##9,JUGOSLAVIJA DOGAĐAJI GODINE * POLITIKA * PRIVREDA Џ SAMOUPRAVLJANJE * DRUŠTVENI ŽIVOT

ZBIVANJA U SVETU * KULTURA * NAUKA * TEHNIKA * SPORT * NAŠA SVAKIDAŠNJICA / ** — i и г • • ш г л f T T — Ж • • ш и п . 1 h i H K r i i : ; ^ ^

н в н

#NNJUGOSLAVIJA I SVET 1961.

#PPmladost #MMBEOGRAD #GG1962

S A D R Ž A J NOVOGODIŠNJA PORUKA PREDSEDNIKA TITA . 7

DOGAĐAJI GODINE DVADESETOGODlSNJICA REVOLUCIJE . . . 8

Proslava u Titovom Užlcu . . . . . 9 4 . juli . . . . . . . . 11 Sirom zeml je 13 22. decembar 1941 .—61 15

DRUŠTVO SLOBODNIH PROIZVOĐAČA . . . 1 6 PRIPREME NOVOG USTAVA 20 18,5 MILIONA JUGOSLOVENA 22 PREDSEDNIK TITO U PRIJATELJSKOJ AFRICI . 24

Gana, 28. II — 4 . III I 4 . III — 11. f l l . 25 Togo, 4 . — 7. III . . . 26 Liber i ja , 13. Ц 18. III . . . . . 26 Gvineja, 20. — 24. III . . . 27 Mali, 25. I 26. III . 27 Maroko, 1. • 6. IV . . . . . . 2 8 Tuni«, 9 . — 14. IV . 2 8 UAR, 17. — 22. IV . . ^ . . 29 Povratak u zeml |u . . . . . . 3 0

1961 — SVET NA RASKRSNICI . . . 31 BEOGRADSKA KONFERENCIJA 32

Istori jski događa) 32 Grad domaćin . . . . . 34 Prot iv ra ta ••— za m i r . . . . . . 37 Sirenje neangaiovanog područja — alternativa

blokovskoj podeli sveta 39 Odjek konferenic i je u svetu 40 Deklaracija konferenci je Sefova država I vlada

vanblokovskih zemalja 41 Poruke glavnim velikim si lama . . . . 44

COVEKOV LET U VASIONU 46 Prvi kosmonaut . . . . . . . 4 7

PRIVREDA, PROIZVOĐAČI I SAMOUPRAVLJANJE

NAS KORAK 1961 . - -65 . ; . . . . 50 INDUSTRIJA — RAST U DVA PRAVCA . . . 54 POLJOPRIVREDA — U K05TAC SA STIHIJOM . 64 NEIMARI ČELIKA I BETONA 70 PRED ZADATKOM: BRZO, TAČNO, UDOBNO . 74 S MAŠINAMA U SVET 80 TRGOVINA: BLI2E POTROŠAČU NA PUTU I ODMORU 86 U DOMU I NASELJU 88 OBRAZOVANJE KADROVA 94

27 novih faku l te ta , 7 visokih Škola, 65 viših Škola, 155.000 s tudenata , sve viSe učenika sred-n j ih Škola, p reko 2,700.000 na jmlađ ih učenika, odrasl i u klupi . . . . . . . 9 6

Građani i javna uprava . . . 101 ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA ZAŠTITA . 102

Slobodan izbor lekara . . 103 Novi oslguranlci . . . . . 105 O d Čega su bolovali Jugosloven! u 1961. . . 106

DRUŠTVENI I POLITIČKI 2 I V O T

SKUPSTINSKA HRONIKA . . . . . 1 0 8 Savezno IzvrSno veće 114 Dobro došao, druže Tito . . . . 1 1 6

SOCIJALISTIČKI SAVEZ: Polit ičko samouprav l jan je 118 SAVEZ KOMUNISTA: Idejno-poli t ičko jačanje . . 124 SINDIKAT: Raspodela i s amouprav l j an je . . , 130 DRUSTVENO-EKONOMSKO OBRAZOVANJE UPRAV-

