86556616-KOMENTAR-NOVOG-ZPP

Zakon o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011 - dalje: novi ZPP), donela je Narodna skupština na sednici 26.9.2011. Istog dana ga je Ukazom proglasio predsednik Republike, i stupio je na snagu 1.2.2012. godine.

Novi ZPP sadrži bitne novine značajne za ubrzanje postupka, poštovanje prava stranaka u sporu, povećanje procesne discipline i ostvarenje pravne sigurnosti. Takođe je bilo nužno da se propiše ili uskladi postupanje u postupku sa novim materijalno-pravnim propisima. U Zakon su ugrađene Preporuke Saveta Evrope i rešenja iz uporednog zakonodavstva modernih demokratskih država.

U ovom radu biće izložene izmene i dopune polaznog Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", 125/2004 od 22.11.2004. godine) i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", 111/2009 od 29.12.2009. godine) - dalje: ZPP iz 2004 - , ali i viđenje autora u odnosu na nova rešenja i njihov značaj za položaj stranaka u sporu i obavezu sudova prilikom postupanja u postupku.

Članovi Osnovnih odredbi (prvi deo) su u tekstu koji sledi obrađeni svaki pojedinačno sa ukazivanjem na sve izmene, uključujući gramatičke ispravke i jezičko doterivanje normi. Drugi deo (tok postupka), treći deo (posebni postupci) i četvrti deo (prelazne i završne odredbe) su predstavljeni sa izmenama koje se tiču novih zakonskih rešenja, ali bez tako detaljnog uočavanja svih razlika budući da je ceo tekst popravljan (terminološki, gramatički, stilski) u odnosu na polazni ZPP iz 2004.godine i Novele iz 2009.godine.

Prema tome, nakon člana 14. su navedeni (obrađeni) samo oni članovi novog ZPP-a u kojima ima izmena ili dopuna u odnosu na ZPP iz 2004.

OPŠTE ODREDBE

OSNOVNE ODREDBE

Osnovne odredbe uređuju načela postupka. Novi ZPP je zadržao načela iz ZPP-a iz 2004, ali su neka od njih detaljnije razrađena.

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Napomena: prvim članom je propisano načelo zakonskog regulisanja pravila postupka. U ZPP-u iz 2004. je umesto dela rečenice koji je istaknut crnim slovima stajao tekst: prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih itd.

Na ovaj način su prvi put sporovi nastali povodom povrede prava ličnosti jasno i pravilno označeni.

Član 2.

Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava.

Sud ne može da odbije odlučivanje o zahtevu za koji je nadležan.

Napomena: Stav 2. je gramatički popravljen utoliko što je reč odbiti (u infinitivu) zamenjena rečima da odbije.

Stručni komentar

NOVINE U ZAKONU O PARNIČNOM POSTUPKU - "Sl. glasnik RS", br. 72/2011

14.2.2012

Strana 1.(od 34)ParagrafLex

Član 3.

U parničnom postupku sud odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku.

Stranke mogu slobodno da raspolažu zahtevima koje su postavile u toku postupka. Stranke mogu da se odreknu svog zahteva, priznaju zahtev protivne stranke i da se poravnaju.

Sud neće da dozvoli raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim običajima.

Napomena: U stavu 1. je reč stavljeni zamenjena rečima postavljeni.

Stav 2. je gramatički popravljen utoliko što je reč raspolagati zamenjena rečima da raspolažu, a to je učinjeno i sa reči odreći.

U stavu 3. je nedozvoljeno raspolaganje dopunjeno i dobrim običajima.

Dobri običaji u modernom pravu, mada nisu izvor prava, su značajni za njegovu primenu. Jedna od definicija dobrih običaja je: To su pravila društvene zajednice koja su nastala i koja nastaju stalnim i dugotrajnim ponavljanjem istog načina ponašanja u slučajevima pojave istih društvenih odnosa u okviru uže ili šire društvene zajednice u zavisnosti od ekonomsko-političkih, istorijskih, kulturnih, socijalnih, etničkih i drugih uslova. Naročiti značaj imaju u privrednim odnosima i trgovinskom pravu. Prema tome, procena nedozvoljenog raspolaganja stranaka treba da bude merena i prema dobrim običajima.

Član 4.

Sud odlučuje o tužbenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Sud može da isključi javnost samo u slučajevima propisanim zakonom.

Napomena: U stavu 2. je propisano da sud može da isključi javnost, a u ZPP-u iz 2004. je propisano da će sud isključiti javnost (samo u slučajevima propisanim zakonom).

Odluka suda je sada diskrecione prirode, umesto obavezne prirode. Raspravno načelo sadržano u prvom stavu je ostalo nepromenjeno.

Član 5.

Sud će svakoj stranci da pruži mogućnost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke.

Umesto stava 2. ZPP-a iz 2004. su sada propisani st. 2. i 3. koji glase:

Sud je ovlašćen da odluči o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pružena mogućnost da se izjasni, samo ako je to zakonom propisano.

Sud ne može svoju odluku da zasnuje na činjenicama o kojima strankama nije pružena mogućnost da se izjasne osim ako zakonom nije drugačije propisano.

Napomena: Ovim se još više naglašava načelo kontradiktornog postupka kao i pravilo o obaveznom učešću stranaka u postupku.

Član 6.

U parničnom postupku u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo. Drugi jezici i pisma službeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom.

U sudovima na čijim područjima žive pripadnici nacionalnih manjina, u službenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, u

14.2.2012


skladu sa Ustavom i zakonom.

Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da se služe svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Napomena: Ovaj član u potpunosti odgovara članu 6. ZPP-a iz 2004. (nakon izmena Novelama iz 2009.).

Član 7.

Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice.

Izmene su u stavovima 2, 3. i 4. ZPP iz 2004. tako da je sada pravilo propisano u dva stava. St. 2. i 3. glase:

Sud će da razmotri i utvrdi samo činjenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje su stranke predložile, ako zakonom nije drugačije propisano.

Sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile, ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu da raspolažu (član 3. stav 3).

Napomena: Načelo dispozicije je pretrpelo znatne izmene. Ovo načelo inače predstavlja osnovno procesno načelo i ispoljava se povodom pokretanja postupka, održavanja postupka u toku, raspolaganja predmetom parnice i raspolaganjem procesnim materijalom. Posebno je naglašeno. Stranke iznose stanje stvari i nude sudu dokaze.

Afirmisan je i naglašen raspravni princip jer stranke i dalje dominiraju u stvaranju činjenične podloge odluke. Sud činjeničnu građu po pravilu, ne prikuplja sam već je dobija od stranaka i podlogu za odluku obrazuje od činjeničnog materijala koji su stranke iznele. Dokazi se izvode na predlog stranaka, a sud i dalje odlučuje koji će se dokazi izvesti. Sud takođe ima određenu ulogu iako je domet istražnog načela sužen (st. 2). Naime, sužena su procesna ovlašćenja suda. Sud samo izuzetno samoinicijativno prikuplja procesnu građu. Sud ima ovlašćenja da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile samo kada se radi o nedopuštenim dispozicijama stranaka (i kad je to posebnim propisima predviđeno).

Umesto nekadašnjeg načela materijalne istine koje je u praksi bilo pogrešno interpretirano sada je formulisan princip prikupljanja procesne građe, kao nužna radna metoda koja obezbeđuje zakonitost odluke. Sud je dužan da utvrdi samo činjenice koje su stranke iznele i izvede dokaze koje su stranke predložile. Princip prikupljanja procesne građe konkretizovan je kroz pravilo:

- o dužnosti stranaka da iznesu procesni materijal,

- da se potpuno izjasne o svim činjenicama koje su od značaja za rešenje spora,

- o obaveznom odgovoru na tužbu,

- o staranju suda da se stanje stvari utvrdi pravilno,

- o tome da sud nije vezan za dispozitivne parnične radnje kojima se prekoračuju granice slobode raspolaganja,

- da sud može da naredi da se stranka informativno sasluša,

- da sud postavlja pitanja itd.

Član 8.

Sud odlučuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine (ranije: zajedno) i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje će činjenice da uzme kao dokazane.

Ovaj je član samo jezički uređen i prekomponovan, a suština je ista

14.2.2012


Član 9.

Stranke su dužne da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom.

Sud je dužan da spreči i kazni svaku zloupotrebu prava koje imaju stranke u postupku.

Napomena: Izbrisan je stav 2. iz ZPP-a iz 2004. koji je propisivao da su stranke, umešači i njihovi zastupnici dužni da govore istinu pred sudom. Ovim je načelo savesnosti suženo. Stranke, umešači i njihovi zastupnici neće se ponašati savesno ukoliko ne govore istinu i takvo ponašanje će sud ceniti prilikom ocene dokaza. Budući da ZPP-om iz 2004. nije propisana sankcija ukoliko ne govore istinu takvo ponašanje nije ocenjivano kao zloupotreba prava.

Član 10.

Stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Stav 2. ZPP iz 2004. je promenjen utoliko što su propisana dva stava koja glase:

Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji (dalje: vremenski okvir) i sa što manje troškova.

Nepostupanje sudije u vremenskom okviru je osnov za pokretanje disciplinskog postupka u skladu sa odredbama Zakona o sudijama.

Napomena: Ovim članom je propisano načelo suđenja u razumnom roku (u teoriji ranije poznato kao načelo procesne ekonomije i načelo efikasnosti).

Stavom 1. je proklamovano pravilo o suđenju u razumnom roku.

Standardi: dečija prava i radni sporovi, imaju prioritet.

Inače, ova načela su ZPP-om iz 2004. već konkretizovana kroz:

- nova pravila o ročištima;

- propisivanje mnogih novih rokova za stranačke i sudske parnične radnje;

- novu koncepciju pripremnog postupka;

- promene u postupku za vraćanje u pređašnje stanje;

- pravila o prekluziji za iznošenje novuma i materijalnopravnih prigovora;

- mogućnost da se u pripremnom postupku odluči;

- uvođenje presude zbog propuštanja;

- ograničenje broja ukidanja prvostepene presude i obavezno otvaranje drugostepene rasprave itd.

Značajna je novina u tome što je sudija dužan da unapred odredi vremenski okvir i zaprećena je sankcija za nepostupanje u okviru roka.

Pred sudijama je novi zadatak da, nakon što stranke istaknu dokazne predloge, naprave plan rada, izvrše procenu koliko je vremena potrebno za pribavljanje isprava, drugih spisa, da se izvede dokaz veštačenja i da se izvedu predloženi dokazi. Od obimnosti predloženih dokaza zavisiće i dužina vremenskog okvira.

Budući da dužina postupka zavisi i od postupanja drugih službi suda (pisarnica, dostavna služba) kao i drugih organa, efikasnosti veštaka, opstrukcije dužnika, nesavesnog rada punomoćnika, čini se da je predviđena sankcija za

14.2.2012


sudiju za sada preuranjena bez obzira na instrumente koji mu stoje na raspolaganju u novom ZPP-u za ubrzanje postupka.

Član 11.

Konkretizovano je postupanje suda i upućivanje stranaka na medijaciju i ukazivanje na mogućnost medijacije i vansudskog rešavanja spora tako što glasi:

Sud će da uputi stranke na medijaciju ili na informativno ročište za medijaciju, u skladu sa zakonom, odnosno da ukaže strankama na mogućnost za vansudsko rešavanje spora medijacijom ili na drugi sporazuman način.

Napomena: Vraćeno je načelo pouke neuke stranke kao obaveza suda da pouči stranku koja se ne koristi svojim pravima iz neznanja u šta spada (između drugih radnji suda) i upućivanje na vansudsko rešavanje spora medijacijom ili na drugi sporazuman način.

Član 12.

Ako odluka zavisi od prethodnog rešenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje), sud može sam da reši to pitanje ako posebnim propisima nije drugačije predviđeno.

Napomena: Ovaj je član izmenjen samo utoliko što počinje sa reči "Ako" umesto reči "Kad" i što je reč "rešiti" iz infinitiva prevedena u reči "da reši".

Član 13.

U parničnom postupku protiv učinioca krivičnog dela, sud je u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim.

Napomena: Zbog povrede prava na pristup sudu je uvedeno načelo ograničenog dejstva pravnosnažne krivične presude tako što pravnosnažna krivična presuda ne proizvodi pravno dejstvo prema licu koje nije imalo pravo da učestvuje u krivičnom postupku. U praksi se to odnosi najčešće na osiguravajuće organizacije koje su po pravilu tužene u parnicama za naknadu štete, a nisu učestvovale u krivičnom postupku protiv učinioca krivičnog dela koji je štetnik u parnici za naknadu štete. To konkretno znači da će u parnici za naknadu štete po tužbi oštećenog, osiguravajuća organizacija moći da dokazuje, na primer, kako je došlo do saobraćajne nesreće u kojoj je oštećeno lice nastradalo jer pravnosnažna krivična presuda ne proizvodi pravno dejstvo prema njoj.

Član 14.

Stranke preduzimaju parnične radnje u pisanom obliku izvan ročišta, a usmeno na ročištu, ako za pojedine radnje nije zakonom propisan oblik u kome moraju da se preduzmu.

Napomena: Ovaj je član samo jezički sređen i suštinski nema promena na koji se način preduzimaju parnične radnje. Načelo pismenosti i usmenosti je ZPP-om iz 2004. pretrpelo određene izmene u njihovoj konkretizaciji u odnosu na ranija rešenja. Pojačan je značaj pismenosti. Isključena je mogućnost da se pismeni podnesci zamenjuju izjavama na zapisnik (odgovor na tužbu, protivtužba, nalaz veštaka, punomoć - isključivo u pismenom obliku). Na ovaj način se više ne troši sudsko vreme, a sa druge strane, sprečavaju se stranke da izbegnu plaćanje taksi za inicijalne podneske.

NADLEŽNOST I SASTAV SUDA

Zajedničke odredbe

Sudska praksa je uočila nejasnoće koje su sada otklonjene, a tiču sevremenskog okvira do kada se sud može oglasiti mesno nenadležnim po prigovoru tuženog. Uveden je rok od 8 dana za sud u okviru koga mora da odluči o mesnoj nadležnosti bilo po prigovoru bilo po službenoj dužnosti. Uvođenjem roka od 8 dana se ubrzava postupak. Osim toga odlučivanje o prigovoru mesne nenadležnosti sa glavnom stvari je bilo bespredmetno za stranke, a dešavalo se da se i zaboravi na prigovor pa da to bude žalbeni razlog. Sve ove nepravilnosti u radu suda

14.2.2012


će biti otklonjene uvođenjem ovog roka.

