1

Морфологија је део граматике који проучава врсте речи, њихове облике и структуру. Спада међу најобимније и најзначајније дисциплине. Води порекло од две грчке речи, а то су morphe што значи облик и logos што значи реч. У ширем смислу дели се на две велике одвојене области:1. флективну (флексивну) морфологију - бави се променом речи у парадигми2. творбу речи

Основни појмови у морфологији: реч и морфема

Утврђивање мањих језичких јединица: речи, морфема и фонема, врши се у хијерархијском моделу анализе сегментацијом реченице. Изворни говорник може интуитивно да одреди где једна реч почиње, а где друга.

Лађа плови морем.Плови лађа морем.Морем плови лађа.Плови морем лађа.

У свим примерима имамо исто обавештење, али исказано различитим редоследом скупа гласова. Видимо да се поједини скупови гласова понављају у истом низу нпр. лађа којој се приписује садржај “веће пловно средство за превоз путника и робе”. Ако наставимо сегментацију па раставимо ову реч на слогове (ла-ђа) добићемо гласовне скупове ла и ђа који бар у овом контексту не значе ништа. Ако обрнемо редослед слогова ла и ђа добићемо скуп гласова који не значе ништа (ђала).Уочени делови реченице лађа, плови и морем имају релативну самосталност и неко значење, док скупови ла и ђа немају ни једно ни друго.

Најмањи делови реченице који имају релативну слободу премештања и своје значење

називају се речи. Реч је основна јединица лексичког и једна од јединица језичког система. То је најмања релативно самостална језичка јединица која има значење и која је у хијерархијском моделу анализе језичких јединица подређена реченици, а надређена морфеми. Реч је одсечак говора обележен у писму двема белинама. (дефиниција није прихваћена)

Једна од карактеристика речи је стабилност њихове унутрашње структуре и непрекидљивост нпр. бео/град/ски (не могу се обртати делови). Изузетак су у нашем језику именичке и придевске заменице: (н)ико, (н)ишта, (н)икакав, (н)иједан, које се у зависним падежима растављају предлогом: ни од кога, ни у чему итд.

2

Уочавамо заједнички део лађ-. Он указује на значење пловног средства које видимо и у изведеницама, нпр. лађ-ар, лађ-ин, лађ-ица итд. И у различитим падежима и у изведеницама се јавља то лађ-. Ако одсечак лађ- заменимо одсечком једрилиц- онда видимо да и –а ,-е, -у, -ом имају своју функцију нпр. –ом ознацава инструментал једнине именица одређеног типа деклинације. Покушамо ли да заменимо одсечке лађ- и –ом добијамо гласовни скуп без икаквог значења (омлађ), што значи да ови делови нису самостални. Даље растављање ових делова, нпр. л+а+ђ или о+м показује да они нису ни самостални нити им се може приписати неко значење.

Најмање несамосталне језичке јединице којима се може приписати неки садржај и које су у хијерархијском моделу анализе језичких јединица подређене речима, а надређене

фонемама називају се морфеме. Морфема је најмања јединица граматичког система истовремено. Она представља централни појам савремене морфологије.Морфемска анализа речи подразумева уочавање свих морфема од којих се она састоји. То може бити:1. једна морфема (нпр. али , из, пред, у итд.)2. две морфеме (нпр. вод-а, рос-а, из-над, по-врх итд.)3. три морфеме (нпр. Мил-иц-а, рад-и-ти итд.)4. четири морфеме (нпр. про-клет-ств-о, по-шећер-и-ти итд.)5. пет морфема (књиг-о-вод-ств-о, не-благ-о-род-ан, пре-у-смер-и-ти итд.)

Део морфологије који се бави сегментацијом речи тј. морфемском анализом или поделом на морфеме зове се морфематика.

Изрази: морфи и аломорфи

Често се догађа да се једна те иста морфема јавља у више израза или морфа.нпр.: рука-руци-ручица; вук-вуче-вуци; пекли-печем-пеци-пекох итд.Различити изрази исте морфеме називају се аломорфи. Могуће је да аломорфи једне морфеме буду потпуно или готово потпуно различитог фонемског састава.нпр.: ја-мене, ми-нас, бити-јесам, човек-људи, добар-бољи, зао-гори итд.Такви аломорфи називају се суплетивни, а таква појава суплетивизам.

Као што морфема може бити по фонемском саставу једнака речи тако и фонема може формално понекад бити једнака морфеми. На нивоу морфемске анализе финално -а у лађа је морфема, а на нивоу фонемске анализе вокалска фонема. Понекад чак и привидно исти језички елеменат може бити и фонема, и морфема, и реч нпр. -о је фонема (човек, под), морфема у вокативу нпр. сестр-о, а реч (предлог) у изреци Ко о чему, баба о уштипцима.

3

Врсте морфема

Морфемском анализом речи добијају се два основна типа морфема, а то су: 1. коренске морфеме 2. афикси

Такве смо морфеме добили анализом речи лађа (лађ- је корен, -а је афикс), а они се могу добити и анализом творбене структуре неке речи (лађар). Већ на први поглед видимо да лађа и лађар имају исту заједничку морфему лађ-. Оваква морфема која садржи лексичко значење и која је недељива на мање делове који би имали значење назива се корен, коренска морфема или лексичка морфема. Она је, као што показују примери, заједничка за више облика исте речи или за више од њих изведених речи.

Видели смо већ да су –а,-е,-у,-ом у падежним облицима речи лађа морфеме. У лађар имамо -ар. Несамосталне су а имају неку функцију и значење. Ако се присетимо других речи које се завршавају на -ар као што су политичар, писар, пчелар, бравар итд. онда није тешко закључити да је –ар морфема за творбу именица мушког рода које означавају вршиоца радње и носиоца занимања. Из анализе значења и функције морфема -а,-е,-у,-ом у облицима речи лађа и морфеме –ар у лађар, бравар закључујемо да постоје морфеме које служе за творбу речи или за исказивање различитих облика неке речи. Такве морфеме називају се афикси.

Врсте афикса

лађа, лађе, лађу - различити су облици исте речи лађа. Они постоје да укажу на различите синтаксичке односе међу речима у реченици, у крајњем да се реченицом пренесе одговарајућа порука. Која је функција облика у реченици најбоље се види из примера типа: Писмо мога пријатеља (он пише мени) и Писмо моме пријатељу (ја пишем њему).Афикси којима се означавају различити синтаксички односи међу речима у реченици и који у српском књижевном језику стоје иза обличке (граматичке, флексивне) основе називају се наставци. Могућ је и нулти наставак (нпр. мост, јелен, љубав).

Афикси који служе као наставци за облик променљивих речи зову се граматички (флексивни, облички) афикси и то су у доста случајева наставци. Међу граматичке морфеме убрајају се и инфикси -ов- , -ев- којима се проширује основа именица мушког рода I врсте у множини (град-ов-и, пањ-еви-и), морфеме -н-, -т-, -с- којима се проширује основа у већини падежа именица средњег рода (раме-рамена, небо-небеса), као и префикс нај- за формирање суперлативе придева и прилога (најновији, најдаље). Све су то граматичке морфеме. Оне служе за прављење другог облика исте речи.

4

Творбене морфеме су оне којима добијамо нову реч.Граматичке морфеме имају увек неку граматичку функцију, а то посебно важи за наставке тј. да укажу на падеж, граматички број и лице због чега се називају функционалне морфеме. У граматичке спадају и морфеме за творбу компаратива (нов-иј-и).Осим њих постоје и различити афикси којима се граде речи. Они се деле на три групе с обзиром на позицију у речи:1. префикси - стоје испред речи, а најчешћи су код глагола, па придева и прилога, најређе код именица. (пред-говор, за-радити , не-озбиљан итд.)2. суфикси - долазе после основе (воз-ач, брав-ар, срећ-ан, вод-ица итд.)3. инфикси - најчешће спојни вокали (вод-о-пад)

Морфемском анализом различитих речи утврдили смо да постоје два типа морфема, а то су: 1. коренска или лексичка морфема (корен) 2. афиксалне морфеме (афикси)

Коренска морфема садржи основно лексичко значење речи и обавезан је део сваког облика исте речи тј. сваке изведене речи (вод-а,вод-е,вод-и,вод-ица,вод-ен итд.).Код речи председник корен је -сед-, а ова именица има нулти наставак.Корен се често поклапа са основом али не увек.нпр. уч-и-тељ-иц-а уч- корен-и- афикс, стари наставак за инфинитивну основу-тељ- суфикс за грађење именица мушког рода-ица- моциони суфикс (мења му се род) -а- наставак за облик уцитељиц- основа речи

морфеме

корен афикс

граматичке морфеме

наставци...

творбене морфеме

префикси

суфикси

инфикси

5

Остале морфеме које служе за творбу речи или исказивање различитих облика неке речи називају се афикси. Они се никада не поклапају са основом. Утврдили смо да постоје двојаки афикси:1. наставци2. творбени афикси (префикси, суфикси, инфикси)

Граматичка основа

Све до сада смо говорили о морфемском саставу речи. Видели смо да се морфемском анализом издвајају све најмање, несамосталне језичке јединице (делови речи) којима се може приписати неки садржај тј. функција или значење. Другачије се поступа у анализи облика речи у промени и творби.Нека се реч јавља у реченици у различитим облицима што зависи од поруке коју желимо да саопштимо, од врсте речи и међусобних односа речи у реченици (нпр. Сестра спрема ручак; Спремам сестри ручак). У флексивној, парадигматској анализи утврђује се најмањи мање/више непроменљиви део неке речи који је носилац лексичког значења и он се зове обличка, граматичка, флексивна, морфолоска основа. У наведеним примерима то је јасно сестр- и спрема-. Код деклинативних именских речи граматичка основа се по правилу узима из генитива једнине када се одбије наставак. Полазна граматичка основа именице пас је пс- проширена у номинативу једнине и генитиву множине (паса).

НаставциМорфема која се додаје на граматичку основу зове се облички наставак или наставак.

Н: мравГ: мрав-аД: мрав-уА: мрав-аВ: мрав-еИ: мрав-омЛ: мрав-уИмамо фонемски исказане наставке генитива, датива, акузатива, инструментала и локатива, док у номинативу немамо фонемски исказан наставак што је случај и код именица женског рода типа кост, придева типа нов, броја један итд.Наставак –а је код именица попут мрав ознака за генитив једнине, -ом за инструментал једнине. Изостанак морфеме је ознака за номинатив једнине. Пошто је то граматички функционални знак може се назвати морфемом, а како нема фонемског садржаја (није изречен) онда је то нулта морфема -ø.

6

Врсте речи

Постоје различити критеријуми по којима се речи сврставају у одређене групе, категорије, врсте.

1. Са синтаксичког становиста тј. по синтаксичкој функцији речи се могу поделити на:

а) самосталне речи – то су оне речи које у реченици имају најчешће функцију субјекта или објекта и које имају значење нечега што постоји или што се замишља као и речи које имају значење самосталног упућивања на лица и предмете, а могу се употребљавати и изван реченице и синтагме. У ове речи убрајају се:именицеименичке заменице

б) несамосталне речи – то су оне речи које се употребљавају у реченици или синтагми уз самосталне да их ближе одреде. У њих спадају све остале речи, а то су: придевске заменицепридевиприлозивезницибројевиречцепредлози глаголиУзвицима је Александар Белић признавао известан самосталан статус тј. могућност самосталне употребе, али то најчешће и нису речи у правом смислу. Граматичари су виђали и могућност самосталне употребе несамосталних речи нпр. у реченици и је везник, и је субјекат.

2. Са лексиколошког становишта тј. по семантичком садржају речи се деле на:

а) пунозначне речи или аутосемантичке у које спадају:именицепридевибројевиглаголизаменицеприлози

7

б) непунозначне речи или синсемантичке у које спадају: везнициузвици речце предлози

3. Са морфолошке тачке гледишта најважнија је подела на:а) променљиве речиб) непроменљиве речи

Променљиве речи се деле на на:1) именске речи тј. оне које имају деклинацију, а то су:именицезаменицепридевибројеви

Именске речи су оне речи чије се обличке особине заснивају на граматичким категоријама: рода (мушког, женског, средњег), броја (једнина и множина) и падежа (облика који исказују различите односе у реченици). Најважнија је категорија променљивости по падежима која се назива деклинација. Али нису све именске речи једнаке у погледу променљивости, а највише се издвајају придеви, пре свега описни, који имају облике за придевски вид (одређени и неодређени) и за компарацију којом се исказује различит степен онога што ти придеви значе.

2) глаголске речи тј. оне које имају коњугацију.

Глаголи чине посебну групу променљивих речи јер се њихове обличке особине заснивају на категоријама: лица (онога које говори, онога којем се говори и онога о којем се говори), времена (с обзиром на тренутак говора), начина (одређеног по ставу говорног лица према радњи), глаголског вида (сврсеног, несврсеног), глаголског рода (прелазност, непрелазност, повратност), граматичког рода и броја (мушки, женски, средњи; једнина, множина). За разлику од именских речи чија се флексија тј. промена назива деклинација, глаголска флексија тј. промена зове се коњугација.

Што се тиче непроменљивих речи јасно је да оне не знају ни за деклинацију ни за коњугацију, али треба напоменути да има прилога који знају за компарацију тј. имају облике компаратива и суперлатива. Иначе, има и именица, а нарочито придева који су непроменљиви, пре свега међу онима страног порекла (мадам, мис, браон, тегет, розе, мат).

8

Осим тога, непроменљиви су и основни бројеви од пет па надаље, а често у језику, више говорном него писаном, остају недеклинирани бројеви од два до четири па се каже нпр. Дошла је са две пријатељице уместо двема. Посебно је ретка промена броја четири. Не треба мешати именице стотина, хиљада, милион, милијарда са бројевима (нпр. сто) иако имају исто значење, јер стотина је именица са значењем броја.

Дискусије о врстама речи трају столећима, а критике прихваћене поделе у школским граматикама деценијама, па ипак класична подела на десет врста речи у нашем језику (а слично је и са другим индоевропским, а нарочито словенским језицима) задржала се до данас као и њихово разврставање на променљиве и непроменљиве речи тј. подела променљивих речи на именске и глаголске. Треба ипак рећи да је ова подела на десет врста као и многе друге само делимична јер има речи које истовремено могу припадати различитим врстама нпр. у реченици Освојили су један поен; један је број, а у реченици Видећемо се једног лепог дана, имамо заменицу.

И М Е Н И Ц Е или субстантиви

Дефиниција: Постоји мноштво дефиниција именица, врло сличних. Може се рећи да су именице врста самосталних, пунозначних, деклинативних, променљивих речи којима се именују појаве материјалног света (бића, предмети) и наше унутрашње доживљавање (мисли, осећања). Из ове дефиниције се види да именице имају и своја лексичка својства (значење, именовање појмова) и граматичка (променљивост, категорије рода и броја).

Класификација: По својствима које имају као лексеме тј. према њиховом значењу именице се по различитим критеријумима могу поделити на више група.

I КРИТЕРИЈУМС обзиром на опсег онога сто означавају деле се на:1. опште, заједничке или апелативне именице2. властите именицеЗаједничке именице су речи којима се именује било који предмет или биће са одређеним општим својствима заједничким за одређену групу или категорију (нпр. дете је “људско биће у доба свог раног развоја, од рођења до полног сазревања”, камион је “друмско моторно возило за превоз терета”). Именица дете се може употребити за било које људско биће одговарајућег узраста, али се само за одређено дете може рећи да се зове Марко или Милица.

9

Из овога се види да постоје именице које служе као име појединог човека, животиње, географске јединице, небеског тела. Оне се зову властите именице и увек означавају одређену јединку или предмет макар постојало и више јединки или предмета са истим именом. За разлику од заједничких именица, властите именице су семантички празне тј. оне немају значење већ само служе за именовање. Не употребљавају се у облицима множине, али теоријски и практично је то могуће (нпр. неколико Јелена). Ова разлика у значењу именица се огледа и у писму па се апелативи пишу малим, а властите именице великим словом.

II КРИТЕРИЈУМ С обзиром на то да ли значе нешто опипљиво, материјално или неопипљиво, нематеријално именице се могу поделити на:1. конкретне које означавају бића и предмете (нпр. брат, кућа, град)2. апстрактне које означавају особине, осећања, стања, физичке и психичке моћи, природне и друштвене појаве, радњу (нпр. доброта, туга, суша, зима, наука, љубав)

Као подврсте апстрактних именица можемо навести:а) глаголске именице (нпр. кретање, спавање, читање) које имају морфолошке особине именица, а значење глагола (радње, стања, процеса, збивања)б) именице стотина, хиљада, милион, милијарда, билион које имају све морфолошке облике именица, а значење броја.в) бројне именице (нпр. двојица, тројица, петорица) којима се означава тачан број мушкараца у скупу. Ово су именице женског рода иако означавају мушкарце.

Бројне именице немају облике множине као и неке друге апстрактне именице (здравље, слух, туга) које су истовремено и небројиве. Ипак, многе апстрактне именице знају и за множинске облике посебно кад означавају нешто конкретно или различите врсте појма које именују (страхови, страшне зиме).Граница између конкретних и апстрактних именица није строга, па се неке могу сврстати у обе групе (народ, племе, држава, друштво).

III КРИТЕРИЈУМ С обзиром на могућност бројивости и значење, значајне су још две групе именица:1. збирне именице2. градивне именице

Поред појединачних врста ствари и бића или појединачних припадника исте врсте именице могу значити и скуп појединих предмета или бића схваћених као целина (лишће, пруће, перје, грање, господа, деца, бурад, чељад). Овакве именице се називају збирне или колективне. Оне се у морфологији издвајају као посебна група не толико због свог

10

значења колико због чињенице да овакве именице по правилу немају облике множине и у већини су небројиве. Именице на -ад се јављају у облику множине посебно у дативу, локативу и инструменталу. Ту је преовладала семантика над формом. Граматике не признају ову множину. Занимљиво је да збирне именице или бар већина имају само облике једнине којима се означава само множина или тачније мноштво, скуп.

Другу такође морфолошки релевантну групу заједничких именица чине градивне именице којима се означава целина или нека количина материје тј. градје (бакар, гвожђе, злато, нафта, земља, мермер, песак, снег, брашно, уље). И за њих је карактеристично да се по правилу употребљавају у једнини, али се многе од њих могу употребити и у множини да означе различите врсте исте материје или количине материјала на више места тј. у различито време (нпр. француска вина, киселе кише, надошле воде). Да ли ће се нека градивна именица јавити и у облику множине често зависи од тога ком функционалном стилу припада одређени исказ. Тако су нпр. у геолошким или технолоским и сличним стручним текстовима сасвим обични и ликови типа пескови, угљеви, челици, шећери и сл., али се то неће наћи у онима који припадају нпр. белетристичком стилу. И градивне именице спадају у небројиве мада се нпр. може рећи Попио је једно пиво где једно пиво значи одређену количину (флашу, чашу), а не само материју.

IV КРИТЕРИЈУМ У зависности од тога да ли се уз неку именицу могу употребити и квантификатори (количински прилози или бројеви) или не, именице се деле на:1. бројиве2. небројиве

Бројива је већина заједничких именица (10 кућа, 200 гледалаца, неколико пријатеља), а небројиве су претежно апстрактне, збирне и градивне именице.

Граматичке категорије именица

До сада смо говорили о лексичким особинама именица, о именицама као речима којима се именују појаве спољашњег света и унутрашњих доживљаја и извршили њихову класификацију по томе шта значе. Постоје и граматичке категорије именица, а то су род, број и падеж. Међу граматичке категорије спада и категорија живо-неживо, мада се ова категорија тиче само именица мушког рода једнине I врсте.

РОД је класификациона и граматичка категорија по којој се именице деле на оне

мушког рода (јелен), оне женског рода (срна) и на оне средњег рода (лане), а огледа се у слагању конгруентног атрибута са именицом.

11

У нашем језику постоји мушки, женски и средњи род. То је вероватно резултат постојања двају природних полова (мушког и женског) и перципирања полно недозрелих бића (младунчади) као треће категорије. Отуда је већина иманица које значе мушко биће мушког рода (мушкарац, ован, јарац, отац, брат), женско биће женског рода (жена, овца, гуска, коза, сестра, баба), а мушко или женско биће неизражено односно неуочљиво анатомских морфолошких облика мушког/женског пола – средњег рода (дете, јаре, јагње).За именице које означавају пол неког бића кажемо да су природно мушког, женског, средњег рода, при чему ваља имати у виду да у природи не постоје бића средњег већ само мушког/женског пола.

Већина таквих именица има граматички род који је у складу са природним, без обзира на облик (вођ(а), идеалист(а)). Али није увек тако. Тако су нпр. именице момче и девојче истог средњег рода, а девојчурак и момчурак истог мушког рода (мисли се на граматички, а не природни пол). Из овога се види да за граматички род именица има значаја и њихов облик, суфикс којим су изведене или бар завршетак. Тако је у нашем језику већина именица које се завршавају на сугласник мушког рода, на -а женског рода, на -о, -е средњег рода. Али има много именица на сугласник које су женског рода (љубав, пећ, реч), именица на -а које су мушког рода (владика, судија, Никола) или именица на -о које су мушког рода (Марко, ауто ,решо, сако). Зато се не може одређивати граматички род неке именице по завршетку тј. по наставку у номинативу једнине па чак ни на основу целе њене деклинације јер за поједине деклинације знају именице двају родова. Најлакше се утврђује којег је рода нека именица ако се уз њу употреби одговарајуци атрибут (нпр. показна заменица овај, тај).

Поједини граматичари за индикатор природног рода узимају конгруентни атрибут (њен отац, њена мајка, њено дете) а као индикатор граматичког рода именица служи и деклинација. Тако су по њима именице типа владика, судија, деда, Никола, Илија, тата природног мушког рода јер је атрибут употребљен уз њих у облику мушког рода (наш владика), а граматички женског рода јер се мења по истом деклинацином типу као именица жена.За друге пак граматичаре главни индикатор рода именица је облик конгуентног атрибута који стоји уз њих будући да исти деклинативни тип могу имати именице других родова. Тако се нпр. по I деклинативној врсти мењају именице мушког и средњег рода (прст, село), по II средњег рода (име-имена, пиле-пилета) и истина знатно ре]е мушког рода (ћале-ћалета, Раде-Радета, Миланче-Миланчета).

Код многих именица које не значе биће род зависи од облика па имамо: богаз (м.р.)/богаза (ж.р.), основ (м.р.)/основа (ж.р.), пијац (м.р.)/пијаца (ж.р.), пораз (м.р.)/пораза (ж.р.) као и код неких именица која значе бића девојчурак, цветак (м.р.), девојче, момче (с.р.).

12

Из тога следи закључак да је род делом и морфолошка категорија јер је у неким случајевима условљен обликом. Међутим, код бројних именица које значе бића наставак –а не мења њихов род (већ само деклинацију). Примери: демократ-демократа, вођ-вођа, идеалист-идеалиста.Код именица на -а које означавају само (или примарно) бића мушког пола имамо неколико различитих типова:1. именице на -иста (слухиста). Понашају се, што се рода тиче, као и аналогне форме на -ист тј. увек су мушког рода без обзира на то што се у једнини мењају по падежима као именица жена (прави атеиста, велики идеалиста, убеђени социјалиста).2. именице које значе имаоца знања или занимања (ага, владика, судија, колега, слуга, бурегџија). Ове именице су у једнини увек мушког рода (наш владика, добар судија), а у множини женског рода (добре судије, наше владике). То значи да је у једнини примарно значење а у множини форма (облик именица).3. деминутиви и хипокористици (бакица, декица, татица, чикица). 4. аугментативи (војничина, јуначина) који у једнини могу бити мушког и женског рода (али чешће женског), а у множини су само женског рода.5. именице експресивног значења на -ица (кукавица, пијаница, пропалица)6. бројне именице на -ица (двојица, петорица, десеторица). Оне су увек женског рода иако означавају искључиво мушкарце.Све ово указује на сложену игру значења и форме и на чињеницу да је род именица много компликованији него што изгледа на први поглед. Таквим га чини несклад типичан за један род именица и пола њима означених бића.

Разлику у роду између једнине и множине показују и именице око и уво/ухо које су у једнини средњег рода ( I врста), а у множини женског рода (IV врста).

Поменули смо на почетку излагања о категорији граматичког рода његову повезаност са природним полом и указали на непостојање потпуног паралелизма између тих категорија. На то указује и чињеница да у природи постоји нпр. нека животиња мушког и женског пола, а да то у језику означавамо само једном именицом једног рода (јазавац, јастреб, ласта). Називе и за мужјака и за женку имају именице које означавају животиње које су од значаја за човека као нпр. коњ-кобила, ован-овца, јарац-коза, петао-кокошка… као и животиње које су (биле) познате нашим прецима или имају анатомски морфолошки изражене разлике у полу као нпр. медвед-мечка, вук-вучица, лисац-лисица, лав-лавица… Нема двојаких мушко-женских назива за птице, осим голуб-голубица. Исти је случај и код риба и инсеката. Такве именице означавају пре свега врсту животиња а не да ли је мушко или женско тј. пол.Међу именицама које означавају занимања нема увек паралелних назива (доктор-докторка, професор-професорка) али те именице примарно не означавају пол неког бића већ само да је оно одређене професије.

