11www.serbianmirror.comMart 2013.

Doma}in ve~eri bio je glumac SetMekferlan, kome su u uru~ivanjuzlatnih statueta pomogle brojne

kolege, od Majkla Daglasa, Meril Strip,D`enifer Aniston, Ri~arda Gira, ReneZelveger, [arliz Teron do D`onaTravolte. Za muzi~ki deo bile suzadu`ene Adel, [irli Bejsi, Nora D`ons iBarbra Strejsend, kojoj }e ovo biti prvinastup na dodeli Oskara u poslednjih 36godina.

Film “Argo”, u re`iji BenaAfleka, Granta Heslova i D`ord` Klunijao spasavanju ameri~kih talaca u Iranu1979. godine progla{en je najboljim ost-varanjem, dok su nagrade za najboljumu{ku i `ensku ulogu dobili Danijel DejLevis za maestralnu glumu u istorijskomspektaklu “Linkoln”, kome je ovo tre}iOskar za glavnu mu{ku ulogu i D`eniferLorens za ulogu neuroti~ne udovice uromanti~noj komediji “U dobru i u zlu”(Silver Linings Playbook).

Na op{te iznena|enje, priuru~enju poslednje nagrade, za najboljifilm, pored legendarnog glumca D`ekaNikolsona, koji je bio na bini, uklju~ilase i prva dama SAD Mi{el Obama, kojaje direktno u Beloj ku}i otvorila kovertusa imenom filma “Argo”, {to je nai{lo navelike reakcije. Agencija Mer i Fars ka`uda se time samo potvrdila politi~kadimenzija nagrade, jer se to nikada prenije desilo nego sada kada je nagradjenanti–iranski film. Novinska agencijaISNA je ironi~no konstantovala da nagra-da za “Argo” i u~e{}e Mi{el Obamepokazuju da su kriterijumi za Oskara pot-puno “apoliti~ni”. “Film ni tehni~ki, niumetni~ki ne zaslu`uje sve te nagrade, arazlozi su vi{e vezani za anti-iranskeaspekte”, izjavio je ministar kulture IranaMuhamed Huseini. On je rekao da“Argo” predstavlja “napor da se iskriviistorija i nametne ugao gledanja SAD”,javlja DPA. Iran planira da odgovori svo-jim filmom “Zajedni~ka komanda” odoga|ajima iz 1979. i 1980. godine itajnoj operaciji, koja je dovela do bekst-va {estoro slu`benika ameri~ke ambasade.

Ina~e, osamdesetpeta dodelanagrada Ameri~ke filmske akademije,

nije donela previ{e iznena|enja, sem {toje nagradu za najbolju re`iju dobio AngLi za film “Pijev `ivot” (Life of Pi),ostaviv{i tako bez Oskara mnogo popu-larnijeg Stivena Spilberga.

Kventin Tarantino je dobioOskara za originalniji scenario, dok je EnHatavej dobila nagradu za najboljusporednu ulogu u filmu “Jadnici” (Les

Misérables).Austrijski film “Ljubav” (Amor)

progla{en je za najbolji film stranog gov-ornog podru~ja, dok je Diznijev crtanifilm “Paperman” dobio nagradu zanajbolji animirani kratki film, dok je“Brave” odneo Oskara za najbolji animi-rani dugometra`ni film.

Ove godine se dogodilo da u

jednoj kategoriji ne mo`e da se odlu~ipobednik, pa su Oskara za najboljuobradu zvuka podelili Bondov “Skyfall” ifilm o hvatanju Bin Ladena “00:30 Tajnaoperacija” (Zero Dark Thirty). Film“Skyfall” je doneo Oskara Adel za najo-riginalniju pesmu zajedno sa PolomEpvortom.

@aklin Duran je dobila Oskaraza najbolju kostimografiju u filmu “AnaKarenjina” .

Reditelj Malik Ben`ilul osvojioje nagradu za najbolji dokumentarac safilmom “Potraga za [e}ernim ~ovekom”(Searching for the Sugar Man).

Glumac i animator SetMekfarlan, koji je vodio program, ~estose surovo, i kako ka`u agencije, u nekimtrenucima i neprimereno {alio, pominju}iu po{alicama Jevreje u Holivudu, tra`e}ipukotine u ubistvu Abrahama Linkolna ipevaju}i pesmu o `enskim grudima.Tako|e, on se zapitao, i gde se ovdegodine u Holivudu organizuju orgije zau~esnike dodele Oskara, nakon {to se cer-emonija zavr{i. I pored onih kojima senjegov humor nije svideo, prime}eno jeda je uspeo da nasmeje uvek dostaozbiljnog glumca Tomija Lija D`onsa.

Kako bilo da bilo, 2012. godinaje za sobom ostavila filmska ostvarenja,koja definitivno vredi pogledati.

Anita Kosti} Niketi}

85. DODELA OSKARAPresti`na nagrada Oskar, koju Ameri~ka filmska akademija dodeljuje u 24. kategorije, ove godine odr`ana je 24. februara u Los Andjelesu.Bila je to 85. dodela od osnivanja Oskara, koja nije donela previ{e iznena|enja, osim direktnog uklju~enje prve ameri~ke dame iz Bele ku}e,

koja je progla{avanjem jednog od dobitnika, izazvala komentare da je time potvr|ena politi~ka dimenzija nagrada.

F I L M

12 Mart 2013.

P R O T E K L I D O G A D J A J I

^ikago, osim {to je najve}i srpski gradu dijaspori, postaje i prestonicasrpske kulture van matice. Mo`emo

se pohvaliti medijima, pozori{tem,takmi~enjima peva~a… A kao biser uo~uvanju srpske tradicije, kulture i jezikaza~u{e se an|eoski glasovi iz muzi~ke {koleZavi~ajni slavuji – Slavice Momakovi}Miljanovi}, poznate peva~ice i profesorapevanja.

Ve} na svom prvom koncertu, 16.februara pred prepunom crkvenom dvoranom,pri na{oj crkvi Vaskrsenje Hristovo naRedvud Drajvu, pokazali su svoj talenat,energiju, emociju i tehniku pevanja, koju susavladali zahvaljuju}i svojoj profesorki. Ovimkoncertom su `eleli da poka`u deo srpskogzavi~ajnog muzi~kog blaga, da na{e ljude uAmerici i {irom sveta podsete i uvere da na{imladi ljudi imaju snage, volje i znanja, da sebave kulturom na{eg naroda i umetno{}u napravi na~in. Na veliko iznena|enje i odu{evl-jenje publike, Zavi~ajni slavuji svojim glaso-vima, ne samo da su do~arali zavi~aj, ve} sui dokazali da sa punim pravom zaslu`uju imeove ptice.

Koncert je otvorio urednik i voditeljprograma Srpski radio ^ikago, gospodinMilorad Ravasi. Prisutne je pozdravio ikonzul Generalnog konzulata RepublikeSrbije u ^ikagu gospodin Neboj{a A}imovi},

koji je takodje veoma pohvalno govorio ogospodji Slavici Momakovi} Miljanovi},njenom dugogodi{njem marljivom radu ipo`elo jo{ mnogo ovakvih skupova me|una{im ljudima u dijaspori.