Članom 19. stav 3. novog ZPP-a je propisan rok od 8 dana u kome se sud može oglasiti mesno nenadležnim od dana prijema odgovora na tužbu. I u slučaju kada se tužba ne dostavlja na odgovor sud u roku od od 8 dana mora da odluči o prigovoru (istaknut na pripremnom ročištu ili na prvom ročištu za glavnu raspravu kada se pripremno ne održava, a pre upuštanja u raspravljanje o glavnoj stvari).

Takođe je propisan rok od 8 dana i u situaciji kada se sud oglašava mesno nenadležnim po službenoj dužnosti kada postoji isključiva nadležnost nekog drugog suda.

Sastav suda

Suđenje u sudskom veću je ustavna kategorije pa je taj koncept predviđen i u novom ZPP-u u svim postupcima po pravnim lekovima te je propisan sastav veća od troje sudija.

Kako član 142. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) dozvoljava odstupanje od zbornog suđenja to je članom 35. novog ZPP-a propisano da u prvom stepenu sudi sudija pojedinac ukoliko zakonom nije drugačije propisano. Stavom 3. ovog člana je propisano da u parničnom postupku u vezi sa porodičnim odnosima u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac, a u drugom stepenu veće sastavljeno od troje sudija.

Članom 36. je ostavljena mogućnost sporazumevanja stranaka za suđenje u veću pre upuštanja u raspravljanje. U slučaju suparničarstva potrebna je saglasnost svih suparničara.

Mesna nadležnost

Posebna mesna nadležnost

Uvedene su dve posebne nadležnosti i to u sporovima potrošača i u sporovima zbog povrede prava ličnosti.

Član 45

Za suđenje u sporovima za zaštitu prava potrošača, pored suda opšte mesne nadležnosti, nadležan je i sud na čijem području potrošač ima prebivalište, odnosno boravište.

Napomena: Ovim članom je uvedena nova posebna nadležnost u sporovima za zaštitu potrošača i to kako u individualnom sporu tako i za kolektivnu tužbu. Ove tužbe su predviđene Zakonom o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010) i Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009). Tako su usaglašene procesne odredbe materijalnih zakona sa novim ZPP-om.

Član 46.

Za suđenje u sporovima zbog povrede prava ličnosti, pored suda opšte mesne nadležnosti, nadležan je i sud na čijem području je štetna radnja izvršena ili sud na čijem području tužilac ima prebivalište, odnosno boravište

Napomena: Novina je što se prvi put procesnim zakonom daje značaj sporovima zbog povrede prava ličnosti pa je pored toga što je u članu 1. (kojim se definišu pravila postupka) navedena ova vrsta spora, uvedena i posebna mesna nadležnost u sporovima zbog povrede prava ličnosti. Time se i na ovaj način daje poseban značaj zaštiti ovog specifičnog prava.

Određivanje mesne nadležnosti od strane najvišeg suda određene vrste

Član 62.

Nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najvišem sudu određene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležni sud, ako je očigledno da će tako lakše da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi.

14.2.2012


O predlogu stranke za delegaciju nadležnosti odlučuje nadležni sud prvog stepena rešenjem protiv koga žalba nije dopuštena, u roku od osam dana od dana prijema predloga.

O zahtevu nadležnog suda prvog stepena odlučuje veće najvišeg suda određene vrste.

Zahtev, odnosno predlog za delegaciju nadležnosti može da se podnese i u drugostepenom postupku pod uslovima iz stava 1. ovog člana.

Napomena: Značajna je novina da predlog za delegaciju nadležnosti, stranke mogu da podnesu do pripremnog ročišta, odnosno prvog ročišta za glavnu raspravu, a nakon toga samo ako je razlog nastao ili je stranka za njega kasnije saznala. Time što će o predlogu stranke za delegaciju u većini slučaja odlučivati prvostepeni sud, predmeti se neće dostavljati Vrhovnom kasacionom sudu na odluku o svakom predlogu. Tako se sprečava zloupotreba procesnih ovlašćenja stranaka i odugovlačenje postupka.

ISKLJUČENJE I IZUZEĆE

Sudska praksa je pokazala da je potrebno da se precizira sadržina zahteva za isključenje i izuzeće i da se uvedu rokovi do kada to može da se zahteva pa i u postupcima po pravnim lekovima. Zloupotrebe ovog instituta, a i nejasnoće pojedinih odredaba koje su različito tumačene su uticale da se članom 69. novog ZPP-a propiše:

Član 69.

Stranka je dužna da podnese zahtev čim sazna da postoji razlog za isključenje odnosno izuzeće, a najkasnije do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravljanja, do donošenja odluke.

U zahtevu mora da se navede zakonski razlog zbog koga se traži isključenje ili izuzeće, okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog blagovremeno podnet i činjenice na kojima se zasniva postojanje razloga za isključenje ili izuzeće.

Zahtev za isključenje sudije koji odlučuje po pravnom leku, stranka može da podnese do donošenja odluke o pravnom leku, a zahtev za izuzeće u roku od 15 dana od dana prijema spisa u sud višeg stepena. Ako veće bude promenjeno, rok za podnošenje zahteva za izuzeće počinje iznova da teče od dana dostavljanja stranci te odluke suda.

Preciznije su određeni razlozi za isključenje i izuzeće sudije. Članom 66. stav 1. tačka 2. novog ZPP-a je preciziran status sudije akcionara kao vlasnika više od 3% akcija u ukupnom kapitalu pravnog lica, člana privrednog društva ili člana zadruge ako je jedna od stranaka njegov poverilac ili dužnik.

Sužen je krug sudija koji se mogu isključiti na:

- sudiju koji je doneo odluku u istom predmetu, učestvovao u postupku medijacije ili u zaključenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici ili je doneo odluku koja se pobija ili je zastupao stranku kao advokat (tačka 6); i

- sudiju koji je u stečajnom postupku učestvovao kao stečajni sudija ili član stečajnog veća i doneo odluku povodom koje je došlo do spora (tačka 7).

Postupanje isključenog sudije je ponovo uvedeno kao razlog za ponavljanje postupka (član 426. stav 1. tačka 1 novog ZPP-a)

STRANKE I NJIHOVI ZASTUPNICI

Novo je to što je suženo učestvovanje Javnog tužioca koji ima pravo da učestvuje u parničnom postupku kao stranka samo u slučajevima propisanim zakonom (član 74. stav 3 novog ZPP-a). Ostalo je i dalje procesno ovlašćenje Javnog tužica da interveniše i učestvuje u parnici (član 214. novog ZPP-a).

Bitno je to što je napravljeno razgraničenje između pojma zastupnika pravnog lica i pojma zakonskog zastupnika što je uređeno sledećim članovima:.

14.2.2012


Član 76.

Stranku koja nema parničnu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik

Član 77.

Zastupnik pravnog lica u postupku je lice koje je upisano u odgovarajući registar, a određeno je posebnim propisom, opštim i pojedinačnim aktom pravnog lica ili odlukom suda

Napomena: U primeni ZPP-a iz 2004. (a i ranijih) su primećena poistovećivanja statusa zastupnika pravnog lica i zakonskog zastupnika te je bilo nužno (zahtev sudske prakse) da se ovo razgraničenje uredi samim Zakonom.

PUNOMOĆNICI

Čl. 84. i 85. ZPP- a iz 2004. su izmenjeni utoliko što je postulaciona sposobnost stranke još više sužena. Tako je članom 85. novog ZPP- a propisano da stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika koji mora da bude advokat.

Očekuje se da će ovo biti garancija veće stručnosti u pružanju zaštite strankama i da će doprineti efikasnosti. Takođe se zaštićuje advokatska struka od nadripisarstva i otklanja obaveza suda da ocenjuje da li se neko lice bavi nadripisarstvom da bi mu uskratila zastupanje. Stoga su brisane odredbe o nadripisarstvu iz člana 85. ZPP iz 2004. Već se čuju oštre primedbe na ovo zakonsko rešenje budući da je onemogućeno stručnim licima (profesori pravnih fakulteta, advokati i sudije u penziji, istaknuti pravnici itd) zastupanje članova porodice ili srodnika do određenog stepena srodstva kakva rešenja postoje u uporednom pravu.

Izuzetak je punomoćnik pravnog lica koji mora da bude zaposlen u tom pravnom licu i da je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom (član 85. stav 2 novog ZPP-a).

Stranku mora da zastupa advokat po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sam advokat.

Napomena: Nejasnoće u ZPP iz 2004. su uticale na nedoumice u sudskoj praksi Vrhovnog suda Srbije pa je smatrano da i stranku koja je advokat mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima. U skladu sa tim tumačenjem su odbacivane revizije kao neuredne ukoliko su ih izjavili advokati-stranke lično. Sada je nepreciznost otklonjena eksplicitnom zakonskom normom.

Članom 88. stav 3. je preciziran obim zamene punomoćnika od strane advokatskog pripravnika utoliko što pripravnik ne može da zamenjuje u postupcima po pravnim lekovima.

Iz člana 89. ZPP-a iz 2004. je brisan stav 2. kojim je bilo propisano da je advokatu uvek potrebno posebno punomoćje za podnošenje predloga za ponavljanje postupka budući da je članom 85. stav 3. novog ZPP - a propisano da stranku mora da zastupa advokat po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sam advokat. Bilo je suvišno da advokat koji već zastupa stranku mora da ima novo punomoćje za predlog ponavljanje postupka i čini se da je bespotrebno postojala razlika između predloga za ponavljanje postupka i drugih vanrednih pravnih lekova.

Odredba o prestanku punomoćja je dopunjena tako što osim što prestaje smrću fizičkog lica, punomoćje prestaje i proglašenjem za umrlog i gubitkom poslovne sposobnosti (član 93. stav 1) što predstavlja logično zaokruženje.

Odredba o prestanku punomoćja koje je izdalo pravno lice je dopunjena tako što osim što punomoćje prestaje prestankom pravnog lica, prestaje i otvaranjem stečajnog postupka i postupka likvidacije (član 94. stav 1.). Sudska praksa je već tako i postupala pa je ovom dopunom usklađen novi ZPP sa sudskom praksom

PODNESCI

Zakon o elektronskom potpisu ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004) i Zakon o elektronskom dokumentu ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009) su neminovno uticali da se i u parnični postupak uvede savremena tehnologija kao što je elektronska pošta.

Član 98. stav 2.

14.2.2012


Pisanu formu ispunjavaju i podnesci upućeni sudu telegramom i elektronskom poštom, u skladu sa posebnim zakonom.

Nova odredba je i:

Član 98. stav 5.

Pisani podnesci se podnose isključivo izvan ročišta i to najkasnije 15 dana pre dana održavanja ročišta.

Na taj način će biti onemogućena uočena praksa da se na ročištima prilažu podnesci što dovodi do odlaganja, a propisani rok će omogućiti sudu da podnesak dostavi protivnoj stranci blagovremeno pre ročišta.

Odredba o novčanom kažnjavanju lica koja vređaju sud u podnesku (član 186. novog ZPP-a) je premeštena u glavu XV - Nepoštovanje procesne discipline, gde joj je i mesto na koji način je unapređena sistematizacija novog ZPP-a.

ROKOVI I ROČIŠTA

Rokovi

Odredbom člana 102. stav 2. novog ZPP-a je propisano da ako rokovi nisu određeni zakonom (sudske rokove) određuje sud u skladu sa vremenskim okvirom.

Ovim je konkretizovan član 10. stav 2. novog ZPP-a. Na taj način sud u toku čitavog postupka mora da ima aktivan odnos prema predmetu spora usklađujući preduzimanje procesnih radnji sa zadatim okvirom za presuđenje.

Član 107. ZPP iz 2004. je sada član 104. i dopunjen je stavom 4. kojim je propisano da ako je podnesak upućen elektronskom poštom, kao vreme podnošenja sudu smatra se vreme koje je naznačeno u potvrdi o prijemu elektronske pošte.

Ročišta

Članom 105. novog ZPP-a je preciznije propisana sadržina poziva za ročišta u st. 3. i 4. koji glase:

Član 105. st. 3. i 4.

Sud će u pozivu za pripremno ročište ili prvo ročište za glavnu raspravu da upozori stranke na zakonske posledice izostanka sa ročišta, kao i na dužnost da obaveste sud o promeni adrese (član 144).

Sadržina poziva je ista za sve učesnike u postupku, bez obzira na njihovo svojstvo u postupku, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Značajno je u ovoj novini to što je obezbeđen isti odnos prema predmetu spora bez obzira na status učesnika.

Novom odredbom se razrađuje elektronska pošta u parničnom postupku koja glasi:

Član 106.

Sud može da uputi strankama i drugim učesnicima u postupku poziv za ročišta ili obaveštenje o otkazivanju ročišta putem elektronske pošte, telegramom ili drugim elektronskim prenosiocem poruka, pod uslovom da je takvim načinom pozivanja moguće da sud primi povratni podatak da je lice poziv, odnosno obaveštenje primilo.

Odredba o odlaganju ročišta (član 108. novog ZPP-a) je dopunjena odredbom da sud može izuzetno da odloži ročište ako je to potrebno radi izvođenja dokaza ili zbog sprečenosti sudije. Stavom 2. je propisano da će sud prilikom odlaganja ročišta, uvek da odredi nov vremenski okvir, koji ne može da bude duži od jedne trećine prvobitno određenog vremenskog okvira. Stavom 4. je propisano da će sud prilikom odlaganja ročišta odmah odrediti vreme

14.2.2012


održavanja novog ročišta u okviru vremenskog okvira.

Napomena: Pretpostavka je da sudija dobro poznaje predmet u kom postupa i da je dobro pripremljen za svako ročište. Međutim, ova odredba će tu pretpostavku da učini činjenicom. Osim toga, sudija mora da bude dobar planer vremena. Odlaganje ročišta na neodređeno vreme više nije moguće što je nekada bila uobičajena praksa u mnogim predmetima koji su na taj način postali "stari". Sve će to uticati na skraćenje vremena trajanja parnice što je jedan od ciljeva novog ZPP-a. Sa druge strane se obezbeđuje uredna dostava proglašenjem rešenja na ročištu koje se odlaže i smanjenje troškova oko odašiljanja poziva i raznih komplikacija koje time mogu nastati.

Vraćanje u pređašnje stanje

Jedina izmena/dopuna je sadržana u članu 114. novog ZPP-a utoliko što je i neuredan predlog (pored neblagovremenog i nedozvoljenog) razlog za izuzetnu dozvoljenost žalbe ukoliko je usvojen takav predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

ZAPISNICI

Novina je propisana članom 115. stav 4. novog ZPP-a kojim je regulisano da sudija može da poveri vođenje zapisnika sudijskom pomoćniku ili sudijskom pripravniku.

