Aberantno Ponašanje i Motoričke Sposobnosti

7/21/2019 Aberantno Ponaanje i Motorike Sposobnosti

1/21

Teme, 2002, 3:371-382.

ABERANTNO PONAANJE I MOTORIKE SPOSOBNOSTI

PREDKOLSKE DECE

Gustav Bala

Fakultet fizike kulture u Novom Sau

Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja

Ankica Hoek i Konstantin Momirovid

Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja

Na uzorku o 92 prekolska eteta primenjena je baterija o 7

motorikih testova i tri osnovne antropometrijske mere, a poaci o

aberantnom ponaanju ece prikupljeni su o roitelja. Relacije

motorikih sposobnosti i aberantnog ponaanja nakon parcijalizacije

efekata obi, visine, teine i koliine masnog tkiva analizirane su

biparcijalnom metoom kanonike analize kovarijansi. Tri znaajne


2/21

kvazikanonike korelacije izmeu motorikih faktora i faktora aberantnog

ponaanja, sve tri rea veliine 0.50, mogle su se objasniti: 1) uticajem

poremedaja neuralne regulacije i kontrole na poremedaje motorikih

funkcija, 2) posledicom efekata kontrole ekscitativnih procesa u

centralnom nervnom sistemu i na moalitete ponaanja i na one motorike

funkcije koje zavise od regulacije tonusa, 3) negativnim uticajem

subkortikalne inhibicije na alternativno ukljuivanje i iskljuivanje

agonista i antagonista.

Kljune rei: aberantno ponaanje, motorike sposobnosti, prekolska eca

UVOD 2

U vie prethonih istraivanja (Ismail, Gruber, 1971; Mrakovid, Greelj, Metiko

i Orekovid, 1974; Ismail, 1976; aura, 1976; Kurelid, Momirovid, Mrakovid i turm,

1979; Horga, 1976; Kule, 1977; Horga, 1979) naeno je a postoje znaajne, a poneka

i supstancijalne korelacije izmeu osobina linosti, koje oreuju moalitet ponaanja,


3/21

procenjenih po raznim moelima konativnog funkcionisanja, i motorikih sposobnosti

kod ispitanika koji su se nalazili u relativno stacionarnoj fazi konativnog i motorikog

razvoja. Iako su u tim istraivanjima obijene znaajne negativne veze izmeu

anksioznosti i koorinacije, i takoe znaajne, ali jo vede negativne veze izmeu

disocijacije i koordinacije, pozitivne veze primarne agresivnosti i snage, ali negativne

veze izmeu snage i sekunarne agresivnosti, kao i vrlo sloene i teorijski neoekivane

veze izmeu ekstraverzije i brzine pokreta, izglea a taj problem nije ozbiljnije

interesovao ni psihologe ni kineziologe, jer se u poslednjih 20 godina na ovim prostorima

nije moglo nadi ozbiljnije objavljeno istraivanje o relacijama osobina linosti i

motorikih imenzija.

Naalost, i pore velikih napora uloenih u tu svrhu, nije bilo mogude pronadi

raove u kojima su analizirane relacije aberantnog ponaanja i motorikog funkcionisanja

ispitanika koji su jo u razvoju, a pogotovo prekolske ece.

Zbog toga je cilj ovog raa bio a se analizira povezanost aberantnog ponaanja i

motorikih sposobnosti prekoske ece.

METODE

Ispitanici su bili prekolska eca, oba pola, uzrasta o 4 o 7 goina, koja su

pohaala jenu sportsku kolu za malu ecu u Novom Sau. Efektiv uzorka dece iznosio

je 92, a uzrast svako eteta oreen je u intervalima o po 6 meseci, a u tabelama se

javlja kao varijabla DOB.

