AD DOO i Preduzetnici

PRAVO PRIVREDNIH DRUTAVA

-dodatak-

Preduzetnik

Preduzetnik je poslovno sposobno fiziko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.

Fiziko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, ureenu posebnim propisom, smatra se preduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisom to odreeno.

Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stie u vezi sa obavljanjem delatnosti. Odgovornost za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.

Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom. Poslovno ime preduzetnika obavezno sadri ime i prezime preduzetnika, opis pretene delatnosti, oznaku "preduzetnik" ili "pr" i sedite.Sedite preduzetnika je mesto iz koga upravlja obavljanjem delatnosti. Preduzetnik moe obavljati delatnost i izvan sedita, u skladu sa zakonom (izdvojeno mesto). Preduzetnik moe da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene za koje ispunjava propisane uslove, ukljuujui i stare i umetnike zanate i poslove domae radinosti. Preduzetnik moe pisanim ovlaenjem poveriti poslovoenje poslovno sposobnom fizikom licu (poslovoa). Poslovoenje moe biti opte ili ogranieno na jedno ili vie izdvojenih mesta obavljanja delatnosti. Poslovoa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika. Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednih subjekata. Brisanje preduzetnika iz registra vri se zbog prestanka obavljanja delatnosti.

Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti odjavom ili po sili zakona. Preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledeim sluajevima:

1) smru ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti;

2) istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na odreeno vreme;

3) ako mu je poslovni raun u blokadi due od dve godine, na osnovu zahteva za brisanje preduzetnika iz registra koji podnese Narodna banka Srbije ili Poreska uprava;

4) ako je pravnosnanom presudom utvrena nitavost registracije preduzetnika;

5) ako mu je pravnosnanom presudom, izvrnom odlukom nadlenog organa ili suda asti komore u koju je ulanjen izreena mera zabrane obavljanja delatnosti;

6) u sluaju prestanka vaenja odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadlenog organa;

7) u drugim sluajevima propisanim zakonom.

DRUTVO S OGRANIENOM ODGOVORNOU

Drutvo s ogranienom odgovornou je drutvo u kome jedan ili vie lanova drutva imaju udele u osnovnom kapitalu drutva, s tim da lanovi drutva ne odgovaraju za obaveze drutva.

Osnivaki akt drutva sadri naroito:

1) lino ime i prebivalite, odnosno poslovno ime i sedite lanova drutva;

2) poslovno ime i sedite drutva;

3) pretenu delatnost drutva;

4) ukupan iznos osnovnog kapitala drutva;

5) iznos novanog uloga, odnosno novanu vrednost i opis nenovanog uloga svakog lana drutva;

6) vreme uplate, odnosno unoenja uloga u osnovni kapital drutva;

7) udeo svakog lana drutva u ukupnom osnovnom kapitalu izraen u procentima;

8) odreivanje organa drutva i njihovih nadlenosti.

Svojstvo lana drutva stie se danom registracije vlasnitva nad udelom u skladu sa zakonom o registraciji. Svojstvo lana drutva prestaje danom registracije prestanka svojstva lana drutva u skladu sa zakonom o registraciji.

Minimalni osnovni kapital

Osnovni kapital drutva iznosi najmanje 100 dinara, osim ako je posebnim zakonom predvien vei iznos osnovnog kapitala za drutva koja obavljaju odreene delatnosti. Poveanje osnovnog kapitala obavlja se:

1) novim ulozima postojeih lanova ili lana koji pristupa drutvu;

2) pretvaranjem rezervi ili dobiti drutva u osnovni kapital;

3) pretvaranjem (konverzijom) potraivanja prema drutvu u osnovni kapital;

4) statusnim promenama koje imaju za posledicu poveanje osnovnog kapitala;

5) pretvaranjem (konverzijom) dodatnih uplata u osnovni kapital.

Osnovni kapital poveava se na osnovu odluke skuptine. lanovi drutva imaju pravo preeg upisa udela prilikom poveanja osnovnog kapitala novim ulozima u srazmeri sa svojim udelima, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno. Smanjenje osnovnog kapitala drutva moe se obaviti odlukom skuptine lanova drutva, ali ne ispod minimalnog osnovnog kapitala.

lan drutva stie udeo u drutvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu drutva, osim ako je osnivakim aktom pri osnivanju drutva ili jednoglasnom odlukom skuptine odreeno drugaije. lan drutva moe imati samo jedan udeo u drutvu.Ako lan drutva stekne vie udela, ti udeli se spajaju i zajedno ine jedan udeo.

lan drutva po osnovu udela ima sledea prava:

1) pravo glasa u skuptini;

2) pravo na uee u dobiti drutva;

3) pravo na uee u likvidacionom ostatku;

4) druga prava predviena ovim zakonom.

Udeo moe pripadati veem broju lica (suvlasnici udela). Suvlasnici udela svoja prava glasa po osnovu udela ostvaruju preko jednog zajednikog punomonika, o ijem identitetu su duni da obaveste drutvo. Suvlasnici udela se u odnosu prema drutvu smatraju jednim lanom i neogranieno solidarno odgovaraju drutvu za sve obaveze u vezi sa tim udelom.

