Aikido bilten 17 - 2018.kao dela bušidoa u duhu velike ideje O senseija Moriheja Uješibe. Tom cilju je i ovaj najnoviji aikido bilten kao i predhodnih 16 brojeva u proteklih 18 godina

3

Aikido bilten 17 - 2018.

Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation

Aikido World Headquarters-a

Aikido biltenbroj 17

Društvo za

tradicionalnu

japansku kulturu

- Aikikai Srbije

Beograd

urednik:

Saša Obradović

dizajn, naslovna

strana i DTP:

Saša Obradović

Štampa:

”Sapient graphics”,

Beograd

tiraž 500 kom.

mart 2018.

ISSN 2406-2359

Prvi broj aikido bilte-

na je izašao avgusta

2000. godine.

Godine 2018. navršava se 50 godina od osnivanja aiki‐do sekcije pri džudo savezu ondašnje Jugoslavije. Smatrase da je od te 1968. godine aikido prisutan kod nas i svešto će se dešavati od tada predstavljaće burnu istorijuaikidoa na ovim prostorima.

Pisati o dešavanjima u toliko dugom periodu neće bititema ovog broja biltena, razvoj naše veštine uz raznevidove organizovanja pratio je uz sve specifičnosti razvojaikidoa u svetu. Ono što je nepobitno je da će sveganekoliko evropskih zemalja moći da se pohvale sličnimjubilejem ove godine.

Cela generacija instruktora koji su ugradili sebe u pro‐teklim decenijama u tu priču više nisu sa nama ‐ ili višenisu živi ili su izvan nje. Ono što je ostalo iza njih i ono štosmo svi mi koji smo ih pratili preuzeli u nasleđe je zapra‐vo prava baština minulih decenija, ne postoji dođo koji jeradio u kontinuitetu od tih prvih godina do danas.

Cilj aikidoa je napredak pojedinca i godine koje su pro‐tekle samo su dale okvir za prenošenje složene škole kojunaša veština zahteva a koju smo imali sreću da dobijemosa samog izvora.

Ono što je najteže i što je upitno koliko smo u tome biliuspešni u proteklim decenijama je razumevanje aikidoakao dela bušidoa u duhu velike ideje O senseija MorihejaUješibe. Tom cilju je i ovaj najnoviji aikido bilten kao ipredhodnih 16 brojeva u proteklih 18 godina prevasho‐dno posvećen. Posvetite se odmah tom cilju, novi biltenje pred vama.

bilten 17 2018.pdf


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


4

Došu Kišomaru Uešiba 1921‐1999.

5


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


SADRŽAJ

Uvod i impresum

Sadržaj

Dođoi i klubovi Aikikai Srbije

DEŠAVANJA 2017.

Godina 2017. - pregled seminara, aikido škola, demonstracija

Polaganja za kyu i dan u 2017.

Program za kyu i dan pojaseve Aikikai Srbije

Uslovi za kyu i dan pojaseve Aikikai Srbije

A I K I D O

„Aikido - pitanja i odgovori”, Kišomaru i Moriteru Uešiba

„Dan pojasevi”, Saša Obradović

„Bušido, buđicu, budo, aikido i dve vredne knjige”, Saša Obradović

„DOopis”, Duško Kulačin

„Život posvećen proučavanju životne energije Ki”, Hiroši Tada

U K U S B A N Z O V O G M A Č A

„Kralj bisera, Mikimoto Kokiči”, Katarina Obradović

3

5

6

8

11

12

17

19

20

21

27

33

39

43

51

52

Hiroši

Tada

Duško

Kulačin

Kišomaru i

Moriteru

Uešiba

Katarina

Obradović

Saša

Obradović


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


6

dođoii klubovi

Aikikai Srbije

B E O G R A D I Z E M U N

● AD „ZEMUN”„Muscle factory gym”Ševina 23, Zemuntel: 069 125.10.71e-mail: [email protected]ša Obradović, 6.dan ShidoinKatarina Obradović, 3.dan

● AD „YAMATOKAN”CBS „Zvonko Osmajnlić” Kondina 18,Beogradtel: 064 129.17.99e-mail: [email protected] Tadić, 4.dan Fukushidoin

● AD „Dunav”Narodnih heroja 42,Novi Beogradtel: 069 312.68.06e-mail: [email protected] Drvendžija, 4.dan Shidoin

● AD „Sakura”Fitnes centar „D&D”Gramšijeva 5,Novi Beogradtel: 069 125.10.70e-mail: [email protected] Obradović, 3.dan

B E L A C R K V A

● AK „ALFA”OŠ „Dositej Obradović”,Bela Crkvatel: 062 196.7770e-mail: [email protected] Marko Bojat, Sho dan

B E Š K A

● AD „KAIZEN”Kneza Miloša 2,Beškatel: 063 78.06.319e-mail: [email protected] Bojanić, 2.dan

I N Đ I J A

● AD „KAIZEN”TC „Sloboda”,Inđijatel: 063 78.06.319e-mail: [email protected] Bojanić, 2.dan

K R Č E D I N

● AD „KAIZEN”OŠ „22. oktobra”,Krčedintel: 063 78.06.319e-mail: [email protected] Bojanić, 2.dan

B I H , B I J E L J I N A

● AK „YOSHINKAN”OŠ „Sveti Sava”,Svetog Save 28, Bijeljina+387 65 355.573e-mail:[email protected] Hodžić

KRUŠEVAC

● AD „KRUŠEVAC”„Medicinska škola”,Kruševactel: 064 19.67.424e-mail: [email protected] Lukić, 3.dan FukushidoinMilan Milanović, 2.dan

● AD „Yamato Nadeshiko”Dositejeva br. 28, Kruševactel: 062 [email protected] Milojević, 2.danMonika Svrzić, Sho dan

M E R O Š I N A

● AD „TAKA”Dom kulture,Merošinatel: 064.63.90.038e-mail: [email protected] Bošković, 4.dan FukushidoinDejan Žikić, 2.dan

N O V I K A R L O V C I

● AD „KAIZEN”OŠ „Slobodan Pajić ‐ Paja”,Novi Karlovcitel: 064 63.90.038e-mail: [email protected] Bojanić, 2.dan

2018.

www.aiki.rs

7


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


N O V I S L A N K A M E N

● AD „KAIZEN”OŠ “Dr Đorđe Natošević”,Novi Slankamentel: 063 78.06.319e-mail: [email protected] Bojanić, 2.dan

N O V I B A N O V C I

● AD „DUNAV”Svetosavska 100,Novi Banovcitel: 069 771.830e-mail: [email protected]žana Petrović, Sho dan

N O V I S A D

● AD „BUDOKAN”Heroja Pinkija 2,Novi Sadtel: 063 523.779e-mail: [email protected]ško Kulačin, 4.dan Shidoin

● AD „MARKO”Đorđa Nikšića Johana 11,Novi Sadtel: 062 107.00.17e-mail: [email protected] Marčetić, 2.dan

P O Ž A R E V A C

● AD “DAITOKAN”KSC “Požarevac”Partizanska 1,Požarevactel: 063 493.888e-mail: [email protected] Punoš, 4.dan Fukishidoin

N I Š

● AD „I.K.E.D.A.”"Kuća za decu i mlade"Kej kola srpskih sestara 39,Ništel: 063 10.45.269e-mail: [email protected] Strahinić, 5.dan ShidoinVesna Strahinić, Sho Dan

● AD „SENSEI”SC „Čair” 9. brigade,Ništel: 063 109.77.96e-mail: [email protected] Tašić, 4.dan Shidoin

● AD „TAKA”Knjeginje Ljubice 1/1,Ništel: 064.63.90.038e-mail: [email protected] Bošković, 4.dan FukushidoinDejan Žikić, 2.dan

SOKO BANJA

● AD “OZREN”OŠ “Mitropolita Mihajla”,Sokobanjatel: 063 80.14.744 e-mail: [email protected] Nikola Ivanović, 2.dan

BIH, LUKAVAC

● Društvo za tradicionalnu japan‐sku kulturu „Aikikai” u BiH

Februara 2013. god. “Aikikai Srbije” i“Aikikai u BiH” su potpisali sporazumo tehničkoj saradnji. Sporazum jepotvrdio vezu između AK “Garda” izLukavca i Aikikaija Srbije koja datirajoš od 2006. godine.

tel: +387 61.063.805e-mail: [email protected]

S L O V E N I J A , M A R I B O R

● Aikido društvo „1994 Maribor”

Od 25. juna 2016. god. “Aikido druš-tvo 1994 Maribor” iz Slovenije jetehnički priključeno Aikikaiju Srbije.

tel: +386 41.41.6984e-mail: [email protected]‐maribor.siAikikai Srbije


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


8

Dešavanja 2017.

Početak 2017. godine je obele-žila Kagami Biraki ceremonija

u Tokiju na kojoj se po običaju uaikikaiju dobijaju najviši dan poja-sevi. Tog 8. januara 2017. SašaObradović, Shidoin Aikikaija Srbi-je je od Došua Moriteru Uešibepromovisan u Hombu dođo 6.dan.

Godina koja je sledila nakonovog ostaće upamćena po 36 ispi-ta za kyu i dan sa 356 viših pojase-va od kojih ukupno i 22 novihdanova. Od toga su: jedan 6. dan,pet su 4.dan, 2 pojasa 3.dan, 5 Nidanova i 9 Sho danova.

Sredinom januara aikido dođo„Zemun“ je nakon 10 godina pre-mešten na novo mesto - u čist itopao, ali i dvostruko manji pro-stor. Već smo se pomalo navikli -svaki trening nam je kao seminar!

Dana 10. i 11. juna 2017. održanje 15. aikido seminar u Lukavcu,ujedno i „5. seminar Aikikaija uBosni i Hercegovini". Seminar jeodržan i ove godine u Sižju pokrajLukavca, na novim strunjačama,na otvorenom u sad već uobičaje-nim jutarnjim terminima.

Mesec dana nakon ovog semi-nara, u poslednjoj nedelji jula od24. do 30-tog, čekala nas je „16.letnja aikido škola u VrnjačkojBanji.” Nakon sedam godinaponovo je sa nama bio Mire Zloh ito je dalo novu vrednost ovomizuzetnom seminaru u izuzetnommestu.

Treninzi u japanskom vrtu, pas-trmka na Goču, duge šetnje i tre-ninzi, vredan ispit za dan pojase-ve... Mnogo toga za pamćenje.

Još jedan krug oko Sunca jošjedan Japanniš, početkom okto-bra 2017. Glavna tema bila jeBušido - put ratnika i prožimala sekroz celu nedelju bogatu aktivno-stima. Iaido i aikido seminari suodržani poslednjeg dana - sat iai-doa i dva i po sata aikidoa u nizu.Treninge su vodili Katarina i SašaObradović. Prisutni su bili, poreddomaćina, članovi naše aikidoorganizacije iz Novog Sada, Beškei Zemuna.

U toku godine otpočeo je sa ra-dom AD „Dunav” iz Novih Bano-vaca.

Početkom oktobra AD „Kaizen”započeo je ponovo sa treninzimau Inđiji, to je peti istoimeni dođou isto toliko mesta u Sremu.


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


9


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


Kraj godine obeležio je tradicio-nalni „17. zimski aikido seminar”,održan je 23 i 24. decembra 2017.u tek renoviranom, toplom i svet-lom prostoru nalik pravom dođouu OŠ „Gavrilo Princip” u Zemunu. Seminar su vodili Saša Obradović6.dan i Mire Zloh tada 4.dan. Nastrunjačama se okupilo skoro 90učesnika.

Tokom seminara je odžan odli-čan dan ispit i dodeljene su diplo-me sa prethodnih ispita. Na semi-naru su Mire Zloh, Ivan Tašić iDuško Kulačin promovisani u Ši-doine, Milan Bošković i ZoranLukić u Fukušidoine Aikikai Srbije.

Bio je to veliki i značajan doga-đaj i isto takva godina po naš aiki-kai je njime uspešno okončana.

Početkom marta 2018. počeoje sa radom na Novom BeograduAD „Sakura”.

Časopis izlazi obično početkommarta i pregled događaja sa poče-tka tekuće nađu se na ovim stra-nicama pretežno posvećenim do-gađajima iz predhodne godine.

Dana 14. januara 2018. dodelje-ni su prvi danovi kao promocijeAikikaija Srbije. Visoke danove sudobili od došua ljudi koji su tokomminulih 18 godina od našeg osni-vanja izdržali sve zajedničke iza-zove i koji su organizaciji ostaliverni i posvećeni do danas.

Na već pomenutoj KagamiBiraki ceremoniji u Tokiju MireZloh i Igor Strahinić promovisanisu u aikikai 5.dan.

Velika mi je čast i zadovoljstvošto se ispod njihovih prijava na-šao moj potpis.

Dan pred slanje ovog biltena uštampu, 18. marta 2018. god. AK„Yoshinkan” iz Bijeljine iz Bosne iHercegovine postao je punoprav-ni član naše aikido organizacije,22 aikido dođo u 15 mesta širomSrbije i BiH.

Saša Obradović

10

1 1


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


Waka sensei, M. Ueshiba

• Japanniš 2017. 8. oktobar 2017. Niš S. Obradović 6.dan, K. Obradović 1.dan Iai

• Seminar u Novom Sadu 2017. AD “Budokan” 18. novembar 2017. Novi Sad S. Obradović 6.dan

• Seminar u Novom Sadu 2017. AD “Marko” 25. novembar 2017. Novi Sad S. Obradović 6.dan

• Seminar u Novom Slankamenu 2017. AD “Kaizen” 3. decembar 2017. Novi Slankamen S. Obradović 6.dan

• 17. zimski seminar Aikikai Srbije 2017. 23-24. decembar 2017. Zemun S. Obradović 6.dan, M.Zloh 4.dan

• Zimski seminar u Nišu 2017. 17. decembar 2017. Niš I. Tašić 4.dan

• 5. aikido seminar “Aikikaija u BiH” 2017. 10 -11. jun 2017. Lukavac, BiH S. Obradović 6.dan

• 16. letnja aikido škola Aikikai Srbije 2017. Vrnjačka Banja S. Obradović 6.dan, M.Zloh 4.dan

• Seminar u Nišu 2017. AD “IKEDA”

• Seminar u Nišu 2017. AD “IKEDA” 11. jun 2017. Niš I. Strahinić 4.dan

4. februar 2017. Niš I. Strahinić 4.dan

• Seminar u Sokobanji 2017. AD “Ozren” 5. mart 2017. Sokobanja I. Tašić 3.dan

11. mart 2017. Požarevac S. Obradović 6.dan, K. Obradović 3.dan

• Seminar u Kruševcu 2017. AD “Kruševac” 21. april 2017. Kruševac I. Strahinić 4.dan

• Seminar u Novom Sadu 2017. AD “Budokan” 22. april 2017. Novi Sad S. Obradović 6.dan

• Seminar u Novom Sadu 2017. AD “Marko” 20. maj 2017. Novi Sad S. Obradović 6.dan

• Seminar u Nišu 2017. AD “Taka” 21. maj 2017. Niš S. Obradović 6.dan

• Seminar u Nišu 2017. AD “Sensei” 28. maj 2017. Niš S. Obradović 6.dan

• Seminar u Beloj Crkvi 2017. AK “Alfa” 3. jun 2017. Bela Crkva S. Obradović 6.dan

• Seminar u Novim Karlovcima 2017. AD “Kaizen” 4. jun 2017. Novi Karlovci S. Obradović 6.dan

• Seminar u Požarevcu 2017. AD “Daitokan”

• 20 godina Aikikaija Rumunije 14-17. septembar 2017. Kluž-Napoka, Rumunija

• Seminar u Požarevcu 2017. AD “Daitokan” 30. septembar 2017. Požarevac S. Obradović 6.dan

24 - 30. jul 2017.

a i k i d o s e m i n a r i , a i k i d o š k o l e , p r i k a z i a i k i d o a

Godina 2017.