13

БРОЈ - особина именица да облички разликују јединку од више њих назива се

морфолошка или граматичка категорија броја. Она указује на количину тј. број предмета, бића и других појмова означених одређеном именицом. Уколико се указује на један предмет, биће, појам онда ће именица бити у облику једнине, а ако се указује на више предмета, бића, појава онда ће именица бити у облику множине. То значи да наш језик има два граматичка броја, а то су једнина и множина. Лингвистичком терминологијом речено множина је обележена (маркирана) јер постоје посебни наставци за њено обликовање (пријатељ-пријатељи; село-села; књига-књиге), а једнина необележена јер је примарна, полазна. Али има именица које знају само за облике једнине и то су најчешће неке градивне или апстрактне именице (бакар, туга), а називају се сингулариа тантум. Оне именице које се јављају само у облицима множине називају се плуралиа тантум.

ПАДЕЖ - је морфолошка категорија за исказивање различитих синтаксичких односа у

које именица ступа са другом речи у реченици и односа онога што реч значи према садржају реченице. Они се исказују различитим облицима једне именице коју увек чине обличка или морфолошка основа и наставци. Каже се да се именица мења по падежима или да се деклинира. У одређивању падежа од значаја може бити и акценат. Постојање различитих падежа утврђује се у нашем књижевном језику на основу постојања различитих облика тј. по наставку, акценту и значењу. Тако се дошло до наших седам падежа који се ређају и називају по класичној граматици овако:

1. номинатив (ко,шта) има најчешће функцију субјекта или именског дела предиката

2. генитив (од кога, од чега) значи најчешће потицање, припадање

3. датив (коме, чему) значи смер, управљеност, окренутост ка некоме

4. акузатив (кога, шта) зове се падежом објекта

5. вокатив за дозивање и обраћање

6. инструментал (с ким, с чим)7. локатив (о коме, на коме, чему) обично се третира као падеж места

Падежи се деле на независне и зависне.Независни су номинатив и вокатив. Они се увек употребљавају без предлога, а први служи за именовање у приповедању или описивању, а други за директно обраћање.Зависни падежи су генитив, датив, акузатив, инструментал и локатив. Локатив се увек употребљава са предлогом, а остали и са и без предлога.

14

Типови именичке деклинације

Видели смо већ да се за именице као и за друге именске речи карактеристични род, број и падеж. Казали смо, такође, да је падеж граматичка, морфолошка категорија која служи за исказивање различитих синтаксичких односа и да се то у нашем језику остварује различитим облицима који чине граматичка или морфолошка основа речи, различити настварци и прозодија. Међутим, и у једном истом падежу можемо имати различите наставке. У једноставним реченицама:1. Седи поред прозора.2. Седи поред бурета.3. Седи поред девојке.4. Седи поред пећи.имамо исказано исто место па имамо и исти падеж – генитив, али са три разлиучита наставка:1. и 2. -а3. -е4. -иАко заменимо именицу прозор именицом око, именицу буре именицом јагње, именицу девојка именицом владика, а именицу пећ именицом кћи, добићемо поново исто значење и исти падеж – генитив, са наставком –а (у прве две реченице), наставком –е (у трећој), наставком –и (у четвртој реченици).

На основу тог падежа и других падежних облика закључујемо да се именице групишу у одређене деклинационе типове/деклинационе врсте којих у српском књижевном језику има 3 или 4, зависно од тога да ли буре-бурета, раме-рамена сматрамо посебном врстом или делом I врсте (прозор-прозора; окно-окна).У традицији је српске граматике, утемељено у учењу Александра Белића и његових настављача да именице дели у 4 деклинационе врсте, па ћемо и ми тако урадити.

Именице I врсте

По овој деклинацији мењају се:а) све именице мушког рода (укључујући и имена) која се у номинативу једнине завршавају на сугласник или нулти наставак -ø (јелен, Милан, Урош)б) мушка имена са наставком -о, -е у номинативу једнине (Марко, Данило, Јанко, Жарко, Славко, Вељко, Момчило, Павле, Милоје, Радоје) в) именице средњег рода са једнаким бројем слогова у свим падежима једнине (сено, поље, окно, село, јело, колено, вретено, пиће)

15

Овој врсти могу припадати и двосложни хипокористици мушког рода на -о, -е (Јово, Перо, Мишо, Раде, Миле, Владе) са дугосилазним акцентом и то у југозападној Србији, Црној Гори, источној Херцеговини, југоисточној Босни и Дубровнику, али и у осталим говорима (централној и западној Босни, Лици, Кордуну, Славонији) имају наставак именица женског рода на -а типа жена.Ова два типа деклинације су граматички регуларни, а ствар је говорника и његових навика који ће облик применити и користити.Спорна је, међутим, у нормативној граматици деклинација мушких двосложних хипокористика са дугосилазним акцентом распрострањена у добром делу екавске Србије (Миле-Милета, Раде-Радета). О граматичкој регуларности те деклинације постоје различита мишљења која не утичу на њену распрострањеност и фреквенцију. Проблем код те такве деклинације представља једино чињеница да је она типична за именице средњег рода типа дугме-дугмета, раме-рамена а не за именице мушког рода па ни за друга мушка имена на -е (Павле, Миливоје, Миле, Радивоје).

Основе

Многе именице мушког рода I врсте чија се основа завршава на сугласник проширују полазну основу у номинативу једнине и генитиву множине кратким, непостојаним а. Такве су нпр. именице са суфиксом -ац: белац-белаца (основа је белц-а); певац-певаца (певц-а) ; црнац-црнаца (црнц-а) или са суфиксом -ак: нарамак-нарамака (нарамк-); патак-патака (патк-); цврчак-цврчака (цврчк-). Такве су још именица пас-паса чија је основа пс-, као и именица нокат-ноката чија је основа нокт-.За разлику од ових неке именице страног порекла нпр. студент имају проширену основу само у генитиву множине (студен-а-та), а друге и у једнини и у множини (оркестар-оркестара). Има и оних именица страног порекла на -кт, -нт, -пт, -рт које могу, али и не морају проширивати основу у номинативу једнине (објект-објекат, перфект-перфекат, акцент-акценат, процент-проценат). Нема проширења основе непостојаним а ни у номинативу једнине ни у генитиву множине код именица концерн-концерна, паркинг-паркинга и акорд-акорда.

Именице које проширују основу у множини морфемом -ов-/-ев- (ветар-ветрови) немају то непостојано -а у генитиву множине (ветрови). Иначе проширење основе у множини имају искључиво именице мушког рода I врсте и то:1. ово проширење има огромна већина једносложних именица типа брег-брегови, број-бројеви,воз-возови, гол-голови, крај-крајеви, стан-станови, став-ставови, поп-попови, топ-топови, трг-тргови, пар-парови, мост-мостови, рат-ратови и стотине других. Код неких једносложних именица дуга множина је регуларна, а краћа је стилски маркирана (дворови-двори, ждралови-ждрали, снови-сни, борови-бори, дланови-длани).

16

У старијим песничким делима, а особито у народној поезији чести су облици краљи, пути, цари и сл., а најчешће из метричких и ритмичких разлога или због риме. Нормативно су равноправни што не мора увек значити и подједнако фреквентни (звукови-звуци, знакови-знаци, вукови-вуци) док су данас чешћи мишеви него миши. Дуга или краћа множина понекад зависе од падежа па се тако облик вуци никада не употребљава у генитиву и акузативу, а није засведочен ни генитив множине сана (сан-сна). Само краћу множину која се код једносложних именица може сматрати изузетком имају:а. називи мерних јединица (ари, вати, волти, сати); значење условљава да ли ће основа бити проширена. сат – 60` - сати часовници – сатови – ов-део основе, и-наставакб. имена народа и етничких заједница; увек само краћа множина (Власи, Грци, Руси, Хуни,Чеси, Срби, Шкоти)в. именице чија се творбена или граматичка основа састоји само од сугласника (пс-и, пс-ар-и(брину о псима) = -ар,-ач-суфикс, тк-ач-и, али сн-ов-и (сн-и)); ова категорија је мало спорна.д. постоји двадесетак или више именица које се не могу сврстати у неку од претходних категорија (дани, гости, зуби, јади, коњи, мрави, прсти, списи, црви, брави); једносложне именице једносложне основе – тако можемо назвати ову категорију

Дугу множину тј. основу проширену инфиксима -ов/-ев има и известан број двосложних именица једносложне примарне основе тј. именице са непостојаним а:ветар-ветрови, бубањ-бубњеви, вишак-вишкови, зајам-зајмови, кадар-кадрови, лакат-лактови, мућак-мућкови, ован-овнови, појам-појмови, ритам-ритмови, ручак-ручкови, списак-спискови, тигар-тигрови, точак-точкови, ћошак-ћошкови, угао-углови, чабар-чаброви, чешаљ-чешљеви; лактови-лакти – готово увек у генитиву са предлогом до – до лаката.Овамо спадају и именице са алтернацијом а- ø и алтернацијом о-л (котао-котлови, орао-орлови, посао-послови) ,а оне су тросложне у номинативу једнине тек од краја 14 века тј. након промене л у о, по/са/л-по/са/о.Међу оваквим именицама које проширују основу врло је мало оних на -ац као сто су очеви (основно значење), оци (значење преци); палчеви, шанчеви, али само је белци, барци, вељци, глумци, гњурци, ланци. Говори се такодје само леци, меци, мамци, дроњци, као и нокти.

Коначно за проширење основе у множини знају и неке двосложне именице (обично са краћом основом) и то именице одређеног прозодијског типа тј. са краткосилазним акцентом на првом и дужином на другом слогу, а ради се о мотивисаним простим именицама. Тако имамо и бусенови и бусени, гавранови и гаврани, витезови и витези, галебови и галеби, голубови и голуби, јабланови и јаблани, јастребови и јастреби, кестенови и кестени, лабудови и лабуди, лишајеви и лишаји, прстенови и прстени,(други облик је ређи!) али само случајеви и сл.

17

Именице попут бравари, глодари, јецаји, кораци, али и таласи и друге не проширују у множини иако су истог броја слогова и истог прозодијског типа као и претходне. Постоје и три двосложне именице које нису овог типа, а које могу проширивати основу у множини и све три су орјенталног порекла (каиш-каишеви, калем-калемови, ћилим-ћилимови).Што се тиче распореда инфикса -ов/-ев генерално правило гласи: на основу која се у генитиву једнине завршава тврдим, ненепчаним сугласником долази -ов (бродови, ветрови, храстови), а иза основе која се завршава палаталним или било којим другим предњонепчаним сугласником или спирантом имамо -ев (краљеви, мишеви, маљеви, пањеви, ножеви, кључеви, мачеви, зечеви, принчеви).Ако у корену једносложне реци имамо е+палатални сугласник може у речима страног порекла доћи до дисимилације (кејови, спрејови), али у речима нашег порекла имамо зечеви, језера, можда зато сто ц и з нису више палатални тј. меки. Деловањем аналогије добили смо -ев и у неким другим позицијама иза з и с (млазеви, мразеви, али возови; носеви, појасеви, али висови). Старији граматичари залагали су се за мразови, носови, али безуспешно. Говори се путеви, а према овоме и шутеви. Аломорф -ев засведочен је и код основа на р (сиреви, чиреви, али барови, вирови).СКРАЋИВАЊЕ ОСНОВЕ:И док једне именице проширују основу у множини инфиксима -ов/-ев, неке друге је скраћују. Ради се о именицама изведеним суфиксом -ин,-анин,-јанин међу којима је највише именица које означавају становнике појединих крајева и места, припаднике неких народа (Арапин-Арапи, Бугарин-Бугари, Турчин-Турци, Србин-Срби, Београдјанин-Београдјани). Основу скраћују и апелативи на -ин (грађанин-грађани, душманин-душмани, паганин-пагани, чобанин-чобани, хришћанин-хришћани).

Све наведене именице и друге именице српског тј. словенског порекла имају у књижевном језику основу на сугласник, а већина нулти наставак (- ø) у номинативу једнине. Постоје неке именице I врсте, али само страног порекла које имају вокалску основу и нулти наставак у номинативу једнине (аташе-аташеа, бифе-бифеа, дефиле-дефилеа, миље-миљеа, ниво-нивоа, решо-решоа, сако-сакоа). Оне се одликују посебним прозодијским ликом тј. акцентом на претпоследњем слогу и дужином на последњем, мада имају друкчији акценат, а исто је и са презименима (Гете-Гетеа, Ранке-Ранкеа), као и са именицама типа гну-гнуа, ему-емуа, затим са далекоисточним именима Мао-Маоа(у генитиву), Хо-Хоа, Бо-Боа. Треба ипак рећи да се код многих именица страног порекла завршни вокал у номинативу једнине перципира као наставак, а не као део основе (Ђузепе-Ђузепа – као правило: што је име старије вокал на крају се доживљава као наставак: Перикле-Перикла; ауто-аута, вето-вета, салдо-салда, салто-салта, бијанале-бијанала(манифестација која се одржава сваке друге године)). Према очекиваном лото-лота све чешће се употребљава лото-лотоа док је код именице какао готово потпуно преовладала вокалска основа што значи да генитив најчешће гласи какаоа (некад било какаа).

18

У именицама типа жири-жирија, такси-таксија обично се изговара, а редовно пише ј испред падежног наставка па се те именице у деклинацији понашају као и именице словенског порекла на палатал, имају нпр. наставак -ем у инструменталу једнине. Сличан је слуцај и са именицама типа радио, студио, где генитив гласи радија, студија, али у инструменталу једнине имамо -ом (радиом, студиом). Поред јун, јул говори се и пише јуни, јули, али у оба случаја генитив једнине гласи исто (јуна, јула).

Парадигма именица јелен, извор, село, поље.једнина множина једнина множинаN. јелен N. јелен-и N. извор N. извор-иG. јелен-а G. јелен-а G. извор-а G. извор-аD. јелен-у D. јелен-има D. извор-у D. извор-имаA. јелен-а A. јелен-е A. извор A. извор-еV. јелен-е V. јелен-и V. извор-е V. извор-иI. јелен-ом I. јелен-има I. извор-ом I. извор-имаL. јелен-у L.јелен-има L. извор-у L.извор-има

једнина множина једнина множинаN.сел-о N. сел-а N. пољ-е N. пољ-аG.сел-а G. сел-а G. пољ-а G. пољ-аD.сел-у D. сел-има D. пољ-у D. пољ-имаA.сел-о A. сел-а A. пољ-е A. пољ-аV.сел-о V. сел-а V. пољ-е V. пољ-аI.сел-ом I. сел-има I. пољ-ем I. пољ-имаL.сел-у L.сел-има L. пољ-у L.пољ-има

Ако погледамо падежне облике именица јелен и извор видимо прво да у неким падежима имамо исте наставке (датив, инструментал, локатив множине). Појава обличке

једнакости двају или више падежа назива се синкретизам. У прошлости синкретизма није било већ је он створен различитим фонетским и морфолошким променама, уједначавањем и аналогијом према наставцима некадашње двојине. И у дативу и у локативу једнине имамо наставак -у,али се ова два падежа често разликују прозодијски (зиду-зиду). Код једносложних именица то важи само за именице које не значе биће (град).

АКУЗАТИВ ЈЕДНИНЕ Ако упоредимо парадигму именица јелен и извор видимо да у свим падежима имамо исте наставке осим у акузативу једнине: именица јелен има у овом падежу наставак -а (као генитив једнине),а именица извор нулти наставак (као номинатив једнине).Ове две именице се међусобно разликују по томе што прва означава нешто живо,а друга нешто неживо.

19

Из овога следи правило да све именице мушког рода прве врста које означавају човека или животињу имају акузатив облички једнак генитиву, а оне које означавају предмете имају акузатив облички једнак номинативу. Акузатив облички једнак генитиву имају и називи именичких дела названи по неком бићу мушког рода (нпр. Читати Његошевог “Лазног цара Сцепана малог”,Прочитати Милутина Ускоковића Чедомира Илића,Купити „Идиота“ Фјодора Достојевског,Узети из библиотеке „Ајванха“ Валтера Скота и сл.).Ово не важи за производе назване по изумитељу,конструктору или некој другој личности па у књижевном језику имамо купити зилет, набавити рентген, возити форд, као ни за географска имена типа Јаша Томић,Зрењанин и сл. (нпр. волети Зрењанин,посетити Св. Стефан и сл.).Нису бића називи за групе људи и животиња као што су батаљон, одред, тим, вод, чопор и сл. па зато и они имају акузатив облички једнак номинативу. Ово важи и за спортске клубове чије име чини именица која у основном значењу означава биће као што су партизан, хајдук и сл.Именице које означавају биљке имају акузатив облички једнак номинативу као и именице које означавају незиве појмове (нпр. одсеци бор,брест,граб и сл.).Биљке су биолошки живе, али нису бића сто значи да уобичајен назив за ову категорију живо-незиво није адекватан.Уместо тога боље је говорити о аниматним и неаниматним именицама.

ВОКАТИВ ЈЕДНИНЕУ овом падежу постоје два наставка,а то су -е и -у.Наставак -е се јавља код именица чија се основа завршава на непредњонепчани сугласник укључујући и сибиланте ц,з и с (нпр. брате, голубе, народе, сине, Србине, човече,Милораде, Драгане, оче,кнеже и сл.).Алтернативни наставак -у имамо код именица чија се основа завршава на предњонепчани сугласник (младићу,Милићу,Петровићу,краљу,рају, јежу,ковачу и сл.).Изузетно, јавља се наставак -у и код неких именица на ненепчани сугласник (дебилу, тетку, патку, кретену, мачку, Французу, Абдулаху).Оба наставка у овом падежу могу имати именице на -ар и -ир које означавају човека одређеног занимања,звања и сл. (воденичаре-воденичару ,господаре-господару, пастире-пастиру, писаре-писару, секретаре-секретару).Овакве именице на -ер имају из дисимилационих разлога по правилу -у (инзењеру, репортеру и сл.), а обичније је и буразеру него буразере.Код осталих именица на р јавља се само наставак -е (мајоре, царе, кондоре и сл.),као и код свих мушких имена (Будимире, Велимире, Велиборе, Тодоре).С друге стране, оба наставка (-е и -у) имају мушка имена на -ош (Милош,Урош,Радош) Милоше – јер Ш више није меко; Милошу – јер је Ш некад било палатално.

Знатан број именица има вокатив једнине облички једнак номинативу једнине: (братац, синак, мачак, патак, тетак, Бах, Фридрих, Џек), а често то важи и за презимена на -о и

20

-ин придевског порекла (Милин,Миљанови).Мушка имена на -о,-е такође имају вокатив облички једнак номинативу (Марко, Павле, Радоје).

ИНСТРУМЕНТАЛ ЈЕДНИНЕ Прилике су сличне онима у вокативу једнине с тим да овде немамо код непчаних основа нови, алтернативни наставак већ варијанту наставка -ом,а то је -ем. Аломорф -ем се јавља:1.код именица чија се флексивна основа завршава на палатални сугласник, скоро доследно: (змајем,краљем,коњем,маљем,младицем)2.код именица чија се флексивна основа завршава на тврди предњонепчани сугласник: (ножем,мачем,певацем,Милошем,али јуришом)3.код именица чија се флексивна основа завршава на сугласник ц, скоро доследно: (ватрогасцем,конопцем,оцем,палцем,правцем,старцем)4.код именица на сугласничке групе ШТ и ЖД, паралелно са –ом: (пластем-пластом,пристем-пристом)5.код именица,пре свега изведеница које означавају вршиоца радње,имаоца неког звања чија се флексивна основа заврсава на -ар,али напоредо са –ом: (воденицарем- воденицаром, пекарем-пекаром,цуварем-цуваром,господарем-господаром), али само царем док остале именице на р имају или само -ом (додиром,јавором,прозором) или код именица које значе лица,особу то -ом преовлађује (мајором,командиром)6.код именице пут и то готово доследно имамо путем,а ретко путом, углавном са предлогом (под путом).Уколико се именичка основа завршава на предњонепчани сугласник испред кога је вокал е, наставак је код једносложних и двосложних именица из дисимилационих разлога -ом: (кејом, спрејом, језом,падезом, младезом, Бечом, кречом, зецом, кецом, месецом), али код тросложних и висесложних твореница на -тељ и -ац имамо -ем (пријатељем, учитељем, каменоресцем).Аломорф -ем је засведочен и иза основе на с у именици нос (носем),вероватно према множини носеви.Полазну, основну варијанту на -ом имамо код других именица чија се основа завршава на непредњонепчани сугласник. Српска и опште словенска презимена на -ов/-ев (Бошков, Димитријев, Крстев, Георгијев, Христов, Иванов) могу поред именицког наставка -ом (Бошковом, Ивановом) имати у овом падежу и придевски наставак -им (Бошковим, Ивановим).Код наших презимена Драгин, Милин уобичајено је Драгиним од Драгином,али тамо где се изгубио осећај за придевско порекло имамо -ом (Лењином, Стаљином). Црногорско-херцеговацки патроними типа Марко Миљанов, Раде Томов,Рајко Петров и сл. имамо у овом падежу искљућиво наставак -им.

ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ

21

Основни наставак именица ове врсте у овом падежу је -а и то -а је дуго (младића, војника, ђака).Неке именице мушког рода I врсте у овом падежу имају наставак -и (људи) и он је карактеристичан за именице које значе неку меру: (ари,вати,волти,сати,месеци,степени). Неке граматике помињу и зубу, црви, мрави, али се данас говори зуба, мрава, црва.Три именице мушког рода имају у овом падежу наставак -ију (гостију, ноктију,прстију) -то су облици некадашње двојине. Гостију је данас у књижевном језику много обичније него госта, док је ноктију и прстију нешто чешће него ноката и прста.

Именице средњег рода

Наставак -а у генитиву једнине имају и све именице средњег рода. Оне код којих је број слогова у свим падежима једнине исти припадају I врсти. Осим генитива једнине, и у већини других падежа имају исте наставке као и именице мушког рода, па зато и именице средњег рода (колено, поље, биље, пиће, јело, село) спадају у ову I врсту.

Уочавамо и неке разлике:1. именице мушког рода имају у номинативу једнине нулти наставак -ø, а именице средњег рода наставак -о или -е, осим именице доба са наставком -а.2. именице мушког рода које означавају човека или животињу имају акузатив облички једнак генитиву, а оне које не означавају човека или животињу имају акузатив облички једнак номинативу док именице средњег рода имају увек једнак акузатив са номинативом и кад означавају биће (шкрабало). Разлог за ово лежи у чињеници да већина именица средњег рода ове врсте означава нешто неживо па отуда ова једнакост и код именица са суфиксом које означавају бића. То што се може рећи Јеси ли видео овог шкрабала? је последица чињенице да ове именице могу бити и граматичког мушког рода што онда тражи једнакост акузатива са генитивом.3. именице мушког рода имају у вокативу једнине наставак -е код непалаталних тј. наставак -у код палаталних основа, а именице средњег рода имају вокатив једнак номинативу.4. именице средњег рода имају у инструменталу наставак -ом ако им је наставак у номинативу једнине -о, а варијанту -ем ако им је наставак -е у номинативу једнине, осим именице тле чији инструментал гласи тлом.5. именице мушког рода имају у номинативу множине наставак -и, а именице средњег рода наставак -а.6. именице мушког рода имају у акузативу множине наставак -е, а именице средњег рода имају акузатив облички једнак номинативу.

7. У неким граматикама се помиње и генитив множине са наставком -ију код именица

22

врата, уста, плућа тј. вратију, устију, плућију, али ти облици не спадају у стандардни језик и не могу се сматрати регуларним. Тај наставак -ију поред наставка -а могу имати именице плуралиа тантум (прса-прсију) што је вероватно био облик генитива множине од женског рода прси. Наставак -ију имају именице око и ухо, али у множини (очи, уши) су женског рода, а не средњег. За проширење основе у множини непостојаним а знају и многе именице средњег рода чија се основа завршава групом сугласника (ребро-ребара, стабло-стабала, једро- једара).

Именице II врсте

Овој врсти, која је посебно спорна у науци, припадају именице средњег рода (име-имена, раме-рамена, буре-бурета) које немају исти број слогова у свим падежним облицима множине (као што их имају село, поље). Исту деклинацију имају и двосложни хипокористици мушког рода с дугосилазним акцентом (Миле-Милета, Раде-Радета), потом хипокористици мушког рода са суфиксом --че (Драганче-Драганчета, Миланче-Миланчета) из народног и колоквијалног језика и ретки апелативи попут жаргонског (ћале-ћалета) с дугосилазним акцентом.У традицији је српске граматике оличене у учењу Александра Белића и настављача да именице типа раме, пиле, дугме, теле, буре, име и сл. издваја у посебну, II именичку врсту. Михаило Стевановић је образложио ово издвајање речима да именице средњег рода поље и теле и поред потпуне једнакости њихових облика номинатива једнине, у генитиву и већини осталих падежа имају сасвим различите наставке. Тако бисмо према Белићу и Стевановићу у генитиву једнине именице поље имали наставак -а (пољ-а), а именице теле, пиле и сл. наставак -та (теле-та, пиле-та). Међутим, данас српски граматичари ово -т- у телета или -н- у рамена не сматрају делом наставка већ делом основе. Не говори се више о проширивању наставка већ основе па се у граматици Станојчић-Поповић каже да се по II именичкој врсти мењају именице средњег рода чији се основни облик (номинатив једнине) завршава вокалом е, а чију основу у зависним падежима, осим у акузативу и вокативу једнине чини тај облик проширен сугласницима -н- или -т-.

Неколико напомена у вези са наведеном формулацијом:1. не завршавају се баш све именице ове врсте вокалом е (дрво-дрвета)2. вокатив није зависни већ независни падеж као и номинатив са којим има исти облик3. граматичка основа код именских речи се узима од генитива једнине па је вероватно боље рећи да се по II врсти мењају именице средњег рода које скраћују основу у номинативу и њему једнаким акузативу и вокативу.

