САДРЖАЈ

1. Основни подаци о монографији............................................................................4

1. Насловна страница.....................................................................................................4

2. Импресум....................................................................................................................4

3. Садржај........................................................................................................................5

2. Структура монографије..........................................................................................5

2.1. Уводни дијелови монографије...............................................................................5

2.1.1. Наслов..............................................................................................................6

2.1.2. Мото.................................................................................................................6

2.1.3. Захвалност........................................................................................................6

2.1.4. Посвета.............................................................................................................6

2.1.5. Предговор........................................................................................................7

2.1.6. Резиме...............................................................................................................7

2.1.7. Кључне ријечи.................................................................................................7

2.1.8. Увод..................................................................................................................8

2.2. Основни дијелови монографије............................................................................8

2.2.1. Дефинисање основних појмова.....................................................................8

2.2.2. Теоријски приступ проблему истраживања.................................................9

2.2.3. Претходна истраживања.................................................................................9

2.3. Методолошки оквир истраживања......................................................................9

2.3.1. Проблем истраживања..................................................................................10

2.3.2. Предмет истраживања..................................................................................10

2.3.3. Циљ и карактер истраживања......................................................................10

2.3.4. Задаци истраживања.....................................................................................10

2.3.5. Хипотезе истраживања.................................................................................11

2.3.6. Варијабле истраживања................................................................................11

1

2.3.7. Методе и технике истраживања..................................................................11

2.3.8. Популација и узорак истраживања.............................................................11

2.3.9. Статистичке методе......................................................................................12

2.3.10. Организација истраживања........................................................................12

2.3.11. Методолошке потешкоће у истраживању................................................12

2.4. Анализа и интерпретација резултата истраживања...........................................13

2.4.1. Бројчано исказивање резултата истраживања............................................13

2.4.2. Табеларно исказивање резултата истраживања.........................................13

2.4.3.Исказивање резултата статистичким мјерама.............................................13

2.4.4. Графичко исказивање резултата истраживања..........................................14

2.4.5. Интерпретација и дискусија резултата.......................................................14

2.5. Завршни дијелови монографије...........................................................................14

2.5.1. Закључци........................................................................................................14

2.5.2. Поговор..........................................................................................................15

3. Језик и стил монографије....................................................................................15

3.1. Научни стил писања.............................................................................................15

3.1.1. Структурираност монографије....................................................................15

3.1.2. Избор ријечи и формулисање реченица......................................................16

3.1.3. Формирање пасуса........................................................................................16

3.1.4. Истицање дијелова текста............................................................................16

3.1.5. Читљивост текста..........................................................................................17

3.2. Научни језик писања.............................................................................................17

3.2.1. Употреба глаголских времена, облика и замјеница...................................17

3.2.2. Употреба и писање скраћеница...................................................................17

3.2.3. Употреба синонима.......................................................................................18

3.2.4. Писање имена и страних израза..................................................................18

3.2.5. Писање бројева..............................................................................................18

2

3.2.6. Употреба интерпункцијских знакова..........................................................19

4. Документовање научних извора.........................................................................19

4.1. Упућивање на изворе............................................................................................19

4.1.1. Напомене према мјесту јављања.................................................................19

4.1.2. Напомене према функцији...........................................................................20

4.2. Цитирање..............................................................................................................20

4.2.1. Функција цитирања.......................................................................................20

4.2.2. Стилови цитирања........................................................................................20

4.3. Парафразирање......................................................................................................20

5. Оргаанизација рукописа за штампу..................................................................21

5.1. Обликовање основног текста...............................................................................21

5.2. Међународне стандардне ознаке монографије..................................................21

5.2.1. ISBN ознаке...................................................................................................21

5.2.2. BAR код.........................................................................................................22

5.2.3. CIP запис........................................................................................................22

5.3. Формирање основних дијелова монографије.....................................................22

5.3.1. Наслови поглавља и поднаслови потпоглавља..........................................22

5.3.2. Литература.....................................................................................................23

5.3.3. Списак илустрација, табела и скраћеница..................................................23

5.4. Индекси..................................................................................................................23

5.4.1. Индекс имена.................................................................................................24

5.4.2. Индекс појмова..............................................................................................24

5.5. Прилози..................................................................................................................24

5.6. Подаци о аутору....................................................................................................24

5.7. Остали дијелови монографије..............................................................................25

ЛИТЕРАТУРА

3

1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О МОНОГРАФИЈИ

1. НАСЛОВНА СТРАНИЦА

„Сваки научни рад или рукопис насловом означава тему и формулише предмет истраживања. Наслов садржи појмове који описују темељну идеју и садржај рада.Наслов треба да је јасан, информативан, кратак и да обухвата предмет научног дјела“. (Кундачина, Банђур, 2007: 115)Насловна страница монографског дјела углавном треба да садржи: назив издавача, име и презиме аутора, наслов монографије, поднаслов дјела, име и презиме преводиоца, приређивача, писца предговора, мјесто и годину издања, у појединим случајевима и амблем издавача, док се остали подаци пишу у импресуму. (Кундачина, Бунђур, 2007: 251) На насловној страници монографије „Деца са сметњама у развоју – потребе и подршка“ налазе се имена и презимена аутора, наслов монографије, поднаслов дјела, мјесто и година издања.

