SEMINARSKI RAD

Departman: Tehničkih nauka – Građevinarstvo

Predmet: Saobraćajnice 1

Tema: Optimizacija rasporeda masa kod puteva

Mentor: Studenti:

dr.sc. Nazim Manić Edin Jakupović 08-012/11

Adnan Ademović 08-006/11

Mart, 2014

Sadržaj:

1.UVOD...........................................................................................................................................3

2. OBRAČUN RADOVA...............................................................................................................4

2.1. PRORAČUN KOLIČINA MASA........................................................................................5

2.2. RAČUNANJE ZAPREMINE NA OSNOVU POPREČNIH PROFILA.............................6

2.3. RAČUNANJE MASA POMOĆU IZOHIPSI.....................................................................10

3. POJAM OPTIMIZACIJE..........................................................................................................12

3.1. ZADATAK OPTIMIZACIJE.............................................................................................12

4. VIŠEKRITERIJUMSKA OPTIMIZACIJA U PLANIRANJU I PROJEKTOVANJU SAOBRAĆAJNICA......................................................................................................................13

4.1. OSNOVNI PRINCIPI.........................................................................................................13

4.2. OSNOVNI KRITERIJUMI.................................................................................................15

4.3. KRITERIJUMSKE FUNKCIJE........................................................................................16

5. DEPONIJE I POZAJMIŠTA.....................................................................................................18

5.1. PRIVREMENA ODLAGALIŠTA.....................................................................................18

5.2 TRAJNA ODLAGALIŠTA.................................................................................................18

5.3. POZAJMIŠTE.....................................................................................................................19

6. TRANSPORT MATERIJALA..................................................................................................21

7. LITERATURA..........................................................................................................................22

2

1. UVOD

Kroz ovaj rad smo pokušali da se u najkraćim crtama upoznamo sa elementima proračuna masa kod izgradnje saobraćajnica. Prikazaće se neke metode proračuna zapremine profila puta,kao i mase tih delova. Proračuni se uglavnom baziraju na analizi i razmatranju poprečnih i podužnih profila. Potom se na osnovu proračunatih zemljanih masa vrši njihovo optimalno raspoređivanja duž trase. Najbolje je trasu puta postaviti tako da se što manje materijala transportuje. Najpogodnije je uskladiti da mase koje se iskopavaju iz iskopa se transportuju u mestima izgradnje nasipa ako je to moguće i ako iskopati material zadovoljava traženi kvalitet. Praktično na ovaj način se vrši izjednačavanje masa duž trase. Treba napomenuti da u proračunu količine zemljanih masa treba uzeti rastresitost materijala,pogotovu kod transporta tih masa.

Naime teško je zadovoljiti sve potrebe za zemljom i uravnotežiti mase materijala koji se kopa i koji se nasipa.Zbog toga se često javlja potreba za dovođenjem materijala tamo gde ga nema dovoljno tj. za izgradnju nasipa. Na taj način se aktiviraju pozajmišta ili deponije.Tamo gde materijala ima previše on se odvodi i deponuje trajno ili privremeno.

Pomenuće se neke osnovne stavke o ovoj vrsti proračuna.

1. EINFÜHRUNG

In diesem Papier haben wir versucht, kurz auf die Elemente der Massenbilanz in den Bau von Straßen stellen Ihnen. Wird angezeigt, einige Berechnungsmethoden von Volumenstreckenprofil und die Masse der Teile. Die Berechnungen basieren auf der Analyse und Überprüfung der Quer-und Längsprofil. Dann wird basierend auf der berechneten Masse von Erde durch ihren optimalen Einsatz entlang der Route. Beste Straßenstrecke auf weniger Material transportiert wird. Am meisten bevorzugt um Massen, die aus der Grabung abgebaut werden abgestimmt sind auf die Baustelle des Dammes, ein mall zwei mall wenn möglich, transportiert und was ist wenn Sie graben das Material die erforderliche Qualität. In der Praxis wird diese Methode durchgeführt gleich Masse entlang der Route.