Prenos udela je slobodan, osim ako je ovim zakonom ili osnivakim aktom drugaije odreeno. lanovi drutva imaju pravo pree kupovine udela koji je predmet prenosa treem licu, osim ako je to pravo iskljueno osnivakim aktom ili zakonom. Prenosilac udela u obavezi je da pre prenosa udela treem licu svoj udeo ponudi svim drugim lanovima drutva. Ponuda se daje u pisanoj formi i sadri sve bitne elemente ugovora o prenosu udela, adresu na koju lan drutva koji vri pravo pree kupovine upuuje prihvat ponude, rok za zakljuenje i overu ugovora o prenosu udela, kao i druge elemente predviene osnivakim aktom. Ako ni jedan lan drutva koji ima pravo pree kupovine ne iskoristi to pravo u skladu sa odredbama ovog zakona i osnivakog akta, prenosilac udela moe u roku od 90 dana od dana isteka roka za prihvat ponude zakljuiti ugovor o prenosu udela sa treim licem, pod uslovima koji ne mogu biti povoljniji od uslova iz ponude koja je dostavljena drugim lanovima drutva, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.

Udeo lana drutva moe se podeliti:

1) po osnovu ugovora o prenosu dela udela;

2) po osnovu pravnog sledbenitva;

3) ugovorom o podeli udela izmeu suvlasnika;

4) u drugim sluajevima, u skladu sa zakonom.

Osnivakim aktom drutva moe se iskljuiti deoba udela, osim u sluaju nasleivanja, ili se moe dozvoliti samo u odreenim sluajevima. Odredbe ovog zakona o raspolaganju udelom shodno se primenjuju i na raspolaganje delom udela. lan drutva moe zaloiti udeo ili deo udela, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.

Pravo na isplatu dobiti

Na isplatu dobiti lanovima drutva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o isplati dividende i meudividende akcionarima. Osnivakim aktom moe se odrediti da se isplata dobiti ne vri u srazmeri sa udelom lanova u osnovnom kapitalu drutva.

lanu drutva prestaje to svojstvo:

1) smru, ako je lan fiziko lice, odnosno brisanjem iz odgovarajueg registra, ako je lan pravno lice;

2) istupanjem iz drutva;

3) iskljuenjem iz drutva;

4) prenosom celokupnog udela;

5) povlaenjem i ponitenjem celokupnog udela.

lan drutva moe u svako doba istupiti iz drutva, bez navoenja razloga za istupanje, ako ne zahteva naknadu za svoj udeo. lan drutva ne moe istupiti iz drutva ako:

1) ima neizmirene obaveze prema drutvu po osnovu neuplaenog odnosno neunetog uloga u drutvo ili po osnovu dodatnih uplata ili

2) bi zbog tog istupanja, drutvo prema redovnom toku stvari pretrpelo tetu ili

3) bi istupanjem lan drutva izbegao primenu pravila o potovanju posebnih dunosti prema drutvu.

Organi drutva

Upravljanje drutvom moe biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno.U sluaju jednodomnog upravljanja, organi drutva su:

1) skuptina;

2) jedan ili vie direktora;

U sluaju dvodomnog upravljanja, organi drutva su:

1) skuptina;

2) nadzorni odbor;

3) jedan ili vie direktora.

U jednolanom drutvu funkciju skuptine vri jedini lan drutva. Skuptinu ine svi lanovi drutva. Svaki lan drutva ima pravo glasa u skuptini srazmerno ueu njegovog udela u osnovnom kapitalu drutva, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.

Ako osnivakim aktom nije drugaije ureeno, skuptina:

1) donosi izmene osnivakog akta;

2) usvaja finansijske izvetaje, kao i izvetaje revizora ako su finansijski izvetaji bili predmet revizije;

3) nadzire rad direktora i usvaja izvetaje direktora, ako je upravljanje drutvom jednodomno;

4) usvaja izvetaje nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno;

5) odluuje o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala drutva, kao i o svakoj emisiji hartija od vrednosti;

6) odluuje o raspodeli dobiti i nainu pokria gubitaka, ukljuujui i odreivanje dana sticanja prava na uee u dobiti i dana isplate uea u dobiti lanovima drutva;

7) imenuje i razreava direktora i utvruje naknadu za njegov rad odnosno naela za utvrivanje te naknade, ako je upravljanje drutvom jednodomno;

8) bira i razreava lanove nadzornog odbora i utvruje naknadu za njihov rad, ako je upravljanje drutvom dvodomno;

9) imenuje revizora i utvruje naknadu za njegov rad;

10) odluuje o pokretanju postupka likvidacije, kao i o podnoenju predloga za pokretanje steajnog postupka od strane drutva;

11) imenuje likvidacionog upravnika i usvaja likvidacione bilanse i izvetaje likvidacionog upravnika;

12) odluuje o sticanju sopstvenih udela;

13) odluuje o obavezama lanova drutva na dodatne uplate i o vraanju tih uplata;

14) odluuje o zahtevu za istupanje lana drutva;

15) odluuje o iskljuenju lana drutva iz razloga neplaanja, odnosno neunoenja upisanog uloga;

16) odluuje o pokretanju spora za iskljuenje lana drutva;

17) odluuje o povlaenju i ponitenju udela;

18) daje prokuru;

Sednice skuptine mogu biti redovne i vanredne. Sednicu skuptine saziva:

1) direktor, ako je upravljanje drutvom jednodomno;

2) nadzorni odbor, ako je upravljanje drutvom dvodomno.