2. ИМПРЕСУМ

„Импресум чини: скуп података о публикацији, аутору, наслову књиге, издавачу, главном и одговорном уреднику, рецезентима, техничком уреднику, ликовном уреднику, лектору, коректору, аутору компјутерског слога, штампарији, тиражу, међународном стандардном броју (ISBN), мјесту и години издавања књиге“. (Кундачина, Бунђур, 2007: 255) У монографији „Деца са сметњама у развоју“ импресум се налази испред насловне странице. Импресум садржи име и презиме уреднице, листу аутора абецедним редом по презименима, рецезенте, лектора, дизајнера, издавача, међународни стандардни број.У ипресуму недостаје технички уредник, ликовни уредник, компјутерски слог и тираж.

4

3. САДРЖАЈ

„Са аспекта аутора садржај има функцију да пружи оквир унутар којег ће изразити своје мисли. Са аспекта читаоца садржај олакшава комуникацију између аутора и читаоца и уводи читаоце у разумијевање дјела.Садржај мора бити јасан и прегледан. Поред дијелова основног текста у садржај улазе: предговор, увод, закључак, резиме, литература, прилог, глосор, индекси појмова и имена. (Кундачина, Бунђур, 2007: 256) Садржај монографије „Деца са сметњама у развоју“ садржи: увод, дијелове књиге који обједињују више поглавља означене римским бројевима ( I, II, III, IV), прилог. У садржају нема предговора, закључка, резимеа, литературе, индекса појмова и личних имена, нити биљешки о аутору. Ако су поглавља груписана по дијеловима, назив сваког дијела се поставља центрирано, што овдје није случај.Такође, дијелови поглавља јесу означени арапским бројевима, али нису увучени у односу на надређени дио. Овде је присутан аналитички садржај, јер поред наслова поглавља, садржи поднаслове мањих цјелина.

2. СТРУКТУРА МОНОГРАФИЈЕ

„Најчешћи структурални елементи монографије су: име и презиме аутора, наслов, поднаслов, мото, предговор, садржај, увод, основни текст монографије (теоријски приступ, методологија истраживања, резултати истраживања), закључак, резиме, захвалност, попис литературе, прилоге“. (Кундачина, Банђур, 2007: 113)

2.1. УВОДНИ ДИЈЕЛОВИ МОНОГРАФИЈЕ

„У уводном дијелу научне монографије налазе се: подаци о ауторима, наслов дјела, мото, захвалност, посвета, предговор, садржај, резиме, кључне ријечи и увод“. (Кундачина, Банђур, 2007: 113) Монографија „Деца са сметњама у развоју“ не садржи податке о ауторима, посвету, предговор, резиме и кључне ријечи.

5

2.1.1. Наслов

„Насловом се означава тема и предмет истраживања. Он садржи појмове који описују темељну идеју и садржај рада. Наслов треба да је јасан, информативан, кратак, да одражава предмет научног дјела и да се лако памти“. (Кундачина, Банђур, 2007: 115)

2.1.2. Мото

„Мото је пригодна, кратка, сажета мисао, изрека, фраза, цитат или пословица, исказана у стиху или прози“. (Кундачина, Банђур, 2007: 117) У монографији „Деца са сметњама у развоју“ стоји:„Дете са физичким или менталним сметњама треба да ужива пун и квалитетан живот у условима који обезбјеђују достојанство, унапређују самопоуздање и олакшавају његово активно учешће у заједници“ (Конвенција UN о правима дјетета, члан 23)

2.1.3. Захвалност

„Захвалност је текст који се уноси у монографску публикацију у коме аутор захваљује појединцима и установама који су на неки начин помогли у њеној изради и објављивању“. (Кундачина, Банђур, 2007: 118) У овој монографији у оквиру захвалнице наведено је да је ова монографија припремљена и одштампана у сарадњи са UNICEF-ом у оквиру пројекта „ Трансформација резиденцијалних установа за дјецу и развијање одрживих алтернатива“. Пројекат је финансирала Европска унија.

2.1.4. Посвета

„Посвета је текст који настаје из личне потребе аутора научног дјела да се захвали појединцима на инспирацији, подршци, помоћи, разумијевању и сл. у току израде. Радови се најчешће посвећују родитељима, брачном другу, дјеци, а некада и истакнутом научнику чији је допринос био пресуданза аутора да се бави

6

научним радом. Посвета треба да буде кратка без употребе ријечи посвећује се“. (Кундачина, Банђур, 2007:119) Монографија „Деца са сметњама у развоју“ не садржи податке који се односе на посвету.

