MENADŽMENT TEHNOLOGIJE I RAZVOJA

STRATEŠKI: EFEKTIVNOST (delotvornost) - obezbediti

proizvode/usluge za kojima postoji realna tražnja na tržištu

Postavlja se pitanje:

- Da li autput (novu vrednost) koju stvaramo u obliku

proizvoda/usluga ima vrednost za kupca?

- Koje informacije dominiraju kao osnovica za upravljanje:

eksterne ili interne?

CILJEVI MENADŽMENTA TEHNOLOGIJE

OPERATIVNI: EFIKASNOST - obezbediti da se raspoloživa tehnologija

(tehnologija u primeni) koristi što racionalnije, produktivnije.

Postavlja se pitanje:

- Da li je odnos inputa i autputa optimalan (sa što manje ulaganja što

veći rezultat) i što bliži projektovanim mogućnostima tehnologije?

- Koje informacije dominiraju kao osnovica za upravljanje: eksterne ili

interne?

CILJEVI MENADŽMENTA TEHNOLOGIJE

• Ostvarenje efikasnosti – nastojanje da se tehnologija u primeni u

preduzeću učini što racionalnijom i produktivnijom.

• Ostvarenje efektivnosti – znači da se sa tehnologijom upravlja

tako da bude delotvorna u smislu onoga što kupci traže. Neka T

može se učiniti veoma efikasnom, proizvodi mogu biti

visokokvalitetni, sa niskim troškovima a da pritom T nije

efektivna. To se dešava kada proizvodi ne mogu da se prodaju

jer nema zainteresovanih kupaca.

• Da li organizacija može da ostvaruje ciljeve

efikasnosti tehnologije, a da pri tome nije ostvarena

efektivnost?

• Da li organizacija može da ostvaruje ciljeve

efektivnosti tehnologije, a da pri tome nije ostvarena

efikasnost?

DUALNOST MENADŽMENTA TEHNOLOGIJE

DUALNOST MENADŽMENTA TEHNOLOGIJE

• Okrenutost ka unutrašnjosti organizacije i internim

faktorima vezanim za uspešnu primenu postojeće T može,

ukoliko se zanemare eksterni faktori da dovede do

predimenzionisanja faktora efikasnosti;

• Preterano bavljenje eksternim faktorima, ispitivanjem

tržišta, promena kod konkurenata često dovode do

nedopustivo visokog inteziteta tehnoloških inovacija...

• Konfliktnost ciljeva na strateškom i operativnom nivou

razrešava se čvrstim povezivanjem svih promena

tehnološke osnovice sa ciljevima poslovanja (razvoj

organizacione kulture i klime za promene).

ODNOS CILJEVA STRATEŠKOG I OPERATIVNOG MENADŽMENTA

Pitanje

• Objasniti:

▫ Raditi prave stvari - Doing the right things

▫ Raditi stvari na pravi način - Doing thins right

kao dilemu menadžmenta tehnologije na odabranom

primeru.

8

Zapitajte se da li radite stvari koje suvam zaista bitne, ili radite nešto čisto

da biste ga odradili

Budite efektivni, a efikasnost će doćiuz motivaciju kada radite ono što

volite.

• Krive tehnološkog progresa i životnog veka tehnologije i

proizvoda, deo su analitičkih tehnika sa kojima savremeni

menadžer može lakše da sagleda strateška pitanja upravljanja

tehnologijom i da analizira posledice strateških odluka koje

donosi.

• U literature se nailazi na veći broj različitih modela tehnologije,

posebno su značajni modeli koji uvažavaju vremensku

dimenziju i različite tipove kašnjenja u analizi tehnologije i

strategije preduzeća…

Podrška strateškom menadžmentutehnologije: modeli

Podrška strateškom menadžmentu

tehnologije: modeli

1. Životni ciklusi proizvoda,

2. Životni vek tehnologije,

3. Tehnološka S-kriva,

4. Tehnološka i tržišna matrica,

5. Ekspertni sistemi za podršku odlučivanju:

NEWTECH

1. Životni ciklus proizvoda

- promena prodaje i profita određene industrijske grane/preduzeća

tokom dužeg vremenskog perioda.

- Osnovne faze su:

• uvođenje;

• rast;

• zrelost i

• opadanje.

• U fazi uvođenja posmatra se pojava

novog proizvoda na tržištu. Rast

prodaje je u početku spor, da bi se

vremenom tražnja za proizvodom

izrazito povećala i prodaja počela

naglo da raste.

• To se na kraju završava zasićenošću

tržišta, tako da će prodaja dostići

vrhunac u fazi zrelosti.