Иначе, све именице средњег рода, осим именице доба завршавају се на -о/-е. То -о је у свим именицама овог рода I врсте морфема и то граматичка афиксална морфема тј.

23

наставак за номинатив једнине (сел-о, сел-а). То је случај и са -е у именицама типа поље, сунце, пиће. Међутим, код именица типа бреме, име, раме, дугме, пиле завршно номинативно -е остаје у свим падежним облицима једнине и множине. У науци још није рашчишћено питање да ли ове именице средњег рода имају у номинативу једнине наставак -е (им-е) или -ø (име-ø) као именице мушког рода на сугласник.У сваком случају, реч је о именицама средњег рода које немају исти број слогова у свим падежима једнине као што је то случај са именицама средњег рода типа село или поље. Ипак између деклинације именица типа село, поље и ових типа раме, дугме има и великих сличности. У чему се огледају разлике и сличности види се из следеће парадигме:

једнина множинаN. име-ø N. дугме-ø N. имен-а N. дугмет-аG. имен-а G. дугмет-а G. имен-а G. дугмет-аD. имен-у D. дугмет-у D. имен-има D. дугмет-имаА. име-ø A. дугм-е A. имен-а A. дугмет-аV. име-ø V. дугм-е V. имен-а V. дугмет-аI. имен-ом I. дугмет-ом I. имен-има I. дугмет-имаL. имен-у L.дугмет-у L. имен-има L. дугмет-има

једнина N. им-е N. дугм-е N. имен-а N. дугмет-аG. имен-а G. дугмет-а G. имен-а G. дугмет-аD. имен-у D. дугмет-у D. имен-има D. дугмет-имаА. им-е A. дугм-е A. имен-а A. дугмет-аV. им-е V. дугм-е V.имен-а V. дугмет-аI. имен-ом I. дугмет-ом I. имен-има I. дугмет-имаL. имен-у L. дугмет-у L. имен-има L. дугмет-има

Ако упоредимо деклинацију ових двеју именица са именицама средњег рода I врсте можемо уочити неке фрапантне сличности, али и разлике:а) сличност се огледа у чињеници да сви падежи ових именица имају исте наставке као и именице средњег рода I врсте (село, поље), осим спорног номинатива једнине и њему једнаких акузатива и вокатива једнине. Наиме, код именица средњег рода I врсте које се завршавају на -е (грање, поље, биће, сунце), то -е је несумњиво граматичка афиксална морфема тј. наставак за номинатив једнине (грањ-е, грањ-а, грањ-у). Али, код именица типа: бреме, име, раме, дугме, теле, то није сигурно што значи да се ово -е може интерпретирати и као део основе што се види по чињеници да се оно јавља у свим падежима једнине и множине. У том случају, за ове именице средњег рода могли бисмо рећи да у номинативу једнине имају нулти натсавак -ø, као именице средњег рода које се

24

завршавају на сугласник.б) с друге стране код именица типа село, поље имамо у свим падежима једнине исти број слогова док код именица типа раме, дугме имамо у номинативу, акузативу и вокативу једнине један слог мање него у осталим падежима због чега се ове именице у неким граматикама називају неједнакосложне. Уколико -е у име, раме третирамо као наставак онда бисмо морали рећи да је основа код оваквих именица скраћена за -ен-,-ет- у номинативу, акузативу и вокативу једнине (или проширена морфемама -ен-,-ет- у осталим падежима). Уколико пак у номинативу једнине имамо нулти наставак онда то значи да је у њему и њему једнаким акузативу и вокативу једнине основа скраћена само за -н-, -т- (односно, да је у осталим падежима проширена морфемама -н-, -т-).

Но, било да се говори о проширивању или скраћивању основе то не би морао бити разлог за издвајање ових именица у посебну деклинациону врсту јер то није рађено ни код именица мушког рода које проширују тј. скраћују основу само у множини (син-синови, грађан-грађани). Отуда су поједини граматичари дошли на идеју да именице типа раме, дугме прикључе осталим именицама средњег рода. Тако бисмо имали три деклинационе врсте именица у нашем језику при чему би се по I врсти деклинирале све именице мушког рода осим оних са наставком -а у номиативу једнине (Никола, судија, владика) и све именице средњег рода, по II врсти све именице женског рода (жена, судија), а по III врсти све именице женског рода с нултим наставком у номинативу једнине тј. именице на сугласник (ствар).С друге стране, видели смо да има елемената и за издвајање именица средњег рода типа раме, дугме у посебну врсту (различит број слогова), а то су и историјски разлози, традиција и стање у већини наших граматичких приручника. Уз то, јасно је да ове именице представљају специфичност, између осталог и по томе што се у оквиру њих јављају неке интересантне појаве. Тако нпр. постоје именице овог типа које могу имати и деклинацију именице типа село, поље и типа дугме нпр.

прва врста друга врста у множини само I врстазвонце - звонца звонцета звонцајезерце - језерца језерцета језерцасеоце - сеоца сеоцета сеоца јаје - јаја јајета јајастакло - стакла стаклета стакла

Затим именице које у једнини имају основу и наставке као и именице типа село, поље, а у множини проширују основу елементом -с-/-ес- нпр. небо-неба (генитив), чудо-чуда, али у множини небеса-небеса, чудеса-чудеса.

Обрнут случај имамо код именице дрво која у једнини има G. дрвета, D.=L. дрвету, а у множини дрва, дрва, дрвима кад значи грађу, а дрвета, дрветима кад та именица значи

25

дрво које расте.За именицу подне , поподне тврди се у Вуковом речнику да је недеклинабилна што заиста и може бити када се употребљава са предлозима (до подне, око подне, пре подне), мада се знатно ређе јавља и око поднева. Али кад се ова именица користи без предлога она је деклинабилна с тим што се у граматичкој основи зависних падежа (осим акузатива) појављује формант -в-, -ев- (током поподнева, једног поподнева).Од именица са граматичком морфемом -р- или -ер- наводи се у нашим граматикама вече/вечере (генитив) мада је типична деклинација ове именице у српском књижевном језику заправо мешовизо:у N.A.V. singulara = средњег рода, а у осталим падежима женског рода IV врсте по обрасцу: то вече, те вечери (некада вечер).Посебна специфичност именица ове врсте представља непостојање регуларне множине уместо које се код именица овог типа које означавају младунче означавају суплетивни облици – збирна множина: мушки род I врсте(као младић) именице IV врстејаре – јарићи – јарадпиле – пилићи – пиладпаче – пачићи – пачадбуре - бурићи - бурадтеле - телићи - телад А сличну појаву имамо и код неких именица које означавају ствари:буре – бурета (регуларна множина) – бурад (збирна)дугме – дугмета – дугмадВажно је знати да облици типа бурад, чељад не иду по II врсти, као ни суплетивни облици типа пилићи, јарићи, пачићи. Суплетивни облик за множину деца према дете мења се по III врсти јер је по граматици једински облик женског рода с наставком -а као и именица жена:тâ жèна тâ дèцатê жèне тê дèцетôј жèни тôј дèциЖена је дошла. Деца су дошла. (су = 3. лице множине)(тâ) телад – на сугласник, женског родатê теладитôј теладиту теладс тôм телади (теладима, чељадима) *Победило значење над формом!

26

Именице III врсте – трећа деклинациона врста

Именице које у генитиву једнине имају наставак дуго -е припадају III врсти. Тај наставак тј. овај тип деклинације имају све именице мушког и женског рода на -а (кратко а). Овој деклинацији могу припадати и двосложна хипокористичка образовања мушког рода на -о, -е са дугосилазним акцентом (зеко, Перо, Раде), углавном у Босни, централној и западној Херцеговини и Хрватској као и у уском појасу у западној Србији дуж Дрине, а западно од Ђетиње.

једнина множинаN. ливад-а N. судиј-а N. ливад-е N. судиј-еG. ливад-е G. судиј-е G. ливад-а G. судиј-аD. ливад-и D. судиј-и D. ливад-ама D. судиј-амаA. ливад-у A. судиј-у A. ливад-е A. судиј-еV. ливад-о V. судиј-а/-о V. ливад-е V. судиј-е I. ливад-ом I. судиј-ом I. ливад-ама I. судиј-амаL. ливад-и L.судиј-и L. ливад-ама L.судиј-ама

Карактеристике:Посматрајући ове облике са прозодијске стране запажамо да и именице ове деклинације имају дуг наставак генитива множине као и све друге именице, али и дуг наставак генитива и инструментала једнине што је својствено само именицама ове врсте.У вокативу једнине именица ове врсте имамо наставак -о (жено, земљо, сестро), али не увек. Тако рецимо тросложна и вишесложна имена на -ица имају у стандардном језику наставак -е у овом падежу (Данице, Ружице, Милице, Славице), а у неким дијалектима једнакост вокатива са номинативом (Даница, Љубица). Према Стевановићу вокатив мушких имена на -ица једнак је номинативу (Вујица, Јовица), али су данас у књижевном језику и код ових именица чешћи облици са наставком -е (Вујице, Јовице). Код женских имена мора бити -е. Већина оваквих заједничких именица на -ица има у вокативу наставак -е (другарице, лепотице, госпођице, мамице, сестрице, пријатељице, дедице, татице). Али именице на -ица које могу означавати и мушку и женску особу, а пејоративног су значења знају и за наставак -о (издајицо, изјелицо, кукавицо, пропалицо). Чини се да и код ових именица преовлађује наставак -е. (изјелице, издајице, кукавице)Двојак облик вокатива једнине могу имати и именице мушког рода на -а које означавају имаоца неког звања или занимања (владико, војводо, харамбашо, судијо) са типичним наставком -о или владика, војвода и сл. где је вокатив једнак номинативу.

27

Једнакост облика вокатива са обликом номинатива карактеристична је и за двосложне именице са силазним акцентом које означавају неку сродницу тј. сродника (баба, мама, стрина, тетка, ујна, тата, деда, чича). У граматикама се наводе и облици вокатива са наставком -о (мамо, тато), али се они не могу третирати као стандардни већ су дијалекатског карактера. Изузетак су само случајеви у којима се овакве именице употребљавају у пејоративном значењу (нпр. бабо једна) када означавају особу која је плашљива, кукавица. Осим тога, именица мајка има готово увек наставак -о у вокативу једнине (мајко) мада је могућ и наставак –а (мајка). Облик мајко налазимо у устаљеним изразима. Да акценат у вокативу једнине игра значајну улогу показују примери мама, нана чији је вокатив обавезно са наставком -о (мамо, нано), насталом као и код свих других двосложних хипокористика на -а са дугоузлазним акцентом ( / ) (браца-брацо, меда-медо, сека-секо). То показују и сва двосложна имена и сви двосложни хипокористици. Они са дугоузлазним акцентом имају наставак -о (Мира-Миро, Јова-Јово, Рада-Радо), а сва двосложна имена са силазним акцентом имају једнакост вокатива и номинатива (Бранка, Живка, Милка, Тања, Сања). Најбољи доказ значаја прозодијског облика именице за вокативни облик пружају примери типа: N.Ана-V.Ано-Ана – није име већ хипокористик, N.Вера-V.Веро-Вера,N. Сава-V.Саво-Сава (само мушкарац).Тросложна и вишесложна имена било мушка, било женска имају вокатив готово увек једнак номинативу (Милена, Никола, Андрија, Илија, Радиша).

Прилике у вокативу једнине именица III врсте су ипак једноставније од оних које имамо у генитиву множине. Неке ствари се ипак могу поменути:1. основни типични наставак генитива множине је и овде дуго -а (жена, кућа, крава, ливада, страна).2. именице које у генитиву множине имају наставак -а, а основа им се завршава на сугласничку групу често у овом падежу проширују основу непостојаним а (овца-оваца, оловка-оловака, сукња-сукања, трешња-трешања). Другачије речено, именице са основом на групу сугласника која се раставља непостојаним а имају обавезно наставак -а у овом падежу. У стандардном језику проширење основе и наставак -а имамо готово редовно код именица чија се основа завршава на сугласничку групу са сонантима м, в, љ, р на крају (буква-букава, црква-цркава, земља-земаља, чизма-чизама, сестра-сестара).Ако је акценат краткосилазни у номинативу, остаје и у генитиву множине. Ако је акценат краткоузлазни, мења место и прелази у дугоузлазни. (буква-букава, сестра-сестара).У извесној мери то важи и за именице типа гусака, девојака, дасака, патака, али алатка-алатки, поставки, светиљки, мада је могућ и облик поставака, светиљака. За ту појаву, као што се види из наведених примера, знају многе именице, али она није обавезна за све именице које имају исту сугласничку групу. Тако нпр. имамо исту групу на крају основе у оловка и псовка, а у генитиву множине оловака (ређе оловки), а само псовки с друге стране.

28

Исту групу је имамо на крају граматичке основе именица девојка и мајка па ипак немамо исти генитив множине већ наставак -а код прве именице (девојака), а наставак -и код друге именице (мајки). Али имамо различит број слогова и зато се различито понашају.Наведени примери показују да неке именице које се завршавају на сугласничку групу, а не проширују основу непостојаним а, имају или могу имати у овом падежу наставак -и (молби, жалби, конзерви, тајни, лопти) или -и алтернира са -а (казни-казна, касарни-касарна, радњи-радња, сметњи-сметња). Ови примери показују да наставак -и имамо само ако основа није проширена непостојаним а, то се види из двојаког облика генитива множине (притки-притака). Можемо рећи да непостојано а искључује наставак -и, а подразумева наставак -а.Заједничке именице III врсте нога, рука и слуга имају у овом падежу некадашњи наставак -у из двијине и то именице нога и рука само тај наставак, а именица слуга и наставак -а (ногу, руку, слугу, слуга). Форме нога и рука које се наводе по неким граматикама не спадају у стандардни језик и дијалекатског су карактера.Ако се основа завршава на један сугласник, наставци су –а (у 99,9% именица) и –у (у 3 именице).Ако се основа завршава на два сугласника:а) -а (основа је на струјни+експлозивни сугласник): звезда, ласта, врста, баштаб) -а (основа је проширена непостојаним а): сестра - сестарав) -а, -и: касарна / касарниг) -и: лоптиИменицама III врсте припада и именица мати већином својих падежа. Сви наставци у множини су наставци III врсте, као и наставци у генитиву, дативу и инструменталу једнине. Облик акузатива (матер) је продро и у номинатив у дијалектима јер је у свим падежима основа матер. Слично се догодило и са именицом кћи, кћери (IV врста).

једнина множинаN. мати N. матер-еG. матер-е G. матер-аD. матер-и D. матер-амаA. матер-ø A. матер-еV. мати V. матер-еI. матер-ом I. матер-амаL. матер-и L. матер-ама

29

Именице IV врсте

Именица мати у номинативу једнине има суплетивни облик матер као и именица кћи са којом има исти облик акузатива и вокатива једнине. Обе именице се јављају у народним говорима са несуплетивном основом у номинативу једнине (матер, кћер) према акузативу и осталим зависним падежима. Ове две именице су имале некада у историји језика исту деклинацију, али су касније пошле различитим путевима. За разлику од именице мати, именица кћи припада IV врсти по којој се деклинирају именице женског рода на сугласник тј. са нултим наставком у номинативу једнине. Овој деклинацији припадају и именице са вокализованом основом -о у номинативу једнине које је настало променом финалног л. То су именице типа мисао (генитив мисли), погибао (генитив погибли). Ове именице имају у номинативу једнине непостојано а које се јавља и код неких других именица ове врсте (раван-равни, висораван-висоравни, плесан-плесни, саблазан-саблазни). Ову IV деклинацију бисмо могли назвати „И“ деклинацијом и то не само по облику генитива једнине већ и по осталим падежима. У свим падежима ове врсте, осим номинатива и акузатива једнине имамо или можемо имати наставак -и (ако је тај наставак монофонемски) или се то -и садржи у наставку (ако је полифонемски).

једнина множинаN. реч- ø N. реч-иG. реч-и G. реч-иD. реч-и D. реч-имаА. реч- ø A. реч-иV. реч-и V. реч-иI. реч-ју/-и I. реч-имаL. реч-и L. реч-има

Осим готово свеприсутног -и у наставцима, пада у очи и једнакост генитива, датива, вокатива и локатива, а често и инструментала једнине с једне и номинатива, акузатива и вокатива множине с друге стране. Ни у једној другој деклинацији нема толико синкретизма колико у овој. Што се тиче појединих падежа у једнини је занимљив посебно инструментал, а у множини генитив.У инструменталу једнине појављују се два наставка -и и -ју тј. -у. Код именица које могу имати оба та наставка важи правило да именице употребљене са атрибутом чешће имају наставак -и, а оне без атрибута чешће наставак -ју уз различита појединачна или категоријска одступања. Тако налазимо “једном речи” или “са својом љубави”, али речју, љубављу. Важно је да порука буде јасна, јер ово својом говори да је у питању инструментал, али сама ова реч не би давала довољну информацију без атрибута да се ради о инструменталу.Постоје многе именице које се јављају само са једним од та два наставка, нпр. именице на

30

-ад (телад, чељад), на -ен (студен, зелен), раван и нејач готово увек у овом падежу имају наставак -и (равни, нејачи), док именице на -ост типа радост, младост, жалост готово доследно имају -ју (младошћу, радошћу, жалошћу) и то без обзира на то да ли су употребљене самостално, са предлогом или и са предлогом и атрибутом. И друге именице на -ст као болест, маст имају много чешће наставак -ју (болешћу, машћу).Што се тиче наставка - у који третирамо само као варијанту наставка -ју, он се јавља код именица са палаталном основом (ноћ, помоћ, чађ – ноћу, помоћу, чађу). Ову појаву можемо тумачити као својеврсно упрошћавање сугласничких група јер овакав палатал већ садржи у себи глас ј па се оно из наставка губи па добијамо варијанту -у. Како ј у суседству са п,б, т, д, л, н, в, м изазива јотовање, именице женског рода IV врсте са основом на ове сугласнике имају у инструменталу једнине јотовану основу тј. алтернације в/вљ (крв-крвљу), д/дј (глад-глађу),т/ћ (памет-памећу). Ове алтернације изазивају онда друге па имамо врло честу алтернацију с/ш (једначење по месту творбе).(мисл+ју – мисљу – мишљу; маст+ју – масћу – машћу)

Што се генитива множине тиче, у њему се поред регуларног и најчешћег наставка -и (речи, ствари, мисли, вести), у извесном броју именица јавља некадасњи наставак двојине -ију. У данашњем српском књижевном језику редовно је очију, ушију (као именице које означавају парне делове тела, јер су иначе у једнини средњег рода), прсију (као pluralija tantum која означава парни део тела), костију, кокошију као и именице које са становишта говорника означавају неиздиференцирано мноштво појединачних елемената. Није облик српског стандардног језика грудију што се може наћи у неким граматикама док се уместо плећи-плећију говори чешће плећа-плећа (у средњем роду), а често се говори и пише прса-прса.

31

З А М Е Н И Ц Е

Ако изузмемо узвике који готово да и нису речи у правом смислу, онда међу најзанимљивију врсту речи спадају свакако заменице. Оне су интересантне како по свом карактеру и функцији, тако и по својим деклинационим облицима. Мада се морфологија бави, пре свега, облицима, треба ипак рећи и неколико речи о природи и функцији заменица. Колико је она специфична, видећемо из следећег текста. Рецимо да из неког неразумљивог говора разаберемо речи кућа, ићи, висок и брзо тј. једну именицу, глагол, придев и прилог. Када чујемо кућа, схватамо да се ради о грађевини која, пре свега, служи за становање; када чујемо ићи, помислимо на неко кретање (пре свега на оно које се врши пешке); када чујемо висок, помислимо на некога тј. нешто што има сразмерно велику висину; када чујемо брзо, јасно нам је да се нешто врши сразмерно великом брзином. Какве асоцијације изазивају у нама речи ти, он, какав, који и сл.? Чини се никакве или потпуно неодређене. Ако бисмо, међутим, чули исказ Марко није дошао. Он је болестан., било би јасно да се речју он упућује на Марка тј. да реч он замењује реч Марко.Тако исто, ако бисмо некоме рекли: Синоћ сам било у биоскопу, а он нам узврати питањем Шта си гледао?, било би јасно да се речју шта пита за филм; речју какав у реченици Какав филм?, пита се за особине, квалитет тог филма. Из ове анализе сазнајемо:

1. Да се заменице могу употребити само у одређеном дискурсу, контексту и да добијају значење тек из тог контекста или говорне ситуације. Тако су нпр. реченице Он је болестан. и Какав је? бесмислене ако им не претходе реченице типа Марко није дошао. и Гледао је филм., или ако из говорне ситуације није јасно да се ради о Марку тј. филму.

2. Заменицама се упућује на предмет, биће, квалитет или квантитет, али се они њима не именују; нпр. Теби је већ познато, где се овим теби само упућује на лице којем се говори без именовања тог лица.

3. Својство заменица је да се њима изричу различити односи, релације између говорних лица или изриче познатост тј. непознатост ствари или лица о којим се говори. Тако се заменицама ја, ти, он изриче релација између лица које говори, лица којем се говори и лица о којем се говори.

Из примера који су помињани јасно је и зашто се ова врста речи зове заменицама (lat. pronomina). Јасно је и да се заменице употребљавају само ако имају кога тј. шта да замене тј. ако је оно што замењују исказано или подразумевано. Због овога је руски научник Виноградов поредио заменице са папирним новцем, којем је подлога злато. Ако постоје златне резерве, онда има смисла вредност и папирни новац, а ако нема златне резерве, онда ни папирни новац нема смисла.

32

За разлику од именица чији је број у језику изузетно велики (практично неограничен и неутврдив) и релативно променљив (једне речи се стварају или усвајају из страних језика, друге излазе из употребе мада језгро остаје стабилно), дотле је број заменица релативно мали, ограничен и стабилан. Има их око 130-140. Представљају затворен систем. Упркос томе, систем заменичких речи је комплекснији од система именица, пре свега због њихове апстрактности и специфичних функција и због чињенице да су то истовремено пунозначне (аутосемантичке) и непунозначне (синсемантицке). Отуда ни систематизација ни класификација заменица није тако једноставна као што је мање-више код именица.

Табела Митра Пешикана:ја (себе) мој (свој-када субјекат говори о своме, себи) овај (овде, овамо-онај мени најближи)ти (себе) твој (свој) тај (ту, тамо-оно што је у близини тебе)он (себе) његов (свој) онај (онде, онамо)

У нашим граматикама заменице се деле по функцији и по значењу. По функцији се деле на:

1. именичке (које замењују именице)

2. придевске (које замењују придеве)У именичке заменице спадају личне заменице, лична заменица за свако лице, неличне заменице ко,шта/што као и све творенице са ко или шта.

По значењу се деле на:

1.личне (за сва три лица једнине и множине и заменица за свако лице)

2.неличне (упитно-односне, опште заменице за лица (ко) или ствари (шта) и све заменице са ко или шта у основи као сто су неодредјене, одричне, опште).

Личне заменице

Оне означавају односе учесника у разговору и то:

ја, ми - лице које говори у своје име или име више особа, а то је прво лице;

ти, ви - лице тј. лица којима се говори, а то је друго лице;

он, она, оно, они, оне, она - лице тј. лица о којим се говори, а то је треће лице.

Међу личне заменице се убраја и специфична заменица себе која нема номинатив, јер не може имати функцију субјекта, а односи се на свако лице једнине или множине било ког рода.

33

Већ на први поглед види се разлика између заменице за прво тј. друго лице и заменице за треће лице. У прва два случаја немамо обличку разлику за род, а у трећем имамо, што је највероватније у вези са чињеницом да је треће лице оно које не учествује у говору и које често и није ту где се говори.У сваком случају, већ се из овога види да класификација заменица у морфологији није изврсена само по морфолошким критеријумима што ћ е бити јасније у деклинацији.

ЈЕДНИНА1. лице енклитич.

облици2. лице енклитички

облицисвако лице

енклитички облици

N. ја / ти / /G. мен-е м-е теб-е т-е себ-е с-еD. мен -и м-и теб-и т-и себ-и с-иA. мен -е м-е теб-е т-е себ-е с-еV. / / ти / / /I. са мн-ом,мн-оме / тоб-ом / соб-

ом/

L. ме -и / теб-и / себ-и /

МНОЖИНА1. лице енклитич.

облици2. лице енклитички

облициN. м-и / в-и /G. н-ас н-ас в-ас в-асD. н-ама н-ам в-ама в-амA. н-ас н-ас в-ас в-асV. / / в-и /I. н-ама / в-ама /L. н-ама / в-ама /

*Само генитив, датив и акузатив имају енклитичке облике!

Личне заменице ја, ти, ми, ви, себе имају сопствену деклинацију која подсећа на деклинацију именица III врсте типа жена, али то није једино што је чини специфичном. Прво што пада у очи је свакако потпуно друга основа у зависним падежима од оне коју имамо у номинативу. Таква основа се назива суплетивна основа. Однос типа ја-мене је својствен не само другим словенским језицима него и другим индоевропским језицима. Друго што запажамо у деклинацији личних заменица је појава енклитичких облика која је у нашем књижевном језику својствена помоћним глаголима бити и хтети. Што се тиче двојства у инструменталу заменице ја треба рећи да се краћи облик мном употребљава уз предлоге (за мном, преда мном са обавезним а у предлогу и преношењем акцента на предлог).