Napomena: Ova novina će omogućiti usavršavanje mladih kadrova i pripreme za kasniji samostalni rad. Školovanje u Pravosudnoj akademiji sa sudijom mentorom u sudu će na ovaj način biti propraćeno praktičnim radom.

Članom 118. je konkretizovana mogućnost da se ročišta tonski snimaju:

Član 118.

Zapisnik se sastavlja izradom pisanog teksta na osnovu glasnog diktata sudije, a može i na osnovu stenografskih beležaka ili zapisa načinjenog pomoću uređaja za tonsko ili optičko snimanje.

Ova novina je dalje razrađena novim članovima koji glase:

Član 119.

Sud može da odluči rešenjem, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka, da se ročište snima tonski ili optički.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog nije dozvoljena posebna žalba.

Snimak mora da sadrži sledeće podatke: naziv i sastav suda, mesto, datum i vreme održavanja ročišta, predmet spora i imena stranaka ili drugih lica, njihovih zakonskih zastupnika ili punomoćnika, kao i podatke o identitetu lica čija se izjava snima i u kom svojstvu se izjava daje. Ukoliko se izjave više lica snimaju, iz snimka jasno mora da se raspozna koje lice je dalo izjavu.

Stranke imaju pravo na kopiju snimka iz stava 3. ovog člana, a druga lica ako za to imaju opravdani interes.

Član 120.

Tonski, odnosno optički snimak ročišta je deo sudskog spisa.

Način snimanja ročišta, prenošenja snimka u zapisnik i način čuvanja snimka ročišta uređuje se Sudskim poslovnikom.

Član 121.

Tonski zapis se, u skladu s odredbama ovog zakona, u roku od osam dana od dana obavljenog snimanja, prenosi u pisani oblik koji mora da sadrži sve što se nalazi u tonskom zapisu. Pisani oblik tonskog zapisa predstavlja zapisnik.

14.2.2012


Stranke mogu da traže zapisnik iz stava 1. ovog člana.

Ako se zapisnik iz stava 1. ovog člana i tonski zapis bitno razlikuju po sadržini, stranka ima pravo da podnese prigovor sudiji u roku od osam dana od dana dostavljanja zapisnika.

Sud će po prigovoru stranke iz stava 3. ovog člana, u roku od tri dana rešenjem da izmeni zapisnik iz stava 1. ovog člana ili da odbije prigovor. Protiv tog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.

DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA

Način dostavljanja

U dosadašnjoj sudskoj praksi su uočeni značajni problemi vezani za radnju dostavljanja koji su usporavali rad suda. Zakonodavac je u pokušaju poboljšanja stanja ponudio izvesna poboljšanja i pojednostavljenje dostave tamo gde je to bilo moguće. Ovo je veoma bitno jer uredna dostava omogućava sudiji da ostvari suđenje u unapred postavljenom vremenskom okviru.

Bitne novine u članu 128. novog ZPP-a su da se pismena dostavljaju i preko lica sa javnim ovlašćenjima, a što se konkretno odnosi na beležnike.

Propisano je da su lica koja dostavljač zatekne na mestu na kome treba da se izvrši dostavljanje dužna da na njegov zahtev pruže podatke o svom identitetu.

Bitna novina je da je nadležni organ policije dužan da na zahtev suda pomogne prilikom obavljanja poslova dostavljanja. Ranije su pomagali parničnom sudu po dobroj volji jer nisu bili obavezni. Ova odredba će umnogome pomoći u uspešnom dostavljanju.

Bitna novina je sadržana i u članu 129. novog ZPP-a kojim je propisano da dostavljanje može da se vrši i elektronskim putem, u skladu sa posebnim propisima uz uslov da je moguće da se obezbedi povratni podatak da je lice primilo pismeno.

Potvrda o prijemu pismena dostavljenog elektronskim putem predstavlja odštampani elektronski zapis o danu i času kada je uređaj za elektronski prenos podataka zabeležio da je pismeno poslato primaocu, naziv pošiljaoca i primaoca i naziv pismena.

Sledeća novina je propisana u članu 130. novog ZPP-a, kojim je popisano da stranke mogu neposredno i blagovremeno da upućuju podneske i druga pismena jedna drugoj i da podnesak i druga pismena, zajedno sa dokazom o dostavljanju, podnesu sudu. Ograničenje se odnosi na pismena za koja je propisano lično dostavljanje. Očekuje se će ovim putem postići ubrzanje postupka i smanjenje troškova.

Dostavljanje fizičkim licima vrši se na adresu koja je označena u tužbi, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta upisanu kod organa nadležnog za vođenje evidencije o ličnim kartama (član 131. stav 1. novog ZPP-a).

Dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena u prostorijama pravnog lica zaposlenom licu u pravnom licu, odnosno zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na adresu njegovog prebivališta (član 131. stav 4. novog ZPP-a).

Članom 136. stav 3. novog ZPP-a je način dostavljanja javnom beležniku i izvršitelju izjednačen sa načinom dostavljanja advokatu.

Bitna novina je da pravnim licima i advokatima dostavljanje pismena može da se vrši u sudu polaganjem u poseban pregradak na njihov zahtev i po odluci predsednika suda (član 137. novog ZPP-a), a dostavljanje vrši ovlašćeno lice suda.

Član 138.

Advokat, odnosno ovlašćeni predstavnik pravnog lica koji preuzima sudska pismena iz sudskog pregratka dužan je da preuzme sva pismena koja su položena u pregradak).

14.2.2012


Advokat, odnosno ovlašćeni predstavnik pravnog lica je dužan da pismeno preuzme iz sudskog pregratka u roku od osam dana od dana polaganja u sudski pregradak. Ako pismeno ne bude podignuto u tom roku, dostavljanje se vrši isticanjem pismena na oglasnu tablu suda i dostavljanje se smatra izvršenim po isteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda.

Advokat može da ovlasti lice koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji da pismena preuzme iz sudskog pregratka.

Član 141. novog ZPP-a propisuje pravila dostavljanja pismena koja se lično dostavljaju (tužba, rešenje o platnom nalogu, presuda, rešenje protiv kog je dozvoljena posebna žalba i pravni lek).

Izostavljeno je ranije pravilo da dostavljač zakazuje licu kome treba pismeno da se dostavi novi termin dostave. Sada je propisano da ako se lice kome pismeno mora lično da se dostavi ne zatekne tamo gde dostavljanje treba da se izvrši, pod uslovom da je adresa tačna, dostavljač će da ostavi obaveštenje da pismeno može da se preuzme u sudu u roku od 30 dana od dana pokušanog dostavljanja. U tom slučaju kopija pismena se ističe i na oglasnoj tabli suda. Po proteku roka smatra se da je dostavljanje izvršeno.

Sadržina obaveštenja iz stava 2. člana 141. novog ZPP-a je propisana tako da sadrži: ime i prezime lica kome je pokušano dostavljanje, svojstvo u postupku, datum i čas kada je pokušano dostavljanje, adresu na kojoj je pokušano dostavljanje, naznaku da pismeno može da preuzme u sudu u roku od 30 dana, da će kopija pismena biti istaknuta na oglasnoj tabli suda, kao i da će po proteku ovog roka da se smatra da je dostavljanje izvršeno.

Ako pismeno iz stava 1. ovog člana treba da se dostavi državnim organima i pravnim licima, dostavljanje se vrši po odredbama člana 131. ovog zakona (Dostavljanje državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vrši se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena ili pisarnici. Kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena. Dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena u prostorijama pravnog lica zaposlenom licu u pravnom licu, odnosno zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na adresu njegovog prebivališta).

Utvrđivanje i promena adrese

Novina je vraćanje nekadašnjeg rešenja (ZPP iz 1977.) da će sud od nadležnog organa da pribavi potrebne podatke ako stranka kojoj je sud naložio da dopuni podnesak navođenjem tačne adrese protivne stranke kojoj pismeno treba da se dostavi nije u mogućnosti da sama sazna adresu i o tome podnese sudu dokaze, sud će od nadležnog organa da pribavi potrebne podatke (član 143 novog ZPP-a).

Napomena: Praksa je pokazala da stranke najčešće nisu mogle da postupe po naredbi suda jer nisu u mogućnosti da same pribave adresu suprotne stranke što ih je u krajnjoj liniji onemogućavalo da ostvare svoja prava. Da bi im se u tome pomoglo bilo je nužno vraćanje starog rešenja.

Brisana je odredba o bezuspešnom dostavljanju iz člana 140. ZPP-a iz 2004. godine, ali je propisana obaveza da je stranka ili njen zakonski zastupnik koja odsustvuje duže od 30 dana sa adrese na koju je dostavljanje već izvršeno, dužna da o tome obavesti sud i odredi punomoćnika za primanje pismena (član 145 novog ZPP-a).

Napomena: Odredba o bezuspešnom dostavljanju je bila i nejasna i primenljiva u suštini samo za slučaj upravo u situaciji koja je novim ZPP- om regulisana. Stoga je ovo bolje rešenje jer je jasno na šta se odnosi i obavezuje stranke da u slučaju odsustva dužeg od 30 dana izveste sud i odrede punomoćnika za primanje pismena. Stranke se ovom odredbom obavezuju na procesnu disciplinu, a sve u cilju neometanog rada u predmetu i suđenja u razumnom roku

Punomoćnik i zastupnik za primanje pismena

Novo je to što je uveden rok od 30 dana (od dana dostavljanja poziva) koji sud ostavlja stranci ili njenom zakonskom zastupniku koji se nalaze u inostranstvu, da odrede punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji (član 146).

Nadalje su razrađena pravila za slučaj otkaza punomoćnika za primanje pismena

14.2.2012


Član 146. st. 2. i 3.

Ako punomoćnik za primanje pismena otkaže punomoćje, a stranka ne odredi drugog punomoćnika u roku od 30 dana od prijema obaveštenja o otkazu punomoćja, sud će stranci na njen trošak da postavi zastupnika za primanje pismena i da vrši dostavljanje preko njega, dok ne primi obaveštenje stranke o određivanju novog punomoćnika

Stranci koja opozove punomoćnika za primanje pismena i istovremeno ne odredi drugog punomoćnika, sud će dostavljanje da vrši isticanjem pismena na oglasnu tablu suda, sve dok ta stranka ne odredi drugog punomoćnika za primanje pismena.

Brisana je odredba o sporazumu o adresi dostavljanja iz člana 143. ZPP iz 2004. jer je praksa pokazala da ova odredba nije primenjivana i kao suvišna nije našla mesto u novom ZPP.

TROŠKOVI POSTUPKA

Parnični troškovi i troškovi u postupku za obezbeđenje dokaza

Nema bitnijih izmena u ovoj glavi novog ZPP-a.

Izmene u članu 161. se odnose na troškove javnog tužioca. Tako je sada propisano da ako javni tužilac učestvuje u postupku kao stranka, troškovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tužilac isplatiće se iz sredstava javnog tužilaštva (ranije iz sredstava suda).

Takođe, troškovi koje je javni tužilac imao povodom svog učestvovanja u postupku (član 214) padaju na teret sredstava javnog tužilaštva (ranije iz sredstava suda).

Besplatna pravna pomoć je ustavno pravo građana. U toku je izrada Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji će ovo pitanje detaljnije regulisati.

Član 170.

Sud će u toku čitavog postupka da prizna stranci pravo na besplatnu pravnu pomoć kad je stranka potpuno oslobođena od plaćanja troškova postupka (član 168. stav 2), ako je to nužno radi zaštite prava stranke, odnosno ako je to propisano posebnim zakonom.

Sud je dužan da odluči o pravu na besplatnog punomoćnika u roku od osam dana od dana podnošenja predloga, odnosno u roku od osam dana od dostavljanja žalbe drugostepenom sudu.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, rok za preduzimanje radnje od koje zavisi zaštita prava stranke teče od dana dostavljanja rešenja kojim je odlučeno o zahtevu stranke za besplatnu pravnu pomoć.

Besplatnog punomoćnika postavlja i razrešava predsednik suda po redosledu sa spiska advokata iz člana 81. stav 1. ovog zakona.

Odredbe ovog zakona o punomoćnicima shodno se primenjuju i na besplatnog punomoćnika, ako u odredbama ove glave zakona nije drugačije propisano.

Postavljeni punomoćnik ima pravo da zahteva da bude razrešen iz opravdanih razloga.

Predlog za razrešenje besplatnog punomoćnika može da podnese i stranka.

Protiv rešenja suda kojim se odlučuje o postavljanju i razrešenju punomoćnika nije dozvoljena žalba.

POSTUPAK ZA REŠAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJA

Zadržan je institut o spornom pravnom pitanju, ali su usvojene izvesne korekcije. Tako je skraćen rok sa 90 na 60 dana u okviru koga je Vrhovni kasacioni sud dužan da odluči o spornom pravnom pitanju (član 183. stav 3. novog

14.2.2012


ZPP-a).

Sud će uz zahtev da priloži i sopstveno tumačenje spornog pravnog pitanja (ZPP-om iz 2004. je propisano da sud može da priloži sopstveno tumačenje). Zahtev se ne dostavlja strankama na izjašnjavanje.

Napomena: Skraćenje roka je u duhu načela suđenja u razumnom roku. Umesto diskrecionog prava sada postoji obaveza za sud da uz zahtev priloži i sopstveno tumačenje spornog pravnog pitanja. Na ovaj način će se obezbediti ozbiljan pristup od strane suda koji se obraća Vrhovnom kasacionom sudu radi rešenja spornog pravnog pitanja. U praksi se neretko događalo (naročito u početku primene ZPP iz 2004.) da se prvostepeni sud koristi ovim institutom i onda kada nisu ispunjeni uslovi za to tražeći od najvišeg suda da se izjasni najčešće o primeni materijalnog prava u nekom konkretnom slučaju.

Novina je član 182. novog ZPP-a kojim je propisano da će Vrhovni kasacioni sud da odbaci nepotpun i nedozvoljen zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja. ZPP iz 2004. nije imao odredbu koja reguliše ovakvu procesnu situaciju. Vrhovni kasacioni sud odbacuje nepotpune i nedozvoljene zahteve pa je ovom odredbom samo usklađen ZPP sa sudskom praksom.

Zahtev je inače nedozvoljen, ako je o takvom zahtevu Vrhovni kasacioni sud već doneo odluku.

NEPOŠTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE

Novčane kazne su povišene i postavljen je raspon kazni utoliko što će sud u toku postupka da kazni novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara fizičko, odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice, koje u podnesku vređa sud, stranku ili drugog učesnika u postupku (član 186 stav 1. novog ZPP-a).