Es sei darauf hingewiesen, dass die Berechnungsmenge von Erdmassen sollte Lösen des Materials, insbesondere bei der Beförderung von diesen Materialien. Werden der Tat ist es schwierig, alle Anforderungen des Landes erfüllen und das Gleichgewicht des Gewichts des Materials Mine zu sein, und dass nasipa. Gelacht es oft eine Notwendigkeit zum Bringen des Materials in dem es ist nicht genug, dass. für den Bau der Staumauer. Auf diese Weise Trigger leihen oder deponische.

Halt, wo es zu viel Material auf den Leitungen und dauerhaft oder vorübergehend abgelagert. erwähnen einige grundlegende Elemente auf dieser Art von Budget.

3

2. OBRAČUN RADOVA

Pri građevinskim radovima bitno je odrediti količinu materijala (masa) koju treba odvesti ili dovesti na gradilištu.

Obračun radova bitna je stavka za izvođača. Obračun se vrši putem izračunavanja zapremina i ugrađenog tla u količini iskopa u ne rastresutom stanju i u količini nasipa u ugrađenom stanju (OTU). Kada se prevoz vrši kamionima (damperima) obračunava se u rastresitom stanju, jer je to stvarna zapremina koja se prevozi.

Različiti su obračuni za iskope temelja, građevinskih jama, kanala i slično i poduznih trasa saobraćajnica.

Iskopi za temelje, građevinske jame i kanale obračunavaju se merenjem geometrije iskopanog prostora.

Kod izgradnje saobraćajnica potrebno je još u fazi planiranja trasu postaviti tako da je ukupna masa materijala kojeg treba transportovati što manja.

Slika 1. Količine materijala koje se transportuju

Proračun količine zemljanih masa može se vršiti na sledeće načine:

- pomoću kotiranih osnova

- pomoću poprečnih profila

- korištenjem izohipsi

- neposredno iz uzdužnog profila

4

2.1. PRORAČUN KOLIČINA MASA

Poprečni preseci vezani su sa stacionažama. Razmak između dve stacionaže je ujedno i razmak između dva poprečna profila. Ovi podaci služe za proračun kubatura (zapremina) tla, iskopanog iz useka odnosno količine materijala potrebnog za ugradnju u nasipe.

Slika 2. Podužni profil sa označenim poprečnim presecima i udaljenošću između njih

Slika 3. Podela poprečnog preseka na odsečke istih širna

5

2.2. RAČUNANJE ZAPREMINE NA OSNOVU POPREČNIH PROFILA

Slika 4. Poprečni profil

P=∆ x∗∑i=1

n

hsr

hsr –visina elementarnog dela

Δx-sirina elementarnog dela

Ova metoda pogodna je za sve uzdužne objekte. Obavljena merenja uzdužnih i poprečnih profila,odnosno obavljena interpolacija na mestima gde profili nisu mereni,je uslov kako bi se ova metoda mogla primeniti.Nakon proračuna površine profila,mogu se izračunati zapremine-mase.

Zapremine se računaju iz razmaka poprečnih profila. Sabiranjem pojedinačnih masa podeljenih na pozitivne mase (nasip) i negativne mase (iskop) određuje se ukupna pozitivna i negativna masa nasipa i iskopa.

Površina profila za nasipe uzimaju se sa pozitivnim znakom,dok se površine profila za iskop uzimaju sa negativnim znakom.Ako se za računanje koristi Gaus-ova trapezna formula treba voditi računa o redosledu numeracije tačaka:

- Za nasip – tačke se numerišu u smeru kazaljki na satu- Za iskop – tačke se numerišu u suprotnom smeru.

6

P=12∗∑

i=1

n

( x i−x i+1)∗( y i− yi+1 )

Gde je:n-broj tačakax,y-koordinate

Slika 5. Primer masa između dva poprečna profila

Površina zaseka se računa kao razlika površine nasipa i iskopa.Koordinatna osa x određena je smerom trase u smeru rasta stacionaža,a osa y je određena horizontalnom udaljenošću udesno u poprečnom profilu,dok je osa z visina.

