П ИСАЊЕ ВЕЛИКОГ / МАЛОГ СЛОВА ВЕЛИКИМ ПОЧЕТНИМ СЛОВОМ ПИШУ СЕ:

1. Имена, презимена и надимци људиЈован Јовановић Змај, Владислав Петковић Дис, Леонардо да Винчи

2. Устаљени додаци иза именаДушан Силини, Сулејман Величанствени, Александар Македонски, Луј Сурови

3. Симболична именаРичард Лавље Срце, Змај Огњени Вук, Змај од Авале

4. посебна имена божанставаБог, Алах, Буда, Зевс, Афродита

5. Имена небеских телаСунце, Марс, Јупитер, Земља, Млечни пут, Кумова слама, звезда Даница

6. Имена животињаШарац, Леси, Рудоња, Јаблан

7. Имена празникаБожић, Нова година, Васкрс, Преображење, Велика госпојина, Пресвета девица* Када испред имена светитеља стоји атрибут свети, пише се малим словом – свети Никола, свети Јован, свети Георгије – Ђурђевдан.** Правопис дозвољава да се у називу крсне славе атрибут свети пише великим словом (Свети Јован), иако је по Правопису правилно писати малим словом.

8. Имена народа – становника градоваСрбин, Турчин, Српкиња, Српче, Грци, Македноци, Банаћанин, Панчевац, Београђанин, Новосађанин

9. Имена континената, држава, градова, села, делова градаСједињена Америчке Државе, Савезна Република Југославија, Велика Британија, Бреоград, Пераст, Нови Сад, Мали Мокри Луг, Глогоњ, Нова Миса, Баново брдо, Јулино брдо, Нови Београд, Стари град, Кошутњак

10. Имена река, мора, планинаПопокатлпетл, Јадранско море, Црногорско приморје, Фрушка гора, Балканско полуострво, Црни Дрим, Бели Дрим, Јужна Морава, Велика Морава, Западна Морава, Авала

11. Имена установа, предузећа, организацијаУједињене нације, Европска унија, Филолошки факултет, Атеље 212, Темпо, Утва, Петрохемија, Републички парламент, Скупштина, Парламент* Када се зна име школе, онда се: Основна школа ''4. октобар'', Основна школа ''Мирослав Мика Антић'' пише великим словом Основна школа.* Када се говори у множини – Настава је прекинута у свим основним школама, онда се пише малим словом.

12. Имена часописа, новина, уметничких дела, признања и наградаНа Дрини Ћуприја, Мост на Жепи, Мона Лиза, Тајна вечера, Збирка задатака, Политикин забавник, Добричин прстен – глумачко признање, Златна сирена – музичко признање, Орден Светога Саве – државно признање

13. Имена грађевина, објеката

Кинески зид, Ајфелова кула, Панчевачки мост, Бранков мост, Центар ``Сава`` – правилније него Сава Центар, Беградски сајам, Арена, Ушће, Театар, Дом синдиката, Дом културе, Дом омладине

14. Имена битака, буна, устанакаКолубарска битка, Церска битка - битка на Церу, Париска комуна, Француска револуција, Први светски рат, Други српски устанак, Први српски устанак

15. Имена споразумаБечки књижевни договор, Новосадски договор, Версајски мир, Дејтонски споразум

16. Имена тргова, улицаТрг маршала Тита, Трг жртава фашизма, Трг Републике (Република се увек пише великим словом), Дунавски кеј, Земунски кеј, Трг Зорана Ђинђића, Улица кнеза Михајла/ Кнез Михајлова улица* Реч улица када не улази у саставни део имена пише се малим словом: улица Жарка Зрењанина, улица Првог маја, улица Мајке Јевросиме, улица Моше Пијаде, Босансак улица, Дунавска улица, Савска улица, Студентски парк

МАЛИМ ПОЧЕТНИМ СЛОВОМ ПИШУ СЕ:

1. Титуле и звања:патријарх, владика, папа, генерал, доктор, магистар, професор, кнез, вожд

2. Пригодни атрибути ипсред именасвети, преподобни, апостол, преосвештени, првозвани

3. Присвојни придеви изведени од властитих именицановосадски, балкаски ратови, београдски, божији, нишки, панчевачки *Осим придева који се завршавају на:-ов: Јованов, Зоранов-ев: Ђорђев,Радошев-ин: Николин, Зоранин 4. Властита имена претворена у опште називе:вино: царица милица, пушка: калашњиков, сијалица: тесла, ауто: форд, авион: боинг, цигарете: дрина

5. Школски предмети, имена језикаматематика, географија, хемија, српски језик, енглески језик, мађарски језик

ЗНАКОВИ ИНТЕРПУНКЦИЈЕ

У писању се ради јаснијег приказивања онога што хоће да се каже, употребљавају поједини знаци који се заједно називају интерпункција или реченични знаци. Знаци интерпункције су: тачка, зарез, тачка и зарез, две тачке, наводници, упитник, узвичник, заграде и црта.

