Botanička pripadnost Napisao Dr. Ivo Đinović | 30 novembar 2010

Aronia melanocarpa (Michx.) Elliott je kod nas malo poznata vrsta voća koja potiče iz vlažnih šuma i baruština istočnog dela Severne Amerike, ali je u Srbiju dospela iz Rusije i Ukrajine, gde se odomaćila i masovno se gaji. Engleski naziv ove biljke je Chokeberry („čakberi“), što u slobodnom prevodu znači „zapiruša“, jer se teško guta, kao što je to slučaj sa trnjinama ili oskorušom, pa i mušmulom koja nije gnjila. Opora je zbog toga što sadrži dosta tanina i polifenola. Zbog ove osobine mnogi voćari su je nazvali „ruska oskoruša“, iako joj plod liči na borovnicu. Ruski naziv ove zapiruše je „černoplodnaja rjabina“. U nekim našim krajevima nazivaju je i „crna oskoruša“. Od svih biljaka koje poznaje naš narod, plodovi aronije najviše podsećaju na crni glog.

Pripada familiji ruža – Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. melanocarpa, crvenu: A. arbutifolia(L.) Pers. i purpurnu – A. prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome što pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaničari imali u vidu građu njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najveći značaj sa stanovišta čoveka. Spada u najlekovitije vrste voća.

Gajenje

Napisao Dr. Ivo Đinović | 30 novembar 2010

Lako se gaji i održava. Gaji se slično kao oblačinska višnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se žbun sličan žbunu leske. Da bi se olakšalo

njeno gajenje, omogućila međuredna obrada, rezidba i berba, može se kalemiti na jarebiku (Sorbus aucuparia), koja se u Rusiji naziva „krasnoplodnaja rjabina“, u Ukrajini „gorobina zvičajna“. Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine, jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 cm, tako da će kalemljena sadnica imati minimum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. Može se kalemiti na razne načine; očenjem, „čipovanjem“, engleskim spajanjem, i ostalim, kao i sve druge vrste voća. Izbor načina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plemke. Aronija nakalemljena na jarebiku ima povećan prinos i kvalitet, a podloga ne utiče na ukus. Ove dve vrste biljaka ukrštao je Mičurin i dobio dve nove, sintetičke sorte – „sorbaronije“, Likerna i Desertna Mičurina, još 1905. Međutim, nisu se proširile u praksi.

Zbog sporog rasta kalemova, koji su onda dosta skupi, najčešće se gaji na svom korenu, kao žbun. I ovaj žbun se može oblikovati rezidbom, da se ne dozvoli rast velikog broja stabala, kako bi se olakšalo osunčavanje, normalna fotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Stabljike stare 5-7 godina se odsecaju, neke na visini od 50 do 70 cm, druge blizu zemlje, kako bi se izazvao rast novih, mladih izdanaka koji imaju povećanu rodnost. Zasadi stari preko 25 godina mogu se „pokositi“ blizu površine i na taj način obaviti „podmlađivanje“. Pojedinačni žbun za desetak godina rasta može da razvije i preko 30 izdanaka koji će svi biti u rodu. Ovakav potencijal bujnosti i rodnosti aronija može da zahvali moćnom korenovom sistemu. Biljka stara 13 godina razvija korenov sistem u prečniku od dva metra, do dubine od 160 cm. Prosečan prečnik krune u to vreme bio je 347 cm. U mladim zasadima korenov sistem zauzima površinu koju projektuje kruna. Najveća masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 cm. Najveći deo korena nalazi se u prečniku od 50 cm oko stabla; 44%, a na svakih sledećih 50 cm još po oko 20%. Za devet godina rasta na ukrajinskom černozemu aronija razvije korenov sistem sa žilama ukupne dužine 711 m, na dubini do 130 cm. Pri tome, žile tanje od 1 mm u prečniku čine 91 – 95%, od 1-3 mm 3-4% i svega 1-2% debljih od 3 mm. Na ovaj način aronija obezbeđuje neverovatno jaku usisnu moć korenovog sistema, jer biljka usvaja vodu i hranu samo preko korenovih dlačica i tankih žila, dok debele služe za pričvršćivanje i transport hranljivih materija. Otuda i ideja da je aronija dobra biljka za ozelenjavanje peskova, pepelišta, saniranih deponija i jalovišta. Uspeva i na zabarenim zemljištima, na kojima rastu vrbe, trska i ševar. U ovom slučaju imamo permanentno navodnjavanje! Aronja pruža šansu čoveku da na efikasan način iskoristi terene koji su preko zime i ranog proleća zabareni.

