Agata Kristi
TajansTveni dogaaj u sTajlsuPrvi roman o Herkulu Poarou
PrevelaTatjana Bii
P R V I R O M A N OH E R K U LU P O A R O U
Naslov originalaagatha Christie Poirot The Mysterious affair at styles
The Mysterious Affair at Styles Copyright Agatha Christie Limited 1921. All rights reserved.
Translation Copyright Agatha Christie Limited 2014. All rights reserved.
Agatha Christie Poirot are registered trade marks of Agatha Christie Limited in the UK and/or elsewhere. All rights reserved.
Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta odgovornog korienja umskih resursa irom sveta.
1996 Forest Stewardship Council A.C.SW-COC-001767
Mojoj majci
Sadraj
Tajanstveni dogaaj u Stajlsu: uvod . . . . . . . . .9
Idem u Stajls. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17esnaesti i sedamnaesti jul. . . . . . . . . . . . . . 32Tragina no . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Poaro istrauje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51Nije bio strihnin, zar ne? . . . . . . . . . . . . . 75Istrani pretres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106Poaro vraa dugove. . . . . . . . . . . . . . . . . 121Nove sumnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135Doktor Bauertajn . . . . . . . . . . . . . . . . . 155Hapenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171Suenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189Poslednja karika . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210Poaro objanjava . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
Dodatak: Poslednja karika originalna, neobjavljena verzija . . . . . . . . . . . . . . . 239
O autorki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255
Tajanstveni dogaaj u Stajlsu: uvod
Don Karen
U autobiografiji koju je napisala pred kraj ivota, Agata Kristi pripoveda o nastanku Tajanstvenog dogaaja u Stajlsu, svog prvog objavljenog romana, koji je napisala pedesetak godina ranije. Roman je proistekao iz izazova koji je Agati postavila njena sestra Med: Kladim se da ne moe da napie dobru detektivsku priu. Agata je u to vreme radila u dispanzeru mesne bolnice i stekla je profesionalno znanje o otrovima. To znanje joj je obezbedilo metod za ubistvo u njenoj prii, dok joj je injenica da su u njen rodni gradi Torki na junoj obali Engleske pristizale izbeglice iz Belgije koje su traile utoite pred Prvim svetskim ratom pruila zaleinu za njenog detektiva.
Ovo nije bio prvi Agatin knjievni pokuaj, niti je ona bila prvi lan svoje porodice koji je gajio izvesne knjievne tenje. Pisanjem su se bavile i njena majka Klara i njena sestra Med, a sama Agata je ve bila napisala jedan dug, dosadan roman
Agata Kristi10
(kako ga je sama opisala prilikom gostovanja na radiju 1955. godine), te nekoliko pria i skeeva. Iako joj je podsticaj da napie kriminalistiki roman verovatno pruila opklada sa sestrom, u njoj je oigledno postojao uroeni talenat da smisli zaplet i napie uspelu knjigu te vrste.
Mada je Tajanstveni dogaaj u Stajlsu poela da pie 1916. (radnja romana smetena je u 1917), a dovrila ga, uz majino hrabrenje, za vreme dvonedeljnog osamljenog boravka u hotelu Morland, roman nee biti objavljen jo pune etiri godine. Za njegovo objavljivanje bie potrebna vrsta odlunost autorke, budui da je rukopis odbilo vie izdavaa. Konano je 1919. Don Lejn, suosniva kue Bodli Hed, pozvao Agatu na sastanak u Londonu s izgledima na objavljivanje njenog dela. Borba je, meutim, ak i tada bila jo daleko od zavretka.
Ugovorom koji je Don Lejn ponudio Agati Kristi 1. januara 1920. godine zloupotrebljena je njena potpuna naivnost to se objavljivanja knjiga tie. U svojoj autobiografiji ona objanjava kako nije bila u takvom stanju svesti da bi uopte razmiljala o odredbama ugovora, a kamoli da bi ih paljivo prouila. Oduevljenje pred izgledima da e joj prvenac biti objavljen, udrueno s tek probuenom uverenou da e sada moi da se posveti karijeri pisca, navelo ju je da potpie ugovor koji je unapred obuhvatao ukupno est knjiga. Procenat od deset posto dobie tek posle dve hiljade primeraka prodatih u Velikoj Britaniji, a stavka ugovora oko koje e se narednih godina vrteti obimna prepiska obavezivala ju je da napie jo pet naslova.
Izvetaji urednika zaduenih za itanje rukopisa prilino su obeavali to se Stajlsa tie, bez obzira na to to je bilo i zamerki. Jedan bez uvoda prelazi na razmatranje pitanja komercijalnosti: Uprkos oiglednim nedostacima, roman
Tajanstveni dogaaj u Stajlsu 11
e Lejn verovatno moi dobro da proda... Ima u njemu izvesne sveine. Drugi izvetaj sadri vie poleta: Roman je u celini prilino dobro ispripovedan i dobro napisan. Trei iznosi pretpostavku da Agatu u knjievnosti eka budunost, ako bude nastavila da pie detektivske romane, a oigledno je da za njih ima talenta.
