Akademsko pisanje, prirucnik

8/8/2019 Akademsko pisanje, prirucnik

1/38

PRIRUNIK IZ AKADEMSKOG PISANJA:UPUTSTVA I SUGESTIJE ZA IZRADUSEMINARSKIH/NAUNIH/STRUNIH

RADOVA

Jelena FilipoviAna KuzmanoviMaja Andrijevi

Katedra za iberijske studijeFiloloki fakultet

Univerziteta u Beogradu


2/38

Beograd, 2002.

2


3/38

Seminarski/Nauni/Struni radovi

Izrada seminarskih/strunih/naunih radova podrazumeva aktivnost istraivanja.Kako re 'istraivanje' kod mnogih na prvi pogled izaziva zazor, zebnju ili akstrah od neuspeha, potrebno je da se prisetimo da je istraivanje zapravo deo naihsvakodnevnih aktivnosti, kako u uionici, tako i van nje. Pronalaenje restorana sadobrom hranom, odabir filma koji planiramo da vidimo ili knjige koju elimo da

proitamo i sl., podrazumevaju primenu odreenih tehnika koje nam omoguavajuda napravimo najbolji mogui izbor. I svaki put kada pomislimo na problemevezane za zatitu ovekove okoline, na alkoholizam i narkomaniju kod mladih, na

problem upisa u gimnaziju ili na fakultet, ili na problem zapoljavanja mladih,zapravo dotiemo potencijalne teme za istraivanje, teme ija se obrada moe

pretoiti u pisanu re u obliku istraivakog, to jest, seminarskog/naunog/strunograda.

U ovom tekstu ponudiemo vam odreeni broj tehnika korisnih pri pisanjuseminarskog/naunog/strunog rada. Pokuaemo da vam ukaemo na korake kojivam mogu pomoi u pripremi za pisanje rada, iznalaenju i korienju razliitihizvora pri pisanju rada, prikupljanju podataka, pripremi beleaka, obradi grae,dokumentovanju izvornika, pripremi radne verzije teksta, reviziji, izradi

bibliografije, fusnota (to jest, beleaka na dnu strane), itd.

Vi ete se, svakako, prvo susresti sa potrebom (uslovljenom nastavnim planovima i

programima) da u okviru nastave odreenih predmeta na univerzitetu pieteseminarske radove. Kasnije, ukoliko nastavite da se bavite akademskim radom, ilikada uplivate u dublje vode odabrane profesije, gotovo je izvesno da ete, jednomili vie puta, biti u situaciji da piete naune, to jest, strune radove.

Kakva je razlika izmeu ove tri vrste pisanih radova koje pominjemo od samognaslova teksta?

Seminarski rad treba shvatiti kao deo obrazovnog procesa, kao mogunost da krozsamostalnu istraivaku delatnost nauite neto vie, detaljnije, o temi vezanoj za

neki od predmeta iju nastavu pohaate, kao i mogunost da svoja nova znanja uokviru asova seminara podelite sa svojim kolegama. Teme kojima ete se baviti utoku tog procesa su u najveem broju sluajeva ve veoma detaljno obradili drugiautori, u naem sluaju eksperti u o oblasti jezika i lingvistike. Dakle, buditespremni da ete se u izradi seminarskih radova, barem onih prvih, pre svegausredsrediti na sistematizovanje i jasno predstavljanje obraenog materijala.

Naime, od vas se oekuje da detaljno pregledate postojeu literaturu na odreenu

3


4/38

temu (koju birate sa liste tema koje vam nudi nastavnik, ili, na kasnijimgodinama studija, birate sami u skladu sa vaim interesovanjima iz odreenihoblasti koje se obrauju nastavnim planom i programom), da napravite kritikiizbor izvornika koje ete koristiti pri pisanju rada, i da na logian, pregledan iinformativan nain predstavite injenice u vezi sa temom kojom se bavite vaojciljnoj publici, a sve to uz potovanje meunarodnih konvencija u vezi sagrafikim izgledom i predstavljanjem podataka u radu.

Nauni radovi, meutim, predstavljaju rezultat dugogodinjeg bavljenjaodreenom naunom disciplinom, to jest, uskom oblasti odreene naunediscipline, i oni treba da nose informacije i injenice koje do tada iroj naunoj

javnosti nisu bile poznate. Dakle, nauni radovi su ne samo informativni, oni podefiniciji sadre i znaajne pomake u poimanju odreenih naunih pitanja, nudenova reenja, nove metode i tehnike za pristup odreenim problemima od znaaja

za odreenu naunu oblast, pretpostavke za definisanje teorijskih modela, ili potvrdu istih na osnovu irokog spektra injenica koje je utvrdio, proverio idefinisao autor naunog rada.