Proizvodnja Sadnica Napisao Dr. Ivo Đinović | 30 novembar 2010

Aronija može da se razmnožava na tri načina.

Prvi način je generativni, iz semena. Seme iz ploda se izdvoji i ispere na gustom situ ili cedilu, osuši i čuva na suvom mestu do oktobra. Tada se raširi po filter papiru, pokvasi, umota u rolnu i stavi u plastičnu kesicu pa onda u frižider gde stoji do marta sledeće godine. Tom prilikom obavi se stratifikacija na + 4-5 stepeni C tokom 4-5 meseci. U martu se seme seje u kontejnere u sterilnom supstratu za proizvodnju rasada i drži na toplom mestu. Niče za oko tri nedelje. Oko mesec dana posle nicanja mlade biljčice se pikiraju na veća rastojanja, npr. 10 x 10 cm, gde se neguju oko dva meseca, u otkrivenoj leji ili na polju. Tokom leta mogu da se rasade u rasadniku, uz obavezno navodnjavanje, gde će se

obaviti prijem i rast sadnica do oktobra. U to vreme sadnice mogu imati 10 – 15 cm visine i trebaće im još jedna godina za rast u rasadniku do pristizanja za sadnju na stalnom mestu. Rastojanje između redova u rasadniku treba da bude minimum 80 cm kako bi korovi mogli da se uništavaju rotofrezom. U samom redu biljke mogu da se sade gusto, na 15 – 20 cm. U njima se korovi čupaju ručno, jer u rasadnicima nije dozvoljeno korišćenje herbicida. Tokom sezone zaštita od bolesti i štetočina nije potrebna jer je aronija otporna. Ukoliko se u blizini sadnnica, oko rasadnika, nalaze bujni korovi i zapušteni voćnjaci, mogu se sporadično pojaviti lisne vaši, ali ni one ne mogu da naprave veće štete. Dobro negovane biljke same se oslobađaju napasnika.

Drugi način razmnožavanja je deljenjem ili čerupanjem busena. Za ovo treba pripremiti stare žbunove nagrtanjem zemlje oko korena. Uz redovno navodnjavanje i uništavanje korova za jednu vegetacionu sezonu mogu se dobiti po nekoliko ožiljenih izdanaka koji se odsecanjem do matičnog stabla pretvaraju u sadnice. One se mogu saditi na stalno mesto ili u rasadniku, u zavisnosti od njihove razvijenosti. Ovakve sadnice nisu uniformne, naročito u pogledu razvijenosti korenovog sistema. Zbog toga se u praksi javlja slabiji prijem. Samo biljke sa dobro razvijenim korenom se primaju, ostale se suše.

Treći način razmnožavanja je najefikasniji. Aronija se razmnožava vegetativno, iz meristema, in vitro, u kulturi tkiva. Ovako se dobija uniformno potomstvo jedne odabrane, matične biljke, u neograničenom, tj. potrebnom broju. Ovako mogu da proizvode sadnice samo dobro obučeni kadrovi u dobro opremljenim laboratorijama za kulturu tkiva, kao što je ova u Superioru Velika Plana. Postupak je opisan u foto stripu. Na ovaj način , u poređenju sa gajenjem iz semena, biljčice iz laboratorije imaju “jednu godinu” pri iznošenju u plastenik, na aklimatizaciju, i, od juna do oktobra imaju sledeću godinu, tako da predstavljaju pandan dvogodišnjim biljkama iz semena. Uz to, potpuno su zdrave, tzv. Virus fri sadnice. Koren je maksimalno razvijen i omogućava prijem svih biljaka.