2.1.5. Предговор

„Предговор је текст општег карактера који се налази на почетку публикације.У предговору се износе разлози настанка рада и пружају прве информације о цјелокупном дјелу, историјату његовог настанка. У предговору ове монографије наводи се да је она резултат двогодишњег богатог искуства стеченог у трагању, конципирању и промишљању модела за процјену потреба дјеце са сметњама у развоју. Предговор има задатак да уведе читаоце и у предмет и у цијело истраживање“. (Кундачина, Банђур, 2007: 120) Често се умјесто „предговор“ ставља наслов „увод“, што је и у овој монографији случај.Предговор је сажет и садржи оно најбитније. Међутим, у њему није назначено које је природе дјело, да ли је експериментално.

2.1.6. Резиме

„Резиме је кратко, концизно, језгровито и довољно информативно тачно, кохерентно и вриједносно неутрално приказан и организован садржај цијелог дјела, у скраћеном облику, чији је циљ да покаже како је истраживање рађено и шта је њиме добијено“. (Кундачина, Банђур, 2007: 122) У монографији „Деца са сметњама у развоју“ не постоји резиме.

2.1.7. Кључне ријечи

„Кључне ријечи су научни термини који упућују на основне појмове, односно садржај научног рада и које су стручно и научно референтне за обрађивану тематику, дате на језику на коме је написан рад“. (Кундачина, Банђур, 2007: 125) Анализирањем ове монографије утврђено је да не постоји поглавље „кључне ријечи“.

7

2.1.8. Увод

„Увод је обавезан дио научног рада који има за циљ да читаоце уведе у проблем који је ибрађен у раду. Мора бити написан јасно, кратко и информативно“. (Кундачина, Банђур, 2007: 125) У овој монографији увод је позициониран испред основног дјела текста. Садржи главне тезе и идеје рада, теоријска полазишта, претходна истраживања и резултате.

2.2. ОСНОВНИ ДИЈЕЛОВИ МОНОГРАФИЈЕ

„Основни дијелови рада су његови главни, најважнији и најобимнији структурални елементи“. (Кундачина, Банђур, 2007:127) Ова монографија је подјељена у три велике цјелине.Прва, „Дете као вредност (дете и његове потребе)“ бави се кључним питањима његовог развоја, концептуалним и практичним питањима везаним за дијете са сметњама у развоју, питањима родитељства генерално, а дјеце са сметњама у развоју посебно, са свим његовим изазовима и потешкоћама.Друга, под насловом „Како проценити потребе детета“ обухвата процјену потреба, тешкоћа, снага и подршке те процедуре, као и поступке и специфичне процјене.Трећа цјелина обухвата питања релевантна за „вођење кроз процес процене по моделу РОД до доношења закључка, као и интеракцију процене у праксу социјалног рада“.

2.2.1. Дефинисање основних појмова

„Дефинисање основних појмова је одређивање тачног садржаја неког појма помоћу његовог најближег сродног појма и особина по којима се тај појам разликује од осталих појмова који спадају под исти, виши појам“. (Кундачина, Банђур, 2007: 129) У монографији „Дете са сметњама у развоју“ не постоји поглавље које се односи на дефинисање основних појмова.

8

2.2.2. Теоријски приступ проблему истраживања

„Сваки проблем истраживања припада неком теоријском контексту. Зато је значајно да се он постави и образложи теоријским знањима која се налазе у литератури, како би се смјестио у одређени, њему припадајући теоријски контекст. Тај дио је посвећен теоријским основама, постојећим теоријским објашњењима предмета проучавања и истраживања, тј. теоријском позиционирању истраживања. Структура теоријског дјела рада, углавном зависи од природе теме и њеног садржаја“. (Кундачина, Банђур, 2007: 130)

2.2.3. Претходна истраживања

„У ситуирању властитог истраживања потребно је сазнати шта су други аутори истраживали, а шта нису, у вези са проблемом који се истражује, да би се властити ставови и мишљења базирали на њиховим. Истраживач је дужан да анализира ранија релевантна истраживања о проблему који се истражује у оквиру ужег и ширег подручја, везаног за властити проблем“. (Кундачина, Банђур, 2007: 134)

2.3. МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА

„Методологија научноистраживачког рада поставља захтијеве у погледу описа метода и истраживачких поступака које је у научном раду потребно концизно приказати у кратком садржају. Међутим, емпиријски радови објављени у часописима и зборницима више пута остају без података о кориштењу познатих истраживачких метода и истраживачких поступака“. (Кундачина, Банђур, 2007:135) У монографији „ Деца са сметњама у развоју“ изнесени су само резултати истраживања, док је сам ток истраживања изостављен.

9

2.3.1. Проблем истраживања

„Проблем истраживања је веза између теоријског и истраживачког дијела научног дјела. Најчешће се формулише једном реченицом, у упитном облику, или као тема, која постаје основна водиља у истраживању“. (Кундачина, Банђур, 2007: 137) У овој монографији не постоји одјељак који је намјењен проблему истраживања.