Podaci su prikupljeni upitnikom1

koga su, uz pomod psihologa, ispunjavali


4/21

roditelji. Spisak 36 simptoma, zajedno sa njihovim kodnim oznakama, prikazan je u

tabeli 1. Prethona analiza binarno koiranih ogovora (Bala, Hoek, Momirovid, 2001).

pokazala je a nije bilo isputenih ogovora, a oekivana vrenost ni u jenoj varijabli

nije bila jednaka nuli, da su razlike ece razliite obi, u intervalima o po 6 meseci, u

gotovo svim varijablama bile statistiki beznaajne, a u onima u kojima su bile znaajne

(plaljivost i povuenost) numeriki veoma male, i a su razlike izmeu eaka i

evojica u najvedem broju varijabli bile statistiki beznaajne, a numeriki neznatne u

onim varijablama u kojima su bile znaajne (manifestacije agresivnosti ko eaka, a

manifestacije plaljivosti ko evojica).

1

Ovaj upitnik su sastavili Hoek, Momirovid i Bala ekstenzijom standardne liste simptoma aberantnih

poremedaja ko male ece koju su, u jenom ranijem istraivanju, primenili Hoek i Pouka (1990). Ova

ekstenzija uinjena je tako a omogudi registraciju poremedaja pet ominantnih sistema za regulaciju i

kontrolu neuralnih funkcija, pretpostavljenih kibernetikim moelom konativnog funkcionisanja

(Momirovid, Horga i Bosnar, 1982; 1984; Momirovid, Wolf i Damonja, 1992; Momirovid, Wolf,

Damonja i Hoek, 1993).

3

Tabela 1. Simptomi aberantnog ponaanja

Broj Simptom Kod

01 Roitelji esto moraju a ga teraju a jee NEJEDE

02 Iz sna ga poneka bue runi snovi SNOVI

03 Poneka se ponaa previe agresivno AGRES

04 Previe je ivahno IVAH


5/21

05 Ima obiaj a grize nokte NOKTI

06 Dogodi mu se da se pomokri u krevet MOKRI

07 Prilino je neposluno NEPOSL

08 esto se svaa sa rugom ecom SVAA

09 esto se ogaa a se potue s rugovima POTUE

10 Previe je plaljivo PLALJ

11 Prilino je plaljivo PLALJ

12 Previe je povueno u sebe POVU

13 Boji se mraka MRAK

14 Boji se pasa PSI

15 Poneka mui ivotinje MUI

16 Prilino je nepoverljivo NEPOV

17 Lako se zbuni ka neto treba a urai ZBUNI

18 Prilino je nespretno NESPRE

19 Prilino je svojeglavo SVOJEG

20 Voli a lae LAE

21 Poneka otima igrake o ruge ece OTIMA

22 Druga deca ga izbegavaju IZBEGA

23 Previe je razmaeno RAZMA

24 esto menja raspoloenje bez nekog viljivog razloga RASPOL

25 Prilino je tvroglavo TVRDOG

26 Prilino je neureno NEURED

27 Jako se ljuti ako ne obije ono to eli LJUT

28 Dogoilo se a je neto uzelo bez ozvole KRADE

29 Ponekad zamuckuje ZAMUC


6/21

30 Previe je stiljivo STIDLJI

31 Ka je ljuto vie i baca stvari oko sebe BACA

32 Poneka pokuava a plaem iznui ono to eli PLAE

33 Desilo se a kae a ga niko ne voli NEVOLE

34 esto se ogaa a pokvari ili razbije svoje igrake RAZBI

35 Suvie je osetljivo OSETLJ

36 Dogaa se a u govoru pobrka reosle rei REDRE

Za procenu biolokog rasta, kao i za obijanje bolje i istije slike o motorici male

dece, koristile su se najosnovnije antropometrijske mere za procenu longitudinalne

imenzionalnosti skeleta, volumena i mase tela i potkonog masnog tkiva. To su sleede

mere, izveene prema Internacionalnom biolokom programu: 1) telesna visina (VISI), 2)

telesna teina (TEI) i 3) koni nabor nalaktice (NABN). 4

Na osnovu moela motorikih sposobnosti orasle ece i omlaine, (Kurelid i

sar., 1975; Greelj, Metiko, A. Hoek i Momirovid, 1975) oabran je uzorak sleedih

motorikih testova: 1) test Poligon natrake, 2) test Taping rukom, 3) test Duboki

pretklon, 4) test Skok ualj iz mesta, 5) test Poizanje trupa, 6) test Izraj u

zgibu i 7) test Tranje 20 m.