Kazna od 10.000 do 150.000 dinara je propisana i za punomoćnika za primanje pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese (član 188. novog ZPP-a).

Ista kazna je predviđena i za lica koja ometaju preduzimanje parničnih radnji i dostavljanje pismena ili spisa (član 189. novog ZPP-a).

Novo je i to što sud može da odredi i druge mere prema licu koje ometa preduzimanje parničnih radnji i propisivanje da izrečena kazna ne utiče na izricanje kazne za krivično delo.

Novina je član 190. novog ZPP-a kojim je propisano da se u rešenju o kažnjavanju određuje rok za uplatu novčane kazne, da se na izvršenje novčane kazne shodno primenjuju odredbe zakona koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Propisana je mogućnost zamene novčane kazne, kaznom zatvora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Za pravna lica koja ne plate novčanu kaznu u roku je propisano da će se primeniti odredbe zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela kojima se uređuje izvršenje novčane kazne, kao i to da žalba protiv rešenja o kažnjavanju ne odlaže izvršenje rešenja.

Napomena: Odredbama o novčanim kaznama, zakonodavac želi da poveća procesnu disciplinu svih učesnika u postupku. Kaznama daje značaj pravilom da se na izvršenje novčane kazne shodno primenjuju odredbe zakona koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija kao i mogućnošću zamene novčane kazne kaznom zatvora.

TOK POSTUPKA

TUŽBA

Novina je član 193. novog ZPP-a kojim je propisan postupak u slučaju kada se tužba podnosi protiv Republike Srbije. Podnošenje tužbe je uslovljeno prethodnim obraćanjem Republičkom javnom pravobranilaštvu sa predlogom za mirno rešavanje spora, osim ako je posebnim propisom predviđen rok za podnošenje tužbe. Predlog za mirno rešavanje spora mora da sadrži sve podatke iz člana 192. ZPP-a.

Podnošenjem predloga za mirno rešavanje spora nastaje zastoj roka zastarelosti u trajanju od 60 dana.

Ukoliko Republički javni pravobranilac ne odgovori na predlog u roku od 60 dana, smatra se da predlog nije

14.2.2012


prihvaćen i u tom slučaju lice koje je podnelo predlog za mirno rešavanje spora može da podnese tužbu nadležnom sudu. Za nepostupanje po ovoj proceduri predviđena je sankcija jer će sud da odbaci tužbu kao nedozvoljenu, ako nije podnet predlog za mirno rešavanje spora, odnosno ako nije protekao rok od 60 dana od podnošenja predloga.

Sporazum postignut između Republičkog javnog pravobranioca i lica koje je podnelo predlog za mirno rešavanje ima snagu izvršne isprave.

Isto pravilo važi i u slučaju podnošenja tužbe protiv jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kada se predlog za mirno rešavanje spora podnosi nadležnom pravobranilaštvu, odnosno ovlašćenom zastupniku jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Međutim, ova procedura se neće primenjivati ako je posebnim zakonom propisan postupak za mirno rešavanje spora ili medijacije, koji se odnosi na sporove sa Republikom Srbijom.

Novine su unete i u tužbu za utvrđenje (član 194. novog ZPP-a). Dopunjena je osnovna odredba time da tužilac može u tužbi da traži da sud samo utvrdi povredu prava ličnosti, pored utvrđenja i postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave.

Napomena: Kao što je i napred rečeno i ovom odredbom se daje značaj zaštiti povrede prava ličnosti i usklađuje se procesni zakon sa procesnim odredbama materijalnog zakona.

Tužba za utvrđenje može da se podnese ako tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili ako tužilac ima neki drugi pravni interes (član 194. stav 2).

Potpuno je nova odredba u stavu 3. člana 194. novog ZPP-a i ona propisuje da tužba za utvrđenje može da se podnese radi utvrđivanja postojanja, odnosno nepostojanja činjenice, ako je to predviđeno zakonom ili drugim propisom.

Napomena: Ova novina je uvedena radi usaglašavanja sa Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009), Zakonom o ravnopravnosti polova ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009), Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010), Zakonom o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010) i sl, kojima je propisano da se utvrđenjem postojanja ili nepostojanja neke činjenice rešava materijalnopravni odnos po tim zakonima.

Takođe je nova odredba sadržana u stavu 4. kojim je propisano da tužba za utvrđenje povrede prava ličnosti može da se podnese bez obzira da li je postavljen zahtev za naknadu štete ili drugi zahtev, u skladu sa posebnim zakonom.

Preinačenje tužbe

Nema bitnih novina kod preinačenja tužbe. U članu 200. st. 3. i 4. novog ZPP-a je pojašnjeno da smanjivanje visine tužbenog zahteva predstavlja delimično povlačenje tužbe za koje nije potreban pristanak tuženog i da se u tom slučaju ne donosi posebno rešenje.

Povlačenje tužbe

Novo je to što se tužba može povući sve do pravnosnažnog okončanja postupka (umesto do zaključenja glavne rasprave), ako tuženi na to pristane. Rok sa 15 dana je smanjen na 8 dana u kome tuženi treba da se izjasni da li pristaje na povlačenje tužbe (član 202. stav 2. novog ZPP-a).

U skladu sa ovom novinom propisano je postupanje suda u slučaju povlačenja tužbe nakon donošenja prvostepene presude i to na sledeći način:

Član 202. stav 4.

U slučaju da tužba bude povučena posle donošenja prvostepene presude, sud će da donese rešenje kojim će da utvrdi da je tužba povučena i da je presuda bez dejstva, a ako je pre povlačenja tužbe izjavljena žalba, sud će da

14.2.2012


donese rešenje kojim će da utvrdi da je tužba povučena, da je presuda bez dejstva i da odbaci žalbu.

Napomena: Ove novine su uvedene u skladu sa pojačanim načelom dispozicije stranaka kojima se omogućava da disponiraju tužbom sve do pravnosnažnog okončanja postupka.

Postojanje parnice

Član 197. ZPP iz 2004. je sada član 203. novog ZPP-a. Dopunjen je stavom 3, a raniji stav 3. je sada stav 4. U novom stavu 3. je propisano da ako je u parnici koja je kasnije počela da teče presuda postala pravnosnažna, sud će da odbaci tužbu u parnici koja je ranije počela da teče.

Dopunjen je i član 204. novog ZPP-a novim stavom 3. kojim je propisano da presuda ima dejstvo i u odnosu na sticaoca u slučaju ako stranka otuđi stvar ili pravo o kome teče parnica, to ne sprečava da se parnica među istim strankama dovrši.

Napomena: Na ovaj način štiti se sticalac od vođenja novog spora što je značajno za pravnu sigurnost učesnika pravnog posla.

SUPARNIČARI

Član 199. ZPP-a iz 2004. je sada član 205. novog ZPP-a. Brisan je stav 3. koji je propisivao da novi tužilac ne može da naknadno stupi u parnicu uz tužioca bez pristanka tuženog posle njegovog upuštanja u raspravljanje o glavnoj stvari.

Napomena: Ovaj je stav bio suvišan jer je pravilo bilo sadržano u drugom stavu i samo je zbunjivao svojom sadržinom. I u novom ZPP-u je i dalje propisano da do zaključenja glavne rasprave može, pod uslovima iz stava 1. člana 205, uz tužioca da pristupi novi tužilac ili tužba može da bude proširena na novog tuženog sa njegovim pristankom.

Novi je član 211. novog ZPP-a koji propisuje pravila za nužno suparničarstvo i glasi:

Član 211.

Nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa.

Ako sva lica iz stava 1. ovog člana nisu obuhvaćena tužbom kao stranke, sud će da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan.

O nužnom suparničarstvu sud vodi računa po službenoj dužnosti.

Napomena: Prvi put ZPP uvodi odredbe o nužnom suparničarstvu o čemu se sudska praksa već odavno izjasnila i postavila pravila postupanja. ZPP-om je sada sudska praksa normirana. I uopšteno rečeno kvalitet izmena ZPP je i u tome što su, više nego do sada, poštovani važeći stavovi sudske prakse.

UČEŠĆE TREĆIH LICA U PARNICI

Učešće umešača

Intervencijsko dejstvo presude je uređeno članom 218. novog ZPP-a na taj način što se precizira dejstvo pravnosnažne presude u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije i u kasnijoj parnici koja se vodi između stranke i umešača koji joj se pridružio u pravnosnažno okončanoj parnici.

Član 218.

U parnici između stranke i umešača koji joj se pridružio, umešač ne može da osporava utvrđeno činjenično stanje,

14.2.2012


kao i pravne kvalifikacije sadržane u obrazloženju pravnosnažne presude (intervencijsko dejstvo presude).

Izuzetno od stava 1. ovog člana, stranka koja je bila umešač ima pravo da istakne prigovor da je stranka iz ranije parnice kojoj se pridružio kao umešač pogrešno vodila prethodnu parnicu ili da je sud propustio da joj dostavlja pozive, podneske ili odluke.

Sud može da usvoji prigovor iz stava 2. ovog člana samo ako stranka iz stava 1. ovog člana koja je bila umešač dokaže da:

1) u vreme stupanja u prethodnu parnicu nije blagovremeno bila obaveštena o parnici koja je prethodno vođena i time bila sprečena da preduzima radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda te parnice;

2) je stranka iz parnice kojoj se pridružila kao umešač, namerno ili iz grube nepažnje, propustila da preduzima parnične radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda prethodne parnice, a za mogućnost njihovog preduzimanja raniji umešač nije znao ili nije mogao da zna;

3) je stranka iz prethodne parnice svojim parničnim radnjama sprečavala da nastupi dejstvo radnji njenog umešača.

Ako stranka iz stava 1. ovog člana koja je bila umešač uspe sa prigovorom iz stava 2. ovog člana, sud će da dozvoli da stranke ponovo raspravljaju o činjeničnim i pravnim pitanjima o kojima je raspravljeno u prethodnoj parnici.

Imenovanje prethodnika i obaveštenje trećeg lica o parnici

Član 220. novog ZPP-a (član 212. ZPP iz 2004.) je dopunjen stavom 4. kojim je propisano da ako je imenovani prethodnik odbio da stupi u parnicu, shodno se primenjuje odredba člana 218. ovog zakona.

Član 221. novog ZPP-a (član 213. ZPP iz 2004.) je dopunjen st. 3. i 4. Propisano je da će sud, u smislu stava 1. ovog člana, da obavesti Republičkog javnog pravobranioca, odnosno ovlašćenog zastupnika autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, o parnici u kojoj raspolaganje stranaka ili odluka suda može da utiče na imovinska prava i obaveze Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Stranka koja je posredstvom suda obavestila treće lice o parnici, ima pravo da se u naknadnoj parnici u kojoj je obavešteno lice stranka, poziva na intervencijsko dejstvo presude.

PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU

Članom 222. novog ZPP-a su pobrojani slučajevi u kojima sud utvrđuje prekid postupka. Otvaranje postupka likvidacije više nije razlog za prekid postupka.

Novina je kod zastoja postupka (član 227. novog ZPP-a) utoliko što sud može da zastane sa postupkom samo kada je to izričito propisano zakonom, a ne i kada oceni da je to celishodno kako je bilo propisano članom 219. stav 1. ZPP iz 2004. Iz pomenutog člana 219. je brisan stav 2. zbog usklađenja sa odredbom iz stava 1. člana 219. novog ZPP.

DOKAZIVANJE

Opšte odredbe

Značajna novina je što se osim činjenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice ne dokazuju ni činjenice koje stranka nije osporila (član 230. stav 1 novog ZPP-a).

Izostavljena je odredba iz člana 222. stav 3. ZPP-a iz 2004. kojim je propisano da se opštepoznatim činjenicama smatraju i one za koje je sud saznao u vršenju sudijske funkcije ukoliko ih je sud saopštio na raspravi strankama.

Brisan je član 226. ZPP iz 2004.

14.2.2012


Članom 243. novog ZPP-a je povišena i određena je minimalna i maksimalna novčana kazna trećem licu kome sud naređuje da podnese ispravu, a ono osporava svoju dužnost da podnese ispravu koja se kod njega nalazi i licu koje ne priznaje da se isprava nalazi kod njega. Sud može da kazni novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara fizičko lice i odgovorno lice u državnom i drugom organu, pravnom licu i drugoj organizaciji koje je izdalo ispravu, odnosno novčanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice i drugu organizaciju koje je izdalo ispravu, ako nije postupilo po rešenju suda iz člana 242. st. 2. i 3. ovog zakona.

Napomena: Budući da postupanje suda u unapred određenom vremenskom okviru zavisi od toga u kojoj meri i koliko blagovremeno mu treća lica, državni ili drugi organ dostavlja traženu ispravu, nužno je da se propišu strože novčane kazne zbog nepoštovanja obaveze da udovolje traženju suda.

Svedoci

Novine su u mogućnosti da se izvede dokaz čitanjem pisane izjave svedoka i da se svedok sasluša putem konferencijske veze, korišćenjem uređaja za tonsko ili optičko snimanje pa je tako novim čl. 245. i 246. propisano:

Član 245.

Svedoci se, po pravilu, saslušavaju neposredno na ročištu.

Sud može rešenjem da odluči da se izvede dokaz čitanjem pisane izjave svedoka, u kojoj se navode saznanja o bitnim spornim činjenicama, odakle su mu one poznate i u kakvom je odnosu sa strankama u postupku. Pisana izjava svedoka mora da bude overena u sudu ili od strane lica koje vrši javna ovlašćenja. Pre davanja izjave, lice koje uzima izjavu mora da upozori svedoka sa pravima i dužnostima svedoka propisanim ovim zakonom.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, sud rešenjem može da odluči, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka, da se svedok sasluša putem konferencijske veze, korišćenjem uređaja za tonsko ili optičko snimanje.

Protiv rešenja iz st. 2. i 3. ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.

Izjavu svedoka iz st. 2. i 3. ovog člana može sudu da podnese stranka ili sud može da je zatraži od svedoka.

Sud može uvek da pozove svedoka koji je dao pisanu izjavu ili čija je izjava snimljena da svoje svedočenje potvrdi pred sudom na ročištu.

Član 246.

Tonski ili optički snimak svedočenja je sastavni deo sudskog spisa.

Tonski deo snimka svedočenja se prenosi u formu pisanog zapisnika u skladu sa odredbom člana 121. ovog zakona.

Način snimanja, prenošenja snimka svedočenja, čuvanja i uništavanja snimka svedočenja uređuje se Sudskim poslovnikom.

Nova je i odredba u članu 253. stav 3. novog ZPP-a kojim je propisano da sud može da naloži stranci da obavesti svedoka čije je saslušanje određeno o mestu, danu i času održavanja.