Gospodja Slavica Petrovi}, osniva~ iurednik na{eg lista je istakla zna~aj {irenja io~uvanja srpske pesme na ovim prostorima idodala da su neki od “slavuja” i pobednici napro{logodi{njem Prole}u u Ogledalu, najve}ojmuzi~koj manifestaciji, koju organizjuje na{list svakog aprila, pozivaju}i mlade talente zakrenu u svet uspe{nih peva~a.

Nakon govornog dela zaorila sepesma, koja nas je sve prenela u zavi~aj. Prekoncerta su najavili da planiraju da zapalejedan mali plami~ak, ali se njihovoraspolo`enje sa puno `ara, pozitivne energijei ljubavi, koje je i{lo iz pesme u pesmu,

prenelo i na sve prisutne, koji su se od srcaveselili i pevali zajedno sa Slavujima iSlavicom. Ve} na prvom koncertu publika jebila prijatno iznena|ena i pone{ena muzi~kimtalasima lepe srpske pesme, opojnim glasovi-

ma i veselom atmosferom, koji su je nosili dokasno u no}.

Sasvim je sigurno, da }e svi koji sute ve~eri slu{ali Slavuje, ponovo do}i na nji-hov koncert. Veliki trud, po{ten rad i profe-sionalizam koji je na{a Slavica Momakovi}Milanovi} ulo`ila u svoju muzi~ku {kolu,nagra|en je velikim aplauzom i ovacijamaodu{evljene publike.

Ona se zahvalila gostima navelikom odzivu, a sponzorima i svim srpskimmedijima na podr{ci koju su pru`ili ovompoduhvatu. Evo {ta je za Ogledalo na krajukoncerta, izjavila gospo|a SlavicaMomakovi} Miljanovi}:

“Posle veoma uspe{nog prvog kon-certa, `elim da se zahvalim svima koji sudo{li da nas gledaju i slu{aju, svim sponzori-ma i medijima, koji su nas podr`ali…

Gospodinu konzulu Neboj{i A}imovi}u, izGeneralnog konzulata u ^ikagu, SlaviciPerovi}, urednici i vlasnici lista Ogledalo,zatim Srpskom radiju ^ikago – urednikuMiloradu Ravasiju, Radio Avali i Aleksadru

@igi}u, Srpskom radio ~asu – Bobiju i MiciJovanovi}. Hvala i sponzorima sale, Draganii Vladi Markovi}, sponzoru ulaznica, VladiBjelopetrovi}u, a na divnoj kreaciji na{ihsuknji, na{oj Miri. Svima veliko hvala.

Tako|e, `elim da uputim pozdravva{im ~itaocima i svim mladim talentima ipozivam ih da se prijave i iskoriste svoju{ansu. Ja im `elim mnogo uspeha. Sre}no!Va{a Slavica Momakovi} Miljanovi}.”

Po`elimo Slavujima i Slavici jo{mnogo uspe{nih koncerata i nastupa, jer su tozaista zaslu`ili, a i kako bi publika moglaponovo da do`ivi divno nezaboravno ve~e,kao na njihovom prvom koncertu.

Veoma uspe{an koncert muzi~ke {kole Slavice Momakovi} Miljanovi} u ^ikagu

PRVI KONCERT ZAVI^AJNIH SLAVUJA

[KOLA “ZAVI^AJNI SLAVUJI’’SLAVICE MOMAKOVI]- MILJANOVI]

TRA@I NOVE @ENSKE I MU[KE POLAZNIKE, ZBOG PRO[IRENJA IOSTVARENJA NOVIH PROGRAMA I UGOVORENIH KONCERATASVI ZAINTERESOVANI MOGU DA SE JAVE NA BROJ:

1708 502 2090.

D I J A S P O R A

13www.serbianmirror.comMart 2013.

Srpski festival u Sidneju, vikend

ispunjen zabavom, muzikom i trpe-

zom bogatom srpskim specijalitetima,

u luci Darling, posetilo je vi{e desetina hil-

jada ljudi, 9. i 10. februara. Festival je orga-

nizovala Srpska pravoslavna crkva i Srpske

pravoslavne omladinske organizacije

(SOJA).

Na dvadesetak {tandova Srbi u

Australiji predstavili su svoje stvarala{tvo –

slike, ikone, umetni~ke predmete, suvenire i

turisti~ke informacije o Srbiji. Prisutni su

mogli da probaju srpske kulinarske speci-

jalitete – pljeskavice, }evape, burek, pite,

krofne, pala~inke, ali i pivo, vino, rakiju,

mineralnu vodu. Vi{e stotina u~esnika –

srpskih folklornih grupa iz Sidneja i drugih

gradova nastupilo je na dve pozornice.

Doga|aj je obele`en i vatrometom.

Na sve~anom otvaranju mani-

festacije, na pozornici su se na{li pred-

stavnici organizatora – Omladina srpske

pravoslavne crkve Mitropolije

australijsko-novozelandske, poglavar SPC u

Australiji vladika Irinej, predstavnici Vlade

Srbije – Aleksandar Vlajkovi}, zamenik

direktora Kancelarije za saradnju s dijas-

porom i Srbima u regionu, ambasador Neda

Maleti} i generalni konzul Branko

Rado{evi}. Tako|e, bili su tu i brojni pred-

stavnici grada Sidneja i visoki zvani~nici

australijske dr`ave – ~lanovi parlamenta,

dr`avni tu`ilac Greg Smit, sekretar min-

istarstva pravosu|a Dejvid Klark, ministar

za dr`avljanstvo i etni~ke zajednice austral-

ijske dr`ave Novi Ju`ni Vels Viktor

Dominelo.

Za vreme Srpskog festivala,

Aleksandar Vlajkovi}, je razgovarao sa aus-

tralijskim ministrom za dr`avljanstvo i

etni~ke zajednice Novog Ju`nog Velsa

Viktorom Dominelom. Dominelo je istako

da pripadnici srpskog naroda u Australiji

daju zna~ajan doprinos u razvoju australi-

jskog dru{tva i da su lojalni gra|ani zeml-

je u kojoj `ive. Vlajkovi} je preneo molbu

da im australijska dr`ava pomogne u

redovnim {kolama da u~e maternji, kao

drugi jezik, kako bi lak{e o~uvali nacional-

ni identitet, kako bi svoju kulturu i tradici-

ju utkali u multieti~nost Australije.

Zvani~nici dve dr`ave ocenili su da su poli-

ti~ki odnosi Srbije i Australije dobri i da tu

saradnju treba unaprediti razvojem privred-

nih veza, pa je Vlajkovi} pozvao Dominela

da poseti Srbiju.

Skup je po~eo intoniranjem himni

Australije i Srbije, koje je otpevala Tamara

Tamburi}. Prisutnima se najpre obratio min-

istar Viktor Dominelo pozdravljaju}i skup u

ime Vlade i premijera Beri o Ferala.

Pohvalio je inicijativu organizatora da svo-

jim sugra|anima predstavi srpsku nacional-

nu ba{tinu i istakao da se nacionalno

nasle|e mo`e najbolje predstaviti na

ovakvim manifestacijama. Dominelo je,

nagla{avaju}i da poznaje srpski narod, nje-

gov entuzijazam i ose}aj ponosa, izneo

uverenje da }e se ova manifestacija, koja

predstavlja seme srpskog stvarala{tva,

pro{iriti i u druge delove velikog Sidneja i

druge gradove Australije.

