развођењем рачунарских и телефонских линија на мрежи препоручује се употреба гумених навлака у различитим бојама, како би се олакшала сама администрација мреже.

5.2.4 Трасе каблова Карактеристике категорије 5 не обезбеђују се само избором пасивне опреме, већ и начином инсталације. Тако је међународним стандардима ISO/IEC 11801 и EIA/ITA569, дефинисан метод трасирања каблова у структурним рачунарским мрежама. Од рек ормара се врши полагање каблова до сваког прикључног места. Каблови се морају постављати из једног дела, без настављања, увртања, истезања и осталих нежељених механичких притисака и оштећења. Најважнији критеријум за постављање хоризонталних каблова по међународном стандарду ISO/IEC 11801 је лимитирана дужина хоризонталне инсталације. По овом стандарду растојање од рек ормара (FD) до прикључног места (ТО) у радном простору не сме прећи 90 метара. Осталих 10 метара до максималне дужине вода у класи D преноса података оставља се за преспојни кабл од печ панела до активног уређаја и преспојни кабл од кутијице у радном простору до комуникационог уређаја. По стандарду EIA/TIA 569 за постављање комуникационих каблова у пословним зградама најважније је растојање каблова од електромагнетног поља. Минимално растојање паралелних телекомуникационих кабова од неоклопљених енергетских каблова, напајаних до 480V износи 12,7 цeнтиметара, а растојање од флуоросцентних светиљки у износу од 30,5. Остали критеријуми који се односе на реализацију постављања хоризонталних каблова дати су у прилогу 1 (Технички услови).

Дужина каблова за повезивање у разводном ормару се експлицитно не специфицира, али је препорука да ова дужина не прелази 3м.

5.2.5 Кабловски канали Као што је напоменуто, кабловски канали су метални канали специјалне израде са металном преградом. У једном делу преграде предвиђено је постављање енергетских каблова, а у другом делу постављање UTP каблова Специфицирано је постављање 10 UTP каблова, што представља 60% укупне корисне запремине канала. Углови имају радијус савијања 2.54 мм што задовољава међународне стандарде ISO 11801.

5.3 Кабловска инсталација у радном простору Кабловску инсталацију у радном простору (Work Area Cabling) чине везе рачунара са назидним утичницама хоризонталне кабловске инсталације. Ова инсталација се изводи савитљивим УТП на чијим се крајевима инсталирају RJ-45 конектори. Карактеристике ових каблова одговарају захтевима категорије 5 класе D преноса података.

5.3.1 Каблови За кабловску инсталацију у радном простору предвиђено је коришћење савитљивих UTP (Fly Unshielded Twisted Pair) каблова који имају идентичне карактеристике као каблови за преспајање монтирани у рек ормару. Педвиђени су лицнасти бакарни каблови са 4 парице и са карактеристикама које задовољавају категорију 5 класе D преноса података. На крајеве каблова се трајном везом монтирају RJ-45 конектори са гуменим навлакама, које могу бити различитих боја, како би се олакшала сама администрација мреже.

5.3.2 Конектори За кабловску инсталацију у радном простору предвиђено је коришћење конектора типа РЈ-45, категорије 5 према стандарду ИСО/ИЕЦ8877 [17]. Конектори поседују гумене навлаке које имају задатак да штите конекторе од физичких оштећења и прашине.

5.3.3 Трасе каблова Конектори RJ-45 са једног краја кабла се прикључују у назидну утичницу, док се RJ-45 конектор, са другог краја кабла, повезује на мрежну картицу рачунара. Тачна дужина ових каблова није експлицитно наведена стандардом, али је ограничена. Дужина кабла у збиру са преспојним каблом у рек ормару не сме да пређе 10м.

5.3.4 Карактеристични детаљи реализације

Пошто су положаји зидних прикључака такви да се они налазе релативно близу радних столова, за преспајање између зидне утичнице и мрежне картице, пројектом су специфициране две дужина каблова за повезивање, и то од 2 и 3 метра. На одговарајућим цртежима у грaфичкој документацији уцртане су трасе каблова, означена су и уцртана сва прикључна места и бројеви прикључних места.