Sadnja Napisao Dr. Ivo Đinović | 30 novembar 2010

Sadi se u jesen, kada na sadnicama opadne list, najčešće u novembru. Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene, ljubičaste ili braon boje. Ovo lišće je zrelo i opada na najblaži dodir. Najčešće se sade dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljišta, osim slanim, kojih ima na severu Banata gde se koriste za gajenje kamilice i nane, kao i ispašu ovaca, za razliku od brusnice i visokožbunaste, američke borovnice, koje dobro uspevaju samo na prirodno kiselim, pH 4,2 do 4,4, a ona se u Srbiji nalaze na većim nadmorskim visinama,

najčešće iznad 750 m. Tamo skoro i da nema stanovnika. Ne usvaja štetne sastojke iz zemljišta, vode i vazduha, te se može gajiti i u blizini industrijskih zagađivača i termo elektrana. Evo rešenja za pepelišta u okolini Obrenovca, Lazarevca i Kostolca, kao i za jalovišta nastala odlaganjem humusnog sloja sa otkrivenih kopova. Na ovim površinama aroniju treba posaditi gušće nego u klasičnim voćarskim zasadima, npr u redove 2 x 1 m, kako bi se što pre formirao gust splet žila koje će sprečavati eroziju vetrom i zagađivanje okoline. Aronija može da se koristi i za formiranje živih ograda. Dovoljno je posaditi jedan red sa rastojanjem između biljaka od 80 do 100 cm. Živa ograda koja cveta, blista od zelenila mladog lišća, koje liči na ukrasnu biljku lovorvišnju, u avgustu okićena crnim bobicama koje mogu da se jedu, u oktobru i novembru “gori” od plamenih boja lišća…

Najbolja gustina sadnje u klasičnim voćnjacima je 3 x 1,5 m, kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4,5 m2

vegetacionog prostora. Sadi se do dubine na kojoj je sadnica bila u rasadniku. Dovoljno je iskopati jame dubine 20 i prečnika 30 cm. Sadnicu pažljivo nagrnuti sitnom i vlažnom zemljom i nagaziti oko nje kako bi se uspostavio dobar kontakt između korena i čestica zemlje, a vazduh istisnuo. Oko biljaka treba rasturiti sloj slame, minimum pola metra u prečniku, kako bi se sprečila pojava korova oko samih biljaka. Ovaj malč treba obnavljati svakog proleća. Pri tome, stara prostirka se raspada i postaje organsko đubrivo čije sastojke voda unosi u zonu korenovog sistema. Krajnji produkti razlaganja organskih materija su voda, ugljendioksid, minerali i energija, te biljke đubrene organskim materijalima imaju brz rast, dobro zdravlje i povećanu otpornost na sušu, bolesti i razne druge stresne situacije izazvane naglim promenama klime. Kada se govori o mineralima kao proizvodima razlaganja organskih materija, u njih treba ubrojati i azotna jedinjenja kao što su amonijak, nitrati i nitriti, a ne samo kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum i ostale biogene elemente. Najduži efekat od svih organskih materijala koji se mogu koristiti kao đubrivo ima vuna koju treba postaviti u jamu pre sadnje i pokriti je slojem plodne zemlje. Sledećih 10 – 15 godina vuna će postepeno trunuti i snabdevati zonu korenovog sistema azotnim jedinjenjima, najvažnijim sastojcima živih organizama. Treba imati u vidu da je kostur svih organskih jedinjenja ugljenik, koga u atmosferi ima mnogo manje nego što je potrebno biljkama, te otuda đubrenje organskim materijalima ima i ulogu obezbeđenja biljaka ugljendioksidom.

