UDK: 338.43 ISSN 0350-5928 (Print) ISSN 2335-0776 (Online)

AGROEKONOMIKA

Godina 43. Broj 63-64

Novi Sad, 2014.

AGROEKONOMIKA

ASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA UNIVERZITETA

U NOVOM SADU Glavni i odgovorni urednik: dr Branislav Vlahovi

Ureivaki odbor:

dr Neboja Novkovi dr Veljko Vukoje dr Radovan Pejanovi dr Vladislav Zeki dr Vesna Rodi dr Dejan Jankovi dr Nedeljko Tica dr Todor Markovi dr Branislav Vlahovi dr Tihomir Zoranovi

Redakcijski odbor:

dr Adrian Stancu, Faculty of Economic Sciences, Ploiesti, Rumunija dr Dragi Dimitrievski, Fakultet za zemjodelski nauki i hrana, Skopje,

Republika Makedonija, dr Miomir Jovanovi, Biotehniki Fakultet, Podgorica, Crna Gora. dr Aleksandar Ostoji, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, Republika

Srpska, BiH. dr Ivo Grgi, Agronomski fakultet, Zagreb, Republika Hrvatska. dr Tinca Volk, Ekonomski institut Slovenije, Ljubljana, Slovenija. dr Stanislav Zeki, Ekonomski fakultet, Subotica dr Radojka Maleti, Poljoprivredni fakultet Beograd - Zemun, dr Vesna Popovi, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, dr Biljana Veljkovi, Agronomski fakultet, aak

Adresa urednitva: Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Trg Dositeja Obradovia br. 8, 21000 Novi Sad, Tel: 021 458 138, Fax: 021 6 350 822.

Adress of Editorship: Faculty of Agriculture, Dositeja Obradovica Sq No.8,21000 Novi Sad,Serbia, Ph:+38121458138,Fax:+381216350 822

Web: http://agroekonomika.rs Email: redakcija@agroekonomika.rs

Sekretar redakcije: Mr Nataa Vukeli

Tehniki urednik: Dr Tihomir Zoranovi

Tira: 100 primeraka

AGROEKONOMIKA God 43. Broj 63-64

Sadraj

Popovi Vesna, Gruji Biljana ROBNA I REGIONALNA STRUKTURA IZVOZA POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE SRBIJE.............................................................. 1

COMMODITY STRUCTURE AND REGIONAL DISTRIBUTION OF SERBIAN AGRICULTURE AND FOOD INDUSTRY EXPORTS.................... 12

Vlahovi Branislav, Pukari Anton

MEUNARODNI PROMET SMRZNUTOG POVRA STANJE I TENDENCIJE ........................................................................................................ 13

INTERNATIONAL TURNOVER OF FROZEN VEGETABLES SITUATION AND TENDENCIES ....................................................................... 22

O () ................. 23

ABOUT THE (UN)SUCCESSFULNESS OF OUR TRANSITIONAL REFORMS ............................................................................................................. 38

Maleti Radojka, Popovi Blaenka RANGIRANJE OPTINA VOJVODINE NA OSNOVU EFIKASNOSTI POSLOVANJA MSP U AGROBIZNISU ............................................................. 39

RATING VOIVODINIAN MUNICIPALITIES BASED ON THE EFFICIENCY OF THEIR SMEs IN AGRIBUSINESS ........................................ 49

Dejan Jankovi, Jasmina Miladinov, Vesna Rodi, Danica Bonjak DIVERZIFIKACIJA NA GAZDINSTVIMA: STUDIJA SLUAJA U OPTINI NOVI KNEEVAC ............................................................................................... 50

FARM DIVERSIFICATION: THE CASE STUDY OF NOVI KNEEVAC MUNICIPALITY.................................................................................................... 62

Matijaevi-Obradovi Jelena, Kuzman Boris, Kovaevi Maja ZNAAJ PRAVNE REGULATIVE U OBLASTI RURALNOG RAZVOJA SRBIJE ................................................................................................................... 63

THE IMPORTANCE OF LEGAL FRAMEWORK IN THE FIELD OF RURAL DEVELOPMENT IN SERBIA .............................................................................. 74

Nedeljko Tica, Vladislav Zeki, Dragan Mili OPOREZIVANJE DOBITI PRIVREDNIH DRUTAVA U LIKVIDACIJI I STEAJU ............................................................................................................... 75

PROFIT TAXATION OF COMPANIES IN LIQUIDATION AND BANKRUPTCY ..................................................................................................... 83

Bonjak, Danica, Rodi, Vesna, Karapandin, Jelena ANALIZA OSTVARENIH REZULTATA I MATERIJALNIH ULAGANJA U PROIZVODNJI SOJE ............................................................................................ 84

AN ANALYSIS OF ACHIEVED RESULTS AND MATERIAL INPUTS IN SOYBEAN PRODUCTION .................................................................................. 92

Zeki Vladislav, Dini Natalija, Tica Nedeljko, Tomovi Vladimir, Mili Dragan EKONOMSKA OBELEJA POSTROJENJA ZA PRERADU MESA ................ 93

ECONOMIC FEATURES OF MEAT PROCESSING PLANTS ......................... 100

Veljko Vukoje, Nemanja Paji EKONOMSKE KARAKTERISTIKE PROIZVODNJE ULJANE REPICE......... 100

ECONOMIC CHARACTERISTICS OF RAPESEED PRODUCTION .............. 109

Otovi Slavica, Milii eljka MARKETING ISTRAIVANJE: PROIZVODNJA MEDA KAO VID ZAPOLJAVANJA ENA NA SELU .................................................................. 110

MARKETING RESEARCH: HONEY PRODUCTION AS A WAY OF EMPLOYMENT OF WOMEN IN THE COUNTRY............................................ 124

Rodi, Vesna, Peri, Lidija, Pavlovski, Zlatica STAVOVI PROIZVOAA KONZUMNIH JAJA PREMA REGULATIVI ZA OBEZBEENJE DOBROBITI NOSILJA ................................................................ 125

ATTITUDES OF TABLE EGGS PRODUCERS TOWARDS LAYING HEN WELFARE REGULATION .................................................................................. 135

Vlade Zari, Julijana Mijajlovi STAVOVI POTROAA PREMA ORGANSKI PROIZVODIMA U OPTINI KRALJEVO ........................................................................................................... 136

CONSUMER ATTITUDES ON ORGANIC PRODUCTS IN KRALJEVO MUNICIPALITY ................................................................................................... 144

Prdi Nedeljko ISTRAIVANJE STAVOVA POTROAA O KUPOVINI NA PIJACAMA ... 145

THE RESEARCH ON CUSTOMERS ATTITUDES ABOUT THE PURCHASES AT MARKETPLACES .................................................................. 153

Matkovski Bojan, oki Danilo PODRKA PROIZVODNJI DUVANA U SRBIJI ............................................... 154

SUPPORTING TOBACCO PRODUCTION IN SERBIA .................................... 164

Vlahovi Branislav, oji Sanja KREIRANJE IMIDA BRENDA ORGANSKIH PREHRAMBENIH PROIZVODA .........................................................................................................

165

CREATING IMAGE FOR A BRAND OF ORGANIC FOOD PRODUCTS .... 178

UPUTSTVO AUTORIMA ................................................................................... 181

1

UDK: 339.564 Originalni nauni rad Original scientific paper

ROBNA I REGIONALNA STRUKTURA IZVOZA

POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE SRBIJE1

Popovi Vesna2, Gruji Biljana3

Rezime

Poljoprivreda i prehrambena industrija su u strateko planskim i razvojnim doku-mentima oznaene kao jedan od sektora na ijim komparativnim prednostima e se zasnivati ekonomska politika zemlje u narednom periodu i od kojih se oekuje otpo-injanje novog investicionog i razvojnog ciklusa. U radu se analiziraju robna struktura izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije Republike Srbije u periodu 2009-2013. godine i njegova regionalna orijentacija i na osnovu toga izdvajaju trino propulzivni sektori u kojima treba koncentrisati napore ekonomske politike za poveanje konkurentnosti i izvoza.

Kljune rei: poljoprivreda i prehrambena industrija, robna struktura izvoza, regionalna distribucija izvoza, konkurentnost.

1. Uvod

U Fiskalnoj strategiji za 2014. godinu, sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu Vlade Republike Srbije (Sl. glasnik RS, 97/2013) poljoprivreda i prehrambena industrija su oznaene kao jedan od sektora na ijim komparativnim prednostima e se zasnivati ekonomska politika zemlje u posmatranom periodu i od kojih se oekuje otpoinjanje novog investicionog i razvojnog ciklusa.

Uee bruto dodate vrednosti (BDV) poljoprivrede (poljoprivredna proizvodnja, lov i uslune delatnosti i ribarstvo) i prehrambene industrije (proizvodnja prehrambenih proizvoda, pia i duvanskih proizvoda) u BDV nacionalne ekonomije je visoko i dalje se poveava poslednjih godina, sa 14,5% 2009. na 15,8% 2011. godine. Doprinos

1 Rad je realizovan u okviru projekta III 46006 Odriva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji

ostvarivanja stratekih ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja RS u projektnom periodu 2011-2014.

2 Dr Vesna Popovi, nauni savetnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Volgina 15, e-mail: vesna_p@iep.bg.ac.rs.

3 Biljana Gruji, istraiva saradnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Volgina 15, e-mail: biljana_g@iep.bg.ac.rs.

2

BDV poljoprivrede ukupnoj BDV u 2011. godini iznosio je 10,3%, prema 9,1% u 2009. godini (RZS, 2013a).

Prema podacima iz treeg kvartala 2014. godine, u sektoru poljoprivrede, umarstva i ribarstva zaposleno je 533.833 lica, odnosno 21,6% ukupno zaposlenih u privredi (RZS, 2014d).

Iako su rezultati restrukturiranja i privatizacije u sektoru poljoprivrede i industrije inputa daleko ispod oekivanih, neosporno je da je sa liberalizacijom trgovine poljo-privrednim proizvodima i razvojem trita zakupa zemljita i kredita dolo do akti-viranja procesa ukrupnjavanja poljoprivrednih gazdinstava, naroito na teritoriji AP Vojvodine. Krupna gazdinstva se lake odluuju za nabavku kvalitetnijih inputa i savremene tehnike i tehnologije u proizvodnji, koji garantuju vee prinose i bolji kva-litet proizvoda, odnosno veu konkurentnost na domaem i inostranom tritu (SEEDEV, 2012).

Uoava se koncentracija proizvodnje u stoarstvu (ivinarstvo, svinjarstvo) na polo-privrednim gazdinstvima pravnih lica i velikim porodinim poloprivrednim ga-zdinstvima4. Ipak, iako 3% gazdinstava, prema rezultatima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine (RZS, 2013b), raspolae posedom veliine preko 20 ha i koristi 44% korienog poloprivrednog zemlita (KPZ) ne treba zaboraviti da jo 48% gazdi-nstava sa posedom veliine 220 ha koristi 48% KPZ i da od njihove finansijske i strune sposobnosti za usvajanje navedenih pozitivnih trendova zavise proizvodni i izvozni rezultati sektora u celini.

Uee BDV prehrambene industrije ukupnoj BDV u 2011. godini iznosilo je 5,5%, prema 5,3% u 2009. i 5,2% u 2010. godini (RZS, 2013a). Prehrambenu industriju karakterie veliki broj sitnih i mali broj krupnih privrednih subjekata. Postojei kapaciteti su nedovoljno iskorieni. Najvei deo krupnih privrednih subjekata u prehrambenoj industriji je privatizovan i potom modernizovan (eerane, mlekare, konditorska industrija, uljare). Mali broj klanica poseduje izvozne dozvole. Nedostaju savremeni kapaciteti za preradu voa i povra, a znaajne izvozne mogunosti nisu iskoriene u industrijskoj preradi kukuruza.