• Kada proizvod izgubi privlačnost za

kupca, počinje faza opadanja u kojoj

se prodaja smanjuje.

Kriva životnog ciklusa proizvoda

2. Životni ciklus (vek) tehnologije

• predstavlja dinamiku inovacija proizvoda i

inovacija procesa.

• to je model veze između dinamike proizvoda i

procesa tokom tokom životnog veka (ciklusa)

tehnologije.

2. Životni (vek) ciklus tehnologije

Razlikuju se:

• fluidna faza

• tranziciona faza

• faza zrelosti.

Odnos inovacije procesa i inovacije proizvoda u klasičnom modelu satradicionalnim tehnologijama.

Stopainovacija

Inovacijaprocesa

Inovacijaproizvoda

Zrelost grane

Rana fazaživotnog ciklusaproizvoda, inova-cija, prototipa; težise dominantnomproizvodu koji ćenajbolje zadovolji-ti potrebe kupaca.

Uspostavljen je dominantnioblik konstrukcije proizvoda,intenzivna inovacija procesaradi masovnosti proizvodnje, što standardnijeg kvaliteta, uzniže cene, inovacije proizvodase smanjuju.

Evolutivne promene tehnologijeprocesa, visok stepen specijali-zacije, smanjivanje troškova,rast kvaliteta, organizacionestrukture teže rigidnosti, otporipromenama.

I faza:FLUIDNA

III faza:FOKUSIRANA

II faza:TRANZICIONA

1. Fluidna faza

• Stepen inovativnosti i otvorenosti ka promenama u

organizaciji najizraženiji je u ranim fazama životnog ciklusa

proizvoda, što znači i postavljanje zahteva za visokim

stepenom fleksibilnosti u svim domenima organizacije, a

posebno u domenu proizvodnog sistema. Karakteristična je

velika eksterna orijentisanost preduzeća.

• Da bi se uspešno ostvarila ova faza, u organizaciji je nužno

uspostaviti:

- potpunu marketinšku orijentaciju preduzeća uz veliki

naglasak na praćenju svih zahteva i promena na tržištu, kod

kupaca i kod konkurenata;

- visok stepen integrativnosti među svim funkcijama u

preduzeću (marketinške, finansijske, istraživačko–razvojne,

tehnološke, proizvodne, kadrovske);

- matričnu organizacionu strukturu, sa izraženom funkcijom

upravljanja projektima;

2. Tranziciona (prelazna) faza

Kada se uspostavi dominantan oblik proizvoda za koji se

preduzeće opredeljuje na duži rok, sve izrazitiju ulogu počinje

da igra inovacija procesa sa težnjom da se obezbedi što

racionalniji postupak izrade, uz što niže troškove. U ovoj,

sledećoj fazi, sa tradicionalnim tehnologijama, najčešće se

prelazi sa univerzalnih na specijalne mašine i opremu za

masovniju proizvodnju kako bi se prednosti ekonomije obima u

što većoj meri iskoristile.

3. Fokusirana faza

Na kraju, u trećoj fazi, proizvod se sasvim precizno definiše

i nastupa fokusirana faza za organizaciju. Ovo iziskuje:

* odgovarajuće čvršće organizaciono strukturiranje

* viši stepen centralizacije u organizaciji

* podrazumeva jasno definisanje zadataka i odgovornosti u

vezi sa realizacijom ciljeva.

TEHNOLOŠKA “S” KRIVA

• Prikazuje mogućnosti razvoja tehnologije s obzirom

na određeni tehnički parametar

• Svaka tehnologija ima određeni nivo (granicu) do

koje može da se unapređuje određeni tehnički

parametar (performansa)

TEHNOLOŠKA “S” KRIVA

• Ukoliko je određeni tehnički parametar kritičan za

konkurentnost tehnologije, a dostigao je fizičku

granicu i ne može se dalje unapređivati,

organizacije se odlučuju za supstituciju i uvođenje

nove tehnologije

Tehnološka S kriva

• U početnoj fazi, uloženi napori

završavaju se blagim porastom i

unapređenjem parametara T.

Vremenom, daljim investiranjem u

poboljšanje T, kada je kritična masa

znanja akumulirana, nastaje

• faza rasta – nagli eksponencijalni

rast….fazu prati

• granična faza – dostignuta je fizička

granica mogućnosti daljeg

usavršavanja određenog svojstva T

Tehnološka S kriva

Tehnološka S kriva

Tehnološka i tržišna matrica

• Da bi se bliže odredila konkurentska sposobnost

preduzeća često se koristi matrični prikaz

njegovih proizvoda, koji svaki za sebe predstavlja

jednu poslovnu jedinicu.