УПОТРЕБА ТАЧКЕ (латински punkt) ( .)Тачка је најважнији знак у подели текста на његове саставне делове. У усменом говору тачки одговарају застанак и спуштање гласа. Употребљава се:

1. На крају потврдне и одричне реченице.Сваки дан учим за испит. За испит не учим довољно.

2. На крају зависноупинтне реченице.Родитељи су ме питали да ли хоћу да се упишем у гимназију.

3. При скраћивању речи.ученик – уч. свеска – св.

4. Иза арапских бројева када означавају редне бројеве 5.– пети, 348. – триста четредесет осми

5. Унутар већих арапских бројева да се одвоје троцифрени периоди 1.000.000 60.000.000

УПОТРЕБА ЗАРЕЗА (запета)Зарез је најважнији знак за прецизирање унутрашњих односа у реченици. Делови реченице који чине целину за себе одвајају се зарезом. У говору се примењује застајеањем, без спуштања гласа. Зарезом се одвајају:

1. Речи и скупови речи (истоврсни делови реченице) у набрајању: Миша, Дренко, Ненад и Срђан су отишли на излет. Понели су и добре хране, и безалкохолних пића, и друштвених игара.

2. независне реченице кад нису повезане везницима: Дошао је, поздравио се, добро вечерао и нестао.

3. Паралелни делови реченице кад су у супротности:

Задатак је тежак, али занимљив. Поклонићу теби, а не Игору. Нисмо летовали на мору, већ у планини.

4. Реченице које су у супротности: Касније смо кренули, али смо стигли на време. Ви сте пошли раније, а ипак сте закаснили.

5. Реченице у инверзији (кад се зависна реченица налази испред главне): Кад се спремим, позваћу те телефоном. Ако можеш, помози ми. Иако сам знала, нисам одговорила на сва питања.

6. Реч или скуп речи који су накнадно додати или уметнути у реченицу: То је, дакле, твој воћњак. Све ћу ти, наравно, испричати. Ти си у праву, неоспорно.

7. Вокатив и апозиција су, такође, накнадно додати у реченицу, па се одвајају зарезом: Ви ћете, децо, добити слаткиша. Теби ћемо, бако, донети воћа. Дела Иве Андрића, нашег Нобеловца, преведена су на многе језике.

8. Узвици исто нису саставни делови реченице, па се одвајају зарезом: Ух, што је хладно! Ох, што ме боли зуб! О, стигла си?!

9. Уметнуте реченице се одвајају зарезом: У мом селу, које је једно од најуспешнијих у воћарсту, готово сви гаје малине.

10. Између места и датума се пише зарез: Сомбор, 15. август 1991. У Новом Саду, 2. априла 1957.

УПОТРЕБА ТАЧЕ И ЗАРЕЗА (;)

Тачка и зарез служи за раздвајање делова текста изразитије него зарезом, а слабије него тачком.

1. Између реченица које су у сложеној реченици мање повезане са другим реченицама: Кад смо се срели, поздравили смо се, разговарали о школи; нисмо помињали недавну свађу.

2. Између група речи које се разликују по сродности, на пример: На пут ћу понети: одећу, обућу, кишобран, хигијенски прибор; књиге, свеске, прибор за писање; друштвене игре, фудбал и рекет за стони тенис.

УПОТРЕБА ДВЕ ТАЧКЕ (:)

Као интерпункцијски знак пишу се:1. Иза речи којима се најављује набрајање, а испред онога што се набраја:

На пијаци купи: сира, јаја, кајмака, меса, салате и лука. 2. Испред навођења туђих речи (управног говора):

Рекао нам је дословно: "Новац за екскурзију је обезбеђен".