Aleksandar Vlajkovi} izrazio je

zadovoljstvo {to prisustvuje manifestaciji

koja Srbe predstavlja na najlep{i na~in. On

je rekao da su predstavnici srpske zajednice

pravi ambasadori svoje zemlje i da to

ovakvim manifestacijama potvr|uju. Ukazao

je na dobre politi~ke odnose Srbije i

Australije, ali i na skromnu privrednu

povezanost i dodao da unapre|ivanju

ekonomske saradnje mogu da doprinesu srp-

ski biznismeni iz ove dr`ave. Obra}aju}i se

australijskim Srbima, Vlajkovi} je istakao da

je poznavanje maternjeg jezika preduslov za

o~uvanje nacionalnog identiteta i najavio da

}e Kancelarija za dijasporu obezbediti da se

u~enjem na daljinu, posredstvom interneta,

u~i jezik i steknu elementarna znanja o kul-

turi, istoriji, veri i tradiciji.

Ambasador Srbije Neda Maleti} je

rekla da predstavljanjem svoje kulturne

ba{tine gradimo me|unacionalne mostove i

da je sigurna da }e `itelji Sidneja i turisti

imati priliku da upoznaju dru`eljubivost,

gostoprimstvo i prijateljstvo srpskog naroda.

Vladika Mitropolije

australijsko-novozelandske Irinej pozvao je

goste da u`ivaju tokom festivalskih dana u

srpskom gostoprimstvu i prijateljstvu i

o~itao molitvu u kojoj je podsetio na te{ke

doga|aje u matici. „Na{a Srbija imala je

mnogo te{kih godina. Krv se i danas proli-

va na Kosmetu, i danas nam ru{e manastire

i spomenike srpske istorije i poku{avaju da

nam Kosmet otrgnu od matice. Iz takvih

na{ih srca, koja te{ko podnose te{ke

doga|aje iz zavi~aja, mi nudimo molitvu za

mir, mole}i Boga za miran `ivot svakog

~oveka na svetu”, poru~io je vladika.

SRPSKI FESTIVAL U SIDNEJU

AKCIJA ZA NAJUGRO@ENIJE PORODICE SA KOSOVANova akcija Humanitarnog dru{tva Bo`ur odr`a}e

se 15. marta u ^ikagu u saradnji sa Unitas Fond

u prostorijama Univerzity Club of Chicago

Sav prihod sa donatorske ve~ere bi}e uru~en deci

bez roditelja, kao i najugro`enijim porodicama na

Kosovu i Metohiji, a deo sredstava i}i }e kao pomo}

narodnim kuhinjama za stare i najugro`enije.

Doma}in ve~eri Vuk Jeremi}(President of the 67 Session of the

United Nations General Assembly)

odr`a}e pozdravni govor.Skupu }e prisustvovati veliki broj na{ih poznatih li~nosti iz

kulturnog i javnog `ivota USA.

Petak 15. mart 2013Recepcija 7:00pm -8:00pm

Ve~era 8:00pm-10:00PM

Adresa:

University club of Chicago

76 East Monroe street

Chicago Il 60603

$1,000 per person or couple

14 Mart 2013.

I Z M A T I C E

KA@NJAVAJU SE NAJSPOSOBNIJI

Emir Kusturica je na funkciju direktora“Mokre gore” podneo neopozivu ostavku

zbog prekr{ajne prijave dr`avnog revizora. Onje ostavku obrazlo`io re~ima da ne `eli dau~estvuje u javnom `ivotu u kojem su “sao-bra}ajni prekr{aji” na stubu srama javnosti, a

da se, prethodno, nije ni dokazao prekr{aj, nitizloupotreba polo`aja, kao ni nenamenskotro{enje novca, za {ta ga optu`uju.

^injenica da se poznati rediteljna{ao na spisku dr`avnog revizora zbognekoliko manjih proceduralnih propusta, da jeto medijski propra}eno kao vrhunski doga|aj,otvorilo je pitanje kako je ba{ dr`avni revi-zor izabrao Kusturicu, a nije oti{ao do NIS-a,Galenike ili neke druge kompanije u kojimazaista postoje veliki problemi i ozbiljnijestvari. Kusturica je jedan od najuspe{nijih, nesamo filmskih radnika, ve} i preduzetnika uSrbiji, koji je za godinu dana napravio ~itavgrad i ne{to jo{ va`nije, zapo{ljava veliki brojljudi, ali se uspesi u Srbiji i dalje ne pra{taju.

POTPISALI ZA VODU,DOBILI IZBORE

Nekoliko me{tana sela Badnjevca dolazi-lo je u ku}e svojih kom{ija tra`e}i pot-

pise za uvo|enje vode, {to su svi jedvado~ekali. Me|utim, na spisku nije preciziranoo kojoj se peticiji radi, ljudi su verovali svo-

jim kom{ijama i potpisali se. Tek nakonnekoliko dana ~uli su da od vodovoda nemani{ta i da su potpisali sasvim desetu stvar.Spisak potpisa iskori{}en je kao peticija zaopoziv mesne zajednice. PredsednikSkup{tine @itora|a Miroljub Zdravkovi} tvrdida je za prevaru saznao tek kada su brojnime{tani Badnjevca po~eli da negoduju i da }eo tome obavestiti policiju.

SMENA ZBOG VRE\ANJA @RTAVA

Dogodile su se saobra}ajne nasre}e 22. i23. februaa na istom mestu na pristupnoj

saobra}ajnici autoputa Beograd – Suboticakod Novog Sada, kada je jedna osoba pogin-ula, a tri povre|ene. Na pitanje novinara za{tostubovi, nisu obele`eni, generalni direktor JP“Putevi Srbije” Zoran Drobnjak je odgovorio:“Ni{ta vi ne razumete. Tu treba da se postavistruja, a kablove nam kradu. Ali, sad }emo dapostavimo, pa i neka ukradu. Kada je re~ onesre}ama, na autoputu postoje putokazi zanaplatnu rampu i da se brzina smanji. Tistubovi su bili lepo ofarbani u crveno-belo. Pa{ta ako je bio mrak, video bi ih i }orav voza~.Da je vozio koliko je ograni~enje, 40 ili 60na sat, i udario, ni{ta im se ne bi dogodilo.”

Komitet za bezbednost saobra}ajazahteva od Vlade Srbije da bez odlaganjasmeni Drobnjaka zbog skandalozne izjave, alii zbog brojnih propusta u obezbe|ivanju sig-urnih puteva. Osim {to je sporni intervjuusmeren na izbegavanje krivi~ne odgovornos-ti zbog propusta odgovornih u “PutevimaSrbije”, Drobnjak grubo vre|a `rtvesaobra}ajnih nezgoda i njihove porodice.pored zakonske obaveze, preduze}e na ~ijemje ~elu Drobnjak, nije izvr{ilo nijednu dubin-sku analizu saobra}ajnih nezgoda sa poginuli-ma u protekle tri godine.

U MINISTARSTVU SVAKI TRE]I

”TE[KO BOLESTAN”

Dr`avna revizorska institucija podnela jevi{e od 300 prekr{ajnih prijava i prijava

za privredni prestup, kao i osam krivi~nih pri-java protiv odgovornih u ministarstvima,agencijama, javnim preduze}ima, lokalnimsamoupravama i drugim dr`avnim institucija-ma zbog nepravilnosti u poslovanju tokom2011. godine.