Novčane kazne propisane članom 257. novog ZPP-a su povišene i sada iznose od 10.000 do 150.000 dinara ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude saslušan, sud može da naredi da se prinudno dovede i snosi troškove dovođenja, a može i da ga kazni novčanom kaznom.

Ako svedok dođe i pošto je upozoren na posledice uskrati svedočenje ili odgovor na pojedino pitanje, a sud oceni da su razlozi uskraćivanja neopravdani, može da ga kazni novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoči, može ponovo novčano da se kazni. Novčana kazna se izvršava na način propisan u članu 190. ovog zakona.

Napomena: Ove nove mogućnosti saslušanja svedoka putem konferencijske veze, korišćenjem uređaja za tonsko ili

14.2.2012


optičko snimanje, čitanjem pisane izjave svedoka su uvedene u cilju ubrzanja postupka, a u skladu sa naprednim tehničkim unapređenjem. Povišenje novčanih kazni je u skladu sa ostalim odredbama novog ZPP-a o novčanim kaznama.

Veštaci

Načelo dispozicije je afirmisano i kod izvođenja dokaza veštačenjem. Zbog toga je brisana odredba iz člana 250. stav 4. ZPP iz 2004. kojom je propisano da sud može nezavisno od sporazuma stranaka da odredi drugog veštaka, ako oceni da složenost veštačenja to zahteva.

Ovakvih ovlašćenja više sud nema jer bi takva odredba bila u koliziji sa načelom dispozicije. Sada je članom 260. (član 250. ZPP iz 2004.) stavom 3. novog ZPP-a propisano da ako nijedna stranka ne predloži veštačenje ili u ostavljenom roku ne obezbedi troškove za veštačenje ili se ne podvrgne veštačenju sud će o tim činjenicama da odluči, primenom pravila o teretu dokazivanja (član 231. stav 1).

Novina je da stranka može sudu da priloži pisani nalaz i mišljenje veštaka odgovarajuće struke, u vezi sa činjenicama iz člana 259. ovog zakona. Procedura je propisana novim čl. 261, 262. i 263.

Napomena: Ovo rešenje je potpuno suprotno nekadašnjem stavu da je nalaz veštaka koga je stranka sama angažovala, a priori pristrasan (to su bile situacije kada stranka prilaže nalaz iz postupka obezbeđenja dokaza ili kada je stranka nezadovoljna nalazom veštaka koga je sud odredio pa nudi drugačiji itd). Sada je sav teret dokazivanja na strankama i njihova je dispozicija i u tome da izaberu veštake i prilože njihove nalaze. Na sudu je sada samo da veštake usaglasi. Čini se da će ovo doprineti nepristrasnijim i stručnijim nalazima jer angažovani veštak zna da još jedan veštak iste struke izrađuje nalaz i da će se njihovi nalazi i njihova stručnost suočiti pred sudom.

Nalaz i mišljenje veštaka sud će da dostavi suprotnoj stranci na izjašnjavanje. Sud može rešenjem da odredi da se izvođenje dokaza veštačenjem sprovede čitanjem pisanog nalaza i mišljenja koje je stranka priložila, a nakon izjašnjavanja suprotne stranke, u smislu člana 260. stav 2. ovog zakona(član 261. st. 2. i 3. novog ZPP-a)

Sud može da odredi izvođenje dokaza veštačenjem po službenoj dužnosti, ako je to propisano zakonom (član 262).

Dalje je propisano da se predlog iz člana 260. ovog zakona, pisani nalaz i mišljenje veštaka iz člana 261. ovog zakona, kao i izjašnjavanje suprotne stranke, podnose sudu najkasnije do završetka pripremnog ročišta ili prvog ročišta za glavnu raspravu, ako pripremno ročište nije održano (član 263).

Preuređena je i odredba iz člana 251. st. 2. i 3. ZPP-a iz 2004. tako što je članom 264. stav 4. propisano da ako za određenu oblast veštačenja nema sudskog veštaka upisanog u registar sudskih veštaka, veštačenje može da obavi lice odgovarajuće struke koje će sud da odredi. Lice koje sud odredi je dužno da pre veštačenja dâ izjavu da će nalaz i mišljenje dati po pravilima struke i svom najboljem znanju, objektivno i nepristrasno.

Novčane kazne su povišene u odnosu na one propisane članom 254. ZPP-a iz 2004. kojim je kazna bila propisana do 30.000,00 dinara. Novim ZPP, članom 267. su propisane sledeće novčane kazne: Sud će da kazni novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara veštaka fizičko lice, odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice koje obavlja veštačenje, ako veštak ne dođe na ročište iako je uredno pozvan, a izostanak ne opravda ili ako u ostavljenom roku ne podnese svoj nalaz i mišljenje.

Sud može da kazni novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara veštaka fizičko lice, odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice koje obavlja veštačenje, ako veštak bez opravdanog razloga odbije da vrši veštačenje.

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara može da se kazni i odgovorno lice u pravnom licu koje obavlja veštačenje u slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana.

Novčana kazna se izvršava na način propisan u članu 190. ovog zakona.

Odredba o isplati naknade troškova i nagrade veštaku je dopunjena odredbom iz člana 268. stav 3. novog ZPP-a pa je propisano da stranka koja je predložila veštačenje ili ako je sud naložio stranci da snosi troškove veštačenja određenog po službenoj dužnosti, plaća naknadu i nagradu veštaku, a o izvršenom plaćanju podnosi dokaz sudu u

14.2.2012


roku od osam dana od dana uplate.

Novo je i to što su propisani rokovi za veštaka i to: Rok za podnošenje nalaza i mišljenja ne može da bude duži od 60 dana (član 269. stav 2. novog ZPP-a) s tim da veštak svoj pisani nalaz i mišljenje podnosi sudu najkasnije 15 dana pre ročišta (član 270. novog ZPP-a).

Saslušanje stranaka

Novo je to je što je uvedena mogućnost saslušanja stranke putem konferencijske veze, korišćenjem uređaja za tonsko ili optičko snimanje, u skladu sa članom 245. novog ZPP-a. Protiv tog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. Stranke imaju pravo na kopiju snimka (član 277. stav 2).

Pojašnjeno je ko će biti saslušan za pravno lice utoliko što je reč "pravilima" iz člana 265. stav 2. ZPP iz 2004. navedeno "propisom ili opštim aktom pravnog lica" određeno da ga zastupa u članu 280. stav 2.

OBEZBEĐENJE DOKAZA

Član 269. ZPP iz 2004. koji odgovara članu 284. novog ZPP je dopunjen novim stavom 2. kojim je propisano da u postupku obezbeđenja dokaza pre pokretanja parnice, ne može da se izvodi dokaz saslušanjem stranaka.

PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE

Opšte odredbe

Načelo suđenja u razumnom roku je povećalo i dužnosti stranaka. Tako je propisano članom 289. stav 3. novog ZPP-a da su u toku pripremanja glavne rasprave stranke dužne da blagovremeno upućuju podneske u kojima će da navedu činjenice na kojima zasnivaju svoje tvrdnje i zahteve, kao i da predlože dokaze kojima se one utvrđuju. Ista je odredba u ZPP iz 2004. u članu 274. stav 3. osim što umesto reči dužne stoji reč mogu. Ovakva obligatorna odrednica umnogome ubrzava postupak što i jeste cilj zakonodavca.

Iz člana 279. ZPP iz 2004. su brisani st. 3. i 4. kojima je propisano da sudijski pomoćnici mogu samostalno da preduzimaju određene poslove u postupku prethodnog ispitivanja tužbe.

Odgovor na tužbu

Članom 296. novog ZPP-a je skraćen rok sa 30 na 15 dana od dana prijema tužbe u sud u kome će sud, tužbu sa prilozima da dostavi tuženom na odgovor. Rok za odgovor na tužbu je ostao 30 dana (član 297. novog ZPP-a).

Upozorenje tuženom o posledicama propuštanja dostavljanja odgovora na tužbu je potpunije. Pored upozorenja tuženog o posledicama propuštanja da dostavi odgovor na tužbu (član 350. stav 1. tačka 1), novo je upozorenje koje se tiče obaveze određivanja punomoćnika za primanje pismena (član 298. stav 3), kao i na dužnost obaveštavanja suda o promeni adrese (član 144.).

Član 298. st. 3. i 4. novog ZPP-a obavezuje tuženog koji ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište u inostranstvu, da u odgovoru na tužbu odredi punomoćnika za primanje pismena.

Ako tuženi koji ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište u inostranstvu, ne dostavi sudu obaveštenje iz stava 3. ovog člana zajedno sa odgovorom na tužbu, sud će da mu postavi punomoćnika za primanje pismena i da ga o tome obavesti.

Pripremno ročište i zakazivanje ročišta za glavnu raspravu

Članom 305. novog ZPP-a, koji odgovara članu 290. ZPP iz 2004. je propisano u stavu 3. da će sud da upozna stranke sa njihovim pravom da spor mogu da reše medijacijom.

Članom 308. su propisane dužnosti stranke u cilju ostvarenja načela suđenja u razumnom roku i koncentracije

14.2.2012


dokaza.

Član 308.

Stranke su dužne da najkasnije na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu ako pripremno ročište nije obavezno (član 302) iznesu sve činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga, da predlože dokaze kojima se potvrđuju iznete činjenice, da se izjasne o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke, kao i da predlože vremenski okvir za sprovođenje postupka.

Aktivnost suda je takođe propisana tako što će sud na pripremnom ročištu da utvrdi koje su činjenice nesporne, odnosno opštepoznate i koje su činjenice sporne i koja bi pravna pitanja trebalo da se rasprave.

Sud će da odluči koja će dokazna sredstva da izvede na glavnoj raspravi i rešenjem će da odredi vremenski okvir za sprovođenje postupka (član 10. stav 2).

Rešenje o određivanju vremenskog okvira naročito sadrži: broj ročišta, vreme održavanja ročišta, raspored izvođenja dokaza na ročištima i preduzimanja drugih procesnih radnji, sudske rokove, kao i ukupno vreme trajanja glavne rasprave.

Sud će predloge za izvođenje dokaza koje ne smatra bitnim za donošenje odluke da odbije rešenjem protiv koga nije dozvoljena posebna žalba.

Napomena: Na ovaj način će stranke unapred znati hronologiju događanja u sporu pa će svoje obaveze moći da usklade prema sudu i predmetu spora.

Član 309.

Sud zakazuje ročište za glavnu raspravu najkasnije u roku od 30 dana od održavanja pripremnog ročišta, odnosno od prijema odgovora na tužbu ili proteka roka iz ovog zakona za podnošenje odgovora na tužbu, ako oceni da održavanje pripremnog ročišta nije potrebno (član 302).

Sud po pravilu, zakazuje jedno ročište za glavnu raspravu, radi izvođenja svih dokaza čije je izvođenje dozvolio ili odredio po službenoj dužnosti.

Ako sud oceni da je za izvođenje dokaza potrebno održati više od jednog ročišta, zakazaće ih u najkraćem vremenskom razmaku, vodeći računa o koncentraciji glavne rasprave.

Sud je dužan da poštuje vremenski okvir određen na osnovu člana 308. ovog zakona, kao i da spreči svaki pokušaj neosnovanog odlaganja ročišta i sankcioniše svaku povredu ili zloupotrebu procesnih prava i narušavanje procesne discipline.

Sud će na ročište da pozove stranke, svedoke i veštake koje je na pripremnom ročištu odlučio da pozove na glavnu raspravu.

Odredbe člana 303. ovog zakona primeniće se i prilikom zakazivanja ročišta za glavnu raspravu.

GLAVNA RASPRAVA

Tok glavne rasprave

Član 299. ZPP iz 2004. je sada član 313. i njime je propisana aktivna uloga suda u vidu postavljanja pitanja. Izostavljena je mogućnost da u izuzetnim okolnostima sud odredi izvođenje dokaza po službenoj dužnosti. Ovaj član sada glasi:

Član 313.

Sud će postavljanjem pitanja da se stara da se u toku rasprave pruže potrebna objašnjenja, da bi se utvrdile činjenice

14.2.2012


od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva (član 7. stav 2).

Dok je članom 300. ZPP-a iz 2004. koji odgovara članu 314. novog ZPP-a propisano da stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove činjenice i predlažu nove dokaze, novina je da se to mora učiniti na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu. Načelo suđenja u razumnom roku se i na ovaj način afirmiše. Propisano je da stranke mogu, u podnescima ili na kasnijim ročištima, sve do zaključenja glavne rasprave, da iznose nove činjenice i predlažu nove dokaze, samo ako učine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogle da ih iznesu, odnosno predlože na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu, ako pripremno ročište nije održano.

Ako stranke ne dokažu da nisu skrivile što dokaze nisu predložile na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu, sud neće uzeti činjenice i dokaze koji su kasnije izneti odnosno predloženi.

Obaveza suda da odredi vremenski rok trajanja postupka se razrađuje na odgovarajućim mestima u novom ZPP. Tako je članom 315. stav 1. novog ZPP-a koji govori o izvođenju dokaza u odnosu na ZPP iz 2004. dopunjeno i time što će sud u rešenju o izvođenju dokaza navesti i rok za izvođenje dokaza u okviru vremenskog okvira.

Iz člana 303. ZPP iz 2004. kome odgovara član 317. novog ZPP-a je brisan stav 3. kojim je propisano da ako predsednik veća zabrani postavljanje određenog pitanja ili davanje odgovora, stranka može zahtevati da o tome odluči veće.

Javnost glavne rasprave

U ZPP iz 2004. je članom 307. propisano da raspravi mogu da prisustvuju samo punoletna lica. Ovom članu odgovara član 321. novog ZPP-a kojim je propisano da raspravi mogu da prisustvuju samo lica starija od 16 godina, osim ako je zakonom drugačije propisano.

Brisani su i st. 3. i 4. iz člana 307. kojima je propisano da raspravi ne smeju da prisustvuju lica koja nose oružje ili opasno oruđe osim ukoliko nisu čuvari lica koja učestvuju u postupku.

Rukovođenje glavnom raspravom

Članom 326. je propisano da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano raspravi, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu, odnosno u vremenskom okviru. U odnosu na ZPP iz 2004. dodat je vremenski okvir iz razloga koji su ranije navedeni.

Članom 331. je propisano da se ročište drži pred izmenjenim većem, odnosno sudijom pojedincem, glavna rasprava mora da počne iznova, ali sud može da donese odluku da se ponovo ne saslušavaju stranke, svedoci i veštaci i da se ne vrši nov uviđaj, već da se pročitaju zapisnici o izvođenju ovih dokaza.