УПОТРЕБА НАВОДНИКА ( „ „ ) – наводници се увек испод текста отварају, а изнад затварају.Наводницима се обележавају: 1. Туђе речи кад се дословно наводе: Улазећи сви заграјаше „Срећан ти рођендан!" 2. Речи које се употребљавају с иронијом и којима нечему не жели да се да супротно значење. Знам, ти си „вредница". Донео је твој „велики пројатељ".

УПОТРЕБА ЦРТЕ ( - )

Црта се пише:

1. Уместо првог дела наводника у дијалогу и то у штампаним текстовима, а други део се изоставља; и на крају управног говора се пише црта ако се реченица наставља и објашњава нешто о управном говору:

- Ко је то био? - Упита мајка.- Мој друг.- Зашто га ниси позвао унутра?- Журио је - промрмља Милош.

2. Кад се жели нешто истаћи, или нагласити супротност, неочекиваност: Пођем ја, кад - нигде никог. Све сам научила, све знам - не вреди, збунила сам се.

УПОТРЕБА УПИТНИКА (?) и УЗВИЧНИКА (!)

На крају упитних реченица ставља се упитник, а иза узвичних реченица, као и иза мањих говорних јединица које се изговарају у узбуђењу, повишеним гласом, ставља се узвичник: Како си? Шта радиш? Ух, што сам гладна! Не вичи! Пожар! Када се питање изговара повишеним гласом иза њега се стављају и упитник и узвичник: Он положио?! Не даш ми?!

УПОТРЕБА ЗАГРАДЕ ( )

Заградом се у реченици одваја оно што се додаје ради објашњења претходне речи или дела реченице: Интерпункција (реченични знаци) доприноси јаснијем изражавању. Именске речи (именице, придеви, заменице и бројеви) мењају се по падежима. За време Првог светског рата (1914 - 1918) владале су несташице хране, одеће и лекова.

ПРАВОПИСНИ ЗНАЦИ

Правописни знаци се употребљавају уз поједине речи за разлику од интерпункције која се употребљава у реченици. У правописне знаке се убрајају: тачка, две тачке, неколико тачака, црта, цртица, звездица.

Тачка се као правописни знак употребљава:

1. Иза скраћеница: и тако даље - итд. ученик - уч. то јесте - тј. 2. иза редних бројева када се пишу арапским бројкама: 15. март 1991. 166.

*** Тачка се не пише иза редних бројева написаних арапским бројкама када се иза њих нађе други правописни знак (зарез, заграда, црта или који други):О томе ћете наћи информације на 119, 120, 121. и 122. страни. На неким спратовима (2, 4. и 5.) су покварене електричне инсталације.На 10 -15. километру ћеш угледати планинарски знак.

Две тачке се као правописни знак пишу:

1. између бројева или слова којима се исказује неки однос и читају се "према": Резултат утакмице је 2:1 у корист "Партизана". Коренски самогласник се смењује о:и:а у речима пловити - пливати - поплавити.

Неколико тачака (најчешће три) стављају се:

1. Уместо изостављеног текста и у испрекиданом тексту: Предлози су: код, поред, у, са... Кад се воз зауставио, он се појави... и рече: "Дивно је вратити се кући".

Црта се као правописни знак употребљава:

1. између бројева уместо предлога до: Купи 10 - 15 килограма кромпира. Иво Андрић (1892 - 1975) је добио Нобелову награду за књижевност.

***Ако се испред првог броја налази предлог од, црту не треба писати већ исписати и предлог до: Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године.

2. између назива градова и других места да би се означио правац кретања: Пут Београд - Ниш има велики привредни значај. Канал Дунав - Тиса - Дунав

3. Између два или више имена којима се означавају тако тесно везани појмови да они чине један појам: Утакмица "Партизан" - "Црвена Звезда" је увек најзначајнија утакмица која се игра.

Цртица се као правописни знак пише:

1. Између делова полусложеница: радио-апарат, ауто-мото клуб, нон-стоп, аеро-митинг

2. При растављању речи на слогове на крају ретка;3. У сложеним или изведеним речима у којима се први део пише бројем а други

део словима: 150-годишњица, 40-их година прошлога века, 15-годишњак

4. Између скраћеница и наставка за облик: Према Танјуг-овој вести, до рата међу сукобљеним странама неће доћи. Културна сарадња са УНИЦЕФ-ом је добра. Тај интервју сам прочитао у НИН-у.

Заграда као правописни знак:

1. Служи да означи оба облика речи о којима се говори: Предлог с(а) уз инструментал средства се не употребљава.