Sude}i prema broju ispla}enih soli-darnih pomo}i, ispada da je svaki tre}izaposleni u Ministarstvu kulture tokom 2011.godine bio te`e bolestan ili je ozbiljnih prob-lema sa zdravljem imao ~lan u`e porodice.Na to ime ispla}eno po jo{ tri prose~ne plateu Srbiji svakom “obolelom”.

Da se ovaj resor u Vladinedoma}inski odnosio prema novcu, pokazujei primer saradnje sa Srpskim narodnimpozori{tem u Novom Sadu. Za operu „MilevaAjn{tajn” ministarstvo je ulo`ilo 26 milionadinara, od ~ega je potro{eno 18 miliona.Vra}anje neiskori{}enog novca nikada nisuzatra`ili.

TRE]INA ZAPOSLENIH UMINISTARSTVIMA NE

RADI NI[TA

Sada{nji i biv{i ministri Vlade Srbije priz-naju da u resorima koje vode ili su vodili

ima zaposlenih koji ni{ta ne rade. Procene suda bi tre}inu ili bar ~etvrtinu zaposlenih ujavnoj i dr`avnoj upravi mogli da otpuste, ada to niko ne primeti. “Ima takvih neradni-ka da je to stra{no, a jasno mo`ete da viditeko {ta radi i koliko doprinosi. Kod njih jeproduktivnost nula, a ne mo`ete im ni{ta, jerih Zakon o radu {titi i toga su vrlo svesni.Gotovo u 90 odsto slu~ajeva kada ih

otpustite na osnovu neke disciplinskepovrede rada, na kraju vas tu`e i sud ih vratina posao,” izjavio je jedan od aktuelnih min-istara.

MINISTAR SKANDALMAJSTOR

Ministar za saobra}aj Milutin Mrkonji}gotovo redovno ispunjava stranice `ute

{tampe novim skandalima. Nije se bavio svo-jim poslom, ~i{}enjem snega kada je Srbijadanima bila zavejana, jer se tih dana, a i svihdrugih meseci, nije odvajao od svojeljubavnice, estradne umetnice. Nedavno semedijima po`alio rektor “Megatrend” fakulte-ta Mi}a Jovanovi}, kako Mrkonji} u njegov-oj ku}i za goste na Senjaku, `ivi ve} godinudana, gde ima sve besplatno, ~ak i ku}nupomo}nicu. Uzalud ga je Jovanovi} meseci-ma molio da se iseli. Kada je Mrkonji} videoda o tome pi{u novine, kona~no je napustioku}u, pocepav{i diplomu po~asnog doktoranauka ovog privatnog univerziteta. Diplomakako do{la, tako i oti{la.

Svom, samo formalnom suprugu, seu skandal rubrikama pridru`ila zvani~nasupruga Dragana Mrkonji}. U dve zgrade uResavskoj ulici, desio se kvar na grejniminstalacijama, a kvar se mogao ukloniti ustanu “gospo|e ministarke”. Vi{e od sedamdana ona nije dozvoljavala majstorima da u|u,i tako je vi{e od 100 stanara u oko 40 stano-va ostalo bez grejanja u februaru. Molili su jestanari, kom{ije sa bolesnom malom decom,dolazila je Komunalna inspekcija, ali “min-istarka” je bila istrajna. Ostalo je da se JKP“Beogradske elektrane” obrate Prvomosnovnom sudu, koji mo`e da dozvoli polici-ji da provali u stan, a gra|anima Srbije davi{e povedu ra~una za koga glasaju i ko ihprestavlja.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

Feb. 23. 2013.

Kod nas u Srbiji politi~ariotkrili otrovano mleko, a

narod ga pije bez problema.Otkrili smo i da je holivudskiglumac Tom Henks rekao“Kosovo je Srbija”, {to jeizmi{ljeno na jednom srpskomportalu, ali narod i dalje u toveruje. Aleksandar Nikoli} jeu poseti Nema~koj saznao dasu nam {vabe prijatelji, anarod u to ne veruje. ^etnici i partizani sepotukli ispred suda u Beogradu, jer jere~eno da je general ubijen dve nedeljekasnije nego {to ka`u ~etnici. Niko u to neveruje, slu~aj je zastareo.

Ako je suditi po Sajmu turizmana{ narod se iseljava letos samo u Gr~ku, amalo i u Tursku. Idemo svojim korenima.

Ostali se iseljavaju na truli Zapad, po 36.000du{a godi{nje. Meni se na sajmunajvi{e dopala doma}a hrana izVojvodine, Pirota i sa Kopaonika,koja je prirodna, selja~ka i nijeotrovana. Sada slede kobasijada uTuriji, slaninijada u Ka~arevu,{unkijada u Banovcima – odoh jatamo…{unka u prilogu…To namje, izgleda, ostalo od prave Srbije.

To su ukratko zbivanjau na{oj otad`bini, gde politi~arismi{ljaju virtuelne i javne igre

za zamajavanje naroda, a strani kapitalistinam orobi{e zemlju. Oni koji vide {ta sede{ava samo {apu}u: “Vlast i pelene seuvek menjaju iz istog razloga”!

Mar. 3. 2012.

Zima tiho nestaje, prole}e nadire. MiSrbi sa martom nikada nismo imali

sre}e, jer su se na{a najve}a stradanjadogodila ba{ u ovom mesecu. Evo, sad }e10 godina kako je ubijen premijerDjindji}. Zapeli smo sa pregovorima okoKosmeta, jer Nemci nagovaraju Ta~ija dane pri~a sa Da~i}em. Ako zbog utihlogpregovora sa [iptarima Srbija u junuostane bez datuma za pregovore sa EU,Beograd bi mogao da se ekonomskiokrene Istoku. Razo~aranje gradjana pre{lobi na stranke proruskog tipa, pa bi nascenu stupili Ko{tunica, Da~i}, ali inaprednjaci koji igraju malo sa EU, amalo sa Moskvom.

Mi Srbi smo na zapadu i daljene`eljen narod. Ka`e anegdota: “Pobegaolav iz kaveza u zoolo{kom vrtu u Njujorkui napao decu dok su se igrala. CNN-uobjavi: – Hrabri Evropljanin spasao decuod sigurne smrti! Na{ ~ovek koji je to ura-dio ka`e novinarima: – Nisam ja

Evropljanin! [ta si? – Srbin – odgovoriponosno. Sutradan CNN javi: – SRPSKITERORISTA UBIO LAVA, LJUBIMCADECE!

Afera sa mlekom, koje sadasmemo da pijemo, jer je dozvoljeni otrov0,05 je nema~ki test za na{u vlast. Vu~i}}e morati da vrati liniju otrova na 0,005 dabi zadovoljio Evropu, a na{e mlekareuni{tio.

Srbijom vi{e ne kru`i virus evro-filija, jer jedva 30 odsto gradjana podr`avaodlazak u za EU. Mi smo i dalje za su{enekobasice, slaninijadu i ostalu mrtvu priro-du od mesa. Bio sam u Ka~arevu, poreddevet vrsta slanina probao sam i leba,masti i aleve paprike. Da se setim kako jebilo u detinjstvu i da se pripremim zabudu}nost…

Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com

M A R K O V I K O N A C I

15www.serbianmirror.comMart 2013.