• Matrice su dimenzija 2x2 ili 3x3, a na osama su

predstavljeni: učešće na tržištu i potencijal rasta.

Tehnološka i tržišna matrica

• Tržišni portfolio predstavlja tekuće stanje i očekivani

razvoj postojećih i budućih proizvoda na sadašnjem

nivou znanja.

• Tehnološki portfolio ukazuje na sposobnost i moć

preduzeća u odnosu na potencijal neke tehnologije i

obuhvata duži vremenski period.

Tržišna i tehnološka portfolio analiza: a) tržišna i b) tehnološka matrica

Visoko

T. U.

Nisko

Jako

T. P.

Slabo

Visoko Nisko Visoko Nisko

(A) (B)

Y

Potencijal rasta Stopa tehnološkog napretka

B

XC

A W

DZ

T. U. - tržišni udeo; T. P. - tehnološka pozicija

Sistemi za podršku odlučivanju i ekspertni sistemi

Na slici je predstavljen algoritam odlučivanja o tehnologiji. Osnovne alternative koje stoje na raspoloženju preduzeću su:

a) racionalizacija postojeće tehnologije, i

b) uvođenje nove tehnologije.

Konačno opredeljenje zavisi od prednosti i nedostatakasvake varijante.

Algoritam odlučivanja o novoj tehnologiji

Sistemi za podršku odlučivanju o novimtehnologijama

Ekspertni sistemi sve više postaju prisutni u

menadžmentu.

Ekspertni sistem - korišćenje znanja iz određenog

domena na inteligentan način da bi se utvrdili

optimalni pravci delovanja.

Ekspertni sistemi se koriste u sledećimslučajevima:

(1) kada se problemi u određenom domenune mogu na zadovoljavajući način analitičkidefinisati tj. kada nisu struktuirani;

(2) kada je broj mogućih rešenja problemajako veliki;

(3) kada je domen znanja veoma širok i potrebno znanje treba da se selektivnokoristi.

NEWTECH Expert Choice(ekspertni sistem za podršku odlučivanju o

novim tehnologijama)

Pitanje koje se postavlja u preduzećima, da li usvojiti novu

tehnologiju ili ne, podrazumeva da se odluka mora doneti

uvažavajući mnoštvo faktora.

NEWTECH (New-tech expert choice - ekspertni sistem za

podršku odlučivanju o novim tehnologijama) kod izbora novih

tehnologija razmatra preko stotinu promenljivih koje mogu da

budu od značaja prilikom donošenja odluke o usvajanju nove

tehnologije.

Ovaj model je primenjen uz pomoć Expert Choice softverskog paketa.

Donosilac odluke treba da rangira relativni značaj svake

od promenljivih ( značajnih za odlučivanje) prema

konkretnim uslovima u njegovom preduzeću. Na kraju se

kao rezultat dobija skala na kojoj se rangiraju dve

alternative:

1. Usvojiti novu tehnologiju (nova tehnologija - DA)

2. Održati prethodno stanje (nova tehnologija - NE).

NEWTECH koristi novu tehniku koju je razvio ThomasSaaty pod nazivom

Analitički hijerarhijski proces (AHP)

u kome se koriste hijerahijske ili mrežne strukture u predstavljanju problema odlučivanja, a potom se razvijaju prioriteti za alternative koji su zasnovani naoceni donosioca odluke u celom sistemu.

Rangira alternative i meri njihovu relativnu poziciju naodgovrajućoj skali.

• Tehnološke promene uslovljavaju razvoj ipromene organizacije u celini, tako da sepitanja uspešnog upravljanja tehnologijomu preduzeću neposredno vezuje za fazerasta, životnog ciklusa firme kao celine..

• Izdvaja se sedam faza rasta organizacije.

Faze životnog ciklusa organizacije

Faze:

1.Novi preduzetnički poduhvat;

2. Ekspanzija;

3. Profesionalizacija;

4. Konsolidacija;

5. Diverzifikacija;

6. Integracija;

7. Opadanje-revitalizacija.

1. Novi preduzetnički poduhvat

• Uspostavljanje novog posla

zasnovanog na tehnološkoj inovaciji;

novi preduzetnički poduhvat;

• Razvoj proizvoda/usluga i tržišta ;

• Ova faza je kritična za dalji opstanak i

razvoj određenog novog poduhvata;

• Kasnije faze životnog ciklusa

umnogome zavise od dobre osnove

stvorene u prvoj fazi.