2.3.2. Предмет истраживања

„Проблем истраживања је у основи предмет истраживања. Предметом истраживања се конкретизује оно што је било истраживано. Описује се шта је истраживано, појава која се истраживала, о којој се дошло до одређених сазнања. Када истраживач дефинише предмет истраживања и кад је дефинисао кључне термине и појмове садржане у тој формулацији, он је учинио први корак у одговору на питање: шта је истраживано?“ (Кундачина, Банђур, 2007: 137)

2.3.3. Циљ и карактер истраживања

„Циљем истраживања дефинише се општа намјера истраживања, односно жељено стање на које су усмјерене истраживачке активности. Циљем се одговара на питања зашто и која сазнања се стичу о предмету истраживања“. (Кундачина, Банђур, 2007:138) У овој монографији циљ је дефинисан, али карактер истраживања није.

2.3.4. Задаци истраживања

„На основу циља, формулишу се конкретни задаци, које је истраживач остварио у току истраживања одабраних предмета. Задаци морају бити у оквиру постављеног циља истраживања. Њима се изражавају захтијеви у оквиру постављеног циља истраживања“.( Кундачина, Банђур, 2007: 139) У овој монографији задаци истраживања нису постављени.

10

2.3.5. Хипотезе истраживања

„Хипотезе су претпоставке које су реализованим истраживањем биле провјерљиве, потврђене (доказане) или оповргнуте ( одбачене). Хипотезе су претпоставке о решењима одређеног проблема. Изводе се из постојећих теорија спроведених истраживања и искуства истраживача. Њима се исказује однос између варијабли истраживања“. (Кундачина, Банђур, 2007: 140)

2.3.6. Варијабле истраживања

„ Послије предочених хипотеза читаоци се упознају са варијаблама истраживања, које се дефинишу и класификују (опште, посебне, зависне, независне, једна или више, њихов однос и сл.)“. (Кундачина, Банђур, 2007: 140) У монографији „Деца са сметњама у развоју“ варијабле нису дефинисане.

2.3.7. Методе и техника истраживања

„Образложење избора метода и техника истраживања, које се врши на основу особености предмета, циља, задатка, хипотеза и варијабли мора бити објективно, цјеловито и прецизно. Изабране методе и технике истраживања дају одговоре на питања како је проучаван одабрани проблем, односно како су поједине чињенице биле сакупљене (анкетирање, скалирање, интервјуисање, тестирање, анализа педагошке документације и социјометријских техника)“. (Кундачина, Банђур, 2007: 141) У овој монографији методе и технике су описане у више поглавља, дакле не постоје као посебно издвојено поглавље.

2.3.8. Популација и узорак истраживања

„У овом дијелу рада истраживач упознаје читаоце с тим како је дефинисао основни скуп, тј. циљну популацију и узорак на коме је изведено истраживање (појмовно, просторно и временски) и то експлицитно и јасно“. (Кундачина, Банђур, 2007: 143)

11

У овој монографији не постоји поглавље које се бави популацијом и узорком истраживања.

2.3.9. Статистичка метода

„У одјељку статистичка метода образлаже се општи нацрт анализе података. Читаоци се упознају са начином статистичке обраде података до којих се у истраживању дошло примјењеним поступцима и мјерама дескриптивне статистике и статистикама закључивања. Потребно је читаоце упознати како су по истраживачким задацима и хипотезама прикупљене чињенице биле сређене, којим начином и на којим статистичким нивоима су биле обрађене, анализиране и интерпретиране“. (Кундачина, Банђур, 2007: 143) У монографији „Деца са сметњама у развоју“ не постоји одјељак о статистичким методама.

2.3.10. Организација истраживања

„Овим одјељком описује се процедура којом је обављено истраживање. Треба да пружи одговор читаоцу шта и на који начин је рађено, зашто је истраживач предузео такво истраживање и какве је резултате при томе очекивао, те да изнесе и сва конкретизованаорганизациона и техничка питања, везана за истраживање одабраних предмета. Опис поступка тече хронолошки“.( Кундачина, Банђур, 2007: 144) У овој монографији описани су само поједини дијелови организације истраживања. Недостају датум и вријеме истраживања, упуства која су дата испитаницима, експериментални угао, како је мјерена зависна варијабла.

2.3.11. Методолошке потешкоће у истраживању

„У овом дијелу рада потребно је указати на слабости проведеног истраживања, указати на недостатке који угрожавају ваљаност закључка, описати начин како су тешкоће отклоњене и рјешене, указати на ограниченост добијених резултата и ограниченост студије“.( Кундачина, Банђур, 2007:145)

12

Анализирањем ове монографије утврђено је да нема података који се тичу методолошких потешкоћа у истраживању.