Osnivakim aktom moe se predvideti da skuptinu moe sazvati i lan drutva ili neko drugo lice. Sednica skuptine obavezno se saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju lanovi drutva koji imaju ili zastupaju najmanje 20% glasova, ako osnivakim aktom nije odreeno da to pravo imaju i lanovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova. Skuptina donosi odluke obinom veinom glasova prisutnih lanova koji imaju pravo glasa po odreenom pitanju, osim ako je zakonom ili osnivakim aktom za pojedina pitanja odreen vei broj glasova. Skuptina odluuje veinom od dve treine od ukupnog broja glasova svih lanova drutva o:

1) poveanju ili smanjenju osnovnog kapitala;

2) statusnim promenama i promenama pravne forme;

3) donoenju odluke o likvidaciji drutva ili podnoenju predloga za pokretanje steaja;

4) raspodeli dobiti i nainu pokria gubitka;

5) sticanju sopstvenih udela drutva.

Skuptina jednoglasno odluuje o obavezi lanova na dodatne uplate, kao i o vraanju tih uplata.

Direktori

Drutvo ima jednog ili vie direktora koji su zakonski zastupnici drutva.Broj direktora odreuje se osnivakim aktom ili odlukom skuptine.Ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine nije odreen broj direktora, drutvo ima jednog direktora.Direktor se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Direktora imenuje skuptina, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno.Prilikom osnivanja drutva, direktor se moe imenovati osnivakim aktom. Ako u odluci o imenovanju nije odreeno drugaije, mandat direktora poinje danom donoenja odluke o imenovanju. Ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine drutva nije odreeno drugaije, smatra se da mandat direktora nije ogranien. Osnivakim aktom ili odlukom skuptine mogu se odrediti uslovi koje neko lice treba da ispunjava da bi bilo imenovano za direktora.

Skuptina, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, razreava direktora, pri emu nije duna da navede razloge za razreenje osim ako je to izriito predvieno osnivakim aktom ili odlukom skuptine.

Direktor zastupa drutvo prema treim licima u skladu sa osnivakim aktom, odlukama skuptine drutva i uputstvima nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno. Direktor vodi poslove drutva u skladu sa osnivakim aktom i odlukama skuptine, kao i sa uputstvima nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno. Ako drutvo ima vie od jednog direktora, svi direktori vode poslove drutva zajedniki, osim ako je osnivakim aktom ili odlukom skuptine drutva drugaije odreeno. U drutvu u kome je upravljanje jednodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadlenosti skuptine. U drutvu u kome je upravljanje dvodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadlenosti skuptine i nadzornog odbora. Odgovornost za poslovne knjige, finansijske izvetaje i voenje evidencije o odlukama skuptine.

Nadlenost i sastav nadzornog odbora

Ako je upravljanje drutvom dvodomno, drutvo ima i nadzorni odbor, koji nadzire rad direktora. Nadzorni odbor:

1) odreuje poslovnu strategiju drutva;

2) bira i razreava direktora i utvruje naknadu za njegov rad, odnosno naela za utvrivanje te naknade;

3) nadzire rad direktora i usvaja izvetaje direktora;

4) vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva;

5) vri nadzor nad zakonitou poslovanja drutva;

6) ustanovljava raunovodstvene politike drutva i politike upravljanja rizicima;

7) daje nalog revizoru za ispitivanje godinjih finansijskih izvetaja drutva;

8) predlae skuptini izbor revizora i nagradu za njegov rad;

9) kontrolie predlog raspodele dobiti i drugih plaanja lanovima;

10) odluuje o pokretanju postupka i davanju punomoja za zastupanje drutva u sporu sa direktorom;

11) vri i druge poslove odreene osnivakim aktom i odlukom skuptine.

Ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine nije drugaije odreeno, nadzorni odbor daje prethodnu saglasnost za zakljuenje sledeih poslova:

1) sticanje, otuenje i optereenje udela i akcija koje drutvo poseduje u drugim pravnim licima;

2) sticanje, otuenje i optereenje nepokretnosti, ukoliko to ne spada u redovno poslovanje drutva;

3) uzimanje kredita, odnosno uzimanje i davanje zajmova, davanje jemstava, garancija i obezbeenja za obaveze treih lica.

Drutvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, po osnovu:

1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije u skladu sa ovim zakonom;

2) sprovedenog postupka steaja u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj;

3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak drutva.

AKCIONARSKO DRUTVO

Akcionarsko drutvo je drutvo iji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili vie akcionara koji ne odgovaraju za obaveze drutva. Akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Akcionarsko drutvo ima i statut. Statut akcionarskog drutva sadri naroito:



3) podatke o visini upisanog i uplaenog osnovnog kapitala, kao i podatke o broju i ukupnoj nominalnoj vrednosti odobrenih akcija, ako postoje;

4) bitne elemente izdatih akcija svake vrste i klase u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite kapitala, a kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost i iznos dela osnovnog kapitala za koji su one izdate, odnosno raunovodstvenu vrednost, ukljuujui i eventualne obaveze, ogranienja i privilegije vezane za svaku klasu akcija;

5) vrste i klase akcija i drugih hartija od vrednosti koje je drutvo ovlaeno da izda;

6) posebne uslovi za prenos akcija, ako postoje;

7) postupak sazivanja skuptine;

8) odreivanje organa drutva i njihovog delokruga, broja njihovih lanova, blie ureivanje naina imenovanja i opoziva tih lanova, kao i naina odluivanja tih organa;

9) druga pitanja za koja je ovim ili posebnim zakonom odreeno da ih sadri statut akcionarskog drutva.