34

Дужи облик мноме се употребљава кад заменица стоји без предлога (Поноси се мноме). Заменица за свако лице себе употребљава се када се говори да субјекат врши неку радњу на самом себи, када се говори да је субјекат истоврмено и неки објекат (и прави и неправи), нпр. Не цени себе довољно. Речца се је из правих повратних глагола (бријати се, умивати се) заправо енклитички облик акузатива заменице себе .

ЈЕДНИНА мушки род средњи род женски род

N. он- ø он-о он-аG. њ-ега, га њ-ега, га њ-е, јеD. њ-ему, му њ-ему, му њ-ој, јојA. њ-ега, га њ-ега, га њ-у, је *ју –искључиво у

потврном перфекту!

V. / / /I. њ-им(е) њ-им(е) њ-ом(е)L. њ-ему њ-ему њ-ој

МНОЖИНАмушки род средњи род женски род

N. он- и он-а он-еG. њ-их, их њ-их, их њ-их, ихD. њ-има, им њ-има, им њ-има, имA. њ-их, их њ-их, их њ-их, ихV. / / /I. њ-има њ-има њ-имаL. њ-има њ-има њ-има

Наглашени облици мене, тебе употребљавају се када се заменица посебно истиче или кад стоји на почетку реченице. Ови облици се употребљавају и уз предлоге у свим падежима у којима се употребљавају предлошке синтагме с тим што у акузативу они нису обавезни. Енклитички облици у падежима у којима постоји употребљавају се у осталим случајевима, а у акузативу и уз предлоге. Предлози са акузативним енклитичким облицима једнине увек су наглашени, и то једносложни имају дугоузлазни акценат ( ) (на ме, за те, у се), а двосложни краткосилазни акценат и дужину ( ) (кроза ме, преда те). То сто имамо за њ, у њ и сл. је последица једносложности предлошко-падежне синтагме која подразумева силазну интонацију.Што се тиче двојаког енклитичког облика акузатива заменице она (је,ју), они се понашају

као нека врста комбинаторних варијаната: ју се употребљава у реченицама са перфектом

испред глаголског енклитичког облика је (Видео ју је синоћ на улици), а је у свим осталим случајевима.

35

Практично исту деклинацију као заменица за треће лице он , али без енклитичких облика имају упитне и односне именичке заменице, ко за лица и шта/што за ствари , а такодје и све заменичке творенице са ко и шта типа: неко, нешто, свако, свашта. Ове заменице немају облике множине. упитне односне именичке заменицеN. к-о штаG. к-ога ч-егаD. к-оме ч-емуA. к-ога шта/што

Придевске заменице

Као што им само име каже, то су заменице које имају функцију придева, најчешће атрибутску (наш језик, ова жена, неки мушкарац, сваки студент). Једну од битних одлика представља обличко разликовање рода и броја, за шта, што се рода тиче, зна само лична заменица за свако лице.

ПОДЕЛА ПРЕМА ЗНАЧЕЊУПрема томе по чему одређују именицу уз коју стоје, придевске заменице се обично деле на: присвојне, показне, односно-упитне,неодређене, одричне и опште (одређене).

1. Присвојне (посесивне) заменице показују којем говорном лицу припада

или у каквом је личном односу са њим оно о цему се говори. Тако нпр. према ја имамо придевско-посесивну заменицу: мој, моја, моје, моји; према ти имамо твој, твоја, твоје, твоји; према он ,оно имамо његов, његова, његово, његови; према она имамо њен, њена, њено, њени; према ми имамо наш, наша, наше, наши; према ви имамо ваш, ваша, ваше, ваши; према они,оне,она имамо њихов (њин), њихова (њина), њихово (њино), њихови (њини); према себе имамо свој, своја, своје, своји. Присвојном заменицом свој исказује се припадање субјекту било ког рода или броја (Ја волим свој завичај, Они воле свој посао, Ти волиш свој завичај).

2.Показне заменице упућују на лице, предмет или неки други појам с обзиром на

његову просторну или временску близину, а то су: овај, ова, ово; тај, та, то; онај, она, оно. Као подврста показних заменица, издвајају се показни заменички придеви (овакав, оволики, такав, толики, онакав ,онолики). Међу показне заменичке придеве убрајају се и они који служе за појачавање као сам и исти.

36

Сам служи за појачавање, истицање, наглашавање личних заменица и именица (Он сам о томе ништа није знао; Сам аутор наговештава суштину свог дела). Заменички придев исти се употребљава уз показне заменице и именице (Исти такав; Исти отац)

3. Односно-упитне заменице употребљавају се:

а) у упитним реченицама тј. за постављање питања (Који је данас датум?; Чије је ово дете?) б) у односним реченицама у функцији везника (Живео је у градићу чије су улице преко дана биле пусте.; За тренера је изабран човек који је тачно знао шта треба да ради).Медју односно-упитним заменицама издвајају се заменички придеви: какав за особине и колики за број, количину или величину.

4. неодређене и одричне придевске заменице настале су префиксацијом

односно-упитних заменица: некакав, нечији, некоји односно никоји, ничији, никакав, николики . Службу у значењу неодређених заменица често има и број један у значењу неки, некакав тј. никоји, никакав (Био једном један цар. Срешћемо се једног лепог дана. Ни један одговор није тачан. Ни један ни други није дошао. ).

5. Опште или одређене заменице упућују на одређене појмове. То су

заменице сваки, свакакав и двочлани заменички изрази типа који год, чији год, какав год, ма који, ма чији, ма какав, који било, чији било, какав било и сл.С обзиром на функцију и значење није чудо што придевске заменице имају исту или сличну деклинацију као придеви при чему и овде можемо говорити о два главна типа деклинације: 1. именичкој (његова друга, његову другу...) 2. заменичко-придевској (његовог друга, његовом другу...)Наше граматике посебно говоре о заменичкој, а посебно о придевској деклинацији придевских заменица.

мушки род средњи род женски родN. ов-ај ов-о ов-аG. ов-ог(а) ов-ог(а) ов-еD. ов-ом(е) ов-ом(е) ов-ојA. = G/N ов-о ов-уV. / / /I. ов-им ов-им ов-омL. ов-ом(е) ов-ом(е) ов-ој

За ову деклинацију, кажу граматичари, да је заменичка. Не наводимо множину јер је она ирелевантна за ову разлику.

Придевска деклинација

37

мушки род средњи род женски родN. нек-и нек-о нек-аG. нек-ог(а) нек-ог(а) нек-еD. нек-ом(е) нек-ом(е) нек-ојA. =G/N нек-о нек-уV. / / /I. нек-им нек-им нек-омL. нек-ом(е) нек-ом(е) нек-ој

Ако упоредимо ову парадигму са оном коју имамо код заменице овај, онда тешко да можемо уочити неку разлику која би нам давала за право да говоримо о двема врстама деклинације. Наши граматичари заснивају поделу на заменичку и придевску деклинацију на једној прозодијској разлици,а то је квантитет иницијалног самогласника у генитивном (у неким случајевима и акузативном) наставку -ога и дативског, локативног наставка -оме у мушком и средњем роду једнине. Тако би заменице које имају кратко о у -ога и -оме имале заменичку деклинацију, а оне код којих је то о дуго придевску деклинацију. Ова разлика у квантитету наставачке морфеме је важна тамо где доприноси разлици у значењу. То је случај са неким облицима придевских заменица које се исто пишу као и одговарајући облици именичких заменица, а разлика између њих се огледа управо у кратком или дугом о или е у наставку. Тако се наводи пример генитива сваког(а); датив сваком(е) од именичке заменице свако, а сваког(а), сваком(е) од придевске заменице сваки .(Свакоме је студенту помагао на испиту; Сваком студенту је помагао на испиту).

Код свих именичких заменица први вокал наставка је кратак (ик-ога, ич-ега). Дуго о имају у зависним падежима придевске заменице мој, твој, свој и који; (Сећање на мога оца; Кога човека ти помињеш?). То је последица фонетских промена: губљења ј, асимилације и контракције.мојега>моега>моога>могакојег(а) >коега> коога >ког(а) - исправно мога и кога!

Употребљавају се, али ређе, неконтраховани облици мојега, твојега, својега и сл. Само је облик којега несто фреквентнији.

Од осталих придевских заменица ваља поменути сав који у неким граматикама називају заменичким придевом и скренути пажњу на номинатив и акузатив средњег рода који гласи

све, а не сво (Све време) и на генитив множине који данас обично гласи свих, али се говори и пише свију, али све ређе са овим - ију из некадашње двојине .

ПРИДЕВИ (Адјективи)

38

*Придев је у неком роду, а не неког рода!~ тилдаI опште (лексичке) особине

Придеви су речи којима се исказују особине људи, животиња, биљака, предмета и појава као и односи међу њима (висок мушкарац, плава кошуља, ледени брегови, мајчина брига, студентски дом...).Придевима се по правилу сужава опсег значења неке речи, пре свега именице и врси извесна конкретизација појмова. Тако се нпр. придевом ручни у синтагми ручни сат искљуцују зидни, стони, пешчани, сунчани сат,а придевом дигитални обухваћен је само део појма сат јер постоје и тзв. аналогни сатови. Конкретизација тј. близе одређивање опстег појма сат може врсити и десетине других придева (леп, очев, златан и сл.). Придевом леп се описује какав је сат, придевом златан указује се на материјал од кога је направљен, придевом очев чији је сат.Отуда се придеви по знацењу деле на више група и начина.Ми ћемо придеве по значењу поделити на три групе, а то су:

1.Описни (квалитативни) придеви су они којима се исказују особине бица,

предмета, појава и других појмова означених именицом. Те особине могу бити

физичке (висок, низак, топао, хладан, сладак, горак, млад, стар) или психичке, емоционалне, естетске (паметан, глуп, радостан, залостан, добар, зао, леп, ружан).За ове придеве се понекад каже да су прави придеви по томе што се њима исказују особине. Каже се такође да су то потенцијалне особине неког бића, предмета или појаве којих понекад може бити много.Све претходно наведене особине могу се приписати нпр. човеку,а да тиме ни приближно нису обухваћене све особине појма човек.Описни придеви су најзначајнија и по неким граматичким особинама најинтересантнија група придева.

2.Градивни придеви су они који указују на материјал од којег је нешто

направљено, од чега се нешто сатоји. Овим придевима се исказује састав (макар и делимичан) онога што је означено уз именицу уз коју стоји.Нпр. дрвен(дрвена кашика), гвозден(гвоздена ограда), метални(~ обруч), шећерни (~ табла)и сл.

3.Односни придеви су они којима се исказују односи које биће, предмет, појава

има према неком другом бићу, предмету ,појави.

39

У овој групи се уочавају четири подгрупе придева:

а)присвојни (посесивни)- Миличин, Миланов(~сат), женин(~шал), братов(љев), београдски(~метро)...

б)придеви временског односа- данашњи(~дан,новине), јучерашњи(~извештај), садашњи(~стање), овогодишњи(~рад)...

в)придеви просторног односа- предњи, задњи(~трап), горњи,(~спрат) доњи(~крај),десни(~рука), леви(~нога), овдашњи(~начелник)...

г)придеви других односа, најчешће намене- стамбени(~зграда), сточни(~пијаца)...Као и све друге класификације ни ова није апсолутна са јасним границама.Тако нпр. придеви златан, леден припадају градивним када одређују састав, а описни када означавају особину (златан сат, златно дете, ледена киса , ледени осмех).

II граматичке особине

По Белићевој подели придеви спадају међу несамосталне врсте речи што се потврђује неким њиховим граматичким својствима.Тако придеви, као и придевске заменице имају посебне облике за сва три граматичка рода, а који ће од њих бити употребљен зависи од рода именице уз коју стоје.Тако нпр. кажемо: нов капут, нова хаљина, ново одело; српски језик, српска историја, српско порекло. За граматичку категорију рода знају и именице, али једна именица је по правилу само једног рода (мушког, женског или средњег),а један исти придев може бити у мушком, женском и средњем роду.Друга карактеристика и специфична граматичка особина је постојање различитих облика за одређени и неодређени вид. Нпр. сув дан,суви квасац.За разлику од претходне,за ову граматицку особину зна само већина описних и градивних придева.Облици одређеног вида граде се од облика неодређеног вида,а различитим морфолошким средствима: у мушком роду наставком -и и прозодијским средствима, а у женском и средњем роду само прозодијским изменама (нпр. млад човек/млади човек; млада жена/млада жена; младо дете/младо дете). Наставак номинатива једнине је дуг у одређеном виду у сва три рода, а код већине придева су заступљене и акценатске алтернације. Обично се каже да се неодређеним облицима придева исказују особине до тада неодређеног појма, а одређеним облицима особине одређених појмова. Можемо рећи да се неодређеним видом исказују променљиве особине онога што значи именица, а одређеним стална или устаљена особина или она којом се неко или нешто издваја у посебну групу. Као помоћ може нам послужити чињеница да се неодређени вид придева користи као стварни, могућни одговор на питање какав, а одређени као одговор на питање који (Какву би хаљину зелела да купис?- Шарену. или Коју би хаљину желела да купиш?- Шарену.).Придев у функцији именског дела предиката је увек неодређеног вида ако он постоји

40

(Дан је леп, Нож је оштар или Он је мали.- нема неодређеног вида).

У облику одређеног вида (ако је могућ) користи се придев:1.када му претходи показна заменица (тај мудри човек,онај нови студент)2.као део имена (Нови Пазар, Нови Сад, Нови Београд, Црни Врх, Стари Вујадин)3.када је део двочланог назива (бели јасен, црни прист, бели лук, црни лук)

Али ниједно од ових правила не важи ако придев има само облик неодређеног вида као што је случај са присвојним придевима на -ин,-ов,-ев,-љев (женин, Маријин, братов, младићев, Мирослављев).Отуда имамо вилин коњиц иако је то назив за животиње.

С друге стране постоји много придева који имају само облик одређеног вида:1.малобројни описни придеви (мали, жарки, јарки, главни).Придев дивљи се у савременом језику користи у облику неодређеног вида диваљ.2.придеви изведени суфиксом -ић (бријаћи прибор,ораћи прибор, писаћа машина, шиваће машине,стајаће одело)- без изузетка, као и глаголски придеви на -ћи у атрибутској функцији (висећи мост, светлећа ракета).3.присвојни и други односни придеви изведени суфиксом -(и)ји,-њи,-ски(-чки, -шки) типа: деч(и)ји глас, градски превоз, горњи град, унутрашњи одсек, данашњи дан.

ДЕКЛИНАЦИЈА ПРИДЕВАСходно чињеници да придеви спадају у тзв. именске реци, они знају и за деклинацију. Деклинација придева је зависила, а у некој мери зависи још увек од тога да ли је придев у одређеном или неодређеном виду. Придев у облику неодређеног вида је имао облик именичке деклинације, а придев у облику одређеног вида је имао облике придевске деклинације. Код нас је у великој мери преовладала придевска деклинација у готово свим зависним падежима.ЈЕДНИНА

мушки род средњи род женски родN. нов-и нов-о нов-аG. нов-ог(а) нов-ог(а) нов-еD. нов-ом(е) нов-ом(е) нов-ојA. =G/N нов-о нов-уV. нов-и нов-о нов-аI. нов-им нов-им нов-омL. нов-ом(е) нов-ом(е) (о) нов-ој

МНОЖИНАмушки род средњи род женски род

N. нов-и нов-а нов-еG. нов-их нов-их нов-е

41

D. нов-им(а) нов-ма(а) нов-им(а)A. нов-е нов-о нов-уV. / нов-а нов-еI. нов-им(а) нов-им(а) нов-им(а)L. нов-им(а) нов-им(а) нов-им(а)

У данашњем књижевном језику и придеви у неодређеном виду имају исту ову деклинацију осим у номинативу и њему једнаком акузативу који гласе за:

мушки род: нов-ø нов-и средњи род: нов-о а у множини нов-аженски род: нов-а нов-еУ осталим падежима имамо облике одређеног вида познате из претходног обрасца.Упркос чињеници да придеви неодређеног вида у нашем језику имају у зависним падезима најчешце наставке одређене, придевске промене, они су задржали акценат неодређеног вида и кад у зависним падежима имамо наставке придевске деклинације. Ако у номинативу једнине имамо акценат одређеног вида, он се задржава у зависним падежима.Ово што је истакнуто са деклинацијом придева одређеног вида представља данашње типично стање у књижевном језику, али још можемо срести уобичајену именичку деклинацију придева неодређеног вида или њене остатке и то у неким народним говорима и врло недоследно код неких писаца из крајева са тим говорима. Осим тога, поједини писци употребљавају облике именичке деклинације и у зависним падежима из стилских разлога.

ЈЕДНИНАмушки род средњи род женски род

N. нов- ø нов-о нов-аG. нов-а нов-а нов-еD. нов-у нов-у нов-ојA. =G/N нов-о нов-уV. нов-и нов-о нов-аI. нов-им нов-им нов-омL. нов-у нов-у нов-ој

МНОЖИНАмушки род средњи род женски род

N. нов-и нов-а нов-еG. нов-их нов-их нов-их

42

D. нов-им(а) нов-им(а) нов-им(а)A. нов-е нов-а нов-еV. нов-и нов-а нов-еI. нов-им(а) нов-им(а) нов-им(а)L. нов-им(а) нов-им(а) нов-им(а)

Ова деклинација се назива именичком због наставка једнине мушког и средњег рода који су у номинативу, генитиву, дативу, локативу исти као код именица.У женском роду и у множини сва три рода ова деклинација се мало разликује од придевске тј. само по квантитету наставака.За ову деклинацију знају и придевске заменице типа: какав, некакав, његов, њихов као и присвојна заменица њен.Очекивало би се да бар придеви који имају само неодређени вид знају само за облике ове деклинације, али су и они пришли придевској па имамо нпр. братов, братовог, братовом итд. Ово важи и за поменуте придевске заменице па је данас обичније његовог друга него његова друга.Самогласници (ог-а,ом-е) нису обавезни део наставка већ се јављају факултативно. Називају се покретним вокалима и одлика су више писаног него говорног језика.

КОМПАРАЦИЈА ПРИДЕВАОвим нисмо исцрпели све граматичке категорије придева.За крај имамо најспецифичнију, а то је компарација. Исту особину може неко или нешто имати у већој или мањој мери, у већем или мањем степену него неко или нешто друго. Тај различит степен неке особине утврђује се поређењем два бића, предмета или појаве. Резултат тог поређења тј. релативни однос два бића или предмета у некој особини се исказује посебним облицима придева. Компарација придева служи за поређење по некој особини.

Облик којим се исказује особина зове се позитив.То је први ступањ поређења (брз, висок, жут, поштен).Облик којим се исказује да неко биће или предмет има неку

особину у већем степену од оног с којим се пореди зове се компаратив.То је други ступањ поређења (бржи, виши, жући,оштрији).Коначно, када се жели истаћи да неко биће или предмет одређеном особином надмашује све остале са којим се пореди користи

се суперлатив.То је трећи ступањ поређења (најбржи, највиши, најжући, најоштрији).Из овога је јасно да се компаративом изриче однос између двају бића или предмета тј. двеју група бића или предмета, а суперлативом однос једног бића или предмета према више њих било да се они помињу или само подразумевају. Обично је то однос у оквиру исте категорије бића или предмета (Авион је најбрже превозно средство, Човек је најинтелигентнија животиња, Дијамант је најтврђи драги камен).Занимљиво је да се у неким случајевима обликом компаратива изриче нека особина у мањем степену него изречена позитивом. Тако нпр. када се за некога каже да је имао тежу саобраћајну несрећу, то је по њега лакше него да се казе да је имао тешку саобраћајну несрећу. Објашњење за ову појаву треба тражити у претпоставци да се

43

поређење и не врши са особином исказаном позитивом, већ придевом супротног значења.То потврђује пример: Наступили су лепши дани, где ово лепши значи мањи степен у односу на леп, али виши, позитивнији у односу на ружан који се има у подсвести.

ГРАЂЕЊЕ:Компаратив се гради наставцима -ј(и),-иј(и),-ш(и). Компаративни наставци су само -ј,-иј,-ш, док је -и наставак за номинатив једнине мушког рода. Они се додају на граматичку основу придева која се узима из генитива када се одбаци наставак (храбар- храбр-ога).

Наставак -ј(и) се обично јавља у компаративу једносложних придева са дугосилазним акцентом (груб-грубљи, скуп-скупљи, жив-зивљи, жут-жући...). Из ових примера се види да ј из наставка јотује основу придева тако да имамо аломорфе (јак-јачи,млад-млађи). Овај компаративни наставак имају и неки врло малобројни придеви са кратком основом (дуг-дужи,строг-строжи), иако се понегде пише и говори строжији што већина граматичара не сматра правилним. Наводи се и пример тих. Наставак -ј(и) имају и двосложни придеви једносложне граматичке основе на -ак (низак-нижи, тежак-тежи, сладак-слађи), као и двосложни придеви на -ок (широк-шири, висок-виши).Код ових придева компаратив се гради од корена, а не од флективне основе.(витак-виткији али плитак-плићи)

Наставак -иј(и) је најпродуктивнији у творби компаратива, а имају га придеви кратке једносложне основе (значи са \\) (вешт-вештији, нов-новији, стар-старији, стрм-стрмији). без изузетка \\ --- \ ! Овај наставак имају и неки малобројни придеви дуге једносложне основе (бос-босији, слан-сланији). Двосложни и вишесложни придеви, осим неких на -ак и -ок имају овај наставак (срећан-срећнији, тужан-тужнији, хладан-хладнији).

Наставак -ш(и) се јавља само код три придева, а то су лак, леп и мек (лакши, лепши, мекши).Има неколико придева са суплетивном основом у компаративу, а то су добар (бољи), зао (гори), велики (већи),мали, мален (мањи).Занимљиво је да неки придеви имају само облик компаратива, а немају компарацију, то су: (горњи, доњи, предњи, задњи)- па им је то позитив.

Што се суперлатива тиче, он се гради додавањем граматичке морфеме нај- на почетак компаративног облика (најбољи,најгори,најлепши). Код придева који почињу сонантом ј, пишу се оба ј,и из префикса и из основе (најједноставнији, најјаснији, најјачи).Облике компаратива и суперлатива имају описни придеви. Придеви у компаративу и суперлативу се мењају као придеви одређеног вида само по придевској деклинацији. Има

44

описних придева који немају ни деклинацију ни компарацију као нпр. налик и многобројни придеви страног порекла, нпр. беж, браон, окер, розе, тегет, мини, макси, супер, фер, кул и многи придеви са турским суфиксом -ли (чекрли, чохали, кафели).Ови придеви се не мењају кроз падеже, а немају ни компаратив ни суперлатив, тј. немају ни деклинацију ни компарацију.*** Придеви се по значењу односно лексичким особинама деле на описне, градиве и односне, међу којима се издвајају присвојни, придеви просторног односа, придеви временског односа и придеви осталих односа (најчешће намене). За придеве су карактеристичне граматичке особине: трородност, граматички број (једнина и множина), придевски вид (одређени и неодређени), двојака деклинација (именичка и придевска) и компарација.

БРОЈЕВИ

Као што смо из ранијих излагања видели, граматичари српског језика деле речи према морфолошком критеријуму на променљиве и непроменљиве. Променљиве се онда деле на именске (реци са деклинацијом) и глаголске (реци са коњугацијом). Ми смо прво говорили о именским рецима (именице,заменице, придеви) и остали су за крај бројеви. Постоји, наиме, доста бројева који уопште нису променљиви па су по томе блиски непроменљивим речима,пре свега прилозима. У извесној мери,с а прилозима, и то количинским прилозима слажу се основни бројеви и у значењу (нпр. пет сати, неколико сати; сто дана, много дана).Наравно, између бројева и количинских прилога постоје врло важне разлике: обличке, значењске и функционалне. Множински бројеви су деклинабилни, а прилози нису; бројеви означавају одређену количину или број нечега, а прилози неодређену; бројеви се употребљавају само уз именице или ретко самостално, а прилози уз глаголе, придеве, именице и друге прилоге (нпр. много дебео, много људи,много пре...).Бројеви су именске речи којима се означава стална, одређена количина јединица у неком скупу или која је по реду нека јединица у неком скупу.По сатаву, бројеви се деле на:

1. једночлане (нпр. 5)- они могу бити неизведени (основни) и изведени. Неизведени су бројево од 1 до 10, нпр. осам и број 100, а изведени су бројеви од 11 до 19,све десетице од 20 до 90 и све стотице од 100 до 900.Дакле, једносложне су и изведене стотице (двеста, триста, четристо, петсто), али оне могу бити и вишечлане (две стотине, три стотине, цетири стотине, пет стотина са именицом стотина у функцији броја).

2.вишечлане тј. бројне изразе (нпр. 29)- то су сви бројеви већи од 20, а десетице, стотице, хиљада, милион, милијарда тј. двадесет један, педесет осам, сто двадесет

45

три, хиљаду осамсто педесет шест и сл.Сваки члан оваквих бројева се пише одвојено, понекад се између претпоследњег и последњег цлана умеће везник и (нпр. двадесет и један). – вишечлане бројеве треба звати бројним изразима!нула – именица; сати, ари, вати – мерне јединице не проширују основу!

Према значењу и облику, бројеви се деле на основне, збирне и редне.

