Embed Size (px)
Citation preview
METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1
Prof. dr Nedeljko RodićPedagoški fakultet u SomboruFaculty of Education in Sombor
2
PEDAGOŠKI ORGANIZACIONI OBLICI RADA U FIZIČKOM VASPITANJU
ORGANIZATIONAL FORMS OF TEACHING IN PHYSICAL EDUCATION
PREDAVANJE 9LECTURE 9
3
PEDAGOŠKI ORGANIZACIONI OBLICI RADA U FIZIČKOM VASPITANJU
Tematske celine:
1. Čas fizičkog vaspitanja. 2. Specijalna nastava – korektivno vežbanje.3. Izleti, kros, logorovanje i zimovanje.4. Sportska takmičenja i školske priredbe
(javni nastupi).5. Dodatna nastava i slobodne aktivnosti.
4
ORGANIZACIONI OBLICI RADAo U savremenoj nastavnoj praksi ciljevi i zadaci fizičkog vaspitanja
ostvaruje se putem raznovrsnih organizacionih oblika nastavnogi vannastavnog rada.
o Za ostvarenje složenih zadataka fizičkog vaspitanja u nižim raz-redima osnovne škole potrebno je, pored mnogih drugih uslova,obezbediti jedan od najvažnijih – pravovremeni izbor i primenuodgovarajućih oblika vaspitno-obrazovnog rada.
o U školskom fizičkom vaspitanju primenjuju se raznovrsni oblicirada, a nastavni program ostvaruje se, najvećim delom, na časo-vima fizičkog vaspitanja i u okviru drugih oblika, kao što su: spe-cijalno (korektivno) fizičko vežbanje, dodatna nastava, slobodneaktivnosti, izleti, logorovanja, zimovanja, školske priredbe (javninastupi, takmičenja ...
o Svi oblici rada imaju određene specifičnosti i međusobno su po-vezani i predstavljaju jedinstveni proces fizičkog vaspitanje decemlađeg školskog doba.
5
ČAS FIZIČKOG VASPITANJAo Čas fizičkog vaspitanja je najvažniji organizacioni oblik nastave
u školi, kao osnovna organizaciona jedinica nastavnog procesa.o Na redovnim časovima fizičkog vaspitanja realizuje se gradivo
koje propisuje nastavni program, gde svaki čas mora rešavatisasvim određene zadatke, odnosno mora da ima svoj cilj.
o U cilju ostvarivanja planiranih zadataka na času, nastavnik biraodgovarajuća sredstva (vežbe i igre), određuje njihov redosled,odabira nastavne metode, sprave i rekvizite.
o Redosled pojedinih delova i vežbanja je takav da se fiziološkoopterećenje učenika povećava u svakom narednom delu časa, dabi u završnim delovima postepeno opadalo i na kraju časa došlona nivo normalnog stanja.
o Da bi se postepeno uskladilo fiziološko, intelektualno i emocio-nalno opterećenje učenika, čas fizičkog vaspitanja treba da imaodređenu strukturu, tako da u se pojedinim delovima časa koris-te različita i specijalno odabrana sredstva.
6
STRUKTURA ČASAo Danas, kada se raspravlja o strukturi časa fizičkog vaspitanja,
većina autora kao osnovni kriterijum podele uzima sadržaj rada upojedinim fazama, odnosno sredstva fizičkog vaspitanja, madapojedini stručnjaci smatraju da kriterijumi mogu biti i određeneorganizacione specifičnosti.
o Svaki deo časa fizičkog vaspitanja ima posebne zadatke, trajanjei organizaciju, a sva 4 dela treba da se sliju u skladnu celinu.
o I deo – uvodni deo časa (nastavni sadržaji ovog dela časa su raz-ni oblici hodanja i trčanja; živahne igre, raznovrsna trčanja).
o II deo – pripremni deo (nastavni sadržaji su vežbe “telesnog” ob-likovanja).
o III deo – osnovni ili glavni deo (sadržaji su elementarne igre isportovi, odnosno nastavna jedinica iz nastavnog programa).
o IV deo – završni deo (nastavni sadržaji su elementarne igre kojene zahtevaju veće fizičko angažovanje, odnosno igre za smitiva-nje organizma).