D O G A \ A J I

16 Mart 2013.

K U L T U R A

PREMIJERA ”EMIGRANTI” U ^IKAGU

Pise: Marijana Maljkovi}

Ljubitelji pozori{ta u ^ikagu, 23.marta, ima}e priliku da odgledajupremijeru predstave “Emigranti”, a

reprize 24. i 30. marta, majstora intelektu-alnog humora Slavomira Mro`eka, koja jezbog tematike kojom se bavi, spontano{}u,jednostavnosti izraza i neobi~nim humoromveoma ~esto izvo|ena {irom sveta. Mro`ekje jedan od onih pisaca ~ije su drameistan~ana oru|a pomo}u kojih mo`emo daprodremo i da razumemo neke odnajskrivenijih tajni na{eg `ivota. Rediteljove predstave, Slavica Petrovi}, koja je idirektor Srpskog pozori{ta “MiraSrem~evi}” tekst je prilagodila na{oj publi-ci, u kome }e se verovatno mnogi, naduhovit na~in prepoznati, a sigurno je, da}e svi beskrajno u`ivati.

U “Emigrantima” ima}emo prilikuvideti Vlatka @draleta, koga ~ika{ka publi-ka veoma dobro poznaje, po besprekornojdikciji, prijatnom glasu, {armu i po brojn-im savr{eno uverljivim ulogama. Zbog nje-govog dokazanog profesionalizma i talenta,nema sumnje da }e i ovaj put zasijati nasceni. Opravdano, mnogo se o~ekuje i oddrugog protagoniste predstave Milenka[i{arice, koji je ne{to manje poznat~ika{koj javnosti, ali svi oni koji su ga ve}videli kako javno nastupa, upamtili su gaizvanrednom smislu za humor i odgov-ornom odnosu prema glumi i kolegama. Ada }e svi detalji i}i onako kako je planira-no pobrinu}e se, ovog puta u ulozi inspici-jenta Mi{a Petkovi}, koji je ina~e aktivniglumac skoro od osnivanja pozori{ta.

Uo~i velike premijere“Emigranti”, zamolili smo glumce i reditel-ja, da nam u pauzi na jednoj od proba,odgovore na nekoliko pitanja i pribli`e nampredstavu koju spremaju. Evo, {ta nam jeVlatko @drale rekao.

U Srpskom amaterskompozori{tu “Mira Srem~evi}” poslednjihgodina gotovo ne postoji predstava ukojoj niste igrali jednu od glavnih likova.Kako je do{lo do toga da se oprobate kaoglumac i odakle crpite energiju za brojneprobe i predstave u kojima svaki putulazite u potpuno druga~iji lik?

“Do po~etka moje gluma~ke “kar-ijere” je do{lo sasvim slu~ajno, pre nekih{est godina. Glumac koji je igrao manjuulogu u “Ko{tani” nije bio u mogu}nosti danastupi na gostovanju u Milvokiju i zamolisu me, da probam da nau~im njegov teksti da ga zamenim. Pretpostavljam da su upozori{tu bili zadovoljni pokazanim, pasam u podeli za “Ministarku” dobio ulogute~a Pante. Za slede}u ulogu sam tako|ezamenio glumca, koji nije bio u mogu}nostida putuje u Kanadu na festival srpskogpozori{ta. Posle u~estvovanja na tom festi-valu smenjivale su se ve}e i manje uloge,

ali prakti~no nije bilo predstave u kojojnisam u~estvovao. To je ponekad napornoi zahtevno, ali dobra atmosfera, dru`enje iverovanje da radimo ne{to dobro za

o~uvanje srpske kulture u dijaspori nampoma`e da istrajemo.”

Recite nam ne{to o saradnji iatmosferi sa kolegama sa kojima trenut-no spremate Emigrante?

- Kao {to sam ve} rekao atmos-fera na probama je zaista ne{to {to namdaje energiju da istrajemo do kraja dokspremamo predstavu. Slavica je veomakreativna i veliki profesionalac. Uvek jespremna da saslu{a na{e predloge i uklopiih u njenu viziju. Milenko je odli~anglumac i zabavlja~ i drago mi je {to smokroz spremanje ove predstave imali prilikuda se bolje upoznamo. Ukratko, atmosferana probama je uvek vedra i vesela, i isko-ristio bih ovu priliku da pozovem sve kojisu zainteresovani da nam se priklju~e i u tose uvere.”

Koga vi glumite u Emigrantima,i koliko ste se prona{li u tom liku i pred-stavi uop{te? Da li vam je olak{avaju}aokolnost {to ste i vi li~no pro{li “emi-

grantski put”?- U “Emigrantima” igram intelek-

tualca koji je emigrirao zbog neslaganja sapolitikom vlasti svoje zemlje. Moja emi-

grantska pri~a je potpuno druga~ija, aliiskustva drugih emigranata i razgovori naprobama su mi pomogli da lak{e “u|em ulik”.”

Koliko je ova predstava zapravopri~a o svima nama, o prvoj generacijidoseljenika?

- Ova predstava je pri~a o dvepotpuno razli~ite sudbine, koje se ukr{tajuu te{kim uslovima emigrantskog `ivota.Dva nespojiva lika, koje na prvi pogledve`e samo zemlja porekla, na kraju ipakshvataju da nisu toliko razli~iti koliko sumislili. Da ne otkrivam vi{e, pozivam sve~itaoce Ogledala da pogledaju predstavu,koja sigurno nikoga ne}e ostavitiravnodu{nim, jer }e svako prona}i bar deli}sebe u jednom od ova dva lika.”

Pitamo Milenka [i{aricu, kakoon vidi predstavu “Emigranti” i svoj lik.

- Ova predstava je klasi~ana pri~ao emigrantima, ali smo je malo prilagodilina{im ljudima. U predstavi glumim ~ovje-

ka, koji je do{ao sa sela i kome je jedinicilj da zaradi novac i da se vrati ku}i.Mo`da }e se neko prepoznati u ovom liku,iako je on samo obi~ni fizi~ki radnik, ana{i ljudi se bave svim i sva~im. Pozivamsve koji `ele da u`ivaju, u vi{e od sat vre-mena, do suza komi~nih, ali i tragi~nihsituacija.”

Koliko dugo spremate ovu pred-stavu i kako komentari{ete saradnju sakolegama i rediteljem?

- U orginalu ovu predstavu smopo~eli raditi Miroljub-Miki Djuki} i ja.Medjutim, Miki je bio prezauzet, pa samSlavici predlo`io Vlatka. U po~etku ona jeto odbijala, jer je Vlatko glumio u posled-nje ~etiri predstave. Rekao sam joj, da li jevidjela na{ doma}i ratni film bez Bate@ivojinovi}a. I tako smo po~eli. Predstavuspremamo ve} nekoliko mjeseci, i u svakojslede}oj probi izgradjujemo na{e likove svebolje i bolje.

Koliko na sceni u po~etku imamosukoba i suprotnosti izme|u na{ih likova,toliko se u privatnom `ivotu sla`emo.Vlatko je zaista dobar glumac i prijatelj i onjemu u svemu imam najbolje mi{ljenje.Slavica je malo stro`ija, ali to je deo njeneprofesionalnosti u ovom gluma~kom i red-iteljskom poslu. Veoma je detaljna i preciz-na, vra}ala nas je Boga pitaj koliko puta,sve dok ne uspije da postigne pravu sliku.Mnogo puta smo svi bili jako iscrpljeni, alivredilo je.”

Ako ste Vlatka uporedili saBatom @ivojinovi}em, onda bi vas zbogduhovitosti i lako}om kojom zasmejavatepubliku, mogli uporediti sa ^kaljom. Odkada zaparavo po~inje va{e interesovanjeza glumu i kako je po~ela saradnja sapozori{tem “Mira Srem~evi}”?