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


12

4. AD "Kaizen"Zemun, 26. 2. 2017.ispitivač: Saša Obradović

4.KYU: Jovana Vukićević, Vukašin Maravić,Uroš Batalov

6.KYU: Darko Matijević

5. AD "Ozren"Sokobanja, 5. 3. 2017.ispitivač: Ivan Tašić

6.KYU: Veljko Vojinović, Lazar Jakšić, Kalina Vasić

7.KYU: Vuk Vasić9.KYU: Dimitrije Dinić

6. AD "Dunav"Beograd, 18. 3. 2017.ispitivač: Jelena Drvendžija

10.KYU: Bogdan Vujičić

Polaganja za kyu i dan pojaseve

1. Kagami BirakiTokyo, Japan, 8. 1. 2017.Hombu Dojo Cho Mitsuteru Ueshiba

6.DAN: Saša Obradović

2. AD "IKEDA"Niš, 4. 2. 2017.ispitivač: Igor Strahinić

1.KYU: Stefan Stevanović3.KYU: Zorana Stanković, Uroš Stojković5.KYU: Marko Durlević6.KYU: Iva Stević, Luka Petrović, Dejan Jovančić,8.KYU: Pavle Pešić, Andrija Kostić, Uroš Vojinović,

Dimitrije Durlević, Luka Bojić

3. AD "Yamatokan"Beograd, 16. 2. 2017.ispitivač: Predrag Tadić

4.KYU: Marina Stanković

13


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


13

9. "Kruševac"Kruševac, 21. 4. 2017.ispitivač: Igor Strahinić

3.KYU: Mario Jakovljević5.KYU: Miloš Spasojević, Helena Videnović,

Magdalena Lukić, Damjan Dejanović6.KYU: Miloš Spasojević, Helena Videnović,

Valentina Ješić, Jovana Miletić,Jakov Veličković

10. AD "Budokan"Novi Sad, 22. 4. 2017.ispitivač: Duško Kulačin

2.KYU: Vojislav Jakšić, Ivan Janka, Filip Vukićević, Jelena Blažević, Stefan Mijić, Nikola Jakšić

3.KYU: Zoran Živojinov4.KYU: Slobodan Momčilović, Kristina Blažević,

Aleksandar Bošković5.KYU: Anđela Zrnić6.KYU: Milan Kostič, Stefan Subotin,

Tara Vukićević, Dora Tot, Dunja Jovičić, Ivana Nađ, Aleksandar Batoćanin, Ljubomir Kljajić, Nemanja Stefanović

7.KYU: David Fehel, Sanja Simić, Petar Ivančev, Danijel Fehel, Aleksandra Subotin, MIla Perović

8.KYU: Sonja Zrnić, Aljoša Vrhovac, Mateja Milin, Dušan Georgijev, Aleksa Stjepanović,Ervin Sabo

9.KYU: Petar Korda, Viktor Mesaroš, Ognjen Inić, Milan Jovanović, Dimitrije Spaić,Vanja Radović, Radoš Perović

10.KYU: Igor Savuljić, Vukašin Savić,Marko Jovanović, Maša Delić, David Tot, Marko Rakočević, Filip Rošu, Nikola Ćorović

11.KYU: Filip Ajduković, Jovana Simić, Lena Malkić12.KYU: Vukman Blažević, Tamara Savić15.KYU: Marko Kulačin

11. AD "Marko"Novi Sad, 20. 5. 2017.ispitivač: Saša Obradović

8.KYU: Marko Marčetić9.KYU: Sergej Vasić

12. AD "Taka"Niš, 21. 5. 2017.ispitivač: Saša Obradović

1.KYU: Ana Sibinović, Kristina Todorović, Nikola Veljković, Matija Đukić

3.KYU: Luka Mladenović, Zoran Živković, Janko Dinić, Luka Stanojević

4.KYU: Nikola Milojković, Jovana Ljubić, Nikola Bogdanović, Petar Ralević, Anastasija Denić

5.KYU: Petar Topalović, Nina Đorđević6.KYU: Nikola Mirković, Jovana Miletić, Dimitrije

Bogdanović, Sergej Milojković8.KYU: Mladen Stoiljković

13. AD "Dunav"Novi Banovci, 23. 5. 2017.ispitivač: Jelena Drvendžija

10.KYU: Natalia Kalanj12.KYU: Đorđe Božić, Zoja Andrejević, Andrija

Četnik, Andrijana Četnik, Jovana Božić

7. AD "Zemun"Zemun, 26. 3. 2017.ispitivač: Saša Obradović

2.KYU: Anka Jović3.KYU: Tomislav Kostić5.KYU: Anastasija Petrović7.KYU: Aleksa Lakić8.KYU: Filip Novaković

8. AD "Daitokan"Požarevac, 1. 4. 2017.ispitivač: Aleksandar Punoš

5.KYU: Duško Đurić, Ivan Mišić6.KYU: Milica Stanković, Andrea Lazić7.KYU: Veljko Jovanović, Danica Ranđelović9.KYU: Đurđina Živoinović

12.KYU: Mihajlo Balić, Dušan Stanković


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


14

17. AD "Ikeda"Kruševac, 11. 6. 2017.ispitivač: Igor Strahinić

5.KYU: Iva Stević, Luka Petrović, Dejan Jovančić, Bojan Pavlović

6.KYU: Marko Miladinović, Saša Perić, Bojan Pavlović

7.KYU: Pavle Pešić, Andrija Kostić, Stefan Nikolić, Uroš Spasić

18. "Zemun"Zemun, 27. 6. 2017.ispitivač: Saša Obradović

1.KYU: Relja Jokić, Bojana Ivanović2.KYU: Jarmila Ivanović4.KYU: Anastasija Petrović, Bojan Jeftić5.KYU: Bogdan Šuvira, Kristina Šuvira,

Sara Hutalarović6.KYU: Tamara Satarić, Katarina Trninić7.KYU: Filip Novaković

19. AD "Dunav"Beograd, 28. 6. 2017.ispitivač: Jelena Drvendžija

1.KYU:Dejan Živković, Stevo Ratkovica2.KYU: Ana Rajković3.KYU: Predrag Kostić, Dragana Kostić

20. AD "Yamatokan"Beograd, 29. 6. 2017.ispitivač: Predrag Tadić10.KYU: Katarina Tadić, Jovana Tadić


2.KYU:Luka Kostić

14. AD "Sensei"Niš, 28. 5. 2017.ispitivač: Saša Obradović

1.KYU: Miloš Cvetković4.KYU: Mihailo Stevanović5.KYU: Rastko Mitić, Dimitrije Maslaković7.KYU: Dušan Pavlović, Boris Ivanović8.KYU: Dimitrije Šantić9.KYU: Aleksa Tašić, Teodora Ranković

15. AK "Alfa"Bela Crkva, 3. 6. 2017.ispitivač: Saša Obradović

4.KYU: Nikola Ćosić5.KYU: Mirjana Gavrilović6.KYU: Teodora Putnik, Ivana Vlajić

16. AD "Kaizen"Novi Karlovci, 4. 6. 2017.ispitivač: Saša Obradović

2.KYU: Stefan Doronjski3.KYU: Jovana Vukičević, Uroš Batalov4.KYU: Isidora Vasiljević, Srđan Vuksan,

Nebojša Klinko5.KYU: Ivan Laholat, Nemanja Štulić, Dejan Dragaš,

Aleksandar Delibos, Nikolina Šerbedžija, Jelena Zlatar, Milica Čavić, Vladimir Vujanović

6.KYU: Mihajlo Milovanović, Nikola Jerosimić, Michael Jerosimić, Uroš Kotur, Milla Ju

7.KYU: Anastasija Petrić9.KYU: Veljko Ćosović, Aleksa Šijaković

10.KYU: Staša Topić, Dušan Pavlović,Mihajlo Jovanović

11.KYU: Igor Laholat12.KYU: Marija Vajagić, Jana Amanović,

Teodora Glumac, Nikolina Jerosimić,Luka Kozomara, Mateja Kozomara, Živojin Mihajlović, Gordana Krivošija

2017. god.

15


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


22. "XVI letnja aikido škola 2017."Vrnjačka Banja, 29. 7. 2017.ispitivač: Saša Obradović

4.DAN: Duško Kulačin, Ivan Tašić, Milan Bošković3.DAN: Mihajlo Kulić1.DAN: Dušan Obradović, Darko Novaković,

Petar Sremački, Vojislav Đorđević, Slaviša Arsić, Nataša Karajović

23 "Kruševac"Kruševac, 23. 9. 2017.ispitivač: Igor Strahinić

4.KYU: Nikola Vilimanović

24. AD "Daitokan"Požarevac, 11. 11. 2017.ispitivač: Aleksandar Punoš

5.KYU: Marta Milošević6.KYU: Veljko Jovanović, Danica Ranđelović,

Jovana Veličković, Miloš Mihajlović, Teodora Đurić

8.KYU: Đurđina Živojinović11.KYU: Mihajlo Balić


2.KYU: Zoran Živojinov, Staša Simić3.KYU: Kristina Blažević4.KYU: Anđela Zrnić5.KYU: Milan Kostić, Tara Vukićević, Dora Tot,

Branka Savanović6.KYU: Aleksa Milošević, Danijel Feher,

David Feher, Sanja Simić, Mila Perović7.KYU: Sonja Zrnić, Aljoša Vrhovac, Mateja Milin,

Dušan Georgijev, Dušan Bajić8.KYU: Petar Korda, Viktor Mesaroš, Radoš Perović,

Ognjen Inić, Milan Jovanović, Dimitrije Spaić

9.KYU: Marko Jovanović, Maša Delić, David Tot, Marko Rakočević, Filip Rošu, Aleksandar Rošu, Jana Popović

10.KYU: Filip Ajduković, Jovana Simić, Lena Malkić11.KYU: Vukman Blažević, Isidora Pejić, Katarina Čiča12.KYU: Marko Kulačin, Aleksa Stakić, Sara Jovanov,

Vukašin Tošić, Aleksa Veselinović13.KYU: Ena Vukićević

26. AD "Marko"Novi Sad, 25. 11. 2017.ispitivač: Saša Obradović

7.KYU: Marko Marčetić8.KYU: Sergej Vasić

10.KYU: Đorđe Veselinović

27. AD "Kaizen"Novi Karlovci, 3. 12. 2017.ispitivač: Saša Obradović

1.KYU: Stefan Doronjski2.KYU: Jovana Vukičević, Uroš Batalov3.KYU: Isidora Vasiljević, Nebojša Klinko4.KYU: Ivan Laholat, Nemanja Štulić, Dejan Dragaš,

Aleksandar Delibos, Nikolina Šerbedžija, Jelena Zlatar

5.KYU: Nikola Jerosimić, Michael Jerosimić,Uroš Kotur

6.KYU: Anastasija Petrić, Željana Buzaković,Milena Božić, Nikola Đilas, Marijana Opačić, Miloš Jovanović, Bogdan Kukić, Stefan Vekić

7.KYU: Nemanja Bubalo9.KYU: Mihajlo Jovanović

10.KYU: Igor Laholat11.KYU: Živojin Mihajlović, Jana Amanović, Teodora

Glumac, Luka Kozomara, Mateja Kozomara 12.KYU: Uroš Božić, Milica Vojvodić, Zoran Kocić,

Predrag Dobić Jakšić, Anita Božić, Andrea Vasiljević, Ivan Kadvanj

Ukupno u 2017.:održano je 36 ispita, na kojima je dodeljeno 356 pojaseva, od čega je danova 22.


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


16


6.KYU: Aleksa Lakić, Filip Novaković12.KYU: Stefan Brvar, Balša Pejović, Vukašin Dašić,

Dušan Dašić, Damjan Dašić

29. AD "Ozren"Sokobanja, 5. 3. 2017.ispitivač: Ivan Tašić

5.KYU: Veljko Vojinović, Lazar Jakšić, Kalina Vasić6.KYU: Vuk Vasić8.KYU: Dimitrije Dinić

30. AD "Sensei"Niš, 17. 12. 2017.ispitivač: Ivan Tašić

2.KYU: Lazar Novaković, Matija Vlaški6.KYU: Boris Ivanović, Dušan Pavlović, Vladimir Ilić,

Pavle Marjanović7.KYU: Maksim Radosavljević, Lazar Ilić8.KYU: Teodora Ranković, Aleksa Tašić

31. AD "Dunav"Novi Banovci, 21. 12. 2017.ispitivač: Jelena Drvendžija

9.KYU: Bogdan Vujičić

32. AD "Yamatokan"Beograd, 21. 12. 2017.ispitivač: Predrag Tadić

6.KYU:Jane Asov8.KYU: Vladislav Asov, Relja Karanović

33. "Ozren"Zemun, 23. 12. 2017.ispitivač: Saša Obradović

1.KYU: Milan Jazbinšek


1.KYU: Dragana Bajagić3.KYU: Bogdan Jeftić4.KYU: Sara Hutalarović, Natalija Janković,

Kristina Šuvira, Bogdan Šuvira,Sara Janković


7.KYU: Aleksa Stjepanović

36. "XVII zimski aikido seminar 2017."Zemun, 24. 12. 2017.ispitivač: Saša Obradović

4.DAN: Predrag Tadić, Aleksandar Punoš3.DAN: Vladimir Veskov2.DAN: Ognjen Čonkić, Stefan Marković,

Bojan Bojanić, Nikola Marčetić, Nemanja Nikolić

1.DAN: Aleksandar Lazarević, Petar Stojadinović, Stefan Stevanović

1 7


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


6.kyu

5.kyu

4.kyuUKEMI (padovi), TAISABAKI (kretanja)

TAISABAKI, SHIKKO (kretanje na kolenima)

Katatetor i Aihanmi:Katatetor i Aihanmi:Katatetor i Aihanmi:Katatetor i Aihanmi:Katatetor i Aihanmi:

I r iminageKotegaeshiIkkyoShihonageUchikaitensankyo

Shomenuchi :Shomenuchi :Shomenuchi :Katatetor i :Katatetor i :Katatetor i :Katatetor i :Katator i :

IkkyoNikyoKotegaeshiTenchinageShihonageIkkyoUdekimenageIkkyo

omote i uraomote i uraomote i ura

omote i uraomote i ura

omote i uraomote i uraomote i uraomote i ura

Katatetor i Aihanmi:Katatetor i Aihanmi:Ryotetor i :

IkkyoIr iminageKokyu Ho

omote i ura Shomenuchi :Shomenuchi :Katator i :

IkkyoIr iminageNikyo

omote i ura

omote i ura

Katatetor i :Ryotetor i :Ryotetor i :Ryotetor i :Ryotetor i :Ryotetor i :Katateryotetor i :Shomenuchi :Shomenuchi :Shomenuchi :Yokomenuchi :Yokomenuchi :Yokomenuchi :Yokomenuchi :Chudantsuki :Chudantsuki :Chudantsuki :

NikyoIr iminageShihonageTenchinageUdekimenageIkkyoKokyunageNikkyoSankyoUchikaitensankyoShihonageIr iminageKotegaeshiUdekimenageIr iminageKotegaeshiUdekimenage

Tachiwaza:

Suwariwaza:

Tachiwaza:

Suwariwaza:

Tachiwaza:

omote i ura

omote i ura

omote i ura


omote i ura

omote i ura

Program za kyu i dan pojaseve


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


● Osnovni udarc i i bodovi štapom● Kata 17

2.kyu

3.kyu

Ryotetor i :Ryotetor i :Ryotetor i :Ryotetor i :Ryotetor i :Ryotetor i :Ryotetor i :

IkkyoNikyoSankyoHi j ik imeosaeKotegaeshiShihonageIr iminage


omote i ura

Shomenuchi :Shomenuchi :Shomenuchi :Katator i :

KotegaeshiSankyoIr iminageSankyo

omote i ura

omote i ura

Shomenuchi :Yokomenuchi :Yokomenuchi :Yokomenuchi :Yokomenuchi :Katateryotetor i :Katator i Menuchi :Katator i Menuchi :Katator i Menuchi :Katator i Menuchi :Katator i Menuchi :Munetor i :Munetor i :Munetor i :Jodantsuki :Jodantsuki :

J iyuwazaNikyoSankyoYonkioGokyoIr iminageIkkyoShihonageKotegaeshiI r iminageKoshinageIkkyoSankyoShihonageNikyoSankyo


omote i ura



Katatetor i :Katatetor i :Katatetor i :Katateryotetor i :Katateryotetor i :Katateryotetor i :Ryotetor i :Ryotetor i :Shomenuchi :Shomenuchi :Yokomenuchi :Yokomenuchi :Yokomenuchi :Chudantsuki :Chudantsuki :Chudantsuki :

U c h i k a i t e n n a g eS a n k y oY o n k y oI k k y oN i k y oK o t e g a e s h iK o t e g a e s h iK o k y u n a g eY o n k y oG o k y oI k k y oU c h i k a i t e n s a n k y oT e n c h i n a g eS a n k y oH i j i k i m e o s a eS o t o k a i t e n n a g e



omote i ura

Suwariwaza:

Ushirowaza:

Tachiwaza:

Tachiwaza:

Ryokatator i :Ryokatator i :Ryokatator i :Ryokatator i :Ryokatator i :Ryohi j i tor i :Ryohi j i tor i :Katatetori Kubishime:

IkkyoNikyoSankyoIr iminageKotegaeshiKotegaeshiI r iminageIkkyo

omote i uraomote i uraomote i ura

omote i ura

Ushirowaza:

Shomenuchi :Shomenuchi :Ryokatator i :Chudantsuki :Jodantsuki :

YonkioSotokaitennageIkkyoKotegaeshiIkkyo

omote i ura

omote i ura

omote i ura

1.kyu

Shomenuchi :Shomenuchi :Shomenuchi :Munetor i Menuchi :Munetor i Menuchi :Munetor i Menuchi :Munetor i Menuchi :Jodantsuki :Jodantsuki :Jodantsuki :Jodantsuki :Jodantsuki :Jodantsuki :Katateryotetor i :Ryokatator i :Yokomenuchi :Chudantsuki :

S h i h o n a g eT e n c h i n a g eU d e k i m e n a g eI k k y oN i k y oS a n k y oK o s h i n a g eY o n k y oI r i m i n a g eS h i h o n a g eS o t o k a i t e n n a g eU s h i r o k i r i o t o s h iK o s h i n a g eJ u j i g a r a m iK o k y u n a g eJ i y u w a z aJ i y u w a z a

omote i ura


omote i ura

omote i ura

tri ukeatri ukeatri ukea

Tachiwaza:

Katatetor i :Katatetor i :Katatetor i :Ryotetor i :

I k k y oS h i h o n a g eU c h i k a i t e n n a g eS h i h o n a g e


omote i ura

Ryotetor i :Ryotetor i :Ryotetor i :Katatetori Kubishime:Katatetori Kubishime:Er i tor i :Er i tor i :Er i tor i :

Y o n k i oK o k y u n a g eK o s h i n a g eS a n k y oH i j i k i m e o s a eI k k y oS a n k y oK o s h i n a g e

omote i ura


Shomenuchi :Ryokatator i :Ryokatator i :Katator i Menuchi :Katator i Menuchi :Katator i Menuchi :

J i y u w a z aS a n k y oY o n k i oI r i m i n a g eK o t e g a e s h iK o k y u n a g e


Hanmihantachiwaza:

Suwariwaza:

Ushirowaza:

Aik i JO:

● 1 ‐ 7. Suburi mačem

Aiki KEN:

Suwariwaza:

18

19


Aikikai Srbije je

zvanično priznata

organizacija od

Aikikai Foundation


110 treninga, 2 seminara,najmanje 15 godina starosti.