7
UVODNI DEO ČASAo Trajanje: od 3 do 5 minuta, što zavisi od prethodnog fizičkog angažova-
nja, osnovnog zadatka časa, temperaturnih uslova, emocion. stanja i sl.o Zdravstveno-higijenski zadaci: pripremiti organizam za povećane napo-
re; pojačati rad srca, krvotoka i disanja; uticati na pokretljivost mišića izglobova.
o Obrazovni zadaci: upoznati i savladati razne igre i poboljšati psihomo-torne sposobnosti.
o Vaspitni zadaci: stvoriti vedro raspoloženje i motivisanost učenika zadalji rad.
o Sredstva – sadržaj: izbor zavisi od uzrasta učenika, mesta održavanja,broja učenika, materijalnih uslova i zadataka osnovnog dela časa; trebabirati lake i poznate vežbe, prirodne oblike kretanja u formi elementarnihigara, hvatalice, elementi strojevih vežbi, skokovi i preskakivanja...
o Organizacija: najčešće kao jedna celina (jedna radna grupa) – frontalnioblik rada (svi učenici obavljaju istovremeno isti zadatak) i kao grupa.
o Primeri gradiva: hodanje na prstima, petama, spoljnem i unutrašnjemsvodu stopala, trčanje bočno, cik-cak, sa poskakivanjem... savlađivanjeprepreka u trčanju, hvatalaice u paru i lancu, lovac i zečevi, hvatanjeloptom, hvatalice sa spasavanjem...
8
PRIPREMNI DEO ČASAo Trajanje: od 7 do 10 minuta, vreme za koje se može izvesti određen ko-
mpleks vežbi na oblikovanju tela, što je obično sadržaj ovog dela časa.o Zdravstveno-higijenski zadaci: pripremiti organizam za povećane napo-
re; sistematska obrada svih mišićnih grupa jačanjem, labavljenjem i ras-tezanjem; poboljšanje čvrstine i pokretljivosti zglobova; razvijanje koor-dinacije pokreta; pravilno držanje tela.
o Obrazovni zadaci: razvijanje smisla za pravilno izvođenje pokreta; stva-ranje navika za svakodnevno vežbanje i navikavanje na rad u kolektivu.
o Vaspitni zadaci: razvijanje svesne discipline; stvaranje prijatnog raspo-loženja; navikavanje na red, upornost i istrajnost.
o Sredstva – sadržaj: vežbe oblikovanja tela bez rekvizite, sa rekvizitima,na spravama, u parovima i grupno; izbor kompleksa od 6-9 vežbi vrši seprema uzrastu učenika i treba da aktivira ceo mišićni sistem.
o Organizacija: najčešće frontalni oblik rada (svi učenici obavljaju istovre-meno isti zadatak) sa više načina postrojavanja: u polukrugu, u krugu,vrstama, kolonama, slobodno razmeštanje.
o Primeri gradiva: obrada organizma “od glave do pete”; vežbe labavljenjai disanja, za rameni pojas, otklona, zasuka, čučnjeva, podizanja trupa...podela prema: delu tela, cilju, broju vežbača, dinamici, opterećenju...