1.Основне (главне,кардиналне) који означавају колико јединица има у ономе што значи именица уз коју стоје (нпр. један дан,осам сати,три књиге, сто кућа...). Основни бројеви од 1 до 4 су променљиви (могу бити), а променљив је и последњи члан вишечланих бројева са 1, 2, 3 или 4 (нпр. 31-тридесет једног).Променљиви су и бројеви нула, стотина, милион, билион, милијарда и сл. јер су то,по граматицким особинама (облику и деклинацији), именице, а само по значењу или функцији бројеви. хиљаду динара – 1000 – број; хиљаду студената – именица, јер их није тачно 1000 на броју.Број у множини висе није број (на стотине, на хиљаде).

Када говоримо о променљивости бројева од 1 до 4, онда треба рећи да је у савременом српском књижевном језику редовно променљив само број 1, док су бројеви 2, 3, 4 то само факултативно.Број 1 има и значење тј. функције које немају други бројеви, нпр. значење и функцију неодређене придевске заменице неки (Био једном један цар).Као и придевске заменице,тако и број 1 има посебне облике за мушки, женски и средњи род (један дан, једна куца, једно село).Деклинација је такође као код придевских заменица тј. придевска или заменичка.ЈЕДНИНА

мушки род средњи род женски родN. један- једн-о једн-аG. једн-ог(а) једн-ог(а) једн-еD. једн-ом(е) једн-ом(е) једн-ојA. = G/=N једн-о једн-уV. / / /I. једн-им једн-им једн-омL. једн-ом(е) једн-ом(е) једн-ој

Уз именице pluralia tantum (нпр. кола, наочари(е) и сл.), уз именице које значе пар (нпр. рукавице) и у значењу неодређене придевске заменице неки, број 1 може имати и облике множине.

МНОЖИНА

46

мушки род средњи род женски родN. једн-и једн-а једн-еG. једн-их једн-их једн-ихD. једн-им(а) једн-им(а) једн-им(а)A. једн-е једн-а једн-еV. / / /I. једн-им(а) једн-им(а) једн-им(а)L. једн-им(а) једн-им(а) једн-им(а)

За разлику од броја 1 који бар у основном облику тј. у номинативу једнине, а и у неким другим падежима има посебне облике за сваки род; број 2, а такође и оба(два) има у мушком и средњем роду исте облике, а у женском роду различите облике.оба/обадва – књижевни облици, само је обадва ређе!

мушки род средњи род женски родN. дв-а исти дв-е/дв-ијеG. дв-ају падежни дв-еју/дв-ијуD. дв-ама облици дв-ема/дв-(и)јемаA. дв-а као дв-е/дв-ијеV. дв-а код дв-е/дв-ијеI. дв-ама мушког рода дв-ема/дв-(и)јемаL. дв-ама дв-ема/дв-(и)јема

Бројеви 3 и 4 имају исте облике за сва три рода:

мушки, женски, средњи родN. тр-и четир-иG. тр-ију четир-ију четир-ију, четир-ма- само у граматикама, не чујеD. тр-има четир-ма се у говоруA. тр-и четир-иV. тр-и четир-иI. тр-има четир-маL. тр-има четир-ма

Овакву деклинацију имају бројеви 1, 2, 3, 4 и када су у сатаву вишечланих бројева. Што се тиче деклинације бројева 2, 3, 4, примећено је да се релативно често, али не и обавезно мења број 2, нешто ређе број 3,а изузетно ретко број 4.Примећено је такође да су чешћи деклинативни облици ових бројева у женском роду (нпр. двема женама) него у мушком роду (нпр. двама мушкарцима).Разлог за ово лежи у чињеници да се за означавање броја мушкараца може употребити и тзв. бројна именица на -ица (нпр. двојица).

47

2.Збирни бројеви означавају колико има јединки у ономе што је означено именицом,

али је то по правили скуп младих бића или бића различитог пола (нпр. двоје деце, четворо јагњади). Граде се од основе главног броја наставцима -оје (од два,три, оба и вишечланих бројева са два или три на крају) и -оро (код осталих бројева).Збирни број четворо је изведен од друге основе која би могла бити и окрњена основа редног броја четири (четв-р-ти).Збирни бројеви се у савременом српском књизевном језику чешће употребљавају у истом облику у свим падежима него што се деклинирају, а ако се деклинирају, онда имају падежне наставке као и придевске заменице.

N. трој-е петор-оG. тро-га петор-гаD. тро-ма петор-маА. трој-е петор-оV. трој-е петор-о I. тро-ма петор-маL. тро-ма петор-ма

Збирни бројеви се употребљавају:1.када се указује на број бића различитог пола (нпр. нас двоје, њих петоро)2.уз збирне именице женског рода на -а (деца) и -ар које се употребљавају као суплетивни облици за множину или средњи род II врсте оних који означавају младо (нпр. петоро деце, осморо јагњади)3.уз именице pluralia tantum (нпр. двоја кола, троја врата, петоре панталоне)4.уз именице које значе пар или нешто што није у пару (нпр. двоје рукавице, троје ципеле).Уз pluraliu tantum , именице које значе пар употребљавају се збирни бројеви који имају бар у неким падежима различите облике за сваки род, дакле као и придеви па се отуда, а и због деклинације називају бројни придеви.У неким граматикама се они наводе као множина од обичних збирних бројева типа троје, петоро, а у некима као посебна категорија бројева тј. као бројни придеви.

У савременом књижевном језику они се употребљавају само у облику мнозине која гласи:

мушки род средњи род женски родN. трој-и трој-а трој-еG. трој-их трој-их трој-ихD. трој-им трој-им трој-им

48

A. трој-е трој-а троја-еV. трој-и трој-а трој-еI. трој-им трој-им трој-имL. трој-им трој-им трој-им

3.Редни (ординални бројеви) - њима се казује колико јединица у неком скупу

треба одбројати да се дође до бића, предмета или нечег другог што је означено именицама уз које стоје тј. које је по реду биће, предмет или нешто друго што је означено именицом (нпр. други дан, трећа улица десно, пети спрат и сл.).Редни бројеви од 1 до 99 се граде од основе главног броја наставком -и, као придеви одређеног вида (тако се и деклинирају)- нпр. пет-и,осамдесет-и. Код редних бројева први, други, трећи и четврти имамо друкчију основу. Од сто, хиљаду и милион редни бројеви се граде наставцима -ти (стоти) или -ити (хиљадити). Редни бројеви имају облике за сва три граматицка рода и оба броја (пети, пета, пето).Ови наставци су увек дуги и одређеног вида.

ЈЕДНИНАмушки род средњи род женски род

N. пет-и пет-о пет-аG. пет-ог(а) пет-ог(а) пет-еD. пет-ом(е) пет-ом(е) пет-ојA. =G/=N пет-о пет-уV. пет-и пет-о пет-аI. пет-им пет-им пет-омL. пет-ом(е) пет-ом(е) пет-ој

МНОЖИНАмушки род средњи род женски род

N. пет-и пет-а пет-еG. пет-их пет-их пет-ихD. пет-им(а) пет-им(а) пет-им(а)A. пет-е пета-а пет-еV. пет-и пета-а пет-еI. пет-им(а) пет-им(а) пет-им(а)L. пет-им(а) пет-им(а) пет-им(а)

Уз број један имамо именицу у номинативу једнине, а од рода именице зависи род броја па имамо нпр. један град, једна улица, једно село.Уз бројеве два,три, четири именица стоји у некадашњем облику двојине (два града, две улице, два села).Ово важи и за све вишечлане бројеве у којима је последњи члан два, три или четири (двадесет три степена).Ово важи и за именице са децималним бројевима. Ако се децимални број завршава на два, три, четири, именица ће бити у облику старог дуала тј. у паукалу (9,2% : девет кома два процента).Конструкције са бројевима 2, 3, 4 називају се бројне

49

конструкције.Уз бројеве од 5 па надаље, именица је у генитиву множине (као и уз прилоге мало, много и сл.),осим у наведеним вишечланим бројевима (три сестре, пет сестара, 22 степена,али 29 степени). степенИ - јер означава мерну јединицу (~вати, сати, ари)

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

ПРИЛОЗИ (адверби)

Међу непроменљиве врсте речи, у српском књижевном језику убрајају се прилози, предлози, везници, узвици и речце. Није случајно што су прилози поменути на првом месту и что се то чини у свим граматикама. По неким својим лексичким и морфолошким особинама, они као да стоје на граници између променљивих и непроменљивих речи. Није случајно что се у неким граматикама прилози сврставају међу пунозначне речи заједно са именицама, придевима, заменицама, бројевима и глаголима.Прилози или адверби су непроменљиве речи које стоје уз глаголе, придеве, именице или друге прилоге и обележавају, спецификују неки од од његових пратилачких момената (ступањ особине, количина и сл.). За разлику од придева, прилози не указују на однос између онога што значи реч уз коју стоје, па је то разлог што су непроменљиви (нпр. придевом липов хлад се указује на однос између липе и хлада, док прилог добро у синтагми добро хлади указује само на начин вршења радње).У реченици су прилози најчешће у служби прилошке ознаке. У тој функцији тј. кад стоје уз глаголе, прилози изричу место, време, узрок, начин вршења радње. Синтаксички се могу довести у везу са питањима као што су где, када, како, зашто, колико. Сходно томе, имамо прилоге:

1.за место (овде, онде, ту, тмо, овамо, онамо, где, куд, куда, камо, доле, горе, напред, назад, позади, унутра, напоље, близу, напољу, далеко, свуда, десно, лево...); међу

наведеним прилозима можемо издвојити прилоге за правац: куда, камо, свуда, овуда...

2.за врема (јуче, данас, сутра, јутрос, вечерас, довече, ујутру, увече, зимус, летос, касно, рано, пре, после, одмах, давно, дању, ноћу, сада, када, тада, некад, никад(а), икад, увек, већ, тек, вазда(н)...)

3.за начин (добро, лоше, лепо, јако, слабо, радо, занимљиво, брзо, тако, овако, како, људски, мушки, јуначки, изврсно, свакако(свакојако), некако, како, другарски, енглески,

50

српски...)

4.за узрок (зато, стога)

5.за колицину,меру,степен (мало, много, пуно, доста, још, довољно...).

Прилози могу стајати и уз придеве или прилоге изведене од придева и тада указују на степен особине која се казује тим придевима или прилозима тј. у синтагми са придевом или прилогом имају функцију интензификатора:а)уз придеве (врло леп, веома уљудан, јако богат, мало наглува...)б)уз прилоге (дошао је врло рано, изгледа изузетно добро, не спава толико лоше, преводи необично брзо...)Изузетно неки прилози могу стајати и уз именице ако оне значе радњу (Пријала ми је шетња ноћу; Забрањено је скретање у лево).Занимљиво је да се значење већине прилога може дефинисати синтагмом (налево-на леву страну; зимус-ове зиме; занимљиво-на занимљив начин; овде-на овом месту; јуче-јучерашњи дан; зимус-ове зиме...).

Компарација као граматицка категорија није својствена само придевима већ и прилозима:1.прилози за начин (лепо, лепше,најлепше; слабо,слабије, најслабије, добро, боље, најбоље...)2.прилози за количину (мало, мање, најмање; много,више,највише...)3.прилози за место (далеко, даље, најдаље; близу, ближе, најближе; високо, више, највише, ниско, ниже, најниже...)4.прилози за време (рано, раније, најраније; касно,касније, најкасније...)

Из наведених примера се види да компаратив и суперлатив прилога имају исти облик као придеви средњег рода. Видимо да прилози граде облике компаратива од суплетивне основе. Обличка сличност између прилога и придева у средњем роду ствара тескоће у њиховом идентификовању па је зато вазно утврдити њихову функцију. Атрибутска функција указује на придев, а прилошка на прилог. Додатну невољу причињава чињеница да неки месни и временски прилози имају исте облике као предлози. Разлика између ових прилога и предлога који су прилошког порекла огледа се у томе што прилог стоји уз глагол и одређује место или време вршења радње, а предлог стоји испред именице или заменице и указује на однос те речи према другим речима у реченици ( нпр. Близу врата стајао је чивилук).Поменули смо прилошко порекло неких предлога, а сада да видимо порекло прилога.

Према српској граматичкој традицији прилози се по постанку деле на:

51

1.праве који су неизведени, немотивисани (где, пре, већ, још и сл.).Највећи број прилога су неправе прилошке речи тј. како каже Белић, такве које се по функцији одвајају од осталих речи, али се по значењу и облику налазе са њима у вези.

2.неправе који могу потицати од различитих врста речи: а) од именица потичу најчешће прилози за време (зими, лети, - од локатива једнине; дању, ноћу, зором-од инструментала једнине, зимус, летос, данас, ноћас, вечерас, јутрос, синоћ, сутра – од именичке основе и некадашње показне заменице С_, СА, СЕ (ова)...) од именица су постали и неки прилози за начин (кришом, крадом, силом, трком- инструментал једнине) б) од придева потичу најчешће прилози за начин (брзо, глупо, лепо, лудо, мирно, нагло, паметно...); придевског су порекла и прилози братски, јуначки,пасји и сл. в) заменичким основама су мотивисани прилози за место (овде, овамо, ту, тамо, туда, онамо, онуда); за време (тада, онда); за количину (оволико, толико, онолико); за начин (овако, тако, онако). Најчешће су у питању основе показних заменица (он-ај,ов-ај) и овакви прилози се називају заменички.г) од бројева су изведени прилози за време и начин (једном, једанпут, двапут тј. једноструко, двоструко и сл. – био је једном или једанпут овде).д) од глаголских основа су настали прилози за начин (ћутке, лежећке)ђ) прилози могу бити изведени и од других прилога (натраг, натрашке, наопако, наопачке).Што се слагања тиче, код прилога најчешће имамо слагање: предлога и именичког облика (изјутра, начас, сместа), предлога и придевске основе (слева, изнова, удесно), предлога и бројне основе (испрва), предлога и заменицких облика (сасвим, стога, затим, потом и сл.).Често се граде и сложени прилози од предлога и прилога (отуда, одозго, надесно, надоле, прексиноћ, прексутра, уназад, попреко и сл.).

ПРЕДЛОЗИ

Предлози, везници и речце спадају у тзв. функционалне (релационе или помоћне) речи које служе за исказивање односа, релација у које ступају самосталне или пунозначне речи као лексеме и као граматичке јединице. Функционалне речи немају сопствено лексичко значење већ њихово значење апстрахујемо из односа у које ступају пунозначне речи у реченици. Ово посебно важи за предлоге (који се јављају као чланови падежних синтагми)

52

и везнике (који указују на односе између делова синтагми или реченице).Предлози су, по једној могућој дефиницији, функционалне речи којима се исказују односи именица или заменица испред којих стоје са другим речима у реченици. Предлози служе за означавање односа самосталних речи испред којих стоје према другим речима у реченици и за ближе одређивање, прецизирање тог односа. Њихова улога је слична флективним наставцима, па би се могло рећи да они служе као нека њихова допуна. Нпр. у реченици Београд се налази на ушћу Саве у Дунав имамо однос Београд/ушће исказан предлогом на и одговарајућим падежним наставцима, као и однос Сава/Дунав исказан предлогом у и одговарајућим падежним наставцима. У језицима и дијалектима који нагињу анамитизму (као што су бугарски, македонски или призренско-тимочки говор), они готово у потпуности надокнађују одсуство падежних наставака.Са именицом испред које стоји, предлог чини синтагму која има различите функције у реченици, нпр. у наведеној реченици прилошке одредбе за место. Значењем падежних синтагми бави се дисциплина која се зове синтакса.

Указаћемо на односе који се исказују помоћу предлога и одговарајућег падежног облика именске речи испред које стоје.Ти односи могу бити:

1.просторни или месни (Седео је под дрветом)

2.временски (Устао је рано у зору)

3.узрочни (Збунио се због треме)

4.односи циља, намере или намене (Отишла је у град ради куповине; Купила је поклон за мајку)

5.поређења (Нико није бољи од мене)

6.заједница (Разговарао је са пријатељем)

Предлози ближе одређују падежне односе и прецизирају их. Тако нпр. предлог из означава унутрашњост онога што значи именица у генитиву, нпр. Узео је књигу из стола. Предлог са са истим падежом значи одвајање са горње површине онога сто значи именица, нпр. Узео је књигу са стола. Предлог испод са истим падежом указује на положај с доње стране онога сто значи реч у генитиву,нпр. Узео је књигу испод стола.

Неки предлози се слажу са више падежа,а неки само са једним. То у великој мери зависи од њиховог састава. Предлози се по постанку деле на:

1.праве (примарне) за које се данас не може тврдити да су настали од неке друге врсте

речи тј. да су мотивисани неком другом речју или речима као што су: од, до, на, у, из, за, уз, к(а), с(а), по ,пред, при и неки други.Неки од ових предлога се слажу са више падежа, нпр. на, о, по са акузативом и локативом; међу, на, од, пред са

53

акузативом и инструменталом и сл. Предлог за се слаже са акузативом и инструменталом, ретко са генитивом, а предлог у са генитивом. Нпр. У Милице дуге трепавице- припадање; Идем у град- кретање, акузатив; Живим у граду- мировање, локатив.Предлози к и с се јављају у два лика, у наведеном и као ка и са. Варијанта ка се употребљава обавезно ако стоји испред речи које почињу задњонепцаним сугласницима к,г,х (ка кући, ка граду, ка хотелу), а у осталим случајевима факултативно (к њему, ка њему). Варијанта са је обавезна испред речи које почињу струјним сугласницима с,з, ш, ж (са собарицом, са женом, са шумом, са зетом).У осталим случајевима је могуће и с и са (с њим, са њим), осим у инструменталу заменице ја где мора увек бити са мном. Предлози на з (кроз, низ, уз) се често проширују вокалом а ако стоје испред речи које почињу сугласником з (ређе с, з, ш).Нпр. кроз(а) село, уз(а) зид, низ(а) страну.

2.неправе (секундарне) чије се значење и састав може повезати са значењем и основом или кореном неке друге врсте речи или других предлога. Ови предлози могу настати на различите начине. Тако су окамењивањем неког падежног облика именице настали предлози (дуж пута, крај стола, место њега, пут суме, сред поља) или су настали од прилога (близу куће, више села, ниже пута, пре утакмице, после подне).Сложени предлози су настали слагањем двају предлога или предлога и именице (изнад, испод, изван, између тј. поврх, надно, накрај, уочи).

ВЕЗНИЦИ (коњукције)

Спадајући међу потпуно непроменљиве и типично функционалне речи, везници су посебна врста речи по томе сто имају свој одређени,стални фонемски склоп (облик), функцију и значење.Функција везника је да означе везу међу реченицама и деловима реченица (речима и синтагмама).Везници указују на врсту те везе. Нпр. у синтагми Лепо, али скупо, везником али се указује на супротност. У реченици Дошао је кад је већ било касно, везник кад указује на време, а у реченици Није досао јер је био болестан, везник јер указује на узрок.

Значење и функција везника утврђује се на основу конструкција у којима се јављају, а те консрукције су синтагме или сложене реченице. По значењу и функцији постоје следеће врсте везника:1.саставни везници (и, ни, нити)2.раставни везници (или)3.супротни везници (а, али, но, него, већ)4.искључни везници (само, једино, осим, и везнички изрази само што, осим што)5.закључни везници (дакле, зато, стога)

54

6.исказни везници (да, како)7.временски везници (док, кад, пошто, чим)8.узрочни везници (јер, будући да)9.намерни везници (да, како)10.последични везници (да, па, те)11.поредбени или начински везници (као, како, него, но, као што)12.погодбени везници (ако, кад, да)13.допусни везници (иако, мада, премда, макар, ако и)Неки везници служе за повезивање независносложених реченица па се називају независним (паратаксичним), а то су саставни, раставни, супротни, искључни, закључни, а остали служе за повезивање зависносложених реченица тзв. хипотакса па се називају зависни (хипотаксични).По томе да ли су то само речи које су само везници или речи неке друге врсте које врше службу везника, везници се деле на праве и неправе. Прави су нпр. а, али, и, или,а неправи су они који су то само по функцији, најчешће неке односно-упитне заменице нпр. који, чији,какав, а могу бити и прилози,нпр. док, кад.Што се састава тиче, везници могу бити прости и сложени. Прости су нпр. а, ако, и, а сложени иако, мада, премда.Наведени су везници једночлани. Везничку службу врше и многобројне двочлане и вишечлане синтагме,нпр. везнички изрази који се обично састоје од везника и прилога или везника и речце и сл. и који су смисаоно и функционално повезани (нпр. а камоли, ма како, као да, зато што).

РЕЧЦЕ (партикуле)Речце су несамосталне, функционалне, непроменљиве речи којима се исказује став говорника према ономе о чему говори или се истиче значењска нијанса речи или реченице. Према мишљењима неких граматичара, оне чине посебну категорију (врсту речи) само по свом значењу тј. функцији у реченици, а да су морфолочки то најчешће прилози. Отуда се оне често разматрају као подврста прилога која има улогу реченицних модификатора или конектора. У руској граматицкој традицији од Виноградова до данас, речце се у морфологији посматрају као посебна врста речи што је прихваћено и код нас.Постоје многобројне, и по значењу и по употреби, разнородне речце што отежава њихову класификацију. Указаћемо на неколико основних група речца и то према њихово употреби:1.речце за потврђивање или појачавање тврдње (да, јест(е), баш,свакако, дабоме) Ви сте ово сликали? Да!2.речце за порицање или појачавање порицања (не, никако) Да ли сте тако мислили!? Не, никако.3.речце за истицање супротности (међутим, пак) То, међутим, није тачно.4.упитне речце (зар, ли)

55

Зар и ти, сине Бруте?5.показне речце (ево, ето, ено) Ево нама памети!6.речце за исказивање личног става, оцене или утиска о ономе о чему се говори (ваљда, можда,наравно,скоро, заиста- ДА ЈЕ ТАКО!)Имамо и мултипликативну рецу која служи за умножавање (пет пута).Речце у реченици су обично накнадно уметнуте и додате због чега се одвајају запетама. Речце су претежно ортотоницне (акцентогене) речи, али ово не важи за повратну речцу се (шетати се) и упитну речцу ли.

УЗВИЦИ (интерјекције)Узвици су акцентогене речи, али њихов акценат, као ни облик често није сталан и за њих не важе прозодијска правила установљена за друге врсте речи.Тако се може рећи нпр. му,му, охо,охо.Узвици су заправо само условно речи јер обично немају лексичко значење, а често ни устаљен облик. Због тога их је Белић звао емоционалним знацима.Током историје известан број узвика је усталио облик, значење и функцију па се на основу тога може говорити о узвицима као о посебној врсти речи.1.извесним бројем узвика се указује на различита друштвена стања као што су: бол, туга, радост, изненађеност и сл. (јој, куку, ах, ух, ију, ијују, пих, фуј, ао(ј))2.узвицима се дозива, скреће пажња, изриче заповест и сл. (еј, хеј, ој, де, псст)3.као подтип претходне групе јављају се узвици за дозивање или терање животиња (пили, пили, мац, куц, чибе)4.вероватно је најбројнија она група узвика која служи за опонашање природних звукова, опонашање/оглашавање животиња и неартикулисаних гласова.То су тзв. ономатопејски узвици или ономатопеја (бум, кврц, пљус, трас, му, бее, мау, мијау, вау, га, кукурику, хм)Можемо закључити да су узвици речи или гласови који служе као сигнал ,знак неког тренутног стања, као средство скретања пажње или заповести. Занимљиво је да се у граматикама узвици обрађују или само узгред помињу на самом крају ,а у историји настанка језика они су били на почетку. Нема никакве сумње да је првобитни човек у почетку комуницирао узвицима, мимиком и гестикулацијом и тек касније се развио у сложен систем од семиотичких знакова које зовемо језиком.

ГЛАГОЛИ

Многи логичари сматрају глаголе најважнијом врстом речи јер без глагола нема суда и закључка, а то су у логици кључне категорије.С друге стране,у насим граматикама стоји да су глаголи несамостална врста речи из чега би се могао извући погрешан закључак да у језику и нису толико важни колики им се значај придаје. Све је наравно релативно, па и прича о несамосталности глагола.Тачно је да оно што глаголи значе (нека радња, процес,стање или збивање) не постоји само

56

за себе, независно од неког бића или предмета коме се та значења приписују или, простије речено, нема радње без њеног вршиоца. Тако када кажемо јелен, ми означавамо једну релацију у природи. Када кажемо пасе, морамо показати, исказати или подразумевати вршиоца те радње, нпр. јелен пасе.Дакле, оно што значи глагол пасти не постоји самостално, изван неког бића које то ради.Ово су ипак расуђивања на основу нелингвистичких факата (изванјезичких). Питање је како стоје ствари у стварном језику.Узимамо нпр. реченицу Млад јелен пасе на пропланку и поредимо је са реченицом Млади јелени пасу на пропланку.Видимо да се променом граматичког броја именице јелен, променио и облик презента глагола пасти па се уместо 3 лица једнине појавило 3 лице множине. Из овога проистиче закључак да именица у функцији субјекта условљава облик глагола што се види из примера типа: Милена је дошла на посао; Људи су дошли на посао; Деца су дошла у школу.Постоје, дакле, и граматички разлози да се глаголи сматрају несамосталном врстом речи,али не и неважном.Реченица: Млад јелен пасе на пропланку. Анализом ове реченице добијамо субјекатску синтагму млад јелен и предикатску синтагму пасе на пропланку. Субјекат и предикат су два стожера у реченици и најчешће нема реченице без субјекта и предикта, само што они не морају увек бити исказани.Важност глагола проистиче из чињенице да је он по правилу у личном глаголском облику обавезни члан предикатске синтагме. Осим тога, од глаголске рекције зависи нпр. у којем ће падежу бити његова допуна (пасти траву, махати руком). Чак и да није ових елемената, глаголи би били изузетно важна морфолошка категорија, ако ни због чега другог, а оно због свог врло сложеног и разгранатог система облика и због великог броја граматичких категорија.