Redovno vežbanje,1)

kratki esej napisan u periodu od najviše 6 meseci pre ispita.

Redovno vežbanje,1)

kratki esej napisan u periodu od najviše 6 meseci pre ispita.

Redovno vežbanje.1)

najmanje 25 godina starosti,kratki esej napisan u periodu

od najviše 6 meseci pre ispita. Na preporuku organizacije iliovlašćenog 6.dana odluku o

promociji donosi Hombu dođo.Na preporuku organizacije ili ovlašćenog 7.dana odluku o

promociji donosi Hombu dođo.

1)po

draz

umev

a se

poh

ađan

je tr

enin

ga i

sem

inar

a

pojas

za 12 - 7. kyu

za 6. kyu

za 5. kyu

za 4. kyu

za 3. kyu

za 2. kyu

za 1. kyu

broj treninga

26

26

40

50

60

80

110

seminara

- -

- -

1 seminar

1 seminar

1 seminar

1 seminar

2 seminara

period

8 meseci

2 godine

3 godine

4 godine

5 godina

6 godina

Sho dan (1.dan)

● 1. i 2. Kumijo ● Kata 31Aiki JO:

● TantodoriTanto:

● Tachiwaza ● Hanmihantachiwaza

● Suwariwaza ● Ushirowaza

Osnovne tehnike:

● 1. Kumitachi

Aiki KEN:

Ni dan (2.dan)

● 1, 2, 3, 4, i 5. Kumijo● Kata 14

● Jodori uke● Jodori tachi

Aiki JO:

● Tachiwaza ● Hanmihantachiwaza

● Suwariwaza ● Ushirowaza ● Kratak esej

Osnovne tehnike:

● 1, 2, 3. Kumitachi ● Tachidori

Aiki KEN:

San dan (3.dan)

● 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. Kumijo● Kumijo (Banja 2003, 2013.)

Aiki JO:

● Tachiwaza● Hanmihantachiwaza


Osnovne tehnike:

Yon dan (4.dan)

● 1, 2, 3, 4, 5. Kumitachi● Kimosubino tachi

Aiki KEN:

pojas

1.dan

2.dan

3.dan

4.dan

5.dan

6.dan

1. Vremenski uslovi

1.1. Vremenski uslovi između ispita za kyu pojaseve nisu striktno definisani.

1.2. Kod ispita za dan pojaseve, uz ostale postoje iminimalni vremenski uslovi dati u sledećoj tabeli:

2. Takse i aikikai članarina

2.1. Na ispite za kyu i dan pojaseve mogu izlazitisamo članovi Aikikai Srbije sa izmirenom godiš-njom članarinom za tekuću godinu.

2.2. Na ispite za kyu i dan pojaseve mogu izlazitisamo članovi Aikikai Srbije koji uplate ispitnu taksupre ispita. Kandidatima se, ako ne polože, taksavraća u celini.

3. Drugi uslovi

3.1. Za izlazak na ispit neophodna je saglasnostinstruktora.

3.2. Za KYU pojaseve kandidat mora imati izmeđuispita najmanje:

Uslovi vezani za izlazak na ispit

● Tachiwaza ● Hanmihantachiwaza● Jiyuwaza na sve napade


Osnovne tehnike:


20

AikidoRazmišljanja

Putovanja

Tekstovi

Istorija

21


Kišomaru Uešiba

Drugi Došu

Moriteru Uešiba

Treći Došu

Aikidopitanja i odgovori

Aikido može biti težak za razu-mevanje modernom čoveku.

Mnogi imaju iskustvo samo sasportom i igrama koje naglašava-ju čistu fizičku snagu i tehniku akoje organizuju takmičenja u koji-ma postoji jasna razlika izmeđupobednika i poraženog.

Pošto u aikidou nije takav pri-stup, novajlije u ovoj veštini sučesto zbunjene. Ne bi li učinili ai-kido pristupačnijim, ovde ćemose pozabaviti najčešćim pitanjimai odgovorima na najčešća pitanja.

Mnogi od ovih odgovora ćemožda na prvi pogled izgledati

iznenađujuće, ali kada počneteda vežbate aikido naučićete dacenite njegov jedinstven karak-ter.

Koja je razlika između aikidoa isporta?

Aikido je budo. On je posebnaborilačka veština koja naglašavaduhovni razvoj. Ipak, tačno jetakođe da je aikido priznat kaočlan GAISF-a, međunarodne aso-cijacije sportskih federacija od1984. Nije nezamislivo da se aiki-do smatra nekom vrstom sporta usmislu fizičke aktivnosti. Mora seprimetiti međutim da na svetskim

Preneto sa:aikidosphere.com

Prevod sa engleskog jezika: Katarina Obradović

22


22

igrama sponzorisanim od straneGAISF-a nema organizovanog tak-mičenja i komercijalnog uticajaolimpijskih igara.

Dok se u sportu fokusirate nakonkurenciju primarni razvoj aiki-doa je duhovni razvoj celokupnogljudskog bića. U aikidou nikada neposežemo za trikovima, prevara-ma ili prekomernoj snazi da bipobedili protivnika. Na taj načinse aikido razlikuje od sporta.

U savremenom svetu sporta,često se pominje mentalni anga-žman, ali ako se kontrola umaupotrebljava samo za poraz pro-tivnika, ona u stvarnosti ne dopri-nosi duhovnom razvoju. Zbogtoga je u Japanu Ministarstvoobrazovanja izdalo direktivu zainstruktore da ne zanemarujuduhovni aspekt sportskog obrazo-vanja. Mnogi nastavnici postajusvesni činjenice da pobeda nijekraj svega i možda će aikido isport na kraju doći do tačke gdeće deliti istu perspektivu.

Možemo zaključiti i ponovo rećida je primarna svrha aikidoaduhovni razvoj. To je budo, asama veština je izrasla iz miljea ukome je pitanje života i smrtiodlučivano u trenutku. Aikido sebavi celokupnim ljudskim bićem,na najdubljem nivou, nešto štosport ne može da uradi. Aikidokoristi metode obuke tradicio-

nalnih borilačkih veština u kontek-stu modernog društva.

Zašto u aikidou nema takmiče‐nja?

Ako razmišljamo o budou u kon-tekstu savremenog društva, jasnoje da aikido mora imati nekudrugu svrhu nego učiti ljude kakoda pobede protivnika. Koga višeinteresuju takve stvari? Ljudeinteresuje da rade stvari kojeimaju praktičnu primenu u njiho-vim životima. Moderan budomora imati neku vezu sa proble-mima svakodnevnog života. Ovoje jedan od razloga zašto ,,u aiki-dou nema takmičenja“.

Ako su takmičenja dozvoljena,nastupa želja ka pobedi i želja da

se pobedi protivnik; takva fiksacijaonemogućava da se ostane u har-moniji sa prirodom. Ta fiksacija jedirektno suprotna skladu/harmo-niji neba i zemlje. Suština aikidoaje da pojedinca ujedini sa priro-dom i da deluje u harmoniji sasvim stvarima koje ga okružuju.

Kakva je priroda KI‐a u aikidou?Dali je to slično kao ČI koji se jav‐lja u kineskim borilačkim veština‐ma?

Ponovo, mi možemo objasnitiovaj pojam rečima, ali ako nematevežbačkog iskustva odgovor naovo pitanje će imati malo značaja.Ako ne praktikujete vežbanjepredstave koje imate u glavi imajumalu vrednost.

Zasigurno, koncept KI-a je cen-tralni za aikido i osnivač je uveknaglašavao njegovu važnost. Me-đutim, objašnjenje osnivača šta jeKI bilo je duboko i teško razumlji-vo, posebno za ljude modernegeneracije. Neki od njih su poku-šali da razumeju ono što je imaoda kaže, drugi nisu bili zaintereso-vani za taj problem. Povremeno,osnivač bi govorio o KI-u i onda biiznenada uz osmeh rekao: ,,Dolazidirektno od bogova“!

Postoje različiti načini tumače-nja koncepta KI-a a oni koji prakti-kuju aikido će intuitivno i iskrenorazvijati razumevanje stvarne pri-

23


23

rode KI-a. Ako bismo pitali neko-ga ko vežba aikido o ovom pita-nju, verovatni odgovor bi bio:,,Kada poliram um i telo, celomoje telo se oseća energično“.Međutim ako bi nekom početnikudali objašnjenje poput ovoga: „Kije oblik prosvetljenja, varnicezrače iz stomaka i probijaju čitavuniverzum!“, ko bi u to povero-vao?

Najbolje je razvijati sopstvenorazumevanje Kia kroz svakodne-vno vežbanje. Što se tiče odnosaKia i Čia, slični su ali se primenjujurazličito. Koncept Kia nije ograni-čen naravno samo na aikido, imnoge borilačke veštine i filozof-ski sistemi koriste izraz „univer-zalna energija“ ili „životna sila“.Postoji mnogo zajedničkih tačakaizmeđu aikidoa i kineskih borila-čkih veština, ali odnos je različit ine smemo ih smatrati identičnim.

Treba ih ceniti kao odvojene irazličite sisteme.

U aikidou se naglašava „snagadisanja“ (kokyu‐ryoku). Da li jeto povezano sa kapacitetompluća?

Snaga koju donosi disanje uaikidou je mnogo više od kapaci-teta pluća. To podrazumeva kori-šćenje celog tela. To nije samoprosto dah, već koncentrisanamoć koja se javlja kada se telo i

um ujedine. Snaga disanja je pre-sudna u aikidou. Čak iako nekonema veliki kapacitet disanjauvek se postiže velika i oslobađa-juća snaga kroz jedinstvo tela iuma.

Snaga disanja i snaga Ki-a suizvorište snage u aikidou. Nepostoje ljudska bića koja ne dišu isvi to rade nesvesno. Ako presta-nemo da dišemo brzo ćemoumreti. Disanje je najprirodnijirefleks. KI i snaga disanja su samasuština aikidoa.

Kada gledam ljude koji vežbajuaikido izgledaju kao da se okrećuoko centra? Da li takvi pokretimogu biti efikasni kao tehnikeborilačkih veština?

U odgovoru, poslužiću se pri-merom iz školskog obrazovanja.Ako učenici uče samo za pitanjakoja se pojavljuju na ispitima, nji-hovo obrazovanje će biti nepot-puno i neadekvatno. Na svimpoljima da li je moguće ignorisatiosnove? Naprotiv, savladajte os-nove i napredak će biti brz.

Drugi pristup je podučavanje upostavljenim obrascima. U borila-čkim veštinama to bi bilo: „ako sedogodi, reaguj ovako“. Izgleda dato olakšava učenje ali u stvari tonije od pomoći u stvarnoj situaci-ji. Gotovo je nemoguće postaviti idati odgovor za svaki mogući slu-

čaj koji se može desiti u stvarnojsituaciji zato što ne postoji mo-gućnost da diktirate protivnikukoji napad treba da koristi.Pogledajmo izbliza metode uče-nja u aikidou. Vežbamo tehnikekoje nemaju praktičnu primenu,danas svi sede u stolicama, alitehnike koje se uče u okviru aiki-doa pomažu da razvijete snažnenoge i kukove, solidan i čvrst cen-tar i snagu disanja. Nije mogućeda svaki pokret ima praktičnu pri-menu ali savladavanje osnova nakraju omogućuje da budete spo-sobni da date odgovarajući odgo-vor u stvarnoj situaciji.

Štaviše, moćan Ki se generišekružnim pokretima. Da bi nacrtaliprekrasan krug, neophodno jeimati stabilan centar. Ki izvire iztog centra i on je izvorište revolu-cionarne snage. Ako ste čak imalo van centra, vaša snaga će serasipati, a ako ostanete u centru,možete se kretati oko najjačesuprotne sile. Ovo je jedan odključnih principa. Fizički pokretiaikidoa su fokusirani u SEIKA TAN-DENU, središnjem centralnomdelu ljudskog tela. Ako se usresre-dite na tačku u donjem stomaku,možete se kretati u krugu, ma-njem ili većem sa istinskom stabil-nošću i generisati veliku snagu.Vežbači aikidoa se stoga nikadane „okreću sami oko sebe“.

24


Da li se u aikidou koriste udarcinogom?

Ne. Osnivač je imao moćne isnažne noge i ponekad bi demon-strirao udarce tokom embukaija(demonstracija) ali skoro nijednaod tih tehnika nije uključena umoderni aikido.

Kao što smo nekoliko putapomenuli aikido nagalašava datreba biti stabilan umno i telesnosa obe noge na zemlji, figurativnoi bukvalno. Udaranje ili čišćenjenogama privremeno remeti tajdobar balans i zato se izbegava.Aikido tehnike se ne postavljaju ušablone i ne postoji vrsta instruk-cije „ako se dogodi to uradi to“.Mi ne praktikujemo odbranu odudaraca nogom u aikidou i mnogitakav pristup smatraju problema-tičnim, ali ko u stvari u osnovi imadobru bazu svaki napad možerešiti. Evo primera: Jedan aikidoinstruktor sa Tajlanda je bio izaz-van od strane nekog lokalnog kik-boksera. Iako je instruktor aiki-doa pokušavao da mu objasni dau aikidou nema takmičenja izazi-vač je insistirao. Napao ga je nož-nim udarcem a aikido instruktorje odmah odgovorio na napad.Zatim je fiksirao boksera nikkyotehnikom. Instruktor koji nikadanije trenirao odbranu od udara-ca, prilično se iznenadio kako jeprirodno i efikasno odgovorio na

napad. On nije imao predznanjekako da odgovori na napad, takoda je jednostavno reagovao pri-rodno, a takva reakcija je nastalausled njegovog svakodnevnogtreninga i poznavanja osnovaaikidoa.

Postoji li u aikidou slobodansparing (randori)?

Ne, zbog istog razloga zbogkoga nema takmičenja. U aikidounikada ne napadamo prvi i našekretanje je odgovor na napadprotivnika, tako da se dvoje aiki-doka nikada neće međusobnoboriti. Međutim, postoji vrsta slo-bodnog treninga gde jedan odpartnera koristi razne napade, adrugi slobodno bira tehnike kojeće primeniti.

Tokom aikido treninga, da li bitrebalo da se opiremo primenitehnike? Ako se suviše opiremoto otežava našem partneru datrenira, a ako se ne opiremo, štato znači?

Ne treba se bespotrebno opira-ti. Mnogi iz borilačkih veština seneće složiti sa ovakvim pristu-pom, ali ovo nije pitanje pasivnogizvođenja tehnike. Reč je o sara-dnji i radu sa partnerom tokomkojeg ćete naučiti da procenitekoliko pritiska i otpora treba dase primeni. To je jako efikasnaobuka.

25


Evo ilustracije koliko aikidomože biti efikasan. Rvač IchiroYata je jedanput posetio našdođo. Yata koji je bio takmičar1932. na Olimpijskim igrama uLos Anđelesu i bio je predsednik“Svejapanske asocijacije amater-skog rvanja”, osoba u dobroj kon-diciji i iskusan rvač, ali je bio dove-den u neugodan položaj kada jena njegovom ručnom zglobu pri-menjena poluga nikkyo. Poštonije vežbao aikido nije bio umogućnosti da se odupre uprkossvojoj fizičkoj spremi. Aikido izgle-da lagano ali jednom kada počne-te da trenirate shvatite koliko jepotrebno kaljenja da bi ste izgra-dili moćnu tehniku.