UAČA 136 PRAZNIK RADA 139 UJEDINJENJE BORAČKIH ORGANIZACIJA . . 1 4 2 KONFERENCIJA 2ENA . • . . 1 4 4 ŽIVOT MLADIH . . . . . . . 1 4 6 JNA . . . • , . . . . 160

J a č a n j e borbene gotovosti 161 Kad se puSke slože u soške . 164 Narod i Armija . . . . . . 1 6 7 Vojnici gradi te l j i . . . . . . 1 6 8

POLITIKA KOEGZISTENCIJE NA DELU Aktivnost u svetskoj organlzaci i j . . 1 7 2 Visoki gosti u Jugoslavi j i . . . . 174 Praznici i susret i 178 Za dobrosusedske odnose 179 Saradnja na pr inc ip ima ravnopravnosti . 182 Za slobodnu i nezavisnu Afr iku . 188 Unapređenje odnosa sa zeml jama Azije 194 Siri kontakti sa Lat inskom Amerikom . 198 Delovanje u međunarodnim organizaci jama . 200 Međunarodna sa radn ja SSRNJ . . . . 202 U duhu sol idarnost i radničke klase . . 204 Mladi u borb i za bol j i svet 206 BivSi ratnici — borci za mi r . 2 0 8 Zajednički napori za m i r i sa radnju . . 210 Međunarodna akt ivnost ženskih organizacija 212 Atomska energi ja u službi čoveka . 213 Skrać ivanje dal j ina među gradovima . . 214 Raznovrsni kontakti 216 Susreti I razgovori 219 Stranci tur is t i . . . . . . 2 2 0 Ponovo u s ta rom kra ju . . . . . . 221 Pr ivredna dost ignuća u očima sveta . . 222

ZBIVANJA U SVETU XVI zasedanje Generalne skupStlne . 224 Znača |na Inicijativa 224 Između smir ivanja i zaoStravanja . . . . 225

RATNA 2ARISTA . . . 2 2 6 Kuba: neuspela invazija 226 Latinska Amer ika : kontinent u previ ranju . . 228 Alžir: uoči pobede revoluci je . . . . 230 Francuska: pred d i lemom 232 Laos : u Iščekivanju koalicione vlade . . 233 Kongo: nelzvesna s i tuaci ja 234 S i r i j a : odcep l jan je od UAR 236 Tur ska : povratak par lamentar izma . 237 Tunis : neuspela f rancuska avantura u Bizerti 237 Južni Vi j e tnam: snaženje oslobodilačkog p o k r e t a ' 238 Za l ikvioaciju fašist ička prošlost i . . . . 239 Podeljena Nemačka 240 Berl in: izvor opasnosti 242 Borba za naf tu 245 Trka u naoružanju 246 OpSte i po tpuno razoružanje — glavni zahtev

d a n a i n j l c e 248

NA NOVIM PUTEVIMA . 250 UAR: b i tne društveno-ekonomske re forme . . 251 Gana: savladana unutraSnja zavara I »poljnl

p r i t i sak . . . . . . . . 252 Maroko: smireni tempo izgradn|e . . 252 Gvineja: suzbijena zavera . . . . . 253 Irak: prvi petogodišnji pljjn . . . . 253 Sudan: svestranij i privredni razvitak . . . 253 Niger i ja : t raženje sopstvenog puta , 253 Indi ja : borba za savlađivanje privrednih teSkoća 254 Indonezija: početak stvarnog plani ranja I pri-

vrednog razvitka . . . . . . . 254 Kambodža: zavera prot iv suverene države . . 255

HRONIKA DOGAĐAJA . . . . . . . 256 XXII kongres KPSS , 2 5 6 SSSR: privredni razvitak . . 2 5 7 Ekonomska Integracija u okviru SEV . . . 258 NR Kina: ozbl(m£ pr ivredne teškoće . . 2 6 0 SAD: prva godina Kenedijeve adminis t rac i je . 261 Pokušaji za smir ivanje zategnutostl . . . 262

RASPAD KOLONIJALIZMA 264 Angola: novo žar iš te ustanka . . . . 265 Kenije: os lobođenje Kenijate . . . . 266 Južnoafr ička republ ika : rasizam najgore vrs te . 267 Ruanda - Urundl : kolonijalni , manevri . . . 267 Zapadni Samoa: nezavisna država . 267