9
OSNOVNI (GLAVNI) DEO ČASAo Trajanje: od 25 do 30 minuta, najvažniji deo časa, zavisi od zadataka i
sadržaja koji su planirani, koncepta i dužine trajanja ostalih faza časa.o Zdravstveno-higijenski zadaci: uticati na rast i razvoj celog organizma;
povećavati zdravstvenu i radnu sposobnost učenika; povećavati funk-cionalnu sposobnost unutrašnjih organa; uticaj na pravilno držanje tela.
o Obrazovni zadaci: usvajati i učvršćivati motoričkog znanja; formiratiradne navike; razvijati psihomotorička svojstva (sposobnosti).
o Vaspitni zadaci: razvijanje stvaralačke sposobnosti; uticaj na formiranjemoralnih i karakternih osobina čoveka; formiranje svesne discipline.
o Sredstva – sadržaj: obezbeđuje nastavni program, koji se razrađuje nanastavne jedinice; realizuju se prirodni oblici kretanja (hodanje, trčanje,skakanje, bacanje...); elementarne igre i konstruisani (tehnički priprem-ljeni) oblici kretanja (atletika, akrobatika, vežbe na tlu, plesovi, kola...)
o Organizacija: frontalni oblik rada, odeljenski rad (sa vrstama), paralelnirad, dopunski rad, rad po stanicama, kružni rad. U prvom “A” delu oko20 minuta rešavaju se kretni zadaci za koje je potrebna veća koncentra-cija pažnje i veće umno naprezanje. U drugom “B” delu oko 5 minutaprimenjuju se stečene kretne navike u vidu igara “štafetnih” takmičenja,radi podizanja svih oblika opterećenja do svojih maksimalnih vrednosti.
10
ZAVRŠNI DEO ČASAo Trajanje: od 3 do 5 minuta.o Zdravstveno-higijenski zadaci: smiriti rad svih fizioloških funkcija i psi-
hičkog stanja, u prvom redu srčano-sudovnog i disajnog sistema, kao iemocionalne funkcije, i da se dovedu u stanje u kome su bile pre vežba-nja, ili približno tom stanju, da bi deca nesmetano mogla da se uključe udalji tok nastave.
o Obrazovni zadaci: razvijati sposobnost orijentacije u prostoru, zapaža-nja, preciznosti i brzog reagovanja.
o Vaspitni zadaci: razvijati smisao za rad i kolektivno rešavanje zadataka.o Sredstva – sadržaj: najčešće se koriste mirne elementarne igrehodanje
uz pesmu ili muzičku pratnju, strojeve vežbe, razgovor o proteklom časui dogovor za naredni čas, o ličnoj higijeni i sl.
o Organizacija: po završetku osnovnog dela časa treba skloniti sve spravei rekvizite i vežbalište ostaviti uredno; za organizaciju mogu se ostavitiisti sastavi grupa ili ekipa koje su se formirale u toku časa.
o Primeri gradiva: igre orijentacije u vremenu i prostoru, zapažanja, brzogreagovanja i preciznosti; “prozivanje brojeva”, “ko je bolji čuvar”, “sa-kriveni prsten”, “gluvi telefon”, gađanje loptom u čunj”, “traženje pred-meta uz pesmu”, “ko bolje gađa”, “prekorači palicu”...
11
OPTEREĆENJE NA ČASUo Fiziološko opterećenje: izvodeći pojedine fizičke vežbe učenici vrše od-
ređeni fizički rad, kao i svaka druga fizička aktivnost (sredstvo fizičkogvaspitanja), izaziva pojačan rad unutrašnjih organa i sistema, kao i čitavemotorike, čime se povećava fiziološko opterećenje organizma učenika,koje se prati pomoću merenja pulsa. Čas sa nedovoljnim opterećenjemneće dati željene rezultate, a isuviše veliko opterećenje mogu negativnouticati na zdravlje, zbog čega se mora imati u vidu princip postepenogopterećenja a odgovarajućim doziranjem obezbediti njegovo povećanje.
o Emocionalno opterećenje: čas treba deci da predstavlja zadovoljstvo iradost, da bude zabavan i interesantan, na kojem će deca otvoreno is-poljavati svoje, ali kontrolisane emocije, čime će brže odmoriti i osvežitiCNS. Igra i razni oblici takmičenja uvek stvaraju vedro raspoloženje, paigra mora naći mesto na svakom času fizičkog vaspitanje dece mlađegškolskog doba.