Drutvo je duno da najmanje jednom godinje izvri izmene i dopune statuta radi usklaivanja podataka iz stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana, ako je u prethodnoj godini dolo do promene tih podataka.

Postupak donoenja statuta i njegova izmana je u nadlenosti skuptine drutva, koja odluku donosi obinom veinom glasova svih akcionara sa pravom glasa, osim ako je vea veina predviena statutom. Akcije koje izdaje drutvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, a na registraciju u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar) njihovog izdavanja, zakonitih imalaca, prenosa akcija, prenosa prava iz akcija, ogranienja prava iz akcija i upis prava treih lica na akcijama, primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje trite kapitala.

Akcija kao hartija od vrednonsti je nedeljiva. Odluka o izdavanju akcija, odnosno drugih hartija od vrednosti mora da sadri sve njihove bitne elemente, u skladu sa propisima kojima se ureuje trite kapitala. Akcionarom se u odnosu prema akcionarskom drutvu i treim licima smatra lice koje je kao zakoniti imalac akcije upisano u Centralni registar, a dan upisa u Centralni registar jeste dan sticanja akcije. Centralni registar je duan da akcionaru na njegov zahtev, najkasnije narednog radnog dana od dana podnoenja zahteva u skladu sa pravilima poslovanja Centralnog registra, izda potvrdu o akcijama iji je on zakoniti imalac, sa svim podacima u vezi sa tim akcijama o kojima evidenciju vodi Centralni registar.

Akcionarsko drutvo moe izdavati sledee vrste akcija: obine i preferencijalne akcije.

U okviru svake vrste akcija, akcije koje daju ista prava ine jednu klasu akcija. Sve obine akcije ine uvek jednu klasu akcija.

Drutvo moe izdavati akcije sa ili bez nominalne vrednosti. Ako drutvo izdaje akcije sa nominalnom vrednou, sve akcije iste klase moraju imati istu nominalnu vrednost, a ako izdaje akcije bez nominalne vrednosti, sve akcije drutva moraju biti bez nominalne vrednosti.

Obina akcija je akcija koja imaocu daje:

1) pravo uea i glasanja na skuptini, tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas;

2) pravo na isplatu dividende;

3) pravo uea u raspodeli likvidacionog ostatka ili steajne mase u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj;

4) pravo preeg sticanja obinih akcija, i drugih finansijskih instrumenata zamenljivih za obine akcije, iz novih emisija;

5) druga prava u skladu sa ovim zakonom i statutom.

Delimino uplaene akcije su obine akcije po osnovu kojih akcionar nije izvrio u celosti obavezu uplate odnosno unosa uloga u drutvo. Akcionar vri prava po osnovu delimino uplaenih akcija srazmerno uplaenom, odnosno unetom ulogu, ako statutom nije drugaije odreeno.

Preferencijalna akcija je akcija koja imaocu daje jedno ili vie povlaenih prava utvrenih statutom i odlukom o izdavanju, kao to su:

1) pravo na dividendu u unapred utvrenom novanom iznosu ili u procentu od njene nominalne vrednosti, koja se isplauje prioritetno u odnosu na imaoce obinih akcija;

2) pravo da mu se neisplaena dividenda iz stava 1. taka 1) ovog lana kumulira i isplati pre isplate dividendi imaocima obinih akcija (kumulativna preferencijalna akcija);

3) pravo da participira u dividendi koja pripada imaocima obinih akcija, u svim sluajevima isplate dividende imaocima obinih akcija ili po ispunjenju odreenih uslova (participativna preferencijalna akcija);

4) pravo prvenstva naplate iz likvidacionog ostatka ili steajne mase u odnosu na imaoce obinih akcija;

5) pravo pretvaranja tih akcija u obine akcije ili u drugu klasu preferencijalnih akcija (zamenljive preferencijalne akcije);

6) pravo prodaje tih akcija akcionarskom drutvu po unapred utvrenoj ceni ili pod drugim uslovima.

Ukupna nominalna vrednost izdatih i odobrenih preferencijalnih akcija ne moe biti vea od 50% osnovnog kapitala drutva.Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima pravo uea u radu skuptine, bez prava glasa, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima pravo preeg sticanja akcija iste klase iz novih emisija. Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima ista prava kao i akcionar sa obinim akcijama u pogledu pristupa aktima i dokumentima drutva.

Akcija moe pripadati veem broju lica (u daljem tekstu: suvlasnici akcije). Suvlasnitvo na akciji stie se na osnovu:

1) zakona (nasleivanje i slino);

2) ugovora (poklon, kupoprodaja idealnog dela akcije i slino);

3) statusnih promena drutva.

Suvlasnici akcije smatraju se jednim akcionarom u odnosu prema drutvu i solidarno su odgovorni prema drutvu za obaveze koje imaju po osnovu akcije.