Slika 6. Primeri poprečnih profila

Zapremina tela između dva susedna profila se računa po formuli:

V=16∗[P1∗(2+ 1

q )+P2∗(2+q )]∗l

Gde je:P1,P2 – površine susednih poprečnih profilal – razmak između profila

7

q=b1/b2

b1,b2 – širina nasipa odnosno iskopa

Količine iskopanog i nasutog (ugrađenog) tla računaju se pomoću površina poprečnih preseka i međusobne udaljenosti između njih. Ima nekoliko mogućih načina proračuna i to:

− pomoću Winklerove jednačine; gdje su P1 i P2 površine poprečnih preseka, a d razmak između njih može se pisati:

V=P1+P2

2∗d

Datu jednačinu možemo dokazati na sledeći način:

Slika 7. Isečak puta

Prizmu na slici možemo podeliti na nekoliko tela i to:- prizmu osnove P1 čija je zapremina:

V 1=P1∗d

- klin sa osnovom P2-P1-(p1+p2),zapremine:

V 2=[ ( P2−P1)−( p1+ p2 ) ]∗d

2

- piramide sa osnovama p1 i p2 zapremine:

V 3=p1∗d

3iV 4=

p2∗d3

Sumiranjem svih zapremina dobija se:

V=∑i=1

n

V i=V 1+V 2+V 3=¿ P1∗d+[ ( P2−P1 )−( p1+ p2 )]∗d

2+( p1+ p2)∗d

3¿

8

V=P1+P2

2∗d

− pomoću jednačine Murzova, koji uzima u obzir srednju vrednost površina Fs između dva preseka izračunatog pomoću srednje visine hs=(h1+h2)/2 i množi je sa razmakom d (slika 3.):

V=F s∗d

− pomoću Simpsonove formule za tačnije vrednosti i sa oznakama sa slike 3.

V=d6 ( F1+4∗F s+F2 )

− proračun kubature (zapremine) iz uzdužnog profila korištenjem Šparovih dijagrama sa slike 10,izrađenih u razmeri koja odgovara onoj za visine u uzdužnom profilu.

Slika 8. Šparov dijagram za proračun kubatura (zapremina).

Postupak se vrši integracijom (sabiranjem) linija koje su visinski tako raspoređene da uvek zatvaraju trapez jednake površine (C), na poprečnom preseku usvojenom kao tipski. Množenjem površine C s odgovarajućom dužinom li sa uzdužnog profila, dobije se zapremina odsečka Vi. Sabiranjem pojedinih zapremina dobije se ukupna kubatura (zapremina) odabranog odsečka kako sledi:

V=C∗∑i=1

n

li

Ovo vredi kada je teren u poprečnom nagibu približno horizontalan. Kada je u poprečnom preseku teren u nagibu, treba izvršiti ispravku proračuna. Proračun nije preterano precizan pa služi za deo idejnih projekata.

9

2.3. RAČUNANJE MASA POMOĆU IZOHIPSI

Proračun pomoću izohipsi se primjenjuje za objekte koji su na velikoj površini (aerodromi, trgovi i sl.). Zasniva se na primeni obrasca sa srednjim profilom.

Slika 9. Izohise terena

Slika 10. Primer proračuna pomoću izohipsi

V=P1+P2

2∗∆ h

Gde je:Δh-razlika kota izohipsiP1,P2-površine useka ili nasipa između dve susedne izohipse.

10

Slika 11. Primer terena i projekcije izohipsi

Na datoj slici 15. je prikazan deo terena koji treba otkloniti.Njega ćemo sa n ravni podeliti i proračunati zapreminu zemljišta koje treba odkloniti. Oblast delimo kako bismo lakse proračunali zapreminu.

V=Pn∗∆ h1

3+∆ h∗( P1+ P2

2+

P2+P3

2+…… ..+

Pn−2+Pn−1

2 )

V=13∗Pn∗∆ h1+

∆ h2

∗( P1+Pn−1)+∆ h∗∑i=2

n−2

Pi

∆ h1=HV−H n

I konačno dobijamo:

V=( P1+P2

2+

P2+P3

2+…… ..+

Pn−1+Pn

2 )∗∆ h+Pn∗∆ h1

3

Iz izračunatih površina na profilima može se izraditi linija površina duž linijskog objekta, odnosno redukovana linija površina.