o Intelektualno opterećenje: posebno je izraženo prilikom učenja novihvežbi, novih kretnih zadataka i igre, nastavnikovih usmenih izlaganja iobjašnjenja, kao i u slučajevima kada se zahteva intenzivnija pažnjaučenika. Zato se u radu sa decom izbegavaju česta i duga izlaganja, a utoku časa ređati zadatke koji zahtevaju manje ili veće naprezanje...
FIZIOLOŠKO OPTEREĆENJE
I II IIIa IIIb IV
12
13
OPTEREĆENJE NA ČASUo Fiziološko opterećenje: izvodeći pojedine fizičke vežbe učenici vrše od-
ređeni fizički rad, kao i svaka druga fizička aktivnost (sredstvo fizičkogvaspitanja), izaziva pojačan rad unutrašnjih organa i sistema, kao i čitavemotorike, čime se povećava fiziološko opterećenje organizma učenika,koje se prati pomoću merenja pulsa. Čas sa nedovoljnim opterećenjemneće dati željene rezultate, a isuviše veliko opterećenje mogu negativnouticati na zdravlje, zbog čega se mora imati u vidu princip postepenogopterećenja a odgovarajućim doziranjem obezbediti njegovo povećanje.
o Emocionalno opterećenje: čas treba deci da predstavlja zadovoljstvo iradost, da bude zabavan i interesantan, na kojem će deca otvoreno is-poljavati svoje, ali kontrolisane emocije, čime će brže odmoriti i osvežitiCNS. Igra i razni oblici takmičenja uvek stvaraju vedro raspoloženje, paigra mora naći mesto na svakom času fizičkog vaspitanje dece mlađegškolskog doba.
o Intelektualno opterećenje: posebno je izraženo prilikom učenja novihvežbi, novih kretnih zadataka i igre, nastavnikovih usmenih izlaganja iobjašnjenja, kao i u slučajevima kada se zahteva intenzivnija pažnjaučenika. Zato se u radu sa decom izbegavaju česta i duga izlaganja, a utoku časa ređati zadatke koji zahtevaju manje ili veće naprezanje...
14
TIPOVI ČASAo Uvodni čas: primenjuje se na početku školske godine sa zadatkom da
se učenici upoznaju sa programom fizičkog vaspitanja, ali i sa raznimstrojevim formacijama, te ih podeliti u grupe – ekipe i objasniti im i osta-le oblike rada.
o Čas upoznavanja sa novim gradivom: časovi “obrade” novog gradivazasnivaju se na osnovama konkretnog razrađenog nastavnog programai na iskustvu učenika; ono je veoma značajno u “obradi” prirodnih obli-ka kretanja, koja su se formirala u ranijem periodu od određenog stepe-na. “Obrada” ne zauzima mnogo prostora, jer bi se duže zadržavanjenepovoljno odrazilo na intenzivnost časa i efikasnost u celini.
o Čas ponavljanja i utvrđivanja: u nastavi fizičkog vaspitanja neophodnoje da se znanja ponavljaju, višestruko uvežbavaju i “usavršavaju” kakobi se stvorile kretne navike za uspešnu primenu u svakodnevnom životui radu.
o Kombinovani čas: najčešći je tip organizacije časa, jer je obrada novog iuvežbavanje starog gradiva sadržajnije, interesantnije i intenzivnije.
o Čas proveravanja i ocenjivanja: motoričkih znanja i sposobnosti deceutvrđuje se nivo savladanog programa i stepen stečenih znanja i razvije-nih sposobnosti, na osnovu čega se formira ocena.