Лексичке особине (значење)

Глаголи су несамосталне, пунозначне,променљиве речи којима се казују радње или процеси, стања или збивања. Њима се казује да неко врши неку радњу да се нешто збива или да се неко или нешто налази у одређеном стању.

а) најбројнији су глаголи којима се исказује радња (возити, говорити, ићи).Обично су то радње које значе свесно човеково деловање, али то може бити и радња коју врши нека животиња или машина.

б) глаголи збивања казују догађаје изазване природним силама, независно од наше воље (ветар дува, киша пада).Такви су и глаголи: грмети, сванути, свитати, разданити се,наоблацити се...

в) глаголи стања казују стање у којем се неко или нешто налази, а при томе се ништа не ради, ништа не догађа (снег се бели, ливада се шарени, лишће је увело).У

57

граматикама се као глагол стања наводи и глагол спавати јер то није вољна, свесна радња.Глаголи којима се казује да субјект врши радњу својом вољом, деловањем називају се активни. Они којима се указује на процес који се одвија без воље субјекта називају се медијални.

Граматичке категорије

Глаголе карактеришу разлишите категорије од којих су неке карактеристичне и за друге променљиве речи, а то су граматички број и граматички род који је код глагола заступљен у глаголским придевима: имао, имала, имало, виђен, виђена, виђено.

Он Она ЧИТА књигу. *глаголи не казују род; само глаголски придеви знају за категоријуОно рода!

Граматичке категорије глаголског рода, стања, вида, лица, времена и начина су карактеристичне само за глаголе.

Глаголски род (прелазност/непрелазност/повратност)

Глаголски род је класификациона и синтаксичка категорија по којој се глаголи деле у три групе:а) на оне који морају или могу имати именичку или заменичку допуну у одговарајућем падежу;б) на оне који то не могу имати;в) на оне који су праћени повратном речцом се.

Према значењу и синтаксичким односима глаголе делимо на прелазне и непрелазне.

Прелазне (транзитивне) глаголи исказују радњу која је усмерена на неки објекат (предмет, биће) изван субјекта. Ако је тај објекат означен именицом или заменицом у акузативу без предлога или, код неких глагола, у генитиву без предлога онда говоримо о правим прелазним глаголима: вући, градити, косити, носити, писати, читати... (вући санке, градити кућу, читати роман- акузатив; односно пити воде, купити соли- тзв. партитивни генитив; немати среће - словенски генитив).

58

видети мајку – акузативне видети мајке - словенски генитив је све ређи, иде са негацијом глагола.

Уз неке од ових глагола објекат не мора бити обавезно исказан већ се може подразумевати – читај гласно!Ако је објекат означен именицом у акузативу са предлогом или неком другом паджу, онда говоримо о неправим прелазним глаголима - разговарати о нечему, махати рукама, мислити на некога.По неким граматичарима под прелазним глаголима сматрају се само они који имају или могу имати допуну у акузативу (код неких глагола и генитиву без предлога), тј. директни или прави објекат.

У односу на стање објекта на коме се врши радња, прави прелазни глаголи се деле на 4 групе:

а) креативни (стваралачки) глаголи означавају радњу чијим се вршењем ствара неки објекат (исплести чарапе, написати песму, саградити кућу)

б) трансформативни глаголи означавају радњу чијим се вршењем нешто мења (опрати руке, очистити ципеле, узорати њиву, повећати цену)

в) мотивни глаголи означавају радњу чијим се вршењем мења место, положај објекта (довући дрва, однети смеће, спаковати ствари)

г) неутрални глаголи су они чијим се вршењем објекат не мења (гледати телевизију, прочитати књигу).

Непрелазни (интранзитивни) глаголи исказује се радња која није и не

може бити усмерена на објекат (ићи, лежати, скакати, пасти(паднем), падати). Ови глаголи могу бити активни (скакати) или медијални (бледети, руменети, расти, остарити).

Од многих непрелазних глагола могу се образовати прелазни и то помоћу префикса: ићи-непрелазни/прећи(улицу); лежати-прелезати, спавати-преспавати).Понекад један исти глагол може бити и непрелазан и прелазан; нпр. обично непрелазан глагол трчати прелазан је у спортском жаргону у синтагми: трчати деоницу од 100м за 10 минута.

Повратни глаголи су редовно праћени речцом се. Деле се на:

-праве повратне глаголе којима се означава радња коју субјекат врши на самом себи (обући се, обувати се, умивати се, огледати се хвалити се, чешљати се). Овде неки граматичари убрајају и оне глаголе којима се означава вољна активност субјекта (дићи се,

59

вратити се, најести се, сагнути се, савити се, најести се, наждерати се, напити се и сл. промене стања).Неки, пак, сматрају да су прави повратни глаголи само глаголи код којих се речца се може заменити речцом себе (хвалити се - хвалити себе).

-узајамно -повратне (реципроцне) којима се исказује радња коју врше два субјекта или више њих један на другом (рвати се, свађати се,тући се, љубити се) Код већине правих и узајамно-повратних глагола речца се је заправо енклитички облик личне заменице себе.

-неправе повратне који има највише. То су они који нису прави или узајамно-повратни. Дијахроно посматрано неправи повратни глаголи су они код којих повратна речца се није по пореклу облик директног објекта тј. акузатива без предлога заменице себе, већ облик неправог објекта који потиче из датива. нпр.: молити се; генитив у глаголима: белети се, црвенети се. ***Тако се сматра да нпр. речца се у глаголима батргати се, дочепати се вероватно води порекло од инструментала заменице себе: батргати собом, дочепати собом. Као практични критерију за разликовање наведених група повратних глагола у срп. језику може нам послужити оно што је речено за праве и узајамно-повратне глаголе, док се неправи глаголи одеђују на основу негативних критеријума тј. они глаголи који нису прави и узајамно-повратни ти су неправи. По значењу, неправи повратни глаголи могу бити разнолики, тако се нпр. радња исказује глаголима: играти се, ругати се, смејати се и сл. Медијални неправи повратни глаголи казују збивања у природи нпр. наоблачити се, смрачити се и сл. или чешће стања и збивања у људима: бојати се, бринути се, знојити се, надати се, радовати се, стидети се и сл. Повратни глаголи могу од неповратних настати додавањем повратне речце се или додавањем повратне речце се и префиксацијом. Тако су од прелазних глагола додавањем повратне речце се настали глаголи: бријати се, вући се, уплашити се, хранити се. На други начин тј. речцом се и префиксацијом грађени су повратни глаголи: најести се(:јести), наспавати се, распевати се, устрчати се... Неки глаголи се јављају у истом значењу и у повратној и у неповратној форми: димити, сијати се (није исто што и сијати жито), сијати (исијавати), шетати/шетати се (шетам свако вече, шета се свако вече), одмарати/одмарати се и сл.Глаголи с повратном речцом се често служе за изрицање пасива.

Глаголски вид (аспект)

То је класификациона граматичка категорија (као род код именица) којом се означава несвршеност (неограниченост) тј. свршеност (ограниченост) глаголом означеног процеса. Сходно томе, постоје несвршени (имперфективни) глаголи тј. глаголи несвршеног (имперфективног) вида и свршени (перфективни) глаголи тј. глаголи свршеног

60

(перфективног) вида. Постоје и двовидски глаголи који су у једном контексту сврсени,а у другом несврсени.

Несвршени (имперфективни) глаголи су они којима се исказује радња

(стање, збивање) у вршењу, процеса (возити се, волети се, говорити, ићи, играти се, падати, памтити, патити, певати, ћутати, шетати итд.). Деле се на: непрекидно трајне (дуративне) и учестале (итеративне) глаголе. Дуративни су они којима се исказује непрекидно вршење радње или одвијање процеса (белети се, писати, копати, радити). Итеративни су они којима се означава понављање радње или процеса неограниченог трајања (долазити, доносити, лупкати, јављати се, падати и сл.).Већ је из наведених примера је јасно да је ова подела на дуративне и итеративне глаголе условна јер има доста несвршених глагола који су непрекидно трајни у једној, а учестали у другој реченици. Нпр. Долази сваки час да несто пита (учестали), Ено долазе нам гости (дуративни), Пада киса (непрекидно трајни), Пада на испитима (учестали).Исто тако, и претежно дуративни глаголи могу постати учестали. Нпр. Редовно иде на утакмицу, Свако јутро чита новине. И неким свршеним глаголима се може исказати итеративност (Кад год устанем ,прво прочитам новине).

Свршени (перфективни) глаголи су они којима се исказује извршеност

радње, процеса (бацити, викнути, донети, доћи, устати, ући). С обзиром на тренутак свршетка радње постоји више нацинских група ових глагола:

1.Тренутно-свршени глаголи су они којима се исказује радња што се цела изврши у једном тренутку (куцнути, лећи, лупнути, сести, пасти, трепнути)

2. Почетно-свршени глаголи су они којима се исказује свршени почетни тренутак тј. почетак радње (завикати, зазвонити, запевати, заиграти, заплакати, пропиштати, пропиштати, проговорити). Као подтип издвајају се тзв. ингресивни глаголи (свршено-продужни) којима се исказује почетак радње и њено краће или дуже вршење или продужење: (загристи, засећи, запити се, затрчати се, заседети се, запричати се).

3. Завршно-свршени глаголи су они којима се означава моменат свршетка радње пре којег је радња могла трајати и дуго (доћи, закључити, прокопати, проћи, изгорети, погорети, прекопати, прелистати, прочитати).

Већина глагола је или свршеног или несвршеног вида, али има и оних који могу бити и

свршеног и несвршеног. То су тзв. двовидски глаголи (моћи, знати, имати, видети, чути, доручковати, ручати, вечерати, класати, честитати, адаптирати, адресирати, ажурирати, лакирати, телефонирати, акредитовати, акцентовати, ангажовати, апеловати, апсолутизовати, покоравати, именовати, саветовати, артикулисати, генерисати, телеграфисати, дезавусати)- Код нас наставак -овати, код Хрвата -ирати.

61

Као што се из овог види претежно су, али не и обавезно то глаголи пореклом из несловенских језика било у целини или по основи или суфиксу.Кога су вида наведени и слични глаголи зависи од значења које имају у неком исказу.Нпр. у реченици Видим и чујем добро или у реченици Одлично те чујем и видим глаголи видети и чути су несвршеног вида. Али у реченици Чим чујем и видим нешто, јавићу ти, глаголи чути и видети су свршени.Тако је и глагол телефонирати свршен у реченици Телефонирао сам му да дође (јавити телефоном), а несвршен у реченици Била је потпуна тишина док сам телефонирао (јављати се телефоном). ***Ако од истог глагола можемо направити глаголски прилог прошли и глаголски прилог садашњи – то је двовидски глагол!

У одређивању глаголског вида говорници српског језика полазе од свог језичког осећања и онога што им пружа исказ. Постоје и додатни начини да се одреди вид неког глагола.Тако се на питање Шта сада радиш? Може одговорити само глаголом несвршеног вида: читам, пишем, ради, и сл. Исто тако глаголу почети може бити само несвршени глагол: почети јести, почети причати, али не може свршени: почео је написати. Постоје многи глаголи који се разликују само по виду.Такви глаголи, од којих је један свршен, а други несвршен чине парове па се називају видски парњаци: (пасти-падати, прећи-прелазити, сести-седати, полити-поливати, донети-доносити, покренути-покретати).Из ових примера видимо да се од несвршених глагола могу добити свршени.

Творба перфективних глагола од имперфективних се назива перфективизација и врши се на два начина:1.префиксацијом (писати-дописати, записати, написати, уписати, -из, -по,-пот, -пре, -при)2.додавањем творбене морфеме -ну- на основу имперфективног глагола (викати-викнути, гурати-гурнути, лупати-лупнути).

Творба глагола имперфективног вида од глагола перфективног вида се зове имперфективизација. Врши се, пре свега, извођењем тј. додавањем творбених морфема на творбену основу:морфеме -а- (пасти – пад-ох –пад-а-ти, помоћи – помог-ох –помаг-а-ти, сести-седети, вратити-враћати, родити-рађати)морфема -ава-,-ива-,-ија- (казати-казивати, обећати-обећавати, завити-завијати, посетити-посећивати, завити-завијати, испити-испијати, намотати-намотавати) *добијати-добивати=оба су књижевна облика. Неки од ових примера су потврда за тзв. примарну имперфективизацију тј. за творбу глагола несвршеног вида од простих глагола свршеног вида.То важи и за казивати и синхронијски посматрано обећавати. Код глагола завијати, испијати, издржавати и сл. имамо тзв. секундарну имперфективизацију тј. извођење глагола несвршеног вида од

62

глагола свршеног вида. Тако добијамо низ нпр. држати(несвршени), издржати(свршени), издржавати(несвршени). У овим комбинацијама често учествују и супрасегментни фактори (прозодија) нпр. гледати(несвршени), загледати(свршени), загледати(несвршени). Наведеним начинима имперфектизације често се придружује и алтернација кратак/дуг вокал нпр. даровати-даривати, засновати/заснивати, потковати/поткивати. У неким видским алтернацијама имамо само разлике у акцентима: погледати-погледати, прегледати-прегледати, раскидати-раскидати.Коначно, постоје и суплетивни видски парњаци грађени од различитих коренских морфема: доћи-долазити, наћи-налазити, отићи-одлазити и сл.

Граматичка категорија глаголског лица

Глаголски систем се одликује и категоријом глаголског лица који зависи од ситуације у којој се може наћи говорно лице. Оно може говорити о себи као субјекту и то је прво лице. (читам, читамо)Биће или лице са којим се говори или којем се говори је друго лице. (читаш, читате)Лице или биће о којем се говори је треће лице. (чита, читају)Глаголска лица су означена посебним морфемама, наставцима, а јављају се у облицима једнине и множине.Треба нагласити да не знају сви глаголски облици за категорију лица, већ само лични (финитни).То су: презент, аорист, имперфекат, плусквамперфекат, футур I ,футур II, императив, потенцијал и потенцијал прошли.Именски или инфинитни глаголски облици су: инфинитив, глаголски придеви (радни и трпни) и глаголски прилози (садашњи и прошли).

Граматичка категорија глаголског времена

Глаголско време је граматичка категорија која показује однос радње, стања или збивања према тренутку односно времену говорења. Тренутак говора тј. време говорења узима се као тачка или временски период према коме се одређују три основна граматичка времена: прошло - пре времена говора;садашње - у време говорења;будуће - после времена говорења.

За исказивање категорије времена постоји систем личних облика који се називају временима.То су:1.за прошлост:

63

аорист (пређашње свршено време) имперфекат (пређасње несвршено време) перфекат (опште прошло време) плусквамперфекат (давно прошло време или претпрошло време)

2.за садасњост: презент (садашње време)

3.за будућност: футур I (будуће време)

Неки граматичари сврставају у систем глаголских времена и футур II док га други сматрају начином. Иначе, подела на времена за прошлост, садашњост и будућност је релативна јер је презентом могуће исказати радњу која се догађала, која се догађа и која ће се догодити. Категорија времена је повезана са глаголским видом, па тако с једна стране имперфекат могу имати само глаголи несвршеног вида док је, с друге стране аорист чешћи од сврсених глагола.

Категорија глаголског начина или модуса

Категорија гл. начина или модуса служи за исказивање личног става говорног лица према још неоствареној радњи (нереализованом процесу). Посебних облика за исказивање таквог става било је некад више. Данас у нашем језику постоје само два или три начина, а то су: императив (заповедни начин), потенцијал (могући начин) и евентуално футур II. У ствари, могло би се рећи да футур II припада и категорији времена (нпр. Кад будем дошао, јавићу ти се.) и категорији начина (нпр. Ако будем учио,положићу.).

Категорија граматичког рода и граматичког броја

Глаголи знају и за неке граматишке категорије својствене именским речима. То су категорија рода (мушки, женски и средњи) која се код глагола очитује само у глаголским придевима (радном и трпном) тј. у сложеним глаголским облицима грађеним тим придевима (перфекат, плусквамперфекат, потенцијал, футур II) и категорија броја (једнина и множина) која се очитује, тј. огледа у посебним облицима за једнину и множину код свих глаголских облика, осим инфинитива и глаголских прилога (садашњег и прошлог): читао (м.р.), читала (ж.р.).Граматичке категорије глаголског лица, времена и начина, као и категорије граматичког

броја и граматичког броја чине систем промене глагола или конјугације.

64

Глаголски облици и глаголске врсте

Свака реч се јавља у говору или писму у неком облику. Број облика у којима се јавља нека реч зависи генерално од тога којој врсти припада.Тако се нпр. непроменљиве речи (прилози, предлози, везници, узвици, речце) јављају у једном облику, изузимајући неке категорије прилога који могу имати облике компаратива и суперлатива. Теоријски, именице могу имати 14 различитих облика (7 у једнини и 7 у множини) или 15 ако као посебан облик третирамо паукал тј. бројну конструкцију (два брата).Тај број облика је мањи због појаве синкретизма (14+1). Придеви имају све падежне облике као именице, али и посебне облике за граматички род, као и облике за компаратив и суперлатив. Нема, међутим, ниједне врсте речи која се може појавити у толико различитих облика као што су глаголи. Узмимо глагол носити. Имамо прво наведени облик тј. инфинитив, потом шест презентских облика (3 у једнини, 3 у множини), шест у аористу, шест у имперфекту, три у императиву, шест у радном глаголском придеву, шест у трпном глаголском придеву,ј едан у глаголском прилогу садашњем, један у глаголском прилогу прошлом (укупно 36), и не само да је велики број појединачних појавних облика, већ је разгранат систем глаголских облика у који спадају:1.инфинитив (носити)2.глаголска времена: презент (носим) аорист (носих) имперфекат (ношах) перфекат (носио сам) футур I (носићу) футур II (будем носио) и плусквамперфекат (бејах носио или био сам носио)

3.глаголски начини: императив (носи) потенцијал (носио бих) и евентуално футур II (будем носио)

4.глаголски прилози: глаголски прилог садашњи (носећи) глаголски прилог прошли (доневши)

5.глаголски придеви: глаголски придев радни (носили) глаголски придев трпни (ношен)

65

Глаголски облици се деле на просте (синтетичке) и сложене (перифрастичне).

Прости су они који се граде од основе и наставака и који се састоје од једне речи, а то су: инфинитив, презент, аорист, имперфекат, императив, глаголски прилози (садашњи и прошли) и глаголски придеви (радни и трпни).

Сложени глаголски облици су они који се сатоје од двеју или више речи, они који се творе помоћу одговарајућих, најчешће енклитичких облика неког помоћног глагола и инфинитива или радног глаголског придева основног глагола. То су: перфекат, плусквамперфекат, футур I, футур II, потенцијал и потенцијал прошли.

Футур I глагола на -ти се може састојати и од једне речи ако енклитички облик стоји иза основног глагола (носићу) због чега га неки граматичари убрајају и у просте. Али футур I је увек сложен глаголски облик јер се гради од основног и помоћног глагола, а састављено писање типа носићу само је ствар правописне конвенције. Додајмо овде чињеницу да је футур I код глагола на -ћи (доћи, ићи) редовно двочлан, без обзира на то да ли енклитички облик помоћног глагола хтети стоји испред или иза глагола који се мења.Сложени облици се творе од неличних (инфинитних) облика глагола који се мења и облика (енклитичког или наглашеног) глагола бити или хтети који се називају помоћни глаголи. Глагол бити са својим суплетивним презентом јесам се употребљава за грађење перфекта, плусквамперфекта, футура II, потенцијала и потенцијала прошлог ,а глагол хтети за творбу футура I.Што се тиче простих, несложних,с интетичких облика, они се граде као и падежни облици код именских речи од основе и наставака и прозодијским средствима, при чему су ова морфолошка средства најчешће удружена (нпр. навали-х, навали-о, навали-м). Проблем је у томе што код глагола немамо једну основу већ две: инфинитивну (аористну) и презентску. Ни презентска ни инфинитивна основа истог глагола немају увек исти лик, већ се често јављају у више варијаната нпр. полазна инфинитивна основа глагола вући гласи вук-ох у аористу, глаголски придев радни вук-ла, али се јавља и облик вуч-ем у презенту, осим у 3. лицу множине (вук-у) и глаголском придеву трпном (вуч-ен) и у лику вуц- у имперфекту (вуц-ијах) и императиву вуц-и).Утврдјивање двеју глаголских основа је важно јер се неки глаголски облици граде од једне, а други од друге основе.

Инфинитивна основа се утврђује на два начина:1.код глагола на -ти којем претходи вокал и глагола типа трести тако што се одбаци наставак -ти (веза-ти)2.код глагола I врсте на -ћи и већине глагола на -сти (плести, сести, бости) тако што

66

се одбаци наставак за 1. лице једнине аориста -ох (рек-ох, плет-ох).

На овај други начин тј. преко 1. лица једнине аориста може се утврдити и основа осталих глагола само што се код глагола на -ти којима претходи вокал одбије аористни наставак -х (веза-х). Оно што остане је полазна, примарна, инфинитивна или аористна основа.Од инфинитивне основе се граде инфинитив, аорист, радни глаголски придев, глаголски прилог прошли, имперфекат једне групе глагола (орах:ора-ах), глаголски придев трпни једне групе глагола (ора-н).

По већини граматичара презентска основа се добија тако што се од 1. лица множине презента одбије наставак -мо (вене-мо, расте-мо). Може се узети и неко друго лице презента, али се прво обично не узима због усамљених могу и хоћу, треће лице једнине јер има нулти наставак, а треће лице множине јер у већини глаголских врста има окрњену презентску основу (носи-мо, нос-е).Овако издвојена презентска основа се разликује од инфинитивне макар прозодијски. У савременој руској граматицкој пракси, а у новије време и нашој презентска основа се утврђује на основу трећег лица множине презента тако што се одбије наставак. Ако би се прихватио овај критеријум за издвајање презентске основе, онда би смо у 1. лицу једнине презента носити имали наставак -им, у 1. лицу множине -имо, -ем, -емо итд. Иако за овакве поступке имамо извесних оправдања, боље се држати оног што стоји у већини наших приручника.Од презентске основе граде се: презент, императив, глаголски прилог садашњи, имперфекат једне групе глагола и глаголски придев трпни једне групе глагола.

Глаголске врсте

У одређивању глаголских врста полази се од различитих критеријума при чему се као главни узимају:1.наставци инфинитивне основе2.наставци презентске основе3.однос наставака тих двеју основаПостоје два главна правца у класификацији наших глагола. Један талас успоставља Франц Миклосич тако што је за утврђивање глаголских врста узео наставке инфинитивне основе, а за подврсте прилике у прзентској основи. Његову поделу је прихватио Томо Маретић са малим модификацијама.

67

Други правац је одредио Аугустин Лескин који је при одређивању главних врста пошао од стања у презентској основи, а као други критеријум је узео инфинитивне основе. Овим трагом је посао и Аалександар Белић који је поделио глаголе на осам врста сто је из лингвистицких разлога, али и захваљујући Белићевом ауторитету прихваћено у српској лингвистичкој средини. По препоруци Андре Вајана, Михаило Стевановић је модификовао Белићеву поделу тако сто је његову V врсту (режем-резати) припојио II врсти (орем-орати). Тако се дошло до поделе на седам врста коју имамо у претежном делу граматичке литературе.То су:

1. I врста- глаголи са односом -е према -к (печем-пекох) По првој глаголској врсти мењају се глаголи чија се презентска основа завршава вокалом –е, а инфинитивна на сугласник (тресе- : трес-) презент инфинитив императивтресе-мо трести / тресимотресем тресемо треси треситетесеш тресете (нека тресе) (нека тресе)тресе тресуаорист имперфекаттрес-ти трес-е-мотресох тресемо тресијах/тресах тресијасмо/тресасмотресе тресете тресијаше/тресаше тресијасте/тресастетресе тресу тресијаше/тресаше тресијаху/тресаху

глаголски прилог садашњи глаголски прилог прошли тресући тресавши/тресав

трпни глаголски придев радни глаголски придевм.р. тресен тресени м.р. тресао треслиж.р. тресена тресене ж.р. тресла треслес.р. тресено тресена с.р. тресло тресла

2. II врста- глаголи са односом -е према -а (орем-орати) По другој глаголској врсти мењају се глаголи чија се презентска основа завршава вокалом е, а инфинитивна основа вокалом а (оре-, пише- : ора-, писа-). Као што показују примери: орем:орати, пишем-писати, ненепчани сугласници из лексичке основе: с у писати, з у казати, т у трептати, м у храмати; испред е у презентској основи замењују се својим јотованим алтернантима: пише, кажем, трепћем, храмљем.презент инфинитиворе-мо пише-мо орати, писатиорем, пишем оремо, пишемоореш, пишеш орете, пишете

68

оре, пише ору, пишу

императив аорист/ / оримо, пишимо ора-ти; писа-тиори, пиши орите, пишите орах, псах орасмо, писасмо(нека ору, пишу) (нека ору, пишу) ора, писа орасте, писасте ора, писа ораше, писаше

имперфекат глаголски прилог садашњиорах, писах орасмо, писасмо орући, пишућиораше, писаше орасте, писасте глаголски прилог прошлиораше, писаше ораху, писаху (по)оравши/(по)орав; (на)писавши/(на)писав

радни глаголски придев трепни глаголски придевм.р. орао, писао орали, писали м.р. оран, писан орани, писаниж.р. орала, писала орале, писале ж.р. орана, писана оране, писане с.р. орало, писало орала, писала с.р. орано, писано орана, писана

3. III врста- глаголи са односом -не према -ну (киснем-киснути) По трећој глаголској врсти мењају се глаголи чија се презентска основа завршава на -не, а инфинитивна на -ну.презент инфинитив императивбрине-мо бринути / бринимобринем бринемо брини бринитебринеш бринете (нека брине) (нека брину)брине брину

аорист имперфекат глаголски прилог садашњибрину-ти брин-е-мо бринућибринух бринусмо брињах (брин+ја) брињасмо брине бринусте брињаше брињаше глаголски прилог прошлибрине бринуше брињаше брињаху (за)бринувши/ (за)бринув

радни глаголски придев трпни глаголски придевм.р. бринуо бринули м.р. (за)бринут (за)бринутиж.р. бринунула бринуле ж.р. (за)бринута (за)бринутес.р. бринуло бринула с.р. (за)бринуто (за)бринута

69

4. IV врста- а)глаголи са односом -је према -ø (пијемо-пити)

б)глаголи са односом -је према -а (купујем-куповати) По четвртој глаголској врсти мењају се (А) глаголи са презентском основом на -је, а инфинитивном основом без наставка и (Б) глаголи са презентском основом на -је, а основом инфинитива на а.А.презент инфинитив императив аористчује-мо чути чу-ти *инф. осн. без наст.