Trini lanci su u velikoj meri vertikalno integrisani i zatvoreni za sitne proi-zvoae, koji ne uspevaju da ispune zahteve otkupljivaa u pogledu kontinuiteta isporuke i kvaliteta proizvoda. Nedostatak modernih skladinih i doradnih kapa-citeta za pripremu proizvoda za maloprodajne lance i izvoz je evidentan. Od drave se oekuje konzistentna politika agrarne podrke, obezbeenje efikasne trine infrastrukture, unapreenje investicione klime i zatita konkurencije.

Poljoprivreda i prehrambena industrija imaju znaajno uee u spoljnotrgovinskoj razmeni zemlje. Kretanja na svetskom tritu poljoprivrednih proizvoda5, napori za

4 Prema podacima iz Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije 2014-2024 (Sl.

glasnik RS, 85/2014), ak 20% svinja i 37% ivine gaji se na poloprivrednim gazdinstvima pravnih lica. Gazdinstva pravnih lica ine 0,4% poljoprivrednih gazdinstava u zemlji (RZS, 2013b).

5 Oekuje se intenziviranje trgovine poljoprivrednim proizvodima u svetu do 2050. godine, posebno u zemljama u razvoju, uz odravanje cena na relativno visokom nivou U srednjem

3

restrukturiranjem sektora i liberalizacija trgovine sa Evropskom unijom, CEFTA i Ruskom Federacijom doveli su do rasta izvoza i ostvarivanja suficita u spoljno-trgovinskoj razmeni srpske poljoprivrede od sredine protekle decenije6.

Prednosti integracija su: privredna i politika stabilnost u regionu; laki pristup fondovima Evropske unije; vee trite za poloprivredno prehrambene proizvode i boli pristup tritu Rusije, otrija i zdravija konkurencija i bre uvoenje meuna-rodnih standarda u proizvodnji hrane (Tomi et al., 2010).

Izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u 2013. godini realizovan je u vrednosti od 2,800 mlrd. USD (19,2% ukupnog izvoza), dok je uvoz iznosio 1,624 mlrd. USD (7,9% ukupnog uvoza). Ostvareni suficit, u iznosu od 1,176 mlrd. USD, doprineo je smanjenju deficita ukupne spoljnotrgovinske robne razmene, koji je 2013. godine iznosio 5,939 mlrd. USD (RZS, 2014a).

U prvih devet meseci tekue, 2014. godine, izvoz u ovim sektorima vredeo je blizu 2,2 mlrd. dolara i za 14% je vei od vrednosti izvoza ostvarenog u istom periodu 2013. godine. Kako je pritom uvoz stagnirao, ostvareni suficit je vei za 35% u odnosu na suficit iz perioda januar-septembar 2013. godine (RZS, 2014b).

Prema bilansima osnovnih poljoprivrednih proizvoda Republika Srbija ostvaruje znaajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni penice, kukuruza, sojinog i sunco-kretovog ulja, eera, jabuka i vianja. U sektoru goveeg mesa ostvaruje se suficit, ali ostaju znaajne neiskoriene izvozne mogunosti, pre svega u okviru odobrene kvote za izvoz junetine u EU. Rastui deficit prisutan je u trgovini svinjskim mesom (MPZS, 2014).

Analize konkurentnosti srpske poljoprivrede ukazuju na dobru konkurentsku poziciju kukuruza i industrijskog bilja u proizvodnji i izvozu. Voe, takoe, ima dobru pozi-ciju u pogledu proizvodnje i izvoza, dok je situacija kod povra razliita od proizvoda do proizvoda - najbolje su pozicionirani argarepa i crni luk, a najloije krompir. Stoarski proizvodi, izuzev donekle ovijeg mesa, su slabo pozicionirani (SEEDEV, 2012).

Analiza robne i regionalne strukture izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i stanja u domaoj poljoprivredi i prehrambenoj industriji omoguava fokusiranje ekonomske politike na trino propulzivne sektore u cilju daljeg rasta proizvodnje i izvoza.

2. Robna struktura izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije

Kako je napomenuto u uvodu, od sredine prole decenije Republika Srbija u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ostvaruje znaajan suficit, koji od 2010. godine prelazi milijardu dolara.

roku, oekuje se rast cena i biljnih i stoarskih proizvoda, a najvie e rasti cene mesa i sirovina za biogorivo (Alexandratos, Bruinsma, 2012, OECD-FAO, 2013).

6 Pritom, treba imati u vidu da pristupanje Srbije EU podrazumeva ponitavanje sadanjih ugovora o slobodnoj trgovini, ukljuujui i sporazum sa Rusijom i CEFTA (EurActiv, 2014).

4

U 2013. godini, u sektorima poljoprivrede i prehrambene industrije realizovan je izvoz u vrednosti od 2,800 mlrd. USD. Hrana je inila 74,9% izvoza poljoprivrednih proizvoda, pia i duvan 11,4%, sirove materije, nejestive, osim goriva 6,9%, a ivotinjska i biljna ulja i masti 6,7%. Uee poljoprivrednog u ukupnom izvozu je visoko (24,1% u 2012. godini; 19,2% u 2013. godini) i ukazuje, kako na komparativne prednosti poljoprivrede i proizvodnje hrane u izvozu, tako i na spori izlazak ostatka privrede iz tranzicionih reformi.

U izvozu su najzastupljenije sledee grupe proizvoda: ita i proizvodi na bazi ita i povre i voe, zatim pia, eer i proizvodi od eera, i vrste biljne masti i ulja. Uee navedenih pet grupa proizvoda opada poslednjih godina i u prvih devet meseci 2014. godine iznosi 66,7% (prema 73,4% 2011. godine).

vrste biljne masti i ulja u 2014. godini se ne nalaze meu prvih pet grupa proizvoda u izvozu, a ispred njih su razni proizvodi za ishranu i preraevine, meso i preraevine od mesa i duvan i proizvodi od duvana. Meso i preraevine od mesa i ivotinjska ulja i masti belee i najvee indekse rasta izvoza u prva tri kvartala 2014. godine u odnosu na isti period 2013. godine, od 213,1% i 203,3%, respektivno.

Ukoliko se ovaj trend nastavi to e biti ohrabrujui znak da, pored rasta poljoprivrednog izvoza, poinje i dugo oekivani proces unapreenja njegove strukture u pravcu veeg uea proizvoda vee dodate vrednosti (stoarski proizvodi i proizvodi viih faza prerade) (tabela 1).

Meu prvih 15 proizvoda u ukupnom izvozu zemlje, prema vrednosti izvoza, u 2013. godini nalaze se etiri poljoprivredna proizvoda - penica, obina, ostalo; maline, smrznute, bez eera; rafinisani eer; i kukuruz, ostali, a meu prvih 50 proizvoda jo i: suncokretovo ulje, rafinisano; ostali proizvodi za ishranu; cigarete koje sadre duvan; pivo od slada; slatki biskviti, vafli i oblande; i bezalkoholna pia, ostala (RZS, 2014c).

5

Tabela 1. Struktura izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije Republike Srbije, 2009-2014.

Table 1. The structure of agricultural and food export of the Republic of Serbia, 2009-2014. U mil. USD

2009 2010 2011 2012 2013 2014 (I-IX)

2014/13 (I-IX)

0 Hrana i ive ivotinje 1509,0 1768,1 2091,5 2095,4 2097,7 1689,3 118,9 00 ive ivotinje, osim odseka 03 56,6 66,6 74,1 59,3 47,4 31,2 82,6 01 Meso i preraevine od mesa 64,5 59,5 58,8 63,6 70,8 109,3 213,1 02 Mleni proizvodi i ptija jaja 64,3 68,9 90,7 86,0 83,0 86,8 136,4 03 Ribe, luskari, mekuci i prera. 5,4 4,3 4,4 4,1 5,0 4,3 148,0 04 itarice i proizvodi na bazi it. 477,3 578,6 731,8 834,5 664,0 526,5 124,2 05 Povre i voe 452,4 528,9 657,6 538,8 669,9 551,6 117,0 06 eer, proizvodi od eera i med 158,6 215,8 187,3 195,3 207,8 111,9 85,9 07 Kafa, aj, kakao, zaini i proizv. 83,7 84,1 84,9 77,9 80,0 57,9 107,0 08 Stona hrana (osim ita u zrnu) 61,6 74,0 102,1 132,1 126,6 100,2 113,4 09 Razni proizv. za ishranu i prera. 84,4 87,3 99,6 103,6 143,2 109,5 112,3 1 Pia i duvan 249,0 231,8 273,9 286,1 320,4 281,8 116,3 11 Pia 193,0 176,5 215,0 213,0 214,4 174,0 105,0 12 Duvan i proizvodi od duvana 56,1 55,3 58,8 73,1 106,0 107,8 140,5 2 Sirove mat, nejest., osim goriva 63,0 96,6 130,4 126,3 193,1 112,4 90,9 21 Koe i krzno,sirovi 13,7 28,0 36,6 38,6 52,9 32,1 84,8 22 Ulano semenje i ulani plodovi 23,2 42,0 61,1 57,8 101,8 49,2 80,8 29 ivotinjske i bilne sirove mat. 26,1 26,6 32,7 29,9 38,4 31,1 124,8 4 iv. i bilna ula, masti i voskovi 121,9 144,3 200,9 195,8 188,8 104,2 79,5 41 ivotinjska ula i masti 1,5 1,6 3,3 3,1 3,6 4,7 203,3 42 vrste bil. masti i ula, sir., raf. 115,7 137,9 189,1 184,4 177,8 95,1 77,1 43 iv. i bilne masti i ula, prera. 4,6 4,8 8,5 8,3 7,3 4,3 80,2 Izvoz poloprivrede i prehr. ind. 1942,9 2240,8 2696,7 2703,6 2800,0 2187,7 114,1 Ukupan izvoz 8344,3 9794,5 11779,5 11227,9 14611,4 11253,7 106,2 Uvoz poljoprivrede i prehramb. ind. 1002,1 1205,4 1404,7 1492,0 1624,0 1175,7 100,4 Bilans ST razmene polj. i prehr. ind. 940,8 1035,4 1292,0 1211,6 1176,0 1012,0 135,5 Uee u ukupnom izvozu 23,3 22,9 22,9 24,1 19,2 19,4

Izvor: RZS. Spoljnotrgovinski robni promet Republike Srbije, po tekuem kursu USD (ST12). Saoptenja br:196(2011),197(2012),188 (2013),194(2014),297(2014).

3. Regionalna distribucija izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije

Izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u EU-28, lanice CEFTA i Rusku Federaciju, sa kojima Republika Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini7, inio je 93,5% izvoza ovog sektora 2013. godine (Tabela 2).

Najznaajniji partner Republike Srbije u trgovini poljoprivrednim proizvodima je Evropska unija, sa kojom se razmena odvija na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (Sl. glasnik RSMeunarodni ugovori, 83/2008). Od Sporazuma se oekuje krucijalan doprinos unapreenju konkurentosti domae proizvodnje i izvoza, harmonizaciji standarda u oblasti kvaliteta i bezbednosti hrane, diversifikaciji ponude kvalitetnih prehrambenih proizvoda po niim cenama i poveanju stepena trinosti

7 Sporazumi o slobodnoj trgovini zakljueni su i sa zemljama EFTA, Turskom i preostale dve

lanice Evroazijske carinske unije (pored Ruske Federacije) Belorusijom i Kazahstanom, ali je njihovo uee u ukupnom izvozu poljoprivrede i prehrambene industrije nisko (EFTA 1,1%, Belorusija 0,5%, Turska 0,4%, Kazahstan 0,1% u 2013. RZS, 2014c).

6

proizvodnje, koji ukljuuje smanjenje broja sitnih uesnika u lancu i poveanje prihoda na nivou sektora (Tomi et al., 2013).

Tabela 2. Regionalna distribucija izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije RS, 2013.g. Table 2. Regional distribution of agricultural and food export of the Republic of Serbia,

2013.

Ukupno, mil. USD

EU-28 CEFTA** Ruska Fed.

