AGROSVET 71

BESPLATAN PRIMERAK

god.XIIbr.

AGROSVET71

decembar2015.

AGROSVET 71Stručna revijaISSN 1820-0257

Izdavač: Agromarket dooAdresa: Kraljevačkog bataljona 235/234000 Kragujevactel: 034/308-000 fax: 034/308-016www.agromarket.rs

DISTRIBUTIVNI CENTRI:Kragujevac: 034/300-435Beograd: 011/74-81-920Valjevo: 014/286-800Niš: 018/514-364Subotica: 024/603-660Zrenjanin: 023/533-550Sombor: 025/432-410Sremska Mitrovica: 022/649-013

AGROMARKET CRNA GORAPodgorica: +382 20 872 165AGROMARKET BIHBijeljina: +387 55 355-230,Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814 Direktor, glavni i odgovorni urednik:

Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec

REDAKCIJA:Dr Ivan Krošlak Dragan LazarevićRadmila Vučković Miloš StojanovićMomčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško SimićMilan SudimacIvan ValentBojana StankovićOlivera Gavrilović

ŠTAMPA: „KipKap“ LoznicaTiraž 7000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA:Dr Ivan Krošlak - direktor marketinga, 063/106-63-55Dragan Lazarević - rukovodilac stručne službe, DC S. Mitrovica 063/580-958Dragan Đorđević - DC Niš, 063/102-23-45Radmila Vučković - DC Kragujevac, 063/105-81-94Momčilo Pejović - DC Subotica, 063/693-147 Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175Igor Šćekić - DC Sombor, 069/510-61-21Miloš Stojanović - rukovodilac sektora ishrane bilja, DC Valjevo, 063/414-722Milan Raković - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078Goran Radovanović - DC Niš, 069/50-70-979Bojana Stanković - DC Kragujevac, 063/861-86-33

SLUŽBA PRODAJE:DC KragujevacVladimir Dragutinović, 063/438-483Veselin Šuljagić, 063/658-307Vladimir Milovanović, 063/415-924Zoran Radovanović, 063/10-58-091Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC NišBojan Đokić, 063/668-165Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC BeogradVelibor Hristov, 063/658-312

Ivan Gnjatović, 063/11-24-540Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC ZrenjaninNebojša Lugonja, 063/10-58-223Srđan Protić, 069/507-09-78

DC SuboticaDejan Milinčević, 063/106-74-79

Miloš Tomašev, 063/635-495

DC SomborNada Jovanović, 063/693-501Daniel Grnja, 063/438-641Marko Vidaković, 069/50-808-76

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41

Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC PodgoricaSpaso Popović, + 382 67 207-104Miroslav Jokić, + 382 69 300-845Gojko Ljumović +382 69 183-032

DC BijeljinaMilenko Krsmanović, +387 65 643-466

Zoran Hamzić, +387 65 823-046Mladen Bijelić, +387 66 365-978

Jovo Vujević, + 387 65 189 104Miroslav Vesić, +387 66 394-750

DC Banja LukaBojan Krunić, +387 65 713-435Slobodan Lukić, +387 66 001-352Dragan Ćurković, +387 65 983-150Maja Mirković, +387 65 146-875Lolo Marčeta +387 65 867-775

DC PrištinaNaser Spahiu +386 49-733-814Eljmaz Orana +386 49-733-815

Nerdian Ahmedi +386 49-869-333

web www.agromarket.rs facebook www.facebook.com/Agrosvet

AGROSVET

S A D R Ž A J

REČ UREDNIKA ↘ 4

25 GODINA↘ 5

VOĆARSTVO U 2015.-LAKŠE SE DIŠE ↘ 9

SEZONA ZA PAMĆENJE, ILI MOŽDA, ZABORAV ↘ 12

OGLEDI, JEDINI PUT KOJI POMAŽE U ODLUČIVANJU ↘ 15

MONOKULTURA: DA ILI NE ↘ 19

REZULTATI VREDNI PAŽNJE ↘ 20

BIOZAŠTITA BILJAKA↘ 25

PČELARENJE ↘ 37

STENICE KAO ŠTETOČINE U VOĆARSTVU ↘ 38

VILLAGER ČISTAČI SNEGA ↘ 40

LEPINOX PLUS-NOVI BIOINSEKTICID U BORBI PROTIV GUSENICA 42

DRUGI PIŠU ↘ 44

PRIRODNI LEK SA MIRISOM JESENI ↘ 46

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘ 49

POVRATAK U BUDUĆNOST SRPSKOG POVRTARSTVA↘ 52

HELIOSEC-NAJBOLJA PRAKSA ZA UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA↘ 54

EKOLOŠKE CRTICE ↘ 56

POLJOSTATISTIKA ↘ 58

4

REČ

UR

EDN

IKA↘ I tako, dan za danom polako zaklapamo stranice registra-

tora koji je označen sa rednim brojem 2015. Godina na izmaku. Po čemu ćemo je pamtiti, kako je oceniti, šta će

reći završna računica?

Prvo promišljanje i odgovor suša, a zatim suša nakon poplava jer jedno bez drugog ne ide, zatim manji prinos go-tovo svih proizvedenih plodova, smanjen izvoz, poskupljenje svega, izostanak pravovremenih subvencija, protesne vožnje, zemljište... I tako gotovu u nedogled. Suma, sumarum, ne-veselo.

Međutim zašto ispratiti staru, a dočekati Novu, 2016. u takvom raspoloženju. Ide novih 365 dana u kojima bi trebalo da smo pametniji ako ništa drugo bar za ovih prethodnih tristotine i nešto dana i noći. Treba se radovati novim izazo-vima, sanjati neko nove snove i biti vođen srećnom zvezdom. I verovati u sebe i svoje bližnje. Jedino to.

I zbog toga dragi Čitaoče, ostavljam Ti belinu ovog papira da sam sebi postaviš ciljeve koje želiš da ostvariš u 2016. godini...

I budi objektivan, poželi nemoguće jer ćeš samo tako moći da ih ispuniš.

5

AGROSVET

Nakon četvrt veka postojanja, Agromarket je danas vodeći proizvođač, zastupnik i dis-

tributer širokog portfolia proizvoda na tržištu Zapadnog Balkana. Od početne delatnosti kompanije, vele-prodaje i maloprodaje osnovnim repromaterijalom za primarnu pol-joprivrednu proizvodnju u regionu centralne Srbije, kompanija Agro-market je tokom 25 godina izrasla u jedan od vodećih snabdevača tržišta pesticida, semenske robe i garden uređaja u celom regionu.

Pesticidi, semenska roba i gar-den uređaji okosnica su razvoja kompanije. Distribucijom pesticida Agromarket pokriva 1/3 celoku-pnog tržišta Srbije, dok prometom semenske robe zauzima 1/4 tržišta. Tržište garden proizvoda tj. tržište mašina i alata kako za poljoprivre-du tako i hobi i profesionalnu pri-menu kvalitetno je pokriveno najši-rim prodajnim portfoliom u zemlji zahvaljujući kojem Agromarket sa dva pozicionirana brenda Villa-gerer i AGM dominira i ostvaruje udeo od 25 % celokupnog tržišta baštenskih proizvoda.

Najbrže rastući portfolio kom-panije u poslednjih par godina je se-gment specijalizovanih vodotopivih i tečnih đubriva pod brendom Fito-fert sa kojim Agromarket zaokru-žuje kompletnu paletu proizvoda u domenu primarne poljoprivredne proizvodnje.

Poslednjih godina, stručni tim kompanije Agromarket uvodi i bio liniju, odnosno biopesticide i fito-vakcine, zaokružujući na taj način ponudu prema oba segmenta proi-zvodnje - prema organskoj i ka kon-vencionalnoj proizvodnji.

Uz svoje proizvode, Agroma-rket je zastupnik brendova vode-ćih svetskih proizvođača pesticida (Syngenta, Du Pont, Dow AgroSci-ences, Bayer Cropscience, United Phosphorus, Arysta LifeSciences, Sinochem Ningbo, Agriphar, Spiess Urania, Cheminova, Nissan Chemi-cal Industries, Mio, Zapi, Goemar, Mio, Cinkarna...), domaćih i ino-

stranih selekcionih semenarskih kuća (NS seme, KWS, ZP, Franchi sementi, Caussade...), proizvoda garden programa (Oregon, Fiskars, Dolmar, Lawor-wash, Al-Ko, Al-pina, Telwin, G.F., Di Martino, El-pumps...), opreme za navodnjavanje (Sunstream, AgroDrip), folija za plastenike (Illeri Plastic) i supstrata (Terracult).

Najveća energija tokom godina je ulagana u razvoj stručne službe, koja je na današnji dan najbrojnija stručna podrška poljoprivrednim proizvođačima na terenu. U okviru stručne službe rade saradnici spe-cijalisti za zaštitu bilja, tehnologiju proizvodnje i ishranu bilja. Uspeh ne samo ove službe već i cele filozo-fije kompanije ogleda se u uspesima proizvođača sa kojima se ostvaruje saradnja. Provereni saradnici sva-kodnevno prate raznoliku biljnu proizvodnju, predlažu agro i pomo-tehničke mere, usaglašavaju pre-duzimanje potrebnih mera zaštite posebno vodeći računa o bezbednoj primeni pesticida, zaštiti onog koji ih primenjuje, očuvanju životne sredine i najvažnije, zdravlju kraj-njeg korisnika. Saradnici za ishra-nu bilja uz pomoć mobilne labora-torije obavljaju analize zemljišta, supstrata i vode, a na bazi toga uz upotrebu najsavremenijeg softvera daju preporuke za proizvodnju.

Kroz integrisani miks koji spa-ja tradicionalne i moderne alate komunikacije, kompanija Agro-market komunicira sa širokim au-ditorijumom različitih profila ci-ljanih javnosti. Stručna predavanja i prezentacije širom celog regiona, stručni časopis Agrosvet koji izlazi

već 12 godina, video materijali, ko-munikacija kroz društvene mreže i direktan kontakt kroz SMS servis, kompanijske internet prezentacije - osnova su ukupne produkcije sa-držaja koju kompanija plasira kroz svoje navedene, kao i kroz druge, masovne medije.

Važan deo nastupa na tržištu su i sajmovi koje kompanija organizu-je, a koji su pre svega orijentisani na biznis segment. Tradiconalni EXPO kućni sajmovi koje Agromarket krajem februara svake godine orga-nizuje u Kragujevcu, Bijeljini, od-nosno Banja Luci i Podgorici okupe preko 2500 poslovnih partnera i prijatelja predstavljaju nezvanični početak trgovanja poljorepromate-rijalom i garden proizvodima

Najdinamičniji segment kompa-nije koji se najbrže razvija je garden sektor. Brend Villager, sa deset go-dina tradicije, je prepoznat na tr-žištu kao „value for money“ brend koji svoju poziciju potvrđuje kva-litetnim i širokim portfoliom proi-zvoda ali i usluga: servis, rezervni delovi, ovlašćena prodajna mreža. Villager je svojim kvalitetom izbo-rio mesto i na zahtevnom tržištu Evropske Unije, u koju se plasman obavlja preko kompanije Villager Slovenija. Uz slovenačko tržište, Villager je dostupan na tržištima Češke, Slovačke, Grčke, Hrvatske, Albanije, Makedonije, Rumunije, Francuske, itd. Uz brend Villager, zaokružen je nastup na tržištu kroz AGM brend koji je pozicioniran u hobi segmentu.

25 GODINA ↘Priredili: Dr.Ivan Krošlak, Dragan Đorđević dipl.inž.polj.

6

AGROSVET

Agromarket je dugogodišnjim razvojom svoje prodajne mreže do-stigao vodeću ulogu u regionu po logističkim mogućnostima.

Distributivna mreža je dobro organizovana i pozicionirana i predstavlja značajnu konkurentsku prednost. Distribucija proizvoda se odvija kroz rad 8 distributivnih centara u Srbiji i to Kragujevac, Beograd, Valjevo, Niš, Suboti-ca, Sombor, Sremska Mitrovica i Zrenjanin. Razvoz proizvoda se svakodnevno obavlja do preko 3500 malo i veleprodajnih objekata, od čega više od 2000 poljoprivrednih apoteka, poljoprivrednih imanja i zemljoradničkih zadruga, više od 100 hipermarketa i oko 1000 obje-kata koji prodaju garden proizvode.

Van granica Srbije, kompanija Agromarket je organizovana kroz predstavništva u Bosni i Herce-govini, Crnoj Gori, Sloveniji i Kosovu, čime svakodnevno kroz komunikaciju sa svim tržištima, kompanija dokazuje poziciju regio-nalnog lidera.

Prve godine XXI veka donele su i smeli ulazak kompanije Agromar-ket u primarnu poljoprivrednu pro-izvodnju. Sjedinjavanje proizvodnje i prodaje pod istim krovom stvara uslove za razvoj i jačanje Agro-market Grupe. U okviru Agro-market Grupe posluju preduzeća PIK „Južni Banat“ iz Bele Crkve, PD „Zaječar“ iz Zaječara, Fabrika za proizvodnju vodotopivih i tečnih đubriva „Fertico“ iz Niša, Fabrika za proizvodnju i formulisanje sred-stava za zaštitu bilja u Bačkom Pe-trovcu preduzeća za doradu seme-na „Agroseme“ u Kikindi, odnosno „Semenarstvo“ u Šapcu i silosi “Na-talinci” u Natalincima i Kragujevcu.

Posvećenost kompanije uvođe-nju i primeni najsavremenijih teh-nologija, ali i jasno opredeljenje da se u proizvodnji dobije proizvod vr-

hunskog kvaliteta u Poljoprivredno industrijskom kombinatu Južni Ba-nat vidi se veoma jasno.

U kombinatu je organizovana proizvodnja na blizu 2000 hektara, od čega je preko 350 hektara pod za-sadima jabuke, breskve, nektarine i kruške, a na 75 hektara se proizvo-di vinsko i stono grožđe. Uz to, go-dišnje se proizvede i preko 200.000 „knip“ i „magnum“ sadnica jabuke i kruške koje su namenjene kako za proširenje sopstvenih zasada tako i i za dalju prodaju. Celokupna voćar-ska proizvodnja se odvija u sistemu „Global Gap“ sistema kvaliteta što omogućava da se proizvodi mogu naći na tržištu kako Evropske Uni-je tako i Rusije. Novina u 2015. je puštanje u rad najmodernije ULO hladnjače kapaciteta 6500 tona, sa novom klasirnicom za klasiranje na principu vodenih tokova i pakirni-com sa mašinom za klasiranje na principu vodenih tokova.

Na preko 1000 hektara odvija se i proizvodnja semena strnina, sun-cokreta, kukuruza i uljane repice. Proizvodnja, kako voćarska, tako i ratarska organizuje se u zalivnom sistemu kao i u sistemu protivgrad-ne zaštite. Međutim mnogo više od svega toga u Beloj Crkvi predstav-ljaju visoko stručni saradnici koji su uz primenu najnovijih dostignuća u oblasti tehnologije proizvodnje do-prineli ostvarenju i preko 120 tona po hektaru vrhunskih plodova jabu-ke. Svi oni, pored znanja stečenih na domaćim fakultetima, prošli su brojna usavršavanja u najrazvijeni-jim voćarskim regijama Italije i Slo-venije. Uz to, iz zemalja EU angažo-vani vrhunski savetnici poslednjih godina ističu sa zadovoljstvom da su učenici u mnogo čemu prevazišli učitelje.

Zahvaljujući ovome, zasadi voća u Beloj Crkvi postali su i svojevrsna učionica u kojoj se tokom godine, kroz zimske škole voćarstva, struč-ne posete tokom sezone i dane polja praktično i teoretski edukuju voća-ri iz Srbije i susedstva. Ipak najveća škola na otvorenom predstavlja Dan polja koji se svake godine održava u drugoj dekadi meseca juna kome prisusutvuje preko 1200 proizvo-đača iz zemalja regiona.

Kada se govori o voćarskoj proi-zvodnji u okviru poslovnog sistema

Agromarket Grupa logičan nasta-vak je u Zaječaru u okviru imanja Poljopriverdno dobro Zaječar gde se proizvodnja višnje sorte »Obla-činska« obavlja na 130 hektara, a na 10 hektara je proizvodni zasad šljive, sorte »Stenli«. Programi he-mijske zaštite i ishrane koji se pri-menjuju na plantažama su usagla-šeni sa regulativnom o ostacima pesticida i mineralnih đubriva za zemlje EU i SAD tako da se plodovi mogu naći na oba ova tržišta što je komparativna prednost proizvoda iz Zaječara. Ubrani voćni plodovi prerađuju se u hladnjači kapaciteta prijema 1500 tona godišnje. Na pro-cesnoj opremi tokom sezone pre-rade višnje, šljive, kupine, šipurka kao i šumskog voća dobije se preko 4000 tona vrhunskog kvaliteta usa-glašenih sa ISO 22000 standarda kvaliteta. Zahvaljujući svemu tome, kvalitetnim proizvodima snabde-va se industrija hrane, proizvođa-či džema, voćnih jogurta, sokova, konditorska industrija, baker pro-izvodi, destilerije i veletrgovine u evropskim i prekookeanskim ze-mljama.

Pored voćarske PD Zaječar ka-rakteriše i semenska proizvodnja sorata i hibrida vodećih domaćih i inostranih selekcionih kuća. Na oko 1000 ha umnožavaju se sorte strnina i hibridi suncokreta, a na oko 200 ha proizvodi se i merkan-tilni kukuruz, odnosno suncokret i trave. Proizvedeno seme pšenice, raži, tritikala dorađuje se u centru za doradu odakle se preko 2500 tona plasira na tržišta Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova...