чујем чујемо / чујмо чух чусмочујеш чујете чуј чујте чу чустечује чују (нека чују) (нека чују) чу чуше

имперфекат гл. прилог садашњи гл. прилог прошли радни гл. придевчујах чујасмо чујући чувши/чув м.р. чуо чуличујаше чујасте ж.р. чула чулечујаше чујаху с.р. чуло чула

трпни гл. придевм.р. чувен чувениж.р. чувена чувенес.р. чувено чувенаБ.презент инфинитив императив аорист имперфекаткује-мо ковати / кујмо кова-ти ков-а-тикујем кујемо куј кујте ковах ковасмо ковах ковасмокујеш кујете (нека кују) кова ковасте коваше ковасмокује кују кова коваше коваше коваху

гл. прилог садашњи гл. прилог прошли радни гл. придев трпни гл. придев кујући (с)ковавши/(с)ковав м.р. ковао ковали м.р. кован ковани ж.р. ковала ковале ж.р. кована коване

с.р. ковало ковала с.р. ковано кована

5. V врста- глаголи са односом -а (-е) према -а (-е) (разумем-разумети) По петој глаголској врсти мењају се глаголи са презентском основом на дуго а или дуго е, а инфинитивном основом на кратко а или кратко е.

презент инфинитив императив аорист имперфекат пева-мо певати / певајмо певах певамо певах певасмопевам певамо певај певајте пева певате певаше певасте

70

певаш певате (нека певају) пева певају певаше певахупева певају

гл. прилог садашњи гл. прилог прошли радни гл. придев трпни. гл. придев певајући (за)певавши/(за)певав м.р. певао певали м.р. певан певани ж.р. певала певале ж.р. певана певане с.р. певало певала с.р. певано певана

***Стевановић истиче да глагола са односом основе дугог е у презенту и кратког е у инфинитиву има врло мало и наводи три: смем – смети, умем – умети, разумем – разумети.

6. VI врста- глаголи са односом -и према -и (-е) (ломим-ломити, видим-видети) По шестој глаголској врсти мењају се глаголи чија се презентска основа завршава дугим и, а инфинитивна основа кратким и или вокалом е.

презент инфинитив императивноси-мо носити, видети / / носимо, видимо носим, видим носимо, видимо носи, види носите, видитеносиш, видиш носите, видите (нека носи) (нека носе,виде)носи, види носе, виде аорист имперфекатносих, видех носисмо, виесмо ношах, виђах ношасмо, виђасмоноси, виде носисте, видесте ношаше, виђаше носаште, виђастеноси, виде носише, видеше носаше, виђаше ношаху, виђаху

гл. прилог садашњи радни гл. придев носећи, видећи м.р. носио, видео носили, видели ж.р. носила, видела носиле, виделе гл. прилог прошли с.р. носило, видело носила, видела носивши/носив видевши/видев

трпни гл. придевм.р. ношен, виђен ношени, виђениж.р. ношена, виђена ношене, виђенес.р. ношено, виђено ношена, виђена

7. VII врста- глаголи са односом -и према -а (бежим-бежати)

71

По седмој глаголској врсти мењају се глаголи чија се презентска основа завршава вокалом и, а инфинитивна основа вокалом а.презент инфинитив императив аорист имперфекатдржи-мо држати / држимо држа-ти држа-тидржим држимо држи држите држах држасмо држах држасмодржиш држите (нека држе) држа држасте држаше држастедржи држе држа држаше држаше држаху

гл. прилог садашњи гл. прилог прошли радни гл. придев трпни гл. придевдржећи државши/држав м.р. држао држали м.р. држан држани ж.р. држала држале ж.р. држана држане с.р. држало држала с.р. држано држана

*** Наведени облици од I до VII врсте су прости гл. облици.

Из ове табеле се јасно види да је као полазиште за ову поделу узета презентска основа јер прве четири врсте имају у тој основи наставак -е, а последње две имају наставак -и. С друге стране у инфинитивној основи имамо нпр. -а у III, IV, V, VII врсти.Ова подела не обухвата све глаголе. Постоје глаголи са регуларним, правилним односом основе и могу се сврстати у неку групу, а постоје глаголи са неправилним односом основа који се могу приписати некој групи условно. Глаголи чији је однос између презентске и инфинитивне основе друкчији него код глагола подељених у врсте и глаголи чији се неки облици употребљавају у неправилном облику називају се неправилни – ту спадају глаголи који могу имати неке облике по једној, а неке по другој врсти.

ГЛАГОЛСКИ НАСТАВЦИ

Наставци потичу од двеју врста морфема. Једно су флективне морфеме, које означавају лице и број (нпр. -м у носим, -мо у носимо); род и број (нпр. -ла у носила, -ло у носило); али чак и род, број и падеж (нпр. -ени у ношени).Различите од ових су нефлективне морфеме као -ти у инфинитиву или -а(вши) у радном глаголском придеву. Нефлективна је и морфема -л у радном глаголсом придеву која долази испред флективних -а (нпр. ради-л-а, ради-л-и). Друга подела глаголских наставака је ЛИЧНЕ и НЕЛИЧНЕ. Лични наставци- наставак је сваки онај који упућује на једно од три граматичка лица једнине и три граматичка лица множине. Сваки лични глаголски облик има личне

72

наставке, тројаке функције (нпр. -м у 1. лицу једнине презента читам указује на облик презента, на лице које говори – 1. лице, и на граматички број – једнину. С обзиром на то да лични глаголски наставци сигнализирају и лице, у нашем се језику не мора изрећи лична заменица са глаголским обликом, сем када желимо то лице посебно истаћи – Ја сам то урадио.Наставци у инфинитиву -ти односно -ћи у радном глаголском придеву -о, -ла, -ло; у трпном гл. придеву -н, -ан, -ат и сл.; глаголском прилогу садашњем -ћи и гл. прилогу прошлом -вши (-авши) спадају у тзв. НЕЛИЧНЕ ГЛАГОЛСКЕ НАСТАВКЕ, као што су и облици у којима се јављају тзв. нелични (инфинитивни) глаголски облици.

ПРОСТИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

1. ИНФИНИТИВ

Инфинитив је прост неодређен глаголски облик којим се само именује појам радње, стања и збивања. Зато се и узима као основни глаголски облик, па се и у речницима као глаголска одредниа наводи глагол у инфинитиву, осим ако неки глагол нема инфинитив, нпр. велим. Инфинитив се јавља увек у једном, истом облику, са завршном морфемом -ти: брати, писати, чути, плесати, трести; или -ћи : вући, рећи, моћи, пећи, тећи, побећи.Гради се од инфинитивне основе и наставки -ти, што је код глагола на -ти (читати) утврдиво и синхрониски и дијахрониски, а код глагола на -ћи (пећи) само дијахронијски (пекох: пек+ти-пећи). Облици инфинитива глагола на -ћи као и неких глагола на -ти, чија је аорисна основа сугласничка нпр. плести-плет-ох резултат су некадашњих фонетских промена. Тако смо од некадашњег pek-ti добили peiti што је дало pet`i, односно, данашње пећи. Њихова инфинитивна основа често није иста као полазна, аорисна основа већ је измењена: ву-ћи, вук-ох, плес-ти, плет-ох. У неким случајевима ради се само о обезвучавању нпр. гриз-ох, грис-ти.Код глагола на -сти имали смо још у време прасловенског језика промену сугласничких група -тт и -дт у -ст: pletti>plesti; bodti>bosti. Међу глаголима на -ти са основом на сугласник има и глагола чија основа у инфинитиву није измењена: трес-ох, трес-ти. Инфинитив је нелични глаголски облик и употребљава се за грађење футура I.

2. ПРЕЗЕНТ Презент је прост глаголски облик који се гради додавањем личних наставака на презентску основу.Лични наставци су: једнина множина једнина множина

73

1. -м 1. -мо 1. тресе-м 1. тресе-мо2. -ш 2. -те 2. тресе-ш 2. тресе-те3. - ø 3. -у/ -ју/ -е 3. тресе-ø 3. трес-у (глаголи I и IV в.)

пева-ју (глаголи IV в.) нос-е (глаголи VI и VII в.)

У 1. лицу презента јавља се у два глагола наставак -у (мог-у, хоћ-у). Некњижевне су форме можем и морем. Некњижевно је и -у у вељу (велим) које се јавља у источној Херцеговини, Црној Гори и у оближњим граничним пределима југозападне Србије.Од осталих лица пажњу заслужује 3. л. множине са своја три могућа наставка. Наставак -у имају глаголи I и IV Стевановићеве врсте (тресу, ору, брину, чују); наставком -ју глагола V врсте (читају), а наставак -е глагола VI и VII врсте (носе, држе) У нашим говорима се код глагола типа (носити, држати) јавља наставак -у, аналогијом према глаголима прве четири врсте. Такви облици не спадају у књижевни језик. 3. лице презента занимљиво је и по својој основи. Наиме, у глаголима свих врста, изузев V врсте, презентска основа у 3. лицу множине није иста као у осталим лицима, нпр. упоредимо: 1. лице множине тресе-мо и 3. лице множине трес-у са глаголом чита-мо и чита-ју. Стевановић не говори о томе, већ каже да завршетак 3. лица множине презента садржи у себи лични наставак и наставак за основу презента. Синхронијском анализом то се не може утврдити па је боље говорити о окрњеној презентској основи, или ће бити у праву они који то сматрају полазном презентском основом, а уместо монофонемских, моносилабичких наставака -м, -ш, -ø односно -мо, -те наводе двофонемске односно, двосилабичке наставке -ем, -еш односно -емо, -ете. По Стевановићу у вези са 3. лицем множине каже да се сви глаголи од I до V врсте завршавају сугласником у. Међутим, то је тачно, али у прве четири врсте то у је наставак, а у V врсти је то део наставка –ју. (чита-мо, чита-ју).

3. АОРИСТ Аорист или прошло, односно, пређашње свршено време, ћини систем глаголских облика који се граде од инфинитивне (аористне) основе и два сродна скупа наставака.

а) Код глагола I врсте чија се основа завршава на сугласник, аорист се гради додавањем наставака: једнина множина

1. -ох (рек-ох) 1. -осмо (рек-осмо)2. -е (реч-е) 2. -осте (рек-осте)3. -е (реч-е) 3. -оше (рек-оше)

74

Код глагола чија се основа завршава задњонепчаним сугласницима (К, Г, Х) имају у 2. и 3. лицу једнине алтернације К:Ч (рек-ох : реч-е);Г:Ж (диг-ох : диж-е); Х:Ш (оврх-ох:оврш-е).Треба поменути да се инфинитивна (аористна) основа глагола I не утврђују у инфинитиву, јер је она због различитих фонетских промена у инфинитиву замагљена и то не само код глагола на -ћи (пећи) него и код већине оних на -ти (од плести инфинитивна основа је плет-ох, од бости бод-ох).

б) Код глагола свих осталих врста (II – VII) код којих се инфинитивна основа завршава самогласником, наставци за аорист су:

једнина множина1. -х (чу-х) 1. -смо (чу-смо)2. - ø (чу-ø) 2. -сте (чу-сте)3. -ø (чу- ø) 3. -ше (чу-ше)

Аорист се гради од глагола оба вида, али је много обичније од свршених, што је и у складу са његовим именом – пређашње свршено време.

4. ИМПЕРФЕКАТ

За разлику од аориста, имперфекат имају само несвршени (имперфективни) глаголи. Зато се и назива пређашње несвршено време. Имперфекат се гради од двеју основа: презентске и инфинитивне.Презентска основа1.а) Од презентске основе од које се одбија крајњи самогласник: тресе –трес-; чују –чуј; гради се имперфекат глагола I, III, IVa и VI врсте, додавањем личних наставака и то

75

за глаголе I врсте:

једнина множина1. -ијах (трес-ијах) 1.- ијасмо (трес-ијасмо)2. -ијаше (трес-ијаше) 2. -ијасте (трес-ијасте)3. -ијаше (трес-ијаше) 3. -ијаху (трес-ијаху)

Код релативно малобројних несвршених глагола са инфинитивном основом на задњонепчане сугласнике К,Г,Х имамо у имперфекту измењену основу: пец-ох-пец-ијах.

б) Код глагола III, IVa и VI врсте на окрњену основу додају се наставци:једнина множина

1. -ах (чуј-ах) 1. -асмо (чуј-асмо)2. -аше (чуј-аше) 2. -асте (чуј-асте)3. -аше (чуј-аху) 3. -аху (чуј-аху)

Ове наставке као алтернативне могу имати и неки глаголи I врсте, па се поред чешћег трес-ијах, говори трес-ах. Код глагола III и VI врсте имамо измењену јотовану основу: тоњ-ах: тоне-м; нош-ах:носи-м. Код глагола типа: носити-носим та је измена лако објашњива девокализацијом самогласника -и из основе носи- у хијатској позицији: носи+ох – носиах – носјах – ношах, али није јасно како је до тога дошло код глагола III врсте код којих нема основинског- и. Има оних који мисле да је посреди аналогија (језичка појава подсвесног повезивања и изједначавања претходно различитих акцената фонема или облика).Други пак, говоре о посебном скупу наставака код глагола III и VI врста, наставака који почињу фонемом ј, без које нема јотовања.в) Тај скуп наставака изгледао би у свим лицима једнине и множине овако: једнина множина

1. -јах (тон+јах=тоњах) 1. -јасмо (тоњасмо)2. -јаше (тоњаше) 2. -јасте (тоњасте)3. -јаше (тоњаше) 3. -јаху (тоњаху)

Имперфекат се гради од презентске основе тако што се одбија њен завршни самогласник. Ако се од глагола носити: носим, одбије основи завршни самогласник -и онда се више никако не може говорити о његовој девокализацији и његовом преласку у ј. Што ће рећи да није ј из основе узрок јотовању, већ ј из наставка.

Инфинитивна основа2. Глаголи IVб, V и VII врсте творе имперфекат од пуне инфинитивне основе и наставака:

једнина множина 1. -ах (ора-ах>ораах>орах) 1. -асмо (ора-асмо>ораасмо>орасмо)

76

2. -аше (ора-аше>орааше>ораше) 2. -асте (ора-асмо>ораасмо>орасмо)3. -аше (ора-аше>орааше>ораше) 3. -аху (ора-аху>орааху>ораху)

Видимо да се -а из инфинитивне основе и -а из наставка сажимају па смо тако добили једно дуго а.Имперфекат је глаголски облик који нестаје. У неким народним говорима више га уопште нема, док се у другим употребљава све ређе или само до неких фреквентних глагола, као што су: бити, хтети, имати и сл.Не употребљава се уопште (или се употребљава) врло ретко у есеистичном и другим научним стиловима. Јавља се још увек у језику и књижевности најчешће као стисистичко средство.

5. ИМПЕРАТИВ

Презент, аористи и имперфекат су прости глаголски облици, док је императив архаично назван неодређени начин. Императив је начин, али заповедни. То је глаголски облик којим се изриче заповест, забрана, молба, жеља. Има поросте несложне облике само у 2. л. једнине и 1. и 2. л. множине. Твори се од окрњеног облика 3. лица множине презента наставцима за облик -ј, -ји или -и; и личним наставком: -мо, -те у 1. и 2. лицу множине.а) Глаголи чији се облици презента 3. л. множине завршавају на -ју или -је, испред којих је кратак слог, граде облике императива наставком -ј.

једнина множине1. / 1. причај-мо2. прича-ј 2. причај-те3. / 3. /

Овакве облике иператива имају многобројни глаголи као што су: бирати, куповати, стајати, певати, стајати, бројати (бројити).Глаголи типа: бити, лити, пити, шити; имају тракође наставак -ј у императиву, који се у већини народних говора, па и у разговорном језику образованих људи често не изговара, али се обавезно пише.

б) Глаголи на исте завршетке 3. л. множине презента (дакле на -ју или -је) али се дугим самогласником испред њих граде облике императива наставком -ји.

једнина множина1. / 1. га-ји-мо2. га-ји 2- га-ји-те

77

3. / 3. /Такав императив имају и малобројни глаголи као што су: бдити, појити, (за)тајити, додавати-дода-ји; а додај је од додати, препродавати.

в) Глаголи са наставцима -у и -е у 3 л. множине којима претходи било који други сугласник, осим ј (како смо имали у тачакама а. и б.), творе облике императива наставком -и (уз додавање личних наставака -мо и -те у 1. и 2. л. множине).

једнина множина1. / 1. крен-и-мо2. крен-и 2. крен-и-те3. / 3. /

Императив дакле, има просте облике само за 2. лице једнине и 1. и 2. л. множине. За прво лице заповест се обично не изриче. Може се, међутим, употребити описни облик састављен од везника -да и првог лица једнине презента: да кренем. Ова конструкција се може употребити и за 1. лице множине: да кренемо. За 3. л. употребљава се императивна речца нека и 3. л. презента: нека дође/ нека дођу. Ове конструкције се обично сматрају саставним делом императивних облика па се нпр. каже да императив глагола доћи гласи: дођу, нека дођу, дођимо, дођите, нека ђођу.

Иако је императив начин (модус) за исказивање заповести, жеље или молбе, он се може употребити и за исказивање прошле радње као да је глаголско време, нпр.: А он ти скину мотику заби је у земљу, остави фењер крај себе и седе на лађу. Ово је тзв. приповедачки (историјски) императив, карактеристичан посебно за неке ијекавске говоре и народне приповетке.

6. ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ

Овај се облик зове глаголски зато што је по облику и по основном значењу глагол, а по функцији у реченици је прилошка одредба, па се зато зове прилог.Коначно, зове се глаголски прилог садашњи због основе која се грди и због своје основне функције у реченици. Овај се облик назива у стручној литератури партиципом презента, мада он није партицип. Партиципи су наиме, глаголске речи које се задржавајући глаголско значење везују именицу, односно субјекат и уз то су деклинабилни. Док су наши глаголски прилози (прошли и садашњи) по правилу везани за глаголе и обично су недеклабилни. Има, међутим, глаголских прилога који се употребљавају и у придевској функцији, али обично не на начин и у значењу у којем је то случај са партиципима. Ми, наиме, можемо рећи:

78

летећи тањир, али не можемо као Руси, Енглези и Немци рећи: летећи авион, него морамо казати или написати: авион који лети. Из овога се види главна разлика између партиципа и глаголских прилога у атрибутској функцији. Можемо рећи да српски језик нема партиципа, а старословенски их је имао.Глаголски прилог садашњи се гради искључиво од несвршених глагола, 3 л. множине презента и наставка -ћи: говорити > говоре+ћи = говорећи. Има мишљења да није добро говорити да се један облик гради од другога, већ би исправније било рећи да се овај облик гради од окрњене презентске основе и наставка -ећи. (рад-ећи); -ући (плет-ући), а код глагола V врсте од неокрњене основе и наставка -јући (чита-јући).Употребљава се најчешће за означавање радње која је истовремена са радњом глагола у предикату, односно са радњом управног глагола нпр.: Ишао је полако посматрајући залазак сунца.Глаголски прилог садашњи био је некада глаголски придев садашњи од чега трагове имамо у данашњем придеву врућ.

7. ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ

Глаголски прилог прошли или тзв. партицип претерита актива гради се од инфинитивне основе, обично наставак -вши, а често наставком -в (видевши, погинувши, прочитавши, чувши). Код глагола I врсте између инфинитивне основе и наставка умеће се самогласник а, нпр.: испек-а-вши, рек-а-вши, пораст-а-вши. Овај облик је знатно ређи, од глаголског прилога садашњег. Гради се од глагола оба вида, али је чешћи код свршених глагола. Зове се глаголски прилог из истих разлога из којих се та синтагма употребљава за глаголски прилог садашњи, а одредба прошли указује с једне стране на његово порекло - то је некадашњи партицип претерита, а с друге стране, на његово основно знечење, тј. функцију у реченици. Њиме се најчешће исказује радња која се извршила пре радње која се казује предикатом односно, управним глаголом реченице, нпр.: Изашао је, не рекавши ништа, тј. Изашао је, а да притом није ништа рекао.

8. ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ РАДНИ

Назива се партицип перфекта, али пошто код нас нема партиципа називамо га глаголски придев радни. Гради се од инфинитивне основе, наставком -л за облик и заменичко-придиевским наставцима: -ø, -а, -о за мушки, женски и средњи род једнине и мушки, женски и средњи род множине -и, -е, -а. Односно:

једнина множине

79

м. р. -о (од л на крају речи) м.р. -лиж.р. -ла ж.р. -лес.р. -ло с.р. -лаГлаголи чија се инфинитивна основа завршава на сугласник имају у једнини мушког рода аломорф са непостојаним а тј. (а)(о): рек-а-о; трес-а-о; али у женском роду: рекла, тресла.Многи глаголи ове, прве врсте, граде синхронијски посматрано, радни глаголски придев неправилно, што је резултат различитих фонемских промена током историје језика (нпр. убости, инфинитивна основа: обод-ох, али радни глаголски придев убо, према крадох – падох имамо крао-крала, пао-пала, према плетох имамо плео-плела.Радни глаголски придев је облик који се јавља у саставу сложених глаголских облика: перфекта, плусквамперфекта, футура II и потенцијала. Особина овог облика је да се може употребити и уз именицу, самостално, у којем се случају понаша као прави придев, што ће рећи да зна за придевски вид и придевску деклинацију, нпр. процветало дрвеће – процветалог дрвећа.За ову особину знају пре свега глаголи свршеног вида, а од несвршених могу се по придевској функцији употребити непрелазни, медијални глаголи: врела или кључала вода, гњиле крушке, зрело воће.Могло би се рећи да су данас у овој функцији: гњио, врео(врућ), зрео – прави придеви.

9. ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ ТРПНИ

Назива се партицип пасива, али назив није адекватан. Гради се код једних глагола од презентске, а код других од инфинитивне основе, и то тројаким скупом наставака.

а) Од глагола чија се инфинитивна основа завршава самогласником а, трпни придев се гради од те инфинитивне основе наставком -н. На који се додају придевске морфеме за род и број, што значи да ови глаголи имају у једнини наставак: (оран, резан, кован, резан)

једнина множинам.р. -нø м.р. -ни

80

ж.р. -на ж.р. -нес.р. -но с.р. -на

То су дакле глаголи II, IVб ,V,VII Стевановићеве поделе. Неки глаголи V врсте имају или могу имати наставке с морфемом -т (дат, продат, удат, упознат). У појединим народним говорима овај је наставак проширен и на глаголе II врсте, па се каже нпр. узорат.

б) Правилни глаголи III врсте (са инфинитивном основом -ну) граде редовно глаголски придев радни од инфинитивне основе наставцима (-т, -та, -то) (-ти, -те, -та), нпр.: збринути – збринут,збринута, збринуто; збринути, збринуте, збринута. Наставак -т имају и неки неправилни глаголи (застрт, застрта, застрто; почет, почета, почето).

в) Од правилних глагола I, IVa и VI врсте гл. придев трпни гради се од презентске основе наставком -ен за облик и одговарајућих наставака за род и број.

једнина множинам.р. ø /-ен м.р. -и / -ениж.р. -а /-ена ж.р. -е / -енес.р. -о / -ено с.р. -а / -енаНпр. трести-тресен; плести-плетен; лити-ливен; попити-попијен; чути-чувен; видети-виђен.Неки граматичари кажу да се у примерима типа: ливен и попијен између основе и наставка -ен, јављају прелазни гласови в, односно ј. ради укидања хијата. Други, међу њим и Белић, говоре о наставцима -вен односно -јен, што је са синхронијске тачке посматрано исправно. Хијат је разлог што код трпног глаголског придева глаголa IV врсте имамо измењену јотовану основу: ломити-ломљен; носити-ношен. Ово је последица девокализације основинског и и -иен, дакле коси+ен>косјен>кошен. За ово није било услова код глагола I врасте, па је неправилно: донешен, отрешен, што се чује, а понекад и прочита. Друга је ствар са спашен који је грађен од секундарног облика спаити-спасим по VI врсти, док је према изворном спасити-спасен трпни глаголски придеви спасен по I врсти. Нормативисти и граматичари дају предност глаголу спасти у односу на спасити, што значи да је боље спасен него спашен.Правило је да се трпни глаголски придев гради од прелазних глагола, али се може срести доста примера овога облика од непрелазних, нарочито повратних глагола али само када је у придевској функцији, нпр. зајапурен, заљубљен, уплакан, скамењен.Из примера се види да се најчешће ради о повратним глаголима: заљубити се, зајапурити се, смркнути се. Не сматра се одликом доброг стила употребе трпног глаголског придева медијалних глагола типа:крепана мачка, огејано сунце; боље је крепала мачка.