2. Ставља се иза редног броја или слова којима се означава нови одељак: 1) 2) 3) - а) б) в)

Апостроф се ставља уместо изостављеног слова: Је л' то тачно? Је л` си то показао?

Знак једнакости се употребљава између речи да би се означила њихова једнака вредност, а чита се: једнако, исто што, јесте:

авлија = двориште, тата = субјекат (у реченици)

Звездица се пише иза речи, односно делова текста. (*)

Пише се подигнуто и упућује на белешку испод текста (фусноту) којом се тај текст допуњава неким подацима. Ако има више фуснота, боље их је писати ситним бројкама.

С ПОЈЕНО И ОДВОЈЕНО ПИСАЊЕ РЕЧИ- СЛОЖЕНИЦЕ

Правило је да се сложенице пишу спојено:Редни бројеви: шездесетогодишњи, двестоти, петстоти

Именице: Родољуб, Београд, Газиместан, кинотека, аеродром,

електропривреда, двадесетпетогодишњак, наливперо, Придеви: светлозелени, тамноплави, мркожут ако се мисли на нијансе, али и са цртицом ако се мисли на комбинацију боја: плаво-бела, црвено-бели, црвено-црни, црно-бели Прилози: кадкад, којекуда, такорећи Реч пут с једночланим бројем: једанпут, двапут, трипут. Одвојено: четири пута, пет пута, сто пута.Именица подне са предлозима до, после и пре пише се двојако: Као именица пише се заједно: Тога поподнева смо све урадили.Као прилог се пише одвојено: Иду само пре подне у школу.

С ПОЈЕНО И ОДВОЈЕНО ПИСАЊЕ РЕЧИ- ПОЛУСЛОЖЕНИЦЕ

*Пишу се са цртицом: Угљен-диоксид, калијум-сулфат, фер-плеј, топ-листа, фикс-идеја, шах-гранитура, ауто-трке, ауто-рели, ремек-дело, спомен-плоча, спомен-парк, плеј-оф, дан-данас, месец-два, итд.*Ако је први део полусложенице једно слово:

а-основе, x-зраци, А-бомба, итд.* Термин с радиом као комуникацијским средством:

радио-таласи, радио-аматери, радио-телеграфиста * Без цртице у значењу установе: Радио Нови Сад, Радио Сомбор, Радио Београд, итд.*Комбинација бројева или броја и именице:

три-четири дана, седам-осам ученика, годину-две, сат-два *Ако је број вишечлан, пише се црта:

двадесет један - двадесет два; Црту, а не цртицу треба писати у полусложеницама типа: ракета земља - земља, земља - ваздух

*Прилошке парне полусложенице пишу се са цртицом:

мање-више, данас-сутра, збрда-здола, кад-тад, дан-данас*Узвици:

туц-муц, бла-бла, ав-ав, хи-хи-хи...*Комбинацијама са бројем:

50-годишњица, 40-часовни рад...*У двојним презименима ако се не мења први део:

Савић-Петровић, Радић-Марковић *Ако се први део мења, цртица се не пише: Вук Стефановић Караџић, Јован Јовановић Змај, кир Јања, газда Јован

Неке полусложенице се пишу одвојено:

*Изрази састављени од предлога и неке друге речи: до тамо, до краја, до виђења, на пример, без сумње, без страха

*Реч пут иза редних бројева и заменица: други пут, седми пут, сваки пут, неки пут

*Код глагола на -ћи (ићи): ићи ћу, ићи ћемо, рећи ћете

Неке полусложенице пишу се спојено:

*Изрази састављени од предлога и неке друге речи: одонда, успут, нажалост, наизглед, одпочетка, бестрага, додуше

*У футуру I код глагола са инфинитивом на -ти (причати): причаћу, причаћеш, играћемо, певаћете

*Пишу се двојако предлози од и до у спојевима са прилозима кад, сад, тад:

докада и до када, досад и до сада, откад и од када, одсад и од сада, отад и од тада, одонда и од онда

Пишу се и спојено и одвојено у зависности од значења:

Уочи (празника) и у очи (ме гледај) Напоље (изађи) и на поље (пала роса) Засада (је све у реду) - у значењу привремености За сад (ово је за сад) - намена Навелико (се прича) и на велико (се тргује) Накрај (села живе) и на крај (с краја на крај) Добога (лоше) и до бога (се чује) Зачас (ће се вратити) и за час (научи све за следећи час) Наглас (читај) и на глас (изашао на глас)

Писање речц е НЕ

Речца не пише се увек одвојено од глагола: не слушају, не умарајући се, не могу, не препознајући, не умеш

Изузетак чине глаголи нисам, нећу, немам, немој, и трпни глаголски придев- непокошена, неурађено

Речца не пише се увек спојено са именицама, придевима и предлозима: немир, несрећа, необичан, невесео, никако, незанимљиво

Писање речц е ЛИ

Речца ли се пише одвојено: Јеси ли научио? Да ли су завршили? Јесте ли добро? Би ли путовао? Не би ли сте урадили? Хоћете ли записати? Колико ли пара имам?