1. Novi preduzetnički poduhvat

• U ovoj fazi kritične aktivnosti menadžmenta

sastoje se u identifikovanju i pripremi tržišta

i niša za plasman proizvoda/usluge,

istovremeno usavršavajući proizvod/uslugu

prema zahtevima odabranih tržišnih

segmenata;

• Prva faza novog posla se najčešće završava

onda kada je obezbeđen planirani plasman

za odgovarajući planski period;

• Osnovna razvojna područja prve faze su

tržišta i sami proizvodi/usluge.

2. Ekspanzija

• Nastupa naglo pošto se prethodna

faza uspešno okončala;

• Brzi razvoj - raste prodaja, raste

broj zaposlenih, angažovani

kapaciteti

• Ova faza zahteva zapošljavanje

novih ljudi, pribavljanje novih

finansijskih sredstava, opreme,

prostora.

• U ovoj fazi opstanak više nije

doveden u pitanje.

3. Profesionalizacija

• Integrisanje aktivnosti novog

poduhvata;

• Nova organizacija;

• Oprimizovanje aktivnosti: strukture,

strategije, kulutre, i dr.

• Razrađeno upravljanje integralnim

poslovanjem.

• Najkritičnija faza, kada se u

organizaciji događaju suštinske

promene izazvane rastom i razvojem

novog poduhvata.

4. Konsolidacija

• Razvoj organizacione kulture;

• Podrška projektima promena;

• Sve nastale promene u

vrednostima, shvatanjima i

nastupu firme treba što pre

učiniti dostupnim, jasnim i

prihvatljivim svim članovima

kolektiva.

4. Konsolidacija

• Prethodnu fazu karakterisao je i priliv

novih ljudi u firmu, a novi poslovni

poduhvat treba pre svega da bude na

pravi način shvaćen, do kraja usvojen

i prihvaćen od svih zaposlenih;

• Ovaj korak, budući da se bavi

unapređenjem mekih komponenti

organizacije, nije se jasno

prepoznavao kao neophodna faza

aktivnosti promena u firmi.

5. Diverzifikacija

• Obogaćivanje, razuđivanje i

širenje poslova i tako se

produžava životni vek inicijalnog

posla i obezbeđuje novi zamah

rastu i razvoju;

• nove grane,

povezana/nepovezana

diverzifikacija,

dezinvesticije/likvidacija,

preokret/učvršćivanje pozicije

6. Integracija

• Integrisanje diverzifikovanih aktivnosti

7. Opadanje - revitalizacija

• Opadanje se prepoznaje kao starenje,

zamor, odsustvo novih ideja i

suočene sa ovakvom pojavom, firme

moraju na vreme da reaguju kako bi

izašle iz krize;

• Opcije posle diverzifikacije i

integracije: likvidacija, učvršćivanje

korporacije, preusmeravanje

korporacije; restrukturiranje

portfolia, multinacionalna

diverzifikacija i dr.

Tipovi preduzeća prema vrsti tehnologije

Tehnološke inovacije se dovode u vezu sa

karakteristikama preduzeća:

1. vrsta delatnosti kojoj preduzeće pripada

(proizvodi/usluge);

2. Veličina preduzeća (malo, srednje, veliko);

3. Novo (u osnivanju) preduzeće ili staro;

4. Vlasništvo (privatno, državno, mešovito);

5. Karakteristične inovacije tehnologije

(proizvoda/usluga i/ili procesa).

Tipovi preduzeća prema vrsti tehnologije

1. Firme u kojima dominiraju snabdevači;

2. Veće firme sa velikim obimom proizvodnje;

3. Naučno zasnovane firme;

4. Specijalizovane firme.

1. Firme u kojima dominiraju snabdevači - male

firme osetljive na cenu, koriste novu tehnologiju

da bi smanjile troškove i obezbedile inovativni

dizajn radi uspeha na malim, tržišnim nišama.

2. Veće firme sa velikim obimom proizvodnje,

zainteresovane su i za smanjenje troškova i za

unapređenje osnovnog proizvoda. Tehnološka

promena je usmerena i ka procesima i ka

proizvodima/uslugama.

3. Naučno zasnovane firme usmeravaju pažnju ka ostvarenju

fundamentalnih otkrića koja mogu da otvore osnovna nova

tržišta proizvoda, sa velikim potencijalima i mogućnostima

različitih opcija za razvoj u budućnosti.

4. Specijalizovane firme za snabdevanje obezbeđuju

komponente visokih performansi, instrumente, softver i

druge high-tech inpute razvijenim proizvodnim

kompanijama.