PRIVREDNE PROTIVURECNOSTI SVETA . . . 268 Borba prot iv gladi 269 životni uslovi - daleko od povoljnih . . . 270 Osvajan je pus t in je . •."' . . < . . 272 Akutan zahtev danaSnjice 273

POKRETI I AKCIJE RADNIČKE KLASE . . 2 7 4

N A U K A Nauka u službi života 281 Naučna el i ta na okupu P . . . 282 Priznanja -za velike poduhvate , . . 283 Život inspiriSe naučnike 284

NARODNA TEHNIKA 288 Dela pronalazača 288 Sajmovi tehnike 289 Velika Škola tfthnike . . . . . . 290

KULTURA I UMETNOST Uvođenje novih odnosa u kul tur i . . . . 292 Komuna i kul turni život 293

HRONIKA KULTURNIH DOGAĐAJA 294 150-godišnjica smrt i Dositeja, 100-godiSnjica

braće Miladinov . . . . . . 294 100 godina Hrvatskog narodnog kazaliSta I

Srpskog narodnog pozoriSta . . . . 295 Andrić — nobelovac . . . . 296 Prva knj iga makedonskog rečnika. Kongres vi-

zantologa, Aron Koplend u Beogradu, sabrana Lenjinova dela , 297

Izložba u N ju jo rku , Londonu i Parizu, Međuna-rodna izložba graf ike u Ljub l jan i , Tr i jenale , o tvaranje Moderne ga ler i je u Beogradu . . 298

Novi akademici , Muzički bi jenale u Beogradu i Zagrebu, Igor Stravinski u Beogradu, razmena gostovanja, gostovanja Beogradske i Zagre-bačke opere 300

»Branko Krsmanović« u SAD, Kongres književnike i Sindikata radničkih i kul turno-umetnlčkih ustanova, novi TV preda jn ik na Avali, Novi-narska Škola, Pula 1961., S ter i j ino pozor je , prva nagrada u San Frančišku, a rh i tek tura , res t i tuc i ja ku l turn ih dobara iz I tal i je . 302

Nubija . 308 LIKOVNE UMETNOSTI . . . . . . . 310 . MUZIČKI ŽIVOT . . . . . . . . 314

Nova dela p red muzičkom publ ikom . . 314 Pet festivala zabavne muzike . . . . 315 Od Dubrovačkih igara do Zagrebačkog bi jenala . 316 Svetski muzičari kod nas, naSi. muzičari gostuju 317

KNJI2EVNOST . . . . 318 Zagrebački književni petak 319

POZOR I SNA SCENA 320 Traganje za novom publ ikom . . . . 320 Ster i j ino pozor je % . . . . . 321 Domaća d ramska dela 322 Dubrovačke letnje igre . . . . . . 323 Mađarska d r a m a Narodnog pozoriSta iz Subotice 323

FILM . . . . 324 Igrani f i l m : nova dela i nova imena . . 324 Kratkometražni f i l m : raznovrsni je teme i sme-

li ja t raženja . 326 Naši f i lmovi u svetu 327 Koprodukcije i tehničke usluge . . . . 328 Jubi le j naSeq prvoq f i lmskog snimatel ja . 328

IZDAVAČKA DELATNOST 329 ŠTAMPA 330 RADIO I TELEVIZIJA 331

S P O R T Nova organizacija . . . . . . . 334 Savez za telesno vaspi tan je »Partizan« . . . 335 Štafeta mladosti 337 Jugostoveni, svetski Šampioni . . . . 338 Naše evropske medal je . . . . . . 339 Galaksi ja nada . . . . . . . 340 Radnički i Školski spor t 343 Fudbal 1961. . 344 »Partizan« — fudbalski Šampion . . . . 345 »Vardar« — pobednik Kupa . . . . . 346 Viza za svetsko prvenstvo u fudbal u . . 347 Ofenziva rukometa . . . . . . . 348 Odbojka osvaja , u vaterpolu — smena generacija 349 Jub i l e j i : 50 godina »Majstora s mora« . Hod ob