Nominalna vrednost akcije je vrednost koja je kao takva utvrena odlukom o izdavanju akcija. Sve akcije iste klase imaju istu nominalnu vrednost.Nominalna vrednost jedne akcije ne moe biti nia od 100 dinara. Nominalna vrednost preferencijalnih akcija drutva ne moe biti nia od nominalne vrednosti obinih akcija tog drutva.

Emisiona cena je vrednost po kojoj se izdaju akcije i utvruje se odlukom o izdavanju akcija. Emisiona cena ne moe biti nia od nominalne vrednosti akcije, odnosno raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti. Kada je emisiona cena po kojoj se izdaju akcije vea od njihove nominalne ili raunovodstvene vrednosti, razlika izmeu te dve vrednosti predstavlja emisionu premiju.

Akcije se mogu slobodno prenositi, osim ako je statutom prenos akcija ogranien pravom pree kupovine ostalih akcionara ili prethodnom saglasnou drutva. Prenos akcija u drutvima koja nisu javna akcionarska drutva vri se ugovorom koji se zakljuuje u pisanoj formi i overava u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa. Prenos akcija u javnim akcionarskim drutvima vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite kapitala.

Zamenljive obveznice su obveznice koje imaocu, pod uslovima utvrenim odlukom o izdavanju, daju pravo na zamenu za obine akcije drutva.

Varanti su sa druge strane hartije od vrednosti koje njihovom imaocu daju pravo na sticanje odreenog broja akcija odreene vrste i klase po odreenoj ceni, odreenog dana ili u odreenom periodu.

Akcionari koji osnivaju drutvo potpisuju osnivaki akt drutva. Potpisi na osnivakom aktu overavaju se u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa. Akcionari koji osnivaju drutvo prilikom osnivanja drutva potpisuju i prvi statut drutva.

Sadraj osnivakog akta

Osnivaki akt sadri:

1) ime, jedinstveni matini broj i prebivalite akcionara koji je domae fiziko lice, odnosno ime, broj pasoa ili drugi identifikacioni broj i prebivalite akcionara koji je strano fiziko lice, odnosno poslovno ime, matini broj i sedite akcionara koji je domae pravno lice, odnosno poslovno ime, broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedite akcionara koji je strano pravno lice;



4) ukupan iznos novanog uloga, odnosno novanu vrednost i opis nenovanog uloga svakog od akcionara koji osnivaju drutvo, rok uplate, odnosno unosa uloga;

5) podatke o akcijama koje upisuje svaki akcionar koji osniva drutvo i to: broj akcija, njihovu vrstu i klasu, njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija bez nominalne vrednost deo osnovnog kapitala za koji su one izdate; i

6) izjavu osnivaa da osnivaju akcionarsko drutvo i preuzimaju obavezu uplate odnosno unosa uloga po osnovu upisanih akcija.

Po usvajanju finansijskih izvetaja za poslovnu godinu dobit te godine rasporeuje se sledeim redom:

1) za pokrie gubitaka prenesenih iz ranijih godina;

2) za rezerve, ako su one predviene posebnim zakonom (zakonske rezerve).

Pravo na dividendu

Plaanje dividende akcionarima moe se odobriti odlukom o raspodeli dobiti usvojenoj na redovnoj sednici skuptine, kojom se odreuje i iznos dividende (odluka o isplati dividende). Posle donoenja odluke o isplati dividende akcionar kome treba da bude isplaena dividenda postaje poverilac drutva za iznos te dividende. Drutvo je u obavezi da o odluci o isplati dividende obavesti akcionare kojima se isplauje dividenda u roku od 15 dana od dana donoenja te odluke, shodnom primenom odredaba ovog zakona o obavetavanju akcionara o sednici skuptine. Dividenda na akcije isplauje se akcionarima u skladu sa pravima koja proizilaze iz vrste i klase akcija koje poseduju na dan dividende, a srazmerno broju akcija koje poseduju u ukupnom broju akcija te klase.

Osnovni kapital

Akcionarsko drutvo mora imati minimalni osnovni kapital u visini od 3.000.000,00 dinara, osim ako je posebnim zakonom predvien vei iznos. Osnovni kapital drutva moe se poveati:

1) novim ulozima;

2) uslovno (uslovno poveanje kapitala);

3) iz nerasporeene dobiti i rezervi drutva raspoloivih za te namene (poveanje iz neto imovine drutva);

4) kao rezultat statusne promene.

Osnovni kapital drutva moe se smanjiti:

1) povlaenjem i ponitenjem akcija u posedu akcionara;

2) ponitenjem sopstvenih akcija drutva;

3) smanjivanjem nominalne vrednosti akcija, odnosno raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.

Organi drutva

Upravljanje drutvom moe biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno.

U sluaju jednodomnog upravljanja, organi drutva su:

1) skuptina;

2) jedan ili vie direktora, odnosno odbor direktora.

U sluaju dvodomnog upravljanja, organi drutva su:

1) skuptina;

2) nadzorni odbor;

3) jedan ili vie izvrnih direktora, odnosno izvrni odbor.

U jednolanom drutvu funkciju skuptine vri jedini akcionar drutva. Statutom se odreuje da li je upravljanje drutvom jednodomno ili dvodomno. Odredbe Zakona o privrednim drutvima koje se odnose na skuptinu drutva primenjuju se na sva akcionarska drutva nezavisno od vrste organizacije upravljanja.