15
ČAS U UČIONICIo Uvodni deo: nije moguće koristiti trčanja, pretrčavanja i hvatalice; mogu
razna hodanja ili razmeštanje inventara i pripremanje učionice za rad ukojem učestvuju svi učenici nižih razreda osnovne škole.
o Pripremni deo: vežbe “telesnog” oblikovanja mogu se organizovati uzprilagođavanje uslovima koje nudi učionica: vežbe na sedištu klupe (se-deći na stolici razna raznai zakloni, otkloni, zasuci i slično); vežbe pored klu-pe (čučnjevi, otkloni, zasuci i sl.); vežbe u parovima (testerisanje drva, pum-panje vode, otkloni, zasuci i vučenje u paru, vaganje, polka).
o Osnovni deo časa: s obzirom na minimalne prostorne i higijenske uslo-ve deo programa hodanja, dizanja, nošenja, vučenja, potiskivanja, ples inarodna kola organizovati u skladu sa uslovima rada, ostalo ostaviti zalepše dane. Primeri igara: štafetne igre sa prenošenjem predmeta, lopti-ca, čunjeva, knjiga, torbi i sl. te varijante štafeta u kretanju...
o Završni deo: sve sadržaje koji su navedeni u organizaciji časa van učio-nice mogu se skoro potpuno realizovati i u učionici.
o Metodska uputstva: pripremiti učionicu za rad, klupe složizi uza zid dabi se na sredini oslobodio što veći prostor, prozori otvoreni (ako je jakohladno prethodno provetriti učionicu), da ne ometaju ostala odeljenja unastavi me sme biti mnogo galame.
16
ČAS U KOMBINOVANOM ODELJENJUo Uvodni deo: vežbanje u formi kretanja u koloni naglašavanje većeg tem-
pa starijem razredu; kod dečje igre podela ne po uzrastu, već vrsti igre.o Pripremni deo: vežbe “telesnog” oblikovanja izvode se u kompleksu od
šest do devet vežbi, a broj ponavljanja svake vežbe i doziranje određujese prema uzrasnim mogućnostima dece mlađeg školskog doba. Mogućeje primeniti i dva različita kompleksa vežbi “telesnog” oblikovanja, pričemu bi mlađi razred izvodio vežbe u direktnom radu sa nastavnikom, astariji razred ranije savladani kompleks uz asistiranje “boljeg” učenika.
o Osnovni deo časa: zbog različitih nastavnih jedinica po razredima trebaprimeniti grupni rad (dve grupe – dva razreda). Smenjivao bi se direktanrad sa učenicima i samostalan rad učenika u skladu sa planom i kon-ceptom rada na času. To znači, nastavnik radi sa jednim razredom (“ob-rađuje” novu nastavnu jedinicu), dok drugi razred uvežbava ranije sav-ladanu fizičku vežbu. Od derugih mogućnosti treba spomenuti rešenje ukome se smenjuje frontalni i grupni rad (direktan i samostalan rad).
o Završni deo: svi sadržaji u kombinovanom odeljenju gotovo uvek semogu primeniti u frontalnom obliku rada; aktivnosti su slabog intenzite-ta, tako da ne postoji opasnost od psifofizičkog preopterećivanja decemlađeg uzrasta u kombinovanim odeljenjima.
17
ČAS SPECIJALNOG VEŽBANJAo Specijalno (korektivno) vežbanje organizuje se za učenike slabijeg zdra-
vstvenog stanja, smanjenih sposobnosti, za učenike sa telesnim defor-mitetima, koji ne mogu da prate opšti program fizičkog vaspitanja.
o Posle lekarskog pregleda sva deca se svrstavaju u tri grupe: sposobniza redovnu nastavu; sposobni za redovnu nastavu uz izvesna ograniče-nja i upućuju se na specijalno (korektivno) vežbanje.
o Nastavnik u saradnji sa lekarom organizuje specijalno fizičko vežbanje,koje grupiše prema telesnim svojstvima: učenici sa defektnim rukama,učenici sa defektnim nogama (stopala, koleno), učenici sa deformitetomkičme, učenici oslabljenog zdravlja i smanjenih fizičkih sposobnosti.