11

Slika 12. Linija površina i redukovana linija površina

3. POJAM OPTIMIZACIJE

Teorija optimizacije proučava kako da se opiše i postigne ono što je najbolje, ako se zna da se meri i razlikuje šta je dobro, a šta loše. Reč “optimum” je sinonim za maksimalno dobro (ili minimalno loše). Optimizacija se definiše kao nauka koja određuje “najbolje” rešenje određenog matematički definisanog problema. Teorija optimizacije obuhvata kvantitativno proučavanje optimuma i metoda za određivanje optimuma.Vekovima su matematičari znali za mnoge matematičke metode optimizacije, ali nije bilo mnogih praktičnih primena, prvenstveno zbog neophodnih obimnih računanja. Razvojem računara mnoge stare metode su postale atraktivne, a to je i ubrzalo razvoj optimizacije kao nauke. Optimizacija je praktično nastala posle razvoja linearnog programiranja i kada je počela da se koristi simpleks metoda. (od 1947. godine).

3.1. ZADATAK OPTIMIZACIJE

Zadatak optimizacije je da se izvrši ozbor najbolje varijante iz niza mogućih varijanti, ili iz niza povoljnih varijanti, u smislu usvojenog kriterijuma. Kriterijum definiše kvalitet upravljanja i predstavlja meru za poređenje prilikom odabiranja najbolje varijante. Kriterijum se uzražava kriterijumskom (ciljnom) funkcijom koja za najbolju varijantu (rešenje) treba da dostigne

12

globalni ekstremum, s obzirom na ograničenja koja predstavljaju mogućnost postizanja cilja. Postavljanje kriterijuma za optimizaciju određenog sistema je težak i odgovoran zadatak. Optimizacija na osnovu tehničkog ili ekonomskog kriterijuma obuhvata samo jedan deo problema projektovanja i korišćenja sistema. Da bi se sa svih strana razmotrio taj problem potrebna su raznorodna razmatranja kao što su ekonomska, politička, inženjerska, institucionalna, zakonska i socijalna.

4. VIŠEKRITERIJUMSKA OPTIMIZACIJA U PLANIRANJU I PROJEKTOVANJU SAOBRAĆAJNICA

4.1. OSNOVNI PRINCIPI

Složenost planiranja i projektovanja saobraćajnica se razmatra u knjizi [1] gde autori navode da “Projektovanje puteva predstavlja izuzetno složen i kompleksan istraživački proces u kome do punog izražaja dolaze kreativne i analitičke sposobnosti inženjera i u kome se kao sinteza objedinjuju teorijska i iskustvena znanja iz velikog broja naučnih oblasti”. Ovako složen proces planiranja i projektovanja saobraćajnice ne može biti obuhvaćen jednim matematičkim modelom, već se u okviru heurističkog pristupa mogu koristiti matematički modeli pojedinačne i specifične zadatke. U praksi se primenjuje postupak koji je sličan postupku višekriterijumske optimizacije za diskretne sisteme, sa sledećim osnovnim aktivnostima: izrada varijantnih rešenja, vrednovanje varijanti i donošenje odluke o najpovoljnijem rešenju.Planeri i projektanti saobraćajnica dobro poznaju skup tih varijabli za svaki tip puta. Svako varijantno rešenje je određeno kombinacijom vrednosti tehničkih varijabli:

an = (x1n, x2n, ... ,xmn) ; gde je an – n-to varijantno rešenje, xmn – vrednost m-te varijable

13

Slika 13. Slica alternativnih trasa puta

Varijable za generisanje varijantnih rešenja mogu biti:

x1 - tip putax2 - sistem eksploatacijex3 - položaj trase u datom prostorux4 - mere zaštite putax5 - mere zaštite okolinex6 - nivo uslugex7 - geometrijski elementi situacionog i nivelacionog planax8 - poprečni profilx9 - kolovozna konstrukcija

Potreba za optimizacijom u oblasti održavanja putne mreže je podstaknuta sledećim faktorima:

pošto je već razvijena putna mreža, u industrijskim zemljama, poseban značaj se daje očuvanju postojećih saobraćajnica;

sve izraženija ograničenja u finansiranju održavanja putne mreže; utvđena zavisnost “troškova” korisnika puta od stanja puta; izraženiji socijalni i ekološki zahtevi za smanjivanje negativnih uticaja puteva i

saobraćajnica; oskudice u energiji i materijalima; razvoj tehnologija; razvoj “monitoring” sistema i informacionih sistema; razvoj metoda za upravljanje i optimizaciju.