Sastav skuptine i prava akcionara

Skuptinu ine svi akcionari drutva. Akcionar ima pravo da uestvuje u radu skuptine, to podrazumeva:

1) pravo da glasa o pitanjima o kojima glasa njegova klasa akcija;

2) pravo na uee u raspravi o pitanjima na dnevnom redu skuptine, ukljuujui i pravo na podnoenje predloga, postavljanje pitanja koja se odnose na dnevni red skuptine i dobijanje odgovora, u skladu sa statutom i poslovnikom skuptine.

Nadlenost skuptine

Skuptina odluuje o:

1) izmenama statuta;

2) poveanju ili smanjenju osnovnog kapitala, kao i svakoj emisiji hartija od vrednosti;

3) broju odobrenih akcija;

4) promenama prava ili povlastica bilo koje klase akcija;

5) statusnim promenama i promenama pravne forme;

6) sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti;

7) raspodeli dobiti i pokriu gubitaka;

8) usvajanju finansijskih izvetaja, kao i izvetaja revizora ako su finansijski izvetaji bili predmet revizije;

9) usvajanju izvetaja odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno;

10) naknadama direktorima, odnosno lanovima nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, odnosno pravilima za njihovo odreivanje, ukljuujui i naknadu koja se isplauje u akcijama i drugim hartijama od vrednosti drutva;

11) imenovanju i razreenju direktora;

12) imenovanju i razreenju lanova nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno;

13) pokretanju postupka likvidacije, odnosno podnoenju predloga za steaj drutva;

14) izboru revizora i naknadi za njegov rad;

15) drugim pitanjima koja su u skladu sa ovim zakonom stavljena na dnevni red sednice skuptine;

16) drugim pitanjima u skladu sa ovim zakonom i statutom.

Sednice skuptine mogu biti redovne ili vanredne. Sednicom skuptine predsedava predsednik skuptine odreen statutom, odnosno lice koje skuptina na svakoj sednici bira u skladu sa statutom ili poslovnikom skuptine, a ako statut i poslovnik skuptine ne propisuju postupak za izbor predsednika skuptine predsednik skuptine je lice koje poseduje ili predstavlja najvei pojedinani broj glasova obinih akcija u odnosu na ukupan broj glasova prisutnih akcionara sa obinim akcijama. Kvorum za sednicu skuptine ini obina veina od ukupnog broja glasova klase akcija sa pravom glasa po predmetnom pitanju, ako statutom nije odreena vea veina.

Redovna sednica skuptine odrava se jednom godinje, najkasnije u roku od est meseci od zavretka poslovne godine. Neodravanje redovne sednice nema uticaja na pravnu valjanost pravnih poslova, radnji i odluka drutva. Redovnu sednicu skuptine saziva odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno. Poziv za sednicu upuuje se najkasnije 30 dana pre dana odravanja sednice.

Vanredna sednica skuptine odrava se po potrebi, kao i kada je to odreeno ovim zakonom ili statutom. Vanrednu sednicu saziva odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno:

1) na osnovu svoje odluke;

2) po zahtevu akcionara koji imaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva, odnosno akcionara koji imaju najmanje 5% akcija u okviru klase koja ima pravo glasa po takama dnevnog reda koji se predlae, osim ako je statutom predvieno nie uee u osnovnom kapitalu drutva, odnosno manji broj akcija u okviru klase koja ima pravo glasa po takama dnevnog reda koji se predlae.

Jednodomno upravljanje

Direktor moe biti svako poslovno sposobno lice. Statutom se mogu odrediti i drugi uslovi koje odreeno lice mora ispuniti da bi bilo direktor. Direktor ne moe biti lice:

1) koje je direktor ili lan nadzornog odbora u vie od pet drutava;

2) koje je osueno za krivino delo protiv privrede, tokom perioda od pet godina raunajui od dana pravnosnanosti presude, s tim da se u taj period ne uraunava vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora;

3) kome je izreena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti koja predstavlja pretenu delatnost drutva, za vreme dok traje ta zabrana.

Drutvo ima jednog ili vie direktora, iji broj se odreuje statutom. Ako drutvo ima tri ili vie direktora, oni ine odbor direktora drutva. Na drutvo koje ima jednog ili dva direktora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odboru direktora, osim odredaba o sednicama odbora direktora. Javno akcionarsko drutvo ima odbor direktora, koji se sastoji od najmanje tri direktora. Direktor se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Direktore imenuje skuptina. Direktori se imenuju na period odreen statutom, koji ne moe biti dui od etiri godine (mandat direktora). Ako statutom ili odlukom skuptine o imenovanju direktora nije odreena duina trajanja mandata direktora, mandat traje etiri godine. Po isteku mandata, direktor moe biti ponovo imenovan. Direktori mogu biti:

1) izvrni direktori;

2) neizvrni direktori.

Ako drutvo ima manje od tri direktora, svaki direktor je izvrni direktor. Javno akcionarsko drutvo mora imati neizvrne direktore, iji broj mora biti vei od broja izvrnih direktora.