žici okupi rane Ljub l jane 350 Novi objekt i . . . . . . . 3 5 1 Susreti sportske e l i te : Evropski Sampionat , Bal-

kanska prvenstva, trica »Kroz Jugoslaviju« . 352 Sport is t i plavih višina 354 Rekreacija 356 Lov i r ibolov . . . . . . . . 357 Strel jački savez Jugoslavije 358 Sah . . . . . . . . . 360 Galer i ja svetskih asova . . . . . . 362

NASA SVAKIDAŠNJICA Staro i novo . 366 Ljudi i n j ihove ćudi 370 Cemu smo se smejal i . . . . . . 374

HRONOLOGIJA DOGAĐAJA U ZEMLJI I SVETU . 377 NAPOMENE #KK394

5

JUGOSLAVIJA I S V E T

UREĐIVAČKI ODBOR

4

počinje ovim brojem svoje redovno iz-laženje. Verujemo da čitaoci dele naše mišljenje da će ovakva publikacija ima-ti određeno mesto i opravdanje u našoj izdavačkoj delatnosti •— onim šta i kako kazuje, svojom fizionomijom, temat-skim zahvatom i stilom uređivanja.

Godišnjak nema pretenziju da otkri-va nepoznato, ni da svodi bilans jedne go-dine, ni da dublje analizira suštinu sve-ga onog što se zbilo od 1. januara do 31. decembra. To prevazilazi njegove mo-gućnosti i namere. Karakter Godišnja-ka određen je težnjom da se pruži do-kumenta van pregled važnijih događaja koje smo intenzivno doživljavali, da se markiraju pre svega pojave i promene koje su svojim značajem i dejstvima najviše obeležavale proteklu godinu, da se ilustruju osnovni tokovi i tendencije na tekućoj traci društvenog kretanja kod nas i u svetu. Polazilo se od toga da korisnost i vrednost ovako zamišlje-nog Godišnjaka najviše zavise od ostva-rene mere njegove informativnosti i do-kumentarnosti.

Priroda publikacije obavezuje da se događaji prikazuju najviše fotografijom i autentičnim dokumentom. A reč samo osmišljava sliku, ukazuje na povezanost događaja, saopštava poneki važan poda-tak i činjenicu, služi kao vezivno tkivo. Takva izražajna sredstva imaju snagu autentičnosti, ali u svoje ograničenosti. Takav jezik može da bude plastičan i sugestivan, ali je oskudan i nedovoljan da bi se odrazila sva složenost i slojevi-tost života i zbivanja. Granice i teškoće te vrste osetUi smo i prilikom uređiva-nja ovog broja Godišnjaka.

Kao retko koja od posleratnih, 1961. godina obilovala je događajima — van-redno značajnim svojim uticajem na ži-vot i sudbine ljudi, veoma raznovrsnim po svojoj sadržini, a često dramatičnim svojim unutrašnjim naponom, ritmom i oblicima ispoljavanja. Njihov početak i kraj nisu, naravno, omeđeni kalendar-

skom godinom. Šezdesetprva bila je nastavak prethodne i polazište godine koja nastupa.

Za nas Jugoslovene — Šezdesetprva bila je godina obeležavanja završetka druge decenije od Cetrdesetprve. i za-mašnog, dalekosežnog posla na uvođe-nju principa dohotka i raspodele prema radu, i intenzivne pripreme novog Ustava, i prva godina novog Petogodi-šnjeg plana. Bila je to godina ispunjena pregalaštvom i uspesima naših građana, kolektiva, komuna i društveno-politič-kih organizacija. I suočavanja sa novim problemima i teškoćama. Sve na putu dalje izgradnje društva slobodnih pro-izvođača.

Za čitav svet — bila je to godina no-vih doma te i otkrića ljudskog uma, prvog čovekovog leta u kosmos. godina veli-kih previranja i sudbonosnih dilema, opasnog zaoštravanja strasti i ćudi hladnog rata i suprotnosti među blokov-skim grupacijama, ali i godina dalje afirmacije politike aktivne miroljubive koegzistencije, održavanja Beogradske konferencije, jačanja oslobodilačkih po-kreta, snaga mira i socijalizma.