- Prva gluma~ka iskustva samstekao jo{ u osnovnoj {koli u dramskoj sek-ciji, a zatim u tada amaterskom pozori{tu uPrijedoru. Ka`em tada amaterskom, jer jedanas to profesionalno pozori{te. U posled-njoj predstavi koju su radili “\elidba”,igrali su poznati glumci Slobodan ]usti}(koji je poznat po filomovima Kuduz iDjuka Begovi}), zatim Aleksandar Petrovi}(Neprijatelj) i drugi. Pred ovaj poslednji rat(daj Bo`e da je poslednji) oti{ao sam uNjema~ku, {to ka`u na{i, trbuhom zakruhom i upravo tamo upoznao `ivot na{ihljudi. Ovdje u Americi sam individualnonastupao na raznim priredbama, gde samsreo i ljude koji su povezani sapozori{tem.”

Neko ko je najvi{e povezan sapozori{tem je svakako njen direktor ireditelj ove predstave Slavica Petrovi}.Predstavu Emigranti su u ^ikagu na srp-skom jeziku igrali legendarni @arkoLau{evi} i @eljko-D`ek Dimi} i prvaciNi{kog pozori{ta. Da li je to ve}i izazovza vas kao reditelja i za glumce?

Vlatko @drale i Milenko[i{arica: glavni akteri upredstavi “Emigranti”

17www.serbianmirror.comMart 2013.

K U L T U R A

- I te kako. Velika je hrabrostraditi ne{to {to je publika ve} imala prilikeda vidi i to u izvo|enju prvaka srpskogglumi{ta. Mi sigurno ne}emo prema{itipomenute kolege, apsurd je to re}i, ali }enam oni poslu`iti kao velika inspiracija iizazov, {to zahteva ve}e zalaganje iinspiri{e glumce i re`isera da mnogo vi{eradimo, pa samim tim rezultati bi trebaloda budu neizostavni. Mi smo veliki entuzi-jasti.”

Da li ste se dr`ali originalnogteksta, ili ste ga prilagodili, pa }e ovo bitivi{e pri~a o srpskim emigrantima?

- Mro`ekovo delo Emigranti seveoma rado postavlja u svim pozori{timau svetu. On je izazovan za rad, a u istovreme daje mogu}nost adaptacije i slobo-du postavljanja, kada je re`ija u pitanju.Tako smo i mi re{ili da radimo ne{to gde}e se na{a publika prepoznati. Mi koji`ivimo daleko od matice, na ovaj na~inmalo }emo je pribli`iti sebi, kroz pri~u o`ivotima emigranata. Adaptirali smo malotekst i ovo }e biti pravi na{i emigrant,zato i ka`em da }e biti dosta ljudi u pub-lici, koji }e mo}i da se prepoznaju u ovojpredstavi.”

Kako je do{lo do gluma~kepodele, odkud ideja da }e @drale i[i{arica biti savr{eni za ulogu?

- Nemamo mi veliki izbor kadakrenemo sa podelom uloga. Tako je u prvo-bitnoj podeli trebalo drugi glumac da igraVlatkov lik. Ne zato {to to Vlatko ne bimogao, nego jednostavno da publika vidi ineke druge ljude. Vlatko je uklju~en u

skoro sve predstave u poslednjih nekolikogodina, pa sam htela da se malo odmori, ion od publike, i publika od njega, ali suipak okolnosti ili prst sudbine promenileodluku i Vlatko se na{ao tu gde je. Mislim

da je to dobro, jer je on veoma odgovoran,vredan i kreativan i sigurna sam, da }e ovajlik izneti do kraja, onako kako smo gazamislili.

[to se Milenka [i{arice ti~e, on jeba{ kao stvoren za ovaj lik i niko drugi mise nije uklapao u tom miljeu, kada sampo~ela da razmi{ljam o ovoj predstavi.Mogu slobodno re}i, da mi je bio glavnainspiracija za rad ove predstave. On je sanama tek dve godine. Mada je bio nekoliko

puta gost na proslavama i godi{njicamana{eg lista Ogledalo, {to me je i navelo darazmi{ljam o njemu da se priklju~i na{empozori{tu i sre}na sam da nam se pridru`io.Ne samo zbog toga {to ve} ima neko

iskustvo na daskama koje `ivot zna~e, ve}i zbog svoje ozbiljnosti kada je u pitanjupristupanje poslu, kao i odgovornosti.Mogu vam re}i da se jako lepo dru`imo iprovodimo vreme na na{im probama, gdesu moji glumci dekorateri, tehni~ari,postavlja~i scene, svetala, {apta~i, inspici-jenti, tonci… i glumci. Zato verujem da }eova predstava biti odli~no primljena odna{e pozori{ne publike, ne samo zato {toradimo na{u temu, ve} zato {to smo uneli

mnogo truda, rada ljubavi i entuzijazma unju i sigurna sam da }e to i publika oseti-ti.”

Paralelno sa Emigrantima, uve-liko se sprema i predstava @anka, koja jeveoma zahtevna i kompleksna. Odaklevam energija, a mo`e se re}i i hrabrostda postavite dve zna~ajne predstave ukratkom vremenskom periodu, i da u jed-noj glumite veoma zahtevnu glavnuulogu?

-Uh, dobro pitanje. Energiju stvaraljubav, a ja sam zaljubljenik pozori{ta, to jeneka ljubav koja u meni `ivi od mojedesete godine, kada me je razredni stare{inaubedio da sam ro|ena glumica. Kako mi jeto zazvonilo u glavi tada, ne prestaje daodjekuje do dana{njih dana. I evo sada uposlednjih osam godina se i realizuje uSrpskom amaterskom pozori{tu u ^ikagu.A ljubav ~uda ~ini svuda, pa evo i u ovomposlu.

Re{ila sam da uporedo radim dvepredstave zato {to smo malo zatajili sapozori{tem, iz opravdanih i nekihzdravstvenih razloga. Tekst MiodragaIli}a, na{eg renomiranog pisca, me je jakoinspirisao. Sada kada smo po~eli saprobama @anke, sve vi{e i vi{e shvatamkoliki sam zalogaj zagrizla i koja je toobaveza pred velikim likom na{e @ankeStoki}, piscem i publikom. Nemam izbo-ra ve} da se ~vrsto uhvatim u ko{tac saulogom. Ali ja volim izazove, velike zalo-gaje i obaveze, pa se nadam da }e i ovajdoneti uzajamno zadovoljstvo i publici imeni.”

18 Mart 2013.

P O R U K E

19www.serbianmirror.comMart 2013.

Z A V I ^ A J

Marko Lopu{ina

Kada su Ka~arev~ani u nedeljupredve~e, uz vatromet, zatvorilisvoju 26. Slaninijadu, veselo su

odahnuli i rekli: Uh, dobro smo pro{li!Zbog ekonomske krize bilo je skeptikakoji su pri~ali da sajam slanine i suvogmesa u ovom banatskom selu, ovegodine, mo`e da bude jako jadan.Pokazalo se, me|utim, da je Slaninijadatoliko veliki izazov za doma}ine i zagoste, da se na krizu niko nije obazirao.