Berba

Napisao Dr. Ivo Đinović | 30 novembar 2010

Prve berbe su moguće u trećoj godini života. Dobro razvijene biljke iz kulture tkiva prorode i u drugoj godini. Tada se formira prosečno po dva grozda na biljci, sa oko 35 – 40 plodova, ili oko 50 -100 grama prinosa. U prvoj godini po sadnji dvogodišnjih sadnica, može se dobiti od 100 - 200 kg ploda po hektaru. U sledećoj sezoni žbun daje po 7-8 grozdova, 200 – 300 grama po biljci ili 440 do 660 kg po hektaru. Pojedinačni plodovi imaju masu od 0,6 - 1,1 gram, tako da u jednom kilogramu ima od 1ooo – 1600 plodova. U plodu se nalazi par komada vrlo sitnog semena, čija je apsolutna masa (masa 1000 zrna) oko 3 g. Sa porastom, uz redovne mere nege, u prvom redu uništavanju korova, u desetoj godini života biljka aronije može da donese prinos od oko 5 -10 kg po žbunu, ili 11 do 22 t/ha. Sa berbom se ne može zakasniti! Zrenje nastupa krajem jula, a berbe se mogu protegnuti kroz sledeći mesec i po dana. Pri tome, gubici su vrlo mali. Tek po koji plod se osuši i otpadne, dok oni drugi, normalni i zdravi, tako reći ne kaliraju. Gubitke vode biljka nadoknađuje dopunjujući plod svežom hranom, sve dok je list zelen i fotosinteza moguća. Stajanjem, plodovi dobijaju na kvalitetu, slađi su i hranljiviji, manje opori. Ako su izloženi jakom suncu, suše se i opadaju. Njihova masa i u novembru je ista: 0,6 – 1,1 gram. Oko 30% plodova može da sačeka proleće na biljci. Kao suvi dobri su za čaj. Isti plodovi mogu da se koriste 2-3 puta, a na kraju mogu da se pojedu kao kompot.

Pomenuti prinos se može očekivati i u sledećih 20 godina. Navodnjavanjem se osigurava visok i stabilan prinos po godinama. Suša je najveći neprijatelj svih biljaka, pa i aronije. Orezivanjem grana starih 5 – 7 godina podmlađuje se rodni deo biljke i osigurava dobar prinos. Drvo sporo raste, tvrdo je kao dren, i dostiže visinu od 1,5 – 2,5 metra, tako da se lako bere sa zemlje. Otporna je na bolesti i štetočine, pa nema potrebe za bilo kakvim vidovima zaštite. Kao takva, aronija je idealna biljna vrsta za gajenje u tzv. organskoj ili bio-ekološkoj proizvodnji, koja je jedan nivo iznad organske. Kada biljke, za 4-5 godina, odrastu u visinu preko jednog metra, onda one same suzbijaju korov u redu, a međuredno rastojanje se kosi. Posle desete godine, ako je između redova niska trava, ne mora ni da se kosi, tako da voćnjak aronije predstavlja pravu oazu životinjskog sveta, idealno stanište za ptice pevačice, prepelice, jarebice, fazane, zečeve... Postoje posebne travne smeše za zatravljivanje voćnjaka i vinograda, u kojima dominira bela detelina. U aprilu, kada se voćnjak zabeli od mnogobrojnih cvetova, kao kada padne sneg, aronija je dobra pčelinja paša.

Postoji veći broj sorti i klonova, od kojih su najpoznatije finska Viking i češka Nero. U Superioru Velika Plana kulturom tkiva “in vitro” razmnožava se “klon 23”. Godine 2010. aronija je upisana u listu voćnih vrsta u Srbiji, sa jednim

predstavnikom – sortom Nero. Do tada se posmatrala kao ukrasna i lekovita biljka.

Korišćenje

Napisao Dr. Ivo Đinović | 30 novembar 2010

Pored plodova, lišće može da se koristi za čaj. Bogato je vitaminom P. Po izgledu podseća na list višnje. U jesen, posle prvh mrazeva, dobija crvenu i ljubičastu boju. Čaj ima ukus i miris jezgre badema. Sa dodatkom meda i limuna ima jako okrepljujuće dejstvo. Na litar ključale vode dovoljno je dodati 5-6 listova, poklopiti i ostaviti da se ohladi. Na isti način mogu da se koriste i suvi plodovi,

