5_redukovana obrada

Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO

59

Redukovana obrada zemljišta

Prelaskom sa ručne na sprežnu, obrada zemljišta se nije bitno promenila jer je izvor energije ostao isti

(živa sila). Prekretnica u razvoju obrade zemljišta nastupila je naglim razvojem metalurgije, kada je omogućena

izrada sprežnih oruđa od gvožđa. Nakon pronalaska parne mašine, te kasnijim uvođenjem benzinskih i dizel

motora, ona je prešla u drugu, razvijeniju fazu. Od tada se intenzivira i usavršava u dva pravca: a) povećava se

dubina zahvata, b) povećava se broj operacija ( Mihalić, 1985). Upotrebom mašinske obrade zemljišta,

ostvareni su takvi zahvati koji su bili fantastični. u poređenju sa ručnom ili sprežnom obradom, prvenstveno po

dubini zahvata u pedosferi (Mihalić, 1985 ).

Redukovana obrada se često primenjuje na nagnutim terenima

Glavno i osnovno oruđe u obradi zemljišta je lemešni plug, koji energično prekreće, mrvi i meša

oranični sloj zemljišta. Takvim načinom rada pluga, javili su se neželjeni efekti kao što su gubitak organske

materije, pojave tabana pluga, narušavanje strukture zemljišta a s tim u vezi fizičkih i hemijskih svojstava

zemljišta.

Zbog toga su još u prošlom stoleću počela kritika klasične obrade zemljišta. Zahtevi za promenu načina

obrade nisu u početku imali za cilj ekonomičnost i jednostavnost obrade, nego brigu za plodnost tla i efikasno

uništenje korova. Iz tog razloga su na kraju prošlog i početkom ovog stoleća stvoreni sistemi obrade tla koji su

odbacili upotrebu pluga, a zamenili ga upotrebom plošnog kultivatora. Tada su se razvili novi sistemi obrade

zemljišta kao što su Jeanev i Ovsinsky-ev (Butorac et.al. 1986 ), sistem biološkog ratarenja po Goerbing-Sekeri

( Todorović, 1957 ), Maningerov sistem u Mađarskoj, Campbellov sistem u Australiji i još neki sistemi razvijeni

u Nemačkoj i SAD (Butorac et.al. 1986 ), te sistem obrade tla po Maljcevu u prvoj polovici ovog stoleća, (

Todorović, 1957 ).

Čizel plug je dobra zamena za lemešni


60

U većini slučajeva, na ovim sistemima obrade zemljišta opao je prinos ratarskih biljaka, uglavnom zbog

jake zakorovljenosti, a između ostalog i zbog plitke obrade teških zemljišta bez okretanja plastice. Iz tog razloga,

ovi sistemi obrade zemljišta bili su napušteni, iako su i dalje vršena istraživanja. Međutim, pojavom totalnih

herbicida krajem pedesetih godina, uvođenjem teške mehanizacije u obradu zemljišta, te nastankom energetske

krize, javili su se novi momenti koji su intenzivirali istraživanja, pa tako i širenje sistema redukovane obrade

zemljišta.

Imajući sve ovo u vidu, može ne navesti nekoliko razloga uvođenja i širenja redukovane obrade

zemljišta:

1. Energetski razlozi -Primenom standardne obrade zemljišta, troši se velika količina energije. Tako

se prema zapadno evropskim proračunima, 38% od ukupne energije u poljoprivredi troši za obradu

zemljišta, (Milojić, 1988 ), a od toga 75 do 85% samo na oranje ( Mihalić, 1978 ).

Prema američkim podacima, gajenjem useva bez obrade zemljišta troši se 8 l/ha goriva i 48 sati

ljudskog rada, dok se na standardnoj obradi zemljišta potroši 50 l/ha goriva i 515 sati/ha ljudskog

rada ( Mi1ojić, 1988 ).

1. Ekonomski razlozi - Smanjivanjem utroška energije, mašinskog i ljudskog rada, opadaju troškovi

proizvodnje, raste produktivnost i do 2000 (Konstantinović, 1988 ), što se konačno odražava na

profit gospodarstva.