Ako verujete da usklađivanjevaših pokreta sa partnerom nemanikakvu vrednost u stvarnoj situa-ciji i da ćete opiranjem učiniti teh-niku realnijom vi gubite iz vidasuštinsku karakteristiku aikidoa.

Koliko je tehnika u aikidou?

Trenutno u Hombu dođou imaoko pedeset osnovnih i bazičnihtehnika. Međutim, kada se oviosnovni pokreti usavrše i shvateprincipi aikidoa, broj različitihvarijanti je neograničen. Aikidotehnike se uče samo prostim spo-ljašnjim kopiranjem pokreta. Baškao što je nemoguće svakog uklo-piti u isti kalup, tehnike se slobo-

dno ispoljavaju u okviru širokihpokreta aikidoa.

Koja je razlika između „osno‐vnih“ i „bazičnih tehnika“?

Osnovne tehnike su primarne.Ako izvučemo paralelu sa mate-matikom, osnovne tehnike bi bileslične „Euklidovim pet principa”.Ovi principi su osnova primenjenegeometrije. Pošto su osnovnetehnike poput teorema, u aikidoune postoje pokreti koji krše tanačela. Bazične tehnike su onekoje su izvedene iz osnovnih teh-nika i tokom treninga one sepotvrđuju kao dokaz tih teorema.Postoje oni koji vole da prave sop-stvene teoreme ali to nije mogu-će u budou. Svi pokreti moraju da

prate prirodne principe i ne moguse veštački konstruisati.

Evo i primera: Ako ispustite ka-men, on će pasti zbog gravitacije itaj se princip ne dovodi u pitanje.To je zakonitost koja se morapoštovati i kada se to postavi kaoosnova, može se iskoristiti. Iz teosnovne zakonitosti stvaraju seosnovni pokreti, iz osnovnih pok-reta stvaraju se varijacije.

Da li je problem zapamtiti toli‐ko mnogo tehnika?

Postoje oni koji žele da zapamtesvaku tehniku od samog početka ida im se sve objasni pre nego štobilo šta probaju. Međutim, akorazmišljate tako, veoma teškoćete naučiti da pratite prirodantok pokreta u aikidou i jedinstvotela i ima. Prekomerno razmišlja-nje će omesti Vaš napredak. Kadaneko kaže: „Ne sećam se tehnikakoje su me učili. Šta da radim?“,odgovor je: „U redu je zaboraviti.Važno je da zaboravite na glavu ida učite direktno iz svog tela.“

Postoje li različite škole aiki‐doa?

Sigurno, postoje mnogi sistemi(škole) koje tvrde da su takav - itakav aikido čak iako stvarno neznaju šta je aikido. Postoje nekeodvojene grupe koje su osnovalibivši O Senseijevi učenici, a neki

26


čak idu tako daleko da uvode tak-mičenja, što je potpuno suprotnoduhu aikidoa. Bez obzira na to štosu slične u tehničkom smislu i štosu iste tehnike ako su razdvojeneod duha Osnivača, to nije aikido.

Ne volimo da mislimo da posto-je odvojene škole aikidoa. Akoizvučemo previše razlika izmeđurazličitih tumačenja tehnika, uni-verzalni karakter aikidoa će bitidegradiran.

Koja je svrha praktikovanjatorifune unda i furitame?

Ove prakse predstavljaju oblikemisogija, tradicionalnog šintorituala za pročišćavanje duha itela. Osnivač je bio duboko zain-teresovan za ezoteriju šintoa,posebno kototamu, nauku o sve-

tim zvucima i proučavao je misogipod vođstvom šinto šamana BonjiKuwazuroa (1862-1929). Osnivačse bavio takvim ezoterijskim i spi-ritualnim praksama i pre i posleDrugog svetskog rata, a neki odnjegovih učenika su sledili njegovprimer. Jednostavno rečeno, mi-sogi je način očišćenja tela i duha.Teško je videti kako ti pokretitransformišu nekoga ali ako prak-tikujete misogi ritual iskreno,sigurno će imati efekta.

Šta predstavlja pravilno pona‐šanje u aikidou?

Maniri su ljudska tvorevina i nemogu se naći među životinjama.Pojam onoga što je „ispravno“ponašanje u velikoj meri varira odkulture do kulture i nemoguće jeizjaviti da je jedan određen način

ponašanja ispravan. Pristup uokviru aikidoa je da se osećaj pra-vilnog ponašanja razvije prirodnokroz redovan trening i ne postojeelaborati na temu pravilnog po-našanja u Hombu dođou.

Evo i primera: deci koja su vež-bala aikido na Havajima nikadanije rečeno da uredno odlažuobuću pre nego što stanu na stru-njače. Međutim, nakon nekolikomeseci i najneurednija deca suostavljala obuću uredno što je uvelikoj meri iznenadilo (i zadovo-ljilo) njihove roditelje. Deca suprirodno shvatila važnost etikeci-je a da im instruktor to nije rekao.Svaka vrsta etikecije koja se morarigorozno primeniti nije istinska.

„Budo trening počinje i završavase poštovanjem“ je česta rečenicaali i ona se implicitno nikada nenavodi. U aikidou najbolja je eti-kecija ona najprirodnija.

Koja je najvažnija veza izmeđuaikidoa i svakodnevnog života?

Na primer, moramo održavatidobar aikido stav i kretanje to-kom dana. Međutim, važnije jeodržati skroman stav i uskladitium i telo. U domenu ljudskihodnosa mora se izbegavati sukobi trebaju se rešavati problemi naharmoničan aikido način. Da bisve to dobro uradili, morate iznadsvega biti skromni i smerni.

27


Esej Jošimicu Jamade „Nekaopažanja o ispitima i promoci-

jama” objavljen u prošlom broju“Aikido biltena” naše organizacijebio je neposredna inspiracija zaovaj tekst. U 2017. godini koju ćeobeležiti za sve nas važni ispiti ipromocije za dan zvanja osetiosam potrebu da o ovoj temi ka-žem više ne vezujući se za pome-nuta razmišljanja senseija.

Dan (段) je japanska, korejska ikineska oznaka nivoa koja se kori-sti u mnogo kulturnih disciplinakineskog i japanskog porekla.Osim u borilačkim veštinama,

danovi postoje u veštini aranžira-nja cveća, čajnoj ceremoniji itd.

Smatra se da je Džigoro Kanoosnivač modernog džudoa zapo-čeo ovakvo rangiranje krajem XIXveka. Njemu dugujemo i uvođe-nje judo gia ili keykogi‐a poznati-jeg samo kod nas kao kimonoprestavljenim 1907. godine. Dotada se vežbalo u pravim kimoni-ma ili yukata‐ma i nakon svakogtreninga sledovalo je krpljenje ipopravka odeće!

U vekovima pre ovakvog rangi-ranja smatralo se da učenik trebada marljivo vežba do trenutka

Saša Obradović

6.dan, Šidoin

Dan pojasevi

28


kada bi majstor procenio da jesavladao veštinu koju je učio.Nakon toga bi mu sensej davaosertifikat o završenoj školi i očeki-valo se da on sam treba od tadada nastavi širenje znanja kojim jeovladao. Iz biografije O SenseijaMoriheja Uešibe znamo sledeće:

„Nošen nemirnim duhom, godi‐ne 1911. prijavljuje se kao koloni‐sta i odlazi na Hokaido (najsever‐nije japansko ostrvo) gde susrećemajstora Sokaku Takedu iz školeaiki‐đuce Daito koja se ubraja unajstarije u Japanu. (…) Uešibapoziva učitelja Takedu u svojukuću i uči od njega gosteći ga i slu‐žeći mu pune četiri godine (od1912. do 1916.), posle čega dobijadiplomu da je ovladao svim tajna‐ma ove veštine.“ [1]

Bilo bi gotovo nemoguće danasnaći dovoljno strpljive učenike iovim sistemom ih dovesti do maj-storskog zvanja pogotovo sprem-nih da vam ostave kuću i imanjenakon obuke kao što je Uešibaostavio Takedi na Hokaidou!

Pre dan sistema postojao jeMenkio Kaiden (Menkyo Kaiden)sistem rangiranja, pisanje onjemu bi nas odvelo vremenski u

suprotnom pravcu i dalje od idejekojoj mislim da ovo štivo treba dasluži. Pogledajte “Ranking in Ai-kido”, Malcolm Tiki Shewan sen-seija, tekst gde se pored ostaloggovori i o ovom načinu određiva-nja napredovanja.[2]

Dan pojasevi u aikidou

Sve što bude izneto u narednimrazmatranjima odnosiće se na ai-kikai aikido kao nasleđe O Sensejai na rangiranja u Aikikai organiza-ciji (Aikido Wold Headquarters, ili

Hombu dođo, o istome je reč)osnovanoj 1948. godine. Deri-vatne organizacije nastale odstrane O Senseijevih učenika imnogobrojna društva samozva-nih majstora i osnivača stilovaimaju svoje sisteme rangiranja ibilo bi suvišno baviti se ovdenjima.

Dan pojasevi u aikidou, kao ikod drugih japanskih borilačkihveština označavaju stepene kojidolaze nakon učeničkih pojaseva.Prvi dan se naziva Sho dan (poče-tni dan) nakon koga slede drugi,treći, i tako sve do 10. dana.Aikikai Hombu dođo dodeljujegeneralno dan pojaseve do 8.dana. Jedini nosioc 9.dana danasje Hiroši Tada sensei. Za života OSenseija Uešibe nekoliko majsto-ra je dobilo usmeno 10. dan (Hiki‐cuši, Širata, Abe), Tohei sensei jetrebao jedini biti promovisan u tajpojas 1969. godine baš u vremekada je O senseijeva bolest napre-dovala i od koje je nakon par me-seci preminuo…

Od Sho dana do 4.dana polaže-te na ispitu, od 5. dana pojasevise dobijaju na preporuku (Sui‐sen). Nosioci dan pojasa (Judan-še) često se kod nasu zovu i “maj-stori” to zapravo nisu! Majstori suJudanše koji vode škole (dođoe) ikoji imaju time i odgovornost pre-ma svojim učenicima.

[1] Jovica Stanojević, “Aikido – put ljubavi”, Partizanska knjiga, Beograd 1985.[2] pogledati na: http://gargas.biomedicale.univ-paris5.fr/eurocal/ecrits/ranking.html[3] Katarina Obradović, “Aikido - antropološka analiza”, Sakura publishing, Beograd 2016.


Sve Judanše (Yudansha) neve-zano za dan nose crne ili tamno-plave hakame preko belog kimo-na koji vezuju crnim pojasom.Šareni grbovi, plava kimona, veli-ke reklame na leđima ili hakame uraznim bojama ukazuju na godi-nama gajen ego. Što je šarenije,veća je neznalica u pitanju – osimako se ne radi o tradiciji lokalneorganizacije pa se svi kolektivnoukrašavaju da bi se razlikovali i bililepši od nas neukrašenih!

Diplome nakon ispita stižu uveksa istog mesta - iz Hombu dođoa inose potpis aikido Došua.

IAF (International Aikido Fede-ration) organizacija NE DAJE danpojaseve i ne možete imati danove organizacije, suprotno opšteprisutnoj i podsticanoj zabludi čaki kod onih koje je mrzelo dapogledaju svoj aikido pasoš.

O sensei, drugi došu KišomaruUešiba, sadašnji Došu i Wakasensei su iznad ovog sistema ran-giranja. Nikakog smisla nema daSoke (osnivač stila) sam sebi dapojas tako da su i drugi rodona-čelnici stilova van dan rangiranjau svojim organizacijama.

Sho dan

Sho dan ima poseban značaj zasvakog vežbača i to svi koji su dotog pojasa došli mogu da vam

posvedoče. U knjizi “Aikido –antropološka analiza”[3], KatarinaObradović je dala novi pogled naovaj ispit kao na obred prelaza i jase neću zadržavati na tome, samimorate pročitati.

Uglavnom, nakon prvog periodazadovoljstva postignutim kod svihnastupi period preispitivanja iuglavnom svi zaključe kako pojmanemaju! Nije se naravno njihovatehnika promenila, promenio seugao iz koga gledaju na veštinu ina sebe u njoj. U nečemu gdenema takmičenja svaki pojedinacmora kroz lično preispitivanje iintrospekciju tražiti odgovore naovakva bitna pitanja.

Mnogi koji su postavili dan kaocilj u tom periodu prestanu savežbanjem. Krajnje ironično, pre-stanu da vežbaju kada dobiju Šo

dan (Sho dan), pojas koji u prevo-du znači - početni dan!

Od 2 – 4. dana

Dve godine nakon Sho danamožete polagati za drugi dan, trinakon drugog za 3. dan. Ukupno,u najsrećnijim okolnostima da doovih pojaseva dođete u minimal-nim rokovima značiće da ste na-kon položenog 3. dana već 5 godi-na Yudansha tj. nosioc crnogpojasa, što je najčešće i vreme zakoje se dolazi od početka vežba-nja do Sho dana. Ispit za 4. dannakon najmanje 4 godine od pret-hodnog ispita predstavlja krajprovere tehničkog usavršavanjana način ispitivač – kandidat.

Sa 4. danom trebalo bi da stezaokružili svoju tehničku obuku.Da li su godine dovoljan razlog daneko dobije naredni pojas?

29

30


“U poslednje vreme, kako jeime aikidoa počelo da se širi posvetu, pojavili su se ljudi kojipodučavaju lažni aikido i prodajusvoje stepenove pokušavajući daosvoje popularnost i privuku no-ve učenike. Upotreba principauniverzuma za postizanje sop-stvene slave, naročito je rđava uovakvom slučaju, jer je cilj aiki-doa da razvije humanu ličnost.Učenik mora da napreduje i kaočovek dok napreduje ka višimpojasevima. Mali napredak u teh-nikama, bez napredovanja u raz-voju celokupne ličnosti, ne bi tre-bao da bude dovoljan za sticanjevišeg stepena. Ako ste nezado-voljni svojim stepenom ne prei-spitujte samo svoju tehniku.Stanite da bi sagledali i nedosta-tke vaše ličnosti. Uobičajeno gun-

đanje o nenapredovanju pokazu-je duhovnu nezrelost.

Ako vaša ličnost i tehnike zaje-dno napreduju, bez vaše želje zatim, ljudi će priznati vašu vred-nost, a napredovaćete i u zvanji-ma.” [4]

Vreme na koje se pomenuticitat odnosi je sredina 60-tihgodina prošlog veka. Danas suizazovi još veći – mnogo je aikidoorganizacija sa priznanjem odstrane hombua i dan pojas je mo-guće dobiti od raznih instruktora.

Napredovanje u razvoju celo-kupne ličnosti iz pomenutog tek-sta na sreću nije uvršćeno u pro-gram za polaganje ali spada uneophodne uslove da bi sebepoštovali i bili priznati u sredini u

[4] Koichi Tohei, “Aikido in daily live”, Rikugei Publishing House, Tokyo 1966.[5] “Smisao i nivo danova, kriterijumi za procenu”, Nobujaši Tamura sensei, mart 1995.


kojoj vežbate - u Aikikaiju Srbijesasvim sigurno to morate da ispu-nite.

Borilačke veštine baštine tradi-ciju bušidoa, ratničkog puta i obi-čno nas to podseti da bi i danovitrebali da predstavljaju nešto nalikčinu ili ordenu u vojsci. Dan ozna-čava naše postignuće ali određujei mesto koje zauzimamo u aikidozajednici. Nemoguće je dobiti danizvan pripadanja nekom dođou iorganizaciji koja vas promoviše.

Ispiti iz ugla ispitivača

Na svakom ispitu, pa i za danpojaseve postoje, svima je jasno,dve mogućnosti: da položite i dase to ne desi.

Ni jedan ispitivač ne voli da oba-ra kandidate na ispitu! Sa drugestrane, ako neko pokuša da dobi-je pojas koji ne zaslužuje, dati muga je loše po njega, loše po ostalekoji su deo aikido organizacije i nakraju loše i po samog ispitivača.Setite se da se pojas ne osvajanego dobija i svu odgovornostuvek nosi ispitivač - kada nekogane pusti ili kada mu dodeli dan.Ako ne verujete u objektivnost ičestitost onoga pred kim polažetenije vam ni mesto ispred njegakao kandidatu za viši pojas.

Retki su ispitivači koji će vamreći da se kaju za neku odluku na

ispitu koju su doneli u prošlosti -ja nažalost nisam među njima i tajdeo gde sam se i u vezi koga nak-nadno pokajao će ovde izostati!