kao i šipurak.Prvi zasadi aronije u Srbiji zasnovani su u organizaciji PIK Takovo, Gornji Milanovac, sedamdesetih godina XX veka. Sadnice su uvezene iz Ukrajine. Ideja da se ona koristi za proizvodnju sokova nije ostvarena do kraja, pa se danas koncentrat za sokove uvozi iz Poljske. Koristi se samo kao bojadiser, jer sokova od aronije nema pod tim imenom kod nas. Litar sirupa može da oboji 100 l vode. Od kilograma plodova može da se iscedi 600 ml soka koji se čuva posle „visoke pasterizacije“ na 92°C. Ne koristi se sterilizacija, kako bi se sačuvala prirodna aroma voća. Masa dobijena posle ceđenja soka, može da se zasladi i skuva kao pekmez ili džem, koji takođe imaju lekovita svojstva. Osim ovoga, celi plodovi aronije mogu da se koriste i za spravljanje džemova i slatka, želea, voćnih salata, onda za dobijanje vina, rakije, i likera, kao što se to radi od grožđa. Neki ljudi ih stavljaju u paradajz salatu, a mlekare prave voćne jogurte sa sokom aronije. Sladoled sa sokom aronije ima divnu ljubičastu boju. Sok aronije može da posluži i u spravljanju raznih kolača i poslastica u boji.Ovaj tekst ima za cilj da ideju proizvodnje soka od aronije podstakne i razvije, jer je ovo voće više lek nego hrana. Svako domaćinstvo može da pronađe malo mesta na svojoj okućnici da zasadi aroniju, i počne da koristi sokovnik koji negde stoji zaboravljen dugi niz godina. U eri širenja biljne proizvodnje bez upotrebe pesticida, evo voća koje je priroda podarila čoveku kao stvorenog za tako nešto. Treba je uvesti kao artikal u mega marketima, gde bi se prodavala sveža, slično jabukama, limunu i drugom voću. Sveži plodovi mogu da se čuvaju u hladnjačama, kao jabuke ili grožđe, na +2° C. Lako se suše na suncu ili u hladu, bez bojazni da će se pokvariti i satrunuti. U celom svetu vlada velika potražnja za plodovima aronije. Posle prezentacije ove biljke u emisiji Znanje na poklon TV

osmog avgusta 2010, javio se potencijalni kupac 5 tona suvih plodova

aronije za izvoz u Ameriku. Kutija sa 250 g svežih plodova aronije u Holandiji košta 17 evra! Šansa za izvoz?

Hranljiva i lekovita vrednost

Napisao Dr. Ivo Đinović | 30 novembar 2010

Plodovi aronije su bogati hranljivim i lekovitim materijama. Sadrže od 25-30% suve materije, najviše saharida, šećera od 6,2 – 10,8%, celuloze 3,0 – 3, 1%, pektina 0,63 – 0,75%, organskih kiselina od 0,7 – 1,3% i antocijana (600 – 2300 mg%). U njma je prava riznica (1,55%) makro i mikro elemenata kao što su gvožđe, kalcijum, bakar, jod, bor, molibden, mangan, kalijum i kobalt, te vitamini C, P, PP, B6, B2, E i provitamin A. Ali, od svega što se nalazi u zrelim plodovima crne aronije, najvažnije su bojene materije, antocijani. Nađeno je 1480 mg antocijana na 100 g svežih plodova, dok je koncentracija proantocianidina bila 664 mg na 100 grama. Ovih materija ima najviše u kori i ispod same kore ploda. Na ovaj način biljka štiti sadržaj, meso i seme ploda, od štetnog dejstva UV zračenja. Boja i sjaj bobica privlače ptice i druge životinje da se njima hrane i na taj način obavljaju rasejavanje i širenje vrste. Na drugom mestu po bogatstvu antocijanima nalaze se zreli plodovi crne maline , sa oko 320 mg%, dok ih kod crne ribizle ima oko 250 i kupine 205 mg na 100 g ploda.

Aronija sadrži najviše antioksidanasa od 277 vrsta namirnica koje koristi čovek, uključujući i drugo jagodičasto voće, bobice, citruse, povrće, žitarice i začine. Među antocijanima aronije nalaze se cianidin-3-galaktizid, epicatehin, kafeinska kiselina, kvercetin, delfinidin, petunidin, pelargonidin, peonidin i malvadin. Sve su to antioksidantni fenoli – flavonoidi. Apsorbuju slobodne radikale. Sadržaj antioksidanata izražava se u tzv. ORAC jedinicama, antioksidativnom kapacitetu (The Oxigen Radical Absorbence Capacity), kojih u aroniji ima 16100, tj. 16100 mikro molova na 100 g ploda što je mnogo više od borovnice, kupine, maline ili crne ribizle. Dnevne potrebe čoveka iznose od 3000 – 5000 ORAC jedinica, te je ljudskom biću dovoljno da konzumira 20 – 30 grama ovog voća, ili isto toliko bobica.