o Čas korektivnog vežbanja je kraći od redovnih časova, trajanje zavisi odpreporuke lekara, tako da u radu nastavnik vodi računa o postepenosti idostupnosti i primenjuje one vežbe koje neće izazvati pobrede organa iliveću zamorenost učenika nižih razreda osnovne škole.
o Da bi shvatio značaj korektivnog vežbanja treba prvo znati odlike pravil-nog držanja tela, uzroke lošeg držanja tela; vrste oštećenja i korektivnevežbe (oštećenja kičmenog stuba, grudnog koša i donjih ekstremiteta,te vežbe za otklanjanje lordoze, kifoze, skolioze, ispupčene, izdubljene iravne grudi, ali i “X” noge, “O” noge i ravna stopala).
18
IZLETIo Novi nastavni program predviđa izlete sa pešačenjem i drugim zadacima
i sadržajima koji se odnose na nastavu fizičkog vaspitanja, a škola orga-nizuje u okviru aktivnosti u prirodi.
o U I i II razredu osnovne škole treba organizovati po dva poludnevna izle-ta sa pešačenjem do 3 km u oba pravca. U III razredu OŠ planiraju sedva poludnevna izleta sa pešečenjem do 5 km u oba pravca ukupno, a uIV razredu osnovne škole do 6 km.
o Decu mlađeg školskog doba treba navikavati da uživaju u prirodnim le-potama, da se igraju, da se navikavaju na život u prirodnim uslovima, dakoriste blagotvorno dejstvo prirodnih činilaca (vazduh, voda, sunce), dase snalaze u prirodi (orijentišu), da proširuju svoja znanja iz prirodnihnauka, da nauče da čuvaju prirodne lepote i čovekovu okolinu.
o Prilikom pešačenja treba voditi računa o ujednačenom tempu kretanja ukoloni po jedan ili dva, prilagođen uzrastu dece i njihovim psihofizičkimsposobnostima. Usput se mogu rešavati razni zadaci vezani za osmatra-nje, izviđanje, kurirsko izveštavanje, orijentaciju i kretanje po karti.
o Na izletu treba organizovati razne oblike razonode koji mogu biti pove-zani sa rešavanjem zadataka opštenarodne odbrane i terenske igre. Pozavršetku izleta treba ostaviti u najprirodnijem redu.
19
LETOVANJA I ZIMOVANJAo Prema nastavno programu učenici treba bar po jedanput sa školom na
letovanje u toku osmogodišnjeg školovanja.o Za vreme letovanja nastavnik i učenici su u mogućnosti da ostvare veo-
ma važne vaspitno-obrazovne zadatke, a da bi se to ostvarilo potrebnoje pripremiti organizaciju i program sa tačno utvrđenim aktivnostima utoku dana: uređivanje logora, obroci, pripremanje zabavnog programa,kraći izleti, plivanje i obuka neplivača i razna takmičenja; u nekim ško-lana postala je praksa da se pri kraju školske godine na moru organizujerekreativna nastava (vezana za poznavanje prirode i društva).
o Zajednički višednevni boravak u planini, na snegu (zimovanje), treba or-ganizovati najmanje jedanput za vreme osmogodišnjeg školovanja zavreme zimskog raspusta.
o Boravak na planini, na svežem zimskom vazduhu, kretanje po snegu,sankanje, klizanje i smučanje su aktivnosti od prvenstvenog značaja uzaštiti dece i njihovog pravilnog fizičkog razvoja.
o Postoji veliki izbor nastavnih sadržaja koji se mogu realizovati na snegua to su prirodni oblici kretanja (hodanja, trčanja, skakanja i druga), u viduigre. pravljenja sneška, gađanje grudvama visokih i udaljenih ciljeva,pravljenje zemunica, valjanje snega, razni oblici štafeta...