U mil. USD

% uk. izvoza PPI*/

sektora/ odseka

Mil. USD

% uk. izvoza

PPI/ sektora/ odseka

Mil. USD

% uk. izvoza PPI/

sektora/ odseka

Pol. i prehrambena industrija 2800,0 1468,0 52,4 963,4 34,4 188,7 6,7 0 Hrana i ive ivotinje 2097,7 1152,2 54,9 673,9 32,1 172,7 8,2 00 ive ivotinje, osim od. 03 47,4 0,4 0,9 45,9 96,9 0,0 0,0 01 Meso i preraevine od mesa 70,8 4,9 6,9 59,7 84,3 4,7 6,7 02 Mleni proizvodi i ptija jaja 83,0 7,8 9,4 52,4 63,1 20,1 24,2 03 Ribe, luskari, mekuci i prera. 5,0 0,9 18,7 4,0 79,7 0,0 0,6 04 itarice i proizv. na bazi itarica 664,0 386,0 58,1 259,5 39,1 7,4 1,1 05 Povre i voe 669,9 439,2 65,6 53,7 8,0 129,2 19,3 06 eer, proizvodi od eera i med 207,8 192,6 92,7 12,5 6,0 0,4 0,2 07 Kafa, aj, kakao, zaini i proizvodi 80,0 16,4 20,6 59,9 74,9 0,3 0,4 08 Stona hrana (osim ita u zrnu) 126,6 57,0 45,0 60,1 47,5 4,1 3,3 09 Razni proizv. za ishranu i prera. 143,2 46,8 32,7 66,1 46,2 6,3 4,4 1 Pia i duvan 320,4 67,3 21,0 185,1 57,8 7,6 2,4 11 Pia 214,4 38,9 18,1 162,2 75,6 7,4 3,4 12 Duvan i proizvodi od duvana 106,0 28,4 26,8 22,9 21,6 0,2 0,2 2 Sir. mat, nejestive, osim goriva 193,1 127,1 65,8 37,2 19,3 8,4 4,3 21 Koe i krzno,sirovi 52,9 36,6 69,2 9,6 18,2 0,0 0,0 22 Ulano semenje i ulani plodovi 101,8 71,4 70,2 18,3 18,0 2,9 2,8 29 ivotinjske i bilne sirove materije 38,4 19,1 49,6 9,2 24,0 5,5 14,4 4 iv. i bilna ula, masti i voskovi 188,8 121,4 64,3 67,2 35,6 0,1 0,0 41 ivotinjska ula i masti 3,6 2,4 66,6 1,1 31,3 0,1 1,9 42 vrste bilne masti i ula, sir., raf. 177,8 115,4 64,9 62,3 35,0 0,0 0,0 43 ivot. i bilne masti i ula, prera. 7,3 3,6 49,0 3,7 50,9 0,0 0,0

* Poljoprivreda i prehrambena industrija; **Bez UNMIK Kosovo. Izvor: RZS. (2014c). Statistika spoljne trgovine. Baza podataka, avgust, 2014.

Carine i dabine sa jednakim dejstvom na uvoz poljoprivrednih proizvoda poreklom iz Srbije su ukinute, osim na uvoz ive junadi i juneeg mesa, eera, penuavog i vina od sveeg groa, i pastrmke i arana, za koje su utvrene godinje kvote sa prefere-ncijalnim carinskim stopama, a za pastrmku i arana i sniene carinske stope van utvrenih kvota (kao i za ukupne koliine konzervirane i preraene ribe)8. Na uvoz povra i voa, koji je pored ad valorem carine optereen i specifinom carinom, ukinuta je ad valorem carina. Carine na uvoz preraenih poloprivrednih proizvoda iz Srbije u EU, sadranih u Aneksu I Protokola 1 Sporazuma, utvrene su na nultom nivou. 8 Godinje kvote za navedene proizvode iznose: za ivu junad i junee meso 8.700 tona, eer

180.000 tona, penuavo vino i vino od sveeg groa u bocama od 2 litra i manjim 53.000 hl. i vino od sveeg groa u bocama veim od 2 litra 10.000 hl., pastrmku 15 tona i arana 60 tona.

7

Na trite EU-28 u 2013. godini je plasirano vie od polovine (52,4%) izvoza sektora poljoprivrede i prehrambene industrije gotovo celokupan izvoz eera, oko 70% izvoza uljanih semenja i uljanih plodova i koa i krzna sirovih, dve treine izvoza ivotinjskih ulja i masti, blizu dve treine izvoza voa i povra i vrstih biljnih masti i ulja i neto manje od 60% izvoza ita i proizvoda na bazi ita. U uvozu poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU najzastupljeniji su voe (maline i vinje, smrznute), ito (penica i kukuruz, merkantilni), eer (eer od eerne repe, vrst, rafinisan) i biljna ulja (ulje od suncokreta, sirovo i rafinisano, sojino ulje, sirovo) (RZS, 2014c).

Zemlje lanice CEFTA, posebno bive jugoslovenske republike - Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija su drugo veliko trite za plasman proizvoda srpske poljoprivrede i prehrambene industrije. Na osnovu jedinstvenog multilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini u Jugoistonoj Evropi iz 2006. godine CEFTA 2006 (Sl. glasnik RSMeunarodni ugovori, 88/2007) i Dodatnog protokola iz 2011. godine (Sl. glasnik RSMeunarodni ugovori, 8/2011) Srbija je u potpunosti liberalizovala trgovinu poljoprivrednim proizvodima sa preostalim CEFTA partnerima (po ulasku Hrvatske u EU).

Izvoz na trite zemalja lanica CEFTA u 2013. godini inio je 34,4% izvoza poljo-privrednih i prehrambenih proizvoda. Zemlje CEFTA iz Srbije najvie uvoze ito i proizvode na bazi ita (penino brano) i pia. Najvei deo izvoza ivih ivotinja, mesa i preraevina, ribe i preraevina, pia, kafe, ajeva, kakaa i zaina, mlenih proizvoda i preraenih ivotinjskih i biljnih masti i ulja realizuje se na tritu ovih zemalja.

Sporazum CEFTA 2006, Prelazni trgovinski sporazum sa EU, sporazum sa Turskom i sporazum sa dravama EFTA sadre institut dijagonalne kumulacije porekla, ija primena doprinosi razvoju trgovine izmeu zemalja partnera. Sabiranje porekla i/ili zadravanje porekla ostvarivo je u kretanju proizvoda kroz kumulativnu zonu formiranu oko EU kroz Proces stabilizacije i pridruivanja (SAP zona)9, kao i u okvirima sporazuma CEFTA i EFTA, saglasno izdatim obavetenjima (Ministarstvo finansija Uprava carina, 2014). Srbija je, takoe, jedna od potpisnica Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu robe (PEM konvencija) (Sl. glasnik RSMeunarodni ugovori, 7/2013). Dijagonalna kumulacija predviena PEM konvencijom svakako e pospeiti povratak Srbije na trita Bliskog istoka i Severne Afrike10.

Izvoz poljoprivrednih proizvoda u zemlje Evroazijske carinske unije je liberalizovan, osim za ivinsko meso, odreene vrste sireva, beli eer, penuavo vino, nedenaturisan etilalkohol i cigarete, kako je definisano sporazumom o slobodnoj trgovini sa

9 EU, zemle Zapadnog Balkana, ukljuene u proces stabilizacije i pridruivanja EU, i Turska.

Dijagonalna kumulacija porekla izmeu Srbije, EU i Turske nije mogua za poljoprivredne proizvode (ukljuujui proizvode sa visokim sadrajem eera), ugalj i elik.

10 Postojea matrica SAP kumulacije (2012/C 154/07) ostaje na snazi do pune primene PEM konvencije, koja e omoguiti dijagonalnu kumulaciju porekla robe izmeu: EU, Albanije, Alira, BiH, Egipta, Farskih ostrva, Islanda, Izraela, Jordana, Kosova, Libana, BJR Makedonije, Crne Gore, Maroka, Norveke, Srbije, vajcarske (ukljuujui Lihtentajn), Sirije, Tunisa, Turske i Zapadne obale i Pojasa Gaze (strane ugovornice PEM Konvencije) (2013/C 110/04).

8

Kazahstanom (Sl. glasnik RSMeunarodni ugovori, 11/2010) i dodatnim protokolima uz sporazume o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i Belorusijom iz 2011. godine (Sl. glasnik RSMeunarodni ugovori, 8/2011). U preferencijalnim trgovinskim odnosima Srbije i Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana kumulacija porekla je mogua u okviru i izmeu zemalja Carinske unije i Srbije.

Izvoz u Rusku Federaciju u 2013. godini inio je 6,7% ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda. Rusija iz Srbije uvozi najvie voe i povre, koje je 2013. inilo 68,5% uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije (19,3% ukupnog izvoza voa i povra Srbije) i u manjem obimu mlene proizvode (10,6% ruskog uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije i 24,2% srpskog izvoza mlenih proizvoda). Rusija je u 2013. godini bila najvei uvoznik srpskih jabuka, ljiva, breskvi i nektarina, jagoda, kruaka i dunja, groa i vina, zatim sveeg paradajza, mladog krompira, kupusnog povra i krastavaca i korniona. U Rusiji se realizuje i znaajan deo izvoza treanja i vianja (RZS, 2014c).

4. Potencijali za rast izvoza poljoprivrede i prehrambene industrije

Republika Srbija je veliki proizvoa i izvoznik ita, posebno kukuruza, ija proi-zvodnja i povrine konstantno rastu poslednjih godina, na raun penice, ija proi-zvodnja stagnira. Znaajni potencijali za stabilizaciju proizvodnje penice na nivou viem od sadanjeg i dalji rast proizvodnje kukuruza postoje u rastu prinosa, posebno u uslovima navodnjavanja (kukuruz). Razvoj terminskog trita i privatnog skladitenja, i uvoenje sistema klasiranja po kvalitetu doprineli bi unapreenju konkurentnosti, uz oslobaanje dela zasejanih povrina za proizvode sa veom dodatom vrednou.

Proizvodnja i prinosi eerne repe i uljarica nastavljaju da rastu, posebno soje, kod koje dolazi i do znaajnijeg poveanja setvenih povrina. Razvoj navodnjavanja doprineo bi daljem poveanju prinosa ovih kultura. Izvozom eera, sojinih prera-evina i suncokretovog ulja ostvaruju se znaajni devizni prihodi. Preraivaki sektor je u velikoj meri monopolizovan i diktira uslove otkupa. Kapaciteti su u rukama stranaca, potpuno (eerane) ili delimino, zajedno sa malim brojem velikih domaih kompanija (uljare). Nedostaje pouzdan sistem kontrole kvaliteta u otkupu.

Poslednjih godina je intenzivirana plantana proizvodnja jabuastog i kotiavog voa u zemlji. Proizvodnja na plantaama sa sertifikovanim sadnim materijalom, kontrolisanom upotrebom ubriva i pesticida, savremenim ureajima i opremom za navodnjavanje i protivgradnu zatitu, ULO hladnjaama i modernim skladitima sa pogonima za klasiranje i pakovanje voa obezbeuje visoke prinose, ujednaeni kvalitet i kontinuitet isporuke. Veliko rusko trite i neiskorieni potencijali za plasman na trite EU, kao i proces supermarketizacije domaeg trita otvaraju prostor za poveanje investicija u ovom sektoru. Objedinjavanje ponude i formiranje jakih i funkcionalnih udruenja i zadruga, koje bi participirale u vlasnitvu skladinih i doradnih kapaciteta, je preduslov jaanja pregovarake pozicije malih proizvoaa u otkupu i pristupu izvoznim kanalima i domaim maloprodajnim lancima.

Proizvodnja povra za izvoz na trite Rusije i zemalja u okruenju i maloprodajne lance odvija se na posedima malog broja specijalizovanih krupnih proizvoaa (kompanija i privatnih gazdinstava). Veliki broj sitnih gazdinstava bavi se bate-nskom i plastenikom proizvodnjom povra, koju plasira na gradske pijace u okru-

9

enju, diversifikujui proizvodnju i prihode na gazdinstvu. Nedostaju savremeni sistemi za navodnjavanje, skladini i doradni kapaciteti i jaka udruenja proizvoaa, koja bi objedinila i unapredila ponudu i nastup prema otkupljivaima i preraivaima. Neophodno je ubrzati sertifikaciju, ojaati fitosanitarnu kontrolu, promovisati inte-gralnu i organsku proizvodnju i modernizovati preraivake kapacitete.