2.4. АНАЛИЗА И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА

„Трећи дио монографског дјела и научног чланка чини одјељак који се односи на саопштавање и расправу о резултатима истраживања. Састоји се из двије цјелине, једна износи резултате истраживања, а у другој се резултати интерпретирају, изводи се дискусија“. (Кундачина, Банђур, 2007: 146)

2.4.1. Бројчано исказивање резултата истраживања

„Подаци добијени истраживањем могу бити одређени нумерички и вербално. Бројчано исказивање података обухвата приказивање података помоћу мијера пребројавања и помоћу статистичких серија. Могу бити представљени појединачно по обиљежјима, здружени у групе или комбиновано“. (Кундачина, Банђур, 2007: 149)

2.4.2. Табеларно исказивање истраживања

„За податке прикупљене са више инструмената и са више експерименталних група потребне су табеле. У табеле се у међусобан однос стављају претходно груписани подаци бројчаног и словног облика, у изразима величина изражених у апсолутним вриједностима, према одређеним правилима, са сврхом да се корисницима олакша упоређивање“.(Кундачина, Банђур, 2007: 151)

2.4.3. Исказивање резултата статистичким мјерама

„Да би се обавила ваљана анализа резултата истраживања израчунавају се статистичке мјере, утврђују се минимална и максимална вриједност обиљежја у скупу и збир свих вриједности, израчунавају се мјере облика расподјеле, затим

13

мјере просјека обиљежја мјере варијабилности, мјере корелације, законитости облика зависности и степена зависности, законитости развоја, мјере релевантног положаја, израчунавају други статистици“. (Кундачина, Банђур, 2007: 157)

2.4.4. Графичко исказивање података

„Графиконима се приказују најважнији резултати истраживања, добијени посматрањем и мјерењем. Њима се омогућава у невербалном облику увид у неке појединости. Они су сликовитији и брже упознају читаоце са трендом и општим одликама појаве“.( Кундачина, Банђур, 2007: 161)

2.4.5. Интерпретација и дискусија резултата

„Уз невербалне облике исказивања података користи се и текстуално објашњавање. Ово је завршна етапа и она садржи следеће основне радње: на основу обрађених чињеница врши се њихова анализа, затим синтеза и уопштавање, а потом формулисање закључка (резултата) обављеног проучавања, односно истраживања“. (Кундачина, Банђур, 2007: 164)

2.5. ЗАВРШНИ ДИЈЕЛОВИ МОНОГРАФИЈЕ

2.5.1. Закључци

„Закључци су интегрални дио научног рада који представљају синтезу, сажетак, резимирање већ реченог, обрађеног и појединачно закљученог с аспекта доприноса науци“. (Кундачина, Бнђур, 2007: 169)

14

2.5.2. Поговор

„Поговор је дио монографије који има за циљ да протумачи неке од битних карактеристика, постанак или одређене проблеме који се на њу односе. Садржи напомене, допуне, податке који се односе на текст књиге, намјену књиге, штампање књиге или њеног аутора, нешто што се сматра важним, али се не жели мијењати првобитни текст“. (Кундачина, Банђур, 2007: 171) Монографија „Деца са сметњама у развоју“ не садржи поговор.

3. ЈЕЗИК И СТИЛ МОНОГРАФИЈЕ

3.1. Научни стил писања

„Научни стил се његује у писању научних и стручних дјела, а карактерише га логичка заснованост текста и употреба великог броја научних термина, којима се прецизно означавају појмови, чињенице, мисли и идеје. Правилним избором фонда ријечи које аутор користи да би изразио своје идеје у писању научног дјела обезбјеђује се јасност мисли. Ваљан научни текст треба да буде садржајан, логичан, концизан, мисаон, рационалан, систематичан, прикладан, прецизан, језгровит, складан, разнолик, језички правилан, лако схватљив, објективан, једноставан, уједначен, природан и одмјерен, занимљив, конзистентан, структуриан, поуздан, кохерентан, функционалан, етички заснован“. (Кундачина, Банђур, 2007: 174)

3.1.1. Структурираност монографије

„Структурираност подразумијева подјелу теме на мање цјелине с поднасловима и повезаност већих цјелина унутар текста да би се обезбједила поступност излагања. Главни текст монографије може да буде подјељен на дијелове, главе, поглавља, потпоглавља, одсјеке и пасусе“.(Кундачина, Банђур, 2007: 175) Монографија „Деца са сметњама у развоју“ садржи три дијела које су означене римским бројевима (I DEO, II DEO, III DEO). Поглавља су самосталне

15

цјелине и на крају сваког изведен је закључак. Међутим, поглавља и потпоглавља нису означена, што дјело чини непрегледним и несистематичним. Структурални елемент вишег реда мора да садржи најмање два структурална елемента нижег реда, што овдје није случај.