Napomena: Ovakvo je rešenje postojalo u ZPP-u iz 2004, ali je Zakonom o izmenama i dopunama ZPP od 29.12.2009. promenjeno tako da sud donosi odluku. Vraćanjem na staro rešenje je ostavljeno sudu da proceni razloge i opravdanost da neke izvedene dokaze ponovi u situaciji kad glavna rasprava mora da počne iznova.

Održavanje reda na glavnoj raspravi

Članom 333. je povišena novčana kazna za vređanje ili ometanje rada ili nepokoravanje naređenjima suda za održavanje reda koja umesto kazne do 30.000 dinara iznosi od 10.000 do 150.000 dinara.

Novo je to što je članom 334. propisano da se odredbe o kažnjavanju i udaljenju lica sa ročišta (član 333) shodno primenjuje i na javnog tužioca ili na javnog pravobranioca, odnosno na lica koja ih zamenjuju. O kažnjavanju lica iz stava 1. ovog člana obavestiće se nadležni javni tužilac i Državno veće tužilaca, odnosno javni pravobranilac.

Napomena: U ZPP iz 2004. je članom 320. propisano da će sud obavestiti nadležnog javnog tužioca ili javnog pravobranioca ukoliko narušava red, da može da odloži ročište i zatraži da se odredi drugo lice. Novim ZPP-om su i javni tužilac i javni pravobranilac izjednačeni sa strankama što oni i jesu i ostalim licima koja učestvuju u postupku.

SUDSKO PORAVNANJE

14.2.2012


Članom 336. stav 2. je propisano da stranke mogu pred sudom u toku celog postupka do njegovog pravnosnažnog okončanja da zaključe sudsko poravnanje.

Narednim stavom se konkretizuje postupanje suda ako je sudsko poravnanje zaključeno posle donošenja prvostepene odluke tako što je propisano da će sud da donese rešenje kojim će da utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i da obustavi postupak.

Napomena: ZPP iz 2004. je propisano da stranke mogu poravnanje da zaključe do zaključenja glavne rasprave. Ova izmena je u skladu sa naglašenim načelom dispozicije stranaka.

Član 339. koji odgovara članu 325. ZPP-a iz 2004. ne sadrži odredbu iz stava 2. kojim je propisano da je sudsko poravnanje ništavo ako je zaključeno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (član 3. stav 3).

Čl. 340, 341. i 342. se odnose na postupak medijacije. ZPP iz 2004. je čl. od 326. do 329. detaljnije propisao postupanja suda u slučaju medijacije. Novim ZPP-om je članom 341. propisano da se postupak medijacije sprovodi u skladu sa posebnim zakonom. Stoga je u novom ZPP-u propisano samo kao osnovno načelo pravo stranka da spor reše u postupku medijacije i da će sud da zastane sa postupkom i uputi stranke na medijaciju.

PRESUDA

Vrste presuda

Odredbe o međupresudi (član 347) su dopunjene novim stavom kojim je određeno da međupresuda ima dejstvo samo u postupku u kome je doneta.

Ovim je otklonjena dilema o pravnom dejstvu međupresude koja se u praksi ponekad javljala te je određena njena pravna priroda koja je deklaratorna.

Odredbe o presudi zbog propuštanja (član 350) su izmenjene samo time što je brisana odredba iz člana 338. stav 6. ZPP iz 2004. kojim je propisano da protiv odluke suda kojom je odbijen predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba.

Napomena: Prema ovoj izmeni dozvoljena je posebna žalba protiv odluke suda kojom je odbijen predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja. Žalba sa glavnom stvari gubi smisao nakon presuđenja i ova izmena će doprineti boljem sprovođenju postupka pri donošenju ove presude.

Vraćena je presuda zbog izostanka iz ZPP-a iz 1977. kao sredstvo procesne discipline. Uvedena je i u parnicama za smetanje državine kao rešenje zbog propuštanja. U sporovima male vrednosti je zadržana sa izmenjenom pravnom prirodom. Odredba glasi:

Član 351.

Kad tuženi kome tužba nije dostavljena na odgovor, već mu je tužba dostavljena zajedno sa pozivom na ročište, ne dođe na pripremno ročište ili na prvo ročište za glavnu raspravu ako pripremno ročište nije održano ili ako dođe na ta ročišta, ali neće da se upusti u raspravljanje, a ne ospori tužbeni zahtev, sud će da donese presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka) ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) tuženi je uredno pozvan;

2) tuženi nije podneskom osporio tužbeni zahtev;

3) osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi;

4) činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opštepoznate;

5) ne postoje opštepoznate okolnosti zbog kojih tuženi nije mogao da dođe na ročište.

14.2.2012


Presuda zbog izostanka neće da se donese i kad su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, ako se radi o zahtevima kojima stranke ne mogu da raspolažu (član 3. stav 3).

Donošenje presude zbog izostanka odložiće se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog člana prethodno pribave obaveštenja.

Ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva, a tužba na ročištu nije preinačena, sud će da donese presudu kojom se tužbeni zahtev odbija.

Donošenje presude zbog izostanka može da se odloži i ako nema dokaza da je tuženi uredno pozvan, a nesumnjivo je da mu je poziv upućen. U tom slučaju sud će da odredi rok, koji ne može da bude duži od 30 dana za dostavu u Republici Srbiji, odnosno duži od roka potrebnog za dostavljanje u smislu člana 133. stav 2. ovog zakona, da se proveri da li je tuženi uredno pozvan. Ako se u određenom roku utvrdi da je tuženi bio uredno pozvan, sud će da donese presudu zbog izostanka.

U slučajevima propisanim u st. 4. i 5. ovog člana, presudu zbog izostanka sud može da donese bez izjašnjavanja stranaka.

Donošenje i objavljivanje presude

ZPP iz 2004. je članom 339. stav 4. propisao da se neće objaviti presuda koja se donosi u situaciji kada sud odluči da zaključi glavnu raspravu, a pribavlja spis ili zapisnik o dokazima izvedenim pred zamoljenim sudom.

Novim ZPP-om je članom 352. stav 4. propisano da će se presuda objaviti najkasnije u roku od osam dana od dana prijema spisa, odnosno zapisnika. I u složenijim predmetima sud može da odloži objavljivanje presude za osam dana od dana zaključenja glavne rasprave.

Napomena: Ovim izmenama je naloženo sudu da sve presude objavljuje.

Pisana izrada presude

Načelo suđenja u razumnom roku je afirmisano i u članu 354. jer je stavom 4. propisano da je sud dužan da otpremi overeni prepis presude narednog dana od dana isteka roka od osam i u složenijim predmetima od 15 dana od dana objavljivanja.

Odredba o tome šta sadrži pismeno izrađena presuda iz člana 355. je izmenjena samo utoliko što se u uvodu presude navodi dan objavljivanja presude umesto dan donošenja. Na ovaj je način usklađena ova odredba sa odredbom kojom je propisano da se sve presude objavljuju.

Novo je i to što je stav 4. člana 355. dopunjen utoliko što je navedeno da obrazloženje presude mora da sadrži činjenično stanje koje je utvrdio.

Napomena: Ovim je otklonjen propust svih ranijih ZPP koji nisu propisivali da je činjenično stanje obavezni deo obrazloženja, a nužno je bio. Osim toga nepravilno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje je razlog za žalbu.

REDOVNI PRAVNI LEKOVI

Žalba protiv presude

Od pravila da žalba ima suspenzivno dejstvo je napravljen izuzetak koji glasi:

Član 368.

Žalba protiv prvostepene presude kojom se fizičkom licu nalaže isplata potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja odluke, odnosno kojom se preduzetniku ili pravnom licu nalaže isplata potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja odluke, ne odlaže izvršenje.

14.2.2012


Ako se u presudi nalaže samo naknada troškova postupka u visini koja ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana, žalba protiv rešenja o naknadi troškova postupka ne odlaže izvršenje.

Napomena: Ova odredba je novo rešenje u odnosu na sve ranije ZPP. Usaglašena je sa članom 15. Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji propisuje mogućnost izvršenje nepravnosnažne sudske odluke.

Članom 371. je propisano da ako na osnovu podataka iz žalbe ne može da se utvrdi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, da odbaci žalbu kao nepotpunu (član 101. stav 5).

Napomena: Ova izmena je u skladu sa načelom suđenja u razumnom roku i pojačava se procesna disciplina stranaka. Izostavljena je procedura iz ZPP iz 2004. koja predviđa da će prvostepeni sud rešenjem protiv koga nije dozvoljena žalba, pozvati žalioca da u određenom roku dopuni, ispravi žalbu, a sankcija za nepostupanje je odbacivanje žalbe kao nepotpune.

Član 359. ZPP-a iz 2004. koji odgovara članu 372. novog ZPP je redukovan sa šest na dva stava. Brisane su odredbe da će sud sprovesti izviđaj radi provere istinitosti navoda žalioca, da nije dozvoljeno isticanje prigovora prebijanja, odredbe o troškovima koji nastanu iznošenjem novih činjenica i dokaza u žalbi.

Naime, pojačano je pravilo da u žalbi ne mogu da se iznose nove činjenice i predlažu novi dokazi, osim ako podnosilac žalbe učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese, odnosno predloži do zaključenja glavne rasprave.

Umesto pravila da se ne mogu isticati prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor, pravilo glasi da u žalbi ne mogu da se ističu materijalnopravni prigovori.

Razlozi zbog kojih presuda može da se pobija

Član 373. stav 2. novog ZPP-a je usaglašen sa ponovnim uvođenjem presude zbog izostanka tako što je propisano da se presuda zbog propuštanja i presuda zbog izostanka ne može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Član 361. ZPP iz 2004. koji propisuje bitne povrede postupka je član 374. novog ZPP-a.

Tačka 2) stava 2. je dopunjena tako što bitna povreda postupka uvek postoji pored toga ako je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (član 16), i onda ako je sud odbio da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan.

Napomena: Ovom dopunom je uspostavljena ravnoteža koja ranije nije postojala budući da je jednak propust ako je sud odlučio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost, kao i ako je odbio da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan.

Tačka 6) stava 2. je dopunjena tako što je obuhvaćena presuda zbog izostanka i propisuje da bitna povreda postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja, presudu zbog propuštanja ili presudu zbog izostanka.

Tačka 8) stava 2. je dopunjena tako što je usaglašena povreda postupka sa propisom o upotrebi službenog jezika nacionalnih manjina. Propisano je da bitna povreda postupka uvek postoji ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo ili ako parnični postupak nije vođen na službenom jeziku nacionalne manjine iako su za to bile ispunjene zakonske pretpostavke.

Bitna povreda postupka iz tačke 9) stava 2. novog ZPP-a se odnosi na obe stranke jer je brisana odrednica iz iste tačke člana 361. ZPP-a iz 2004. da ova bitna povreda postoji ako se nedostaci odnose na stranku koja je izjavila žalbu. Bitna povreda uvek postoji ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, osim ako vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno.

14.2.2012


Bitna povreda postupka iz tačke 10) stava 2. novog ZPP-a postoji samo ako je odlučeno o zahtevu o kome je ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je ranije zaključeno sudsko poravnanje. Ako je odlučeno o zahtevu po kome već teče parnica više nije bitna povreda jer je ovaj razlog brisan.

Novo je da se prvi put propisuje pravilo u slučaju povlačenja žalbe. Član 379. propisuje da u slučaju da je podnosilac žalbe povukao žalbu, prvostepeni sud će rešenjem da utvrdi da je žalba povučena.

Članom 380. je rok za odgovor na žalbu produžen sa osam na 15 dana. Rok od osam dana je propisan za odgovor na žalbu u meničnim i čekovnim parnicama

Članom 381. je ostavljena mogućnost (ne i obaveza) sudu da pruži objašnjenje povodom navoda iz žalbe koji se odnose na povrede parničnog postupka. Članom 367. ZPP-a iz 2004. je propisano da će sud dati objašnjenja i da će sprovesti i izviđaj da proveri istinitost odnosnih navoda u žalbi.

Napomena: Ovom izmenom je smanjena obaveza prvostepenog suda da se angažuje u toku žalbenog postupka.

Bitna novina je sadržana u članu 383. stav 2. kojim je propisan rok od devet meseci od dana prijema spisa prvostepenog suda da drugostepeni sud odluči o žalbi ako ne drži raspravu.

Stavom 3. ovog člana je propisana mogućnost da drugostepeni sud zakaže raspravu i kad oceni da je potrebno da se izvedu dokazi koje je prvostepeni sud odbio, što ZPP iz 2004. ne propisuje.

Stavom 4. ovog člana je precizirana zabrana dvostrukog ukidanja na način da će drugostepeni sud da zakaže raspravu i odluči o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta. Ovo pravilo ne važi ako se žalbom pobija presuda na osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog propuštanja, presuda zbog izostanka, kao i presuda doneta bez održavanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu male vrednosti.

St. 5, 6. i 7. je razrađeno pravilo utoliko što je i drugostepeni sud dužan da odrediv vremenski okvir za sprovođenje postupka, što se odredba stava 4. ovog člana primenjuje i ako je u ponovljenom postupku tužba preinačena povećanjem postojećeg zahteva. Nepostupanje sudije da u roku od devet meseci odluči o žalbi ukoliko ne zakazuju raspravu je osnov za pokretanje disciplinskog postupka protiv predsednika veća kome je predmet dodeljen u rad u skladu sa odredbama Zakona o sudijama.

Napomena: ZPP-om iz 2004. je propisana zabrana dvostrukog ukidanja ukoliko je presuda bila ukinuta po odredbama tog zakona. Novim pravilima se još više potencira pravilo da drugostepeni sud donese odluku i ne vraća predmet prvostepenom sudu, a sve radi ostvarenja načela suđenja u razumnom roku. Međutim, i dalje ostaje pitanje kako da se obezbedi da se suđenje zadrži u prvom stepenu, da nakon prvog ukidanja presude prvostepeni sud postupi po uputstvu drugostepenog suda koje mora biti jasno i sveobuhvatno i da potrebe držanja rasprave pred drugostepenim sudom budu minimalne. Takođe, ukoliko sudija ima veći priliv predmeta od broja koji završi u skladu sa orijentacionom normom, neće biti u mogućnosti da poštuje rok iz stava 2. ovog člana. Sudija pri tome nema uticaja na organizaciju rada u sudu i na broj sudija koji faktički rade, a od kojih činilaca zavisi opterećenost pojedinačnog sudije.

Član 384. je dopunjen novim stavom kojim je propisano da stranka može da predloži da sud izvede i dokaze čije je izvođenje odbio u prvostepenom postupku. Ovim je usklađena ova odredba sa članom 383. stav 3.