Na listi Zavoda za intelektualnu svojinu je 49 domaih proizvoda sa zatienim geogra-fskim poreklom (Radovi, 2014). Poljoprivredno zemljite korieno za organsku proizvodnju zauzima preko 11.000 ha (7.222 ha u organskom statusu i 3.877 ha u periodu konverzije), a zajedno sa povrinama korienim za sakupljanje divljeg jago-diastog i bobiastog voa, peuraka i lekovitog bilja 829 hilj. hektara. U organskom reimu je najvie povrina pod vonjacima (ljive, jabuke, maline, vinje, jagode) i ratarskim kulturama (penica, kukuruz, soja). U organskoj stoarskoj proizvodnji najvie je konica pela i ivine, a zatim sitne i krupne stoke (Marz et al., 2013). Mogunosti plasmana ovih proizvoda, specifinog, vieg nivoa kvaliteta su u izvozu na trite EU (organsko voe, povre, soja za ishranu stoke u organskom reimu uzgoja), u trinim niama velikih gradova, kao i u zatienim podrujima u sprezi sa razvojem odrivog turizma.

Proizvodnja mesa ima dugu tradiciju u Srbiji i neki od najveih uspeha u izvozu poljoprivrednih proizvoda u prolosti ostvareni su u ovom sektoru (izvoz svinja pre II svetskog rata, izvoz juneeg mesa iz SFRJ). Meutim, vremenom se mnogo toga promenilo u strukturi i metodama proizvodnje, kao i u funkcionisanju trita mesa i preraevina (Gruji, Rajnovi, 2012). Mala popunjenost kvote za uvoz juneeg mesa u EU posledica je skupe i usitnjene proizvodnje, dok neispunjavanje veterinarsko-sanitarnih zahteva i spora registracija objekata za klanje i preradu mesa onemoguava, odnosno oteava izvoz svinjskog i ivinskog mesa i preraevina na trite EU i Rusije. Proizvodnja za maloprodajne lance i izvoz koncentrisana je na specijalizovanim farmama velikih trgovinskih kompanija i preraivaa. Veliki broj malih uzgajivaa, naroito u svinjarstvu, lako ulazi i izlazi iz sektora, izazivajui oscilacije u proizvodnji i cenama (SEEDEV, 2012). Neblagovremene isplate budetskih podsticaja naterale su proizvoae da stoku prodaju zanatskim klanicama, koje odmah isplauju preuzeta grla, zbog ega je znatno opao stepen korienja radne snage i kapaciteta za preradu mesa u industrijskim klanicama (Gruji et al., 2012). Mlekare su uglavnom u vlasnitvu stranaca, a u toku je prestrukturiranje sektora proizvodnje mleka, pri emu veliki broj malih proizvoaa ostaje van organizovanog otkupa usled neispunjavanja higijenskih standarda i standarda kvaliteta i okree se zanatskoj proizvodnji tradicionalnih mlenih proizvoda i njihovom plasmanu na lokalnim pijacama.

Rast ruske tranje za poljoprivrednim proizvodima iz Srbije po obustavljanju uvoza iz EU tokom ukrajinske krize, posebno tranje za svinjskim mesom i mlenim proizvo-dima znaajni su za rast proizvodnje i izvoza. Postoje dobri izgledi za povratak na trita Bliskog istoka i Severne Afrike (junee i jagnjee meso, penica, stona hrana, konditorski proizvodi) i SAD (konzervirana unka, lekovito bilje, organska hrana).

10

5. Zakljuak

Kretanja na svetskom tritu poljoprivrednih proizvoda, liberalizacija trgovine sa Evropskom unijom, CEFTA i Ruskom Federacijom i napori za restrukturiranjem sektora i unapreenjem konkurentnosti doveli su do rasta izvoza srpske poljoprivrede tokom protekle decenije. Prostora za poveanje izvoza na ovim tritima ima, kao i za povratak na trita Bliskog istoka, Severne Afrike i SAD. Izvozni rezultati e zavisiti od sposobnosti sektora da odgovori zahtevima za unapreenje konkurentnosti poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, a naroito onima vezanim za potovanje standarda bezbednosti i kvaliteta proizvoda.

6. Literatura

1. Alexandratos, N., Bruinsma, J. (2012). World Agriculture Towards 2030/2050. The 2012 Revision. ESA Working Paper, 12-03. FAO Agricultural Development Economics Division.

2. EurActiv (2014). Pripremiti se za promenu trgovinskih sporazuma zbog EU, http:// www.euractiv.rs/pregovori-sa-eu/7955-pripremiti-se-za-promenu-trgovinskih-sporazuma-zbog-eu, (23.10.2014).

3. Gruji, B, Kljaji, N, Vukovi, P. (2012). Livestock production capacity in CEFTA agreement countries. I International Conference Competitiveness of agro-food and environmental economy, 8-9.11.2012, Bucharest. Thematic Proceedings, pp. 70-77.

4. Gruji, B., Rajnovi, Lj. (2012). Legislation and trade. In D. Cvijanovi, B. Beki, M. Jelonik, eds., Solutions and interventions for the technological transfer and the innovation of the agro-food sector in South East regions - TECH. FOOD PROJECT, IAE, Belgrade, pp. 62-76.

5. Marz, U., Kalenti, M., Stefanovi, E., Simi, I. (2013). Organska poljoprivreda u Srbiji 2013. Serbia Organica, GIZ, 2013.

6. Ministarstvo finansija Uprava carina (2014). Poreklo robe, http://www.uprava carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/PorekloRobe/Stranice/PorekloRobe.aspx, (29.10. 2014).

7. Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine MPZS (2014). Bilansi, http://www.mpzzs. gov.rs/strana/8151/bilansi, (20. 06. 2014).

8. OECD-FAO. (2013). Agricultural Outlook 2013-2022. Highlights. OECD, Paris. 9. Radovi, Z. (2014). Zatieno je 49 srpskih proizvoda, samo tri i u inostranstvu.

Veernje novosti online, http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno. 290.html:473928-Zasticeno-je-49-srpskih-proizvoda-samo-tri-i-u-inostranstvu, (18. 01. 2014).

10. Republiki zavod za statistiku. (2013a). Statistiki godinjak Republike Srbije 2013.

11. Republiki zavod za statistiku. (2013b). Popis poljoprivrede u Republici Srbiji 2012. Baza podataka, http://popispoljoprivrede.stat.rs/popis/wp-content/themes/ popis2012/ sadrzajcir.htm, 22.09.2014.

12. Republiki zavod za statistiku. (2014a). Statistika spoljne trgovine. Saoptenje br. 194, god. LXIV, 16.07. 2014.

11

13. Republiki zavod za statistiku. (2014b). Statistika spoljne trgovine. Saoptenje br. br. 297, god. LXIV, 31.10.2014.

14. Republiki zavod za statistiku. (2014c). Statistika spoljne trgovine. Baza podataka, http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx, 29.09.2014.

15. Republiki zavod za statistiku. (2014d). Anketa o radnoj snazi. Saoptenje br. 295, god. LXIV, 31.10.2014.

16. SEEDEV. (2012). Analiza trendova u proizvodnji i trgovini poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju i trgovinu u Srbiji, regionu, EU i svetu.

17. Tomi, D., Popovi, V., Tandir, N. (2013). Effects of SAA Import Liberalization on Serbian Agriculture. 135th EAAE Seminar Challenges for the Global Agricultural Trade Regime after Doha. Thematic Proceedings, pp. 323-348.

18. Tomi, D., Popovi, V., Vlahovi, B. (2010). Implikacije primene Prelaznog trgovinskog sporazuma na agroprivredu Srbije. M. evarli, D. Tomi, ured. Agroprivreda Srbije i evropske integracije. DAES, PK Vojvodine, str. 27-58.

12

COMMODITY STRUCTURE AND REGIONAL DISTRIBUTION OF SERBIAN AGRICULTURE AND FOOD INDUSTRY EXPORTS1

Popovi Vesna2, Gruji Biljana3

Summary

Agriculture and food industry are marked in the strategic planning and development documents as sectors on whose comparative advantages the Serbian economic policy in the future will be based. They are expected to initiate a new investment and development cycle. The authors analyze the commodity structure of agriculture and food industry exports from the Republic of Serbia in the period 2009-2013, and its regional distribution. On the basis of these results, the authors highlight the propulsive sectors in which it is necessary to concentrate economic policy efforts to increase competitiveness and export.

Keywords: agriculture, food processing, commodity export structure, regional distribution of export, competitiveness.

Primljen/Received:29.09.2014. Prihvaen/Accepted:20.10.2014.

1 The work was executed within the project III 46006 Sustainable agriculture and rural

development used to achieve the strategic goals of the Republic of Serbia within the Danube region, funded by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia in the project period 2011-2015.

2 Vesna Popovi, PhD, principal research fellow, Institute of Agricultural Economics, Volgina Street no. 15, 11060 Belgrade, Serbia, e-mail: vesna_p@iep.bg.ac.rs.

3 Biljana Gruji, research assistant, Institute of Agricultural Economics, Volgina Street no.15, 11060 Belgrade, e-mail: biljana_g@iep.bg.ac.rs.

13

UDK: 339.142 Originalni nauni rad Original scientific paper

MEUNARODNI PROMET SMRZNUTOG POVRA STANJE I TENDENCIJE

Vlahovi Branislav1, Pukari Anton 2

Rezime

U radu je analiziran meunarodni promet smrznutog povra. Determinisane su pro-mene u meunarodnom prometu, apostrofirani su najvei izvoznici i uvoznici i pro-metni tokovi. Izvore podataka predstavljaju statistike baze Organizacije Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization FAO) i Meunarodnog trgovinskog centra (International Trade Centar - ITC), u vreme-nskom periodu 2009-2013. godina. Prosean svetski izvoz smrznutog povra iznosio je 5,1 miliona tona, sa tendencijom znaajnog rasta po stopi od 5,35% godinje. Vre-dnosno iskazano iznosio je 5,5 milijardi US dolara. Najvei svetski izvoznik je Belgija sa 1,1 miliona tona i ueem od 22% u svetskom izvozu. Ova zemlja ujedno pre-dstavlja najveeg evropskog proizvoaa smrznutog povra. Svetski uvoz raste neto intenzivnijom dinamikom od izvoza (stopa 5,70%). Navedeno ukazuje na izvesnu ekspanziju tranje na meunarodnom tritu. Najvee uvozno trite jesu zemlje Evropske unije. Najvei svetski uvoznik smrznutog povra su Sjedinjene Amerike Drave sa 659 hiljada tona i ueem od 13% u svetskom uvozu. U narednom periodu moe se oekivati blagi rast meunarodnog prometa. Svetski trend jeste konzumira-nje raznih vrsta mikseva smrznutog povra, ohlaenih i polugotovih smrznutih ob-roka, ohlaenih i smrznutih supa od povra i sl.

Kljune rei: smrznuto povre, meunarodni promet, izvoz, uvoz.

1. Znaaj problema i cilj istraivanja

Osnovni cilj istraivanja je da se sagledaju karakteristike meunarodnog trita smr-znutog povra, odnosno determiniu najznaajniji uesnici u meunarodnoj razmeni. Osnovne izvore podataka predstavljale su statistike baze Organizacije Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu FAO (Food and Agriculture Organization) i Meunarodnog trgovinskog centra (International Trade Centar - ITC), za vremenski

1 Dr Branislav Vlahovi, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovia

8, Novi Sad, Srbija, tel: +381 21 485 35 00, e-mail: vlahovic@polj.uns.ac.rs 2 Dr Anton Pukari, nauni saradnik, Institut za Ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Volgina

15, tel: +381 11 6 297 28 52, e-mail: anton.puskaric@gmail.com

14

period 2009-2013. godina uz primenu standardnih statistiko-matematikih metoda. Intenzitet kretanja promena kvantifikovan je izraunavanjem stopa promena prime-nom funkcija sa najprilagoenijim linijama trenda originalnim podacima. Stabilnost pojava izraunata je primenom koeficijenta varijacije (CV). Takoe, korieni su i rezultati dosadanjih istraivanja navedene problematike.