3.1.2. Избор ријечи и формулисање реченица

„Свака наука располаже својом терминологијом и стручним језиком. Основни смислени елемнти су ријечи и реченице. Истраживач треба добро да одмјери које ће изразе употријебити, да би прецизно изразио одређене појмове, најсажетије и најтачније исказао жељене мисли, а понекад употријебио и различите ријечи како би избјегао монотонију и стереотипију“. (Кундачина, Банђур, 2007: 178)

3.1.3. Формирање пасуса

„Пасус је основна и најмања логичко-садржајна и мисаоно-емоционална цјелина текста, дио одређене веће смисаоне цјелине научног дјела, састављен од више реченица, које су међусобно повезане једном мисли или темом. Пасус се састоји од више реченица, повезаних тако да чине кохерентну мисаону цјелину и истовремену предтављају дио веће цјелине. Основне одлике једног пасуса су јединство, кохерентност и могућност истицања појединих дјелова садржаја“. (Кундачина, Банђур, 2007: 180)

3.1.4. Истицање дијелова текста

„Поред нормалног изгледа слова – слога којим се пише текст монографског дјела, користе се писма која служе за истицање појединих дијелова текста у његовом графичком обиљежавању. У тексту могу да се истичу дескриптори, речи, синтагме, подаци, дијелови реченице, цијеле реченице, а некад и пасуси“.(Кундачина, Банђур, 2007: 181) У овој монографији поједини пасуси обиљежени су дебљим словима (болдом), а поједине реченице и дијелови реченица, косим словима (италиком).

16

3.1.5. Читљивост текста

„Читљивост је веома важна карактеристика научног и стручног текста. Она се субјективно процјењује читањем текста наглас или читањем неком другом слушаоцу. Објективни показатељи читљивости су Ganingov fog indeks и Flešov skor lakoće čitanja. Међутим ови показатељи су дефинисани за енглески језик, па се у српском језику узимају са одређеном резервом“.(Кундачина, Банђур, 2007: 183)

3.2. Научни језик писања

„Карактеришу га одређеност и прецизност изражавања. Да би научник обезбједио такав стил, мора да познаје неке опште језичке законитости. Владање књижевним језиком је предуслов овладавања научним стилом писања“.(Кундачина, Банђур, 2007: 184)

3.2.1. У потреба глаголских времена, облика и замјеница

„Јасноћа и одређеност научног текста постиже се употребом глагола, умјесто глаголских именица. При писању научних и стручних радова избјегава се употреба првог лица једнине, при чему се губи осјећај непристрасности и објективности, ствара препотентност и изазива одбојност. Углавном се препоручује кориштење првог лица множине, што је стилски прихватљивије. Активни глаголски облик је погоднији од пасивног јер обезбјеђује краћи, директнији и тачнији начин изражавања“. (Кундачина, Банђур, 2007: 184)

3.2.2. Употреба и писање скраћеница

„Ријечи које замјењују предугачке називе појмова, као и појмове који се често појављују, при чему се постиже прегледност и економичност у излагању текста називају се скраћенице. Углавном се користе скраћенице које су опште прихваћене у дотичној научној области. За свако монографско дјело израђује се списак скраћеница, који се прилаже у посебном прилогу, у његовом

17

прелиминарном или референтном дијелу, а код чланака на почетку у виду биљешке или у уводу“. (Кундачина, Банђур, 2007: 185)

3.2.3. Употреба синонима

„Терминолошки систем се сматра једним од основних стубова сваке науке. У научним радовима употреба синонима мора бити оправдана, јер не постоје синоними апсолутно истог значења. Употреба синонима зависи од стила аутора и његовог схватања појмова“. (Кундачина, Банђур, 2007: 187)

3.2.4. Писање имена и страних израза

„Имена страних аутора, страни изрази или наслови у тексту пишу се према правилима језика на коме се пише рад. Тада се користи транскрипција (прилагођавање писања страних ријечи и властитих ријечи сагласно изворном изговору) и транслитерација (поступак у коме се текст у изворном писму вјерно и формално копира у другом графичком систему)“.(Кундачина, Банђур, 2007: 188)

3.2.5. Писање бројева

„У научним и стручним текстовима, за исказивање квантитативних показатеља истраживања користе се бројеви који се исписују цифрама, а некада и ријечима. Бројеви од један до девет, као и округли бројеви пишу се словима. Редни бројеви се пишу са тачком иза последње цифре. Римски бројеви могу се углавном кориситити као редни бројеви и иза њих се не пише тачка. Вишечлани збирни и редни бројеви пишу се одвојено. Децимални бројеви пишу се тако да се мјесна вриједност означава децималном запетом“.(Кундачина, Банђур, 2007: 190)

18

3.2.6. Употреба интерпункцијских знакова

„Правилном употребом знакова интерпункције обезбјеђује се логика сваког реченичног склопа, боље разумијевање текста и постизање јасноће и читљивости. Знаци интерпункције су тачка, запета, двотачка, тачка и запета, три тачке, цртица, црта, средња црта, упитник, узвичник, наводноцо. апостроф, заграде, стрелице“. (Кундачина, Банђур, 2007: 193)