Navedeni faktori imaju svoju “ulogu” i priikom formulisanja varijanti i kriterijuma za višekriterijumsku opzimizaciju saobraćajnica.

14

4.2. OSNOVNI KRITERIJUMI

Osnovni kriterijumi prema kojima se upoređuju varijante obuhvataju sledeće grupe efekata:

1. Ekonomski pokazatelji,2. Funkcija puta,3. Bezbednost saobraćaja,4. Uticaj na okolinu.

1. Ekonomski kriterijumi se formulišu u vidu sledećih kriterijumskih funkcija: troškovi građenja, troškovi održavanja, troškovi korisnika saobraćajnice. Za ekonomsko vrednovanje postoje ekonomski postupci kojima se određuju koštanje projektovanja i izgradnje svake varijante uključujući i eksproprijaciju. Određivanje troškova izgradnje i održavanja vrši se preko jediničnih cena (koje moraju biti jednake za sve varijante). Troškovi korisnika puta se računaju na osnovu vozno-dinamičkih i saobraćajnih analiza (potrošnja goriva, pneumatika, ulja).

2. Funkcija puta se može vrednovati sledećim kriterijumskim funkcijama; vreme putovanja, udobnost, nivo usluga (na uzbrdici), odnos trase prema prostornim celinama, odnos trase prema mreži saobraćajnica.

3. Kod vrednovanja bezbednosti saobraćaja uzima se u obzir kvalitet i homogenost elemenata, način odvodnjavanja saobraćajnice, dinamički elementi (zaustavne trake, signalizacija), kao i efikasnost održavanja. Bezbednost saobraćajnica se formuliše u vidu sledećih kriterijumskih funkcija: udesi sa smrtonosnim povredama, udesi sa telesnim povredama, udesi samo sa materijalnom štetom, indirektni gubici zbog ometanja i/ili zastoja saobraćaja.

4. Uticaju na okolinu se posvećuje sve veća pažnja. Elementi ovih kriterijuma mogu se svrstati u dve grupe; prvi koji utiču na okolinu u fazi izgradnje, a drugi u vreme korišćenja saobraćajnice. Prva grupa kriterijuma uzima u obzir uticaj na značajnije objekte (raseljavanje) i na floru i faunu, pa i ambijentalne vrednosti prostora. Uticaj na okolinu u fazi eksploatacije uglavnom obuhvata saobraćajnu buku i zagađenje vazduha. Vrednovanje uticaja na okolinu u većini slučajeva se vrši ocenjivanjem. Na primer, ocena 0 za zanemarljiv uticaj, 1 za slab uticaj, 2 ako je okolina slabo osetljiva na negativan uticaj saobraćajnice, 3 ako je okolina prilično osetljiva, 4 za osetljivu okolinu i 5 za slučaj da je okolina vrlo osetljiva na uticaj saobraćajnice. Ocene (od 0 do 5) zadaju eksperti za konkretnu oblast.

15

4.3. KRITERIJUMSKE FUNKCIJE

Za višekriterijumsku optimizaciju saobraćajnice definisan je sledeći skup ciljeva:

1. Minimum troškova izgradnje.2. Maksimalna stabilnost trase uz minimalna ulaganja.3. Minimum prostorno-ekoloških posledica.4. Maksimalno opsluživanje postojećih i budućih sadržaja.5. Minimum eksploatacionih troškova.6. Maksimalna bezbednost i udobnost.