Od 5. dana

Od 5. dana ispit ne postoji. Po-jas dobijate tako što vas vaš uči-telj što je bolje, ili po vas gore,neko ko to nije ali morate da gaslušate jer je zadužen i odgovoranza vas, predloži Hombu da zavre-đujete unapređenje. Diploma ko-ju nakon toga budete dobili nećebiti ista kao ona do 4. dana, tekstna njoj značiće drugo, odgovor-nost koju bi trebao da nosi svakiod tih pojaseva višestruko je većanego za niže dan pojaseve. Pro-mocija ovih zvanja je uvek u okvi-ru ceremonije Kagami Biraki praz-nika početkom januara u Tokiju.

Aikido napreduje, vežbača kojiu njemu nakupe nekoliko deceni-ja sve je više i visoki pojasevi višenisu nikakva retkost. To što ima ionih za koje bih se verovatno slo-žio sa vama da te pojaseve nezavređuju ne treba da bude apso-lutno predmet vaše pažnje, pot-puno su nebitni u ovoj raspravi itežnji ka traženju istinskih vred-nosti.

Na kraju

Odgovore na pitanje kako ćeteznati da napredujete i koji su kri-terijumi koji treba da vam pomo-gnu da budete svesni da zavređu-jete naredni pojas ne možetedobiti u jednom, iako je ovopoduži, tekstu o našoj veštini. Akoprihvatite da nakon 10 godina ai-kido više ne vežbate nego da gaživite, savet za to ni ne sme dapostoji. Svrha senseija je da vasvodi putem koji je sam prošao alii da poseje ideju koju aikido nosi usvakog od vas. Na svakom je davidi koje će plodove to vredno dr-vo dati u njegovom vrtu. Vašu me-ru morate sami otkriti u godina-ma koje vam predstoje u aikidou.

Postoji simpatičan poetski tekst“O smislu i nivoima danova”[5]

velikog majstora Nobujoši Tamu-re koji vam može na posletkuposlužiti za razmišljanje o ovojtemi - dat je u neznatno skraće-nom obliku na narednoj strani.

31

32


1. SHODAN – Prvi DAN

SHO je početak, ono što započi-nje.

Telo počinje najzad da odgova-ra na komande i može da repro-dukuje tehničke forme.

Počinjemo da stičemo određe-nu ideju o tome šta je aikido. Tre-ba se truditi da se vežba i prikazu-je polako ako je potrebno, vodećiračuna o preciznosti i tačnosti.

2. NIDAN – Drugi DAN

Na praksu Sho dana dodajemobrzinu i snagu dok u isto vremepokazujemo veću mentalnu odlu-čnost. To se kod kandidata izraža-va kroz osećaj da je napredovao.Ispitivač mora taj napredak daoseti kroz uvid u jasnoći prestav-ljanja formi i orijentacije u radu.

3. SANDAN – Treći DAN

To je početak razumevanjakokyu ryoku (koordinacije fizičkemoći sa ritmom disanja). Ulaz uduhovnu dimenziju aikidoa. Fino-ća, preciznost i tehnička efikas-nost počinju da se ispoljavaju.Tada postaje moguće da se ti kva-liteti prenose, predaju, ostavljajuu nasleđe.

4. YONDAN – Četvrti DAN

Na ovom naprednom nivoupočinjemo da uviđamo principekoji rukovode tehnikama. Postajemoguće preciznije voditi vežbačeputem koji je pokazao osnivač.

STEPENI VISOKOG

NIVOA

GODAN (5. dan) – ROKUDAN (6.dan) NANADAN (7. dan) – HACHI-DAN (8. dan)

Stepeni do (uključujući) 4. dana,odgovaraju napredovanju u aiki-dou na tehničkom planu.

Počev od Godana (5. dan), vla-danje tehnikom aikidoa mora dase upotpunjava majstorstvom naduhovnom polju i na polju opštegponašanja.

5. Smisao i nivo Godan (5. dan)

Veština poštuje principe a duh,koji počinje da se oslobađa odforme, ne robuje više spoljnimvidovima tehnike. Nova tehničkarešenja pojavljuju se u skladu sasituacijom.

6. Smisao i nivo Rokudan (6. dan)

Tehnika je brilijantna, pokret jefluidan i moćan. Svakom posma-traču bi to trebalo da bude očigle-

dno. Snaga, fizička gipkost, kao imentalna bistrina se ujedinjujubez nejasnoća u pokretu i izraža-vaju se podjednako i u svako-dnevnom životu.

7. Smisao i nivo Nanadan (7. dan)

Biće se oslobađa svojih pomra-čenja i pokazuje svoju pravu pri-rodu. Pokazuje svoje istinsko svoj-stvo (sopstvo). Oslobođeno svihveza doživljava radost življenjaovde i sada.

8. Smisao i nivo Hachidan (8. dan)

Izvan života i smrti bistar duh jeotvoren, sposoban da ujedini sup-rotnosti - bez neprijatelja, on sene bori. Bez borbe, bez neprijate-lja, on je večiti pobednik, večitopobedonosan. Bez okova on jeslobodan, slobodan u svojoj ličnojslobodi. O Sensei je govorio:“Pred neprijateljem je dovoljnošto stojim uspravno i ništa više odtoga”. Njegova vizija zaokružuje iharmonizuje sveukupnost.

Ali tu ništa ne prestaje. Čak inajčistija voda može se pokvaritiu moru: ne treba nikad zaboravitiduh početnika dok čini svoj prvikorak.

mart 1995.god.

Smisao i nivoi danovaNobujoši Tamura 8.dan

33


Sama reč Bušido (武士道) značiu prevodu put ratnika i pre-

stavlja skup znanja, veština i eti-čkih principa koji je samuraj tre-bao da poseduje. Bušido nije, kaošto mnogi misle, još jedna japan-ska borilačka veština!

„U društvu onaj koji nosi oružjeje nesumnjivo veoma jak. Bilo bimu veoma lako da koristi moćkoju ima na štetu drugih. Stogamu je veoma teško da savladasvoj ego i uništi svoje želje. Zatoon mora biti jak.

Zbog toga samuraj ili BUSHI nijemorao da savlada samo borilačkeveštine nego je morao da ima iduboke kvalitete duha kako bi biokvalitetniji čovek. Morao je razvi-jati kod sebe načela moralne kul-ture. Ovo bi svako kod njega tre-balo da vidi i da prepozna.“ [1]

Sa pojmom Bušidoa zapadnisvet se upoznao početkom XXveka kada je izašla knjiga InazoNitobea „Bušido – duša Japana”(„Bushido – The Soul of Japan”).Sa ovom izuzetnom knjigom u

Bušido, buđicu,budo, aikido i dve vredne knjige

Saša Obradović

6.dan, Šidoin

Početkom oktobra 2017. godine uNišu je održan još jedan "Japan‐niš", sada već tradicionalna mani‐festacija koja se bavi popularizaci‐jom japanske kulture. Ove godinetema je bila bušido. Bušido ijapanske borilačke veštine ‐ radi seo verovatno najbitnijoj vezi izmeđudva pojma za sve koji se bavejapanskim budoom. U toku nedeljeosim drugih događanja vezanih zakulturu Japana mogao se videti ivežbati karate, kendo, džudo, iaidoi aikido. Ovaj tekst delom trebashvatiti kao prirodni dodatak i dop‐unu nedeljnom aikido treningu kojisam držao u okviru ove mani‐festacije – šta se moralo tada reći,a nije bilo prilike.

Bušido


srpskom prevodu (knjiga je bila sacrnim koricama i Toširo Mifu-neom na naslovnoj strani) i preve-dena je kao „Bušido – kodekssamuraja“ (ne mešajte je sa knji-gom koja se zove isto u prevodu ikoju je napisao Juzan Dajdođi,200 godina ranije), sreo sam sedaleke 1985. godine kada je knji-ga i izašla kod nas. Imao sam vre-mena da je dvaput pročitam kla-ckajući se satima u prljavom vozuizmeđu Pule i Beograda kao mladiborac Jugoslovenske ratne mor-narice (za današnje postjugoslo-venske neznalice – mornari nisuvojnici nego borci). Bio sam tada4. kyu u aikidou. Imao bih bar kojipojas više da sam imao kod kogada izađem tada na ispit - jediničovek koji je u tadašnjoj organiza-ciji posedovao 3.dan i koji jemogao da drži ispite za pojaseveiznad 5.kyu-a tragično je premi-nuo u maju 1984. godine. Zvao seJovica Stanojević.

Pomenuta knjiga nije naravnobila o aikidou. Kada je knjiga iza-šla u originalu 1900. aikido nije nipostojao (Morihej Uešiba je tadaimao 18 godina i učio je đu-đicukod učitelja Tokusabura Tozave izklana Kito), napisana je u Filade-lfiji i u njoj se govori o etičkomkodeksu samuraja.

Sedam vrlina koje su simbolizo-vale put drevnih ratnika, o kojimase knjiga uglavnom bavi, bile su,da se podsetimo:

• Yu (勇) - hrabrost, junaštvo;

• Jin (仁) - dobrota, humanost, milosrđe;

• Gi (義) - pravednost, iskrenost;

• Rеi (礼) - učtivost, uljudnost;

• Makoto (誠) ili Shin (真) - iskrenost, poštenje;

• Chugi (忠義) ili Chu (忠) - vernost ili lojalnost, odanost i dužnost;

• Meiyo (名誉) - čast, dostojan-stvo, ugled.

„Za sve ono što je bio, Japanduguje zahvalnost samurajima.Nisu oni samo bili cvet nacije, veći njen koren. Svi milostivi daroviNeba cvetali su kroz njih. Iako suse držali izdvojeno od naroda,postavili su mu moralni standard ivodili ga svojim primerom.“ [2]

Veliki značaj formiranju bušidoaimao je budizam a mnoge svojespecifičnosti duguje šintoizmu.Uticaj budizma nije bio jedno-stran - budizam je uticao na buši-do ali je i bušido uticao na budi-zam. Umirivanje emocija, samo-kontrola, prihvatanje neumitnostidogađaja i siromaštvo kao vrlina

su upravo došli iz budizma. Šintou čijim hramovima na čelu stojiogledalo je podstakao samospoz-naju, intraspekciju u moralnomsmislu.

„Samuraji su se uzdigli do beauideal cele rase. „Kao što je međucvetovima trešnja kraljica, tako jei među ljudima samuraj gospo-dar”, kaže narod. Isključen iz trgo-vačkih poslova, vojnički stalež nijepomagao trgovinu; ali nije bilopodručja ljudske aktivnosti nipravca misli koji nije primio unekoj meri podstrek od Bušidoa.Intelektualni i moralni Japan bioje, direktno ili indirektno, plodviteštva.“[3]

U samom predgovoru prvogizdanja knjige Nitobe iznosi za-nimljiv razgovor.

34

35

“Pre desetak godina, dok samnekoliko dana boravio u gostolju-bivom domu istaknutog belgij-skog pravnika, nikad prežaljenogM. de Lavelejea, tokom jedne odnaših šetnji razgovor je skrenuona temu religije. „Želite li reći”,upitao me cenjeni profesor, „da vinemate religijsku nastavu u svo-jim školama?” Na moj odričanodgovor, zapanjen je zastao, i gla-som koji neću tako lako zaboravi-ti, ponovio: „Nemate religije!Kako onda sprovodite moralnoobrazovanje?” To me pitanje tadašokiralo. Nisam imao spremanodgovor jer moralna pravila kojasam usvojio u detinjstvu nisamdobio u školi. Tek kada sam po-čeo da analiziram razne elementena kojima su se temeljile mojeideje o dobru i zlu, otkrio sam dami ih je udahnuo bušido.”[4]

Autor se u knjizi osim bušidoombavi i primerima koji ukazuju naslične pojave koji su se osim uJapanu dešavale i u zapadnoj civi-lizaciji ali stoji na stanovištu da jebušido jedinstven i da ne postojislični moralni nereligijski konceptvrednosti koji je menjao društvo idruštvene odnose tako snažnopoput njega. Bavi se izvorima ibudućnošču bušidoa ali i vaspita-njem samuraja, vaspitanjem ipoložajem žena, pojmom mačakao duše samuraja…

Značaj bušidoa kao vrednosnogsistema je nemerljiv - ugradio seu moderno japansko društvo ianaliza ovoga tražila bi bar jedanzaseban tekst. Posebno važno zanas, bušido je trajno promenioveliki broj tradicionalnih japan-skih borilačkih veština i dao imdubinu, punoću i novi smisao.

Ova izuzetna knjiga postoji i unekoliko novih izdanja i prevoda,a ovo preko 30 godina staromožete potražiti u oglasima odonih kojima više nije potrebna –moj sačuvani primerak nije međunjima. Lik velikog profesora InazoNitobea nalazio se i na japanskojnovčanici od 5.000 jena od 1984.do 2004. godine.

Buđicu i budo

Buđicu je pojam vezan za sameborilačke veštine u svom tehni-čkom smislu. Šutiranja, zavrtanjeruku, rvanja svih vrsta, manje iliviše efikasna. Velikom broju vež-bača ovakve veštine lišene uticajabušidoa su i danas prava mera.Naravno, veštinama tipa boksa ilinekakvih drugih sistema izvanjapanskog kulturnog nasleđa ne-ma smisla to uzimati za zlo, njih jei nemoguće transformisati u budo- nisu nastale u okruženju gde bise taj postupak mogao odigrati, ane priliči im tako nešto ni sada.


“Na samom početku ovog pog-lavlja želeli bi smo da izložimo,ukratko, razliku između japanskihtermina đucu i do. Shvatiti i prih-vatiti ovu razliku znači raščistiti sadilemama koje otežavaju ili čakonemogućavaju napredovanje uveštini (đucu) ili uzrastanje naputu (do) kojim smo rešili da kre-nemo. Velika grupa borilačkihveština - buđucu, predstavljaosmišljene i sistematizovane zah-vate napada i odbrane koji se izu-čavaju radi primene u konkretnojsituaciji, u pravoj borbi, kada namje ugrožen život (u ratu npr.).Otuda je njihovo izučavanje ogra-ničeno na službe koje imaju pot-rebu za poznavanjem ovih veština(vojska, milicija, specijalne služ-be...). Ovde je sve vežbanje pod-ređeno samo jednom ciju - ospo-sobiti se za što efikasniju primenuveštine u stvarnoj borbi. Iste oveveštine, kada postanu budo,menjaju svoja imena (đju-đucu-đudo, kenđucu - kendo, aikiđucu -aikido...). Međutim, to nije jedinarazlika. Promena u imenu je samopokušaj da se naglasi mnogo zna-čajnija razlika u pristupu i ciljuvežbanja. Borba više nije samasebi cilj. Ona postaje sredstvokoje se koristi ne samo za borbe-no obrazovanje, nego za neštomnogo više. Uzrasti u čovekasavršena, koristeći se tehnikamabudoa je ostvarenje konačnog

cilja. Ova diferencijacija počinjeveć krajem XVI veka. Naime, cen-tralizacijom vlasti u perioduTokugava u Japanu prestaju du-gogodišnji ratovi između pojedi-nih klanova. Šogun (vrhovni vojnipoglavar) kao najmoćniji, uzimavlast i izmiruje zavađene velikaše.Klasa samuraja (najmljenih ratni-ka) postepeno gubi značaj. Mnogipostaju ronini (slobodni samura-ji), ali većina ostaje u službi svojihgospodara. Svoje slobodno vremekoje su ranije provodili u ratnimpohodima sada koriste za ličnoobrazovanje i usavršavanje. Poe-zija, slikarstvo, filozofija postajunjihova nova preokupacija. Ople-menjivanjem kroz umetnost onioplemenjuju i usavršavaju borila-čke sisteme koji i dalje predstav-ljaju njihovo glavno zanimanje.Prestankom ratova, gubi semogućnost da se borbene tehni-

ke isprobavaju i primenjuju nabojnom polju, što znači da je tre-balo pronaći nove načine obuča-vanja i unapređivanja. Sve ovo, uzveoma snažan uticaj filosofsko-religijske misli (zen budizma pose-bno), predstavlja osnovu na kojojpočinje da se rađa novi vid borbe-nih sistema - budo. Ova promenaujedno označava prelaz od „Kakoubiti” do “Kako živeti - bolje, pot-punije, dostojnije čoveka". Svi ovinovonastali budo sistemi, svakina svoj način, predstavljaju putspoznaje misterije zvane čovek iutvrđivanje njegovog mesta i nje-govih odnosa prema prirodi iprema drugim ljudima.”[5]

Ovo objašnjenje transformacijebuđicua u budo Jovice Stanoje-vića preneto je iz knjige “Aikido –put ljubavi” izdate iste 1985.godine kao i Nitobeov prevod nasrpski jezik. Knjiga nakon prvog,koje se pojavilo posle smrti auto-ra, nije više imala izdanja. Ovajtekst je pored ostalog nastao i uželji da ona u najbitnijim delovi-ma ponovo oživi pred novimčitaocima.