4. ДОКУМЕНТОВАЊЕ НАУЧНИХ ИЗВОРА

„Документовање научних извора подразумијева: кориштење и писање цитата, позивних напомена (у тексту, испод текста, на крају поглавља и на крају рада) и референтских јединица у списку литературе“. (Кундачина, Банђур, 2007: 199)

4.1. Упућивање на изворе

„Напомене представљају пратећи дио научног дјела које указује на додатне информације значајне за текст. Користе се у сврху објашњавања основног текста научног рада, који би био оптерећен да су његов саставни дио“. (Кундачина, Банђур, 2007: 199)

4.1.1. Напомене према мјесту јављања

„Према мјесту гдје се налазе у научном тексту напомене могу бити: унутар текста, испод текста, на крају поглавља и у одјељку референце, на крају дјела“. (Кундачина, Банђур, 2007: 199) У монографији „Деца са сметњама у развоју“ присутно је позивање на аутора и дјело у самом тексту.

19

4.1.2. Напомене према функцији

„Према функцији напомене се користе као библиографске напомене, експликативне напомене, упутне напомене, критичке напомене и комбиноване напомене“. (Кундачина, Банђур, 2007: 201) У монографији „Деца са сметњама у развоју“ углавном су присутне библиографске и експликативне напомене.

4.2. Цитирање

4.2.1. Функција цитирања

„Цитирање је поступак инкорпорирања и документовања изворних текстова других аутора или сопствених текстова у властите радове. Дијелови изворних текстова могу бити пренијети као: дословни цитати, парафразирани цитати, цитиране идеје, цитирани појмови и изрази. Сваки дословно пренесен текст се ставља под наводне знаке. Разлози цитирања могу бити: стварање основе за верификовање својих и туђих резултата, адекватно објашњење сопствених резулатата, ослањање на доказе или чињенице других аутора“. (Кундачина, Банђур, 2007: 204)

4.2.2. Стилови цитирања

„Постоје три устаљена начина цитирања литературе: алфабетски, нумерички и абецедно-нумерички. Примјена било ког стила треба да омогући формирање таквих библиографских записа на основу којих се могу идентификовати цитиране публикације“. (Кундачина, Банђур, 2007: 207)

4.3. Парафразирање

„Слободно препричавање мисли, идеја, дефиниција без дирекног преузимања комлетне језичке структуре у сажетом облику другог аутора, написаних и

20

објављених у неком његовом раду, назива се парафразирање. Парафразирани текст се ставља између ѕнакова навода. Да би се указало да се ради о налазу туђег истраживања, довољно је навести презиме аутора и годину издања, назначене у загради, извора из ког је материјал преузет“. (Кундачина, Банђур, 2007: 240)

5. ОРГАНИЗАЦИЈА РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ

„Припремање рукописа за штампу у виду монографских или периодичних публикација подразумијева визуелну и техничку организацију текста. Припремање подразумијева форматирање и пагинацију страница, уношење пратећих ознака публикације, уређење посебних дијелова публикације, прегледање текста и достављање рукописа“. (Кундачина, Банђур, 2007: 243)

5.1. Обликованост основног текста

„Ако се радови пишу намјенски за конкретан часопис или зборник, потребно је придржавати се свих захтијева из упуства за ауторе које се објављује у сваком броју периодичне публикације. Тај процес се назива едитирање. Обавља се на рачунару, под називом прелом текста или слог. Основне карактеристике слога су облик слова, величина слова, дужина редова, простор међу редовима и текстуална композиција странице“. (Кундачина, Банђур, 2007: 244) Монографија „Деца са сметњама у развоју“ писана је латиницом, кориштена је стандардна величина слова (12). Текст је написан основним фонтом (Times New Roman). Странице су нумерисане арапским бројевима, у лијевом углу испод текста.

5.2. Међународне стандардне ознаке монографије

5.2.1. ISBN ознаке

„Међународни стандардни број је међународна ознака, која представља матични број сваке монографске публикације, одговорајућег издавача. Користи издавачима, књижарама, библиотекама, документационим и информационим

21

центрима. Цјели тираж публикације добија исти стандардни број“. (Кундачина, Банђур, 2007: 248) Монографија „Деца са сметњама у развоју“ има стандардни број ISBN 978-86-88171-03-8.

5.2.2. Бар код

„Међународни стандардни број за серијске публикације додјељује се серијским публикацијама у штампаном или електронском облику, по коме се оне воде у Библиографији серијских публикација. Националне библиотеке додјељују ISSN бројеве и достављају их Међународном центру за стандардизацију“. (Кундачина, Банђур, 2007: 248) Ова монографија не посједује бар код.