2. Organizacijsko-tehnički razlozi - U mnogim zemljama ili u pojedinim područjima jedne zemlje,

specijalizacija u biljnoj proizvodnji dovela je do "špice radova". Primenom redukovane obrade

zemljišta u smislu izostavljanja pojedinih radnih procesa ili njihovim spajanjem u jedan prohod,

bitno se ubrzavaju i pojednostavljuju radni zahvati i time obezbeđuje obavljanje radova u

optimalnim rokovima.

3. Ekološki razlozi – Primenom teške mehanizacije s velikim brojem prohoda, dolazi do kvarenja

strukture zemljišta, degradacija humusa, povećanja zbijenosti zemljišta, narušavanja vodo-

vazdušnih odnosa u zemljištu i promene odnosa štetne i korisne mikrofaune u zemljištu u korist

štetne. Klasičnim ratarenjem na nagnutim terenima pojavljuju se hidroerozija, a u područjima sa

suhom klimom i eolska erozija. Primenom nekih sistema redukovane obrade (konzervacijska

obrada) smanjuju se ili čak zaustavljaju ove pojave izazvane klasičnim ratarenjem.

Promene koje se danas uvode u obradu zemljišta imaju tri cilja:

1. Redukovanje klasičnih sistema obrade zemljišta.

2. Minimalizacija obrade zemljišta.

3. Izostavljanje obrade zemljišta.

Direktna setva soje i kikirikija u malč od slame


61

Redukovanje klasičnih sistema obrade

Sastoji se od smanjenja broja radnih zahvata, a da se ne ugrozi postignuti nivo prinosa. To je

omogućeno zbog primene herbicida, jačeg đubrenja te kombinovanih operacija obrade (kombinovani zahvati

obrade i kombinovana oruđa - setvospremač npr.).

Duboki zahvati u osnovnoj obradi, izazivaju na jednoj strani produžno delovanje a na drugoj potiskuje

korove. To je omogućilo ne samo pliću osnovnu obradu u periodu dok fenomen produžnog delovanja duboke

obrade traje, nego i napuštanje drugih zahvata kojima je bila glavna svrha uništenje korova ili stimulacija

procesa nitrifikacije radi nakupljanja nitrata. Zbog primene herbicida, predvegetacijsko uništenje korova više

nije potrebno.

Minimalizacija obrade zemljišta

Minimalizacijom se smanjuje obrada zemljišta na potreban minimum. Ona ima dva vida:

1. Redukovanje dubine zahvata na minimum uz obraĎivanje pojasa na proizvodnoj površini .

2. Minimalizacija broja zahvata na jedan jedini. Često su oba vida minimalizacije spojena (strip

tillage).

Minimalizacija obrade zemljišta je počela u kukuruznom pojasu SAD i ušla u literaturu pod nazivom

“minimum tillage”.

Minimalnom obradom zemljišta se redukuje zapremina obraĎenog zemljišta na minimum,

obrada se svodi na jedan zahvat, čuva humus i struktura zemljišta, sprečava erozija na proizvodnoj

površini (ridge tillage, konzervacijska obrada) te stavlja seme gajene biljke u povoljne a seme korova u

nepovoljne uslove.

Milojić (1968) je predložio naziv “minimum obrade” i dao definiciju po kojoj je “sistem minimum

obrade redukovanje obrade pod dubini zahvata, površini, tj. masi obraĎenog zemljišta i broju radnih

operacija”.

Ona je uspešna samo onda ako se upotrebljavaju oruđa sa tehničkim rešenjima za ovakav vid obrade

zemljišta. Fabrika John Deere proizvodi veći broj tipova kombinovanih oruđa i mašina za minimalnu obradu

zemljišta.

Potpuna minimalizacija obrade dobila je integralno agrotehničko rešenje koje pored minimalne obrade,

unosi đubriva, herbicide i seje, premda ima i nepotpunih rešenja (oranje+drljanje na težim zemljištima ili

oranje+setva na lakšim zemljištima).