Smrznuto povre je proizvod dobijen od sveih plodova ili delova plodova povra, posebno pripremljenih, konzervisanih primenom niskih temperatura (smrzavanjem). Temperatura smrzavanja mora biti -35oC ili nia tako da se u sreditu proizvoda, odno-sno jedinice pakovanja obrazuje temperatura od -15oC ili nia (Popov, Ralji, 2013).

Zamrzavanje sveeg povra ima dugu tradiciju u svetu. Na niskim temperaturama uva sveinu, miris, ukus, i nakon nekoliko meseci uvanja u takvom stanju. Vreme-nom, sa razvojem tehnologije, dolo je do inovacija u samom procesu smrzavanja kao i modifikacija pakovanja koja dodatno pomau ouvanju namirnica. Povre se moe blanirati pre samog procesa smrzavanja, radi boljeg ouvanja (http://progre-ssivemagazin.rs).

Sam proces konzerviranja hrane zamrzavanjem odvija se kratkim i brzim postupkom obrade, ime se znaajno produava vek namirnica, osiguravajui pritom njihov vi-sok kvalitet. Ova metoda konzerviranja bazira se na tome to se, snienjem tempera-ture namirnice i kristaliziranjem u hrani prisutne vode, zaustavljaju hemijski, biohe-mijski i mikrobioloki procesi. Ipak, dobro je znati i kako mikrobioloka inaktivacija zamrzavanjem nije ista za sve mikroorganizme pa se tako neke bakterije mogu ra-zvijati i na temperaturama do -8oC, kvasci od -7 do -10oC, a plesni ak i na -12oC. Upravo stoga zamrzavanje se uobiajeno sprovodi na temperaturama od oko -18oC. Prednost smrznute namirnice jeste u tome to ima znatno ouvaniju boju, ukus i sa-stav od namirnica konzervisanih drugim metodama, kao to je hlaenje, suenje ili sterilizacija. Ipak, treba voditi rauna da se moe zamrzavati samo potpuno zrela i zdrava sirovina (Vukui, 2011).

Ozbiljnija primena rashladnih postrojenja za hlaenje i uvanje povra zapoela je tek poetkom 20. veka u istonim dravama USA. Industrijsko zamrzavanje povra poinje 1929. godine u Oregonu (USA). Uporedo su se razvijala i znanja o hemijskim i biohemijskim procesima u povru tokom hlaenja, zamrzavanja i uvanja. Nastojalo se da se pronae najpovoljniji postupak koji e stvarati najmanje degradativnih promena. Danas postoje tri tipa zamrzavanja: individualno brzo zamrzavanje, zamrzavanje u kontejneru (sa statinim vazduhom ili ventiliranjem hladnog vazduha) i imerzija sa zamrzavajuim sredstvima (rastvor soli, teni azot, teni ugljen-dioksid). Maine iz dana u dan postaju sve savrenije pogotovu uvoenjem savremenih sistema za regulaciju i automatizaciju procesa hlaenja i zamrzavanja voa i povra. Znaajan aspekt je razvoj CA (kontrolisana atmosfera) i MA (modifikovana atmosfera) za uvanje povra. Ove tehnologije koje su postale aktuelne poslednjih dekada dvade-setog veka, a pogotovu razvojem nauno utemeljenih injenica vezanih za biohe-mijske i fizioloke procese koji se deavaju u povru nakon branja (Jai, 2012).

15

2. Rezultati istraivanja

2.1. Izvoz smrznutog povra

U meunarodnim okvirima promet smrznutog povra je znaajan. Osim ouvane nu-tritivne vrednosti, smrznuto povre nudi jo niz pogodnosti; dostupno je tokom itave godine, moe dugo da se uva, naravno, na niskim temperaturama, esto je jeftinije od sveeg povra, potrebno je manje vremena za pripremu jer je ve delom obraeno (blaniranjem) pre samog procesa zamrzavanja i sl. Razvijena preraivaka industrija uslov je znaajne proizvodnje i izvoza. U strukturi svetskog izvoza dominiraju: smr-znuti graak, boranija, kukuruz eerac, mrkva, brokoli, paprika, peurke, razni mi-ksevi od vie vrsta povra i sl.

U istraivanom vremenskom periodu (2009-2013) prosean izvoz smrznutog povra u svetu iznosio je 5,1 milion tona. Isti ostvaruje tendenciju znaajnog poveanja po prosenoj stopi od 5,35% godinje. U odnosu na poetnu, izvoz se u poslednjoj godini analiziranog perioda poveao za 27%, te je dostigao nivo od 5,9 miliona tona. Ovo ukazuje na dinaminu meunarodnu razmenu. Od ukupne svetske proizvodnje u promet dospeva jedna treina smrznutog povra. Vrednosno iskazano, izvoz je proseno iznosio 5,9 milijardi US dolara, to ga svrstava u proizvode sa visokim ue-em u strukturi svetskog prometa agroindustrijskih proizvoda. U poslednjoj godini, u odnosu na poetnu, izvoz je povean za 1,2 milijarde dolara.

Analizirano po zemljama najznaajniji izvoznik smrznutog povra u svetu je Belgija iji prosean izvoz iznosi 1,1 milion tona, to ini 22,2% svetskog izvoza. Belgija predstavlja najveeg evropskog proizvoaa smrznutog povra i daje etvrtinu ukupne proizvodnje smrznutog povra Evropske unije (CBI, 2009). Izvoz belei tendenciju znaajnog rasta po stopi od 5,15% godinje (tabela 1). Izvozi se skoro 80% ukupne domae proizvodnje smrznutog povra. Izvoz ima znaajnu podrku Vlade, i odgovarajuih institucija, a zahvaljujui dobrom kvalitetu i marketinkim aktivnostima neprestano se iri na nova trita. U analiziranom periodu, od izvoza smrznutog povra Belgija je proseno zaradila 1,2 milijarde dolara godinje. Najzna-ajniji izvoz ostvaruje se u Francusku (26%), Nemaku (24%), Veliku Britaniju (14%), Holandiju (6%) i Italiju (6%). Evidentno je da je najvei izvoz usmeren u zemlje Evropske unije. Navedene zemlje apsorbovale su tri etvrtine izvoza sm-rznutog povra iz Belgije (2009-2013).

Tabela 1. Najvei izvoznici smrznutog povra u svetu (2009-2013) Table 1. The largest exporters of frozen vegetables in the world (2009-2013)

Drava Prosena vrednost

(000 tona) Uee u svetu

(%) Stopa

promene (%) Prosena

vrednost (mil. $) Belgija 1.156 22,5 5,15 1.252 Kina 818 15,9 2,79 864 Poljska 372 7,2 7,16 274 panija 355 6,9 6,52 413 Meksiko 317 6,2 3,32 342

Izvor: Obraun na bazi podataka International Trade Centre - www.intracen.org

16

Na drugom mestu nalazi se Kina iji prosean izvoz iznosi 818 hiljada tona, to ini 15,7% svetskog izvoza. Ova zemlja predstavlja i najveeg svetskog proizvoaa smrznutog povra (FAO, 2013.). Izvoz belei tendenciju umerenog rasta po stopi od 2,79% godinje, mada u poslednjoj godini ostvaruje neznatan pad izvoza (grafikon 1). Vrednost izvoza iznosi 864 miliona dolara godinje. Prema Shields i Wu Huang (2004) jedan od najbre rastuih segmenata izvoza preraevina iz Kine jeste smrznu-to povre, iji izvoz se poveao vie nego petostruko izmeu 1992. i 2001. godine, a ako se izuzme pripremljeni smrznuti krompir (uglavnom pomfrit), Kina je drugi po veliini svetski izvoznik smrznutog povra, posle Belgije.

Najznaajniji izvoz ostvaruje se u Republiku Koreju (30%), Japan (26%), USA (12%), Veliku Britaniju (4%) i Australiju (3%). One su apsorbovale tri etvrtine iz-voza smrznutog povra iz Kine (2009-2013). Sledi Poljska iji prosean izvoz iznosi 372 hiljade tona, to ini 7,2% svetskog izvoza. Izvoz belei tendenciju znaajnog porasta po stopi od 7,16% godinje, to je najintenzivniji porast u odnosu na ostale najvee svetske izvoznike. Navedeno je rezultanta znaajnog rasta domae proizvodnje. Poljska predstavlja drugog po znaaju evropskog proizvoaa smrznutog povra (ispred panije i Francuske). Vrednost izvoza iznosi proseno 274 miliona dolara godinje. Evidentno je da i pored znaajnog koliinskog izvoza, isti vrednosno zaostaje za panijim i Meksikom (tabela 1). Najznaajniji izvoz ostvaruje se u Nemaku (24,3%), Rusku Federaciju (22%), Francusku (10%), Veliku Britaniju (7%) i Belgiju (6%). Navedene zemlje apsorbovale su 69% ukupnog izvoza smrznu-tog povra iz Poljske. Vie od polovine izvoza usmereno je u zemlje Evropske unije.

Neto manji izvoznik jeste panija, iji prosean izvoz iznosi 355 hiljada tona, to ini skoro 7% svetskog izvoza. Izvoz belei tendenciju znaajnog rasta po stopi od 6,52% godinje. Vrednost izvoza iznosi proseno 413 miliona dolara godinje. pa-nija predstavlja znaajnog proizvoaa smrznutog povra i velikog izvoznika. Naj-znaajniji izvoz ostvaruje se u Francusku (28%), Veliku Britaniju (16%), Belgiju (14%), Portugaliju (9%) i Nemaku (8%). Navedene zemlje apsorbovale su tri etvr-tine izvoza smrznutog povra iz panije (2009-2013.). Evidentno je da dominiraju zemlje Evropske unije.

Na petom mestu u svetu nalazi se Meksiko, iji prosean izvoz iznosi 317 hiljada tona, to ini 6% svetskog izvoza. Izvoz belei tendenciju umerenog rasta po stopi od 3,32% godinje. Vrednost izvoza iznosi proseno 342 miliona dolara godinje. Veliki deo smrznutog povra ini paprika. Najznaajniji izvoz ostvaruje se u USA koja je apsorbovala 97% ukupnog izvoza, znatno manji izvoz usmeren je u Kanadu, Japan, Nemaku i Kolumbiju.

Zemlje navedene u tabeli 1, imaju apsolutnu dominaciju jer daju vie od polovine (55%) ukupnog izvoza. One, praktino, diktiraju uslove na meunarodnom tritu (cene, uslove prometa, kvalitet i sl.). Imaju savremenu tehnologiju proizvodnje i tra-diciju to je rezultiralo visokim kvalitetom smrznutog povra. Postoji znaajna tra-nja na svetskom tritu, tako da se u narednom periodu moe oekivati dalja ekspa-nzija izvoza, ali sa umerenijim vrednostima.

17

Grafikon 1. Kretanje izvoza smrznutog povra najveih izvoznika (000 tona) Chart 1. The largest exporters' export trends of frozen vegetables (000 tona)

Najvee kompanije za preradu povra na bazi zamrzavanja su: Ardo - belgijska kompanija za preradu povra. Ima 15 pogona za proizvodnju i pakovanje u osam evropskih zemalja. Svake godine zamrzava i prodaje preko 600 hiljada tona voa i povra, ostvaruje promet od 644 miliona eura. Ima irok spektar smrznutog povra i raznih vrsta meavina povra i voa (www.ardo.com). Sledi Bonduelle, sa seditem u Francuskoj, ima nekoliko proizvodnih lokacija u mnogim evropskim zemljama. Birds Eye je ameriki meunarodni brend smrznute hrane u vlasnitvu kompanije Pinnacle Foods u Severnoj Americi (USA) i kompanije Permira u Evropi (Ve-lika Britanija). Veliki proizvoai su Frosta (Nemaka), Findus (vedska), Hortec (Portugal), Bofrost (Italija) i dr.