5.2.3. CIP запис

„CIP је каталошки запис који представља сажету информацију о садржају, предмету и библиографским карактеристикама публикације. Он садржи UDK број, одредницу на аутора, библиотечки опис публикације, ISBN број, предметне одреднице, тираж и ID број под којим је публикација заведена, напомене“. (Кундачина, Банђур, 2007: 250) Монографија „Деца са сметњама у развоју“ не посједује CIP запис.

5.3. Формираност основних дијелова монографије

5.3.1. Наслови поглавља и поднаслови потпоглавља

„У писању наслова поглавља и потпоглавља, због разумијевања и праћења текста поштује се хијерархија која се истиче врстом, величином, дебљином и обликом слова, размацима међу словима, положајем у односу на текст и положајем на страници и удаљеношћу од основног текста, болдирањем и употребом италик писма“. (Кундачина, Банђур, 2007:253)

22

5.3.2. Литература

„Литература представља попис јединица, које се односе на предмет рада, које је аутор цитирао, парафразирао или консултовао, имао у њих увид, кориситио их у току планирања и споровођења истраживања. Улога листе библиографских јединица је да информише јавност о релевантиним изворима које је аутор користио, да покаже обим и подручја научног интересовања аутора, домет истраживања, начина кориштења извора, поткрепљеност ауторових тврдњи, да послужи у проналажењу информација оним истраживачима који намјеравају да се баве истим или сличним проблемом“. (Кундачина, Банђур, 2007: 259) У овој монографији списак литературе формиран је након сваког поглавља публикације. Овакво навођење литературе је садржајно једноставније, али је проналажење сложенија.

5.3.3. Списак илустрација, табела и скраћеница

„Списак илустрација се поставља на прву слободну страницу послије странице са садржајем или иза одјељка литература. Наслови табела пишу се према редослиједу како се појављују у тексту и то са редним бројем, називом табеле и страницом на којој се налази у тексту. У списку скраћеница налазе се све скраћене ријечи које је аутор користио у тексту и то непотпуно написане ријечи са тачком на крају и акроними“. (Кундачина, Банђур, 2007: 262) У монографији „Деца са сметњама у развоју“ иако постоје илустрације и табеле, њихов списак није постављен.

5.4. Индекси

„Индекси представљају дио књиге у коме алфабетским редом могу бити поређана имена аутора, личности, појмови, непознате ријечи, географска мјеста, чија је намјена да читаоцу олакшају приступ тексту“. (Кундачина, Банђур, 2007: 263)

23

5.4.1. Индекс имена

„Индекс имена представља дио књиге који садржи алфабетски попис личних имена која се налазе у публикацији са бројевима страница на којима се одређују или спомињу, ради лакшег сналажења у тексту и проналажења одређених имена“. (Кундачина, Банђур, 2007: 264) У монографији „Деца са сметњама у развоју“ не постоји индекс имена.

5.4.2. Индекс појмова

„Индекс појмова је дио књиге који садржи алфабетски попис појмова, предмета, географских и других назива у књизи и шире објашњавају. Користи се ради лакшег проналажења појмова“. (Кундачина, Банђур, 2007: 264) Ова монографија не посједује индекс појмова.

5.5. Прилози

„Прилози су документи који пружају информације које нису битне за праћење текста, али су у његовој функцији. Чине главни дио рада прегледнијим и разумљивијим“. (Кундачина, Банђур, 2007: 265) Монографија „Деца са сметњама у развоју“ садрже прилог „развојни подсетник“ који се налази иза главног текста. Он не садржи попис илустрација и инструмената, оно што је у истраживању кориштено. Такође, величина слова у прилозима требала би бити за једну типографску тачку мања од слова главног дијела текста, што овдје није случај.

5.6. Подаци о аутору

„Формирају се са циљем упознавања читалаца са основним подацима о аутору, о животу и раду, са научним опусом аутора, његовим најважнијим дјелима. Поттребно је да буду објективно написане и да имају функцију афирмације. Биљешка треба да буде кратка“. (Кундачина, Банђур, 2007: 267) Ова монографија не садржи податке о аутору.

24

5.7. Остали дијелови монографије

„Глосар је дио књиге који се састоји од абецедног или азбучног пописа свих употребљених, недовољно познатих појмова и скраћеница и тумачи њихово значење. Колофон или лого је задња штампана страница текста у књизи. На овој страници се налази графички знак издавача и наводе се основни технички подаци“. (Кундачина, Банђер, 2007: 267) Монографија „Деца са сметњама у развоју“ не садржи глосар нити колофон.

25

ЛИТЕРАТУРА

1. Хрњица, С., Митић, М., Пипер, Б., Радојевић, Б., Рајовић, В., Стефановић, М., Вељковић, Л., Жегарац, Н., Радовић-Жупунски, М. (2011): Деца са сметњама у развоју-потребе и подршка, Београд, Министарство рада и социјалне политике

2. Кундачина, М., Банђур, В. (2007): Академско писање, Ужице, Учитељски факултет

26