Opis mernih instrumenata (motorikih testova) at je sasvim saeto, a etaljnije,

sa celokupnom stanarizacijom testova, moe se nadi u priruniku Sportska kolica

razvoj motorikog ponaanja ece (Bala, 1996). Detaljnije o manjim moifikacijama,

odnosno prilagoavanju ovom uzrastu ece, kao i o pouzanosti naveenih motorikih

testova, moe se nadi ko Bale (1999). U tom istraivanju konstatovano je a su svi

analiziranih motoriki testovi imali obru pouzanost.

1. POLI - Poligon natrake. Dete je trebalo a etvoronoke unatrag pree ualjenost o


7/21

10 m i a je savlaa penjanjem unaza preko poklopca veskog sanuka i provlaenjem

kroz okvir sanduka. Merilo se vreme u desetinkama sekunde.

2. TAPI - Taping rukom. U roku od 15 sekundi dete je trebalo da dominantnom rukom

naizmenino uara ve ploe na asci za taping, a rugu ruku a ri izmeu ploa.

Rezultat je bio broj naizmeninih vostrukih uaraca.

3. PRET - Duboki pretklon. Dete je izvoilo to ublji pretklon na klupici sa vertikalnim

lenjirom, koji je bio sa nultim krajem gore a 40. cm je bio u ravni stopala deteta, dok se

ostalih 40 cm nalazilo ispod te ravni. Rezultat je bio dubina dohvata u centimetrima.

4. SKOK - Skok ualj iz mesta. Dete je sunono skakalo sa neelastinog kraja reuter

oskone aske na tepih na kojem su bili obeleeni centimetri. Rezultat je bio uina

skoka u centimetrima.

5. PODT - Poizanje trupa. Iz leanja na leima, savijenim kolenima i ukrtenih ruku na

suprotnim ramenima, dete se podizalo u sed i odmah vradalo u leedi poloaj. Pomodnik

ispitivaa je priravao stopala etetu. Rezultat je bio broj pravilnih poizanja u se (ne

ue o 60 sekuni).

6. IZDR - Izraj u zgibu. Dete se postavilo u zgib u visu pothvatom i trebalo je a to

ue izri taj poloaj (braa izna ipke). Rezultat je bilo vreme izraja u esetinkama

sekunde.

7. T-20 - Tranje 20 m. O linije starta o linije cilja, koje su meusobno ualjene 20 m,

ete je tralo u paru sa rugim etetom maksimalnom brzinom. Rezultat je bilo vreme

tranja u esetinkama sekune.

Svi motoriki testovi su primenjeni tako to su eca u svakom testu pre formalnog

merenja imala probni pokuaj izvoenja ogovarajudeg motorikog zaatka. Takav

postupak je primenjen na osnovu rezultata istraivanja u kome su analizirani postupci za

najbolje i najekonominije tretiranje rezulta motorikog testiranja pomodu kompozitnih


8/21

testova (Bala, 1999).

Zbog toga to, u ovom uzrastu, postoji visoka veza obi i morfolokih

karakteristika sa uinkom u motorikim testovima, i slaba, ali u nekim sluajevima

znaajna veza i sa simptomima aberantnog ponaanja, iz rezultata su parcijalizovani

efekti obi, visine, teine i koliine masnog tkiva, procenjene naborom nalaktice.

Naravno, uzorak ispitanika je bio i suvie mali za primenu kanonike korelacijske

analize, pa je primenjena biparcijalna metoa kanonike analize kovarijansi (Momirovid,

Dobrid i Karaman, 1983). U tu je svrhu primenjen program QCRYP (Momirovid, 2001).