Aikido

Za razliku od drugih budo bori-lačkih disciplina transformacija izđicua u do u slučaju aikidoa desilase u XX veku, u nekoliko burnihdecenija života samo jedne osobe

36


- O senseija Moriheja Uešibe.Svakako bi bilo korisno podsetitise biografije Velikog učitelja (Osensei jap.) ali bi to ovaj esej uči-nilo predugačkim i iskušavao bihstrpljenje čitalaca naviklih nakratke i površne forme nalik twi-tter-u ili facebook-u.

Završetak Jovicine knjige dajejednu od najlepših definicija naševeštine: „Veliki broj ovih putevameđutim, svojim koketiranjem sazapadnom agonistikom postajustranputice. Jedan od retkih, i nazapadu u izvornoj čistoti očuvanihje aikido. Ali, nepostojanje takmi-čenja ne treba shvatiti kao odlu-čujuću karakteristiku ovog siste-ma. Najveća, najbitnija, najdubljaosobenost, koja aikido razlikujeod svih ostalih budo sistema jeotkrovenje njegovog osnivačaMoriheja Uešibe u trenutku pro-svetljenja, da je borba — ljubav.Tačnije, da je ljubav najtananije inajdublje osećanje koje određujesve čovekove odnose i prema pri-rodi i prema svim ostalim ljudima.Borba, kao jedan od vidova ispo-ljavanja tih odnosa, mora u sebida podrazumeva ljubav koja jejedina sposobna da razume, dashvati ovaj najprimitivniji vidmeđuljudske komunikacije. Onaje takođe jedina koja je jača i kojaje sposobna da nadvlada i preva-ziđe sukob. Ovo se oseća na tre-ningu, pri uvežbavanju tehnika u

dođou. Umesto protivnika imamopartnera koji zajedno sa namakorača putem aikia a ići putemaikija znači poštovati sve zakoneprirode, postati ispunjen kijemUniverzuma i biti očišćen od stra-sti koje zamračuju um i okrećučoveka isključivo materijalnom. Uaikidou se to postiže vežbamadisanja, sabiranjem uma, medita-cijom i kao vrhuncem — otelotvo-renjem svih duhovnih postavki -tehnikama u kojima ne postojisudar, sukob, antagonizam, negoisključivo harmonija. Dostići visokstepen majstorstva u aikidou neznači biti u mogućnosti da sepobedi veliki broj neprijatelja. Bitimajstor aikidoa znači — nematineprijatelja.

Ukratko, put koji nam nudi aiki-do je put harmonije sa duhomUniverzuma, put ljubavi, put razu-mevanja, put saosećanja, smire-nja, skromnosti — put vrline.Njime, koristeći borbene zahvatekao sredstvo, treba prevazići iodstraniti borbu kao nešto štonije svojstveno čoveku koji težiSavršenom.” [6]

Kraj ove knjige o aikidou posve-ćen je poznatoj priči o dva mača upotoku koju možete pronaći nasajtu Aikikaija Srbije kao tekst iliza lenje ili nepismene u formi pri-povedanja na snimku iz 1989.godine.

Ove izuzetne knjige su pre 30godina osvetljavale put svimanama koji smo bili na stazi budoa,a banalne teme kao aikido samo-odbrana, sportska dimenzija aiki-doa i slične lakše razumljive temeprostoti uglavnom smo smatralikao nemanje želje da se veštinarazume i što je delovalo kaomnogo bitnije, da se prenosi naizvoran način.

„Mada su pojedini učitelji (K.Tomiki) pokušavali da od njeganaprave sport, aikido je ipak us-peo da se održi kao veština, štorečito govori o ispravnom opre-delenju njegovog osnivača i ljudikoji su na sebe preuzeli odgovor-nu dužnost daljeg razvoja. Staviti

37


ovako veliku i kompleksnu vešti-nu u uske okvire sporta, sputati jepravilima i opteretiti je komple-ksom pobede i poraza, značilo birazbiti osnovne postavke na koji-ma ona počiva, uskratiti joj lepotui originalnost. Oslobođeni lažnihmotiva (slava, novac) aikidoke svupažnju usredsređuju na samousa-vršavanje poštujući izreku „Jedinideo Univerzuma koji možemo daispravimo smo mi sami”. Umestociljeva kao što su „brže”, „dalje",„više”, postavljaju „savršenije”,„potpunije”, „celovitije”.”[7]

Da li je na posletku moguće vež-bati budo, u našem slučaju aikido,kao buđicu i kao budo istovreme-no ili vežbati bez bušidoa: bezhrabrosti, dobrote, ne biti prave-dan, učtiv, iskren, lojalan? Da li jemoguće uopšte živeti bez ovihvrlina? Naravno da je moguće!Moguće je živeti i sa vrlinama„anti-bušidoa”: kao kukavica, ne-zaiteresovan za pravdu, nei-skren, a ujedno i bez osećaja duž-nosti, ne znati za pojam časti.Možete daleko dogurati u životu,ali nažalost i u „aikidou” kao voj-nik „antibušidoa”. Aikido koji nije„aikido“ je izvan te priče: „Svrhaaikidoa je da vežba um i telo i dastvori vredne i čestite ljude…”[8],stoji za zaboravne napisano uAikikai Hombu dođou u Tokiju od1935. godine.

Ovaj tekst je upućen prvenstve-no članovima Aikikaija Srbije pre-ma kojima osećam odgovornost idužnost da ih podsetim da fizičkamanifestacija veštine koju zaje-dno vežbamo neće imati nikavevrednosti ako nas ona ne pos-takne da težimo idealima koji je ičine toliko izuzetnom.

Namenjen je ujedno i svima kojizajedno uz nas u svom traganju zaaikijem traže isto svetlo kao i pro-svećeni Nitobeovi samuraji.

Na posletku, posvećen je i seća-nju na izuzetnog čoveka, JovicuStanojevića senseija nosioca tadavisokog 3.dana koji nas je pre 33godine u svojoj tridesettrećojgodini napustio.

Dozvolite bušidou da bude vašvodič kroz aikido i kroz život i „putljubavi” će vam biti mnogo jasnijii bliži - nećete imati dilemu da liste na pravoj strani. U današnjemsvetu „antibušidoista” ovo jeposeban podvig ravan nekada-šnjim velikim bitkama.

38


[1]Nobujoši Tamura, 2017,”Budo”, “Aikido bilten br.16”, str.32-35, Aikikai Srbije, Beograd[2]Inazo Nitobe,1985,“Bušido – kodeks samuraja” str.105, izdanje Borislava Stanića[3]Inazo Nitobe,1985,“Bušido – kodeks samuraja” str.106, izdanje Borislava Stanića

[4]Inazo Nitobe,1900, “Bušido – kodeks samuraja”, predgovor prvom izdanju[5]Jovica Stanojević,1985,“Aikido, put ljubavi”, str.113, Partizanska knjiga, Beograd[6]Jovica Stanojević,1985,“Aikido, put ljubavi”, str.114, Partizanska knjiga, Beograd

[7]Jovica Stanojević,1985,“Aikido, put ljubavi”, str.18, Partizanska knjiga, Beograd[8]M. Uešiba, 2000.“Pravila za vežbanje”, “Aikido bilten br.1”, str.25, Aikikai Yugoslavia

39

Kimono, pojas, hakama, pa-soš... Sve je spremno. Malo

iza ponoći, sedmoro putnikakreće na put. Od Novog Sada,preko ravnog Banata, do rumun-ske granice, pa preko Temišvara usrce Transilvanije, do Kluž-Na-poke. Posle devet sati vožnje doodredišta i mnogo razgovora ismeha, pojavio se drugi po veliči-ni grad u Rumuniji, posle Buku-rešta, sa oko 300.000 stanovnika,a najveći u ovoj istorijskoj pokraji-ni Transilvaniji.

Kako smo se sve više približavalicentru, gradjevine su bile sveprivlačnije i starije, a negde izme-đu njih se nalazio i hotel“Transilvania”, koji će nam bitidom narednih dana. Posle ručka iosveženja, prošetali smo krozprelep park, pored reke Samoš isportskog stadiona, do pravogodredišta našeg putovanja: sport-skog centra u kojem su domaćini,povodom 20 godina AikikaiaRumunije, dočekali oko 500 aiki-doka. Instruktori su bili Ulf Evenas


Duško Kulačin

4.dan, Šidoin

DOopis

Kluž-Napoka, Rumunija

15-17. septembar 2017.

40

Shihan, Michele Quaranta Sensei,Wilko Vriesman Shihan, Kei IzawaSensei i Waka Sensei MitsuteruUeshiba.

Devet sati vožnje i dvostrukoviše vremena bez sna nas nijesprečilo da izadjemo na tatami.Čak naprotiv, bilo je pravo osve-ženje udahnuti malo aikidoa. Prviod instruktora je bio Ulf EvenasShihan. Tek smo se bili zagrejali, akraj treninga je već stigao.Srećom, odmah je počinjao sle-deći trening, koji sam najvišečekao. Na tatami je izašao WakaSensei. Smiren, opušten, odme-ren, preletao je pogledom prekomora vežbača, dok smo svi pratiliritam zagrevanja. Ljubazno pred-stavljanje i upoznavanje sa pro-gramom je trajalo kratko. „Uvekpokazujem osnove, bez obziragde odem.” Neko je vidno biorazočaran, verovatno očekujućineke tajne tehnike. Prisećao samse prethodnog susreta sa WakaSenseijem, i osećaja zadovoljstvavidevši da je moj aikido baš tajaikido koji upravo gledam. Zahva-ljivao sam u sebi svom UčiteljuSaši, koji, nažalost, nije bio sanama. Radili smo kao kod kuće, atako smo se i osećali.

Kao i uvek, Waka Sensei bi pri-šao nekom od vežbača i radio sanjim, dok bi se oko njih formiraokrug. Svi su želeli da im se ukaže

prilika. Motivi su, verovatno, biliraznorazni. Lično, želeo sam daosetim energiju pokreta i imaosam čast nekoliko puta u tokuseminara.

Povremeno sam tražio pogle-dom svoje učenike, stopljene umasi različitih Ijudi koje je privu-kla jedna stvar. Nasmejani i vedri,umorni, ali raspoloženi, doktorkasa bolnim kolenom, neumornivozač sa povređenom nogom,majka koju niko ne pita da li jenešto boli, neumorni tinejdžer ipetodnevni punoletnik. Moj po-nos. Pogledi su nam se povreme-no sretali i bez ijedne izgovorenereči, razumeli smo se vrlo dobro.Ja sam gledao svoje učenike, aoni su tražili potvrdu da su napravom putu, verujući u ono štouče.

„Teško je shvatiti lepotu jednogsveta, ukoliko čovek sumnja unjegovu valjanost.”

Mnogi učenici žele da postanuučitelji, da ih učenici prate na nji-hovom putu, koji su nasledili odsvojih učitelja. Ideja i vrednostiputa, moralne vrednosti, vrlineupisane u svaku hakamu, trebasvakodnevno predstavljati sva-kom aikido posvećeniku, kako bise izbeglo nerazumevanje samogputa, a samim tim i promenu is-tog. Nije dovoljno ponavljati sve


vrline: hrabrost, humanost,pravednost, ljubaznost, iskrenost,lojalnost i čast. “Po pitanju borila-čke odvažnosti, vrednije je um-reti za svog gospodara nego pora-ziti neprijatelja.”

Ostati na putu je najteži deovežbanja. „Samim odbijanjem daodustane od nečega, jedan čovekdobija snagu dvojice.” Sve češćesmo svedoci izjednačavanja miš-ljenja i morala.

“Čak i loš kaligraf će postatidobar u umetnosti kaligrafije,samo ako se bude potrudio i učioimitirajući nekog ko je dobar mo-del. Samuraj bi mogao da budesolidan ako uzme dobrog samura-ja kao uzor. Napredak u kaligrafijije kada su papir, četkica i mastilou harmoniji. Ipak, oni toliko želeda budu razdvojeni.” („Hagakure”,Jamamoto Cunetomo)

Mi smo zaljubljiv narod saadolescentskim zaljubljivanjem upogrešnu osobu. Prepuštamo sestruji neznanaca da nas nosinegde, neznajući gde, neznajućini gde želimo da idemo. Bitno jeda idemo. Ako postoji neka preči-ca, još bolje. Želja za zvanjem jepretekla želju za znanjem. Put(DO) je počeo da gubi smisao iguše ga ciljevi i aspiracije koji suproizvodi drugog načina života.Lojalnosti i odanosti pišemo čitu-lje, a iskrenost krijemo iza straha.

„Proračunati ljudi su za prezir.To je zato što se proračuni odno-se na dobitak i gubitak, a um kojidobija i gubi nikada se ne zaustav-lja.” („Hagakure”, Jamamoto Cu‐netomo)

Drugog dana seminara su do-maćini organizovali zabavu u jed-nom od nekoliko sushi restorana.

Te večeri smo u ime AikikaijaSrbije i Aikido dođoa „Budokan”,poklonili Waka Senseiju knjigu„Istorija Srbije” i CD „Pravoslavnaduhovna muzika Divne Ljuboje-vić”. Uz suši, vasabi, kolačiće idruge japanske specijalitete, gostisu se oprobali u karaokama i standup nastupima.

Pred nama je bio kraj drugogdana sjajnog vežbanja i druženja,ali i početak novog dana, sa no-vim izazovima na tatamiju, ali ivan njega. „Ja ne znam način dapobedim druge, ali znam način dapobedim sebe. Kroz život napre-dujete svakodnevno, postajućiveštiji nego juče, veštiji negodanas.” (Jagju Munenori).

Kluž-Napoka je prelep grad, kojiuvek rado posećujemo, prizivajućiuspomene. Ueshiba porodica jepokazala, još jednom, kako se gajitradicija i prenose vrednosti sageneracije na generaciju mlađih inovih ljudi, kojima ostavljamosvet u budućnosti, sa nadom daće Put ostati u sigurnim rukama.

„Ako ratnik dvadeset i četirisata dnevno nosi odanost i pošto-vanje na jednom, a hrabrost i sao-sećanje na drugom ramenu, on ćebiti samuraj.” („Hagakure”, Jama‐moto Cunetomo)

41



42

str.42: Rukopis knjige Tengu Geijutsuron i Tada sensei u dođoustr.44: Budo-ši od Ićira Vatanabeastr.45: Ilustracija: iz knjige “Uvod u Aikido” (1972.) Uešibe Kišomarua,

koja predstavlja O’ Senseija kako u Ajabeu trenira kopljem.str.45: Prvo izdanje Aikikai žurnala (1950.)str.46: Hiroši Tada vežba u Tempukaiju pod nadzorom Nakamure Tempua (1959.)str.47: Tada Šihan drži predavanje za vreme 12. kongresa IAF-a u Takasakiju (2016.)str.48: Dve verzije knjige Budo renšu, jedna je iz 1934. a druga iz 1954. Ove dve verzije

sadrže vrlo sličan tekst i ilustracije.

GE: Kada ste odlučili da Aikidopostane Vaša profesija?

Tada Hiroši: Aikido nije profesi-ja! To je komplikovana tema.Aikido nije profesija, zbog svojeobimnosti Aikido je u stvari istra-živanje koje pratite na putu svogživota. A to je potpuno drugačijastvar. U Budo tradiciji, kao i ugađanju iz luka koje se prenosilogeneracijama u mojoj porodici,nisu se primali učenici. Zanimanjetih ljudi bilo je da služe gospoda-ru, kao samuraji. Nije cilj da se od

Aikidoa zarađuje za život. Radi sesamo o životnom istraživanju.Možda je to teško razumeti.

GE: U svetu Aikidoa vodi se de‐bata koliko je važno vežbati saalatom.

Tada Hiroši: Ako dobro uvežba-te osnovne tehnike rukom - priro-dno bi bilo da možete da koristitei alat. Ovo ne važi samo za Aikido,to se odnosi na sve tradicionalneoblike Budoa. Kaže se: „Điuđicu jemajka svih borilačkih veština”.

Znači, ako koristite telo i tehnikepažljivo i sa preciznošću - ondaako držite mač, vaša tehnika ćedobiti oblik pokreta sa mačem, aako držite koplje, ili Naginatu, iliĐo, bićete u stanju sve njih da ihkoristite.

Ako kontrolišete „Kokju” imomenat, trebalo bi da možeteda koristite svako samurajskooružje, kao što su lanac, srp idrugo. Ne bi trebalo da se uči kaoposebno umeće. Naravno da uko-liko koristite mač, morate da se

43


Život posvećen

proučavanju životne

energije Ki

Intervju sa Hiroši Tadom

Tada Sensei je jedan od poslednjih živih direktnih učeni-ka O’Senseija. Njegovi učenici u Japanu i Evropi danassu i sami uvaženi učitelji. Tada Sensei je jedini nosilac 9.dan stepena, što ga čini najistaknutijim učiteljem u hija-rarhiji Hombu Dođoa. Čak i u devetoj deceniji životanjegovi prikazi Aikido veštine prepoznatljivi su po nagla-šenom dinamizmu i preciznosti tehnike. Sledi intervjukoji je Gijom Erar (Guillaume Erard) uspeo da obezbedikako bismo lično od majstora Tade saznali više o fizičkimi psihološkim postavkama koje podučava na svojim semi-narima.