5.4 Вертикална кабловска инсталација

5.4.1 Каблови

5.4.2 Утичнице

5.4.3 Конектори

5.4.4 Трасе каблова

5.4.5 Кабловски канали - каналице

5.5 Активна опрема и комуникациони уређаји Постављање комуникационе опреме предвиђено је у рек орманима концентрације К1 и К2 . Према захтеву инвеститора, избор активних мрежних уређаја за повезивање унутар LAN-а извршен је тако да сви на њих прикључени уређаји подржавају брзину протока од 100 Мb/s. На основу овог захтева, пројектом се предвиђа употреба комутатора (свичеба) који подржавају брзи етернет (Fast Ethernet), тј. стандард 100BaseT. Карактеристике препоручених уређаја су дате у прилогу стр. АX. За приступ Интернету преко комутираних линија предлаже се Cisco 3620 уређај, који по карактеристикама и капацитеу одговара потребама ВЕТШ. За повезивање телефонске централе и рутера неопходни су 2Mb/s модеми (HDSL). Предлажу се два стандардна пара таквих модема - Ericsson Cobra.

5.6 Надзор и управљање локалном рачунарском мрежом Више електротехничке школе Пројектована мрежа садржи укупно 105 прикључних места и два чворишта. По својој концепцији представља модификацију структурне мреже. Као што је истакнуто није из објективних разлога биле могуће

извести спратне концентрације. Концепција звездастог развода, концентрисане у једном рек ормару, пружа кориснику могућност релативно лаког одржавања мреже. Било да на мрежу треба прикључити рачунаре или телефоне, поступак повезивања је веома једноставан. Сви активни уређаји имају могућност даљинског конфигурисања, те је администрација крајње олакшана. Надзор мреже и мрежног саобраћаја, на нивоу порта, омогућен је даљински употребом одговарајућег софтвера. На већини активних уређајима је могуће пратити проток, стање и конфигурацију мреже. На слици 7.5.1 је приказан изглед екрана једног од алата за праћење мрежног саобраћајаза MRTG. Сви ови софтвери користе SNMP (Simple Network Management Protocol).

Слика 7.5.1 Анализа саобраћаја

5.7 Напајање Радно напајање активних компоненти у рек ормару К1 и К2, обезбеђује се преко развода за напајање монтираним у рек ормарима. Ови разводни панели напајају се са уређаја за непрекидно напајање (UPS APS 3000) снаге 3000W, који је повезан на високонапонску мрежу.

5.8 Обележавање мреже Обележавање пасивних компоненти је од великог значаја за администрацију мреже.

Рек ормани се обележавају словима, тј. орман К1 и орман К2.

Утичнице хоризонталне инсталације обележавају се на следећи начин

<концентрација> <редни број patch панела> <редни број утичнице на patch панелу>

5.9 Протоколи Уопштено о протоколима који се користе у мрежи. Ако је у питању Ethernet мрежа, подразумевани проткол би био CSMA/CD. У случају да се ради о бежичној локалној рачунарској мрежи подразумевани протокол би био CSMA/CA. На мрежном и транспортном слоју би се користио ТCP/IP протокол stack. У зависности од сервиса који ће се користити у самој мрежи, на апликационом слоју би користили SMTP, HTTP, DHCP, DNS..... протоколе.

6. ДЕТАЉНА СПЕЦИФИКАЦИЈА ПОТРЕБНЕ ОПРЕМЕ

Спецификација пасивне и активне опреме која ће се користити за реализацију решења.

6.1 Спецификација пасивне комуникационе опреме У наредним тебелама дат је прорачун дужине свих сегмената каблoва од рек ормара до прикључног места....

6.2 Спецификација активне комуникационе опреме У наредним тебелама дат је списак предвиђене активне комуникационе опреме од....

7. ТЕХНОЕКОНОМСКА АНАЛИЗА

7.1 Техноекономска анализа предвиђене пасивне коуникационе опреме Прорачн трошкова набавке предвиђене пасивне опреме (табела : ставка – број комада – цена по комаду – укупна цена по ставци, укупна цена свих ставки).

7.2 Техноекономска анализа предвиђене активне коуникационе опреме Прорачн трошкова набавке предвиђене активне опреме (табела : ставка – број комада – цена по комаду – укупна цена по ставци, укупна цена свих ставки).

7.3 Техноекономска анализа предвиђених радова – извођење и тестирањакоуникационе опреме

Прорачун трошкова извођена пројекта структурног каблирања, као и тестирања реализваног

решења.

7.4 Укупни трошкови реализације пројекта

Укупни трошкови набавке прорачунате пасивне и активне опреме, као и трошкови извођења радова и тестирања реализованог решења. 8. ПРИЛОЗИ Произвођачке спецификације