Узречица Је ли се пише одвојено, али у множинском облику – јелте.

Облици али, или, неголи, кадли, камоли – пишу се спојено.Облик ако ли – пише се одвојено.

Глас Ј

Не умеће у групе гласова аи, еи, ои, ио, уи: каиш, неимар, доиста,егоиста, уистину, фиока, авион, био, радионица, радио, виолина, милион, комедиограф Пише се испред гласа и ако је део основне речи: снаја / снаји, стаја / стаји, мој / моји, боја / бојица

Иза и, а испред а и е редовно се пише у свим простим и изведеним речима: авијација, идеја, историја, армија, премијер, компјутер, дијаграм, прекјучеКод придева на -ијски: историјски, серијски, комшијски, азијскиУ императиву глагола: пиј, пијмо, пијте, налиј, налијмо, бријмо

Глас ХГлас Х треба писати тамо где му је по пореклу (етимологији) место.

Признају се дублети речи са в уместо х иза гласа у: мува / муха, дунути / духнути, сув / сух (у компаративу: сувљи / суши), уво / ухо, глувонем / глухонем...

Правилни облицу су: кожух, трбух, рухо, слух, њух Признати су и дублети: кијати / кихати, снаја / снаха, кухиња / кујна

Глас Х се не пише у речима: рђа, рвати, рзати!

Различито значење имају:хвалити (некога) – причати лепо о некоме. Хвалио ме је код друга.

фалити (нешто) – недостајати, немати. Фали ми једна сличица да попуним албум.

СКРАЋНИЦЕ

Постоји неколико врста скраћеница:1. ПОЧЕТНЕ СКРАЋЕНИЦЕ2. САЖЕТЕ СКРАЋЕНИЦЕ3. ОПШТЕ СКРАЋЕНИЦЕ

ПОЧЕТНЕ СКРАЋЕНИЦЕ могу да садрже:а) Само почетно слово: метар – м / м. / m – сва три облика су тачна! грам – г / г. / g секунда – с/ с. / s килограм – кг / кг. / kg километар – км / км. / km види – в. тачка – т. година – г.

б) Само почетну групу сугласника – пише се тачка: овог месеца – о. м. наведено дело – н. д. вршилац дужности – в. д. текућа година – т. г. број – бр. свеска – св. множина – мн. ученик – уч. улица – ул. и друго – и др. и слично – и сл. школа – шк. на пример – нпр.

в) Реч се може скратит и до другог самогласника – пише се тачка:

професор – проф. инжењер – инж. гимназија – гимн. гимнастичар – гим. страница – стр. г) Реч се може скратити и до трећег или четвртог самогласника – пише се тачка: географија – географ. математика – математ. археолошки – архел. српски – срп.

САЖЕТЕ СКРАЋЕНИЦЕ са тачком:и тако даље – итд.такозвани – тзв.старословенски – стсл.то јест – тј.

а) Скраћенице до суфикса -ски и –чки:српски – срп. грчки – гр.турски – тур.

б) Сажете скраћенице без тачке – када се реч скраћује на завршетку: доктор – др магистар – мр Београд – Бгд госпођа – гђа госпођица – гђица

ВЕРЗАЛНЕ СКРАЋЕНИЦЕ (АКРОНИМИ) пишу се великим словима и без тачке:Српска академија наука и уметности – САНУКошаркашки савез Србије – КССЈугословенски авиотранспорт – ЈАТРепублика Србија – РСНови Сад – НСМатица српска – МС

Неке верзалне скраћенице изговарају се као целовите речи:Телеграфска агенција нове Југоскавије – Танјуг Италијанска фабрика аутомобика Торино (Fabbrica Italiana Automobili Torino) – Фијат (ФИАТ)Фудбалска интернационална асоцијација – ФИФАУНЕСКО, ЦИЈА итд.