5

REZULTATI I DISKUSIJA

Kroskorelacije instrumentalnih varijabli i varijabli koje su bile predmet analize

prikazane su u tabelama 2 i 3. U tabeli 4 su kroskorelacije motorikih varijabli i varijabli

za procenu aberantnog ponaanja nakon parcijalizacije instrumentalnih varijabli, odnosno

obi i varijabli za procenu osnovnih morfolokih karakteristika ece. Za ovaj efektiv

uzorka ece svi koeficijenti korelacije koji su vedi o .205 znaajni su sa mogudom

grekom o 5%, a vedi o .267 uz 1% greke prilikom zakljuivanja o stvarnoj korelaciji.

Table 2. Kroskorelacije obi i antropometrijskih varijabli sa motorikim varijablama

DOB VISI TEI NAB

POLI -.646 -.486 -.311 .189

TAPI .680 .534 .376 -.075

PRET -.093 -.055 -.147 -.327


9/21

SKOK .643 .580 .278 -.354

PODT .662 .571 .504 -.008

IZDR .264 .176 .013 -.353

T-20 -.766 -.666 -.465 .141

Tabela 3. Kroskorelacije dobi i antropometrijskih varijabli i

varijabli za procenu aberantnog ponaanja

DOB VISI TEI NAB

NEJEDE -.203 -.197 -.303 -.237

SNOVI .197 .083 .104 .211

AGRES -.136 -.113 -.004 .077

IVAH -.096 -.045 .013 .054

NOKTI -.136 -.119 .003 .187

MOKRI -.105 -.020 -.025 -.039

NEPOSL -.147 -.178 -.091 .046

SVAA .155 .149 .197 .201

POTUE -.058 .003 .084 .127

PLALJ -.004 -.118 -.120 -.223

PLALJ .119 .125 .122 .007

POVU .108 .114 -.048 -.116

MRAK .105 .088 .053 .033

PSI .093 .143 .065 .097

MUI -.006 .051 .128 .170

NEPOV -.122 -.044 -.091 -.010


10/21

ZBUNI -.070 -.089 -.186 -.061

NESPRE -.063 .052 .028 .010

SVOJEG -.177 -.164 -.167 -.006

LAE -.115 -.188 -.159 -.061

OTIMA -.160 -.229 -.259 -.178

IZBEGA .136 .127 .160 .287

RAZMA -.137 -.215 -.135 -.057 6

RASPOL -.122 -.243 -.207 -.164

TVRDOG -.098 -.125 -.033 .115

NEURED -.093 -.096 .033 .054

LJUT -.271 -.246 -.148 -.121

KRADE -.218 -.216 -.141 .043

ZAMUC .105 .069 -.055 -.121

STIDLJI .098 .135 .061 -.068

BACA -.167 -.175 -.138 -.193

PLAE -.230 -.286 -.257 -.103

NEVOLE -.151 -.126 -.089 .049

RAZBI -.262 -.236 -.200 -.127

OSETLJ .142 .099 .113 .100

REDRE -.120 -.202 -.175 -.067

Tabela 4. Kroskorelacije motorikih varijabli sa varijablama za procenu aberantnog