Izvrni direktori vode poslove drutva i zakonski su zastupnici drutva, osim ako je statutom odreeno da samo pojedini izvrni direktori zastupaju drutvo. Ako drutvo ima dva ili vie izvrnih direktora, oni vode poslove i zastupaju drutvo zajedniki, ako statutom ili odlukom skuptine nije drugaije odreeno.

Generalni direktor

Direktori mogu imenovati jednog od izvrnih direktora ovlaenih za zastupanje drutva za generalnog direktora drutva. Generalni direktor drutva koordinira rad izvrnih direktora i organizuje poslovanje drutva. Statutom ili odlukom skuptine mogu se definisati uslovi koje direktor mora ispunjavati da bi mogao biti imenovan za generalnog direktora i blie urediti njegova ovlaenja i nadlenosti.

Neizvrni direktori

Neizvrni direktori nadziru rad izvrnih direktora, predlau poslovnu strategiju drutva i nadziru njeno izvravanje. Neizvrni direktori odluuju o davanju odobrenja u sluajevima postojanja linog interesa izvrnog direktora drutva.

Odbor direktora:

1) utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve drutva;

2) vodi poslove drutva i odreuje unutranju organizaciju drutva;



5) odgovara za tanost poslovnih knjiga drutva;

6) odgovara za tanost finansijskih izvetaja drutva;

7) daje i opoziva prokuru;

8) saziva sednice skuptine i utvruje predlog dnevnog reda sa predlozima odluka;

9) izdaje odobrene akcije, ako je na to ovlaen statutom ili odlukom skuptine;

10) utvruje emisionu cenu akcija i drugih hartija od vrednosti;

11) utvruje trinu vrednost akcija;

12) donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija;

13) izraunava iznose dividendi koji u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukom skuptine pripadaju pojedinim klasama akcionara, odreuje dan i postupak njihove isplate, a odreuje i nain njihove isplate u okviru ovlaenja koja su mu data statutom ili odlukom skuptine;

14) donosi odluku o raspodeli meudividendi akcionarima;

15) predlae skuptini politiku naknada direktora, ako nije utvrena statutom, i predlae ugovore o radu, odnosno ugovore o angaovanju direktora po drugom osnovu;

16) izvrava odluke skuptine;

17) vri druge poslove i donosi odluke u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukama skuptine.

Pitanja iz nadlenosti odbora direktora:

1) ne mogu se preneti na izvrne direktore drutva;

2) mogu se preneti u nadlenost skuptine samo odlukom odbora direktora, ako statutom nije drugaije odreeno.

Ako drutvo ima odbor direktora, direktori biraju jednog od direktora za predsednika odbora. U javnom akcionarskom drutvu predsednik odbora direktora mora biti jedan od neizvrnih direktora. Predsednik odbora direktora saziva i predsedava sednicama odbora, predlae dnevni red i odgovoran je za voenje zapisnika sa sednica odbora. Odbor direktora moe da razrei i izabere novog predsednika odbora u bilo koje vreme, bez navoenja razloga.

Dvodomno upravljanje

Organi drutva

Drutvo sa dvodomnom organizacijom upravljanja ima jednog ili vie izvrnih direktora i nadzorni odbor. Ako drutvo ima tri ili vie izvrnih direktora, oni ine izvrni odbor. Javno akcionarsko drutvo ima najmanje tri izvrna direktora. Broj izvrnih direktora odreuje se statutom.Izvrni direktori ne mogu imati zamenike. Izvrni direktori registruju se u skladu sa zakonom o registraciji. Izvrne direktore imenuje nadzorni odbor drutva. Predlog kandidata za izvrnog direktora daje komisija za imenovanje, ako postoji. Ako u drutvu nije formirana komisija za imenovanje, predlog kandidata za izvrnog direktora moe dati svaki lan nadzornog odbora.

Nadzorni odbor moe imenovati jednog od izvrnih direktora ovlaenih za zastupanje drutva za generalnog direktora drutva. Nadzorni odbor mora imenovati generalnog direktora ako u drutvu postoji izvrni odbor. Generalni direktor koordinira rad izvrnih direktora i organizuje poslovanje drutva. U sluaju odravanja sednice izvrnog odbora, generalni direktor predsedava sednicom i predlae njen dnevni red. U sluaju odsutnosti generalnog direktora, svaki od izvrnih direktora moe sazvati sednicu izvrnog odbora, a veinom glasova prisutnih izvrnih direktora bira se jedan od izvrnih direktora za predsedavajueg na poetku sednice.

Statutom, odlukom skuptine i odlukom nadzornog odbora mogu se utvrditi uslovi koje izvrni direktor mora ispunjavati da bi mogao biti imenovan za generalnog direktora i blie urediti njegova ovlaenja i nadlenosti. Generalni direktor registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Nadzorni odbor

Nadzorni odbor ima najmanje tri lana. Broj lanova nadzornog odbora odreuje se statutom i mora biti neparan. lanovi nadzornog odbora ne mogu imati zamenike. lanovi nadzornog odbora ne mogu biti izvrni direktori drutva niti prokuristi drutva. lanovi nadzornog odbora registruju se u skladu sa zakonom o registraciji. lanove nadzornog odbora imenuje skuptina. Predlog kandidata za lana nadzornog odbora daju:

1) nadzorni odbor;

2) komisija za imenovanje, ako postoji;

3) akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda skuptine. Javno akcionarsko drutvo ima najmanje jednog lana nadzornog odbora koji je nezavisan od drutva (nezavisni lan nadzornog odbora). U pogledu nadlenosti, Nadzorni odbor ima pravo i obavezu da:

1) utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve drutva i nadzire njihovo ostvarivanje;

2) nadzire rad izvrnih direktora;



5) utvruje finansijske izvetaje drutva i podnosi ih skuptini na usvajanje;

6) daje i opoziva prokuru;

7) saziva sednice skuptine i utvruje predlog dnevnog reda;

8) izdaje odobrene akcije, ako je na to ovlaen statutom ili odlukom skuptine;

9) utvruje emisionu cenu akcija i drugih hartija od vrednosti;

10) utvruje trinu vrednost akcija;

11) donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija;

12) donosi odluku o raspodeli meudividendi akcionarima;

13) predlae skuptini politiku naknada izvrnih direktora, ako nije utvrena statutom, i predlae ugovore o radu, odnosno angaovanju izvrnih direktora;

14) daje saglasnost izvrnim direktorima za preduzimanje poslova ili radnji u skladu sa ovim zakonom, statutom, odlukom skuptine i odlukom nadzornog odbora;

15) vri druge poslove i donosi odluke u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukama skuptine.

Pitanja iz nadlenosti nadzornog odbora:

1) ne mogu se preneti na izvrne direktore drutva;

2) mogu se preneti u nadlenost skuptine samo odlukom nadzornog odbora, ako statutom nije drugaije odreeno.

Nadzorni odbor odluuje o davanju odobrenja u sluajevima postojanja linog interesa izvrnog direktora drutva u skladu sa lanom 66. ovog zakona.

Nadlenost i odgovornost izvrnog odbora

Nadlenosti Izvrnig odbora su da:

1) vodi poslove drutva i odreuje unutranju organizaciju drutva;

2) odgovara za tanost poslovnih knjiga drutva;

3) odgovara za tanost finansijskih izvetaja drutva;

4) priprema sednice skuptine drutva i predlae dnevni red nadzornom odboru;

5) izraunava iznose dividendi koji u skladu sa ovim zakonom, statutom i odlukom skuptine pripadaju pojedinim klasama akcionara, odreuje dan i postupak njihove isplate, a odreuje i nain njihove isplate u okviru ovlaenja koja su mu data statutom ili odlukom skuptine;

6) izvrava odluke skuptine;

7) vri druge poslove i donosi odluke u skladu sa ovim zakonom, statutom, odlukama skuptine i odlukama nadzornog odbora.

Pitanja iz nadlenosti izvrnog odbora ne mogu se preneti na nadzorni odbor drutva.

Drutvo sa jednim ili dva direktora

Na drutvo koje ima jednog ili dva izvrna direktora shodno se primenjuju odredbe zakona o izvrnom odboru, osim odredaba o sednicama izvrnog odbora.

Sekretar drutva

Akcionarsko drutvo moe imati sekretara drutva, ako je to odreeno statutom. Sekretar drutva moe biti zaposlen u drutvu.

Sekretara drutva imenuje odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno i utvruje mu visinu zarade, odnosno naknade za rad i druga prava. Mandat sekretara drutva traje etiri godine, osim ako je statutom ili odlukom o imenovanju drugaije odreeno. Na posledice prestanka mandata sekretaru drutva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o prestanku mandata direktoru drutva. Ako statutom ili odlukom o imenovanju sekretara drutva nije drugaije odreeno, sekretar drutva odgovoran je za:

1) pripremu sednica skuptine i voenje zapisnika;

2) pripremu sednica odbora direktora, odnosno izvrnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, i voenje zapisnika;

3) uvanje svih materijala, zapisnika i odluka sa sednica iz ta. 1) i 2) ovog stava;

4) komunikaciju drutva sa akcionarima i omoguavanje pristupa aktima i dokumentima drutva.

Sekretar drutva moe imati i druge dunosti i odgovornosti u skladu sa statutom i odlukom o njegovom imenovanju.

Drutvo svojim aktima ureuje nain sprovoenja i organizaciju rada unutranjeg nadzora poslovanja. U javnim akcionarskim drutvima najmanje jedno lice nadleno za unutranji nadzor poslovanja mora ispunjavati uslove propisane za internog revizora u skladu sa zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija. Poslovi unutranjeg nadzora naroito obuhvataju:

1) kontrolu usklaenosti poslovanja drutva sa zakonom, drugim propisima i aktima drutva;

2) nadzor nad sprovoenjem raunovodstvenih politika i finansijskim izvetavanjem;

3) proveru sprovoenja politika upravljanja rizicima;

4) praenje usklaenosti organizacije i delovanja drutva sa kodeksom korporativnog upravljanja;

5) vrednovanje politika i procesa u drutvu, kao i predlaganje njihovog unapreenja.

Lice koje rukovodi poslovima unutranjeg nadzora duno je da o sprovedenom nadzoru poslovanja redovno izvetava komisiju za reviziju, a u drutvima koja nemaju komisiju za reviziju odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno.

Prestanak drutva

Drutvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, po osnovu:

1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije u skladu sa ovim zakonom;

2) sprovedenog postupka steaja u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj;

3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak drutva.

Documents

AD DOO i Preduzetnici