– Nikad ve}a gu`va. Treba tidva sata da napolju pro|e{ tri redatezgi, a jo{ sat da sve vidi{ unutra usali. Narod ho}e sve da vidi i da proba,fala bogu, jer do{li smo da jedemo...-oteglo se kr{nom Lali iz [ida, koji jestigao u Ka~arevo da se uveri daBana}ani imaju bolju slaninu odSremaca.

Na tezgama je bilo dvanaestvrsta slanina, industrijske i doma}e,{arena ka~areva~ka, suva, barena i stis-nuta, od divljih svinja i mangulica, a uz njihkobasice, svinjske, gove|e, konjske,presu{ene i tek napravljena. Pa, dimljenekolenice i pili}i, {vargle, pe~enice, crne, belei rumene. Prodavalo se i kupovali, ~varci nakomad, kobasice na metar, slanina nat able...

– Spremio sam 400 kila slanine ikobasica i sve sam prodao – zadovoljno sesme{kao Zoran Saveski, svetski {ampionSlaninijade i doma}i Makedonac izKa~areva.

Ovo selo kod Pan~eva ima 10.000stanovnika, uglavnom potomaka kolonista izporatnog vremena. Pored Srba, Hercegovca,ima dosta Makedonca, koji su, sude}i po tit-ulama, najve}i majstori Slaninijade. Zlatnemedalje osvajali su Bor~e, Stojko, Ile, Zorani poslednji Mirko.

– U Ka~arevu slanina ima du{u.Ona je na{ put do sre}e! To narod ose}a idolazi u Ka~arevo. Ovde slanina nije obi~ankomad svinje koji oka~i u pu{nicu da seodimi. Potrebno je prvo da pripremi{ odgo-ji{ svinje do 170 kila, potom ih zakolje{, aslaninu stavi{ u salamuru da meso prevri iizgubi svinjsku du{u. Posle toga slaninamora nekoliko nedelja da se mrzne, da bi sepretvorila u tambu slatkog zalogaja – otkrionam je svoj recept majstor Zora Saveski.

Za tri dana Slaninijade u Ka~arevose sjatilo 200.000 gostiju sa po pedesetakautobusa i 5.000 automobila dnevno. Poredstotinu tona suvog mesa i slanine Bana}anisu gostima i kupcima ponudili i rakijududaru, dolova~ko vino, banatsku papriku,{trudle iz Kova~ice. Rekordno te{ka {unka

od 16 kila stigla jeiz Banovaca. Nikose nije usudio da je na~ne i proba, pa}e sa~ekati sladokusce na nekom dru-gom mestu.

U Ka~arevu je na izvolte biloraznovrsnog mesa iz Banata, Srema,Ba~ke, [umadije, Krajine, pa ~ak i izDalmacije. Najjeftinije su bile kolenice– 300 dinara, potom kobasice od 450do 800 dinara, slanina od 600 do1.000. Zlatiborci su nudili svoje suvomeso, ali i sir i kajmak, po jakimplaninskim cenama. Njihovi duvan~varci su bili najskuplji – 1.300 dinaraza kilo. U dve kafane pod {atrama,ispe~eno je pedesetak prasi}a ijagnji}a. Uz muziku i pesmu kao zanagluve {ofere, jeli su samo oni kojisu imali da plate 1.400 za prase}e i~ak 1.800 dinara za jagnje}e pe~enjekilo.

– U prestonici slanine kao nanajve}em va{aru srpskih |akonija od68 tezgi na Slaninijadi, doma}ini sudr`ali tridesetak, a ostale majstori koji

su stigli iz Vranja, Kru{evca, U`ica,Beograda i Novog Sada. Prodavali su iname{taj za pivnice, za 300 evra, zemljane

lonce i }upove, kazane za ~varke i pasulj,ali i gipsane slike sela Ka~arevo, malisuvenir sa magnetom, za 150 dinara. Sosa izSeln~e je donela svoje tek ispe~ene {trudle,a Slatki Mile banatske ~okolade iz doma}eradinosti – obja{njavao nam je lokalni vodi~Mirko Kotur.

[tenad srebrnase rase pasa haskiprodavani su za 100 evra. Vi{e su iz raz-gledali i mazili, nego kupovali, jer kakojedan ~i~a sa sela re~e: Mnogo su opasni,vole da o{tre zube na `ivini! Smotaju pevcaod 6 kila za dve sekunde! Me|u posetioci-ma Slaninijade najvi{e je bilo penzionera,koji su gustirali vino u plasti~nim ~a{ama za50 dinara i prejedali se leba, masti i alevepaprike za iste pare. Petar Gabor iz Koviljaje, naime, u narodnoj no{nji nudio doma}iveliki lebac iz Ka}a od tri kile, ali nakomade, da tako vi{e da zaradi. Ovaj profe-sor za ~varke, {ampion za rakiju od dudin-ja i {armer za penzionerke branio se odponuda da damama iz Beograda poda ceolebac.

– Uh, vratila sam se u detinjstvo.Na ovome sam odrasla. I idu}e godinedolazim u Ka~arevo – bila je odu{evljenahlebom i ma{}u gospo|a Zora iz Zemuna.

SLANINIJADA POSTALAVA[AR SRPSKIH \AKONIJA

Reporter u Ka~arevu, banatskoj prestonici slanine

Pored stotinu tona suvog mesa i slanine Bana}ani su ponudili i rakiju dudaru, dolova~ko vino, banatsku papriku, {trudle iz Kova~ice. Najvi{ese tra`ili Perini lebac i mast iz Kovilja

20 Mart 2013.

M U Z I K A

Kona~no nam sti`e dugo o~ekivanoprole}e. Osim lepog vremena,sunca i prvih cvetova, iz sumorne

zime i ovog prole}a probudi}e nasmuzi~ka manifestacija “Prole}e uOgledalu”. Ovaj muzi~ki spektakl seodr`ava ve} tre}u godinu, i sve je ve}i iglamurozniji. Svake godine “Prole}e uOgledalu” presti`e svoj rekord u brojupeva~a, muzi~ara i publike. Pro{le godinenastupilo je vi{e od 30 izvo|a~a iz^ikaga, Indijane, Milvokija i okoline.Renomirani peva~i su potvrdili svojrasko{ni glas, muzi~ari su dokazali za{tosu najtra`eniji, a nekoliko peva~a promo-visalo je svoje nove albume. Ogledalo jedalo priliku i novim talentima, peva~ima,da debituju te ve~eri i da rame uz ramenastupe sa ve} priznatim muzi~kim zvez-dama.

I ove godine nastavljamo tradici-ju, zbog velikog interesovanja kakou~esnika, tako i publike ovaj jedinstvenimuzi~ki festival }e i ove godine trajatidva dana 26. i 27. aprila. Pozivamo vasda do|ete u petak, 26. aprila, kada }e seodr`ati takmi~arski deo novih muzi~kihzvezda, kako bi svoj glas dali svomfavoritu i tako li~no u~estvovali u biranjunajboljih. Dan kasnije u subotu 27. aprilana velikoj reviji peva~a, pored pobednikatakmi~enja, nastupi}e gotovo sva poznatamuzi~ka imena na{e muzike naameri~kom kontinentu.