Četiri procesa, primarna poljo-privredna proizvodnja, uskladište-nje i dorada semena te njegova dis-tribucija daju pun rezultat kada su u jednom lancu. Da bi se ova četiri posla obavila kvalitetno i u pravo vreme nužna je vrhunska organiza-cija, stručni ljudi, pouzdana opre-ma, a to poseduju skladišno-dorad-ni kapaciteti koje poseduju centri “Agroseme” Kikinda i “Semenar-stvo” Šabac članice Agromarket Grupe. U ovim doradnim centrima radi više od 70 stručnih, vrednih i odgovornih zaposlenih koji i uz po-moć vrhunske opreme, linije “Hide” i “Lind”, uspešno ostvaruju zadate ciljeve.

7

AGROSVET

“Agroseme” poseduje podna skladišta koje mogu da zapremine preko 5000 tona, kao i 18 silo ćelija kapaciteta preko 10000 tona zrna-ste robe. U okviru doradnog centra instalirana je i sušara za kukuruz sa mogućnošću sušenja 480 tona. S druge strane, “Semenarstvo” Šabac, raspolaže podnopaletnim skladištem površine 6000 m2 kao i zasebne ćelije kapaciteta 40, 100 i 200 tona. U Šapcu se koriste i 88 “Konskilde” silo-ćelija kapaciteta preko 12000 tona čime je omogu-ćeno potpuno razdvajanje zapri-mljene robe po sortama, hibridima, proizvođačima ili kvalitetu. Oba doradna centra raspolažu sušara-ma na tečno-naftni gas sa dnevnim prijemom od 80 do 120 tona gde se u 10 komora kapaciteta 50 tona sva-ka, suši i skladišti kukuruz.

Na 32. kilometru od autoputa Beograd nalaze se „Silosi Natali-nci“ koji od 2011. godine posluju u okviru sistema Agromarket Grupa. Osnovna namena je uskladištenje, sušenje i pakovanje zrnaste robe, pre svega kukuruza i pšenice ali i ostalog ratarskog bilja u instalira-nih 12 silo ćelija ukupnog kapaci-teta 12000 tona. Takođe, u pogonu je instalirana i vertikalna dvodelna sušara na tečni mazut sa tampon ćelijom koja prima 300 tona kuku-ruza. Deo celine skladištenja zrna-stih proizvoda u okviru Agromarket Grupe predstavlja i silos „Žitopro-dukt“ u Kragujevcu sa skladišnim prostorom za 45.000 tona.

Najnovija u nizu članica Agro-market Grupe koja je ušla u sastav grupe u 2015. godini je Fabrika za proizvodnju i formulisanje sredsta-va za zaštitu bilja u Bačkom Petrov-cu ispunjava sve preduslove da uz snažnu pomoć i podršku matične

kompanije izbije u sam vrh doma-ćih proizvođača pesticida. Istovre-meno, zahvaljujući fabrici, pove-ćava se ponuda pesticida čime se kompletira portfolio sredstava za zaštitu bilja Agromarketa.

U pogonima se proizvode i for-mulišu preparati tečnih, praškastih i granulisanih formulacija. Prilago-đavanje potrebama krajnjih korisni-ka ogleda se i kroz uvođenje novih linija za pakovanje praškastih pe-sticida, kao i mogućnosti pakovanja tečnih preparata manjih zapremina. Proizvodnja je koncipirana prema najnovijim standardima Evropske Unije na najsavremenijoj opremi, čime se obezbeđuje maksimalna zaštita čoveka i njegove okoline.

U sastavu Agromarket Grupe posluje i Fertiko, jedina domaća fabrika za proizvodnju specijalizo-vanih mineralnih kristalnih vodo-topivih i tečnih formulacija hraniva za prihranu gajenog bilja pod bren-dom Fitofert koja svoje proizvode ali i znanje prenosi na domaće, su-sedna, kao i udaljena tržišta kao što je tržište Ruske Federacije. Pored standardnih kristalnih formulaci-ja, razvijeni su specijali Fitofert Tomato, Peper, Melon i Beri, teč-ni biostimulatori Fitofert Humi-start, Humisuper i Aminoflex, a tu su i formulacije mikroelemena-ta sa borom, cinkom, manganom, kalcijumom, gvožđem. Poslednje godine rad fabrike Fertiko se od-vija u dva paralelna procesa – una-pređenje proizvodnje i pakovanja s jedne i naučno-istraživački rad s druge strane. Nove linije za pako-vanja omogućuju paletu proizvoda od 10 grama do 10 kg, odnosno od 200 mililitara do 200 litara. Takođe, na osnovu analiza saradnika i iska-zanih potreba klijenata sa terena,

za pojedine kupce se rade i speci-jalne nestandardne formulacije, a sve sa ciljem zadovoljenja krajnjeg korisnika. Istovremeno, saradnja sa naučnim institucijama iz Južne Afrike, Indije, Kanade i SAD akti-virala je razvoj i rad u laboratorij-skim uslovima na biostimulatorima i mikroorganizmima. Kao rezultat toga u 2015. godini razvijena je i tr-žištu predstavljena specijalizovana linija proizvoda Enerdži sa bioakti-vatorima AFP kompleksa. Uspesi na oba polja delovanja inicirali su na-stavak istraživanja i formulisanja tzv. specijala, kao i novih proizvoda iz grupe biostimulatora i primene mikroorganizama.

Sektor poljoprivrede je dopunjen i opremom za navodnjavanje kom-panija “SanStrim” i “AgroDrip”, folijama firme “Illeri plastik”, sup-stratima renomirane nemačke kom-panije “Terakalt” i mnogim drugim proizvodima koji su neophodni za pokretanje primarne poljoprivred-ne proizvodnje.

Širok asortiman kvalitetnih proizvoda, povoljne cene i uslovi prodaje, efikasna i brza isporuka, stručna podrška u svim segmenti-ma karakteristike su koje su kom-paniju dovele na lidersku poziciju u Srbiji ali i regionu.

Iza ovako pozicionirane kompa-nije stoje ljudski resursi kao osnov-na vrednost i najveća snaga kom-panije. Kompanija Agromarket trenutno zapošljava 300 saradnika, od toga preko 100 visokoškolaca i to 60 inženjera poljoprivrede raznih specijalnosti, 2 doktora poljopri-vrednih nauka, više od 80 saradni-ka sa srednjom stručnom spremom i preko 60 kvalifikovanih radnika u delu transporta, servisa i održa-vanja. Stručan, iskusan, pouzdan i motivisan tim je osnov uspeha i ga-rancija budućeg uspeha.

Razvoj je usmeren ka tome da kompanija regionalno postane pre-poznata kao kompanija koja stoji iza kvalitetnih proizvoda koji uli-vaju poverenje kupcima i čijom upotrebom se omogućava profita-bilna proizvodnja koja čuva životnu sredinu, kao garant za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane, kao neko ko sa punim razlogom može da kaže, da već 25 godina NAMA VERUJU.

Stojimo iza najšireg portfolia kvalitetnih proizvoda koji:

- ulivaju poverenje kupcima,

- primenom spajaju profitabilnu proizvodnju koja čuva životnu sredinu,

- su garant za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane,

- ima odličan odnos cene i kvaliteta,

Agromarket, neko ko sa punim razlogom može da kaže, da već 25 godina NAMA VERUJU.

www.agromarket.rs /agrosvet

9

AGROSVET

VOĆARSTVO U 2015. - LAKŠE SE DIŠE ↘Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

Šta reći za proteklu proizvodnu godinu, a da bude realno i da se uklopimo u mišljenje ve-

ćine. Manje-više, voćari su prošli dobro, s obzirom da je većina proš-logodišnje proizvodnje potonula, u ovoj su ipak došli do vazduha, a i nešto se zaradilo. Godinu je obele-žila suša i ekstremno visoke tempe-rature, što je prouzrokovalo slabiji kvalitet plodova, često sa ožegoti-nama, ali zato nije bilo ni gradobit-nih oblaka i svega negativnog što je pratilo prethodnu kišnu godinu. Kompanija Agromarket se trudila da obezbedi potrebna sredstva za zaštitu bilja da bi se rešavali proble-mi, a servisna stručna služba je bila dostupna, da dodjemo do zajednič-kog cilja, tj. da se u datim uslovima postigne maksimum u smislu kvali-teta i kvantiteta.

Pa da krenemo po voćnim vrsta-ma, kako su prošle, koji su bili pro-blemi i kako smo ih rešavali?

Prvo voće koje stiže na rod, a pod većim je površinama je jagoda. Jagoda je imala prosečan rod ali je prodaja bila dobra. Proizvodnja u plastenicima je bila isplativija, jer je jagoda ranije sazrela i cena je bila viša od jagode proizvedene na otvorenom polju. Redovne mere zaštite i prihrane su dale rezul-tate, te nije bilo većih problema. U avgustu je veće štete napravila žuta grinja, Tetranychus urtice, što je izazivalo sušenje živića. Šteta se izbegavala tretiranjem akaricidima Akaristop ili Sanmite. Ono što je bitno kod jagode je obratiti pažnju na antraknozu i plamenjaču kore-novog vrata, koji se uvek suzbijaju preventivno na početku vegetacije. Od štetočina pored jagodinog surla-ša i grinja, treba obratiti pažnju i na tripsa koji je ove godine registrovan na jagodama, a suzbija se pred cve-tanje insekticidom Teppeki, a posle cvetanja- Laser.

Trešnja je zabeležila dobar kva-litet, kao i cenu, ali je na nekim lo-kalitetima imala vrlo malo roda, a

kiša tokom maja i početka juna je uticala na pucanje plodova, tako da nije bilo lako izboriti se za kvalitet. Pucanje plodova trešnje je konstan-tan problem usled čega naglo truli. Može se u značajnoj meri ublažiti zaštitom sredstvom Vin Film dva puta pred berbu u količini 2,0 l /ha.

Višnja je voće koje u ekspanziji i ima perspektivu. Zadnjih nekoliko godina je vrlo isplativa, proizvodi se uglavnom za industriju, skromna je u smislu zahteva i ulaganja, lako se prodaje, brzo se dolazi do novca,

sazreva relativno rano, tako da se izbegnu rizici od ekstrema tokom leta. Ova godina je jedna od najbo-ljih po količini roda i zaradi koja se ostvarila. Što se tiče zaštite bilo je redovno stanje sve po programu do berbe, a posle berbe su nastali nevi-đeni problemi. Tokom jula i avgusta su proizvođači počeli panično da traže pomoć, jer im je nešto sprži-lo lišće višnje i pretilo da izazove masovno sušenje. Pregledom na terenu ustanovljena je žuta grinja, Tetranyichus urtice, koja je isisala

10

AGROSVET

sokove, a visoke temperature praćene vrelim vazduhom spali-le lišće. Primenjeni su preparati Akaristop ili Sanmite i zasadi su oporavljeni. I pored dobre cene, je-dan broj voćara je zaboravio da se nega nastavlja i nakon berbe pa je is-pustio tretman bakarnim preparati-ma. Naravno, na jugu se borba pro-tiv žilogriza nastavlja, a po svemu sudeći u zasadima koji se redovno štite i u kojima se kombinuju i in-direktne i direktne mere, intenzitet šteta se smanjio i brojnost štetočine se drži pod kontrolom.

Kajsija i šljiva su takođe donele proizvođačima značajanu zaradu. Ovo su vrste koje treba širiti, jer su potrebna manja ulaganja i manje je rizika u proizvodnji, a prodaja je laka, jer ima namenu za konzum, industriju (sokovi, kompoti, džemo-vi, rakija itd). Mlade zasade treba podizati na višim, toplijim i osunča-nim ekspozicijama terena, jer može doći do izmrzavanja tokom cvetanja i zametanja plodova. Nije bilo većih iznenadjenja u zaštiti, osim nešto većeg napada grinja i tripsa , što je posledica dužeg sušnog i toplog perioda. Važni momenti u zaštiti: obratiti pažnju na moniliju cveta i ploda (zaštita tokom cvetanja pre-paratima: Cormax, Pyrus, Funo-mil, Indar i 15 dana pred berbu. Šupljikavost lista se suzbija dva- tri puta posle cvetanja: Syllit, Captan, Dithane, dok su šljivine osice suz-bijane posle cvetanja, a smotavci to-kom maja i juna.

Breskva je veoma rasprostranje-na voćna vrsta, posebno na područ-ju Smedereva i Grocke. Veoma je tražena i ima velike mogućnosti za izvoz. Ove godine donela dobar rod, kvalitet je malo izostao, gde nije bilo navodnjavanja, jer je breskva veo-ma zavisna od vode tokom letnjih meseci. Dobru zaradu su ostvarile sorte ranog zrenja i poznije sorte. Dok su sorte srednjeg zrenja, tokom jula bile u padu, najpre zbog preza-sićenosti tržišta i neuređene otku-pne politike, a jednim delom i zbog velikih problema u zaštiti. Naime pored redovnih bitnih momenata u zaštiti breskve kao što su tafri-na, monilija, šupljikavost lista, lisne vaši, smotavci, grinje, zadnje dve

godine veliki problemi su tripsi. Po-red breskvinog tripsa, Taeniotrips meridionalis, koji se lakše suzbija pred cvetanje i u precvetavanju, re-gistrovane su, od strane Instituta za zaštitu bilja u Beogradu, još dve veoma agresivne vrste Franclinie-lla ocidentalis i Francliniella intosa. Plodovi koji su oštećeni od tripsa ne mogu ići u izvoz i pri graničnom pregledu ako se ustanovi prisustvo živih ili mrtvih jedinki tripsa, te se takva pošiljka vraća nazad. Zato je i većina ovogodišnjeg roda breskve završila u industrijskoj preradi.

Kalifornijski cvetni trips, Fran-cliniella ocidentalis, je sitan insekt dužine 1-2 mm. Štete izaziva i larva i imago sišući biljne sokove iz lis-ta, cveta i ploda koji ostaju sitni i zakržljali. Na plodu breskve nastaju „ćelava“ mesta, kod nektarine i plu-taste tačke, zbog čega gubi tržišnu vrednost. Trips najpre napada cvet i najmlađe lišće zbog čega postaje kovrdžavo. Može razviti do 12 gen-eracija godišnje i borba protiv njega je jako teška, pogotovo u sušnim i toplim periodima. Istovremeno se mogu naći svi razvojni stadijumi, jaja, larva, lutka i odrasli. Ženka polaže jaja ubadajući ih u list ili cvet. Prezimi u zemlji oko korova i dobro podnosi niske temperature. Kosmopolit je i napada veliki broj vrsta, voća, povrća, cveća, korova. Velike probleme pravi i u plastenici-ma, odakla je i počela ekspanzija na breskvu. Dobar je letač i ubrzano osvaja nove teritorije. U zaštiti je potrebno više tretiranja, jer uvek suzbijamo do 50% populacije. Jaja u listu i lutke ne možemo suzbiti, već „gađamo“ samo larve i odrasle. Za sada se strategija «pred cvetanje Teppeki, posle cvetanja Afinex i to-kom juna i jula zbog kratke karence Laser» pokazala kao najuspešnija. Ako želimo uspeh, ovo treba uraditi istovremeno na širem terenu.

Jabuka je takođe kultura koja je u ovoj godini dosta dobro profitira-la. Kod jabuke je definitivno veoma isplativ intenzivni način gajenja, gde se postižu visoki prinosi do-brog kvaliteta. Ali naravno da su i ulaganja velika, što podrazumeva postojanje zalivnog sistema, pro-tivgradnu mrežu, antifrost sistem,

modernu rezidbu, hemijsku prore-du plodova, primenu biljnih hor-mona protiv mrežavosti i opadanja, naravno adekvatnu zaštitu i prihra-nu fertigacijom i folijarno. Ovim se isključuju svi rizici i obezbeđuje stabilan rod svake godine, tako da uz moderan i atraktivan sortiment ovo može da bude najisplativija pro-izvodnja. Bolje je na manjoj površi-ni raditi kako treba, nego na velikoj površini proizvoditi drugu klasu i industriju sa vrlo malo prve klase. Kod jabuke je ove godine u zaštiti najveći problem bio suzbijanje gri-nje. Bile su prisutne sve tri vrste, i crvena i žuta i braon ili eriofidna. Izazvale su žućenje i opadanje lista što uz visoke temperature dove-lo do sitnih plodova za industriju. Izborili su se samo disciplinovani proizvodjači koji poštuju struku. U pravom trenutku je trebalo prime-niti akaricid Akaristop, Borneo ili Sanmite, a na početku vegetacije Nitropol S. Bilo je i dosta ožegotina od sunca, ali je situaciju spasla kiša, koja je padala na početku septem-bra, pa je jabuka narasla i dobro se obojila.

Jabuku i vinovu lozu spojilo je i jedno izvanredno rešenje proble-ma pepelnice, kako Podosphaera leucotricha, tako i Uncinula necator, a to je fungicid Luna experience, kao odlično «čistač belih mladara». Voćari koji su koristili ovaj novi fungicid iz saradnje Bayer Crop-sciences i Agromarketa, kažu da je neizostavan u programima zaštite tokom naredne godine.

Vinogradi su najbolje prošli i vidi se koja biljka najviše voli sunce i to-plotu, istovremano najveća suprot-nost u odnosu na 2014. Imali smo slatko groždje i nadamo se kvalitet-no vino. A šta nas čeka iduće godi-ne, ko zna? Uz malo sreće i mnogo znanja nadamo se najboljem, a sad “Ajd’ živeli“!

INSEKTICID KOJI POŠTUJE VAŠE VREMENajviši nivo zaštite

Veća sigurnost u kvalitet plodova

Odlučan i snažan pristup kontroli smotavca u

jabuci i breskvi

Visoka selektivnost prema korisnim insektima

Ovaj štampani materijal je informativnog karaktera, pre primene opisanih sredstava obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. © Copyright 2014. DuPont. Sva prava zadržana. DuPont Oval logo, DuPont®, The miracle of science™ i imena proizvoda su robne marke i zaštićena imena kompanije E.I. du Pont de Nemours i njenih članica. Koristite proizvode za zaštitu bilja bezbedno i odgovorno.