ponaanja nakon parcijalizacije obi i morfolokih karakteristika

POLI TAPI PRET SKOK PODT IZDR T-20


11/21

NEJEDE .245 -.121 .015 -.118 -.122 -.128 .106

SNOVI .116 .020 .005 .084 -.002 .169 .025

AGRES .038 -.098 -.011 -.036 -.013 -.007 .044

IVAH .003 -.060 -.112 .016 .024 -.091 -.136

NOKTI -.016 .007 .024 .015 .115 -.062 -.007

MOKRI -.048 .035 -.041 .184 .233 .296 -.133

NEPOSL .083 -.190 -.093 -.069 .068 .006 -.092

SVAA .045 -.014 -.175 -.142 -.074 -.125 .101

POTUE -.097 -.131 -.089 -.147 -.133 -.069 .008

PLALJ .062 -.144 .017 .027 -.049 .080 .038

PLALJ .040 -.056 -.237 .002 -.102 -.066 .039

POVU .070 -.168 -.057 -.046 -.249 .183 .071

MRAK -.096 .175 .041 .217 .152 .149 -.152

PSI .033 .173 .116 .072 .083 .009 -.009

MUI -.097 .008 -.074 .052 -.034 -.031 -.031

NEPOV .023 -.108 -.024 .065 .053 -.011 -.006

ZBUNI .096 -.131 -.035 -.124 -.081 -.086 .292

NESPRE .005 .156 .072 -.012 -.119 -.136 .197

SVOJEG .215 -.157 -.134 -.135 .028 -.140 -.015

LAE .023 -.100 -.111 -.177 -.044 .038 -.064

OTIMA -.108 -.146 .050 -.075 .018 -.017 -.078

IZBEGA .039 -.078 -.088 -.143 -.036 .003 .011

RAZMA .117 -.139 -.117 -.005 .068 .070 -.021

RASPOL .060 -.124 .142 -.049 -.103 -.001 .192

TVRDOG .104 -.220 -.063 -.210 -.097 -.224 .058


12/21

NEURED -.144 .125 -.122 .051 .010 .081 -.178

LJUT .053 -.165 -.089 .038 -.019 -.093 .096

KRADE .000 .038 -.027 .023 .195 .185 -.109

ZAMUC -.102 -.136 .013 -.007 .057 -.170 -.043

STIDLJI -.001 -.131 .122 .050 -.107 .049 .178

BACA -.093 -.077 -.122 .065 .214 .153 -.084 7

PLAE -.063 .097 -.153 .083 .021 .139 -.056

NEVOLE -.091 -.148 -.148 -.045 .058 -.098 .072

RAZBI -.090 .015 .041 -.072 .020 -.073 .128

OSETLJ -.058 -.093 -.292 -.082 -.056 -.097 -.024

REDRE -.025 -.108 .040 -.120 .015 -.152 .104

U tabeli 5 nalaze se informacije o sklopovima i strukturi kvazikanonikih faktora

aberantnog ponaanja ispitane prekolske ece. Prvi kvazikanoniki faktor u prostoru

aberantnih simptoma ima znaajne veze sa simptomima: treba ga terati a jee, ne mokri

u krevet, prilino je neposluno, esto se svaa sa rugom ecom, esto se potue sa

drugom ecom, previe je plaljivo, prilino je plaljivo, ne boji se mraka, ne boji se

pasa, lako je zbunjivo, prilino je svojeglovo, ruga ga eca izbegavaju, menja

raspoloenja, prilino je tvroglavo, previe je stiljivo, suvie je osetljivo i pobrka

reosle rei. U osnovi svih ovih simptoma je faktor koji se moe efinisati kao

agresivno i isocijativno moulirani poremedaj neuralne regulacije i kontrole.

Drugi kvazikanoniki faktor je u znaajnoj vezi sa vedinom simptoma koji su

negativno orijentisani u onosu na ponuenu skalu ogovora, pa se moe zakljuiti a se

radi o faktoru koji bi se mogao definisati kao odsustvo aberantne simptomatologije.

Tredi kvazikanoniki faktor u osnovi ima anksioznost, poto ga znaajno efiniu


13/21

sleedi simptomi:iz sna ga poneka bue runi snovi, plaljivo je, plaljivo je, povueno

je u sebe, zbuni se ka neto treba a urai, previe je razmaeno, esto menja

raspoloenje, previe je stiljivo.

Korelacije ovih faktora pokazuju da su oni relativno nezavisni (tabela 6).