Lik Herkula Poaroa brzo je osvojio itae: Bujna linost gospodina Poaroa dobrodola je varijacija na detektive iz drugih romana; veseli oveuljak koji je bio slavan policijski detektiv u Belgiji. Poaro bi moda imao zamerki na prolo vreme upotrebljeno u opisu njegove znamenitosti, ali je bez obzira na to bilo sasvim oigledno da je upravo njegov lik vrlo bitan inilac prijema na koji je roman naiao. U komentaru datiranom 7. oktobra 1919. jedan Lejnov ured nik s izotrenim darom zapaanja primeuje: Dok sam itao o suenju Donu Kevendiu posumnjao sam, meutim, da se iza ovog romana krije enska ruka. Na rukopisu je, naime, ime autora navedeno kao A. M. Kristi, tako da se i u drugim komentarima pojavljuju zapaanja o pisanju gospodina Kristija.
Uprkos ovim povoljnim prvim ocenama, usledila su nova odlaganja, a poto je u februaru 1920. Stajls poeo u nastavcima da izlazi u Vikli tajmsu bilo je to prvi put da je za feljton odabran jedan roman prvenac, Agata pie gospodinu Viletu u Bodli Hedu pitajui se hoe li njena knjiga uopte ikada izai i napominjui da je gotovo zavrila i drugu. Ubrzo potom dobija nacrt za korice, koji odobrava, i gotovo punih pet godina poto je Agata Kristi zapoela svoj prvi roman, on se konano pojavljuje u prodaji 21. januara 1921.
Prikazi u tampi ak su pohvalniji od urednikih ocena pre objavljivanja. Tajms priu naziva izvrsnom, Sandej tajms hvali odlian zaplet, Dejli njuz knjigu smatra darovito i veto
Agata Kristi12
ispripovedanim prvencem, dok je Ivning njuz ocenjuje kao veliki trijumf, a Kristijevu opisuje kao istaknutu prinovu meu piscima ovog anra. Dobro napisan i skladan roman, pun iznenaenja, prosuuje Briti vikli.
Kao to smo videli, ve u jednoj od ocena pre objavljivanja romana spominje se suenje Donu Kevendiu. U prvobitnoj verziji rukopisa, Poaro zloin objanjava s mesta za svedoke za vreme suenja. U autobiografiji Agata Kristi prenosi sud koji je o njenom rukopisu dao Don Lejn, ne izostavljajui ni njegov stav da scena u sudnici nije ubedljiva i zahtev da bude popravljena. Pristala je na to i, mada je razjanjenje samog zloina ostalo isto, Poaro ga ne daje za vreme sudskog procesa, nego ubicu razotkriva pred publikom okupljenom u privatnom salonu to je scena koja e kasnije biti replicirana u mnogim Agatinim romanima.
Iako je prekucana verzija prvobitne scene u sudnici odavno izgubljena, istraivai dela Agate Kristi dugo su previali znaaj njenih rukom ispisanih belenica, gotovo sasvim izvesno zbog toga to se njen rukopis vrlo teko ita. Sedamdeset i tri ispisane sveske pokrivaju ceo njen knjievni ivot, poinjui od domaih zadataka na francuskom jeziku u vreme kada je kao mlada boravila u Parizu, pa sve do poslednjih godina ivota kada je planirala da napie nastavak Zalea sudbine iz 1973. godine. U njima se nalaze beleke za veinu njenih romana, za mnoge njene prie i za neke od pozorinih komada. Na tih sedam hiljada strana rasute su i ideje za prie koje nikada nije napisala, neto poezije, putopisi i grube skice za neke od romana koje je napisala pod pseudonimom Meri Vestmakot. Neto linije prirode su zapisane ideje za boine poklone, spiskovi knjiga koje je itala, biljaka koje je nameravala da zasadi u vrtu, ideje za ukrtenice i spiskovi za kupovine. Po svom izgledu te sveske ne
Tajanstveni dogaaj u Stajlsu 13
ostavljaju nikakav naroit utisak ima ih i malih i velikih, s mekim i s tvrdim koricama, skupih i jeftinih a ispisane su nalivperom, grafitnim i hemijskim olovkama, rukopisom koji je esto sasvim nemogue deifrovati. Po uvidu koji pruaju u stvaralake postupke autorke velikih bestselera iz jednog proteklog veka, one su, meutim, neprocenjivo vredno knjievno naslee.*
Neverovatno je da je izbaena scena u sudnici napisana, najverovatnije, jo 1916. godine preivela, uz jo dve kratke i pomalo zagonetne pribeleke o romanu, u svesci broj 37. Koncepti za Tajanstveni dogaaj u Stajlsu pisani su grafitnom olovkom, s mnogo precrtavanja i umetanja. Ve i to je samo po sebi dovoljno teko itati, a dodatna oteavajua okolnost lei u injenici da je Kristijeva izbaene rei menjala drugima, sitno ispisanim, ponekad i ukoso, iznad prvobitnih. I mada je razjanjenje zloina u objavljenoj verziji ostalo u sutini isto kao i u rukopisnom konceptu, objavljeni tekst prua samo ogranienu pomo u deifrovanju rukopisa. Formulacije su esto drugaije, a promenjena su i neka imena. Poto sam gotovo pune dve godine proveo transkribujui belenice Kristijeve, mogu da kaem da mi je od svih njih upravo ovaj deo postavljao najvee izazove, ali to to je posredi prvi sluaj Herkula Poaroa opravdavalo je ulaganje dodatnog truda.
U ovom novom izdanju Tajanstvenog dogaaja u Stajl-su prvi put se prilae i rekonstruisani prvobitni zavretak u sudnici, tako da vi sami, itaoe, moete da prosudite je li
* italac koga to zanima nai e potpuno izlaganje o belenicama Agate Kristi i transkripcije velikog dela njihove obimne sadrine u mojim dvema knjigama: Tajne sveske Agate Kristi i Ubistvo u nastanku, obe