12

AGROSVET

Za nama je još jedna veoma čudna proizvodna sezona, koja se ni po čemu ne može

podvesti pod neki statistički prosek i taman kad pomislimo da smo videli sve moguće scenarije, priroda nas iznenadi i podari nešto novo.

Bez prošlosti nema sadašnjosti, ni budućnosti, pa se tako name-će pitanje analize nečega što je za nama, a u svrhu potkrepljenja proi-zvođačke mudrosti i iskustva.

Stiče se utisak da se sve nekako dešava stihijski i da malo proizvo-đača zaista razmišlja o tome kako može popraviti svoj finansijski sal-do. Iz sezone u sezonu, svedoci smo da se u poljoprivrednoj proizvodnji nakon dobrih rezultata u jednom proizvodnom ciklusu, naredne se-zone tom usevu, ili zasadu, poklja-nja puna pažnja i obrnuto... Tako se nakon uspešne sezone i dobre cene višnje ili maline, već u jesenjem pe-riodu masovno zasnivaju novi zasa-di, što je slučaj i ove sezone. Pamti-mo i to da je samo u jednoj sezoni loših cena dolazilo do masovnog krčenja zasada u punom rodu, što nikako ne bi smelo da se dešava, jer smo svi na gubitku.

Narodna izreka kaže: „Ako raz-mišljaš 50 godina unapred i više, posadi voćnjak“, zar ne bi trebalo da se naslanjamo na mudrost na-ših predaka i da malo poradimo na

strategiji očuvanja vrednosti koje posedujemo.

Slično se dešava i u drugim gra-nama poljoprivrede. Tako povrtari nakon sezone sa lošijim cenama pa-radajza masovno smanjuju površi-ne pod istim, što će verovatno biti i slučaj naredne godine.

Treba dobro izanalizirati tržišna i klimatska dešavanja u nekom du-žem prethodnom periodu, kroz više sezona, pa tek onda donositi sud i sprovoditi strategiju. Dakle godina za nama je mnogima zadala puno problema, a posebno povrtarima, pa da se podsetimo šta smo to sve imali.

Na samom početku proizvodne sezone imali smo jako malo svetlosti i toplote, te se pojedinim proizvođa-čima nije isplatilo što su poranili, a pojedinci su čak dva puta preseja-vali rasad. U lošim uslovima i uz lo-šiju tehnologiju, biljke su uglavnom izgledale očajno, sem kod pojedinih proizvođača koji su se maksimalno potrudili da izkontrolišu uslove i nisu ništa u proizvodnji prepustili slučaju.

Usled dosta padavina na počet-ku sezone i prezasićenosti kišom iz zimskog perioda (nije bilo snega i sporog natapanja zemljišta), voda je prodirala u zaštićene objekte nad-zemno i podzemno. Tako se pojavio veliki broj proizvođača koji je imao prerastanje i prestarevanje rasada, a na kraju su mnogi od njih morali da bace svoje prve biljke i zasniva-li su novu proizvodnju, ili kupova-li rasad. Neki od njih nisu ni sadili prolećnu proizvodnju, jer im je do maja meseca voda ležala u plasteni-cima. Oni koji su i uspeli da rasade imali su uglavnom iznurene biljke u lošem kondicionom stanju, te su trošili dosta sredstava na pesticide, ne bi li ih sačuvali od bolesti.

Nakon dugog vlažnog perioda usledio je sušni period, pa se od sta-tistički skoro najvlažnijeg proleća prešlo u statistički skoro najsuvlje leto, što je rezultiralo prisustvom brojnih štetočina i čak, kasnije i nji-

hovim kalamitetom (prenamnože-nje). Muku su povrtarima počeli da pričinjavaju trips, vaši, grinja, bela leptirasta vaš, a vrhunac je bio pa-radajzov moljac (Tuta absoluta), koji je u sezoni 2015. ostvario maksima-lan broj generacija. U borbi protiv ove pošasti najbolje rezultate poka-zao je provereni Coragen 20 SC.

Najznačajnije plasteničke povr-šine u prolećnoj sezoni su bile pod paradajzom, a pod uticajem ekstre-mno visoke cene iz 2014., pa tako njega najviše i analiziramo. Niska cena koja je usledila nakon svih muka naterala je većinu proizvo-đača na defanzivne korake, što je vodilo u još veće gubitke. Cena se spuštala naglo iz nekoliko razloga: nepostojanje uređenog tržišta, ne-postojanje adekvatnih prerađivač-kih kapaciteta, lošiji kvalitet robe, hiperprodukcija zbog lošijeg sorti-menta, kao i nekontrolisan („libe-rallizovan“) uvoz uglavnom nekon-kurentne po kvalitetu, ali po ceni svakako, robe iz južnijih krajeva.

Pod defanzivnim koracima po-drazumevamo redukovanje, ili is-ključenje prihrane i sredstava za-štite, kao i agrotehničkih mera, radi očuvanja proizvodnje i kvaliteta i kvantiteta proizvoda.

Roba se dosta stihijski nudila na otvorenim tržnicama i kvantaškim pijacama i kada bi se god pojavi-la veća količina robe, po pravilu je drastično opadala cena, koja se na-kon toga teško i sporo vraćala. Bilo je i slučajeva neuspešnog izvoza, kada se roba zbog loše tehnologije proizvodnje i suviše azota, kvarila na samom ulasku u Rusiju, pa je uništavana na našu štetu.

Za jesenji period su zasnovane proizvodnje pod velikim infektiv-nim potencijalom i pritiskom šte-točina, kao i ekstremnim toplotnim uslovima, te se priča iz prolećnog ciklusa skoro ponovila. Proizvođači su ponovo zbog nižih cena i finan-sijski iznureni improvizovali u pro-izvodnji, što im se svaki put vraća poput bumeranga i otuda i naše na-

SEZONA ZA PAMĆENJE, ILI MOŽDA, ZABORAV ↘Priredio: Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

13

AGROSVET

stojanje da pomognemo da se takve stvari ne bi ponavljale.

U takvoj turbulentnoj sezoni mi navodimo primere tehnološki doslednih proizvođača, koji su uz skromnu pomoć stručni saradni-ka za ishranu i zaštitu kompanije Agromarket uspeli da proizvedu dobre količine paradajza, odličnog kvaliteta i da ga zahvaljujući tome prodaju uglavnom iz svog dvorišta, a u prolećnoj proizvodnji recimo prosečnih 5,5 kg po biljci po 61 din/kg. Za ovakav rezultat je u proseku trošeno oko 130 g vodotopivog Fi-toFert hraniva po biljci, koji je ko-štao oko 30-ak dinara, dakle 8,9% od ostvarene prodajne vrednosti. Dakle ipak je ostvarena zarada, ne tako visoka, kao prošle sezone, kada je cena bila duplo viša.

Ovi proizvođači nisu odustajali od programa prihrane i zaštite, a biljke su redovno održavali, te na-kon završene teške sezone ne kriju zadovoljstvo, za razliku od većine njihovih kolega.

Recept je proveren, a temelji se na višegodišnjoj saradnji sa na-šom Stručnom službom, i kreće od kontrolisane proizvodnje sadnog materijala. Dakle, setva se spro-vodi u kvalitetne i dezinfikovane kontejnere u supstratu Terracult TC 4. Veoma je bitna pravovremena zaštita i to pri setvi, pre pikiranja i pre sadnje zalivanjem preparati-ma Proplant (0,15%) + Fostonic (0,06%) + Funomil (0,1%), a po po-trebi se suzbijaju i štetočine, najče-šće folijarno preparatom Nurelle

D (0,1%). Od pojave prvih pravih listova se permanentno prihranjuju biljke preparatom FitoFert Humi-start (0,5%) folijarno uz dodatak FF Aminoflex po lošem vremenu, ili FF Calcium 15 po sunčanom vremenu (0,3%), na 7 dana, dok se sa svakim zalivanjem hrane biljke u koren i to preparatom FitoFert Energy Root 5-55-10, u koncentra-ciji 0,1-0,2%. Tako se dobija vrhun-ski rasad koji može da ispolji maksi-mum svog genetskog potencijala. U slučajevima kad proizvođači kupo-vali kvalitetan uvozni rasad, suge-stija je bila da se makar pre sadnje sprovedu pomenute mere, što daje znatno bolje rezultate.

Sadnja se sprovodi na bankove (uzdignuća od zemljišta), a rastoja-nje između redova je maksimalno prošireno (do 2m), dok je smanjeno u samom redu. Pri formiranju ban-kova je neophodno u njihovu osno-vu uneti zemljišni insekticid Force 0,5G, neka kalijumova kompleksna hraniva, kao i organski peletirani stajnjak BioFert u količini od 20-ak kg na 100m2. Pripremljene bankove je neophodno prekriti neprovidnom malč folijom ispod koje je postavlje-no crevo, ili traka za navodnjavanje Sunstream ili Peštan. Pri samoj sad-nji se koristi FF Energy Root 5-55-10 u količini obično oko 3 g po bilj-ci jednokratno i uz neki sistemični insekticid (Teppeki, Actara i dr.), pa se pristupa ukorenjavanju bez davanja vode što je duže moguće.

U vreme intenzivnog rasta bilja-ka uključuju se u ishranu već dobro poznati FitoFert specijali (Tomato, Melon, Pepper), a u zavisnosti od gajene biljne vrste i njima se 1/1 do-daje najčešće FF Energy Active (po potrebi može i FF Energy Balan-ce). Sve vreme intenzivnog porasta uz pomenuta hraniva biljkama se dodaje i kalcijum nitrat. Ove kom-binacije obezbeđuju visoke prinose, odličan kvallitet biljkaka i dobru tolerantnost na sve stresne situacije sve do početka berbe. Tada se uvode formulacije FitoFert Kristal 4-10-40 i FF Energy Finish 0-10-45, za vrhunski kvalitet plodova, orga-noleptička i vizuelna svojstva, kao i transportabilnost i dugotrajnost nakon berbe.

Ukoliko se za zalivanje koristi voda koja ima viši pH i dosta ka-menca (bikarbonata), obavezno se sve vreme uz pomenuta hraniva dodaje i FF pH Green u kojičini od 100-300 g/1kg hraniva, ili 1m3 uku-pne količine vode kojom se vrši za-livanje.

Sve vreme se sprovode tretma-ni zaštite biljaka, a po programi-ma (Agrosvet 64, februar 2015.) i u kombinaciji sa folijarnim biostimu-lativnim prihranama iz programa Fertico, što dovodi do vrhunskih rezultata gotovo u svim klimatskim scenarijima.

Po ovom uprošćenom receptu se zaradi svake sezone, neke više, neke manje, čemu svedoče zado-voljni korisnici AgroServisa kom-panije Agromarket, a kako svedoči narodna umotvorina „Na muci se poznaju junaci“. Kako bi po dobru pamtili svaku narednu sezonu i vo-jevali kao junaci, naši stručnjaci su na raspolaganju i na dalje.

15

AGROSVET

Približava se kalendarski kraj godine i početak još jedne nove u nizu. Poljoprivredni

radovi na poljima su završeni, pše-nica, ječam i uljana repica posejani, njive izorane, vočnjaci i vinogradi čekaju na rezidbu-ustaljeni poljo-privredni radovi.

Ali kako ćemo pamtiti ovu godi-nu? Sada u zimskom periodu pre-pričavaćemo kakva je bila godina, kakvi su prinosi, šta raditi sledeće godine?

Za par meseci, kada počnu novi radovi, zaboravićemo i na dugo hladno i kišovito proleće 2015., za-boravićemo i na visoke temperature vazduha tokom jula i avgustu, sušu, kišni oktobar, topao novembar, oka-snelo skidanje suncokreta i kuku-ruza...

Zato se Stručna služba odlučila da Vam u ovom broju prikaže neke od rezultata ogleda u ratarstvu po-stavljenih i praćenih tokom 2015. godine. Nadamo se da će se vred-ni poljoprivrednici prepoznati u njima, ali i svi ostali koji su na sli-čan način radili i koristili FitoFert đubriva. Pored već standardnih, odomaćenih formulacija na naši-

OGLEDI, JEDINI PUT KOJI POMAŽE U ODLUČIVANJU ↘Priredila: Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

ma njivama, ove godine je prvo u ogledima isproban i novi proizvod, FitoFert Humusuper Plus. Po re-zultatima koje je ostvario, svakako je jedan od aduta u narednoj godini.

A-Ogledi sa FitoFert đubrivi-ma u usevu pšenice u 2015. godini

Kod vrlog domaćina Dobrisavlje-vić Dragana iz Kamenova, postav-ljen je ogled na sortama Moison, Ingenio, Andino i Apache. Zemlji-šte je aluvijalni nanos, obavljeno je osnovno đubrenje NPK 16:16:16 u dozi od 350 kg/ha, a prihranjivanje formulacijom SAN u dozi od 200 kg/ha. U ogledu su bile zastupljene dve varijante:

V1-Excorta 1,0 l/ha + FitoFert Humisuper 5,0 l/ha

V2-Kontrola

Sorta Prinos kg/ha

V1 V2 V1 – V2

Moison 8.170 7.565 605

Ilico 7.150 6.665 485

Andino 7.010 6.590 420

Apache 7.300 6.760 540

Drugi ogled izveden je kod do-maćina Velizara Bekića iz Porodina. U ogledu je zasejana sorta Nicol, zemljište je tipa aluvijalna smoni-ca, a pre setve je urađeno osnovno đubrenje uz korišćenje 150 kg/ha MAP + 150 kg/ha NPK 16:16:16, a prihranjivanje sa 200 kg/ha AN:

V1-FitoFert Humisuper 5,0 l/ ha + FF Kristal 20:20:20 3,0 kg/ha

V2-Kontrola

Sorta Prinos kg/ha

V1 V2 V1 – V2

Nicol 6.840 6.255 485

Treći ogled izveden je kod do-maćina Nešić Gorana iz Markovca. Ogled je postavljen u sortama Sole-hio i Farineli koje dolaze iz selekcije kompanije KWS. Zemljište u ogledu je izluženi černozem, u osnovnom đubrenju dato je 350 kg/ha formu-lacije NPK 15:15:15, a u prihrani 300 kg/ha KAN.

V1-FitoFert Humisuper 5,0 l/ ha

V2-Kontrola

Sorta Prinos kg/ha

V1 V2 V1 – V2

Solehio 8.010 7.495 515

Farineli 6.720 6.385 335

16

AGROSVET

B – Ogledi sa FitoFert đubrivima u usevu kukuruza u 2015.

Na imanju Radiše Radisavljević iz Medveđe kod Svilajnca, na zemlji-štu tipa smonica posejan je hibrid NS 6030. Na parceli je primenjeno osnovno đubrenje i to MAP 12:52:0 u dozi od 200 kg/ha, a predsetveno je data UREA u dozi od 150 kg/ha UREA.

V1-FitoFert Humisuper Plus 5,0 l/ha

V2-Fitofert Humisuper 5,0 l/ha

V3-Kontrola

Hibrid Prinos kg/ha

V1 V2 V3

NS 6030 9.540 9.485 9.220

Kukuruz tretiran folijarno sa FF Humisuper Plus (Varijanta 1) je dao više za 320 kg/ha u odnosu na kon-trolu, a tretiran sa FF Humisuper (Varijanta 2) dao je više za 265 kg/ha u odnosu na kontrolu. Istovre-meno, prinos u V1 je za 55 kg/ha veći u V2.

Poljoprivredne stručne saveto-davne službe su deo transfera nauke i struke do poljoprivrednika. Jedna od kvalitetnih službi u centralnoj Srbiji je i PSSS Jagodina iz Jagodi-ne, zahvaljujući i dugogodišnjem radu kolege Miodraga Simić, koji je postavio ogled sa hibridom ZP 341 na zemljištu aluvijalna smonica. Pre setve obavljeno je osnovno đu-brenje formulacijom MAP 12:52:0 u dozi od 150 kg/ha + NPK 15:15:15 + S u dozi od 100 kg/ha, dok je predsetveno dat AN i to 100 kg/ha + UREA 100 kg/ha. Prihrana je urađena sa 200 kg/ha SAN. U ogle-du su bile zastupljene 2 varijante:


V2-Kontrola

Hibrid Prinos kg/ha

V1 V2 V1-V2

ZP 341 8.136 7.730 406

U saradnji sa kolegom Đorđević Nenadom iz semenske kompanije LG, na imanju vrednog domaćina Radiša Radisavljević iz Medveđe (Svilajnac), na zemljištu tipa smo-nica postavljen je ogled sa nekoli-ko hibrida kukuruza. Prethodno je obavljeno osnovno đubrenje i to MAP 12:52:0 u dozi od 150 kg/ha i NPK 15:15:15 u dozi od 150 kg/ha. Pred setvu je deponovana UREA i to 250 kg/ha, a u prihrani je data UREA i to 200 kg/ha UREA.


V2-Kontrola

Hibrid Prinos kg/ha

V1 V2 V1 – V2

Limanova 6.774 6.550 224

LG 30.389 6.416 6.110 306

LG 30.491 6.753 6.431 322

Poncho 6.640 6.385 255

Janet 7.353 7.071 282

Helen 7.873 7.493 380

Kod svih hibrida registrovano je povećanje prinosa u varijanti sa folijarnim đubrenjem formulacijom FitoFert Humisuper Plus, a poveća-nje se kreće od 224 do 380 kg/ha.