Promena preferencija i zahteva potroaa znaajno utiu na kretanja na tritu smr-znutog povra, lansiranje nekoliko novih proizvoda sa dodatom vrednou, kao to su smrznuti kompletni obroci, miksevi povra, testenine i povre u sosu i sl. Demo-grafski faktori, takoe, utiu kretanje na tritu, to je vidljivo preko lansiranja pako-vanja smrznutog povra za jednu osobu (single-serving packaging), iji je cilj posebno usmeren na zadovoljavanje potreba rastue kategorije samih - mladih i sta-rijih kupaca, odnosno jednolanih domainstava (Global Industry Analysts Inc., 2007).

2.2. Uvoz smrznutog povra

Prosean uvoz smrznutog povra u svetu iznosio je 5,2 miliona tona, sa tendencijom znaajnog poveanja, po prosenoj stopi od 5,70% godinje. Na poveanje potronje uticala je i potreba za smanjenjem vremena koje je potrebno za pripremanje obroka. Za navedenu posledicu promene naina ivota u savremenom svetu postoji vie razloga. Jedan je i taj to vie ena, koje su bile tradicionalno odgovorne za pripremu obroka, sada je zaposleno. Takoe, ljudi due ive sami, to dovodi do poveanja broja jednolanih domainstava. Svei i nepreraeni sastojci zamenjeni su prakti-nijim proizvodima, koji zahtevaju manje vremena za pripremu. Uteda vremena pri

200

400

600

800

1000

1200

1400

2009 2010 2011 2012 2013

(000 t)

Belgija Kina Poljska panija Meksiko

18

pripremanju obroka jedan je od najvanijih trendova kod potronje smrznutog po-vra. Ovo predstavlja dobru mogunost za plasman sledeih proizvoda: ohlaeni i smrznuti obroci (sadre miks povra koji su dopunjeni mesom i krompirom ili teste-ninom sa zainima), ohlaene i smrznute supe, ohlaeni i smrznuti kompletni obroci -heat and eat. Najvee uvozno trite jesu zemlje Evropske unije, a skoro svo povre uvozi se upravo iz zemalja ove grupacije, sa izuzetkom smrznute paprike, peurki i pargli. Belgija, Poljska i Holandija glavni su snabdevai Evropske unije povrem. Turska je glavni snabdeva smrznute paprike i peuraka, a Kina smrznutih peuraka i pargle (CBI, 2009). Najvei uvoznik smrznutog povra u svetu su Sjedinjene Amerike Drave, sa prosenim uvozom od 659 hiljada tona, to pre-dstavlja 12,6% ukupnog svetskog uvoza. Ostvaruje tendenciju umerenog porasta, po stopi od 2,9% godinje (tabela 2). Uvoz smrznutog povra (ukljuujui i krompir) ima trend rasta, u periodu od 2000-2008. godine uvoz je u proseku bio skoro tri puta vei od nivoa koji je ostvaren u periodu od 1990. do 1998.godine (USDA, 2012). Prosena vrednost uvoza smrznutog povra proseno iznosi 776 miliona US dolara. Uvoz je rezultanta visoke tranje, odnosno visoke domae potronje, kao i poveanja asortimana raznim kvalitetnim vrstama smrznutog povra. Tabela 2. Najvei uvoznici smrznutog povra u svetu (2009-2013) Table 2. The largest importers of frozen vegetable in the world(2009-2013)

Drava Prosena vrednost

(000 tona) Uee u svetu

(%) Stopa

promene (%) Prosena

vrednost (mil. $) USA 659 12,6 2,90 776 Nemaka 534 10,3 2,18 617 Francuska 499 9,6 2,68 577 Japan 421 8,1 6,95 706 V. Britanija 401 7,7 1,66 460

Izvor: Obraun na bazi podataka International Trade Centre - www.intracen.org Uprkos globalnoj krizi potronja je na stabilnom nivou. Jedan od razloga jeste i to razni nutritivni pokreti znaajno promoviu potronju povra, kako sveeg, tako i smrznutog. Prema istraivanju Global Industry Analysts Inc. (2007) trite smrznu-tog povra u Sjedinjenim Amerikim Dravama i dalje ima trend rasta, uprkos nepo-voljnim ekonomskim uslovima. Uvoenje novih metoda pripreme i pakovanja dopri-nelo je porastu potranje za smrznutim povrem u poslednjih nekoliko godina. Mo-derna tehnologija i nove kombinacije povra uspeli su da privuku panju potroaa, to je, uglavnom, voeno superiornom sveinom smrznutih proizvoda nasuprot konzerviranim proizvodima. Trend domae kuhinje, takoe, koristi ove proizvode, jer kupci pokazuju preferencije za zdravu i brzu pripremu obroka. Iskljuujui krompir, brokoli ini treinu smrznutog povra koje se uveze u USA. Najvei deo uvoza anticipira se iz sledeih zemalja; Meksiko uestvuje sa 46%, Kanada sa 18%, Kina sa 12%, Gvatemala sa 8% i Ekvador sa 3%. Napred navedene zemlje glavni su snabdevai trita sa ueem od 87%. Evidentno je da meu najveim dobavljaima nema evropskih zemalja. Prema rezultatima istraivanja koje je sprovedeno od januara 2013. do marta 2014. godine u Sjedinjenim Amerikim Dravama 76,8% ispitanika predstavlja stalne potroae smrznutog povra u USA, dok 21,6% ne konzumira smrznuto povre (Statista, 2014).

19

Uprava za hranu i lekove Sjedinjenih Amerikih Drava (Food and Drug Admini-stration - FDA) uporedila je mnogo vrsta sveeg povra sa istim vrstama u smr-znutom obliku i ustanovila da imaju relativno istu hranljivu vrednost. ak u nekim sluajevima smrznuto povre ima veu hranljivu vrednost od sveeg povra (www.-prohealth.com). U narednom periodu oekuje se blagi rast uvoza smrznutog povra od strane Sjedinjenih Amerikih Drava.

Na drugom mestu meu najveim svetskim uvoznicima nalazi se Nemaka sa neto manjim uvozom od USA, u koliini od 534 hiljade tona i 10,3% ukupnog svetskog uvoza, ali sa umerenijom stopom rasta (2,18%). Prosena vrednost uvoza smrznutog povra iznosila je 617 miliona US dolara. Znaajan uvoz posledica je visoke potro-nje smrznutog povra. U uvozu najvie je zastupljeno smrznuto povre iz Belgije (45%), Poljske (16%), Holandije (10%), panije (5%) i Francuske (4%), to ini 80% ukupnog uvoza smrznutog povra u Nemaku. Najvei deo uvoza ostvaruje se iz ze-malja Evropske unije.

Grafikon 2. Kretanje uzvoza smrznutog povra najveih uzvoznika (000 tona) Chart 2. The largest importers' import trends of frozen vegetables (000 tona)

Sledi Francuska sa uvozom od 499 hiljada tona, to ini 9,6% ukupnog svetskog uvoza. Uvoz karakterie trend umerenog rasta po stopi od 2,68% godinje. Prosena vrednost iznosila je 577 miliona US dolara. U uvozu najvie je zastupljeno smrznuto povre iz Belgije (51%), panije (17%), Poljske (7%), Holandije (5%) i Portugalije (3%), to ini 83% ukupnog uvoza. Najvei uvoz ostvaruje se iz zemalja Evropske unije.

etvrti po znaaju uvoznik je Japan sa uvozom od 421 hiljade tona, odnosno 8,1% ukupnog svetskog uvoza. Karakterie ga trend znaajnog rasta uvoza po stopi od 6,95% godinje. To je ujedno i najintenzivniji rast u odnosu na ostale najvee svetske uvoznike. Prosena vrednost uvoza smrznutog povra u ovu zemlju iznosila je 706 miliona US dolara. Najvie je zastupljeno smrznuto povre iz Kine (59%), USA (14%), Tajlanda (9%), Kineskog Tajpeha (7%) i Novog Zelanda (3%), to ini 92% ukupnog uvoza. Evropske zemlje, praktino ne izvoze smrznuto povre u Japan.

200

300

400

500

600

700

800

2009 2010 2011 2012 2013

(000 t)

SAD Nemaka Francuska Japan V. Britanija

20

Jedan od razloga jesu visoki trokovi transporta i preferencije potroaa prema povru koje se proizvodi u Kini i zemljama dalekog Istoka.

Veliki svetski uvoznik je i Velika Britanija sa uvozom od 401 hiljade tona, to ini 7,7% ukupnog svetskog uvoza. Karakterie ga trend blagog porasta uvoza po stopi od 1,66% godinje. To je ujedno najskromniji porast u odnosu na ostale najvee sve-tske uvoznike. Prosena vrednost uvoza smrznutog povra iznosila je 460 miliona US dolara. U uvozu najvie je zastupljeno smrznuto povre iz Belgije (50%), Ho-landije (19%), panije (12%), Kine (9%) i Poljske (8%), to ini 98% ukupnog uvoza. Evropska unija dominira u strukturi uvoza. Najvei svetski uvoznici, dati u tabeli 2, participiraju skoro polovinu svetskog uvoza (48%). Svi najvei uvoznici imaju tendenciju poveanja uvoza smrznutog povra, pri emu prednjai Japan (stopa 6,95%).

Naini potronje smrznutog povra variraju u razliitim geografskim regionima. Na primer, zemlje Severne Evrope, proseno, imaju dosta visoku potronju smrznutog povra, izraeno po stanovniku (per capita). Jedan od razloga jeste to je svee povre manje dostupno, posebno tokom zime, dok je smrznuto povre dostupno itave go-dine. Danas, dostupnost sveih proizvoda znaajno je poveana u odnosu na raniji period, ali navike u ishrani se sporo menjaju, to e potrajati jo izvesno vreme. Po-troai zemalja na jugu Evrope, u odnosu na smrznute, tradicionalno vie koriste sve-e proizvode u svojoj ishrani. Proizvodi koji smanjuju vreme pripreme obroka vie su popularni u severnoj Evropi, naroito u zemljama kao to su Velika Britanija, Irska i Nemaka. Potroai u junim zemljama, kao to su Italija, panija i Grka, vie preferiraju svee povre (CBI, 2009).

Na bazi ostvarenih tendencija, u narednom periodu moe se oekivati dalja ekspa-nzija meunarodne trgovine koja e, pre svega, zavisiti od kupovne moi potroaa, odnosno od ekonomskih faktora tranje.

3. Zakljuak

Prosean svetski izvoz smrznutog povra u istraivanom vremenskom periodu iz-nosio je 5,1 miliona tona, sa tendencijom znaajnog rasta po stopi od 5,35% godinje. Vrednosno iskazano prosean izvoz iznosio je 5,5 milijardi US dolara, to ga svrstava u proizvode sa visokim ueem u strukturi svetskog prometa agroindustrijskih pro-izvoda. Najvei svetski izvoznik je Belgija sa 1,1 miliona tona i ueem od 22% u svetskom izvozu. Belgija predstavlja najveeg evropskog proizvoaa smrznutog povra. Prosena vrednost izvoza iznosi 1,2 milijarde US dolara. Najvei deo smrznutog povra (75%) izveze se na trite Francuske, Nemake, Velike Britanije, Holandije i Italije. Veliki izvoznici su i Kina, Poljska, panija i Meksiko, koje daju vie od polovine (55%) svetskog izvoza smrznutog povra.

Svetski uvoz raste neto intenzivnijom dinamikom od izvoza (stopa 5,7%). Najvee uvozno trite jesu zemlje Evropske unije. Skoro svo povre uvozi se iz zemalja la-nica, sa izuzetkom smrznute paprike, peurki i pargli. Belgija, Poljska i Holandija glavni su snabdevai EU smrznutim povrem. Turska je glavni snabdeva smrznute paprike i peuraka, a Kina smrznutih peuraka i pargle. Najvei svetski uvoznik

21

smrznutog povra je USA sa 659 hiljada tona i ueem od 13% u svetskom uvozu. Najvei deo smrznutog povra (87%) uvozi iz Meksika, Kanade, Kine, Gvatemale i Ekvadora. Veliki uvoznici su i Nemaka, Francuska, Japan i Velika Britanija, koje apsorbuju skoro polovinu svetskog uvoza smrznutog povra.