20
TAKMIČENJAo Sportska takmičenja predstavljaju sastavni deo procesa fizičkog vaspi-
tanja i treba da budu dostupni svim učenicima, jer on sagledava svojesposobnosti i upoređuje ih sa sposobnostima drugih.
o Sva takmičenja moraju biti dobro pripremljena, a pod tim se podrazume-va: priprema takmičara, terena, sprava i rekvizita, a pripremljena morabiti organizacija koja obezbeđuje normalno odvijanje takmičara.
o Prema sastavu učesnika razlikujemo dve vrste takmičenja: pojedinačnai ekipna (kolektivna, momčadska). U školi treba organizovati: odeljenj-ska, međuodeljenjska, međurazredna i međuškolska takmičenja.
o Prema broju učesnika takmičenja delimo na: masovna i kvalitetna. Pre-ma pravu učestvovanja na: zatvorena i otvorena takmičenja.
o Primeri gradiva za školsko takmičenje u I i II razredu: brzo trčanje na 30m, skok udalj iz mesta, bacanje lopte u cilj veličine 1x1 m sa rastojanjemod 3 m, vožnja koturaljka na 20 m, šaljiva štafetna takmičenja.
o Primeri gradiva za školsko takmičenje u III i IV razredu: vođenje lopte 10m između stalka i gađanje u koš ili gol, skok udalj iz zaleta, “Između dvevatre” i “Između četiri vatre”, takmičenje u fudbalu i u plivanju.
o Sa decom u mlađem školskom dobu treba posvetiti pažnju manjim tak-mičenjima u okviru odeljenja i između razreda.
21
JAVNI NASTUPIo U prirodi ljudskih želja i ponašanja postoji potreba za javnim istupanjem
u većoj ili manjoj meri. Pojedinci ili grupe imaju svoje mesto ili vremekada javno istupaju da bi nešto pokazali ili dokazali.
o Fizičko vaspitanje ima svoje specifičnosti i potrebe i karakterističnosti uvezi sa javnim nastupom. Neophodno je da postoje svečanosti škola ida one treba da budu ispinjene autentičnim programima vezanim za raz-ne školske predmete.
o JAVNI ČAS proizlazi iz redovnog nastavnog rada i na taj način se predroditeljima i javnošću pokazuju rezultati rada, uspeha i dostignuća napodručju fizičkog vaspitanja.
o Primeri sadržaja javnog časa su: 1. proste vežbe, akrobatika, preskoci;2. elementarne igre i poligoni (takmičarske igre i šaljive štafete); 3. narod-ne igre i plesovi; 4. logorske veštine postavljanje šatora) ; 5. atletske dis-cipline i tehnika sportskih igara.
o AKADEMIJE su svečanosti koje škola organizuje u čast državnih prazni-ka i jubileja, i proizlaze iz redovnog i sistematskog rada.
o Primeri sadržaja akademije su: 1. simultano izvođenje vežbi oblikovanja;2. preskoci ili vežbe u parteru; 3. narodne igre i plesovi; 4. ritmički sas-tavi uz muziku.
22
DODATNI RAD I SLOBODNE AKTIVNOSTIo Dodatni rad i slobodne aktivnosti u oblasti fizičkog vaspitanja organizu-
ju se za učenike koji pokazuju interesovanje da se u slobodno vremebave nekim oblikom fizičkog angažovanja.
o Najčešći oblici slobodnih aktivnosti u školi su sportske sekcije, koje seformiraju prema interesovanju učenika nižih razreda osnovne škole zapojedine sportove ili sportske discipline.
o Deca mlađeg školskog doba manje se uključuju u ove oblike aktivnosti– sekcije.
o Učenici nižih razreda osnovne škole još uvek se slobodno igraju kodkuće i u školi, gde uz starije drugove počinju da uče elemente pojedinihsportova.