C – Ogledi sa FitoFert đubrivi-ma u usevu soje u 2015. godini

Na kraju sezone kod većine pro-izvođača soje osetilo se razočarenje i prinosom i cenom ali ne i kod Ve-lizara Bekića iz Pordina, koji je uz našu pomoć postavio ogled u sorti Maximus, na zemljištu tipa smoni-ca kome je u osnovnom đubrenju uneto 150 kg/ha MAP 12:52:0 + 150 kg NPK 16:16:16, a u prihrani dato je i 200 kg/ha AN (27% N). U ogle-du su bile zastupljene tri varijante:

V1-Fitofert Humisuper Plus 5,0 l/ha + FitoFert Bor Max 20 0,5 kg/ha

V2-Fitofert Humisuper 5,0 l/ha + Fitofert Bor Max 20 1,0 kg/ha

V3-Kontrola

Sorta Prinos kg/ha

V1 V2 V3

Maximus 3.270 3.155 2.980

U varijanti 1, soja tretirana for-mulacijom FF Humisuper Plus + FF Bor Max 20 je dala više za 290 kg/ha u odnosu na kontrolu, a soja tre-tirana FF Humisuper + FF Bor Max 20 je dala više za 175 kg/ha u odno-su na kontrolu. Istovremneo, soja u V1 (FF Humisuper Plus + FF Bor Max 20) je dala veći prinos za 155 kg/ha u odnosu na V2 (FF Humisu-per + FF Bor Max 20)

17

AGROSVET

suncokret tretiran FF Humisuper + FF Bor Max 20 (V2) je dao pri-nos veći za 250 kg/ha u odnosu na kontrolu, dok je Varijanta 1 tretiran dala veći prinos u odnosu na Vari-jantu 2 za 120 kg/ha

Vredni domaćin Radiša Radisav-ljević iz Medveđe kod Svilajnca ima dobru saradnju da kako hemijskim, tako i semnenskim kućama pa je to iskorišćeno kako bi se ispitalo de-lovanje folijarnih đubriva u usevu suncokreta. Na zemljištu tipa gaj-njača koje je prethodno dato 200 kg/ha MAP (12:52:0), posejan je hibrid LG 56.33 CL, a u prihrani je dato 150 kg/ha NPK 15:15:15. Ogled je sadržao 2 varijante i to:

V1-FitoFert Humisuper Plus 5,0 l/ha + Fitofert Bor Max 20 0,5 kg/ha

V2-Kontrola

Hibrid Prinos kg/ha

V1 V2 V1 – V2

LG 56.33 CL 3.980 3.735 245

Kao što se iz date tabele vidi, va-rijanta u kojoj su primenjene Fito-Fert formulacije ostvarila je za 245 kg/ha viši prinos u odnosu na kon-trolnu varijantu.

Svi ostvareni rezultati ukazuju da je folijarna primena formulacija koja dolaze iz laboratorije i pogona Fertico Niš, uticala na povećanje prinosa vodećih ratarskih useva i da je odnos uložena cena za folijarno đubrivo i ostvareni prinos znatno u korist primene FitoFert đubriva.

I kao što je u naslovu rečeno, ogledi, jedini i pravi put koji poma-že u odlučivanju.

D – Ogledi sa FitoFert đubri-vima u usevu suncokreta u 2015. godini

Veleprodaja “Zeleni Butik” iz Lo-zovika, spada u one koji pored pro-daje nastoji i da svojim kooperan-tima na najbolji način ukase nan ovine u tehnologiji proizvodnje. Upravo stoga, vlasnik Mlađa, uz našu asistenciju, je na svojoj parceli na zemljištu tipa gajnjača, pre setve hibrida Hysun, predsetveno zaorao 350 kg/ha NPK 16:16:16. Za prihra-nu je upotrebio 150 kg/ha UREA (46%N). Kao i u prethodnom ogle-du, varijante su bile:

V1-FitoFert Humusuper Plus 5,0 l/ha + FitoFert Bor Max 20 0,5 kg/ha

V2-FitoFert Humisuper 5,0 l/ha + FitoFert Bor Max 20 1,0 kg/ha

V3-Kontrola

Hibrid Prinos kg/ha

V1 V2 V3

Hysun 3.730 3.610 3.360

Tretmani sa folijarnom prihra-nom su izvedeni sa oba preparata pred botunizaciju. Suncokret tre-tiran FF Humisuper Plus + FF Bor Max 20 (V1) je dao prinos veći za 370 kg/ha u odnosu na kontrolu, a

19

AGROSVET

Monokultura je poljoprivred-na praksa sejanja jedne kul-ture na istoj površini, dve

ili više uzastopnih godina. Najčešće se u monokulturi seju soja, kuku-ruz i pšenica. Često je glavni ra-zlog ponovljene setve dobra cena određenog proizvoda prethodne go-dine.

Monokultura je iz perspektive ekonomije efikasan sistem jer omo-gućuje specijalizaciju u opremi i proizvodnji određene kulture, ko-rišćenje mnogih naprednih tehno-logija u proizvodnji bilja. Međutim, istovremeno je i kontroverzan način proizvodnje jer može naštetiti ze-mljišnoj ekologiji tj. izazvati nega-tivne promene oko nutritijenata, de-gradaciju zemljišta, nagomilavanje bolesti, štetnih insekata, korova…

Upravo između ta dva opreč-na stava se kreće i proizvodnja, ne samo u Srbiji, već i u svetu. Kao struka, uvek smo na stanovištu da se ekonomija mora uvažavati, ali da stručnost ima prednost. U prilog ovome, možda malo podsećanje na prošlost.

Najbolji primer mogućih šteta od monokulture je masovna proizvod-nja krompira istog sortimenta u Ir-skoj tokom tridesetih i četrdesetih godina devetnaestog veka. Naime, sorta „Irish lumper“ je izuzetno osetljiva na plamenjaču krompira, a upravo su između 1845. i 1849. vladale tzv. „godine plamenjače“ i dovele do ogromnih šteta, a samim tim i velike gladi, znatnog smanje-nja populacije, a kao posledica sve-ga i do velika migracija stanovni-štva u SAD.

Problem sorte ovsa „Victoria“ u SAD-u koja je bila raširena po celoj zemlji zbog otpornosti na lisnu rđu (Puccinia coronata f.sp. avenae) ina-če tada veoma problematične bole-sti u ovsu. 1940 godine, više od po-lovine sorti ovsa je imalo Victoriu kao jednog od roditelja. A onda se pojavila nova bolest na koju je Vic-toria bila veoma osetljiva, pa je bo-lest i nazvana Victoria blight (Vik-torijina plamenjača). Ispostavilo se da je gen otpornosti prema rđi bio i gen osetljivosti prema Helminthos-porium victoriae. Sve je to uslovilo izuzetan pad prinosa ovsa u SAD, te nateralo selekcionere na kreiranje novih sorti sa novim roditeljskim parovima.

Ako ovi podaci sežu u prohujala vremena, poslednjih deceniju-dve, svedoci smo da se upravo iz najče-šće neopravdanih, nekad i delimič-no opravdanih razloga događaju slične situacije koje usložnjavaju ali i poskupljuju proizvodnju.

Otpornosti korova na pojedine aktivne materije herbicida su tako-đe široko rasprostranjene pri čemu se uvek prvo javljaju na parcelama gde se iste biljne vrste seju duži niz godina i primenjuju se isti herbicidi (sa istim mehanizmom delovanja). Dugotrajne promene u korovskoj flori mogu biti prouzrokovane ra-zličitom obradom zemljišta, uslo-vima sredine (tip zemljišta, vlaga) i primenjenih načina borbe protiv korova. Prema dostupnim literatur-nom podacima, jedan broj korova kao što su štir, pepeljuga, divlji si-rak, ambrozija su upravo kao posle-dica stalnog gajenja istog ratarskog bilja i primene herbicida sa istim mehanizmom delovanja, razvile re-zistenciju ili smanjenu osetljivost u pojedinim regionima.

Pojava kukurzne zlatice, ranije i kukuruzne pipe i plamenca uzro-kovale su da se kukuruz uglavnom seje u plodosmeni. Od gore navede-nih štetočina kukurzna zlatica (lar-va) se hrani isključivo na kukuruzu, a štete izaziva samo na ponovljenoj setvi. Na više ogleda u suzbijanju kukuruzne zlatice jedino je plodo-smena bila efikasna. Dobri predu-sevi za kukuruz su strnine, sunco-kret. Šećerna repa nije najpogodniji predusev zbog toga što dovodi do nedostupnosti fosfora i cinka u po-četnim fazama rasta kukuruza, što se manifestuje crvenilom biljaka i njihovim zaostajanjem u porastu.

Poslednjih godina je bio čest slu-čaj ponovljene setve šećerne repe, što je van svih preporuka i predsta-vlja efikasan način širenja i umno-žavanja repine nematode, štetočine protiv koje nemamo efikasan način borbe. Repina pipa prezimljava na starim repištima, tako da u pono-vljenoj setvi može napraviti ogro-mne probleme. Naravno tu je i pega-vost lista (Cercospora beticola) koja se na ponovljenoj setvi javlja ranije i u znatno jačem intezitetu. Dobri predusevi za šećernu repu su oni koji omogućavaju pravovremenu i kvalitetnu setvu, a to su strnine.

Suncokret je biljka koja ne bi smela da se gaji u monokulturi što zbog bolesti (truleži, pegavosti,..) što zbog Orobanche cummana - volo-voda (parazitska cvetnica). Inače za suncokret bi trebalo izbegavati pre-duseve na kojima se javljaju iste bo-lesti, kao što su soja, uljana repica …

Soja je usev koji često bez većih problema gaji u monokulturi, ali problem otpornih korova može biti veliki izazov za proizvođače (štir, abutilon). Kao predusev treba bira-ti strnine, šećernu repu, kukuruz -gde treba obratiti pažnju na kori-štenu hemiju.

Nakon ovih razmatranja, možda se i razreši dilema data u naslovu teksta. Na struci je da predoči sve prednosti i mane, ali nekada „viša sila“ nadjača struku. Zbog svih nas je bolje da se ti slučajevi sreću u tra-govima.

MONOKULTURA: DA ILI NE? ↘Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

20

AGROSVET

Saradnja sa strukom na kon-kretnom terenu uvek je do-bitna kombinacija, kako za

savetodavce i nas, predstavnike kompanija koji spajaju struku i pro-daju, a još više za krajnjeg korisni-ka naših usluga i proizvoda, poljo-privrenog proizvođača. Upravo ta saradnja je poslednjih decenija i do-prinela podizanju znanja, a sa zna-njem i prinosa i kvaliteta proizvoda na svakom terenu gde se kvalitetno radilo. Jedan od takvih primera je saradnja sa PSSS Zrenjanin. Naša kompanija ima odličnu saradnju sa ovom savetodavnom kućom i svake godine zajedno učestvujemo u pripremi i postavljanju brojnih ogleda. Sve što se uradi, mora i da se predstavi pa je tako u Lukićevu 5. juna ove godine, a u organizaciji PSS Zrenjanina održan Dan polja. Kao i prethodnih godina naš glav-ni cilj je bio da u konkretnim uslo-vima karakterističnim za srednji Banat, poljoprivrednim proizvođa-čima pokažemo delovanje nekoliko kombinacija herbicida, a sudeći po tada viđenom, kao i postignutim re-zultatima, sigurno ćete se složiti da su vredni pažnje. Pošto smo u tom periodu bili u jeku sezone, a letnja vrućina je možda delimično uma-

njila sećanja, želimo da vas u ovom zimskom periodu malo podsetimo te pripremimo za narednu sezonu.

Nešto se ipak ne zaboravlja, za ogledna polja bile su zadužene tri dame koje su ujedno i vrhunski stručnjaci, Snežana Parađenović, Kristina Nikić i Žarka Bošković.

Iskustva sa proizvodnih parcela, ali i izvršenih ogleda širom Srbije poslednjih godina pokazala su da se izbor kombinacija herbicida mora usaglašavati sa situacijom u usevu, kao i vladajućim vremenskim prili-kama. U zaštiti useva merkantilnog kukuruza upoređivali smo efika-snost tri kombinacije, i to:

V1 - AgroDimark 0,6 l/ha + Terbis 1,0 l/ha primenjeni u ranom po-stu (fenološka faza 3 lista) dok je u post-em (fenološka faza 5. list) pri-menjen Siran 750 WG u dozi od 80 g/ha + EtalFix Pro (0,1%).

V2 - Mustang 0,8 l/ha + Terbis 1 l/ha primenjeni u ranom postu (feno-loška faza 3 lista) dok je u post-em (fenološka faza 5. list) primenjen Motivell Extra 6 OD u dozi 0,75 l/ha.

V3 - Callisto 0,25 l/ha + Motivell 0,75 l/ha primenjen u fenološkoj fazi 5. list

U sve tri varijante postojala je i kontrolna varijanta (K1, K2 i K3) u kojoj nije bilo primene herbicida. Prvi herbicidni tretman je obav-ljen 11. maja, a maksimalna dnev-na temperatura je iznosila 19,50C. Drugi herbicidni tretman je rađen 18. maja, a u tom periodu primenje-ni su Siran 750 WG, odnosno Mo-tivell Extra 6 OD, kao i treća vari-janta. U tom periodu maksimalna dnevna temperatura je iznosila 25,70C. Ostvareni rezultati pred-stavljeni su u tabeli 1.

REZULTATI VREDNI PAŽNJE ↘Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj.

21

AGROSVET

Tabela 1. – Rezultati ispitivanja efikasnosti herbicidnih kombinacija u ku-kuruzu u 2015. godini

VarijantaKorovske vrste * A

(%)B

(%)C

(%)1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.V1 – broj biljaka

0 0 1 2 0 0 0 0 0 0 3

K1 – broj biljaka

10 8 14 12 9 6 10 6 7 8 90 96,6

V1 – KE (%)

100 100 92,8 83,3 100 100 100 100 100 100 97,6

V2 – broj biljaka

0 0 0 2 2 0 0 0 0 0 4

K2 – broj biljaka

9 8 10 14 13 8 8 6 6 10 92

V2 - KE (%)

100 100 100 85,7 84,6 100 100 100 100 100 97,0 95,6

V3 – broj biljaka

1 1 1 0 0 0 0 1 1 0 5

K3 – broj biljaka

12 13 13 10 9 6 9 8 8 9 97

V3 – KE (%)

91,6 92,3 92,3 100 100 100 100 87,5 87,5 100 95,1 94,8

Legenda:

Chenopodium album

Amaranthus retroflexus

Datura stramonium

Xanthium strumarium

Solanum nigrum

Cirsium arvense

Sinapis arvensis

Helianthus annuus

Setaria spp.

Sorghum halepense

A – Ukupan broj korovskih biljaka po varijanti

B – Prosečan koeficijent efikasnosti

C – Ukupan koeficijent efikasnosti

Analiza rezultata iz tabele, poka-zuje da su sve tri kombinacije dale rezultate preko 95%, što je odličan rezultat. Kombinacija pod rednim brojem 1. (V1) je dala najbolje rezul-tate, za nijansu bolje od druge dve. U prvoj i drugoj kombinaciji najve-ći problem je bio čičak - Xanthium strumarium, ali s obzirom na godi-nu, njegovu brojnost i sposobnost nicanja sa dubljih slojeva odnosno naknadnog nicanja posle aplikacije herbicida-rezultat je odličan. Mo-ram napomenuti da je dan posle aplikacije nikosulfurona (Motivell 6 OD, Siran WG) maksimalna dnev-na temperatura bila 29,9°C, a slede-ćeg dana 28,1°C. Međutim, iz tabele se vidi da je divlji sirak - Sorghum halepense, uništen u potpunosti, što znači da je aktivna materija u veo-

Suncokret kao manje zahtevan usev u odnosu na kukuruz u uslo-vima srednjobanatske klime daje solidne rezultate. Zaštita od korova kod standardnih hibrida je bazira-na na izboru preparata u pre-em (posle setve, a pre nicanja) aplika-ciji sa širokim spektrom delovanja i visokom selektivnošću, istovre-meno vodeći računa o tipu zemlji-šta, sadržaju organske materije i dr. Poslednjih godina svedoci smo i da vremenski uslovi nisu najpovoljniji za setvu u optimalnom roku i akti-viranje delovanja zemljišnih herbi-cida, ali ipak, najbolje efekte ili po-četnu sigurnost za nesmetan razvoj gajene biljke daje tzv. „zemljišna hemija“.

U ovoj godini odlučili smo se za dve herbicidne kombinacije koje su većini poljoprivrednih proizvođa-ča već dobro poznate sa željom da utvrdimo delovanje na dominantne širokolisne korovske vrste.:

V1 - Mont 1,4 l/ha + Terbis 1,5 l/ha

V2 - Mont 1,4 l/ha + Terbis 1,0 l/ha + Girasolin 1,0 l/ha

Naravno, u oba tretmana je bila i kontrolna varijanta (K1, K2). Termin pre-em aplikacije je bio 30. april. U prvoj dekadi maja registro-vano je 9,4 l/m2 padavina što je bilo dovoljno za aktivaciju zemljišne he-mije, ali i klijanje i nicanje i useva i korovskih bilja. Rezultate delovanja herbicida možete videti u tabeli 2.ma kratkom vremenu u potpunosti

usvojena i počela da deluje.

22

AGROSVET

Tabela 2. Rezultati ispitivanja efikasnosti herbicidnih kombinacija na do-minantne korovske vrste u usevu suncokreta u 2015. godini

VarijantaKorovske vrste* A B C

1. 2. 3. 4. 5. 6.

V1 – broj biljaka

0 0 2 2 1 0 5

K1 – broj biljaka

14 11 16 13 14 12 80

V1 – KE (%)

100 100 87,5 84,6 92,8 100 94,1 93,8

V2 – broj biljaka

0 0 1 1 0 0 2

K2 – broj biljaka

18 14 16 10 12 14 84

V2 – KE (%)

100 100 93,7 90,0 100 100 97,3 97,6

Legenda:

*1. Chenopodium album

2. Amaranthus retroflexus

3. Datura stramonium

4. Xanthium strumarium

5. Solanum nigrum

6. Ambrosia artemisifolia

A – Ukupan broj korovskih biljaka po varijanti

B - Prosečan koeficijent efikasnosti

C – Ukupan koeficijent efikasnosti

I ovaj put kao i prethodnih go-dina najbolje se pokazala kombina-cija Mont 1,4 l/ha + Terbis 1,0 l/ha + Girasolin 1,0 l/ha. Iako čičak - Xanthium strumarium i tatula - Datura stramonium nisu potpuno uništeni rezultat je zadovoljavajući, da ne kažemo odličan, pošto je po-znato da su to tvrdokorni širokoli-sni korovi koji niču iz većih dubina. S obzirom da je ove godine bilo kiše, imali smo i veću populaciju korova koje je ova kombinacija uspešno re-šila. Na osnovu rezultata možemo konstatovati da je ova kombinacija SIGURNO vredna vaše pažnje.