Video verziju intervjua sa titlom na srpskom jeziku može-te pogledati preko linka na sajtu Aikido sale Dunav, acelokupan intervju sa učiteljem Tadom možete naći nasajtu Aikikai Srbija. Ovaj poduhvat izneli su PredragKostić i Jelena Drvendžija, Shidoin iz Aikido sale Dunav.


naviknete na njega i da znate nje-gove specifičnosti, činjenicu kakoon seče, na primer. Koplje ćetekoristiti u skladu sa njegovimkarakteristikama. Isto je i sa Nagi-natom; potrebno je shvatiti speci-fičnosti. Meni čudno zvuči kadčujem: „mora da se vežba Đoomili mačem zato što je to deo Aiki-doa’’. Prava zamisao je da seosposobite da koristite sve. To jetako, i to ne važi samo za Aikido.

Postoji knjiga iz perioda Meiđi,napisao ju je direktor jedne osno-vne škole i u njoj je opisao specifi-čne gimnastičke vežbe za decuzasnovane na borilačkim veština-ma. Možete to da pročitate u knji-zi Meiđi Budo-ši učitelja IćiroaVatanabea. To nisu samo ubičaj-ne atletske vežbe, jer njihovaforma integriše japanske borila-čke veštine. Ako se ovaj Buđicu-taiso dobro savlada, osoba bi tre-

balo da može da koristi mač,koplje, naginatu i drugo. UčiteljVatanabe je smatrao da decatreba dobro da uvežbaju ove pok-rete. U tome je suština.

Znači, ako u Aikidou dobro uve-žbate tehniku, ako je to ispravannačin korišćenja pokreta, onda ćeta tehnika postati Aikiken, ili Aikisa kopljem, ili Aiki sa Naginatom,ili Aiki sa Đoom. Ili ako nekog ba-cite, to će imati formu Aiki baca-nja. To je Kokju. O tome se radi. Umodernom Džudou ili Kendou nemožete pronaći ovakav način raz-mišljanja zato što su to takmičar-ski sistemi zasnovani na određe-nom setu pravila. U takvom okvi-ru ne razmišljate ni o čemu dru-gom. U Džudou imate Džudo pra-vila i automatski upadate u načinrazmišljanja i bacanja koja prateta pravila. O modernom Džudou,Kendou i Naginati razmišlja se kao

o različitim veštinama. Ali to ne bitrebalo da bude tako. Istorijski,način razmišljanja je drugačiji. UAikidou, ako znate da radite samačem ili kopljem možete da ra-dite i sa Naginatom, ovo se uzimakao dato.

Ali to traži puno vremena jermorate da se srodite sa alatom.Ljudi jednostavno ne vežbaju. Akose nečim ne bavimo, to nam osta-je strano. Ali, na primer, akomožete da uradite munjeviti Šihonage u četiri smera, moći ćete daizvedete i sek mačem u četirismera, i isto ćete moći da uraditei sa Đoom. Ili ako imate koplje urukama, to kretanje će se pretvo-riti u probadanje u četiri smera.Sve zavisi koliko ste posvećenivežbanju. O' Sensei je ovo vežbaosve vreme.

GE: Da li je u pitanju samostal‐no vežbanje?

Tada Hiroši: Da, samostalnovežbanje, tako je, a onda imamo ipitanje načina korišćenja alata.Postoji osnovna razlika u načinurazmišljanja: da li alat vidite kaodeo vlastitog tela, ili je to neštostrano sa čime prvo trebate da sesuočite?! Ako ne shvatate razlikuizmeđu ta dva, nećete moći darazrešite taj problem.

GE: Da li je O' Sensei puno vež‐bao sam?

44

45


Tada Hiroši: Dok je O' Senseivežbao u šumi u Ajabeu, okačio bimale mete u osam pravaca i odjutra do večeri vežbao probada-nje kopljem dužim od 5 metara.Tako je savladao rukovanje kop-ljem.

Kada se O' Sensei po savetuadmirala Takešite, preselio uTokijo, Jamamoto Gonbei (koji jeza vreme rusko-japanskog ratabio ministar pomorskog saobra-ćaja i kasnije postao premijerJapana), video je kako O'Senseirukuje kopljem i rekao: „Ovo jeprvi put da sam video živo kopljejoš od Meiđi revolucije”. O'Senseije sam rekao: „Imam puno pove-renje u svoju veštinu s kopljem”.Govorilo se da je slaganje džakovaod 60kg pirinča na različite gomileza njega dečija igra. On je sma-trao da je to vrlo lako… Dakle, akoAikido tehnike vežbate sa dubo-

kim razumevanjem principa, nji-hov tok pokreta možete preneti ina Đo ili mač. Ali ako ne vežbatena taj univerzalni način, nećetemoći.

GE: Šta je važnije: samostalnovežbanje ili vežbanje sa partne‐rom?

Tada Hiroši: Naravno da jesamostalno kretanje važnije. Akone možete samostalno da se kre-ćete, nećete to moći ni sa partne-rom. Kada vas partner napadneodređenim napadom, vi ćete pri-

lagoditi svoje pok-rete napadu, aliispod toga uvekleže principi bazi-čne tehnike.

GE: Kako to?

Tada Hiroši:Prvo načelo vež-banja je da potpu-no posvetimo svojum i telo uvežba-vanju baze. Kadaovim ovladamo,

moći ćemo to da primenimo nasve situacije. Ako ne prihvatiteovaj osnovni princip vežbanja,nećete ništa razumeti. Ako nemožete slobodno da koristite svojum i telo, kako ćete vežbati sapartnerom? Ono što se običnonaziva realističnim vežbanjem,kada vas partner napadne ovako -vi uradite ovo, a kada vas napa-dne onako - vi uradite ono, to jesamo jedna vrsta praktične pri-mene osnovnih principa.

Kao kad hirurg operiše: ako ne-mate znanje o osnovnim principi-ma, nećete moći da operišete.Prvo morate da savladate korišće-nje sopstvenog uma i tela. Kadato postignete, tehnike će nastaja-ti prirodno. To je tradicionalni na-čin razmišljanja. U veštini sa ma-čem – mač je taj koji seče protiv-nika, ali u osnovi svega leži istiprincip, a on se svodi na kontroluvlastitog uma i tela. Imajte to naumu i kroz trening, izgradite bazuu sebi to je učenje tradicionalnogprenošenja Budoa.


GE: Zašto se uHombu Dođou retkopriča o Ki energiji?

Tada Hiroši: Nekestvari je potrebno is-tražiti samostalno.Uvek su nam govorili:„Kako ćete koristitisvoju životnu energiju- to morate sami danaučite.” Oduvek jebilo tako. Teško je akose sa ovim niste upoznali oddetinjstva. Na primer, u veštinigađanja iz luka, zašto ne smemobiti fokusirani isključivo na uspeš-nost pogotka u metu? Zašto vež-bati u neuzbudljivom i ravnodu-šnom maniru?

Da pojednostavim: radi se o na-činu na koji koristimo naš um inaše telo. To nećete moći dapostignete ako niste zaintereso-vani za uspostavljanje neoptere-ćene unutrašnje atmosfere. Toniko ne može da vas nauči. Jednaod najvažnijih stvari je tok Ki ene-rgije. U učenju O' Senseija pomi-nju se „tok Ki energije, (Ki‐No‐Nagare)” i „Tanren”. Ovi terminisu prvi put opisani 1950. godine učasopisu Aikikai-ši. Danas o tomemožete čitati u knjizi „Duh Ai-kidoa”.

Dakle, Aikido možete vežbatikroz „tok Kija” i kroz “Tanren”.Tanren znači da dozvolite partne-

ru da vas čvrsto drži. Ali iz toga seneće razviti tehnika. Jer ljudiodmah izgube unutrašnji mirkada ih neko čvrsto stegne. A ciljje da vas snažan hvat ne uznemiri.Kada vas drže snažno, treba dabudete u stanju da se krećete slo-bodno bez obzira na protivnika.To se postiže onom drugom stra-nom, usavršavanjem „toka Kienergije” (Ki‐No‐Nagare), koji jemnogo komplikovaniji. Tu se prvouči pravilan redosled pokreta utehnici. Dok se vežba na ovajnačin, ćoškovi trougla postaju svezaobljenijii i konačno počinju daliče na krug, kao u „Riaiju” (har‐moniji principa). Onda se pojav-ljuje tehnika koja teče, pokretpostaje tok.

Dodajte tome „Kokju” (vanJapana poznat kao Pranajama),odnosno primanje energije usebe putem disanja. „Ki No Ren-ma” (vežbanje upravljanja život-nom energijom Ki) znači uvećati i

usredsrediti vašu živo-tnu energiju. Odvojenood tehnika i Aikidoa,kada se neko razboli ihoće da se izleči vlasti-tom životnom energi-jom, to je takođe „Ki NoRenma”. Na ovaj načinobjedinjujemo Aikidotehniku i tok vlastiteživotne energije. O'Sensei je govorio o

„vežbanju upravljanja Kijem”kako bi modernim rečima obja-snio jednu vrlo staru tradiciju.

GE: Da li je O' Sensei eksplici‐tno pominjao Ki No Renmu?

Tada Hiroši: Da, taj termin sepojavljuje i u njegovim zapisima.Ali ako pokušate da proučavateisključivo reč „Ki”, nećete razu-meti. Takođe, vaše tumačenjezavisiće od vašeg pogleda na sveti na Univerzum. Japanski načinrazmišljanja pripada istočnjačkompogledu na svet. Da bi se on razu-meo potrebno je istražiti veze, izIndije i iz Kine, a onda Šintoizam idruge. Ali japanski način razmi-šljanja ima i svojih specifičnosti uodnosu na druge istočnjačke tra-dicije. A onda se on u različitimsvojim oblicima proširio Evropomi Amerikom.

GE: Često govorite kako jeteško bilo razumeti učenjeO'Senseija, i koliko Vam je po‐

46

47


mogao susret sa Na‐kamura Tempu Sen‐seijem.

Tada Hiroši: Mojerazumevanje se ustvari proširilo nakonšto sam počeo da pra-tim Tempu Senseijazahvaljujući proučava-nju prenosa znanja izdrevnih borilačkih ve-ština i načina razmi-šljanja u japanskoj tra-dicionalnoj kulturi.

To nije isto što i reći da jeO'Senseijeve reči bilo teško razu-meti. Da bi ste razumeli O'Sensei-jeve reči, morate posedovati razu-mevanje japanske tradicionalnekulture i njenih postavki – tadastvari postaju razumljivije. KoreniO'Senseijveog učenja potiču izŠingon tradicije ezoteričnog Bu-dizma. Na ovo je dodat i sloj drev-nog Šintoizma. Ako ovo ne shvata-te, teško da ćete ijednu njegovureč razumeti.

A za Šinto; u Tempukaiju samimao jednog druga oko osam go-dina starijeg od mene, zvao seSugijama Hikoići, koji je pohađaoKokugakuin, školu koja je poduča-vala Šintoizam. Njemu je bilo lakoda shvati značenje O'Senseijevihreči. Znate, u Šinto religiji božan-stva imaju svoje značenje. I ta zna-čenja su međusobno povezana na

različite načine. Ako od nekogadobijete dodatna objašnjenja otome - počećete da razumete.Grubu ideju shvatićete intuitivnimosećajem. Ako od detinjstva slu-šate različite priče o tome, sveovo možete da shvatate direktno,preko osećaja. Ali detaljno analiti-čko razumevanje ovoga nije mo-guće. Ono što sam razumeo prekoučenja Tempu Sensija je način nakoji treba da koristimo taj direktniosećaj. Dobio sam uvid u to zaštokod O'Senseija vežbamo na ovajnačin - a to je zato što postoje oviunutrašnji principi i ove veze.

To sve je relevantno i danas. NaZapadu su poznatiji pojmovi'mentalni trening' i 'mentalnoprogramiranje', koji dolaze iz uče-nja Radža joge i Hata joge.Japanska kultura sadrži moštvouticaja iz Indije preko Kine. Jedanod važnih korena japanske kultureje Kobo-Daiši. Njegovo učenje

predstavlja mešavinuŠintoizma i Budizma,poznatiju pod nazivomŠinbucu Konko. Radžajoga to objašnjava jed-nostavnim rečima:„Staviti u žižu pažnjepovezanosti izmeđuljudskih bića i univerzu-ma.” Iz ove postavke jeproistekla specifičnavrsta japanskog Budi-zma, pretočena u na-cionalnu duhovnu dok-

trinu koju je prihvatila Carskaporodica. Ovo učenje je vrlo raši-reno u Japanu i nalazi se u svimborilačkim veštinama.

GE: Kako to možemo da realizu‐jemo u svakodnevnom vežbanju?

Tada Hiroši: Trebaće nam punovremena ako počnem da pričam oovome. Najvažnije je osloboditi sefokusiranja na različite spoljne uti-caje ili na suparnike. Postoji razli-ka između „koncentrisanosti” i„fokusiranosti”. U tome je najvećiproblem. Kako dostići stanje ne-fokusiranosti – to je pitanje kojese odnosi na sve domene svako-dnevnog života.

GE: Da li je to veština koja serazvija intenzivnim vežbanjem?

Tada Hiroši: Ne, ne radi se otome da se što više trenira, već otome da taj stav dosledno sprovo-

dite u svemu čime se bavite u sva-kodnevnom životu. Ovo je pose-bno težak problem. Odnosi se nasve domene života. Razumećeteako mislite o tome kao o pitanju„kako pojačati i kanalisati svojuživotnu energiju”. Odnosno, kakouvećati životnu energiju a onda jedobro koristiti.

Sva ljudska bića se suočavaju saovim problemom. Od trenutkakada se rodimo, pa do smrti. To jeveliki problem. I nije ga lako rešiti– ali to je centalno pitanje.

GE: Da li je to ono što je O'Sensei vežbao?

Tada Hiroši: O' Sensei je rođenu Ki-Tanabeu, u podnožju planineKoja. Njegova porodica je prakti-kovala vrstu ezoteričnog Budizmapod nazivom Šingon. Od detinj-stva su mu ova učenja bila bliska.A onda je kada mu je bilo 35 godi-na sreo Onisaburoa Degučija. Usvakom slučaju, pažljivo sam slu-šao O'Senseijeve reči i shvatiosam da je on temeljno istražio

učenja unutar japanske tradicije irazumeo ih na sebi svojstvennačin.

GE: Malopre ste pomenuli knji‐gu Budo Renšu. Možete li namreći više o njoj?

Tada Hiroshi: U stvari, postojinekoliko verzija ove knjige.Postoji i ilustrovana verzija. Ver-zija u mekom povezu koja jeobjavljejna posle rata malo se raz-likuje od ostalih. Ta posleratnaverzija… koje je to godine bilo?Negde pred kraj 1945. godine. Taverzija se razlikuje od učenjaO’Senseija koga sam ja upoznao.Verzija koja je imala ilustracije ikopirana je u mnogo primeraka –što je problematično, jer je kopi-rana bez saglasnosti O’Senseija.

GE: Kako je O’Sensei gledao napisanje knjiga?

Tada Hiroshi: Često su mupredlagali da napiše knjigu, ali onse konstantno usavršavao, takoda je za njega to bio problemati-

čan predlog. Da nije stalno evolui-rao, bilo bi mu moguće da napišeknjigu o svom viđenju tehnikaAikidoa, ali on nije hteo da preki-ne da se razvija. Kakav je smisaoopisivanja onoga što radite u jed-noj fazi - kada će to biti potrtopromenama. O’Senseijev Aikidonije mogao biti opisan u knjizi.

GE: Često kažete: „Aikido jeBudo koji živi u sadašnjem trenu‐tku”.

Tada Hiroshi: To je u stvarinešto što je Došu Kišomaru čestogovorio. Kazao bi: „Uešiba Mori-hei, moj otac, je tragao za borila-čkom veštinom koja bi živela usadašnjem trenutku’’. Nisam sas-vim siguran šta je tačno želeotime da kaže. Ne znam kontekst ukome je to rečeno, i po običaju,on nije mnogo objašnjavao svojereči. Danas možemo okvirno darazumemo šta je imao na umukad je to rekao. Ali ne bih mogaoda vam kažem da znam tačnokoje su značenje Kišomaru Senseii Uešiba Sensei davali tim rečima.

GE: Koje značenje biste Vi ličnodali tim rečima?