Kako »snimiti« tako široku panoramu života u kretanju? Kako rekonstruisati složeni 9plet događaja godine vodeći računa o dinamizmu i unutarnjoj logici njihovog razvoja? Kako kroz karakteri-stične detalje dočarati celinu zbivanja? Pred mnoštvom takvih zahteva i teško-ća nalazili smo se tokom čitavog rada na Godišnjaku.

Fotosom i sažetim, lapidarnim tek-stom, nisu se mogli ni izbliza svestrano prikazati društveni procesi. Neke druge momente bilo je teško zabeležiti na na-čin koji zaslužuju zbog stanja raspolo-živih fotodokumentacija. U ovakvom poslu bilo je potrebno i veliko iskustvo koje tek stičemo.

Nije na nama da ocenjujemo u kojoj meri smo uspeli da Godišnjak 1961. bude koristan dokumenat i svedočan-stvo protekle godine.

NOVOGODIŠNJA PORUKA PREDSEDNIKA TITA PRED RUKOVODEĆIM LJUDIMA, KO-LEKTIVIMA I ČITAVOM ZAJEDNI-COM STOJE VAŽNI ZADACI DA U

1962. BRZE IDEMO NAPRED

čovečanstvo ulazi u novu godinu sa mnogo briga »Građani i građanke Jugoslavije, Drugovi i drugarice, Kada se danas opraštamo sa jubilar-nom 1961. godinom i ulazimo u novu, 1962. godinu, dužni smo da postavimo sebi pitanje: da li smo u prošloj go-dini izvršili naše dužnosti socijalistič-kih građana, da li je bilo naših propu-sta i grešaka i u čemu su se oni sasto-jali? Takav osvrt potrebno je svakako da učinimo bar jedanput, na svršetku godine, da bismo na taj način u nared-noj godini uklonili i izbjegli greške i da bismo postigli još bolje rezultate u unutrašnjoj izgradnji naše socijalistič-ke zajednice. Na unutrašnjem planu našeg društve-nog razvoja, mi smo i prošle, 1961. go-dine postigli velike uspjehe, bez obzira na razne objektivne teškoće, a i sub-jektivne slabosti i greške, naročito u privrednoj djelatnosti. Dejstvo elemen-tarnih faktora, kao što je bila prošlo-godišnja suša i drugo, učinilo je znatnu štetu našoj privredi i negativno se od-razilo na čitavo njeno kretanje, a time i na opšte rezultate napora svih naših radnih ljudi. Ali, mi za to moramo, po-red elementarnih faktora> tratiti i dru-ge uzroke. Mi se već danas nalazimo na takvom stepenu tehničkog razvitka i materijalnih mogućnosti da za svoje potrebe možemo obezbijediti dovoljnu proizvodnju u našoj poljoprivredi, bez obzira na nepovoljne vremenske prilike i elementarne nepogode. Treba samo smijelo ići naprijed u unapređivanju naše poljoprivrede i ne bojati se pri tom novatorstva i primjene savremenih metoda. Dosadašnji rezultati, pa čak i oni koji su postignuti u prošloj, nepo-voljnoj godini primjenom savremenog načina poljoprivredne proizvodnje, do-voljno rečito ukazuju na put kojim moramo da idemo. Ali, savremeni me-todi iziskuju i veća sredstva i potrebne