Znamo da ne postoji idealna kombinacija koja će u potpunosti rešiti problem, ali na osnovu rezul-tata navedenih u tabelama možemo konstatovati da su se naše herbicid-ne kombinacije izvrsno pokazale i smatramo da će u budućnosti ove kombinacije našim poljoprivrednim proizvođačima pružiti miran san.

37

AGROSVET

Tržište meda dovesti u red

U finalnoj verziji novog Pra-vilnika o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela nije uvedena nova metoda za analizu meda, tj. analiza na stabilne izotope, koja nedvosmi-sleno može da utvrdi da li je medu bilo šta dodato (šećer, kukuruzni sirup..), upozorava Savez pčelarskih organizacija Srbije. ”Predstavnici Uprave za veterinu nas ubeđuju da novi Pravilnik daje mogućnost da se po utvrđivanju sumnje od strane inspektora može raditi i ta anali-za, ali mi zahtevamo da ova anali-za bude obavezna. Ukoliko se naši zahtevi ne usvoje, pčelari SPOS-a biće naterani na protest. Ovakav Pravilnik bi bio podstrek falsifika-torima meda da nasta ve još žešćim tempom”, kažu u SPOS-u.

U Svilajncu uskoro regionalni centar za pčelarstvo

Opština Svilajnac potpisala je sa slovenačkim gradom Rodovlji-ca memorandum o saradn ji koji

obuhvata i izgradnju prvog Regio-nalnog centra za pčelarstvo u Srbi-ji. Pčelari će tako imati priliku da pohađaju edukacije kako napravi-ti med koji zadovoljava evropske standar de, a sam proizvod moći će da prodaju van granica naše zemlje. Na ovaj način zaštitiće se i geograf-sko poreklo resavskog meda. Na po-dručju opštine Svilajnac poslednjih godi na povećao se broj pčelara pa je resavski kraj postao poznat po pro-izvodnji bagremovog meda. Centar će biti smešten u okviru srednje Poljoprivredno-veterinarske ško-le a korisnici će, sem pčelara, biti i učenici koji su zainteresovani za proizvodnju meda.

Fruškogorski lipov med sa oznakom geografskog porekla

Društvo pčelara “Jovan Živano-vić“ iz Novog Sada 2011. je registro-valo oznaku geografskog porekla za ”Fruškogorski lipov med“. Kako se navodi u sopštenju, i ove godine su članovi Društva dobili sertifikate i stekli pravo da svoj proizvod obele-že markicom geografskog po rekla.

PČELARENJE ↘Priredio: Dragan Đorđevič, dipl.inž.polj

Fruškogorski lipov med ima veoma visok udeo lipovog nektara iz kojih potiče najveći broj hemijskih jedi-njenja koja nose lekovita svojstva lipe. Ovaj med se izdvaja od drugih lipovih medova, čak iako potiču sa Fruške Gore, oznakom geografskog porekla jasno indi kovanim na am-balaži, dobijenom od strane Zavoda za intelektualnu svojinu kao po-tvrda jedinstvenog i kontrolisanog kvaliteta i porekla.

38

AGROSVET

Poslednjih nekoliko godina na plodovima jabuke primećene su štete od stenica, ili pravih

buba. Stenice su vrste iz podreda Heteroptera. Najbrojnija famili-ja ovog podreda su Miridae sa oko 37000 vrsta, od kojih su čak 32 hilj.prepoznate kao štetočine jabuke. One nanose povrede na plodovi-ma, umanjujući njihovu ekonom-sku vrednost i smanjujući prinos. U uslovima ekstenzivne proizvodnje ili organske proizvodnje sa manjim brojem hemijskih tretmana, mogu naneti i preko 40% oštećenja, dok velike populacije mogu u potpuno-sti uništiti rod.

Značaj stenica kao štetočina po-većava se i usled značajno viših pro-sečnih godišnjih suma temperatu-ra, koje pogoduju njihovom razvoju. Drugi razlog je i bogata korovska kultura, kao alternativnih doma-ćina predstavnika reda Heteropte-ra, u modernim voćnjacima čije je međuredno rastojanje zatravljeno.

Usni aparat kod pripadnika reda Heteroptera je sastavljen od delova koji služe sisanju i bodenju. Pomoću njega stenice ubadaju plod i iz njega sišu sokove. Usni aparat sastoji se iz dva kanala. Kroz jedan od njih insekt u žrtvu ubacuje enzime koji služe razgradnji različitih materija, dok drugi služi usisavanju hrane.

Na taj način su stenice uspele da izbegnu odbrambene mehanizme biljaka poput malja, dlačica, vošta-nih materija, tanina, kao i dejstvo brojnih kontaktnih pesticida.

Jedna od vodećih stenica po štet-nosti je Lygocoris pabulinus, vrsta stenice koja je široko rasprostranje-na u Evropi. Ova vrsta po Southwo-od i Leston ima dve generacije u toplijim krajevima Evrope, a jednu u severnim evropskim zemljama. Polifagna je vrsta, koja se seli od korovskih do drvenastih biljaka. Ženka polaže jaja krajem leta i to u mlade grančice (pupoljke) različitog žbunja i drveća poput jabuke, kruš-ke, trešnje i vrsta iz roda Rubus. Larve prve generacije pojavljuju se u aprilu i maju, i hrane se na cvet-nim pupoljcima, vršnim pupoljcima i začecima plodova, sišući njihove sokove, a zatim se sele na korovske vrste po istraživanju Bloomersi-ja i saradnika.

Druga generacija L. pabulinus se može naći na korovima iz familija Urticae, Senecio i Rumex i gajenim biljkama poput paradajza i šećerne repe. I na ovim biljkama L. pabuli-nus, se hrani na cvetnim pupoljcima.

Iako se kao domaćini ovog in-sekta spominju različite drvenaste i zeljaste biljke neophodno je napo-menuti jednu razliku. Naime, larve i odrasle Lygocoris pabulinus mogu se hraniti zeljastim biljkama poput paradajza, dok se ne mogu hraniti na mladarima jabuke, kruške, mali-ne i ruže. Upravo to je i razlog zbog kog larve ovog insekta već po pilje-nju napuštaju drvenasto bilje i svoj razvoj završavaju na već spomenu-tim zeljastim biljkama domaćini-ma.

Na tim biljkama insekt ostaje sve dok se dužina dana ne smanji na 16,5 časova. Upravo taj trenu-tak služi ženkama druge generacije kao indikator prelaska na drvenaste biljke na kojima polažu jaja. Ono što je interesantno je da su i u ovom pe-riodu polaganja jaja na drvenastim biljkama ženkama neophodni koro-

vi na kojima se hrane. Za razvoj L. pabulinus potrebno je oko 40 dana sa temperaturom oko 200C. Žen-ke polažu oko šest jaja na dan, a iz njih se na kraju razviju tri do četiri larve. Jedna ženka može da položi i do 200 jaja i to u periodu od dve nedelje.

Svojim sekretom (pljuvačkom) i različitim enzimima koji se u njoj nalaze larve prouzrokuju simpto-me najčešće u vidu braon tački-ca, koje vremenom prelaze u le-zije. Ishrana larvi na plodnicima

dovodi do pojave rđastih malfor-macija (Taksdal, 1970). Piljenje jaja i ishrana dešavaju se pre kra-ja fenofaze cvetanja na jabuci.

Mere zaštite gajenog bilja, pre svega jabuke zasnivaju se na predu-zimanju preventivnih mera - suzbi-janje korovske flore i bilja spontane flore u i oko voćnjaka, kao i re-dovnim tretmanima insekticidima različitih mehanizama delovanja. Prema rezultatima ogleda sprove-denih u Sloveniji, primenom neoni-kotinoida (Actara, Lobo, Afinex…) ostvarena je od 92-95% efikasnosti u suzbijanju Lygocoris pabulinus.

Voćne stenice su samo još je-dan dokaz da se određene promene klimatskih prilika, kao i pojačan, često nekontrolisan uvoz i promet i sadnog materijala, ali i plodova uzrok povećanja brojnosti i šteta na gajenom bilju u Srbiji.

STENICE KAO ŠTETOČINE U VOĆARSTVU ↘Priredio: Dragan Lazarević, dipl. inž. polj.

DA ŠTETOČINE NEMAJUGDE DA SE SAKRIJU


Bayer d.o.o.Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd 011 20 70 252, www.bayercropscience.rs

Potpuna zaštita kruške, jabuke breskve i paradajza od:kruškine buve, krvave vaši, dudove štitaste vaši i bele leptiraste vaši.







40

AGROSVET

Zima polako dolazi u naše kra-jeve, a sa njom sneg koji nas uvek obraduje. Međutim sneg

zna da bude pomalo dosadan i da stvara svima nama gomilu proble-ma vezanih za čišćenje i otklanjanje snežnih prepreka.

U toj borbi u velikoj meri pomoćiće Villager VST 110 čistač snega koji je napravljen i dizajniran baš za Vas. Ovaj čistač snega oprem-ljen benzinskim jednocilindričnim četvorotaktnim motorom od 337 cc, maksimalne snage od 8,1 kw. Pogonske gusenice u kombinaciji sa snažnim motorom obezbeđuju veliku stabilnost prilikom kretanja čistača po klizavom terenu. Širina spirale za čišćenje je 70 cm, što omogućava brzo i efikasno čišćenje, čak i kod najtežih snežnih nanosa. Čistač se može koristiti u ekstrem-no hladnim danima, jer poseduje sistem za grejanje ručki što će sva-

VILLAGER ČISTAČI SNEGA ↘Priredio: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

kom korisniku pomoći i olakšati rad u ekstremnim uslovima. Takođe može se koristiti za rad u noćnim uslovima jer poseduje far za os-vetljavanje. Čistač poseduje sistem elektro starta, koji omogućuje brzo i lako pokretanje motora bez za-maranja korisnika. Očišćen sneg

čistač može da izbaci na daljinu od 15m u smeru koji se može podesiti na kanalu za izbacivanje snega. Visokotehnološka rešenja primen-jena na ovom čistaču ulivaju veliko poverenje u kvalitet i pouzdanost bez obzira na snežne uslove u ko-jima se koristi.

41

AGROSVET

web www.villager.rs facebook www.facebook.com/VillagerTools

Za one zahtevnije korisnike obezbedili smo čistač VST 130, inače naš najsnažniji čistač u asor-timanu Villager čistača za sneg. Pogonski agregat jednocilindrični četvorotaktni benzinski motor 375 cc isporučuje maksimalnu snagu od 9.5 kw. Odlikuje ga moderan dizajn I velika udobnost pri radu, poseduje grejače u ručkama što omogućuje visok nivo konfora pri manipulaciji sa ovim uređajem. Poseduje sistem elektro starta koji olakšava starto-vanje uređaja bez upotrebe fizičke sile samog korisnika. Pomoću ovog sistema obezbeđeno je startova-nje mašine I u ekstremno hladnim uslovima. Radna širina za čišćenje je 70 cm, a može se čistiti snežni pokrivač debljine 55cm.

Zadovoljsto nam je da predsta-vimo i naš najprodavaniji model motorni čistač snega VST 65. Nešto slabiji od predhodna dva modela, a cenovno dosta pristupačniji. Pogo-ni ga snažan motor 196 cc, maksi-malne snage od 4.8 kw. Radna širi-na čistača je 56 cm, pogodan je za čišćenje snežnog pokrivača debljine do 51 cm.

Za ovu zimu obezbedili smo male električne čistače snega pogodne za svako domaćinstvo. Modeli VEST 1600 i VEST 1800 će vam omogući-ti lagano čišćenje snega uz uživanje u snežnom pokrivaču. Razvojni tim kompanije Agromarket potrudio se da osmisli mašinu koja će pomo-ći vernim kupcima u savladavanju prirodnih prepreka i otklanjanju svih nelagodnosti vezanih za čišće-nje snega na tradicionalni način sa lopatom. Na brz i jednostavan način očistićete sneg u vašem dvorištu, naši čistači su prilagodljivi za sve terenske uslove i veoma jednostav-ni za rukovanje.

Visok nivo performansi i elek-tromotori od 1600w i 1800w, omo-gućiće čišćenje snežnog pokrivača debljine do 33 cm. Radna širina ovih čistača je 50 cm, što je sasvim dovoljno za čišćenje staza u Vašem domaćinstvu. Mašina u radu sa-kuplja i izduvava sneg u željenom pravcu na udaljenosti od 3-8m. Zahvaljujući kompaktnom obliku i

ručki koja se sklapa, lako se skladi-

šti i transportuje.

Agromarket i Villager su se

spremili za ovu zimsku sezonu. Ne

dozvolite da Vas iznenadi sneg, kao

naše putare, jer „grtalica“ ima i u

Srbiji, a ne samo u pismima iz Ka-

nade.

42

AGROSVET

Ako se malo osvrnemo oko sebe videćemo da je sve ma-nje novih molekula pesticida.

Iznalaženje novih aktivnih materi-ja, kao i njihova sinteza traje veoma sporo, 10 do 12 godina, a patentno pravo je na 20 godina što znači da je mogućnost realizacije na tržištu svedena na oko 8 godina. Istovre-meno naučnici nisu u mogućnosti ili ne mogu da adekvatno prate tem-po koji zadaje priroda. Uglavnom se kombinuju već postojeće aktivne materije koji ne pružaju ništa novo. Sve veći ekotoksikološki zahtevi nameću primenu manje agresivnih insekticida kako na štetočinu tako i na korisne organizme. Rezistencija štetočina je prisustna, a mi imamo mogućnost da koristimo insektici-de iz svega nekoliko hemijskih gru-pa. Kao dopuna postojećoj paleti insekticida na našem tržištu stoje tzv. bioinsekticidi. Bioinsekticidi ili proizvodi čije poreklo seže direktno iz prirode, a koji nemaju karencu tj. mogu da se koriste do same berbe bez rizika da se mogu naći u plodo-vima, predstavljaju pravo bogatstvo.

Jedan od takvih proizvoda je Le-pinox plus, bioinsekticid koji ima široku primenu ali se prvenstveno koristi za suzbijanje gusenica iz fa-milije leptira, odnosno familije Le-pidoptera. Ovaj bioinsekticid bazira se na delovanju bakterije Bacillus thuringiensis subspecies kurstaki ili Btk pronađen je tj. izolovan još 1902. godine iz larve svilene bube i od tada počinje njegov razvoj i pri-

mena. U okviru vrste Bacillus thu-ringiensis postoji nekoliko sojeva ove bakterije koja se koristi u razli-čite svrhe.

Како deluje Lepinox plus? - Kada se ovim proizvodom istretira-ju gusenice, visoko alkalna sredina u crevima gusenica pokreće bakte-riju Bacillus thuringiensis subspecies kurstaki pri čemu se oslobađa kri-stalni protein nazvan „endotoksin“ koji razara probavni sistem inse-kata. Ovaj endotoksin ubija ćelije i obrazuje rupe u spoljnom omotaču creva štetočine. Prilikom ishra-ne insekt unosi u organizam spore bakterije koje se kreću kroz formi-rane otvore u crevima, meša se sa krvlju gusenice pri čemu nastaje opšta infekcija koja ubija gusenicu. Gusenica odmah prestaje sa ishra-nom i uginjava za dva do tri dana.

Da bi smo imali dobru efikasnost vreme primene je od ključne važno-sti. S obzirom na to da je Lepinox plus stomačni otrov neophodno je da ga insekt pojede. Efikasan je je-dino kada su isekti u fazi gusenica tj. kada se aktivno hrane na lisnoj površini. Ovaj proizvod ne deluje na jaja i odrasle insekte. Najefikasnije delovanje ispoljava kada se prime-njuje na mlade gusenice i to primena dva tretmana tokom desetak dana kako bi pokrili najveći deo mlađih larvenih stadijuma. Procenat efi-kasnosti Lepinoxa plus se kreće od 80-85%, a ako se urade dva tre-tmana u bloku onda se efikasnost penje i do 99%. Sunčano vreme negativno deluje na Btk već nakon nekoliko sati, te je obavezna prepo-ruka da ga treba primeniti kasnije tokom dana da bi se insekti hranili tokom noći kada su veoma aktivni.

S obzirom da je u pitanju bakte-rija postavlja se pitanje da li je opa-sna za čoveka i životinje?

Ljudi i drugi sisari imaju veo-ma kiselu sredinu u stomaku koja uništava Btk pre nego što izazove infekciju. Da bi se ovaj endotoksin razvio i aktivirao neophodno mu je prisustvo alkalne sredine. Prepa-rat Lepinox plus je jedan od najsi-

gurnijih prirodnih insekticida koje možete primenjivati u kontroli gu-senica na povrću i voću bez ošteće-nja korisnih insekata te je potpuno bezopasan i za okolinu i za čoveka.

Koje insekte suzbijaja Lepinox plus?

U našoj zemlji ima registraciju u kukuruzu i paradajzu za suzbijanje kukuruznog plamenca i pamukove sovice. Međutim u zemljama Evrop-ske Unije registrovan je i za efi-kasno suzbijanje breskvinog smo-tavca (Cydia molesta), breskvinog moljca (Anarsia lineatella), šljivinog smotavca (Cydia funebrana), kupu-snog moljca (Plutella xylostella) ... Istraživanja koja su sprovedena u prethodnim godinama pokazala su izuzetnu efikasnost preparata u suzbijanju moljca u paradajzu (Tuta absoluta) zbog čega je uključen u redovne programe zaštite od ove štetočine. Njegova primena u šum-skim zasadima za suzbijanje gubara (Lymantria dispar) široko je raspro-stranjena. Preporučena količina preparata za voćne zasade, kao i u povrtarstvu iznosi 1,0 kg/ha.