Tada Hiroshi: Aikido je umet-nost u čijem jezgru su principisaglasja uma i tela, a tehnika kojase rađa iz tog spoja leži u osnovisveg Budoa, na samoj granici živo-ta i smrti. Aikido tehnika teče kroz

48


naš život, kroz naš um i telo, kroznačin na koji stvaramo nešto pozi-tivno u našem današnjem dru-štvu. Kako izbeći destrukciju, kakostvarati i kretati se u pozitivnompravcu? To je smisao koji ja dajemtim rečima Došua Uješibe. Kona-čno, isto važi i kad se kaže: „Ukorenu borilačkih veština je lju-bav’’. Naravno, ne radi se o ljuba-vi u smislu koji mi tom pojmudajemo u svakidašnjem govoru.Radi se o univerzalnoj ljubavi.

GE: Kako se Vaš Aikido menjaotokom vremena?

Tada Hiroshi: Na početku, doksam još bio student na univerzite-tu, mnogo sam trenirao. Ali sam uisto vreme upijao šta su miO’Senei i Tempu Sensei govorili,čak i kad nisam svesno sve razu-meo. Dok si mlad vežbaš iz svesnage i svaku tehniku vidiš kaopokret koji predstavlja borilačkutehniku. Ali, opšte je iskustvo dase vremenom pojam ‘put’ spoji saborilačkim aspektom, i da to ondaoznačava tačku gde Aikido poči-nje da se odvaja od grube borbe.

Vidite, od početka periodaMeiđi ratovi su uticali na to daljudi teško mogu da razmšljaju oborilačkim veštinama van okvira‘borbe’. To komplikuje stvari.Skoro da možete da pratite sveveći jaz između razvoja ljudskog

društva prema militarizmu na jed-noj strani i učenja O’Senseija nadrugoj. Tu leži veliki problem. I toje naročito izraženo od početkaŠova perioda na ovamo.

GE: U Budo tradiciji postojiizreka: „Tajne tehnike su otrov’’.Kako objašnjavate tu izreku?

Tada Hiroshi: Na primer, kadaje moj deda počinjao da vežbagađanje iz luka, njega je poduča-vao moj pradeda koji je rođen udoba samuraja, i sam bio vrlo veštu konjičkim veštinama i gađanju izluka. On mu dao dva ključna save-ta. Prvi je bio: „Nikada nemoj dakritikuješ tuđu tehniku’’. Drugi jeglasio: „Nemoj čitati knjige o ga-đanju iz luka’’. To mu je rekao.Zašto? Zato što će iz različitih uče-nja nastati konfuzija. Jedan učiteljkaže jedno, drugi učitelj kaženešto sasvim drugačije. Ponekadpomislimo da možemo uzeti naj-bolje iz različitih metoda, ali to jenajdirektniji put ka najslabijemrazvoju, jer je to je onda samozakrpa na zakrpu.

Ako hoćemo da naučimo neštopravilno, prvo moramo pratitisvog učitelja i dobro se upoznatisa njegovim učenjem. Tek posletoga može se desiti da ćemo naćinešto vrlo pametno u nekoj knjizi.„Otrovati se tajnim tehnikama’’ jenešto što se često događa u

Aikidou jer ljudi umesto da gleda-ju u sopstvene noge, pretencio-zno i isprazno pokušavaju da imi-tiraju nečije sofisticirane pokrete.Eto, na to se misli kada se kaže daje neko ‘zatrovan tajnim tehnika-ma’. I to je vrlo česta pojava uAikidou.

GE: Kako se shvatanje Aikidoamenjalo tokom vremena?

Tada Hiroshi: Teško je odgovo-riti na to pitanje jer Aikido značirazličite stvari za različite ljude.To je kao pitanje shvatanja vešti-ne i umetnosti. U japanskom jezi-ku za Budo se smatra da je „umet-nost”. Ali kada je u japanski jeziknakon Meiđi restoracije ušla reč„umetnost”, počeli smo da kori-sitmo reč „Geijutsu” jer prostonije bilo druge reči, pa je Budopočeo da se ubraja u „Geijutsu”.Zato se knjiga Čozan Sisaija zove„Umetnost mača” (u originalu„Tengu Geijutsuron’’). Značenjejapanske reči „Geijutsu’’ je „bori-lačka veština’’. U nekim zemljamaBudo se stavlja u kontekst širegobrazovnog sistema koji je podokriljem ministarstva obrazova-nja, a negde je u domenu sporta –i onda to ostavlja posledice nanačin na koji ga ljudi tamo posma-traju. Problem je u tome što toostavlja posledice. Pitate zašto?Zato što različita shvatanja utičuna to da ljudi rade različite stvari

49


pod istim imenom. Posledica togaje da oni koji imaju razumevanje opravoj stvari postaju sve ređi.

Pored toga, možda najvažnijastvar je u tome što mi ne živimoviše u periodu gde su borilačkeveštine potrebne u smislu borbe-ne tehnike. Policiji je i dalje potre-bna efikasna tehnika kako bi sav-ladali kriminalce, vojnicima jepotrebno da poznaju primenuborilačkih veština u borbi, to je idalje tačno. Ali za civilno društvonema više smisla učiti decu bori-lačke veštine u školi. Iz toga jeproizašao pogrešan zaključak dasu borilačke veštine prevaziđenastvar.

Ali to je pogrešan zaključak jerčoveku jako važno da u svomživotu kultiviše neku vrstu umet-nosti. To može biti ples, ili muzika,ili slikanje, ali svako bi trebalo daima nešto preko čega bi izraziosvoj um i telo. Tu nema dileme.Dakle, Aikido je umetnost - ako seodvoji od samoodbrane, ili policij-ske obuke ili bojnih tehnika ilituče, već u smislu tradicionalnogjapanskog shvatanja umetnosti.Takav Aikido usavršava percepci-ju, senzitivnost, intuiciju, razbi-strava pogled na svet. I ono što jenajvažnije od svega: takav Aikidovas uči razlici između koncentraci-je i fiksacije.

GE: Kako se prevazilazi taj pro‐blem?

Tada Hiroshi: Kako se prevazila-zi? Tako što učite tehnike i napor-no vežbate i onda podsvesno pos-tanete sposobni da osetite razlikuizmeđu koncentracije i fiksacije.Na primer, meni je sada 86 godi-na i većina mojih vršnjaka i prija-telja je ili bolesno ili nepokretno,a neki od njih su za života sahrani-li svoju decu. Tada postaje naroči-to važno biti u stanju znati kakoda ne dozvolite svom umu daupadne u zamku fiksacije. Da lirazumete razliku između „kon-centracije” i „fiksacije”?

GE: Rekao bih da se „fiksacija”odnosi na to da um postane spu‐tan, a „koncentracija” se odnosina to da um slobodno odražavastvari kao ogledalo?

Tada Hiroshi: Sun Cu je pre3000 godina rekao: „Istinsko ljud-sko biće koristi svoj um kao ogle-dalo’’. To je bez sumnje najvažnijiproblem sa kojim se ljudska vrstasusreće u svojoj istoriji.

GE: Kako se može promenitistanje svesti iz fiksacije u kon‐centraciju?

Tada Hiroshi: Fiksacija nastajekada um postane uhvaćen uzamku percepcije, jer se um tadazakoči. Sa druge strane koncen-

tracija znači da um prosto odraža-va stanje stvari kakve jesu, i osta-je neuslovljen njima. Kada se, naprimer, razbolimo, želimo daozdravimo ali sve vreme mislimona našu patnju – to postaje jošveći problem. To je, zapravo, sržsvih problema. Kadgod se neštoveliko desi u svetu – obično je usredištu toga fiksacija na nešto.Od najvećih ratova ili protesta donajličnijih malih problema, uvekje tako. Ali kad potražite uzroktome, naći ćete ga u fiksaciji uma.Kada tako sagledate ovo pitanje,videćete da je to veoma važnastvar. I to je veoma veliki pro-blem, a niko to ne može da vasnauči. Čak i ako shvatate razu-mom razliku između ta dva, to neznači da imate um koji je gladak iprozračan.

GE: To je problem koji svakomora da istraži sam?

Tada Hiroshi: To je jedna odnajvažnijih stvari u životu.

GE: Mnogo Vam hvala na ovomrazgovoru.

Tada Hiroshi: Nema na čemu.Mislim da ćete se namučiti da ovoprevedete! [smeje se]

50


51


Ukus Banzovog mača

u m e t n o s t , filozofija, kultura, jezik , Japan


52

Japanac Kokiči Mikimoto (Koki‐chi Mikimoto) je izumitelj me-

tode veštačke proizvodnje pravihbisera, metode koja mu je donelaveliko bogatstvo i proslavila ga usvetu.

Pre svega, treba napomenuti daje u prošlosti zabeležen pokušajKineza u XII veku da u slatkovod-nim školjkama veštački uzgajaju

bisere, ali taj pokušaj je davaobisere lošeg kvaliteta. Inače, kine-ska reč za biser nađena je u jed-nom rečniku napisanom pre trihiljade godina.

Mikimoto je svoje bisere uzga-jao u ostrigama što nije bilo nimalo lako budući da je sama školj-ka jako ćudljiva, npr. tokom životanekoliko puta promeni pol!

Katarina Obradović

3.dan

KRALJ BISERA

MIKIMOTO KOKIČI

„U školjci ostrige biser se razvija prirodnim putem ako u nju zalu‐ta zrnce morskog peska koje ostriga ne može da izbaci, zrncenadražuje sluznicu školjke koja oko njega izlučuje sedef ‐ materijalod kog je je izgrađena ljuštura školjke. Ako su okolnosti povoljne,tokom godina, razviće se od toga lep okrugli blistavi biser ‐ površi‐na mu je glatka pa tako više neće da nadražuje ostrigino meso. Nijelako naći prirodni biser i ljudi odavno pokušavaju da napraveveštački ubacujući u ostrigu zrnce u nadi da će se oko njega kao jez‐gro razvijati biser. Ali pokazalo se da to nije tako lako.“[1]

53


„Mikimoto Kokiči bio je sin sit-nog trgovca rezancima u Tobi. Nizje godina razvozio voće i povrće. Iu 33. godini života bio je još vrlosiromašan; no tada je na jednojizložbi u Jokohami video kako sepo vrlo visokoj ceni prodaju bise-ri. Zanimao se za njihovo nastaja-nje i sinula mu je zamisao da bimožda mogli ostrigu i veštačkipodsatknuti da stvori biser.Njegovi su pokušaji godinama bilibezuspešni i zapao je u dugove.Isprobavao je sve moguće kombi-nacije ubacivanja stranog tela uostrigu i njenog polaganja u morena raznim dubinama i temperatu-rama. Jednom mu je razorni„crveni talas“, neka vrsta plankto-na, uništio gotovo čitavu farmuostriga. Rođaci i prijatelji su gaprozvali „manijakom bisera“ inapustili ga. Dok je boravio naHokaidu, savetovala mu je ženada se ne vraća pre nove godine - uJapanu je naime običaj da se dotog dana isplate svi dugovi.Konačno je 11. jula 1893. godineKokičijeva žena Ume (šljiva najapanskom) u jednoj njihovoj os-trigi našla biser, a posle su našlijoš četiri. To još nisu bili kugličastiveć „poluokrugli“ biseri – ali ipak,krenulo je! Tada je Mikimoto pro-dao nasleđeni dućan sa rezanci-ma i patentirao svoj postupakproizvodnje bisera; sa ženom ipetoro dece počeo je raditi „na

veliko“ polažući godišnje u morečak 50.000 „operisanih ostriga“.Uskoro su žetve postale bogate iveć u martu 1901. japanski princKomatsu kao izaslanik na krunisa-nju britanskog kralja Edvarda VIIizazvao je senzaciju poklonomizbora Mikimotovih bisera, a Ko-kiči je u znak priznanja bio pozvanu audijenciju kod tadašnjeg ja-panskog cara Meiđija. ŠtedljiviMikimoto se nije hteo baciti u tro-šak kupovine svilenog kimonakakav je bio propisan za takvuceremoniju, pa je dobio posebnoodobrenje kojim mu se omoguću-je da se u carskoj palati pojavi u

odeći od pamuka. Po japanskomobičaju pošao je nakon audijenci-je na grob svoje nedavno premi-nule Ume da joj javi o časti kojami je bila ukazana.“[2]

Pored supruge prema kojoj jeosećao neizmernu zahvalnostMikimoto je podigao i mali hramsvojim ostrigama gde je svakegodine pravio parastos „za pokojduša“ onim ostrigama koje sužrtvovane za njegov podvig.

Godine 1905. naišao je talas većpomenutog smrtonosnog crve-nog planktona koji je napao nje-govu farmu ostriga. Mikimoto jenaredio hitno spašavanje školjča-nog fonda. Od celokupnog fondastradalo je tri četvrtine pa je usle-dilo otvaranje preostalih školjkikako bi se spasilo ono što spasitise može. I baš ta nesreća jednomzauvek je rešila pitanje uzgajanjasavršenog bisera. Naime, Miki-moto je savršene bisere umestopolukružnih našao u onim školjka-ma u kojima se umetnuto zrncezarilo u meso školjke. Tako jekonačno Mikimoto otkrio tajnusavršenog bisera. Zrnce koje iriti-ra školjku mora se zariti direktnou meso školjke a ne između mesai ljušture kao što je on to raniječinio. Zarivanjem zrna u meso slo-jevi su se taložili ravnomerno usvim pravcima a rezultat je biosavršen okrugli biser. Postupak

53

54


operacije „oplođivanja“ školjkesprovođen je na sledeći način:Zrnce peska se zavijalo u malenuvrećicu koja se pravila od spolja-šnje opne mesa školjke. Zatim bise ta vrećica usadila dosta dubo-ko u meso školjke, ali ne previšeduboko da školjka ne bi uginula.Potom se vrećica razvezivala,rana dezinfikovala i školjka bi sepotom vraćala nazad u okean.Mikimoto je konstruisao posebnekaveze kako bi školjke bile nasigurnom i ukoliko bi naišla nekaopasnost mogao bi po hitnompostupku da ih izvadi iz vode.Zahvaljujući tim kavezima mogaoje regulisati dubinu na kojoj seškoljke nalaze i time su obezbe-đene optimalne temperaturevode i ishrana neophodna za rastškoljke. Mikimoto je govorio dasu školjke poput vina i da berbazavisi od vremena, temperature ipadavina. Žetva se obavljala na-kon tri godine, tada su biseri bilinajlepše boje i sjaja. Za sakuplja-nje mladih školjki sa morskog dnaMikimoto je angažovao posebnežene ronioce koje se zovu Ame (Ama,海女 ‐ žena mora u prevo‐du). Smatralo se da su one spo-sobnije za taj posao od muškara-ca naročito u dobi između 40 - 60godina jer mogu duže izdržati pod

vodom bez vazduha. Pariski dra-guljari su konačno morali odatipriznanje Mikimotu i priznali suvrhunski kvalitet njegovih bisera.

Tokom 1921. godine istekao jeMikimotov patent pa su i drugi re-šili da se isprobaju u ovom poslu.Da bi potvrdio primat i da bi seosigurao od konkurencije u veli-koj peći u centru grada Kole spalioje tri četvrtine miliona bisera dru-gog kvaliteta. Poruka koju je želeo

da pošalje bila je jasna - on proda-je i proizvodi samo besprekornebisere. Tokom Drugog svetskograta Mikimoto se povukao i pro-veo je te godine u osami. Nakonrata posao je vrlo brzo obnovio idalje proširio.

Iako je bio izuzetno bogat bio jei izuzetno štedljiv. Uvek se voziotrećom klasom govoreći da voztreće klase stiže na vreme kao ionaj prve klase. Bio je antialkoho-ličar i jeo je često samo pirinač iukiseljene šljive. Bio je gimnasti-čar i često je za zabavu svojimradnicima dubio na glavi i hodaona rukama. Zimi nikada nije gre-jao sobu. Nije bio teži od 50 kg isvakodnevno bi pešačio na dese-tine kilometara. Ujutru, kada biustao oko 5 sati, prvo bi se oku-pao u moru pa onda išao na po-sao. Svoj potpis je uvek završavaotačkom oblika savršenog kružnogbisera.

Umro je 1954. u svojoj 96. godi-ni. Među njegovim stvarima našlisu pločicu sa posmrtnim imenomnjegove žene na kojoj su slovabila izbledela. Danas u svakomjapanskom većem gradu možetenaći radnju koja prodaje izuzetneMikimotove bisere.

[1]Vladimir Devide, Japan za decu, Dečije novine, Gornji Milanovac,1987, str.53[2]Vladimir Devide, Japan tradicija i suvremenost, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1978. Str.142,143).

Documents

Aikido bilten 17 - 2018.kao dela bušidoa u duhu velike ideje O senseija Moriheja Uješibe. Tom cilju je i ovaj najnoviji aikido bilten kao i predhodnih 16 brojeva u proteklih 18 godina