uslove za poljoprivredne proizvođače jer se socijalistička poljoprivredna pro-izvodnja mora tretirati na isti način kao i industrijska, ako hoćemo da po-većamo zainteresovanost proizvođača. Pod savremenim metodima ja podra-zumijevam industrijski način proizvod-nje u socijalističkoj poljoprivredi, jer ćemo samo na taj način obezbijediti do-voljno proizvoda za našu zajednicu » postići rentabilnost proizvodnje. Naši radni kolektivi u industriji postigli su i U prošloj godini velike uspjehe, što potvrđuje da je u socijalističkim dru-štvenim odnosima radničko samo-upravljanje u socijalističkoj proizvod-nji najpravilniji i najefikasniji sistem. U tome sistemu stvaralačka samoinici-jativa svakodnevno dolazi sve više do izražaja kako kod pojedinaca tako i kod čitavih kolektiva, što predstavlja važan faktor ne samo u savlađivanju raznih teškoća već i u sve bržem una-pređivanju proizvodnje u svakom po-gledu. Želim ovdje da naglasim da, uko-liko ponegdje još dolazi do izvjesnih anomalija i grešaka kod pojedinih, na-ročito odgovornih rukovodećih ljudi — radni kolektivi imaju pravo i moguć-nost da takvim nepravilnostima samo stanu na kraj. Dužnost je, u prvom redu, komunista da bdiju nad pravil-nim odnosom prema proizvođačima kao pojedincima, i obratno. Što se tiče sistema raspodjele i stimu-lativnijeg nagrađivanja, to mora i u sli-jedećoj godini, u prvom redu, da bude briga svih nas koji smo najodgovorniji, kako bi se ta pitanja što pravilnije rje-šavala u svim preduzećima. Tu ne može biti nikakvog oklijevanja, jer tamo gdje je to već bilo uhodano, dalo je i u pro-šloj godini veoma dobre rezultate na korist i proizvođača i čitave naše za-jednice. Prema tome, i u slijedećoj, 1962. godini, pred rukovodećim ljudi-ma, radnim kolektivima i čitavom na-šom zajednicom stoje razni, veoma va-žni zadaci, koji se prije svega sastoje u tome da posvetimo što veću brigu po-boljšavanju i realizaciji raznih mjera koje će omogućiti da brže idemo nar prijed, da uklanjamo sve ono što je već prevaziđeno i da otklanjamo pojedine

slabosti i greške koje koče naš dalji normalan razvitak. U pogledu međunarodnih odnosa čo-vječanstvo u 1962. godinu ulazi sa mno-go briga i sa neizvjesnošću za svoju bu-dućnost. Hladni rat sve više dobi ja neki trajan karakter u međunarodnim od-nosima i onemogućava konstruktivno prtlaženje rješavanju najhitnijih među-narodnih spornih problema, zbog kojih ljudi strahuju od nove ratne katastrofe. Ta hladnoratovska igra na ivici ponora, u koji čovječanstvo može da bude sur-vano, sve manje pokazuje šanse za neko približavanje antagonističkih blo-kova, i za postepeno miroljubivo rje-šavanje pojedinih spornih međunarod-nih problema. Na protiv, stvaraju se sve nove i nove neuralgične tačke i opasna žarišta rata. U takvoj situaciji, i zbog svega toga, sastali su se u sep-tembru protekle godine najviši pred-stavnici 25 zemalja na Beogradskoj konferenciji da bi u ime svojih naroda, jasno izrazili svoja gledišta o uzrocima sadašnjeg stanja u svijetu i da bi na taj način pokazali kako treba pristupiti miroljubivom rješavanju problema koji danas ugrožavaju mir. Nadahnuti dubokom težnjom za mirom i miroljubivom aktivnom koegzistenci-jom, to jest za mirnom saradnjom me-đu državama> naši su narodi, preko svojih predstavnika, dali veliki prilog naporima progresivnih snaga svijeta u borbi za očuvanje mira i za miroljubivo rješavanje svih spornih problerr\a. Tak-va naša aktivnost naročito se ispoljila u borbi protiv kolonijalizma, u svim njegovim oblicima, i u borbi za potpu-nu nezavisnost kolonijalnih i polukolo-nijalnih naroda, za potpuno razoruža-nje i zabranu nuklearnih eksperimena-ta. Takvu svoju politiku mi ćemo voditi i ubuduće, u tijesnoj saradnji sa svim neangažovanim i miroljubivim zemlja-ma, koje postaju sve snažniji faktor na međunarodnoj areni. Svim našim građanima, radnim kolek-tivima, trudbenicima, našoj omladini i pionirima, pripadnicima naše Armije i službe bezbjednosti, našoj narodnoj in-teligenciji, stručnim i naučim kadrovi-ma želim srećnu Novu, 1962. godinu.«