Zašto je Lepinox plus alternati-va drugim klasičnim insekticidima?

Kao što je već pomenuto, izra-ženi ekotoksikološki zahtevi u po-gledu zaštite krajnjeg potrošača i okoliša nameću primenu manje agresivnih insekticida kako na šte-točinu tako i na korisne organizme. Istovremeno, razvijanje smanjenje osetljivosti ili rezistencije pojedinih štetočina je prisustna, a mi imamo mogućnost da koristimo insekticide iz svega nekoliko hemijskih grupa. Stoga, kada se pojavi nešto novo treba ga shvatiti i prihvatiti kao dar sa neba. Ubacivati ga u programe zaštite tamo gde je najefikasniji i polako zamenjivati neke stare pro-izvode. Sve gore navedene karak-teristike poseduje bioinsekticid Lepinox plus. Proizvod koji ima karencu 0 (nula) dana znači mnogo. Svedoci smo da u prethodnim godi-nama upravo pred berbu dolazi do naglog povećanja brojnosti insekata kada smo hendikepirani jer ne sme-mo koristiti insekticide. Bioinsek-ticid Lepinox plus je bioinsekticid koji možete primeni danas i već su-tra izvoziti proizvod bez opasnosti od ostataka insekticida.

LEPINOX PLUS - NOVI BIOINSEKTICID U BORBI PROTIV GUSENICA ↘Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

44

AGROSVET

Subvencije iz svih uglova

Danas, 11. 11. 2015.

Prošle nedelje je održan prvi kongres mlekarstva u Srbiji uz po-dršku Minis tarstva poljoprivrede i životne sredine, FAO i EBRD. Dis-kutovalo se na puno tema, počevši od politike subvencija u mlekar-skom sektoru, preko zemljišne i ve-terinarske politike, do očekivanih pretpristupnih fondova namenje-nih agraru i ruralnom razvoju. Kao i obično, najviše pažnje su privukle subvencije. Teme o visini premija za mleko, kao i plaćanja po grlu stoke, bile su predmet najvećeg intereso-vanja primarnih pol joprivrednih proizvođača, ali i indus trije prera-de mleka i države – svakoga iz svog ugla. Poljoprivrednicima je ovo pitanje od ogromnog značaja, jer tre nutna premija od sedam dinara po litru mleka čini bitnu stavku u njihovim uku pnim prihodima, mle-karskoj industriji, zato što ovo pla-ćanje države u velikoj meri utiče na njihovu ukupnu rentabil nost, a kre-atorima politike u sektoru jer ova mera čini veoma veliki deo ionako limitiranog agrarnog budžeta. Ipak, bitnije od visine državnih subvenci-ja u svakom sektoru poljoprivrede je da li će državnih subvencija uop-šte biti u periodu pred nama, upo-zorava Miloš Milovanović, interna-cionalni konsul tant Organizacije UN za hranu i poljo privredu (FAO) i koordinator FAO – EBRD projekata u Srbiji. Ako će ih biti, u kojoj for-

mi će se isplaćivati? U sektoru kao što je poljoprivreda, koji zahteva visoka ula ganja i vezivanje resursa na dugi rok od izrazitog je značaja poznavanje državne politike za naj-manje srednjoročni period, kako bi se poslovni planovi mogli graditi na poznatim i zdravim osnovama. Planiranje poslovanja na osnovu trenutno visokih cena (koje kako smo imali prilike da vidimo ranije, mogu za tren postati istorija, a sa njima nestati i očekivani profit in-vestitora, ali nekad i cela investici-ja), trenutno raspoloživih državnih subvencija sek toru koje se takođe mogu lako promen iti (i to, po pravi-lu, smanjiti) u skladu sa budžetskim mogućnostima države, ne može dati pravu sliku buduće rentabil nosti proizvodnje a time i poslovnog us-peha. U ovom smislu su skupovi kao prošlonedeljni od velikog značaja za sve koji se bave poljoprivredno-pre-hrambenom proizvodnjom, sma tra Milovanović. Oni omogućavaju da na jednom mestu dođe do sudara očekivanja (korisnika) i planova (države) koji uz dubok analitički rad posvećen sagledavanju stanja na domaćem i međunarodnom trži-štu poljoprivred nih proizvoda i uz, najbitnije, otvoren i transparentan dijalog, mogu dovesti do kreiranja optimalne politike za sek tor.

Subvencije u poljoprivredi: Više para nego ćara

Biznis i Finansije, novembar, 2015.

Država na subvencije i podstica-je u poljoprivredi izdvaja oko četiri odsto republičkog budžeta, što je manje od iznosa predviđenog za-konom o podsti cajima, ali u skladu sa mogućnostima domaće ekono-mije. Problematična je, međutim, struktura potrošnje, čiji najveći deo odlazi na direktna plaćanja, dok su pitanja kvaliteta i regional-nih specifičnosti proizvodnje, kao i podrška ruralnom razvoju potpuno skrajnuti, kaže za B&F profesorka Poljoprivred nog fakulteta u Beo-gradu Natalija Bogdanov. Da ovoga leta nije bilo suše koja je umanjila poljoprivrednu proiz vodnju, uku-pan rast BDP u ovoj godini dosti-gao bi 1,5 odsto, odnosno bio bi tri puta viši od očekivanog – podatak je Svetske banke koji odlično odsli-kava i potencijale i situaciju u ko-joj se i dalje nalazi domaća poljo-privreda. Problem je u tome što se gotovo svake godine dogodi ”ono nešto“ zbog čega se drastično me-njaju i iznosi i načini fi nansiranja budžetske podrške agraru. ”Posle prošlogodišnjih poplava, recimo, značajno je povećan iznos sredsta-

DRUGI PIŠU ↘Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

45

AGROSVET

va za regresiranje premije osigura-nja u pol joprivredi. Sa jedne strane, to je dobar potez, pošto se proizvo-đači motivišu da osiguraju svoju proizvodnju. Sa druge strane, osi-guravajuće kuće mogu zado voljno da trljaju ruke, pošto se tako njima uvećava prihod, umesto da se is tom sumom novca proizvođači ohrabre da ulažu u tehnologije koje će sma-njiti negativan uticaj klimatskih promena i vremenskih nepogoda na proizvod nju“, objašnjava Bogdanov. To je, kaže, samo jedan od brojnih primera gde se podsticaji i sub-vencije koje je država s razlogom odvojila za poljoprivredu ko riste za saniranje umesto za rešavanje problema. Lakše je, kaže, sprovodi-ti politiku subvencionisanja preko ovakvih mera ili direktnih plaćanja po hektaru ili grlu, što je komforno za korisnike a relativno jednostav-no za državu da organizuje i spro-vede u delo. Posledice takve politi-ke subvencija su, međutim, veoma ozbiljne. ”Manji je problem to što ovakvi oblici podrške nisu kompa-tibilni sa praksom Evropske unije – Srbija ima vremena da harmoni zuje svoju politiku do momenta ulaska u članstvo. Mnogo veći problem je taj što se ovakvim pragmatičnim i ad-hoc rešenjima ne doprinosi re-šavanju ključnih problema sektora i njegovom razvoju, niti se zadire u suštinu neo phodnih strukturnih promena, jačanja konkurentnosti i održivosti“, kaže upo zorava Natali-ja Bogdanov.

Zašto uvozimo ono što proizvodimo?

Preuzeto: Danas, 2. 12. 2015.

Često se u medijima može naići na pomalo senzacionalističke naslove poput “Uvozimo jabuke iz Poljske”, “Sr bija uvozi paradajz iz Makedoni-je” ili “Srbija jede grčke lubenice a domaće propadaju”. Pri tom se za-boravlja da nije “uvezla Srbija” ni jabuke, ni paradajz, ni lubenice niti bilo šta drugo, već ljudi sa imenom i prezimenom, odnosno kompanije i to ne iz antinacionalnih pobuda, već zato što su u uvozu pre poznale interes, kaže Miloš Milovanović, in-ternacionalni konsultant Organizaci je UN za hranu i poljo-privredu (FAO) i koordinator FAO – EBRD projekata u Srbiji. Zato bi pitanje “Zašto uvozimo” trebalo preformulisati u “Kako da kupe u zemlji a ne da uvoze”. Da, tačno je - u našoj zemlji se proizvodi (ili se barem može proizvesti) i više nego dovoljno hrane za domaće potrebe, ali ih proiz vodi veliki broj usitnje-nih proizvođača koji najčešće neza-visno nastupaju na tržištu. Umesto da objedinjuju njih ovu razjedinjenu i raznovrsnu ponudu, trgovinski lanci i drugi veliki kupci često pose-žu za uvozom proizvoda ujednače-nog kvaliteta, istovetno upak-ovanih, konstantno dostupnih u njima potrebnim količinama i po cenama koje su konkurentne. Da-kle, nema tu nikakve sramote ili protivdržavnog delovanja, već či-stog interesa, kaže Milovanović. Pi-tanje je šta uraditi i kako “naterati”

velike kupce da kupuju u zemlji a ne da uvoze? Kreiranjem ponude na domaćem tržištu koja može da od-govori njihovim kako kvantitativ-nim i kvalitativnim tako i cenovnim zahtevima. U tom kontekstu po-trebno je uraditi više stvari, i ne preko noći, a ovde se navodi samo nekoliko. Država treba da prefor-muliše svoju agrarnu politiku i da, ionako ograničena budžetska sred-stva, preusmeri sa plaćanja po hek-taru na investicije u hladnjače, su-šare, opremu za voćarsku i povrtarsku proizvodnju, pro-tivgradne mreže, zalivne sisteme, elektromreže, podizanje savreme-nih zasada voća. Pored toga, pret-pristupna sredstva EU namenjena poljoprivredi potrebno je što pre učiniti dostupnim domaćim proi-zvođačima i prerađivačima, budući da ona sa sobom donose značajne in vesticije u agrar zemlje (za period 2014- 2020. godina ukupno 175 mi-liona evra, što uz domaće kofinan-siranje od 50 odsto znači 350 milio-na evra investicija). Rad na organizovanju poljoprivrednika u asocijacije, udruženja, zadruge ili bilo koju drugu formu njihovog za-jedničkog nastupa na tržištu, kako bi mogli da ponude respektabilne količine svojih proizvoda, takođe je imperativ, smatra Milovanović.

46

AGROSVET

Naizgled grubo, a po mirisu čarobno voće, neponovljivi miris koji se širi sa ormana

i dokono čeka ljutu zimu, budi se-ćanja na detinstvo. Kao dukat žuti loptasti plod Cydonia oblonga - du-nja pripada mnogobrojnoj famili-ji Rosaceae, u gde spadaju jabuka i kruška. Latinski naziv roda Cydo-nia, potiče od mesta Cydon (Cidon) na Kritu gde se gaji od vajkada. Poznаtа je još od pre 4000 godinа. Poreklom je sа Kаvkаzа, odаkle se proširilа u Mаlu Aziju pа iz nje u drevnu Grčku. U Jermeniji i Iranu, u svom zavičaju, i danas raste div-lja, u prirodi.

Kroz istoriju, priče i legende, du-nja je važila za simbol ljubavi, sreće, lepote i neprolaznosti. Neki istori-čari smatraju da je upravo dunja, a ne jabuka, bila zabranjeno voće u Raju. U antičkim legendama, Bo-govi su koristili dunju za proricanje sudbine. U stаrа vremenа smаtrаnа je simbolom plodnosti. Običаj je bio dа mlаdenci, uoči venčаnjа, poje-du dunju dа bi im brаk bio plodаn i srećаn. Ta krupna voćka prvi put se u dokumentima pojavljuje u spi-sima o grčkim svadbenim običajima iz šestog veka pre Hrista. I tada je

bila deo rituala u kojem je smatrana simbolom plodnosti i bila posveće-na boginji ljubavi Veneri. Navodno su trudnice morale često da je jedu da bi rodile sinove! Nаjčešće bi je pripremаli tаko što bi je izdubili, nаpunili medom i ispekli. Rimljаni su iz dunje izvlаčili eteričnа uljа zа proizvodnju pаrfemа. Plansko odga-janje dunje započelo je u Mesopota-miji, na području današnjeg sever-nog Iraka. Putujući morima, dunja je preko Italije stigla u Evropu i do naših krajeva, gde dobro uspeva.

Zbog velike količine pektina, našla je široku primenu u prehram-benoj industriji u proizvodnji so-kova, poslastica, u farmaceutskoj industriji u izradi lekova, a posebno mesto zauzima u proizvodnji nei-zostavne rakije od dunja. U leko-vite svrhe koristi se plod (Cydonia fructus), seme (Cydonia semen) i list (Cydonia folium). Zahvaljujući ta-ninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bo-lesti. Dunjin sok, ukuvan sa istom količinom šećera, leči kašalj, astmu i akutnu dijareu. Pečena ili kuva-na dunja preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova

dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smi-rujuće, otklanja nesanicu, kao i loš miris iz usta. Semenke dunje sadr-že čak 15% ulja i značajne količine važnog sastojka amigdalina, odno-sno vitamina B 17, koji poseduje antikancerogeno dejstvo. Obloge od dunje (plod, kora, list…) koriste se za lečenje otvorenih rana, ope-kotina, ispucale kože ili bradavica. Dunja, generalno jača imuni si-stem, stimuliše cirkulaciju u kar-diovaskularnom sistemu, smanjuje krvni pritisak itd... U kulinarstvu, proizvodi od dunje se dobro slažu sa pečenim mesom, piletinom, pačjim mesom, junetinom i mesom divlja-či. Ovo posebno važi ako se mesa peku zajedno sa dunjama ili se služe s umakom od dunja.

Gajenje - najpogodnija zemljišta za dunju su ona koja su umereno vlažna, propusna i bogata hran-ljivim materijama. Teška i vlažna zemljišta, kao i jako suva i pesko-vita i karbonatna su nepogodna za gajenje dunje. Stabla dunje vrlo po-voljno reaguju na đubrenje stajnja-kom pa je kao i kod drugih voćnih vrsta poželjno da sadržaj humusa bude što viši, makar 2-3%. Deblji-

PRIRODNI LEK SA MIRISOM JESENI ↘Priredila: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

47

AGROSVET

na oraničnog sloja za dunju treba da bude najmanje 50 – 60 cm, da bi se dunja normalno razvijala. Du-nja je heliofilna (svetloljubiva) voć-ka, pa joj najviše odgovaraju dobro osvetljena mesta. Ukoliko su stabla dunje zasenjena, ona slabo rađaju, u pregustom sklopu rađaju samo po periferiji krune. Plodovi u senci ne dobijaju sortno karakterističnu aromu i znatno su zeleniji i maljavi-ji od normalno osunčanih plodova. Za normalan rast i uspešno gajenje dunje, po literaturnim podacima je potrebno da padne godišnje 750 do 990 mm/m2 vode sa dobrim raspo-redom u toku vegetacije. Međutim u praksi se pokazalo da se dunja veoma uspešno gaji i u voćarsko-vi-nogradarskim krajevima gde najče-šće ne padne više od 600 mm vode godišnje. Ipak ona daje znatno bolje rezultate u uslovima navodnjava-nja pa optimalnu vlažnost zemljišta treba održavati tokom cele godine, a posebno u avgustu i septembru kada je prirast plodova najintenzivniji.

Priprema zemljišta za sađenje dunje sastoji se u krčenju, čišćenju i ravnanju terena ukoliko je to po-trebno, zatim u poboljšanju plodno-sti i drugih osobina zemljišta (meli-oracija), rigolovanju i kopanju jama. Dakle, zemljište treba u avgustu, najkasnije u septembru izrigolovati ili bar duboko izorati na 40 – 50 cm i podriti na 80 cm. Zatim se pred-viđena površina neposredno pre sadnje isparceliše, razmeri, obeleže se pravci redova i mesta voćaka u njima. Rastojanje između redova i u samom redu zavisi od niza činilaca, kao što su podloga, bujnost sorte, uzgojni oblik, tip zasada, ekološki uslovi i planiran nivo agrotehnike. U praksi se sreću rastojanja između redova od 4 – 6 m, a u redu od 2,80 do 4,50 m.

Dunja se razmnožava seme-nom, reznicama, položnicama, nagrtanjem, izdancima i ka-lemljenjem. U masovnoj proi-zvodnji sadnice dunje se proi-zvode isključivo kalemljenjem.

Mlada stabla, do pete godine ži-vota, obično se prihranjuju pojedi-načno, sa po 0,2 – 0,5 kg KAN-a i sa 0,5 – 1,2 kg NPK đubriva formu-lacije 10:12:26 ili sličene sa poveća-nim sadržajem kalijuma, po stablu, u zavisnosti od starosti. U rodnim zasadima korenov sistem dunje se prostire po celoj površini zemljišta, pa se stoga đubri cela površina du-njika, normama koje zavise od sta-rosti i iscrpljenosti stabala, gustine sadnje, ali okvirno to su količine od 200 – 400 kg KAN-a i 400 – 600 kg NPK đubriva. Ovakva prihrana se obavlja u jesen i rano s proleća (u prvoj polovini marta i početkom maja), a leti se, ukoliko se primete znaci nedostatka pojedinih eleme-nata prihranjivanje vrši folijarno (prskanjem preko lista).

O merama zaštite i prihrane du-nje više se može naći u Agrosvet-u br. 64, februar 2015.