U narednom periodu moe se oekivati blagi rast meunarodnog prometa koja e biti uslovljen dejstvom ekonomske krize. Svetski trend jeste konzumiranje raznih vrsta mikseva smrznutog povra i polugotovih jela, ohlaenih i smrznutih obroka (sadre miks povra koji su dopunjeni mesom, krompirom ili testeninom), ohlaenih i smrznutih supa od povra i sl.

4. Literatura

1. CBI (Centre for the Promotion of Imports from developing countries) - Agency of the Ministry of Foreign Affairs of the Netherlands (2009): Preserved fruit and vegetables - The EU market for frozen fruit and vegetables http://www.cbi.eu/-system/files/marketintel/2009_-_Frozen_fruit_and_vegetables1.pdf. [pristupljeno: 22.09.2014].

2. Global Industry Analysts Inc. (2007): Frozen Fruits and Vegetables: A Global Stra-tegic Business Report, rezultati istraivanja preneti u lanku Frozen fruits and vegetables market to hit 22.6 million tons by 2015, http://westernfarmpress.-com/orchard-crops/frozen-fruits-and-vegetables-market-hit-226-million-tons-2015 [pristupljeno: 15.09.2014].

3. Jai, M. (2012): Povijest i trendovi razvoja tehnologije voa i povra, www.tehno-logijahrane.com/enciklopedija-2/tehnologija-voca-i-povrca-povijest-i-trendovi [pri-stupljeno: 15.09.2014].

4. Popov, Ralji Jovanka (2013): Distribucija hrane i pia u ugostiteljstvu, www.dg-t.uns.ac.rs/download/distribucija02.pdf [pristupljeno: 15.09.2014].

5. Pro Health (1999): FDA says frozen fruit, veggies just as good for you as fresh, www.prohealth.com/library/showarticle.cfm?libid=1065 [pristupljeno: 05.09.2014].

6. Progressive magazin (2007): Smrznuto povre, http://progressivemagazin.rs/online-/smrznuto-povrce-2/ [pristupljeno: 22.09.2014].

7. Shields, D., Wu Huang, Sophia (2004): Chinas Fruit and Vegetable Trade po-glavlje u knjizi: Global Trade Patterns in Fruits and Vegetables, United States Department of Agriculture - Economic Research Service

8. Statista (2014): U.S. households: Do you eat frozen vegetables (excluding potatoes)?, www.statista.com/statistics/279336/us-households-consumption-of-frozen-vegeta-bles-excluding-potatoes/ [pristupljeno: 22.09.2014].

9. USDA (2012): Vegetables & Pulses Trade, United States Department of Agricult-ure Economic Research Service http://www.ers.usda.gov/topics/crops/vegetables-pulses/trade.aspx#.VDcii1d6gXI [pristupljeno: 20.09.2014].

10. Vukui, Tomislava (2011): Smrznuta hrana: sezonsko i izvan sezone, www.jatrgo-vac.com/tag/smrznuta-gotova-jela [pristupljeno: 15.09.2014].

11. www.ardo.com/en/sitepages/view/12 [pristupljeno: 15.09.2014]. 12. International Trade Centre - www.intracen.org/trade-support/trade-statistics/ 13. Food and Agriculture Organization - www.fao.org/statistics/databases/

22

INTERNATIONAL TURNOVER OF FROZEN VEGETABLES SITUATION AND TENDENCIES

Vlahovi Branislav1, Pukari Anton 2

Summary

This paper analyzes the international turnover of frozen vegetables. The changes in the international turnover are determined and the largest exporters and importers and turnovers are highlighted. The sources of data are the FAO and the International Tra-de Center ITC bases, during 2009-2013. The average world export of frozen vege-tables in the researched interval amounted to 5.1 million tons, with the tendency of significant growth of 5.35% annually. Expressed in financial terms, the average ex-port was 5.5 billion US dollars. The largest world exporter is Belgium with 1.1 million tons and participation of 22% in the world export. This country is the most significant European producer of frozen vegetables. The global import increases with somewhat more intensive dynamics than the export (rate 5.70%). This signifies relative growth of demand on the international market. The largest import markets are the European Union countries. The most important world importer of frozen vege-tables is the USA with 659 million tons and participation of 13% in the world import. In the future a slight increase of international turnover can be expected, which will be caused by the economic crisis effect. The global trend is consumption of various types of frozen vegetable mixes and ready-to-cook food, chilled and frozen meals, cooled and frozen vegetable soups, etc.

Key words: frozen vegetables, international turnover, export, import

Primljen/Received:20.09.2014. Prihvaen/Accepted:25.09.2014.

1 Branislav Vlahovi, PhD, Full Professor, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad,

Dositeja Obradovia Sq. 8, Novi Sad, Serbia, tel: +381 21 485 35 00, e-mail: vlahovic@polj.uns.ac.rs

2 Anton Pukari, PhD, Research Associate, Institute of Agricultural Economics, Volgina 15, Belgrade, Serbia, tel: +381 11 6 297 28 52, e-mail: anton.puskaric@gmail.com

23

UDK: 338.43 Originalni nauni rad Original Scientific paper

O ()

1

. - , , . , , - , - - ( , , (), , , .). - , , , . , (- ), e .

: , , , , .

1.

( 1989) - ( 2014) . . , , , , .

, - , ( ). , , , , . -, ( ) -, , , .2

1 , . ., ,

, 8, , : +381 63 600217; e-mail: pejanovic@polj.uns.ac.rs.

2 46006

24

2000. , , , 1994. , 1999. , , , .

(- ), . , , , .

2.

, , -, , . . : (), - - () ( ). , , . .

, , , . , , , , , , , , , , . , . , , . , , , .

, ( , , , , ) (1) , (2) , (3) , (4) , (5) - , (6) ,

, , .

25

. () , .

, 16. , . , , , . , . , , . . ( , , , , ) ( , , , , , ). , , .

2.1.

( -) .

. , , , . (increasing shareholder value), , , , .3

, , . , , : - , , , - . : , , , . .

, , () () . - , .

3 Milton Fridman : .

26

.4 , , ( ) . ( ), . .5

. , . , - . : , , . : , ( ) - ( ). : . , , . , - . .

, , . - , . , - . , , ( ) () . - (90- ) , 2001. . . . , , - . . , , 2001. , .

, , -, . 4 , : ,

, , .

5 ( ) ( , , , 2013). , , , , . , .

27

- , , . . , , , .

: ? , ?

, , ( ). - , . , , , . , , , () - .

?

, 1989. 1990., , ( ) 1991, , . , , , , 1991. 34 139 1992. . - , 1993. , 1994. (1994-1997) , , ( ). , 40 4 . , - , 436 - -.

1996. , , . , , .

28

, - , , .

, . - 12. 2001. , . . , . , . , - .6

2001. 7. . , , - . , , 8.

2008. - , . . . , .

6 , ,

, . . , 6 30 1 DEM . , 2000., , 1997. , 2000. .

7 2001. 2014. . 12. 2014. , . .

8 : , . (2000). : , : , , .

29

. 9.

, - 2001. , . 10. . , , 11.

, . . , , , 12. - 24 - 29. 2012. , 2012. .

? , 2008. . , , . .

94 2009. 2010. 33 , , 18, 2012. 12 . 2 2011, 2012; . 2013. .

( ) 0,8%, -; 13,7%, 9 : , . (2012),

: www.bradulovic.com. 10 : , . (2001), ,

, , . 11 , . (2012): : ,

, . 681. 12 , . (2007):

, , . 151-158.

30

10,9%. , - 9,1% -. , 41,2% ( , 2014).

2001. . - . , , 2001. . , , . , , -. - 2008, per capita (, ., 2014).

, 2002-2013. 2014. .

1.

, - 2002-2013. - 2014.

Figure 1: Number of sold companies and revenues from privatization by the methods of sales in the period January-December 2002-2013. and January-June 2014

:

31

, 2008. . 2002. 2012. 671 , 41,5% ( , - 55%). . 45% , 1,1 . 61% ( ) . , , ( , 2008. ).

671 , - (251 ), . - (250 ). , (89 ), (56 ), (20 ), ( , 2014).

. 2007. .

. , , 2013. 130 2/3 2002. -. 12.000 . , . , 130 , 60% 2002. (, ., 2014).

, 260 . 30 , .

. . . , . , / . .

32

(2014) 500 , ( 160 ).13 24 . - , , - . , , .

? . 154 53,8 -.14 : , , - , , Yumko, ...).15 . 419 35,5 . : , , , ...). - , . , . , , (2014) 200 , , ... , .

, , . .

2009. - , . , : , -, , , , . , , ; , , - Airways-, Etihad Airways-. . , , .

13 37 21

. , : (), , (. ), , , .

14 160.

15 2013. . 90.000 . .

33

. (2014) .

(2014) .16 , , . - : , , , . , (. , 10%, ). - . ,17 ?

, , . , . , , . , , , , . - , . , , . , . .

3. :

. - , .18 , , () , - , - ( ), , . . , , - . , , , (,

16 , . ., , . 83/2014, 5. VIII

2014. 17

2015. ( 6). 18

...( , 2014).

34

, ). ( , , - ) - , - . , . , , . , . , ( ) -, . - .

, , : 30% . - . .19 . . , , . - . (, , ). - . . , , -, . - , - . , , -, , . .20 . , , , . - , . , . , - . , -: , , -

19 2014. 21,2

, 66 - ( 45%). ( - 80 ). 80 -.

20 . , , , .

35

, , , , , , -, -, .

, , . , , - , , .

, . , . , - - .

, , , , , , - . - ( , ). , , .21 , , .

4.

1. , , : .

, . . , , , , . 27/1998.

2. , , . , , , , . 28/1999.

3. Pejanovi, R., i sar.: Transitional reforms in agriculture, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Poljoprivrednik, IRP, Novi Sad, br. 1-2/2005, str. 225-229.

4. World Economic Forum (WEF, 20139: The Global Competitiveness Report 2013-2014, Switzerland, Geneva.

5. , ., , . (2014): , , 2014. 6. , . (2014): , ,

, , , , 2014, . 89-102.

21 .

. 21. , ( , ).

36

7. , ., .: - , ( ), , , 2004, . 565-582.

8. , . (2005): , , , , . 8-14.

9. , . (2005): , , , , . 34-35, . 5-7.

10. , . (2008): ( ), , , , 10. V, . 11.

11. , . (2010): () , , , , . 47-48, . 5-25.

12. , . .: , , , , , 3-4/2004, . 95-106.

13. , . .: , ( - ?), , , 2005, , , . 1/2005, . 236-248.

14. , ., . (1998): , , , 8. X 1998, . 9.

15. , ., . (2001): , , , , . 30, . 9-24.

16. , ., . (2002): () , , , , . 31, . 1-14.

17. , ., . (2003): , , , , . 1, . 11-23.

18. , ., . (2004): , , ( : ), , . 3 - 4, . 95 - 106.

19. , ., . (2004): , , , . 13, . 39 - 48.

20. , ., . (2006): , , , , . 1-2, . 35-41.

21. , ., . (2006): , , , , . 4, . 75-84.

22. , ., . (2006): , , , , . 1-2, . 76-82.

37

23. , ., . (2006): () (, ), , , . 5-6, . 30-36.

24. , ., . (2007): , , , , .

25. , ., .: , ( - ), , , , , . 3/2001, . 1-14.

26. , ., .: , ( ), , , 2003, . 393-399.

27. , ., .: , , , , . 1/2004, . 85-96.

28. (2014): , , , .

29. , . (2013): , , . 30. , . (2000): :

, : , , .

31. , . (2012): : , , , .

32. , . (2009): , , 2009.

33. , . (2007): , , .