Granice ispitivanja prvostepene presude: Drugostepeni sud po službenoj dužnosti pazi na bitne povrede odredaba parničnog postupka (pored tač. 1, 3, 5, 7. i 9) i na tačku 2) stava 2. iz člana 374. (odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (član 16), odnosno ako je sud odbio da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan). To je novo u odnosu na ZPP iz 2004.

Odluke drugostepenog suda o žalbi

Novina je propisana članom 388. kada stranke u toku žalbenog postupka zaključe poravnanje. U tom slučaju će sud rešenjem da utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i žalba povučena.

Napomena: Ovo novo pravilo je u skladu sa načelom dispozicije stranaka da svojim zahtevom disponiraju sve do

14.2.2012


pravnosnažnog okončanja postupka.

Novo je to što je članom 389. stav 2. propisano da ako je žalba povučena u postupku pred drugostepenim sudom, sud će rešenjem da utvrdi da je žalba povučena.

Napomena: Raniji zakoni nisu sadržavali ovakvu odredbu. U praksi se događa ovakva procesna situacija pa je bilo potrebno da se i zakonom propiše da će sud rešenjem da utvrdi povlačenje žalbe.

Stavom 3. člana 391. je dodato pravilo da će drugostepeni sud da ukine prvostepenu presudu i odbaci tužbu i u slučaju ako su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene povrede odredaba iz člana 374. stav 2. tačka 5) (ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka - član 3. stav 3), što nije propisano ZPP iz 2004.

Član 391. je proširen dodavanjem stava 4. kojim je propisano da drugostepeni sud odlučuje presudom iz člana 387. stav 2. ovog zakona tako što žalbu odbija kao neosnovanu i potvrđuje pobijanu presudu u pogledu odluke o osnovu tužbenog zahteva, a ukida je u delu u kome je odlučeno o visini tužbenog zahteva i u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Napomena: Stavom 4. je konkretizovano postupanje drugostepenog suda u situaciji kada ukida prvostepenu presudu samo u pogledu visine tužbenog zahteva, a ne i u pogledu osnova tužbenog zahteva, čime se otklanjaju dileme oko kompozicije izreke drugostepene presude i ujednačava postupanja svih sudova na isti način.

Brisana je odredba člana 378. ZPP-a iz 2004. kojom je propisano da drugostepeni sud u slučaju ukidanja prvostepene presude može da naredi da se nova glavna rasprava drži pred novim većem ili sudijom.

Napomena: Ovakvo pravilo je izgubilo smisao kod pravila da se presuda može ukinuti samo jednom.

Odredba člana 393. kojom je propisano postupanje drugostepenog suda u slučaju prekoračenja tužbenog zahteva je dopunjena stavom 3. kojim je propisana mogućnost ponovnog ukidanja prvostepene presude ako je prvostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtev tako što je odlučeno o drugome, a ne o onome što je tužbom traženo.

Novo je pravilo propisano stavom 2. člana 396. kojim je propisano da kada se žalba odbija, u obrazloženju presude sud neće detaljno da obrazlaže presudu u slučaju da prihvata činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava.

Prvostepeni sud je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema rešenja drugostepenog suda održi ročište na kojem će da odredi vremenski okvir za novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom (član 398. stav 1).

Napomena: Ovim je pojašnjeno pravilo iz člana 384. stav 1. ZPP-a iz 2004. koje je stvaralo dileme da li je dovoljno da u roku od 30 dana sudija samo zakaže ročište (dâ naredbu o zakazivanju) ili ga i održi u okviru tog roka. Osim toga sud je dužan i da odredi vremenski okvir za novu glavnu raspravu.

Pravilo o iznošenju novih činjenica u ponovljenom postupku je ograničeno tako što je to moguće samo ako stranke učine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogli da ih iznesu, odnosno predlože, odnosno ako podnosilac žalbe nije bio stranka ili nije imao položaj stranke (umešač) do ukidanja presude, osim ako zakonom nije drugačije propisano.

Stranka nema pravo da na novoj glavnoj raspravi preinači tužbu, tako što će da promeni istovetnost zahteva ili istakne drugi zahtev uz postojeći, a koji ne proizlazi iz istog činjeničnog stanja.

Napomena: Ova su pravila u funkciji načela suđenja u razumnom roku i omogućavaju sudu da u vremenskom okviru okonča postupak. Time se prava stranaka ne ograničavaju jer mogu da podnesu novu tužbu umesto da preinače već podnetu u trenutku kada je dokazni postupak već izveden čime bi se produžilo vreme trajanja postojeće parnice. Ograničenje preinačenja tužbe je bilo nužno i zbog toga jer bi u suprotnom iziskivalo određivanje novog vremenskog okvira odnosno dovelo bi postupajućeg sudiju u situaciju da ne poštuje već određeni vremenski okvir što može biti razlog za pokretanje njegove disciplinske odgovornosti.

Žalba protiv rešenja

14.2.2012


Pravila o dozvoljenosti žalbe protiv rešenja su dopunjena odredbom člana 399. stav 3. kojom je propisano da protiv rešenja o određivanju privremene mere je dozvoljena posebna žalba, osim ako zakonom nije drugačije propisano.

Stavom 4. je propisano da protiv rešenja drugostepenog suda nije dozvoljena žalba, izuzev protiv rešenja iz člana 186. (novčane kazne), člana 187. stav 1. (zloupotreba procesnih ovlašćenja i naknada štete), člana 189. (novčane kazne), člana 243. stav 1. (novčane kazne), člana 257. st. 1. i 2. (novčane kazne), člana 267. st. 1. do 3. (novčane kazne), člana 272. (novčane kazne), člana 333. stav 1. (novčane kazne) i člana 334. stav 1. (novčane kazne) ovog zakona.

U slučaju da je rešenje iz stava 4. ovog člana donelo veće apelacionog suda o žalbi protiv tog rešenja odlučuje drugo veće od troje sudija tog suda.

Članom 402. je propisano da se u postupku po žalbi protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na žalbu protiv presude, osim odredbe člana 383. stav 4. ovog zakona, ukoliko ovim zakonom nije drugačije propisano.

Napomena: Član 388. ZPP iz 2004. propisuje da se ne primenjuju odredbe o odgovoru na žalbu i o održavanju rasprave pred drugostepenim sudom. Izostavljanjem ovih pravila u novom ZPP praktično znači da se žalba na rešenje dostavlja suprotnoj stranci na odgovor i da se primenjuju pravila o održavanju rasprave pred drugostepenim sudom. Dostavljanje žalbe na rešenje suprotnoj stranci na odgovor je u skladu sa pravilom o jednakosti stranaka. Stranka ima pravo da zna da je protiv rešenja izjavljena žalba i da sledi postupak pred drugostepenim sudom.

VANREDNI PRAVNI LEKOVI

Brisane su odredbe o žalbi sa alternativnim predlogom za revizijsko odlučivanje (direktnoj reviziji) koje su propisane čl. od 389. do 393. ZPP-a iz 2004.

Napomena: Ovaj vanredni pravni lek je prvi put uveden 2004. godine i pokazao se u praksi kao nedelotvoran.

Revizija

Rok za izjavljivanje revizije i vrednost spora pobijanog dela (cenzus) kod imovinskopravnih sporova je ostao nepromenjen.

Posebna revizija

Odredbe o posebnoj reviziji su pojašnjene i dopunjene u članu 404. koji odgovara članu 395. iz ZPP-a iz 2004. Odredba je dopunjena time što je propisano da ocenu o izuzetno dozvoljenoj reviziji daje pored apelacionog suda i Vrhovni kasacioni sud. Pojačan je značaj ovog vanrednog pravnog leka jer se može izjaviti u svim vrstama postupaka. Napušteno je vezivanje za član 394. ZPP iz 2004. Kriterijum je samo usaglašavanje sudske prakse ili ako je potrebno novo tumačenje prava. Posebna revizija se može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom.

Odredba je dopunjena propisivanjem da o dozvoljenosti posebne revizije, rešenjem odlučuje apelacioni sud u veću od troje sudija koji nisu učestvovali u donošenju drugostepene presude i da je protiv rešenja kojim se ne dozvoljava revizija, dozvoljena žalba Vrhovnom kasacionom sudu.

Napomena: U dosadašnjoj primeni ovog instituta postojala je dilema da li Vrhovni kasacioni sud može da reši posebnu reviziju i u situaciji kada se apelacioni sud izjasnio da revizija nije dopuštena. U praksi je to pitanje rešeno na način da Vrhovni kasacioni sud ima to pravo. Kako su apelacioni sudovi odluku o dopuštenosti ili nedopuštenosti rešavali u vidu rešenja ili dopisa bilo je nužno da se način postupanja reši zakonom čime se u istoj situaciji rešava na isti način na celoj teritoriji primene zakona. Uvedena je i žalba na rešenje kojim se ne dozvoljava posebna revizija čime se do kraja propisuje procedura i otklanjaju dileme iz prakse.

Razlozi za izjavljivanje revizije koji se tiču bitne povrede parničnog postupka su izmenjeni utoliko što je sužen broj bitnih povreda kao revizijskog razloga. ZPP-om iz 2004. je propisano da se revizija može izjaviti zbog svih bitnih povreda iz člana 361. stav 2. osim tačke 4) (ako je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je stvarno nadležan viši

14.2.2012


sud iste vrste (član 16), sud druge vrste ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlučio da je stvarno nadležan).

Članom 407. novog ZPP-a je propisano da se revizija može izjaviti zbog sledećih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2:

Tačka 2 - ako je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (član 16), odnosno ako je sud odbio da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan;

Tačka 6 - ako je je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja, presudu zbog propuštanja ili presudu zbog izostanka;

Tačka 8 - ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo ili ako parnični postupak nije vođen na službenom jeziku nacionalne manjine iako su za to bile ispunjene zakonske pretpostavke;

Tačka 10 - ako je odlučeno o zahtevu o kome je ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je ranije zaključeno sudsko poravnanje;

Tačka 11 - ako je protivno zakonu bila isključena javnost na glavnoj raspravi;

Dodat je i uslov da su ove bitne povrede isticane u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom.

Napomena: Do smanjenja broja bitnih povreda postupka kao revizijskog razloga je došlo zbog toga da se ne bi poklapali sa razlozima zbog kojih se može izjaviti drugi vanredni pravni lek - ponavljanje postupka i zbog toga što drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti na određene bitne povrede postupka. Uslov da su ti razlozi isticani u žalbi je uveden zbog principa savesnog korišćenja prava stranaka u drugostepenom postupku.

Vrhovni kasacioni sud po službenoj dužnosti pazi na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 2) (je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (član 16), odnosno ako je sud odbio da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan) i na pravilnu primenu materijalnog prava.

Po ZPP iz 2004. Vrhovni kasacioni sud po službenoj dužnosti pazi na bitnu povredu iz člana 361. stav 2. tačka 9) (ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, osim ako vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila žalbu). Na ovu bitnu povredu pazi drugostepeni sud po novom ZPP-u.

Članom 410. stav 2. je izvršena korekcija o nedozvoljenoj reviziji. Revizija je nedozvoljena ako nije izjavljena preko punomoćnika (ZPP iz 2004. preko advokata); ako je reviziju izjavilo lice koje je povuklo reviziju (ZPP iz 2004. koje je odustalo od revizije).

Uveden je isti rok od 30 dana (umesto 15 dana) za odgovor na reviziju kao što je i rok za reviziju. Na ovaj način se postiže jednakost stranaka. Revizija se ne dostavlja javnom tužiocu zbog toga što je ukinut vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti. Takođe se ni revizijska odluka ne dostavlja javnom tužiocu iz istog razloga.

Uveden je rok od 15 dana u kome je prvostepeni sud dužan da spise predmeta sa revizijom i odgovorom na reviziju, preko drugostepenog suda dostavi Vrhovnom kasacionom sudu (član 411. stav 3).

Napomena: Uvođenje roka za dostavu spisa predmeta Vrhovnom kasacionom sudu je bilo nužno zbog uočenih nepravilnosti u dosadašnjoj praksi. Naime, dešava se da spis stigne Vrhovnom kasacionom sudu i posle dužeg vremenskog perioda (čak i više godine) nakon izjavljene revizije zbog razloga koji se u spisu predmeta ne mogu uočiti. Imajući u vidu načelo suđenja u razumnom roku takva postupanja se ne mogu tolerisati.

REVIZIJA PROTIV REŠENJA

14.2.2012


Odredbe koje se tiču uvek dozvoljene revizije protiv pravnosnažnih rešenja kojima se odbacuje revizija i na taj način se uskraćuje pravni lek su novim ZPP-om (član 420) jasnije i konkretnije i time se otklanjaju različita tumačenja odredbe člana 412. ZPP iz 2004.

Propisano je da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju žalbe izjavljene protiv prvostepene presude, u delu kojim je odlučeno o glavnoj stvari.

Revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije izjavljene protiv pravnosnažne presude u sporovima u kojima bi revizija bila dozvoljena.

Jasnija je i odredba koja se tiče revizije na odluku o predlogu za ponavljanje postupka. Revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka.

Zahtev za zaštitu zakonitosti

Zahtev za zaštitu zakonitosti (čl. 413. do 421. ZPP-a iz 2004) je izbačen iz novog ZPP-a. Razlog tome je praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. U više odluka je zauzet stav da intervencija javnog tužioca kao državnog organa protiv pravnosnažne sudske odluke predstavlja neopravdano mešanje države u građanskim sudskim postupcima. Drugi je razlog u činjenici da je ovaj pravni lek od 2004. nedelotvoran jer je u najvećem broju odbacivan. Naime, ovaj vanredni pravni lek se može izjaviti samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) (nedozvoljeno raspolaganje stranaka) i može ga izjaviti i stranka koja je podnela predlog javnom tužiocu, ukoliko je obaveštena od strane javnog tužioca da neće izjaviti ovaj pravni lek. Međutim, u praksi se najčešće događa da se stranke pozovu na ovu bitnu povredu postupka formalno, ali u razlozima navode sasvim druge povrede postupka i/ili povredu materijalnog prava zbog kojih je ovaj vanredni pravni lek nedozvoljen i stoga mora biti odbačen.

Uloga javnog tužioca je u parničnom postupku zadržana na način što ima ovlašćenje na preduzimanje procesnih radnji radi zaštite opšteg-javnog interesa i pravo na izjavljivanje pravnih lekova protiv presuda koje su donete na osnovu nedozvoljenih raspolaganja stranaka (član 214).

Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude

Novi vanredni pravni lek je propisan čl. od 421. do 425.

Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude kojom je povređen zakon na štetu javnog interesa može da podnese Republički javni tužilac protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, Vrhovnom kasacionom sudu.