Da bi se uspostavile relacije pomenutih ciljeva sa projektnim parametrima uvedene su kriterijumske funkcije (f) na sledeći način:

1. Minimum troškova izgradnje

troškovi izgradnje (f1) troškovi pripreme terena (f2)

2. Maksimalna stabilnost trase

položaj trase - aktivna i umirena klizišta (f3) - stabilan teren (f4)

kubatura klizišta za sanaciju - aktivna klizišta (f5) - umirena klizišta (f6)

3. Minimum prostorno-ekoloških posledica

razdvajanje prostornih celina - postojeće (f7) - buduće (f8)

poremećaji u postojećoj putnoj mreži (f9)

4. Opsluživanje postojećih i budućih sadržaja

mogućnost buduće urbanizacije - stambena naselja (f10) - ostali sadržaji (f11)

kontinuitet toka (f12)

16

5. Minimum eksploatacionih troškova

vreme putovanja (f13)

potrošnja goriva (f14)

izgubljene visine (f15)

6. Bezbednost i udobnost

konfliktne i kolizione tačke- presečne (f16)- ulivno/izlivne (f17)

elementi poprečnog profila (f18)

problemi održavanja - in = 3-6% (f19) - useci i nasipi > 3.0m (f20)

5. DEPONIJE I POZAJMIŠTA

17

Kada se linija masa ne završava na osnovnoj liniji, mase na deonici nisu izjednačene. Višak materijala iz useka treba deponovati. Manjak za nasip treba uzeti sa pozajmišta (deponija).

Odlaganje materijala je postupak kojim se privremeno ili trajno odlaže iskopano tlo. Privremeno se odlaže svo zemljište koje će kasnije biti ugrađeno u nasipe, kao na primer humus. Privremeno se može odlagati i kamen usitnjen miniranjem, ako je namenjen daljoj obradi na primer za agregat, za beton ili asfalt.

Odlagališta (deponije) mogu biti privremena i trajna. Osnovno je svojstvo deponija (osim komunalnog otpada) da nastaju jednostavnim nasipanjem bez zbijanja.

5.1. PRIVREMENA ODLAGALIŠTA- služe za odlaganje iskopanog tla koje će se kasnije ugraditi u nasipe ili će služiti za dalju preradu. Privremena odlagališta treba zaštititi od uticaja okolne vode, a kosine oblikovati da budu stabilne, sa nešto manjim zahtevima od onih za trajne kosine nasipa. Primer su odlagališta humusa s kojim će se kasnije oblagati kosine nasipa ili useka.

Javljaju se u pogonima za drobljenje kamena, pri proizvodnji drobljenca koji služi kao agregat u mešavini s raznim vezivima ili za razne druge namene (filtarski i tamponski slojevi). Tu spadaju odlagališta sirovina (ruda) u raznim industriskim i lučnim skladištima (terminali za rasute terete).

5.2 TRAJNA ODLAGALIŠTA - su ona koja ostaju trajno na mestu odlaganja. To su prostori na koje se trajno odlaže višak materijala iz iskopa. Trajne deponije potrebno je oblikovati tako da budu stabilne, što manje podložna uticaju atmosferilija i ekološki i estetski uređena.

Tu se mogu svrstati odlagališta zaostalog materijala iz podzemnih i površinskih kopova, odlagališta industriskog i komunalnog otpada. Ova odlagališta zbog svoje posebnosti zahtevaju posebnu obradu.

Deponije koherentnih tla, osetljivih na uticaj vode, potrebno je zaštititi od tog uticaja. U suprotnom, povećanjem vlažnosti, može doći do promene konzistentnog stanja tla u odlagalištu i pojave klizanja kosina uz vrlo štetne posledice po okolinu. Treba napomenuti da odlagališta sadrže (osim onih od humusa) isključivo neplodno tlo, pa trajna odlagališta treba u tom smislu, po završetku nasipanja, obraditi i zaštititi. kosine kod odlagališta zavise od prirodnog ugla unutrašnjeg trenja odloženog materijala.

18

Slika 14. Primer pojave potrebe za deponijom u proračunu izjednačavanja masa

5.3. POZAJMIŠTE - je prostor sa kojeg se uzima tlo za ugradnju u nasip. Prethodno se istražnim radovima utvrđuje kvalitet i količina raspoloživog tla. Iskop pozajmišta spada u široki iskop i izvodi se mašinski. Kada se otvara kamenolom, iskop se vrši miniranjem uz pažljivi proračun sa obzirom na traženu fragmentaciju.

Pri otvaranju pozajmišta prvo se skida humus do dubine za koju se može utvrditi da više ne sadrži štetne količine organskih materija.