Berba - vreme berbe plodova du-nje se u praksi određuje uglavnom po boji pokožice, lakoće odvajanja plodova od grane, boji semenjače semenke i dr. Pošto dunja vrlo dugo vegetira, raste i do kraja oktobra, preranom berbom nastaće vrlo ve-liki gubici u težini (do 1% dnevno) ali i u kvalitetu. Prvi rod daje u 2. godini, značajniji prinos počev od 4. godine, obilniji rod se dobija od 5, odnosno 6. godine, a maksimalan u 10. godini. Prinos po stablu se kreće od 10 do 60 kg u plantažnim zasadi-ma, a pojedinačna stabla daju 100 pa i do 400 kg plodova. Drvo dunje živi obično od 30 do 40 godina, a pojedina usamljena stabla mogu da žive i do 70 godina.

Dunja mirisom pokreće dobre emocije i uspomene, greje dušu i telo. Ili što bi Ruso (J.J. Rousseau) rekao, “Sve knjige sam zatvorio, a samo jedna će ostati svim očima otvo-rena za svagda, knjiga prirode”.

48

AGROSVET

U zdravom voću,zdrav duh

Predstavljamo vam novo rešenje za efikasno suzbijanje najznačajnijih bolesti u zasadima jabuke, višnje i vinove loze.


49

AGROSVET

Da li konferencija o klimi može biti ekološka

Klimatska konferencija u Parizu predstavlja organizacioni i ekološ-ki izazov – kako ugostiti desetine hiljada učesnika, pre voziti ih, hra-niti i smestiti uz vođenje računa o životnoj sredini. Pribor će biti od biorazgradivih materijala, skoro tri četvrtine hrane biće francuskog porekla, a hleb će se proizvoditi na licu mesta. Učesnici su pozvani da koriste javni prevoz, a za to će dobi-ti i besplatne karte. Konferencija će koštati 170 milio na evra. Ovo će biti najveća diplomatska konferencija ikada održana u Francuskoj od pot-pisivanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravi ma u Parizu 1948. Očekuje se da će tokom konferenci-je svakog dana biti prisutno 40.000 iz celog sveta. (EurActiv)

Pen:Poslednja nada za čovečanstvo

Holivudski glumac i oskarovac Šon Pen izjavio je da je predstojeća međunarodna konferencija o klimi u decembru u Parizu “poslednja ve-lika nada za čovečanstvo”. “Mislim da je to naša poslednja velika nada. Treba da budemo optimistični o is hodu konferencije jer nemamo drugog izbora”, rekao je Pen u Pa-

rizu posle sastanka sa francuskom ministarkom za ekologiju Sego-len Roajal. Pen je ocenio da svako mora da promeni način života, “ako vole svoju decu, jer će u protivnom predstojeće ge neracije živeti u ma-njem i drugačijem svetu”. Američki glumac je 2010. godine po krenuo projekat pošumljavanja Haitija, uz podršku Francuske, odmah posle zem ljotresa u toj zemlji.

Italija ponovo vodeći svetski proizvođač vina

Italija je pretekla Francusku po proizvodnji vina i u 2015. će sa oko 6,5 milijardi boca biti najveći svet-ski proizvođač. Proizvodnja vina porasla je u brojnim evropskim zemlja ma zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama i očekuje se da cene tog pića budu stabilne. Na listi vodećih svetskih proizvođača vina je i Srbija, na 19. mestu, sa pro-izvodnjom većom od dva miliona hektolitara. Italija daje 18% svetske proizvodnje vina, Francuska 17%, Španija 13%, SAD osam odsto. Po-ljoprivredno udruženje Evropske unije Copa-Cogeca saopštilo je da je kvalitet i prinos ovogodišnje berbe grožđa bio dobar i da će evropska proizvod nja vina porasti za 2,7%, na 171,2 miliona hektolitara.

Pivarski gigant se rađa, kreće u osvajanje Azije

Proizvođač piva Anhojzer-Buš Inbev iz Belgije najavio je konačni sporazum za kupovinu Sabmile-ra sa sedištem u Velikoj Britani ji za 100 milijardi evra. Kako bi do-bio odobrenje regulatora u SAD, Sabmiler je pristao da proda 58 odsto vlasništva u piva ri Molson Kurs za 12 milijardi dolara, čime je onemogućeno da posle spajanja s Inbevom, nova kompanija ima dominaciju na američkom tržištu. Nova kompanija takođe će morati da rešava sporna pitanja s vlastima u Kini, gde Sabmiler ima 49 odsto udela u proizvođaču piva Snou. AB Inbev želi da kupovinom Sabmilera ojača po ziciju u Africi i Aziji pošto se na razvijenim tržištima menja ukus potrošača koji sve više prelaze na male pivare.

Italijani varali: Maslinovo ulje nije devičansko?

Sedam italijanskih proizvođača maslinovog ulja, uključujući Berto-li, Saso i Carapeli predmet su istra-ge zbog navoda o “ekstra devičan-skom” kvalitetu. Tužioci u Torinu pokrenuli su istragu nakon izve-štaja “La Stampe” čiji su novinari proverili kvalitet 20 najpopularni-jih marki ekstra devičanskog ulja i ot krili manjkavosti. Kompanije su navodno izbegavale stroga pravila u

SA AGRARNIH MERIDIJANA ↘Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

50

AGROSVET

je predi vna, ali nema bolnice i teš-ko je naći posao. Ipak, ponude za preseljenje stigle su iz celog sveta. Od ukupnog broja zainteresovanih, oko 90% su ljudi iz Hrvats ke, Srbije i Brazila.

Potrošači traže hamburger bez antibiotika

Međunarodna organizacija za zaštitu potrošača Konzumer inter-nešnal uputila je prošle nedelje za-htev na adresu tri veli ka lanca brze hrane Mekdonalds, Sabvej i KFC tražeći od njih da prestanu da slu-že mesne obroke od stoke kojoj su dava ni antibiotici za lečenje ljudi. Ova kampanja pokrenuta je to kom Prvog svetskog kongresa o upotre-bi antibiotika koji je organizovala Svetska zdravstvena organizacija. Na skupu je zaključeno da se antibi-otici rutinski daju životinjama kako bi se pojačao i ubrzao njihov rast, sprečilo obolevanje, kao i da ljudi koji konzumira ju to meso postaju sve otporniji na antibiotike i na taj način dovode u pitanje svo je lečenje u slučaju oboljenja.

Oznaka za preslana jela u njujorškim restoranima

Njujorški restorani koji služe jela sa mnogo soli od sada će morati da na jelovniku imaju ikonicu s crnim slanikom pored takvog ponuđenog jela, preneli su juče lokalni mediji u SAD dodajući da je to prva takva mera radi boljeg informisanja po-trošača. Usvojena mera predviđa i kaznu restoranima od 200 dolara za svako jelo koje nije obeleženo da je preslano. Predsta vnica njujorških sanitarnih vlasti Sonja Endžel izja-vila je da će mera stupiti na snagu 1. marta 2016. godine, ali se restorani već sada pozivaju na obeležavanje slanih jela. Njujork je takođe prvi grad u SAD u ko jima se u jelovni-cima restorana navodi broj kalorija za svako jelo.

proizvodnji koja je skupa. Iako po-trošači teško mogu da osete razliku između maslinovog i ekstra devi-čanskog ulja za njim vlada velika potražnja, a italijanska vlada brine o održavanju kvaliteta. Tamošnje ministarstvo poljoprivrede je proš-le godine zaplenilo lažno maslinovo ulje u vrednosti od 10 miliona evra.

Selo nudi novac za nove stanovnike, Hrvati i Srbi pohrlili

Naselje Mišima u Japanu je ne-davno objavilo oglas u kojem traži nove stanovnike jer ih je prema-lo, tamo živi 372 ljudi. Na pisali su kako nude oko 21.000 kuna (oko 2.750 eur) svakome ko dođe, a uz to bi podmirili oko 6.000 troškova selidbe i davali mesečnu nak nadu. Ona za samce iznosi oko 5.000 kuna, a za parove hiljadu kuna više i dobijali bi je tri godine. Jedini uslov je bio da glava porodice mora biti mlađa od 55 godina. To naselje rasprostran jeno je na tri ostrva - Takešima, Lojima i Kuroš, priroda

AGROSVET

EfikasanjEdinstvEn održivekonomičan

tEmEljno i ciljano na vaši.

®

tEppEki u jabuciNajprikladnije vreme obavljanja tretmana je pre cvetanja - naročito za suzbijanje jabukine pepeljaste vaši (kao redovna mera koristi se u Južnom Tirolu) - kada je populacija vaši mala, a lisna masa još nije oštećena. Zdrava lisna masa značajno utiče na efikasno sistemično i translaminarno kretanje unutar biljke kao i dugotrajno delovanje omogućava zaštitu od biljnih vaši tokom celog perioda cvetanja. Predatorski insekti normalno se razvijaju i doprinose boljoj kontroli vaši. Primena insekticida Teppeki pre cvetanja, osigurava zaštitu tokom celog perioda cvetanja, tako da dolazi do vrlo sporog množenja vaši nakon cvetanja - zaštita protiv vaši preko cele vegetacije time je olakšana. Teppeki se može uspešno koristiti i iza cvetanja. Preporuka: upotrebiti najviše dva puta za redom i najviše tri puta u sezoni. Doza: 140 g/ha.Glavne (ciljane) vaši: jabukina pepeljasta vaš (Dysaphis plantaginea), kruškina pepeljasta vaš (Dysaphis pyri), jabukina zelena vaš (Aphis pomi), bitno smanjuje populaciju jabukine krvave vaši (Eriosoma lanigerum) i izuzetno se nadopunjuje u programu sa drugim aficidima (npr. triametoksam).Karenca za primenu u jabuci je 21 dan.

tEppEki u kruškiTeppeki u zemljama EU pokazuje vrlo dobro delovanje na kruškinu buvu (Psylla pyri). Optimalna primena je u vreme faze žutih jaja kruškine buve, te u isto vreme odlično suzbija i vaši Dysaphis spp.. Druga generacija kruškine buve, suzbija se preparatom na bazi abamektina.

Teppeki u povrćuU zemljama EU, Teppeki se upotrebljava i u većini povrtarskih kultura (paradajz, paprika, krastavac, krompir...) za suzbijanje bele leptiraste vaši (Trialeurodes vaporariorum/ Bemisia Tabaci) preko sistema kap po kap. Teppeki se u dozi od 200 g/ha preko tla upotrebljava rano iza rasađivanja (od kada se biljke ukorene, do najkasnije 2 do 3 nedelje

nakon rasađivanja); prema potrebi ponoviti tretman posle 1-2 nedelje; u slučaju dve aplikacije preko sistema za navodnjavanje moguća je i treća upotreba insekticida Teppeki - folijarno - ali pod uslovom, da je toj primeni prethodio insekticid za suzbijanje bele leptiraste vaši sa drugim mehanizmom delovanja. Karenca za papriku i paradajz je 3 dana.

tEppEki u brEskviU EU, Teppeki je nepogrešiv u suzbijanju vaši u breskvi.Glavni cilj je subijanje zelene breskvine vaši (Myzus persicae) za koju je poslednjih godina ustanovljena otpornost na neonikotinoide u skoro svim testiranim regionima u EU. Najbolje je upotrebiti ga pre cvetanja (prvi tretman) iako vaši nisu još ni prisutne. Teppeki upotrebiti najviše 2 puta u sezoni. Upotreba preparata Teppeki ne preporučuje se u blok primeni. Preporučena doza: 120-140 g/ha.

belchim crop protection srb d.o.o.vojvode stepe 78, 11000 beograd, srbijawww. belchim.rs

agromarketKraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevactel: 034 308 000; fax: 034 308 016

distributer za srbiju

vladimir vasojević dipl.inž.tim lider063 364 857

mirko radović dipl.inž.centralno-zapadna srbija069 670 455

rade pločić dipl.inž.Centralno-južna Srbija062 335 253

Slavoljub Birvalski dipl.inž.vojvodina-sever060 8601 693

Bojan Stanojković dipl.inž.vojvodina-jug063 364 855

pozovitE naš tim:

Teppeki® proizvodi

karEnca3

dana

Suzbijanje bele leptiraste vaši Suzbijanje lisnih vaši

FolijarnoIrigaciono preko tla

52

AGROSVET

Novembar 2015., jug Španije, regija od Valensije, preko gradova Mursije i Karta-

gene do čuveno poznate povrtar-ske oblasti grada Almerie, sa oko 45000 ha pod plastenicima, ali i hil-jade i hiljade hektara na otvorenom polju pod salatom, kupusnjačama, spanaćem i ostalim lisnatim povrćem. Otud i ne čudi što Španci ovu oblast zovu „Plastic Sea“ (More plastike), oblast koja ima preko 300 sunčanih dana u toku godine, sa prosečnom dnevnom tempera-turom u toku zime od 10-120C. Svako ko dođe sa strane pomisli da je došao u srce povrtarske proiz-vodnje u Evropi, u oblast gde je proizvodnja najsavremenija i na-jbolje organizovana. Ali kada malo bolje sagledate stvari, ima tu sve-ga, od najboljih i najsavremenijih proizvođača do onih sa jako lošom i nekvalitetnom proizvodnjom. To nas je i ohrabrilo, jer smo odmah uporedili naše povrtarstvo sa onim

što smo u Španiji zatekli. Nisu oni mnogo daleko od nas, čak naprotiv ima nekih stvari za koje se može reći da naši povrtari bolje rade, i zbog toga samo treba da još jače krenemo napred i da se vratimo u budućnost gde nam je i mesto u proizvodnji povrća u Evropi. Kreni-mo redom korak po korak.

Zemlja (zemljište) i voda – dva osnovna prirodna resursa bez ko-jih se ne može zamisliti savremeno povrtarstvo. Španski povrtar je u startu u problemu, od zemljišta samo kamenje i krš, jako plitak oranični horizont (5-10 cm), sa slabim vodno - fizičkim i hemijs-kim osobinama. Od kamena prave zemljište i privode ga kulturi, ali i sa tim rade i proizvode.

Sa druge strane gde smo mi, naša vojvođanska, moravska i mačvanska zemljišta (černozem, aluvijumi, ritske crnice), bogata i plodna, mnogo moćnija i kvalitetnija za povrtarsku proizvodnju, sa sjanim osobinama koje samo treba iskoristiti i kontro-lisati na pravi način? Jednom rečju Bogom data za kvalitetnu povrtarsku proizvodnju.

Sa druge strane voda za navod-njavanje, u Španiji skupljaju svu vodu koju mogu da prikupe u toku godine, kišnicu, iz bujičnih vodoto-kova, nešto uzimaju i iz mora i mešaju sa kišnicom, prave ogromne akumulacije jako skupe da bi u toku godine imali dovoljno vode. Buše duboke bunare i do 200 m, da bi došli do kakve-takve vode za navodnjavanje. I kada je nađu lošeg je kvaliteta i mora da ulažu puno novca da bi se hemijski doradila i koristila za navodnjavanje.

Kod nas je sve obrnuto, imamo dovoljno kvalitetne vode za navodnja-vanje pored rečnih korita i iz bunara u Srbiji i u Vojvodini, ali ne znamo to da koristimo na pravi način. Malo

boljom organizacijom u eksploataciji voda za navodnjavanje ali i odvodnja-vanje u Srbiji, otišli bi mnogo koraka u budućnost u odnosu na Španiju.

Klima – neko bi rekao „Eeee, tu je ključ u povrtarskoj proizvod-nji, puno sunca i dobrih tempera-tura i ništa nam više ne treba“. Sa jedne strane moglo bi se tako reći, u ranoj zimskoj i prolećnoj proizvod-nji španski proizvođači su u velikoj prednosti u odnosu na nas. Imaju mnogo manje utroška energije za zagrevanje plastenika, samim tim i manje troškove koštanja proizvod-nje. Ali sa druge strane, jako visoke temperature koje kreću od kraja aprila do početka septembra, a i kasnije, sprečavaju ih da proizvode tri najznačajnije povrtarske kulture u plastenicima (paradajz, krastavac, paprika) u tom periodu godine.

Tu je šansa za naše povrtare, treba da se prilagode i pomere svoje cikluse proizvodnje tako da pune ber-be u plastenicima krenu nešto kasnije.

POVRATAK U BUDUĆNOST SRPSKOG POVRTARSTVA ↘Priredio: Miloš Stojanović, dipl. inž. polj.

53

AGROSVET

Sa boljom organizacijom i planskom setvom i sadnjom možemo se vratiti u budućnost i ponuditi evropskom potrošaču ono što mu treba i što će kupiti od nas.

Organizacija u proizvodnji i učinak radne snage – u početku ni mi sami nismo verovali onome što čujemo od španskih povrtara, ali se

kasnije ispostavilo da je istina. Za proizvodnju 1 ha paradajza u plas-tenicima sa prosečnim prinosom u toku cele godine (2 ciklusa, rani prolećni i jesenji) od oko 25 kg/m2, potrebno je između 3-4 stalna do-bro obučena i kvalifikovana radni-ka čija je prosečna dnevnica između 70-80 evra za radno vreme od 8-10

sati. U toku berbe ne uvode nove radnike već sve rade sa stalnim rad-nicima. Za proizvodnju paprike u plastenicima 2-3 stalna radnika, za tikvicu 2 stalna radnika...

U Srbiji je radna snaga za sada dosta jeftinija, ali je slabo kvalifikova-na. Zato treba raditi na edukaciji radne snage za proizvodnju povrća u plastenicima i na taj način postati konkurentan španskom proizvođaču.

Logistika i organizacija otku-pa i prodaje – daleko su ispred nas, sve je u milimetar isprogramirano. Veliki logistički centri koji su u vlasništvu zadrugara (proizvođača) za otkup povrća, locirani u centru povrtarskih regija, sortiraju, pakuju i u istom danu transportuju robu na tržište Evrope i sveta. Proizvođači se pre početka proizvodnje opredele za jedanu od logističkih kompanija - zadruga i od nje dobijaju sve za proizvodnju, seme, đubriva, pes-ticide... Razdužuju se kasnije kroz robu, ali u startu imaju okvirnu za-garantovanu cenu određenog proiz-voda. Ova organizacija je upravo sve i pokrenula u pravom smeru i razvila povrtarstvo u pomenutoj regiji Španije.