38

ABOUT THE (UN)SUCCESSFULNESS OF OUR TRANSITIONAL REFORMS

Pejanovi, Radovan1

Summary

The author discusses and critically analyzes the current concept of transition in Serbia and its flow methods. The transition based on the neo-liberal concept of privatization as its key lever did not give the expected results. On the contrary, it has proved unsuccessful, particularly privatization, which not only failed to meet the desired goals, but it resulted in disastrous socio-economic outcomes (social problems, mass unemployment, collapsed agribusiness, deficits, debt, etc.). The wrongness of the concept came particularly to the fore in times of global economic crisis, which, with some delay, affected our region. It is necessary to implement complex and radical economic policies, based on a different concept of transition (social-market economy) in order to overcome the difficult situation in which our society and economy are.

Keywords: transition, privatization, economic crisis, reforms, changes.

Primljen/Received:1.09.2014. Prihvaen/Accepted:15.09.2014.

1 Radovan Pejanovi, PhD, Professor, University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Trg

Dositeja Obradovia 8, 21000 Novi Sad, phone: +381 63 600217; e-mail: pejanovic@polj.uns.ac.rs.

39

UDK: 63:65.01 Originalni nauni rad Original Scientific paper

RANGIRANJE OPTINA VOJVODINE NA OSNOVU EFIKASNOSTI POSLOVANJA MSP U AGROBIZNISU1

Maleti Radojka2, Popovi Blaenka3

Rezime

Rad predstavlja nastavak istraivanja grupe autora (Maleti i dr., 2011, 2012) na istoj bazi podataka u cilju primene novije statistike metodologije za merenje efikasnosti poslovanja entiteta, kao i za njihovo rangiranje. U tu svrhu je primenjena analiza zasnovana na odstojanju (DBA metoda) kojom je ocenjena efikasnost poslo-vanja agrarnih, malih i srednjih preduzea u optinama Vojvodine. Rangiranje optina je najpre izvreno Ivanovievim odstojanjem posebno za ulazne i izlazne indikatore, koji su potom normalizovani L metrikom. Krajnja ocena efikasnosti poslovanja MSP, kao i konaan rang optina je definisan deljenjem dobijenih normalizovanih vrednosti.

Uporedna analiza rezultata primenjene dve metododologije (Ivanovievo odstojanje i DBA metoda) je pokazala da postoje znaajna odstupanja i da se rezultati jedne metode ne mogu poistovetiti sa rezultatima druge. Iako statistiki pokazatelji ukazuju na relativnu blisku vezu dobijenih rangova, dalja izvodjena su ukazala da su odstupanja znaajna. Iz tog razloga, primena neke od ovih metoda zavisi iskljuivo od donosioca odluke i cilja istraivanja.

Kljune rei: Statistiko ocenjivanje efikasnosti, I-distanca, analiza zasnovana na odstojanju-DBA, mala i srednja preduzea.

1. Uvod

Mala i srednja preduzea bez sumnje, predstavljaju jedan od najefikasnijih segmenta privreda u gotovo svim zemljama sveta. Njihova uloga posebno je dola do izraaja 1 Rad je rezultat istraivanja dva projekta koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i

tehnolokog razvoja: Ruralno trite rada i ruralna ekonomija Srbije-diverzifikacija dohotka i smanjenje ruralnog siromatva i Razvoj i primena novih i tradiocionalnih tehno-logija u proizvodnji konkurentnih prehrambenih proizvoda sa dodatom vrednou za evropsko i svetsko trite stvorimo bogatstvo iz bogatstva Srbije

2 Prof. dr Radojka Maleti, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, Zemun, e-mail: maletic@agrif.bg.ac.rs tel: +381 11 2615-315/410.

3 Prof. dr Blaenka Popovi, vanredni profesor, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, Zemun, e-mail: blazenka@agrif.bg.ac.rs tel: +381 11 2615-315/404

40

"u zemljama u tranziciji koje se suoavaju sa problemima visoke nezaposlenosti, niskog stepena privredne aktivnosti, nedovoljne konkurentnosti i nedostatka investi-cija i u kojima su jo uvek prisutna velika neefikasna dravna preduzea. Kao stabilan izvor kreiranja novih radnih mesta, mala i srednja preduzea ostvaruju i vanu soci-jalnu funkciju tako to apsorbuju vikove radne snage nastale u procesima tranzicije i svojinske transformacije dravnih i drutvenih preduzea" (Eri i sar. 2012). U svo-jim istraivanjima Pavlovi (2009) ukazuje da mala i srednja preduzea iako su i dalje preteno usmerena na lokalno trite imaju sve znaajniju ulogu i u medjunarodnim tokovima.

Imajui u vidu fleksibilnost i inovativnost malih i srednjih preduzea kada su u pitanju proizvodni programi, kao i njihovu sposobnost prilagodjavanja privrednim kretanjima, moe se oekivati da ona budu jedan od najvanijih subjekata podrke razvoja agrobiznisa Republike Srbije. Razvoju jakog i konkurentnog sektora malih i srednjih preduzea dato je izuzetno znaajno mesto u procesu uku-pne tranzicije u Republici Srbiji. Uz adekvatnu agrarnu politiku i poveanje efekata proizvodnje, poljoprivreda u Republici Srbiji moe razviti neophodni stepen konkurentnosti i doprineti znaajno napretku privrede zemlje. U narednom periodu drava bi trebala da ima kljunu ulogu u procesu definisanja kako poslovnog ambijenta, tako i povoljne makroekonomske politike, ali i uslova kao jedinih osnova za podsticaj poljoprivrede, usmerene na restrukturiranje agrosektora, razvoj trita i poveanja investicija. Ovo e jo vie doi do izraaja nakon vlasnike transformacije, jer e relativno mali broj preduzea biti sposoban da konkurie sa svojm proizvodnim programima u razvoju privrede Republike Srbije (vidi opirnije uran, 2011). Takodje, bitno je utvrditi koji faktori utiu na uspenost i poslovanje istih preduzea, jer se ona preteno finansiraju iz svojih prihoda uz malu pomo drave (Beck & Demirguc-Kunt, 2006). Opstanak, rast i razvoj malih i srednjih preduzea primarno je determinisan mogunostima finansiranja iz povoljnih izvora (vidi opirnije Eri, 2012).

Ocena efikasnosti agrarnog sektora je interesantna tema velikom broju autora (Shenngen & Xiaobo, 2002), (Jirong, Eric, & Gail, 1998). Nove tehnologije omo-guavaju poveanje prinosa, a novi principi upravljanja agrarnim preduzeima pruaju mogunost poveavanja efikasnosti poslovanja. U uslovima ekonomske krize javlja se potreba za optimizacijom poslovanja i poveanjem efikasnosti, kako bi agrarni sektor bio profitabilan.

Cilj istraivanja ovog rada je statistiko ocenjivanje efikasnosti poslovanja MSP u agrobiznisu, a zatim na osnovu dobijenih rezultata rangiranje optina Vojvodine. Merenje efikasnosti poslovanja bie izvreno primenom analize zasnovane na odstojanju - DBA metoda, na osnovu pokazatelja od kojih svaki na poseban nain meri stepen njegove razvijenosti. Zatim bi se napravila komparacija dobijenih rezultata na osnovu ranijih istraivanja primenom I-distance (Maleti i sar. 2011, 2012 i 2013) sa rezultatima primenjene DBA metode. U prethodnim istraivanjima Maleti i sar. (2013) vre komparativnu analizu dobijenih rangova na osnovu DEA i metode I-distance.

Analiza zasnovana na odstojanju DBA (Distance Based Analysis) je metoda novijeg datuma. U praksi su je autori koristili za merenje efikasnosti zdravstvenog

41

sistema zemalja lanica EU (Jeremi, et al., 2012), za ocenjivanje efikasnosti univerziteta po osnovu nauno-istraivakog rada (Jeremi, Bulaji, Radojii, & Markovi, 2012) i za ocenu efikasnosti bankarskog sektora (Bulaji, Jeremi, Kneevi, & Zarki-Joksimovi, 2012). Kako se radi o "sintetizovanoj" metodi I-distance i DEA metodologije, to je i ona pogodna za primenu i u profitnim i u neprofitnim sektorima. Takodje ocenjuje efikasnost pomou veeg broja indikatora te se moe veoma uspeno koristiti za poredjenje rezultata sa prethodnim metodo-logijama.

2. Materijal i metod rada Za realizaciju definisanog cilja formirana je poetna baza podataka. Podaci su dobijeni iz Zavoda za statistiku Republike Srbije a na osnovu zavrnih rauna privrednih subjekata, tj. MSP. Za sve optine Vojvodine (45) na osnovu trogodinjeg proseka (2006.-2008. god.) su korieni sledei pokazatelji:

a) ulazni: stalna imovina, obrtna sredstva, broj zaposlenih, broj preduzea i b) izlazni: ukupan prihod, dobit

Maleti i dr. u prethodnim istraivanjima (2013) za merenje ukupnog diskrimi-nacionog efekta svih ispitivanih indikatora i formiranje konane rang liste optina u Vojvodini prema stepenu razvijenosti MSP u njima koriste I-kvadratnu distancu. Detalji ove metodologije mogu se tamo videti, a za potrebe ove analize bie uzeti samo konani rezultati (rangovi). U ovom radu akcenat je na primeni DBA metodologije.

Analiza zasnovana na odstojanju - DBA (eng. Distance Based Analysis) je novi metod namenjen statistikom merenju efikasnosti i predstavlja nadogradnju metode I-odstojanja. Podelom parametara na ulazne i izlazne raunaju se dve I-odstojanje vrednosti koje se potom normalizuju L metrikom. Deljenjem te dve normalizovane vrednosti dobija se krajnja ocena efikasnosti.

Kao to je navedeno, metoda I-odstojanja posmatra celokupan skup parametara i na osnovu njih formira jednu sintetizovanu vrednost na osnovu koje definie ra-ngove entiteta koji se posmatraju. Sa druge strane DBA metod, po ugledu na DEA (eng. DEA Data Envelopment Analysis) metodu, deli skup pokazatelja na dva podskupa:

Skup ulaznih parametara Skup izlaznih parametara

Nad svakim od navedenih podskupova se sprovodi I-odstojanje metoda i dobijaju se dve Ivanovieve vrednosti (I-odstojanjeulaz i I-odstojanjeizlaz). Koristei L metriku sve ove vrednosti se normalizuju i svode na opseg od 0 do 1. Konana ocena efikasnost za svaki entitet se rauna po formuli (Jeremi, et al., 2012):

=

(1)

Za posmatrani entitet moemo da kaemo da je efikasan ukoliko mu je izraunati

42

kolinik vei ili jednak jedinici.

3. Ocena efikasnosti agrarnih MSP u Vojvodini

Statistiko ocenjivanje efikasnosti agrarnog sektora Vojvodine e se vriti na nivou optina. Primenom Ivanovievog odstojanja na etiri ulazna i dva izlazna parametra dobijaju se ocene i njima odgovarajue normalizovane vrednosti (L metrika - slui da svede sve vrednosti na opseg 0-1), tabela 1:

Tabela 1. Vrednosti I-odstojanja za ulazne i izlazne parametre DBA metode Table 1. I-distance values for input and output indicators of DBA method

Optina Ulazni parametri Izlazni parametri I- L (I- I- L (I-

Ada 1,930 0,280 0,381 0,080 Alibunar 3,391 0,493 0,557 0,118 Apatin 2,266 0,329 0,616 0,130 Ba 2,826 0,410 0,717 0,152 Baka Palanka 2,932 0,426 1,143 0,242 Baka Topola 6,884 1,000 3,173 0,671 Baki Petrovac 3,429 0,498 0,853 0,180 Bela Crkva 2,606 0,379 0,370 0,078 Beoin 0,081 0,012 0,040 0,008 Beej 6,315 0,917 2,671 0,565 Vrac 2,696 0,392 1,390 0,294 abalj 1,946 0,283 0,689 0,146 itite 3,366 0,489 0,915 0,193 Zrenjanin 4,04 0,640 3,002 0,635 Indjija 1,583 0,2