Ovakvim sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih boleti, kao što su karcinom debelog creva, neaktivna jetra, kardiovaskularne bolesti, hronična zapaljenja, gastro problemi uključujući i čir, i zapaljenja oka (uveitis). Jača imuni sistem te je dobra hrana – lek za decu, sportiste i rekonvalescente. Usporava procese starenja i ima antiseptičko dejstvo. Moguće je da antioksidanti pomažu u lečenju svih hroničnih bolesti, kao što su kanceri, srčana oboljenja, Parkins, bronchitis…Sve sastojke koje je aronija stvorila da bi sebe sačuvala od insekata, gljivica, bakterija i virusa, a koji se jednom rečju nazivaju fitoncidi ili biljni antibiotici, čovek unosi u svoj organizam i koristi blagodeti prirode.

U ishrani i medicini aronija se koristi uglavnom kao hladno ceđeni voćni sok, sirup. Već je rečeno da se od kilograma svežih, neoštećenih plodova dobija oko 600 ml gustog soka, tamne, skoro crne boje, koji se konzerviše pasterizacijom u staklenoj ambalaži. Ovakav sok se koristi razređen u vodi, čaju ili drugim voćnim sokovima, kao što su oni od jabuke ili dunje. Na 100 ml soka saržaj vitamina P (bioflavonoida) iznosi minimum 150 mg. Energetska vrednost je max. 63 kcal. Sirov sok se koristi obazrivo, kao i drugi lekovi, tri puta na dan po 50 ml, ili po pola čaše od jogurta.

Aronija se koristi i za spravljane džemova. Posle ceđenja soka, drožda sa semenom i korom se prokuva i zasladi i tako se dobija džem. Ima mnogo načina da se iskoriste plodovi aronije. Slatko, voćni jogurt, sladoled, voćne salate, salate sa paradajzom, vino… Veće količine plodova mogu da se koriste i za spravljanje vina. U samlevenu masu treba dodati vodu i potom ocediti vino a ostatak pretvoriti u džibru i sačekati fermentaciju, a potm ispeći rakiju. Dobar domaćin ništa ne baca: lišće suši i kuva za čaj, plodove koristi na već opisane načine, a grane posle orezivanja čuva za vatru.

Seme u plodu je veoma sitno, kao seme kima, i pomaže čišćenju organa za varenje. Džem ili slatko se jedu po malo, kašičicom, kao med, jer su oni ustvari lek dobijen direktno iz prirode. Sami plodovi u sirovom stanju nisu ukusni jer sadrže malo šećera, opori su, ali je to dobro za obolele od diabetesa. Međutim, kada dobro sazru i odstoje na grani jedno mesec dana, postaju slađi i ukusniji, te se može pojesti po jedna šaka plodova, što je dovoljno za dnevne potrebe čoveka u pobrojanim vitaminima i drugim zaštitnim materijama. Već smo navikli na to da se lekovi ne odlikuju dobrim ukusom. Posle nekoliko konzumiranja čovek se privikne i rado ih koristi u svežem stanju.

Sadnice Aronije

KAKO PORUČITI PROIZVODE?

Jednogodišnju sadnicu aronie možete poručiti slanjem elektronske pošte.

U mailu je potrebno ostaviti Vaš broj telefona, kako bi Vas neko od naših komercijalista kontaktirao i potvrdio porudžbinu.

PORUČI ODMAH

CENA: 2,50 € (sa PDV-om)

(u dinarskoj protivvrednosti)

Porudžbine je takođe moguće izvršiti preko telefona od 8 do 16h pozivanjem sledećih brojeva: tel: 026 540 900 ; 026 540 901 ; 026 541 250 ; fax:026 541 251;___________________________________________________________________________

SADNICE U SAKSIJI OD 1L - SPREMNE ZA RASADJIVANJE

Rezervaciju sadnica za jesenju sadnju (novembar 2011.) počinje od 14.03.2011.

U toku prodaja sadnica Aronie u saksiji od 1L, spremne za rasađivanje na stalno mesto.

___________________________________________________________________________

Sok od Aronie - 270 ml. (Pakovanje od 6 kom.) Distributer za Srbiju Beo4 Company d.o.o. Meštrovićeva,32. 11 000 Beograd

011/3981-095 , 063/37-49-50

www.beo4company.com

___________________________________________________________________________

Nalazimo se u Velikoj Plani - Srbija i naša adresa je:Superior Seeds DOO

Bulevar Oslobođenja, 132.11320 Velika Plana

www.superior-seeds.com