Osim Ogledala, koji je organza-tor i medijski sponzor, dva velika imenana{e estrade su od klju~nog zna~aja zaovu jedinstvenu reviju peva~a. Dvojevrhunskih profesionalaca ponudili susvoju stru~nu pomo} i postali glavnisponzori ~itavog doga|aja i saradnici, kojipripremaju sve mlade kandidate za nastupi sa kojima }e odr`ati generalnu probu,kako bi sve bilo besprekorno. To su~uvena Slavica Momakovi} Miljanovi}peva~ica i profesor pevanja, koja }epobedniku pokoniti pesmu i DraganNegovanovi} kompozitor, aran`er, har-monika{, klavijaturista i producent, koji}e pobedniku kao nagradu, snimiti pesmuu njegovom poznatom muzi~kom studiju.

S obzirom da je od po~etka sanama, Dragan Negovanovi} je najkom-petentiniji da ka`e svoje utiske o pred-hodnim manifestacijama “Prole}e uOgledalu” i o njegovom zna~aju zamlade amatere peva~e. Prenosimo vamnjegove utiske:

- Pro{logodi{nja zabava “Prole}eu Ogledalu” je bila jedinstvena prilika zaamatere iz ~ika{kog regiona da poka`u {taznaju. U ovoj manifestaciji amateri peva~iimali su priliku da unaprede svojeglasovne mogu}nosti uz podr{ku vokalne{kole Slavice Momakovi}, da dobijuogromnu medijsku podr{ku preko na{eglista “Ogledalo”, kao i da pobedniku budepoklonjena pesma koja je snimana u“Muzi~koj Ku}i Negovanovi}”. Naravnobilo je potrebno i muzi~ki otpratiti sve tepeva~e na samom takmi~enju, {to mi je

bilo veliko zadovoljstvo.“Prole}e u Ogledalu” je jedin-

stveno takmi~enje koje se odr`ava naovom kontinentu. Na jednom mestu su sena{i [kola, mediji i Muzi~ka Produkcija

kako bi ponudili mladim talentima nesamo mogu}cnost da se takmi~e, nego imogu}nost da ne{to nau~e, i da zapo~nuizgradnju svog muzi~kog identiteta sni-manjem numera, i da sve to bude medijs-ki propra}eno. Ideja da se ovakva mani-festacija organizuje se upravo i rodila izdugogodi{nje saradnje na{ih ku}aOgledala, [kole Momakovi} i ProdukcijeNegovanovi}. A iza na{ih institucija stojijedno ogromno iskustvo, koje mnogim tal-entima koji `ive u dijaspori mogu daobezbede pravi put do uspeha na estradi.

[to se mene li~no ti~e mogu re}ida volim da radim sa ljudima koji jo{nisu afirmisani, jer `ele da napreduju,nisu prepotenti i nisu formirali lo{enavike u muzi~kom smislu. Tada zaistapostoji velika mogu}nost da ih usmeritena pravi na~in i napravite od njih pravumuzi~ku li~nost. Odrastao sam u familijiiz koje su mnoge zvezde dana{nje estradenikle, svedok sam da put do peva~kihvisina mo`e biti samo na dohvat ruke.Naravno za ovo je potreban kvalitetan timsaradnika, prava pesma, produkcija, medi-jsko pokri}e, a eto sticajem okolnosti svismo ovde u ovom gradu. Radujem seuspesima na{ih talenata i uveren sam da}e iz ove na{e saradnje mnoge novezvezde zablistati na estradnom nebu.”

[ta pobednik ovogodi{njegtakmi~enja mo`e da o~ekuje, s obzirom

da }e raditi sa vama, koji poti~ete izjedne velike muzi~ke porodice?

- Ove godine o~ekujem jo{ `e{}ukonkurenciju i nadam se da }emo videtinove talenate, koje nismo imali prilike da

vidimo pro{le godine. @elim da ih sveovim putem pozovem da se odazovu ovo-godi{njem izazovu, uz obe}anje da nema-ju razloga za strah. Na{a ekipa je tu dapodr`i svakog peva~a i da mu da krila.Mnogo puta sam video da profesionalcimogu biti pomalo okrutni prema novimnadama i na takav na~in su se obeshra-bili mnogi po~etnici. U ime svih nasobe}avam da }emo dati sve od sebe dase izvu~e maksimum od svakog peva~a.

U tom smislu garantujem da }e sviu~esnici i pobednici, jer }e imati prilikuprvenstveno ne{to da nau~e i vrati}e seku}i sa ve}im znanjem nego kada sudo{li. Naravno i ove godine bi}e dodelapobednika i nagrada }e biti ista kao ipro{le godine. Pokloni~emo pesmupobedniku koja }e biti snimnjena u momstudiju.”

Na jesen }e Muzi~ka produkci-ja Negovanovi} napraviti manifestacijuna kojoj }e predstaviti peva~e, koji susnimali za vas. Ne sumnjamo da }e tobiti ve~e za pam}enje. O tome }emo jo{pri~ati, ali do tada, {ta se trenutnode{ava u va{em studiju, sa kim radite i{ta je studija Negovanovi} iza{lonajnovije?

- [to se studijskog posla ti~eupravo smo imali izdanje Zorana Dimi}a,koji nam je do{ao sa krajnjeg severaKanade. Izdanje se pojavilo pred novugodinu u Gold Produkciji i emitovano jepreko televizije Pink. Zoranu smo takod-je uradili i dva spota za pesme “Tamara”i “Malo je sre}nih”. @elim ovim putem dase zahvalim Restoranu @upa na saradnjikao i da pohvalim moju suprugu Nenu zaodli~an “Editing” spota i stajling.Spotove, naravno mo`ete pogledati putem“Youtube”-a. Takodje imali smo izdanjeSne`ane Koprivice iz Kalifornije, koja jeodli~an vokalni solista i odli~an poppeva~. Uradjena je i pesma “NoletovaMolitva” koju su izveli na{i poznati Dukeof Chicago i Sr|an Ivkovi}, a oni su seve} proslavili sa pesmom “NoletovaHimna”.

Naravno tu je i pesma ElvineBeslagi} na{e pobednice proslogodi{njeg“Prole}a u Ogledalu” i mnoga drugaizdanja. U ovoj godini nas o~ekuju mno-gobrojna izdanja i novi izazovi. Izmedjuostalog o~ekujem da }e se pojaviti i novepesme moje sestre Mirjane Negovanovi}kao i na{e zvezde @ike Anti}a.

Jo{ jednom, radujem se ovogo-di{njoj manifestaciji. Vidimo se u aprilu!”

M.M.

STI@E ”PROLE]E U OGLEDALU”

Predstavnik Srbije na ovo-godi{njem takmi~enju zaPesmu Evrovizije je grupa

„Moje 3” sa pesmom „Ljubav jesvuda”, koja je pobedila namuzi~kom takmi~enju Beosong,u organizaciji Radio - televizijeSrbije.

Grupu „Moje 3” ~ineMirna Radulovi}, NevenaBo`ovi} i Sara Jovanovi}, final-istkinje nedavnog takmi~enja„Prvi glas Srbije”. Kompozitorpobedni~ke pesme je Sa{a Milo{evi}, dokje tekst pisala Marina Tucakovi}.

Takmi~enje za Pesmu Evrovizijeodr`a}e se od 14. do 18. maja u {ved-

skom gradu Malmeu. Ovo je 58. evroviz-ijsko takmi~enje, a Srbiji }e biti sedmi putda u~estvuje kao samostalna dr`ava.

Sa sajta Kancelarije za dijasporu

TRIO „MOJE 3” PREDSTAVLJA]ESRBIJU NA PESMI EVROVIZIJE

Dragan Negovanovi} u svom studiju

FOTO T

anju

g