Tabela 5. Sklop (a) i struktura (f) kvazikanonikih faktora aberantnog ponaanja

a1 a2 a3 f1 f2 f3

NEJEDE .375 .067 .191 .378 -.031 .209

SNOVI -.104 -.129 .455 -.046 -.185 .468

AGRES .121 -.295 .092 .181 -.332 .149

IVAH .087 -.405 -.249 .140 -.380 -.176

NOKTI -.134 -.076 -.131 -.130 -.031 -.129

MOKRI -.372 -.326 .214 -.298 -.295 .239

NEPOSL .175 -.554 -.011 .272 -.583 .092

SVAA .333 -.132 -.252 .337 -.150 -.206

POTUE .312 -.192 -.125 .337 -.227 -.070

PLALJ .157 -.109 .363 .204 -.196 .393

PLALJ .254 -.133 .261 .298 -.221 .302

POVU .184 .202 .563 .191 .078 .544

MRAK -.409 -.305 .085 -.349 -.246 .104

PSI -.206 .020 -.155 -.221 .081 -.173

MUI .052 -.074 .029 .067 -.088 .045

NEPOV .103 -.247 .093 .154 -.280 .141

ZBUNI .484 .098 .253 .486 -.029 .274


14/21

NESPRE .282 .327 -.168 .211 .304 -.199

SVOJEG .318 -.518 -.041 .407 -.568 .068

LAE .015 -.446 -.072 .088 -.437 .002 8

OTIMA -.035 -.215 .046 .007 -.216 .078

IZBEGA .237 -.063 -.011 .248 -.103 .017

RAZMA .086 -.388 .319 .179 -.456 .389

RASPOL .230 .115 .273 .231 .029 .272

TVRDOG .387 -.446 -.114 .458 -.496 -.012

NEURED -.121 -.361 -.061 -.061 -.329 -.011

LJUT .147 -.404 .134 .229 -.452 .211

KRADE -.216 -.432 -.044 -.143 -.387 .010

ZAMUC .175 -.037 -.216 .165 -.033 -.197

STIDLJI .281 .352 .457 .253 .227 .421

BACA -.175 -.591 .188 -.055 -.591 .271

PLAE -.198 -.341 .022 -.136 -.309 .062

NEVOLE .097 -.382 -.266 .144 -.356 -.196

RAZBI .215 -.255 -.303 .237 -.244 -.245

OSETLJ .199 -.360 .010 .263 -.397 .083

REDRE .427 -.011 -.289 .407 -.040 -.254

Tabela 6. Korelacije kvazikanonikih faktora aberantnog ponaanja

f1 f2 f3

f1 1.000 -.178 .076

f2 -.178 1.000 -.163


15/21

f3 .076 -.163 1.000

Prvi kvazikanoniki motoriki faktor (tabela 7) praktino je generalnog tipa, sem

gipkosti, ali je negativno orijentisan. Zbog toga se moe efinisati kao poremedaj

motorikih funkcija.

Tabela 7. Sklop (a) i struktura (f) kvazikanonikih faktora motorike

a1 a2 a3 f1 f2 f3

POLI .520 .046 .458 .608 .193 .561

TAPI -.608 .372 -.434 -.649 .220 -.469

PRET -.267 .782 .195 -.150 .794 .306

SKOK -.775 .043 .060 -.760 -.026 -.072

PODT -.544 -.256 .007 -.569 -.311 -.144

IZDR -.720 -.098 .719 -.599 -.026 .568

T-20 .619 .364 .190 .692 .468 .377

Drugi kvazikanoniki motoriki faktor je ominantno efinisan varijablom za

procenu gipkosti, a u manjoj meri i varijablom za procenu repetitivne snage, koja je

negativno orijentisana. Moe se zakljuiti a se rai o kontroli miidnog tonusa i

izvesnim potekodama u mobilizaciji energije.

Tredi kvazikanoniki motoriki faktor je ogovoran za uu mobilizaciju energije

(statika, izometrijska snaga) i alternativno ukljuivanje agonista i antagonista u

realizaciju onih motorikih zaataka ije izvoenje za malu ecu zahteva neto ue 9

vremena. Izglea a se ovaj faktor moe efinisati kao poremedaj u alternativnom


16/21

ukljuivanju miida agonista i antagonista.

Korelacije kvazikanonikih motorikih faktora(tabela 8) praktino su statistiki

beznaajne, pa su i ti faktori relativno nezavisni.

Tabela 8. Korelacije kvazikanonikih faktora motorike

f1 f2 f3

f1 1.000 .104 .182

f2 .104 1.000 .204

f3 .182 .204 1.000

Sva tri para kvazikanonikih faktora imaju veoma sline i statistiki znaajne

korelacije (tabela 9). Prema tome, potrebno je efinisati sve tri relacije izmeu

ogovarajudih parova kvazikanonikih faktora.