Šta napisati o našoj organizaciji otkupa i prodaje???

Posle svega viđenog i anal-iziranog, može se reći da nismo daleko, da možemo brzo da se vra-timo u budućnost i postanemo konkuretni u određenim povrtars-kim proizvodima za početak u re-gionu, a kasnije, ko zna možda i na svetskom nivou. Samo naši povrtari malo da podignu svest i pogled, pre-slikaju neka rešenja, neka prilagode i gledaju napred, ispred sebe, šansa je tu samo je treba uzeti i iskoristiti. A ako država pomogne barem malo, eto pravog puta povrtarstva Srbije.


54

AGROSVET

Evropsko udruženje proizvo-đača sredstava za zaštitu bilja (ECPA), zajedno sa svojim

partnerima, pokrenulo je 2005. go-dine program po nazivom TOPPS (Train Operators to Promote best management Practices and Sus-tainability) ili, kako bi mi rekli, „Obučiti i trenirati operatere ili korisnike sredstava za zaštitu bilja za promovisanje najboljih postu-paka upravljanja i održivosti“. Ovo je zapravo projekat prevencije ili sprečavanja zagađenja ili kontami-nacije vodenih tokova i površina sa sredstvima za zaštitu bilja.

Nekoliko sistema za otpadne vode - Na poljoprivrednom imanju se otpadnom vodom zagađenom sredstavima za zaštitu bilja može upravljati na različite načine. Upravljačkim sistemima za biološko prečišćavanje otpadnih voda, kao što su fitobakterije ili biofilter, koji koristi mikrobiološke procese razgradnje da uništi hemi-jske ostatke. Zatim, Biobed smeša, koja se u većini slučajeva sastoji od lokalnog zemljišta pomešanog sa organskom materijom, može se ponovo uvesti u polja kada u toj smeši nema preostalih hemikalija na štetnom nivou.

Postoje i sistemi za hemijsko prečišćavanje otpadnih voda ko-riste osmotske procese za razdva-janje hemikalija od otpadnih voda. Dobijeni koncentrovani otpad odlaže se kao opasni otpad.

Sistemima za fizičko prečišćavanje otpadnih voda, koji koriste procese evaporacije, odnosno isparavanja, da razdvoje hemikalije od otpadnih voda. Suvi ostatak se prikuplja i odlaže kao opasni otpad.

Svaki od ovih procesa ima svo-je prednosti i mane. Na primer, ako biosmeša ne uspe da razgradi

hemijski otpad u koji je ubačena, to će imati za posledicu veliku količinu zagađenog zemljišta koje je neophodno odložiti. Sistemi za prečišćavanje otpadnih voda putem osmoze povećavaju rizik po bezbed-nost ljudi zbog povećane interakcije ljudi sa otpadnim vodama. Sistemi koji se zasnivaju na isparavanju pokazali su se kao jednostavni, efi-kasni i bezbedni za korišćenje, uko-liko se njima pravilno upravlja, to jest ako su zaštićeni od spoljašnjih uticaja kao što je kiša, kao i ako se posmatrači ili divlje životinje spreče da ne oštete konstrukciju i izazovu curenje.

Heliosec je praktično rešenje kroz prirodan proces koje je raz-vila kompanija Syngenta za održivo upravljanje otpadnim vodama koje sadrže ostatke pesticida. Heliosec-om se upravlja otpadnim vodama korišćenjem prirodnog procesa, isparavanja. Uređaj se sastoji od konstrukcije, odnosno gvozdenog rama sa sve četiri strane rezervo-ara od polietilena sa dvostrukim zi-dovima, koji omogućava skupljanje otpadnih voda u oblozi smeštenoj

unutar rezervoara. Rezervoar je pokriven providnom plastičnom pokrivkom koja stvara bolje uslove

HELIOSEC-NAJBOLJA PRAKSA ZA UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA OD SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA NA POLJOPRIVREDNOM IMANJU ↘Priredio: Dr Miroslav Ivanović

55

AGROSVET

se postavlja na sigurnom mestu, udaljeno od vodenh površina, pute-va, prostora za gajenje životinja. Mesto pripreme prskalica, gde se pune, je obično i mesto gde se ispiru i peru spolja nakon rada u primeni sedstava za zaštitu bilja, najčešće je mesto gde se postavlja Heliosec.

Rezervoar Helioseca-a može se lako povezati sa područjima za pri-premu rastvora i punjenje prskalice na farmi, sa mogućnošću direktnog ulivanja otpadnih voda u rezer-voar. Ovaj sistem nije zahtevan po pitanju održavanja. Jedino se ob-loga u rezervoaru mora menjati na godišnjem nivou.

Ovaj sistem je postavljen u preko 10 država EU, a od jula 2015., nalazi su i u Srbiji, na oglednom polju PSS Institut Tamiš u Pančevu.

Ovim sistemom se može uprav-ljati otpadnom vodom različitog porekla, koja sadrži i teške metale kao što je bakar, ne samo onom koja sadrži ostatke sredstva za zaštitu bilja. U ovom sistemu se ne može odlagati otpadna voda koja sadrži ulja, a koja sprečavaju isparavanje formiranjem sloja ulja na površini otpadne vode u rezervoaru.

Sistem Heliosec omogućava upravljanje i malim i velikim za-preminama zagađenih otpadnih voda. Postoje dve veličine rezervo-ara za otpadne vode, dimezija 3 x 2 m, kapaciteta oko 2500 litara vode, i 2 x 2 m, kapaciteta oko 1600 lit-ara. Sistem se pokazao kao veoma efikasan i jednostavan u upravl-janju otpadnim vodama koje sadrže proizvode za zaštitu bilja. Na farmi je lako sklopiti Heliosec, za post-avljanje sistema potrebna su dva čoveka, a u proseku su potrebna oko dva do tri sata da se cela ko-nstrukcija montira. Cela oprema

za isparavanje vode. Omogućeno je i strujanje vazduha, koje takođe pospešuje isparavanje. U sredinu rezervoara nalazi se skala preko koje se prati količina otpadne tečnosti u rezervoaru. Nakon isparavanja vode u obliku vodene pare, suvi os-tatak ostaje u oblozi, kao kada se zaboravi lonče sa kafom na šporetu, voda ispari, a ostane kamenac koji je ona imala. Ova se obloga pažljivo savija i skladišti u vreću, koja se propisno obeležava i predaje kom-paniji za odlaganje opasnog otpada.

Brzina isparavanja zavisi od klimatskih uslova, pre svega od temperature i dužine sunčevog zračenja na mestu gde je postav-ljena konstrukcija Heliosec-a. Zato se ona postavlja na otvorena mesta, dostupna Suncu, pa i vetru, većim delom dana. Rezervoar se postavlja na betonsku podlogu debljine 10-15 cm, sa 50-100 cm širine od ivice konstrukcije. Na jednom mestu se može postaviti do 3 rezervoara.

56

AGROSVET

Klimatske promene mogu proiz-vesti siromaštvo

Klimatske promene bi do 2030. mogle gurnuti u ekstremno siro-maštvo više od sto miliona ljudi negativnim posledica ma na poljo-privredu i podsticanjem malarije i drugih boles ti, saopštila je juče Svetska banka. U izveštaju Svetske banke, objavljenom nekoliko nede-lja uoči samita UN u Parizu o kli-matskim promenama, naglašava se kako globalno zagrevan je može ne-gativno delovati na siromašne koji nisu pripremlje ni za klimatske šo-kove poput podizanja nivoa mora ili velikih suša. Svetska banka je nave-la da napori za zaštitu siromašnih, kao i poboljšanje zaštite od poplava ili razvijanja useva koji bolje trpe više temperature, mogu sprečiti najgore posledice klimatskih pro-mena na siromašne.

Uspeh samita o klimi zavisi od svetskih lidera

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je da su ključna pi tanja koja su ostala nerešena uoči velikog samita o klimatks kim promenama u Parizu “preveliki izazov za pregova-rače” i da odgovornost za uspeh sa-mita sada leži na svetskim liderima. Ban je rekao da je do kraja oktobra svoje nacionalne planove o klimat-skim promenama podnelo 155 ze-malja koje pokriva ju gotovo 90 od-sto emisije ugljen-dioksida. Prema njegovim rečima, preostala nereše-na pitanja uključuju i finansijsku i dru gu pomoć zemljama u razvoju kako bi smanjile emisiju štetnih gasova. General ni sekretar UN po-zvao je razvijene zemlje da se javno obavežu na finansiranje pre počet-ka samita u Parizu, 30. novembra.

Zemlje G20 troše 452 milijardi dolara na fosilna goriva

Članice Grupe 20 najrazvijeni-jih zemalja sveta (G20) potroše 452 milijarde dolara godišnje na pruža-nje podrške industriji fosilnih go-riva, uprkos njenoj primarnoj ulozi u izazivanju kli matskih promena, navodi se u studiji nezavisnog bri-tanskog istraživačkog Instituta za prekomorski razvoj i američke orga nizacije Ojl čejndž interneš-nel, prenela je agencija Frans pres. “Vlade G20 plaćaju proizvođačima fosilnih goriva da podrivaju njiho-ve sopstvene politike o klimatskim promenama. Ukidan je ovih sub-vencija bi donelo uravnoteženje na energetskim tržištima i omogućilo bi jednake uslove za zelene i efika-sne alternativne izvore”, izjavila je

Šelag Vitli iz Instituta za prekomor-ski razvoj.

Za 10 godina Britanci neće imati prljave elektrane

Britanija do 2025. planira da ugasi sve svoje elektrane na ugalj koje nisu modernizovane čistom tehnologijom. Ova odluka do lazi u vreme kada zvanični London želi da prekine upotrebu najčešće korišće-nog goriva za elektrane u svetu. Na proleće će biti održane konsultaci-je o zatvaranju svih postrojenja na ugalj koja nisu ekološki prihvatlji-va, a od 2023. njihova upotre ba biće ograničena, saopštilo je britansko Ministarstvo za ener getiku i kli-matske promene. “Nije prihvatljivo da se razvijena privreda kao Brita-nija oslanja na 50 godina stare elek-trane na ugalj koje su veli ki zaga-đivači. Želim da pojasnim - to nije naša budućnost”, rekla je sekretarka za energetiku i klimu, Amber Rad.

Moderna Nojeva barka

U britanskom gradu Notingemu nalazi se Zamrznuta barka u kojoj naučnici čuvaju DNK i ćelije ugro-ženih vrsta. U vreme kada se pre-ma mišljenju naučnika odvija šesto veliko izumiran je vrsta, prvo od ne-stanka dinosaurusa, cilj je da se pri-kupe in formacije o vrstama. Mnoge vrste će nestati. Zamisao Zamrz nute arke je da pronađe i sačuva (njihov DNK i ćelije) za buduće generacije pre nego što bude prekasno. Barku je pre malo više od 10 godina pokre-nuo par britanskih naučnika Brajan Klark koji je preminuo 2014. i nje-gova žena An. Ovaj projekat danas ima 22 partnera, zooloških vrtova, istraživačkih centara i univerziteta širom seta, koji su prihvatili 48.000 uzoraka 5.500 vrsta.

Tone leda sa Grenlanda stižu u Pariz

Nekoliko tona leda sa Grenlan-da na putu su za Pariz, gde će se od 30. novembra do 11. decembra održati konferencija UN o klimi (COP21). “Led koji ćemo izručiti u Parizu predstavlja de seti deo leda

EKOLOŠKE CRTICE↘Priredio: Dragan Đorđevič, dipl.inž.polj.

57

AGROSVET

koji se istopi svake sekunde leti na Grenlandu”, objasnio je inicijator projekta, danski geolog Manik Tor-lif Ro sing. Dvanaest ogromnih blo-kova leda, teških po desetak tona, isečeno je sa santi leda koje pluta-ju nadomak Nuka, glavnog grada Grenlanda. Transportovan brodom do danske luke Al borg, led bi treba-lo da do kraja meseca stigne drum-skim prevozom u Pariz gde će biti postavljen u obliku sata na jednom od gradskih trgova i tu polako se topi ti dok traje konferencija.

SAD odobrile upotrebu GMO ribe za ishranu

Uprava za kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda i leko va SAD (FDA) prvi put u istoriji dozvo-lila je upotrebu genetski modifiko-vane ribe. Nakon istraživanja, ge-netski modifikovan atlantski losos proglašen je prigodnim za ishranu, dok frag ment DNK ribe koji ubrza-va rast povećavai otpornost na bo-lesti ne nanosi štetu, objavljeno je u saopštenju FDA. FDA nije pronašla

nikakve razlike u biološkim ili hran-ljivim svojstvima lososa “akva ad-vantidž“, genetski modifikovanog atlantskog lososa kompanije “Akva baunti“, osim što on dobija na teži-ni dva-tri puta brže od prirodnog. Genetski modifikovani lososi nisu u stanju da se razmnožavaju i same modifikovane osobine su sterilne.

Promene klime najviše brinu Francuze, najmanje Poljake

Većina ljudi u svetu smatra da su promene klime ozbiljan pro-blem i čak tri četvrtine ispitanika iz 40 zemalja podržava ideju da se njihovi lideri na konferenciji UN o klimatskim promena ma obavežu da će ograničiti emisiju gasova sa efektima stak lene bašte. Promene klime najmanje brinu zemlje naj-veće zagađivače a najviše one koje trpe posledice u vidu popla va, suša, podizanja nivoa mora. Takođe, od klimatskih prome na više strahuju žene nego muškarci i više mlađa generacija nego starija. Da su kli-matske promene ozbiljan problem

smatra više od polovine Francuza i samo petina anketiranih Poljaka. Zbog klimatskih promena najmanje su zabrinuti građani u SAD i Kini.

GMO će posvađati SAD i EU

Razlike između SAD i Evropske unije po pitanjima kao što su genet-ski modifikovani usevi i hormonski tretirana govedina mogle bi podriti sporazum o slobodnoj trgovini. To je izjavio sekretar za poljoprivredu američkog Ministarstva poljopri-vrede Tom Vilzak. EU i SAD se na-daju da će zapečatiti spora zum o Transatlantskom partnerstvu u tr-govini i investicijama (TTIP) koji bi obuhvatio trećinu svetske trgovine i gotovo po lovinu globalnog bruto domaćeg proizvoda. Kako preno-si agencija Rojters, dve strane su ostvarile ograničen napredak posle 11 rundi pre govora, međutim, po-glavlja o hrani i poljoprivredi imaju tendenciju da postanu najmučnija u trgovinskim pregovorima.

58

AGROSVET

Pretnja za poljoprivredu, zemljište nestaje

Jedna trećina obradivog zemlji-šta u svetu je u proteklih 40 go dina izgubljena zbog erozije tla ili zaga-đenja. Očuvanje obradi vih površina je od presudnog značaja za ishranu rastuće popul acije, pokazali su re-zultati jednog istraživanja pred-stavljenog tokom Konferencije o klimatskim promenama u Parizu. Pod normalnim poljoprivrednim uslovima, potrebno je oko 500 godi-na kako bi se stvorila obradiva po-vršina od 2,5 cm. Nesta janje takvih površina je, međutim, u poslednje vreme ubrzalo, budući da potražnja za hranom raste. “Gubitak obradi-vih površina predstavlja jed nu od najvećih globalnih pretnji po poljo-privredu”, navodi se u saopštenju profes ora biologije sa Šefilda, Dan-kana Kamerona.

Suša smanjila prinose za trećinu

Ovogodišnja suša negativno je uticala na većinu prinosa u agra-ru pa je rod u proseku manji do 30 odsto. U ovoj godini proizvedeno je 2.428.203 t pšenice, 5.454.841 t kukuru za, šećerne repe 2.094.194 t, suncokreta 437.084 t i soje 454.431 t. Izvoz srpskog agrara za devet me-seci vredeo je 2,15 milijardi dolara, a suficit 1,1 milijardu, istaknuto je na sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i du-vansku industriju i vodopri vredu

Privredne komore Srbije. Voće je uspešno odolelo suši. Proizvodnja maline dostigla je 66.176 t, jabuka 352.257 t i šljive 312.897 t. Proi-zvodnja grožđa u Srbiji veća je za 34,9 odsto od prošlogodišnje.

Pijace važne za podsticaj lokalne privrede

Razvoj pijaca, koje treba da se transformišu i prilagode 21. veku, uz očuvanje tradicional nog duha, važan je za lokalne privrede i soci-jalno - ekonomsku sigurnost malih poljopri vrednih proizvođača, oce-njeno je na međunarodnoj konfe-renciji u Beogradu. Na skupu koji su organizovali PKS i PU ”Pijace Srbi-je“, okupili su se predstavnici pijaca iz Srbije, Mak edonije, CG i RS. Iz-vršni direktor ”Pijaca Srbije“ Savo Duvnjak rekao je da se na teritoriji Sr bije pijačnom delatnošću bavi oko 160 pravnih lica, koja upravljaju sa oko 410 pijaca na kojima ima oko 70.000 prodajnih mesta. Prema po-dacima RZS-a, pijace su u prošloj godi ni u odnosu na prethodnu ima-le za nekih 12 odsto veći promet.

POLJOSTATISTIKA ↘Priredio: Dragan Đorđevič, dipl.inž.polj


BESPLATNA REGISTRACIJA

KATALOGPESTICIDA

2014

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211(u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopisAgrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštitebilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke(e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih nećedistribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisniciprimiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje:

1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti)

a) Ratarstvo

b) Voćarstvo

c) Povrtarstvo

d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti)

Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima:

Ime i prezime:

Firma:

Adresa:

Mobilni telefon:

E-mail adresa:

Datum:

Potpis:


NAMAVERUJU


Documents

AGROSVET 71