81

Глаголски придев трпни се у српском језику употребљава за творбу пасивних облика, нпр. Обновљено је неколико порушених мостова; док се чешће употребљава у функцији правог придева: узорана ледина – од прелазних; зачуђен поглед, уплакане очи – од непрелазних.Глаголски прилог трпни, може дакле, имати или глаголску функцију и значење – Обновљено је неколико порушених мостова; значи да је неко обновио мостове, које је неко други порушио. Док нпр. Издајем намештену собу – ово намештену указује више на какву собу, него на неку радњу, па синтагма намештена соба нема глаголско него придевско значење. То је основна разлика између нашег глаголског придева трпног и партиципа. Партицим има истовремено и глаголско и придевско значење, а наш гл. придев трпни има по правилу или једно или друго, мада граница између њих није увек јасна и оштра.

***Простих глаголских облика има 9, то су: времена, презент, аорист, имперфекат, начини, инфинитив и императив, глааголски прилози садашњи и прошли и глаголски придеви радни и трпни.

СЛОЖЕНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ1. ПЕРФЕК(А)Т

Перфекат или прошло време, чине три облика једнине и три облика множине, а гради се од радног глаголског придева глагола који се мења и енклитичких облика суплетивног презента глагола бити тј. јесам.

једнина множина1. радио сам/ја сам радио 1. радили смо/ ми смо радили2. радио си/ ти си радио 2. радили сте/ ви сте радили3. радио је/ он је радио 3. радили су/ они су радили

82

Наведена парадигма је за мушки род, а за женски род, добија се једноставном заменом мушких облика радног глаголског придева женским: радила сам и променом заменице мушког рода у 3. лице заменицом женског рода: она, оне.У средњем роду има само облик 3. лица: радило је/ оно је радило; радила су/ она су радила.У перфекту се могу употребити пуни наглашени облици презента помоћног глагола у упитној конструкцији са речцом ли: Јесам ли ти рекао; Јесу ли већ дошли. Међутим, у 3. л. једнине остаје само је, а не јесте, али је је наглашено: Је ли стигао?У 3. л. једнине перфекта повртних глагола неупотребљава се у књижевном језику енклитички облик је: Помирио се са поразом, а не:Помирио се је са поразом. Ово се објашњава губљењем ј између два е: се је. Иза чега је уследило сажимање истих вокала.У неким народним говорима јавља се обрнут редослед енклитика: је се, а не се је; па се у њима сачувао енклитички облик помоћног глагола: Он је се појави. Постоји тзв. крњи перфекат без помоћног глагола: Дошли неки из општине. Крњи перфекат се врло често јавља у новинским насловима: Звезда победила у Суботици; Изгорела фабрика хартије.

2. ПЛУСКВАМПЕРФЕКТ

Назива се давно прошло време и служи да означи радњу која се извршила пре неке друге радње (означена другим прошлим временом): Већ су били ручали кад сам дошао. Овај се глаголски облик гради од радног глаголског придева глагола који се мења и перфеката или имперфеката помоћног глагола бити.

једнина множина1. био сам радио/ бејах радио 1. били смо радили/ бејасмо радили2. био си радио/ бејаше радио 2. били сте радили/ бејасте радили3. био је радио/ бејаше радио 3. били су радили / бејаху радили

(радили су)Ово је парадигма за мушки род облик радног гл. придева глагола који се мења и помоћног глагола бити, имају посебне облике за женски и средњи род, при чему се средњи род може јавити само у 3. л.: било је радило/бејаше радило – у једнини; била су радила/бејаху радила- у множини.

3. ФУТУР I

Назива се будућим временом што указује на његово основно знчење. Њиме се исказује радња која ће се извршити у будућности, после времена говорења или неког другог времена. Иако у неким приручницима стоји да футур I може бити прост и сложен глаголски облик, ми га сматрамао само сложеним јер се гради од двају других глаголских обика: инфинитива глагола који се мења и енклитичких облика презента помоћног

83

глагола хтети. Ако је субјекат исказа нпр. заменицом, онда иза њега долази енклитички облик + инфинитив неког глагола, а ако субјекат није исказан онда имамо окрњени инфинитив без финалног и и енклитички облик презента глагола хтети, који се пише спојено, заједно са окрњеним инфинитивним обликом, нпр:

једнина множина1. ја ћу радити/ радићу 1. ми ћемо радити/ радићемо2. ти ћеш радити/ радћеш 2. ви ћете радити/ радићете3. он ће радити/ радиће 3. они ће радити/ радиће

Облици типа: радићу, настали су од радит + ћу што фонетским променама даје радићу. Наиме, елемент гласа т већ имамо у ћ, па уграђивањем групе -тћ добијамо ћ. Да је футур I сложени глаголски облик и када енклитика стоји иза инфинитивног облика показују глаголи I врсте на -ћи, код којих у књижевном језику, у народном говору и у писму имамо: доћи ћу, рећи ћу, опећи ћу се.

4. ФУТУР II

Назива се још футур егзактни и предбудуће време, јер се њиме по правили (не увек) казује радња која ће се вршити или извршити пре неке друге будуће радње: Када будем дошао кући, јавићу ти се. Из овога се види да се футур II гради од радног гл. придева глагола који се мења и презента помоћног глагола бити.

једнина множина1. будем радио 1. будемо радили2. будеш радио 2. будете радили3. буде радио 3. буду радили

Футур II свршених глагола употребљава се нешто ређе од футура II несвршених глагола, јер се у истој функцији може употребити облик презента: Кад завршиш посао, дођи код мене.Неки граматичари убрајају овај облик у начине, али је он превасходно глаголско време. Са морфолошке тачке гледишта он је једноставан, иако спада у сложене глаголске облике.

5. ПОТЕНЦИЈАЛ

Назива се могући начин и то облик за исказивање могућности вршења радње: Нема више ничега што би ме зачудило, што нажалост није тачно.То је дакле могућност само једног од значења потенцијала: Ако би била блага зима, ни би било рестрикције струје.- кондиционално значење.

84

Гради се од радног глаголског придева глагола који се мења и аориста помоћног глагола бити: једнина множина

1. радио бих/ ја бих радио 1. радили бисмо/ ми бисмо радили2. радио би/ ти би радио 2. радили бисте/ ви бисте радили3. радио би/ он би радио 3. радили би/ они би радили

Из овога се види да у 3. л. множине намамо бише како је у 3. л. једине аориста, већ би који је 3. л. једнине. Ако обратимо пажњу на облик 1. л. једнине бих у којем имамо -х, у 2. односно 3. у којем је само -би. Неправилно је: Ја би радио; али још је горе: Ти бих радио или Он бих радио. Уместо бисмо и бисте у 1. и 2. лицу множине често се чује би: радили би, ми би радили; што је настало уједначавањем према 2. и 3. л. једнине и 3. л. множине. Форме типа: ми би радили, не сматрају се још увек стандардним.

6. ТРПНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ (пасив)

За исказивање тзв. трпног стања пасива употребљавају се нарочити глаголски облици који се називају трпним глаголским облицима. Ови се облици творе од трпног придева глагола који се мења и помоћног глагола бити (ређе бивати), односно, јесам. Готово сваки од претходно обрађених облика има свој трпни тип.Гради се:а) Од трпног глаголског придева и облика помоћног глагола бити или јесам за:инфинитив: бити(бивати) хваљен; бити похваљенаорист: бих(бејах) хваљен; бих похваљенимперфект: бејах хваљен, (само од имперфективних глагола)перфекат: био сам хваљен; хваљен сам, похваљен сам плусквамперфекат: бејах био хваљен; био сам хваљен; био сам похваљен; бејах био похваљенфутур I: бићу хваљен; бићу похваљенфутур II: (кад) будем хваљен; (кад) будем похваљенимператив: буди хваљен; буди похваљенпотенцијал: био бих хваљен; био бих похваљен

б) Од трпног глаголског придева и облика глаголских прилога помоћног глагола бити за:глаголски прилог садашњи: будући хваљен; глаголски прилог прошли: бивши хваљен.

в) Од активног облика глагола који се мења са повратном речцом се за:презент: хвалим се, похвалим се

85

Српско језику нису својствене трпне конструкције.Трпни придеви у датим пасивним конструкцијама имају ознаке граматичког броја: једнине и можине и граматичког рода: мушког, женског и средњег. Ученик је похваљен, ученици су похваљени, ученица је похваљена, дете је похваљено.

ОБЛИЦИ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА

У српском језику постоје три помоћна глагола: јесам, бити, хтети. Неке граматике помоћни глагол јесам сматрају суплетивним обликомпрезента глагола бити.

а) Помоћни глагол јесам има само облике презента:

једнина пуни облици краћи (енклитички) облици1. јесам 1. сам2. јеси 2. си3. јест(е) 3. је

множина 1. јесмо 1. смо 2. јесте 2. смо 3. јесу 3. су

У одричним облицима одрична речца не спаја се са глаголом дајући облике: једнина множина

1. нисам 1. нисмо2. ниси 2. нисте3. није 3. нису

БИТИ је вероватно најфреквентнији глагол у српском језику има два облика презента: будем ( будеш, буде, будемо, будете, буду). Први облик служи за творбу футура II(будем радио). Као што се види у инфинитиву имамо корен (основу): би; а у презенту основу: буде. У неким народним говорима дошло је до уједначавања основа, па се говори: бидем, биднем; понекад и хибридно: буднем, али то нису стандардне језичке форме.

Императив глагола бити гласи (буди, будимо, будите) у аористу: бих, би, би, бисмо, бисте, бише; који служи за творбу потенцијала: радио бих. У потенцијалу ови облици се понашају као енклитике, што значи да нису наглашени, осим на почетку речи: Да ли би дошао, да си знао? Бих дошао.Постоје два скупа облика имперфекта, при чему се они дужи, типа: бејах, чешћи од краћих, типа: бех.једнина множина

86

1. бејах/бех 1. бејасмо, бесмо2. бејаше/беше 2. бејасте, бесте3. бејаше/беше 3. бејаху, беху

Ови се облици користе за творбу плусквамперфекта, мада се овај прилично редак облик чешће твори с облицима перфекта помоћног глагола бити.

Глаголски прилог радни гласи: био, била, било, били, беле, била.Глаголски прилог садашњи гласи: будући.Глаголски прилог прошли гласи: бивши.

Глагол бити као непрелазан и помоћни нема облике трпног придева.

ХТЕТИ (ијек. хтјети)Гради презент од суплетивне основе хоће, која се глаголском прилогу садашњем јавља у алтернативном облику: хоте-ћи. У презенту имамо наглашене и ненаглашене (енклитичке) облике: једнина множина

1. хоћу/ћу 1. хоћемо/ћемо2. хоћеш/ће 2. хоћете/ ћете3. хоће/ће 3. хоће/ ће

Енклитички облици употребљавају се за творбу футура: Ја ћу радити, односно: радићу. А наглашени обично у функцији модалног глагола: Хоћеш ли да се нађемо данас?Видна је разлика у акценту 2. и 3. л. једнине презента и осталих лица. У неким народним говорима она је неутралисана, па имао краткоузлазни акценат (хоћеш, хоће).С друге стране у неким говорима у којима се и даље чува алтернација: хоћу, хоћеш; наставак основе није дуг, као што то није ни у 1. и 2. лицу множине (код правилних глагола та је дужина обавезна у свим лицима).Одрични облици презента глагола хтети пишу се као једна реч и гласе: нећу, нећеш, неће, нећемо, нећете, неће.Глагол хтети има алтернативни презент са свршеним значењем типа: хтеднем, хтеднеш, хтедне, хтеднемо, хтеднете, хтедну. (Ако хтеде доћи, тј. Ако буде хтео доћи).Ако уопште постоји онда и у императиву овога глагола имамо формант -дх (хтедни, хтеднимо, хтедните).У аористу имамо два скупа облика, од основе -хте и по првој врсти од основе -хтед: једнина множина

1. хтех/хтедох 1. хтесмо/хтедосмо2. хте/хтеде 2. хтесте/ хтедосте3. хте/хтеде 3. хтеше/ хтедоше

87

Облици са основом -хтед чешћи су од облика са -хте.

Имперфекат се твори од презентске основе: једнина множина

1. хоћах 1. хоћасмо2. хоћаше 2. хоћасте3. хоћаше 3. хоћаху

Глаголски прилог садашњи гласи: хотећи.Глаголски прилог прошли гласи: хтевши.

У радном глаголском придеву имамо:једнина множинам.р. хтео м.р. хтелиж.р. хтела ж.р. хтелес.р. хтело с.р. хтела

Трпног придева нама.

ТВОРБА РЕЧИЈезичка појава настајања једне речи од друге или више других, назива се творбом(грађење) речи, и то је један од два главна начина богаћења лексичког фонда у нашем језику. Други је преузимање речи из других језика (телевизор, миксер, фрижидер).И део граматике који се бави моделима настајања речи и творбеном структуром речи, назива се творба, тј. грађење речи. основни поступци при творби су: извођење(деривације), слагање(композиција), префиксација. Постоји комбинована творба речи нпр. риболовац; и творба претварања (конверзијом) нпр: поименичавање: млади прид. : млада именица. Којим од поменутих модела творена нека реч. може се утврдити творбеном анализом. Анализом речи многе се не могу раставити на творбене делове тј. творбене морфеме, нпр: брат, вода, дим, нога. Ове и њима сличне речи се не могу довести у творбену везу ни са једном другом речју, што тначи да су такве речи немотивисане или просте. За речи као што су: воден, новост; можемо утврдити да су у творбеној вези са речима вода и нога. Између речи воден и вода и нов и новост постоји творбена веза или однос мотивације. Зато за речи као што су воден и новост кажемо да су мотивисане (творбене) речи, у овом случају узведенице. Да би између две речи постојала творбена веза потребно је да се оне подударају (гласовно, у корену односно основи и у примарном значењу тј. да имају исту архисему. Само гласовно подударање није довољно да би се две речи довеле у творбену везу, нпр. (вода – во-дити, кос – кос-ити). На основу јасно је да творбена анализа речи укључује у себе и значењску, односно семантичку анализу. Семантичка анализа подразумева дефинсање значењског садржаја

88

неке речи, нпр. воден – који садржи воду; новост – нова вест. Реч воден је у творбеној и семантичкој вези са речју вода као и воденица, воденичар, воденичарка. Анализом речи воден видимо да је она у ближој вези са речју вода него воденица, а воденица ближа него воденичар. Јасно је да је у творби придева водени полазна реч била вода, у творби именице воденица придев водени, а у творби именице воденичар именица воденица: (вод-а, вод-ен, воден-ица, воденич-ар). Нису међутим, ти односи између ползне речи и творбенице обавезно праволинијски, јер од вода имамо нпр. деминутив именице водица, именицу водар, водењак, водењача као и сложенице водопад, водомер, водостање. Ако у примеру вода – воден наведемо и вуна – вунен, глина – глинен, гума – гумен, свила – свилен; видимо да су сви ови придеви настали на исти начин и да су грађени по једном моделу те чине један творебени узорак. Истом творбеном узорку припадају речи исте морфолошке врсте грађене истим творбеним средствима . Која су то творбена средства утврђује се творбеном анализом. Овом анализом врши се рашчлањивање творенице на саставне делове и утврђује начин на који је она настала, али се мора узети у обзир творбени узорак. У наведеном творбеном узорку: воден, глинен, вунен, гумен и сл. уочавамо исту морфему -ен. То је тзв. суфиксална морфема или суфикс. Морфеме: вод-, глин-, гум-, вун-; чувају значењску везу са полазним речима: вода, вуна, гума, глина, и представљају творбену основу. Творбена основа је низ фонема заједничких основној, полазној и твореној речи. Из овога се види разлика између морфолошке и творбене основе. Морфолошка основа се добија поређењем облика исте речи, а творбена основа поређењем двеју речи које се налазе у творбеној вези. У многим случајевима творбена и морфолошка основа се подударају нпр: вод-а, вод-е, вод-ен. Међутим, код именице учитељица морфолошка основа је учитељиц- (што се види из генитива једнине: учитељиц-е, а творбена основа учитељ-; што се утврђује на творбеном узорку: водитељ-водитељица, пријатељ пријатељица.Морфемском анализом, којом се утврђује морфемска структура, састав неке речи, од именице учитељица добијамо: уч-и-тељ-иц-а; граматичком анализом, тј. обличком којом се утврђује граматичка основа и наставак, добијамо: учитељиц-а, а творбеном анализом, којом се утвђује творбена основа и афикс, добијамо: учитељ-ица. У речи учитељ творбена основа је учи, а афикс, односно суфикс: -тељ. Исто је и у речи водитељ. Просте речи се могу анализирати само морфемски и граматички, нпр.: вод-а, али не и творбено. У морфологији као главна морфолошка средства уз прозодију су граматичке основе и граматички афикси (најчешће суфикси) који у морфологији служе за творбу облика исте речи. С друге стране, творбене основе и творбени афикси (суфикси) служе за творбу других речи.

89

ИЗВОЂЕЊЕ(деривација)

Српски језик спада у оне језике у којима је извођење заступљеније од слагања. Традиционално се под извођењем подразумева суфиксална творба тј. суфиксација, а неки граматичари помињу и уметање инфикса тј. инфиксацију. При озвођењу, односно деривацији, имамо везу само са једном речју, нпр.: воден < вода.

1. СУФИКСАЛНА ТВОРБА је творбени начин, поступак при којем се реч гради, изводи од основе неке друге речи и неком од суфиксалних морфема тј. суфикса: пут+ар = путар; пут+ни = путни; пут+овати = путовати. У речима путар, путни, путовати творбена основа је именица пут, исто као и граматичка, а суфикси -ар код именица, -ни код односног придева, и -овати код глагола. У творбеном процесу могу учествовати основе различитих врста речи, а не само именице. Тако нпр. својак од заменичке основе свој+ак; старац од придевске основе стар+ац; петица од броја пет+ица; двојка од бројне основе двој+ка; косилица од глаголске основе косил+ица.Речи настале суфиксалном творбом су изведене речи или изведенице. У српском језику највише је речи које су настале и које настају на основу суфикса. Испитивањем творбених узорака закључује се да су неки суфикси веома продуктивни, други су слабо продуктивни, а неки су сасвим непродуктивни. Продуктивни су они који могу послужити за творбу великог броја речи и при творби нових речи. Тако имамо: *продуктивне суфиксе:а) код именица: -ар – врат-ар; -ац – читал-ац; -ак – врб-ак; -ач – ков-ач; -ић/-чић – град- ић, комад-ић; -ина – мил-ина; -ица – соби-ица; -ка – црн-ка; -ост – плодн-ост, итд. б) код придева: -ав – чађ-ав; -ан – радост-ан; -ни – карбонат-ни; -љив – ћут-љив; -ов – Милан-ов; -ин – сестр-ин; -ски – град-ски, итд.в) код глагола: -ати – лист-ати; -авати – прокоп-авати; -ирати – марк-ирати; -исати – канал-исати; -овати – бол-овати, итд. *неки слабије продуктивни суфикси: -ај – загрљ-ај; -ан – тикв-ан; -ешина – стар-ешина; -ичак – кам-ичак; -урда – глав-урда, итд. *неки непродуктивни суфикси: а) код именица: -ав – рук-ав; -ен – прст-ен, итд. б) код придева: -ишав – гол-ишав, итд.

На основу ових примера јасно је да се суфиксацијом творе различите врсте речи, или пре свих именице, придеви и глаголи. Према неким граматичарима код глагола има још један начин деривације инфиксацијом, тј. уметањем појединих морфема између основе и суфикса који у настали глагол уносе ново значење, нову нијансу значења или измену у роду односно виду. Као пример наводе се глаголи типа: меркати, пискарати, севнути. Док други граматичари ово третирају као посебне глаголске наставке.

90

На граници творбене основе и суфикса често долази до различитих фонетских промена (јотовања, палатализација, једначење сугласника по звучности, једначење по месту творбе), тако да имамо појаву различитих алтернација слично као и у морфологији: друг-а:дружица; род-ити:рођак; паз-ити:пажљив.

СЛАГАЊЕ (композиција) и префиксација

Слагање није толико раширено у нашем језику што значи да је сасвим непродуктивно. Слагање је творбени модел, поступак по којем од двеју (или ретко више) речи настаје

једна. Речи настале слагањем називају се изведенице.За разлику од изведеница сложенице су мотивисане најмање двема речима, па се говори о два дела речи, нпр. водовод: вода и водити; југоисток:југ-исток.Није међутим, свака реч у којој се препознају делови других двеју речи сложеница, нпр. водоводни, путописни, нису сложени придеви, будући да нису грађени од општег дела речи вода и водити, односно пут и писати, већ су изведени од једне сложене речи: водовод и путопис.Постоје два основна типа сложеница:

а) сложенице интерфиксом (спојним вокалом или позиционо условљено е): блат-о-бран (блатобран), кол-о-траг (колотраг); десет-о-годишњица (десетогодишњица). Ако изуземо префиксална образовања ово је основни сложенички модел у српском језику.

б) сложенице са нултим интерфиксом (по некима сложенице настале простим срастањем): бео,бел+град:Београд; дуван+кеса:дуванкеса; црвен+перка:црвенперка; стар+мали:стармали. Овај модел није баш у духу српског језика.

Префиксална творба посебно је честа код глагола: до-давати, на-писати, пре-узети; а ређа код именица: до-вратак, под-брадак; придева: по-мало, пре-срећан.Традиционална граматика префиксална образовања сматра сложеницама, док модерна (руска) граматика овакве примере третира као изведенице. У придевима: безазлен, безбрижан, у вези са двема речима може бити, а и не; мада више не него да. У синтагми без бола, без бриге, имамо две речи – предлог због и именицу бол, односно брига. Ако се каже да постоје суфиксалне и префиксалне творбене морфеме и инфикси, па нема разлога да се третирају на различите начине. Осим тога, префикси су по учесталости и по улози у новоствореној речи ближи суфиксалним образовањима него сложеницама, нпр. град-ић – дакле, и даље је то град.; пр-летети – и даље је то летети.Такође, битна чињеница јесте и то да се у улози префикса могу јавити и префикси страног порекла: анти-, архи-, екстра-, квази- : антиалкохоличар, архиђакон, екстрапрофит, квазиуметник.

91

Претежно су страног, углавном грчко-латинског порекла творбене основе које се јављају само у сложеницама и називају се везаним лексичким морфемама. В. л. м. у првом делу сложенице називају се префиксоиди (авио-, ауто-, био-, гео-, итд.: авиојединица, аутосугестија, биоенергетика, геополитика), а у другом делу сложени суфиксоиди (-ман, -манија, -фил, -филија, итд.: пироман, глондоманија, библиофил).

Осим двама основним творбеним поступцима извођењем (деривацијом) и слагањем (композиијом) постоје и многобројне речи настале комбинацијом ових поступака, који се назива сложено-суфиксална творба (прволигаш, Новозеланђанин, спољнополитички).

Нарочито је продуктивна тзв. префиксално-суфиксална творба (без-бриж-ан, без-вод.ни, до-врат-ак, на-пред-ак).

Творба претварањем (преобликовањем или конверзијом) не врши се

комбинацијом основа и морфема, већ преласком речи из једне у другу врсту, нпр.: Она је млада: Млада је била обучена у бело. У првом случају имамо придев, а у другом именицу млада (невеста) насталу поименичавањем тог придева. Ова именица има именичку деклинацију као и именице добро, зло које су такође придевског порекла.Претварањем су настали називи држава, покрајина: Бугарска, Енглеска и имају придевску деклинацију: у Бугарској, Енглеској. настале из синтагме бугарска земља (држава) и то је разлог што у нашем језику имена држава су углавном женског рода. Творба именица претварањем натива се поименичавање или супстантивизација.Претварањем могу настати и друге врсте речи, нпр.: придеви настали од глаголских прилога: висећа лампа, летећи тањир, освежавајуће пиће. Од гл. прилога садашњег: односно, бивша Југославија, од глголског прилога прошлог.Од глаголског придева радног настали су придеви врео (врућ), зрео, промукао. Претварање неке речи у придеве (адјективе) назива се попридевљавање или адјективизација. И они имају придевску деклинацију. Придевско-именичке синтагме типа (из јутра, у јутро, на вече, у вече, на изглед) постали су претварањем прилози: изјутра, ујутро, навече, увече, наизглед. Претварање речи у прилога (адвербе) је адвербијализација. Велики број предлога настао је од појединих падежних облика било с предлогом: наврх, уврх, накрај села, било без њега: крајем лета, поводом тога. Претварање речи у предлоге (препозиције) назива се препозиционализација.И многи везници настали су претварањем упитних и односних заменица у везнике: где, који, што – где си био?, Наћи ћеш је где сам ти казао или Који је то човек? Претварање речи у везнике (коњукције) назива се коњукционизација.При творби претварањем (конверзијом) не мења се фонетски (гласовни) састав речи, као што је то случај при извођењу или слагању.