Tabela 9. Kvazikanonike korelacije i testovi znaajnosti

rho ro2 ftest sig

f1 .528 .279 34.795 .000

f2 .507 .257 31.079 .000

f3 .505 .256 30.891 .000

Prva generalna veza izmeu motorikog faktora i faktora aberantnog ponaanja je,

gotovo sigurno, uticaj poremedaja neuralne regulacije i kontrole na poremedaje

motorikih funkcija.


17/21

Veza izmeu rugog para kvazikanonikih faktora je nastala, verovatno, kao

posledica efekata kontrole ekscitativnih procesa u centralnom nervnom sistemu i na

moalitete ponaanja, i na one motorike funkcije koje zavise od regulacije tonusa.

Iz korelacije tredeg para kvazikanonikih faktora vii se a anksioznost ima, kao i

ko oraslih ispitanika, negativan uticaj na motoriku efikasnost male ece, to se

manifestuje sporijim pokretima, naroito alternativnog tipa, ali i slabijom koordinacijom.

To je, verovatno, posledica negativnog uticaja subkortikalne inhibicije na alternativno

ukljuivanje i iskljuivanje agonista i antagonista.

ZAKLJUAK

Aberantno ponaanje male ece je znaajno povezano sanjihovim motorikim

funkcionisanjem. Meutim, nije u potpunosti reeno pitanje: a li takvo ponaanje

efinie motoriko funkcionisanje, ili motoriko funkcionisanje, pore ostalog, oreuje

normalno ili aberantno ponaanje, ili su ta va, veoma vana,inamika stanja samo u

korelaciji u prekolskom uzrastu. Na osnovu obijenih rezultata ovog istraivanja moe

se zakljuiti:

- veza izmeu agresivnog i isocijativno mouliranog poremedaja neuralne

regulacije i kontrole i poremedaja motorikih funkcija moe se objasniti uticajem

poremedaja neuralne regulacije i kontrole na poremedaje motorikih funkcija; 10

- veza izmeu faktora koji je efinisan kao osustvo aberantne simptomatologije i

kontrole miidnog tonusa i izvesnim potekodama u mobilizaciji energije, moe se

objasniti, verovatno, kao posledica efekata kontrole ekscitativnih procesa u centralnom

nervnom sistemu i na moalitete ponaanja, i na one motorike funkcije koje zavise o

regulacije tonusa;


18/21

- veza izmeu anksioznosti male ece iporemedaja u alternativnom ukljuivanju

miida agonista i antagonista ukazuje a je to, verovatno, posleica negativnog uticaja

subkortikalne inhibicije na alternativno ukljuivanje i iskljuivanje agonista i

antagonista.

LITERATURA

1. Bala, G. (1996). Sportska kolica - Razvoj motorikog ponaanja ece. Novi Sa:

Kinesis.

2. Bala, G. (1999): Motor behaviour evaluation of pre-school children on the basis of

diferent result registration procedures of motor test performance. Proceedings of the

6th International Scientific Conference of the International Association of Sport

Kinetics in cooperation with the Faculty of Sport-University of Ljubljana, "Sport

Kinetics '99", Ljubljana, 62-65.

3. Bala, G. (1999): Some problems and suggestions in measuring motor behaviour of

pre-school children. Kinesiologia Slovenica, 5 (1-2), 5-10.

4. Bala, G., Hoek, Momirovid, K. (2001). Uestalost nekih simptoma aberantnog

ponaanja ece o 4 o 7 goina. Tehniki izvetaj. Beogra: Inistitut za

kriminoloka i socioloka istraivanja.

5. Greelj, M., Metiko, D., Hoek, A., Momirovid, K. (1975). Moel hijerarhijske

strukture motorikih sposobnosti. 1. Rezultati obijeni primjenom jenog

neoklasinog postupka za procjenu latentnih imenzija. Kineziologija, 5: 7-81.