Kako će se tlo koristiti za nasip, potrebno je kod tla kod kojih to utiče na zbijenost pri ugradnji, stalno proveravati vlažnost i upoređivati sa optimalnom. Površini pozajmišta potrebno je osigurati dobro odvođenje materijala. Iskop i odnošenje tla treba osigurati tako da se tlo što manje remeti prolazom vozila po površini pozajmišta.

Pre početka iskorištavanja pozajmišta potrebno je snimiti teren i izraditi predlog tehnologije iskopa. Predlog tehnologije mora sadržati:

− situaciju sa poprečnim profilima predviđenog iskopa,

19

− način iskopa u upravnom i horizontalnom smeru,

− vrstu mašina i vozila,

− mesta odlaganja humusa i ostalih neupotrebljivih materijala,

− predlog za uređenje pozajmišta nakon završene uporabe,

− predviđanje uticaja na okolinu.

Kapacitet iskopa u pozajmištu mora biti usklađen s mogućnostima prevoza i ugradnje, posebno ako je tlo osetljivo na atmosferilije. Uzimanje tla sa pozajmišta, kao i nagibi kosina u upotrebi, moraju biti u skladu sa datim uslovima za iskope u zemljanim masama.

Zapremina iskopa u pozajmištu računa se na osnovi količine nasipa u zbijenom stanju, izrađenog od materijala iz pozajmišta, prema načelu da je jedan kubni metar zbijenog nasipa jednak jednom kubnom metru iskopa u pozajmištu. Rastresitost se uzima u obzir samo ako se posebno obračunava prevoz.

U skladu s načelima očuvanja okoline, pozajmište bi po završetku iskorištavanja trebalo odgovarajuće urediti.

Slika 15. Primer pojave potrebe za pozajmištem u proračunu izjednačavanja masa

6. TRANSPORT MATERIJALA

20

Prevoz je radnja kojom se iskopano tlo premešta sa mesta iskopa, koje može biti u useku, širokom iskopu, rovu ili pozajmištu, do mesta istovara. Mesto istovara može biti, mesto privremenog odlaganja, trajno odlagalište, kada je iskopano tlo višak ili mesto ugradnje iskopanog tla u nasip.

Prevoz može biti gradiliški, kada vozila se ne kreću javnim saobraćajnicama već samo gradilišnim putevima, a može biti i prevoz javnim saobraćajnicama kada se iskopano tlo odvozi van gradilišta. Prevoz se vrši najrazličitijim vrstama vozila.

Kod prevoza se mora računati sa zapreminom tla u rastresitom stanju zbog ograničene veličine sanduka prevoznog sredstva, pa prema tome treba planirati broj prevoznih sredstava.

Prevoz treba obezbediti da bude brz i ekonomičan. Da bi se tome udovoljilo, treba:

− primenjivati prevozna sredstva većeg kapaciteta,

− primenjivati prevozna sredstva koja mogu obavljati više radnji.

Prevozne dužine, po gradilištu, prethodno izrađenom putu ili saobraćajnicama javnog prevoza dele se u sledeže grupe:

− guranje ili odlaganje do dužine 10 m (obračunato u iskopu)

− guranje na dužinu 10-60 m

− guranje na dužinu 60-100 m

− prevoz na dužinu 100-300 m

− prevoz na dužinu 300-600 m

− prevoz na dužinu 600-1500 m

− prevoz na dužinu 1500-5000 m

− prevoz na dužinu veću od 5000 m.

21

7. LITERATURA

1. Doc.dr. Zagorka Gospavić dipl.geod.ing. RAČUNANJE ZAPREMINA ZEMLJANIH MASA – Građevinski fakultet u Beogradu (predavanja).

2. Doc. dr. sc. Serafim Opricović dipl.ing.građ. VIŠEKRITERIJUMSKA OPTIMIZACIJA SISTEMA U GRAĐEVINARSTVU - Građevinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd 1998.

3. Dr Željko Korlaet UVOD U PROJEKTOVAJE I GRAĐENJE CECTA, Gradjevinski fakultet, Zagreb 1997.

[1] Dr. Jovan Petrić: Operaciona istraživanja

22