Agregatiranje oruđa različitih radnih operacija

Po dubini obrade, zahvati su 7,5 do 18 cm, a po širini mogu biti plošni, odnosno da se obrađuje cela

površina ili samo pojasi širine 35 do 50 cm kod useva širokih redova.

Minimalna obrada zemljišta se pored primene na čistoj površini primenjuje i na površinama pod mrtvim

i živim malčem.


62

Oruđe za strip till obradu

U područjima s manje oborina (ispod 700 mm godišnje) i povećanom evapotranspiracijom primenjuje

se varijanta minimalne obrade u mrtvi malč, a to je na površini pod žetvenim ostacima preduseva. Mrtvi malč

služi kao zaštita od atmosferilija i erozije vodom ili vetrom te potiskivanje korova.

Mašine za obradu, đubrenje i setvu obrađuju pojase u koje se stavlja đubrivo i seme. Razmaci setve u

mrtvi malč su 50 do 100 cm.

Nakon nekoliko godina, primena mrtvog malča se mora prekinuti i nagomilanu masu biljnih ostataka

treba spaliti ili zaorati.

Strip-till obrada sa depozitorom za tečni amonijak Strip - till setva

U predelima sa godišnjom količinom oborina iznad 700 mm, povoljne evapotranspiracije, primenjuje se

varijanta minimalne obrade u živi malč, dakle na površinu gde već postoji aktivna vegetacija. Dovoljne količine

vlage i povoljni hidrotermički odnose ne dovode u konkurentne odnose živi malč i useva za vodu, ali može doći

do konkurencije za hranjiva, naročito za azot. Radi toga se kao živi malč koriste leguminoze, iako u početnom

stadijumu razvoja leguminoza može doći do borbe za azot.


63

Ridge till obrada i setva (obrada na grebenove-humke)

Izgled grebenova ridge till obrade Usev soje na humkama (ridge-till obrada)

Pri ovome sistemu minimalne obrade, obrađuje se pojas od 37 do 50 cm širine i u njih seju usevi,

redovito kukuruz. Živi malč odlično štiti zemljište od erozije i atmosferilija, a čuva i humus zemljišta. On se vrlo

često koristi na nagnutim terenima kao deo konzervacijske obrade radi sprečavanja vodene erozije.

Minimalne obrade zemljišta pogoduje lakšim, plodnim zemljištima i u povoljnoj klimi. Nadalje,

minimalna obrada pogoduje nekim usevima, u prvom redu širokog razmaka setve (soja, kukuruz,

pamuk). Lošija je na težim zemljištima, niže plodnosti i u nepovoljnoj klimi, a ne odgovara nekim usevima

(trave, deteline, šećerna repa).

Minimalnom obradom zemljišta se ne mogu rešiti krupni agrotehnički zahvati kao što su

meliorativna obrada, meliorativno Ďubrenje i Ďubrenje na zalihu niti se ne može primeniti za drvenaste

useve pre postavljanja nasada.

Izostavljena obrada zemljišta

Sistem izostavljene obrade zemljišta se razvio nakon pronalaska totalnih herbicida na bazi diquata i

paraquata 1958. godine (Janjić, 1988). Prilikom razmatranja termina o obradi zemljišta Milojić (1968), je

predložio da se za ovu obradu zemljišta primenjuje termin “gajenje useva bez obrade” što podrazumeva

izostavljanje obrade u cilju korišćenja povoljnog stanja zemljišta”. Kod nas se ovaj način obrade zove još

“nula obrada, hemijska setva, hemijsko oranje, direktna setva, zemljište bez obrade” itd).

U SAD se izostavljena obrada zove “zero tillage, no tillage, chemical tillage, shemical seedbed

preparation, killed sod, sod planting, sod seeding, chemical plowing” u Velikoj Britaniji ”direct drilling”,

Nemačkoj ”direksaat”, Francuskoj ”labours chemiques”, Rusiji ”нулевая обработка” itd.