o Učenici IV razreda osnovne škole u izvesnoj meri pokazuju interesova-nje za redovnije uključivanje u rad pojedinih sekcija, što bi trebalo imatiu vidu i omogućiti da se postepeno uključuju u sistematsko vežbanje.
o U današnjim uslovima savremenog života, sve češće se postavlja pita-nje kako provoditi slobodno vreme. Slobodno vreme dece mlađeg škol-skog doba ne sme da se prepusti stihiji, već mora biti organizovano.
o Kod aktivnog odmora zamoreni organizam obavlja fizičku aktivnost kojatreba da je suprotna od one koja je dovela do zamora.
23
UMESTO KRAJA
o Uspešna i efikasna realizacija ciljeva izadataka nastave fizičkog vaspitanja,odnosno vaspitno-obrazovnog procesafizičkog vaspitanja dece mlađeg škol-skog doba ostvaruje se odgovarajućimi raznovrsnim organizacionim oblicimanastavnog i vannastavnog rada.
24
PEDAGOŠKI ORGANIZACIONI OBLICI RADA U FIZIČKOM VASPITANJU
Tematske celine:
1. Čas fizičkog vaspitanja. 2. Specijalna nastava – korektivno vežbanje.3. Izleti, kros, logorovanje i zimovanje.4. Sportska takmičenja i školske priredbe
(javni nastupi).5. Dodatna nastava i slobodne aktivnosti.
25
PEDAGOŠKI ORGANIZACIONI OBLICI RADA U FIZIČKOM VASPITANJU
§ Kontrolna pitanja (1):Ø Pojam i struktura časa fizičkog vaspitanja učenika nižih razreda osnov-
ne škole?Ø Uvodni deo časa fiz. vaspitanja učenika nižih razreda osnovne škole?Ø Pripremni deo časa fiz.vaspitanja učenika nižih razreda osnovne škole?Ø Osnovni ili glavni deo časa fizičkog vaspitanja učenika nižih razreda
osnovne škole?Ø Završni deo časa fiz. vaspitanja učenika nižih razreda osnovne škole?Ø Opterećenje na času fizičkog vaspitanja učenika nižih razreda osnovne
škole?Ø Fiziološko opterećenje na času fizičkog vaspitanja dece mlađeg škol-
skog doba?Ø Emocionalno opterećenje na času fizičkog vaspitanja dece mlađeg
školskog doba?Ø Intelektualno opterećenje na času fizičkog vaspitanja dece mlađeg
školskog doba?
26
PEDAGOŠKI ORGANIZACIONI OBLICI RADA U FIZIČKOM VASPITANJU
§ Kontrolna pitanja (2):Ø Komponente nastavnog procesa – tipovi časa fizičkog vaspitanja
učenika?Ø Čas fizičkog vaspitanja u učionici za učenike nižih razreda osnovne
škole?Ø Čas fizičkog vaspitanja u kombinovanom odeljenju dece mlađeg
školskog doba?Ø Osnovne karakteristike specijalnog (korektivnog) vežbanja u osnovnoj
školi?Ø Osnovne karakteristike izleta za učenike nižih razreda osnovne škole?Ø Osnovne karakteristike kroseva za učenike nižih razreda osnovne
škole?Ø Osnovne karakteristike javnih nastupa učenike nižih razreda osnovne
škole?Ø Dodatni rad i slobodne sportske aktivnosti u fizičkom vaspitanju
učenika?
P I T A N J A ?
27
HVALA NA PAŽNJI !
28
29
PEDAGOŠKI ORGANIZACIONI OBLICI RADA U FIZIČKOM VASPITANJU
ORGANIZATIONAL FORMS OF TEACHING IN PHYSICAL EDUCATION
PREDAVANJE 9LECTURE 9
METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1
Prof. dr Nedeljko RodićPedagoški fakultet u SomboruFaculty of Education in Sombor