6. Horga, S. (1976). O nekim relacijama izmeu anksioznosti i koorinacije. Disertacija.

Zagreb: Fakultet za fiziku kulturu.

7. Horga, S. (1979). Relacije konativnih karakteristika i motorikih sposobnosti.


19/21

Kineziologija, 9 (1-2.), 91-105.

8. Hoek, A., Pouka, S. (1990). Socijalni status i poremedaji u ponaanju ece

prekolske obi. Peagoki ra, 45, 4:392-398.

9. Hoek, A., Momirovid, K., Bala, G. (2001). Latentna struktura nekih simptoma

aberantnog ponaanja ece o 4 o 7 goina. Tehniki izvetaj. Beogra: Institut za

kriminoloka i socioloka istraivanja.

10. Ismail, A.H., Gruber, J.J. (1971). Integrated development - Motor aptitude and

intellectual performance. Columbus: Charles E. Merrill Books, INC.

11. Ismail, A.H. (1976). Povezanost izmeu kognitivnih, motorikih i konativnih

karakteristika. Kineziologija, 6 (1-2), 47-57.

12. Kule, B. (1977). Neke relacije izmeu agresivnosti i snage. Disertacija. Zagreb:

Fakultet fizike kulture.

13. Kurelid, N., Momirovid, K., Stojanovid, M., turm, J., Raojevid, . Viskid-talec,

N. (1975). Struktura i razvoj morfolokih i motorikih imenzija omlaine. Beogra:

Institut za nauna istraivanja Fakulteta za fiziko vaspitanje. 11

14. Momirovid, K., Dobrid, V., Karaman, . (1983). Canonical covariance analysis.

Proceedings of 5. International symposium 'Computer at the Uniuversity', 463-473.

15. Momirovid, K. (2001). QCRYP: An algorithm an a program for bipartial

quasicanonical correlation analysis. Technical report. Belgrade: Institute of

criminological and sociological research.

16. Momirovid, K., Horga, S., Bosnar, K. (1982). Prilog formiranju jenog kibernetikog

modela strukture konativnih faktora. Kineziologija, 14, 5: 83-108.

17. Momirovid, K., Horga, S., Bosnar, K. (1984). O mogudnosti sinteze nekih teorija

linosti na osnovu jenog kibernetikog moela konativnih faktora. ovek i

zanimanje, 4: 3-6.


20/21

18. Momirovid, K., Wolf, B., Damonja, Z. (1992). KON 6. Kibernetika baterija

konativnih testova. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

19. Momirovid, K., Wolf, B., Damonja, Z., Hoek, A. (1993). Generalni neurotizam:

Teorija i merenje. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

20. Mrakovid, M., Greelj, M., Metiko, D., Orekovid, I. (1974). Relacije izmeu nekih

motorikih sposobnosti i konativnih faktora. Kineziologija, 4 (1), 30-41.

21. aura, T. (1976). Kanonike korelacije izmeu patolokih faktora linosti i nekih

testova motorikih sposobnosti. Magistarski ra. Zagreb: Fakultet fizike kulture.

ABERRANT BEHAVIOUR AND MOTOR ABILITIES

OF PRE-SCHOOL CHILDREN

Gustav Bala, Ankica Hoek an Konstantin Momirovid

SUMMARY

Data on 7 motor tests, 3 basically anthropometric measures and 36

aberrant behaviour symptoms were gathered of a sample of 92 pre-school

children. In order to analyse the relation between aberrant behaviour and

motor abilities, the effect, the bipartial method of canonical covariance

analysis with partialisation of age, body height, body weight and

subcutaneous fat tissue was applied. Three significance quasicanonical

correlations, all of order of magnitude of 0.50 could be explained by: 1)

influence of the neural regulation disorder on the disorder of motor


21/21

functions, 2) effects of the control of ectitation process on the motor functions

which depend on tonus regulation, 3) negative influence of subcortical

inhibition on alternative inervation of the agonist and antagonist muscles.

Key words: aberrant behaviour, motor abilitiesi, pre-school children

Documents

Aberantno Ponašanje i Motoričke Sposobnosti