Napomena: Stranke nisu ovlašćene da podnose ovaj vanredni pravni lek već isključivo Republički javni tužilac.

Rok za podnošenje zahteva je tri meseca od dana pravnosnažnosti presude.

Drugostepeni sud, protiv čije presude je podnet zahtev, dužan je da u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva dostavi spise predmeta Vrhovnom kasacionom sudu.

Vrhovni kasacioni sud odbacuje rešenjem zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude ako je nepotpun, nerazumljiv, nedozvoljen, neblagovremen ili ako zahtev nije podnelo ovlašćeno lice (član 422. stav 2).

Novina je u odnosu na sve druge pravne lekove taj da će Vrhovni kasacioni sud, zahtev dostavljati na odgovor strankama iz parničnog postupka u kome je doneta pravnosnažna presuda protiv koje je podnet zahtev. Stranke mogu u roku koji sud odredi, da podnesu odgovor na zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude.

Napomena: Pravni lekovi se uvek podnose prvostepenom sudu i taj sud je sprovodio proceduru dostavljanja (oni i imaju dostavnu službu) suprotnoj strani, te nakon što sredi spis dostavljao ga je višem sudu radi odlučivanja o pravnom leku. Ova novina će prouzrokovati izvesne promene u organizaciji pisarnice i drugih službi u Vrhovnom kasacionom sudu. Takođe je novo i to što rok za davanje odgovora na zahtev nije zakonom određen

14.2.2012


već će ga sud određivati u svakom konkretnom slučaju.

Ponavljanje postupka

Uveden je novi razlog za ponavljanje postupka zbog prava stranke na nepristrasnog sudiju

Član 426. stav 1. tačka 1)

1) ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao da bude isključen ili je rešenjem suda bio izuzet ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi).

Rešenje iz ZPP iz 2004. da odluka Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, bude razlog za ponavljanje postupka je zadržan, ali je uveden uslov da je ta odluka mogla da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke (član 426. stav 2. tačka 11).

Zadržan je razlog za ponavljanje postupka uveden Novelama iz 2009. da je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku, ali je uveden uslov da je to moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke (član 426. stav 2. tačka 12).

Članom 430. je rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka sa 30 produžen na 60 dana radi usklađenja sa standardima iz uporednog prava.

Objektivni rok od pet godina za podnošenje predloga za ponavljanje postupka je ostao ne promenjen osim za razlog propisan članom 426. stav 1. tačka 2) (stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije bilo omogućeno da raspravlja pred sudom) i ovaj rok iznosi 10 godina od dana kad je odluka postala pravnosnažna.

Rok za odgovor na predlog za ponavljanje postupka je sa 15 dana produžen na 30 dana radi jednakosti stranaka u postupku.

Članom 426. stav 3. ZPP iz 2004. je propisano da ako se ponavljanje postupka zahteva iz razloga navedenog u članu 422. stav 1. tačka 9) (stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze...) predsednik veća može raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka spojiti sa raspravljanjem o glavnoj stvari. U narednom članu je propisano da se ročište drži pred predsednikom veća prvostepenog suda, osim ako raspravljanje o predlogu nije spojeno sa raspravljanjem o glavnoj stvari.

U novom ZPP-u su odrednice o raspravljanju o glavnoj stvari zajedno sa predlogom za ponavljanje postupka brisane.

Napomena: u praksi su ove odrednice stvarale dilemu oko toga kada je to raspravljanje o predlogu spojeno sa raspravljanjem o glavnoj stvari budući na redosled postupanja, a to je da sud prvo odlučuje o osnovanosti predloga, pa ukoliko nađe da je predlog osnovan onda sud ukida odluke donete u ranijem postupku. Tek je onda sud u situaciji da otvori glavnu raspravu. U skladu sa brisanjem ove odrednice i ostale odredbe novog ZPP su pojednostavljene utoliko što je propisano da će prvostepeni sud da odredi glavnu raspravu tek po pravnosnažnosti rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze, u skladu sa vremenskim okvirom koji sud odredi (član 432. stav 3). Na ovaj način su otklonjene sumnje o prejudiciranju odluke o predlogu za ponavljanje postupka.

Članom 433. stav 1. je propisano da ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi isključivo na postupak pred sudom višeg stepena, prvostepeni sud će da dostavi predmet sudu višeg stepena radi donošenja odluke.

Napomena: Na ovaj je način napušteno pravilo da se ročište za raspravljanje o predlogu drži pred prvostepenim sudom onda kada se razlog za ponavljanje postupka odnosi na drugostepeni sud.

Izmena u novom ZPP koja se odnosi na to što je drugostepeni sud zamenjen sa sudom višeg stepena u stvari znači da je ponavljanje postupka moguće i pred najvišim sudom - Vrhovnim kasacionim sudom. Novelama iz 2009. je ukinuta ova mogućnost koja je ranijim zakonima bila predviđena pa je sada vraćena.

14.2.2012


Odnos između predloga za ponavljanje postupka i drugih vanrednih pravnih lekova

Odredbom člana 434. je pojednostavljen odnos predloga za ponavljanje postupka i revizije izostavljanjem razloga za reviziju i razloga za predlog ponavljanje postupka koji su uslovljavali određeno postupanje suda u zavisnosti od tih razloga. Sada je jednako postupanje bez obzira na razloge zbog kojih je vanredni pravni lek izjavljen. Merodavno je vreme odnosno redosled izjavljenih lekova.

Propisana su ista pravila i za odnos predloga za ponavljanje postupka sa zahtevom za preispitivanje pravnosnažne presude koji podiže javni tužilac, a stranka pre, istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.

POSEBNI POSTUPCI

POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA

Članom 437. je propisano da u parnicama iz radnih odnosa postupak u prvom stepenu sudi sudija pojedinac.

Napomena: U parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa u prvom stepenu se sudi u veću, a u novčanim potraživanjima iz radnih odnosa u zavisnosti od vrednosti spora sudi sudija pojedinac. Međutim, bilo je u praksi izvesnih dilema da li u svim parnicama iz radnih odnosa treba da se sudi u veću. Sada je svaka dilema otklonjena propisom da sudija pojedinac sudi u svim sporovima iz radnih odnosa u prvom stepenu.

Članom 440. st. 2. i 3. je propisano da ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud će da održi ročište i odluči na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja. O posledici izostanka sa ročišta za glavnu raspravu, sud će da upozori tuženog u pozivu za ročište.

Napomena: Zbog velikog broja predmeta sa jedne strane i značaja ove vrste sporova sa druge, a zbog potrebe hitnog rešavanja ovih sporova je uvedena mogućnost donošenja presude na osnovu do tada utvrđenog činjeničnog stanja.

Brisana je odredba o roku od osam dana za izjavljivanje žalbe što upućuje na opšti rok od 15 dana.

POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA

Iz člana 441. ZPP iz 2004. koji sada odgovara članu 443. brisani su st. 2. i 3. kojima je bilo propisano da po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora, sud postupa i u slučaju spora o reprezentativnom sindikatu, odnosno udruženju poslodavaca u smislu odredaba posebnog zakona i da u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora je jedna od stranaka reprezentativni sindikat. Time je nadležnost u parnicama povodom kolektivnih ugovora, jasno razgraničena jer je propisano da se postupak u parnicama povodom kolektivnih ugovora odnosi na spor o pojedinom spornom pitanju u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna zaključenog kolektivnog ugovora, pod uslovom da spor o spornom pitanju nije rešen mirnim putem ili putem arbitraže koju su obrazovali učesnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona.

Nova je i odredba koja propisuje da u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud može da zastane sa postupkom najduže do 30 dana da bi stranke pokušale da spor reše mirnim putem (član 444. stav 1)

Novina je uvođenje kompozije izreke presude u ovim parnicama. Tako je članom 445. propisano da presudom u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud izriče kako glasi odredba u kolektivnom ugovoru kojom se uređuje sporno pitanje iz kolektivnog ugovora. Izreka presude predstavlja sastavni deo kolektivnog ugovora sve dok on važi.

Propisan je rok za donošenje odluke o žalbi koji iznosi 60 dana.

POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE

U ovim parnicama je uvedeno rešenje zbog izostanka članom 449. stav 2. i članom 450. stav 2. propisivanjem da ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud će da donese rešenje zbog izostanka, pod uslovima iz člana 351. ovog zakona.

14.2.2012


POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI

Cenzus određen Novelama iz 2009. je zadržan (3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke na dan podnošenja tužbe), ali je propisano da promena kursa iz stava 1. ovog člana nakon podnošenja tužbe ne utiče na primenu pravila ovog postupka.

Napomena: Na ovaj način su otklonjene dileme i različita postupanja u praksi zbog različitog tumačenja odredbe o cenzusu.

Članom 475. stav 2. je zadržana mogućnost donošenja presude zbog izostanka ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, te je propisano da se donosi shodno članu 351. tako da je presuda zbog izostanka dobila drugu pravnu prirodu nego u ZPP iz 2004.

Novina je što će prilikom objavljivanja presude sud ukratko da je obrazloži i pouči stranku o uslovima pod kojima može da izjavi žalbu (član 479).

Novo je i to što je propisano šta treba da sadrži pisano izrađena presuda u obrazloženju. Sadrži utvrđeno činjenično stanje, navođenje dokaza na osnovu kojih je ono utvrđeno i propise na kojima je sud zasnovao presudu (član 477. stav 3)

POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA

Privredni spor je preciznije definisan i usklađen je sa članom 25. Zakona o uređenju sudova.

Članom 480. stav 1. je propisano da se odredbe ove glave primenjuju u svim sporovima u kojima sude privredni sudovi u skladu sa zakonom kojim se uređuje stvarna nadležnost sudova (privredni spor), ako za pojedine sporove nije propisana druga vrsta postupka.

Pravilo je da se parnične radnje zastupnika ne mogu opozvati osim ako je u pitanju priznanje ili odricanje od tužbenog zahteva (član 483).

Naglašeno je pravilo članom 484. da se u privrednim sporovima sporne činjenice po pravilu dokazuju ispravama.

Iz ove glave ZPP-a je brisana odredba o tome ko je statutarni zastupnik pravnog lica budući da je to pitanje propisano članom 77. (glava IV).

POSTUPAK U POTROŠAČKIM SPOROVIMA

Zakon o zaštiti potrošača kao materijalno pravni zakon je uslovio propisivanje procedure u ovoj vrsti spora. Čl. od 488. do 493. je ta procedura propisana.

Članom 488. stav 3. je propisano da ako se zbog složenosti predmeta postupka, ili predloženih dokaza, potrošački spor ne može raspraviti u skladu sa odredbama ove glave, sud će da donese rešenje da se postupak nastavi po pravilima opšteg parničnog postupka.

POSTUPAK ZA ZAŠTITU KOLEKTIVNIH PRAVA I INTERESA GRAĐANA

Zakon o borbi protiv diskriminacije i Zakon o zaštiti potrošača su prvi put u naš pravni sistem uveli kolektivnu tužbu radi zaštite kolektivnih prava i interesa građana. Stoga je postalo nužno da se propiše postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa čime je naše pravo usklađeno sa pravom Evropske unije.

Čl. 494. do 505. je propisana procedura u ovoj vrsti sporova.

Članom 495. je propisana aktivna legitimacija za kolektivnu tužbu i to su: udruženja, njihovi savezi i druge organizacije, osnovane u skladu sa zakonom, ako je takva zaštita predviđena njihovom registrovanom ili propisima određenom delatnošću, ako se cilj njihovog udruživanja ili delovanja odnosi na zajedničke interese i prava većeg broja građana i ako su postupanjem tuženog oni povređeni ili teže ugroženi.

14.2.2012


Na strani tužioca u postupku za zaštitu kolektivnih interesa i prava građana mogu da se umešaju i treća lica čiji su kolektivni interesi i prava povređeni radnjama tuženog.

Član 498.

U postupcima za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana, ako posebnim propisima nije drugačije predviđeno, tužilac može tužbom da traži:

1) zabranu preduzimanja aktivnosti od koje preti povreda prava i interesa građana koje je tužilac zakonom ovlašćen da štiti;

2) uklanjanje postojeće povrede kolektivnih prava i interesa građana ili štetnih posledica postupanja tuženog i uspostavljanje pređašnjeg stanja, stanja u kome takva povreda više ne bi mogla da nastane ili stanja koje približno odgovara stanju koje je postojalo pre povrede;

3) utvrđivanje nedopuštenosti radnje kojom su povređeni kolektivni interesi i prava građana;

4) objavljivanje presude kojom je usvojen tužbeni zahtev iz razloga navedenih u tač. 1) do 3) ovog člana u sredstvima javnog informisanja, o trošku tuženog.

Članom 499. je propisano da lice za koje udruženja, njihovi savezi i druge organizacije tvrde, da obavlja delatnost na način na koji se ugrožavaju kolektivna prava i interesi građana, može da podnese tužbu kojom će da zahteva:

1) da se utvrdi da preduzetim radnjima nije ugrozio, odnosno povredio kolektivna prava i interese građana, odnosno da ih nije povredio na nedopušten način;

2) da se udruženju, njihovim savezima i drugim organizacijama iz člana 495. stav 1. ovog zakona zabrani određena radnja, a naročito istupanje u javnosti u vezi sa tvrdnjom da tužilac obavlja delatnost na način na koji se ugrožavaju kolektivna prava i interesi;

3) naknadu štete pričinjene neistinitim iznošenjem ili prenošenjem tvrdnji;

4) objavljivanje presude kojom je usvojen tužbeni zahtev u sredstvima javnog informisanja o trošku tuženog.

Članom 504. je propisano da fizička i pravna lica mogu u posebnim parnicama za naknadu štete da ističu povredu kolektivnih prava i interesa građana koja je utvrđena pravnosnažnom presudom u postupku za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana iz člana 498. ovog zakona. U postupku za naknadu štete ne može da se osporava povreda kolektivnih prava i interesa građana koja je utvrđena pravnosnažnom presudom.

Napomena: Na ovaj je način dejstvo presude prošireno i na odsutne članove grupe jer je presuda obavezujuća. Ovo je rešenje preuzeto iz uporednog prava i time je odstupljeno od opšteg pravila o dejstvu pravnosnažne presude između parničnih stranaka.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Zabrana retroaktivnosti je ustavna kategorija i opšte pravilo pa je članom 506. propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama ZPP-a iz 2004.

Ako posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak bude ukinuta i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak će se sprovesti po odredbama novog ZPP-a.

14.2.2012


Documents

86556616-KOMENTAR-NOVOG-ZPP