64

Setva u neobrađeno zemljište (no-till setva) Adaptirana sejalica SKPO4 za no-till setvu

Osnovni smisao izostavljene obrade je isključiti obradu zemljišta kao najteži i ujedno najskuplji

zahvat u agrotehnici poljoprivrednih useva, a istodobno potpuno sačuvati humus i strukturu zemljišta.

Setva bez obrade zemljišta je počela u Engleskoj. Temelj svega čini primena herbicida jakog letalnog

delovanja ali bez produžnog delovanja kao što su to bili herbicid iz bipiridilium grupe (diquat i paraquat odnosno

pod trgovačkim nazivom reglone i gramaxone). Danas postoje herbicidi translokacionog delovanja s mnogo

većom efikasnosti uništavanja posebno višegodišnjeg korova (iz grupe glifosata).

No-till setva u malč od kukuruzovine Redovi setve no-till sejalice u malču o kukuruzovine

Prednosti izostavljene obrade zemljišta su potpuno čuvanje zemljišta od erozije, smanjenje širenja

bolesti donjeg dela stabla (Ophiobolus sp. i Cercosporella sp.), izmenična upotreba površina za travnjak i

oranicu te obnova travnjaka bez preoravanja. Znatne su i uštede energije u tehnologiji useva, izravno korišćenje

zemljišta za setvu, mnogo manja ovisnost o vremenskim prilikama i stanju zemljišta u pogledu stepena vlažnosti

i koherencije, apsolutno smanjenje trošenja herbicida, jer se oni primenjuju u trenutku uništenja korovske

vegetacije pre obrazovanja semena korova u jesen i sedam dana pre setve). Međutim, u kasnijim

istraživanjima se pokazalo da je potrebna primena selektivnih herbicida odmah nakon setve u neobrađeno

zemljište, jer se na takvim površinama pojavljuje veći broj višegodišnjih korova kao i korova koji su bili u

momentu apliciranja totalnih herbicida u fazi semena.

Kukuruz ispod malča od kukuruzovine na neobrađenom zemljištu Gajenje pšenice izostavljenom obradom zemljišta


65

Izostavljena obrada zemljišta se često primenjuje sa primenom mrtvog malča po površini čime se

znatno smanjuje opasnost od pojave korova, a istodobno čuva vlaga zemljišta.

Za setvu u neobrađeno zemljište koriste se posebne sejalice sa dvostrukim diskovima koji otvaraju

brazdu za odlaganje semena u zemlju. Diskovi mogu biti različite izvedbe (glatki, cik-cak, nasečeni po obodu

itd). One moraju imati mogućnost za ulaganje startnih količina đubriva ispod ili pored zrna u brazdu, jer je

problem kod izostavljene obrade zemljišta primena većih količina đubriva koja rasipanjem običnim rasipačem

ostaje na površini zemljišta.

Različiti diskovi za otvaranje brazdi na sejalici za no-till setvu

Međutim, sistem izostavljene obrade zemljišta ne može biti novi univerzalni način iskorišćavanja

kulturnog zemljišta, jer bi ono pomalo prestalo biti antropogenog zemljište.

Jedan od oblika radnih organa sejalice za no-till setvu

Sistemom izostavljene obrade zemljišta, analogno sistemu minimalne obrade, ne može se obavljati

maliorativno đubrenje, unositi u zemljište nadzemni ostaci useva, vršiti redovito đubrenje naročito organskim

đubrivima s većim količinama, a nema mogućnosti da se obradom koriguje klima. Ne može se primenjivati na

teškim, zbijenim zemljištima niske plodnosti niti za korenaste useve (šećerna repa).

No-till sejalica za setvu pšenice u neobrađeno zemljište No-till sejalica za setvu kukuruza u neobrađeno zemljište

Zemljišta pod izostavljenom obradom se moraju povremeno duboko preorati kako bi se u zemljište

unijeli žetveni ostaci, a isto tako iskoristio produžni efekat duboke obrade.


66

Merenje otpora na izostavljenoj obradi zemljišta pod kukuruzom

Najveće površine pod izostavljenom obradom se nalaze u kukuruznom pojasu SAD (država Illinois –

Cornbelt pojas).

Documents

5_redukovana obrada