Struni, ili radovi vezani za odreene profesije, nemaju naunu vrednost u najuemsmislu. Oni se piu sa ciljem da se strunoj publici, pre svega kolegama iz isteoblasti, predstave novi trendovi u procesu obavljanja odreenih aktivnosti,unapreenja ve postojeih tehnika i metoda, kao i nove tehnike i metodi kojiodreenoj strunoj grupaciji moda nisu do tada poznati, a koji nude znaajno

poboljanje uslova i rezultata rada. Na primer, u jednoj oblasti primenjenelingvistike, koja se kod nas najee naziva metodikom nastave stranih jezika,struni radovi obraaju se pre svega profesorima i nastavnicima stranih jezika kojiu svojoj nastavnikoj praksi nemaju uvek mogunosti da ostanu u toku sanajnovijim trendovima i dostignuima u nastavi stranih jezika (primena novihmetoda i tehnika u nastavi, zasnovanih na odreenim teorijskim dostignuimavezanim za nova znanja u oblasti teorije uenja, psiholingvistike, itd.) Nauni istruni radovi esto sadre apstrakt/rezime na jeziku na kome su pisani, ili nanekom od svetskih jezika, kao i listu kljunih rei koja omoguava da se oni nanajprecizniji nain katalogiziraju kako u tampanom formatu (u obliku fia u

katalozima prireenim prema kljunim reima), tako i u elektronskim bazamapodataka.

Ono to je izuzetno znaajno jeste da u pogledu strukture, tehnike i grafikeobrade, dokumentovanja podataka, izvornika i bibliografije ne postoji znaajnarazlika izmeu seminarskih radova sa jedne strane, i naunih i strunih radova sa

4


5/38

druge strane. Znai, sve to ovde nauite o pisanju seminarskih radova moeteuspeno primeniti u svojoj buduoj akademskoj ili profesionalnoj karijeri!

Upravo iz gore navedenog razloga, ove tri vrste radova nazvaemo zajednikimimenom 'istraivaki rad', i u daljem tekstu koristiti ovu sintagmu kao termin kojiobuhvata sva tri pojma: seminarski, nauni i struni rad.

Tehnike koje koristimo pri pripremi istraivakih radova

Kao i sve druge vrste pisanja, istraivaki rad zahteva da se usredsredite naodreenu oblast, u okviru nje na jasno definisanu temu, a koju ete daljeobrazloiti, navodei razloge za njenu obradu, ciljeve sa kojima pristupate obraditeme, kao i mogue oekivane rezultate do kojih ete doi prilikom istraivanjakoje prethodi samom procesu pisanja finalne verzije rada. Rad takoe treba da

sadri uverljive dokaze za odbranu stava koji zastupate ili predstavljate vaojitalakoj publici, to jest, dokaze koji itaocu omoguavaju da prihvati injenicekoje u radu navodite, to obezbeujete navoenjem relevantnih informacija

prikupljenih iz strune literature na datu temu (tj. navoenjem miljenja, stavova,dokaza, injenica i zakljuaka do kojih su doli referentni autori u datoj oblasti).Sve gore navedene tehnike kojima se sluite u uobliavanju znanja koje elite da

prenesete svojim itaocima morate dokumentovati kako u samom radu, tako i uobliku bibliografske liste na kraju rada. Detaljnija uputstva o dokumentovanjuizvornika u istraivakom radu bie navedena u posebnom odeljku ovog teksta.

Moe se rei da je metodologija pisanja istraivakog rada na odreeni nain slinametodologiji izvoenja naunog eksperimenta. Svaki eksperiment mora bitidovoljno dobro objanjen, korak po korak, kako bi bio proverljiv i ponovljiv. Isto

je i sa istraivakim radom: vaoj italakoj publici morate pruiti mogunost dasledi va tok misli i istraivanja, od poetne ideje, preko injenica i informacijakoje ste prikupili tokom istraivanja na odreenu temu, uz podatke o tome gde steinformacije prikupili i na koji nain ste ih u radu upotrebili. U sluaju da itaociimaju bilo kakva pitanja vezana za vae zakljuke, ili za navode zakljuaka drugihautora koje ste u radu koristili, moraju biti u mogunosti da se vrate na izvornike i

sami 'ponove' eksperiment. Ukoliko ele da nastave sa istraivanjem na istu temu,koristie vae izvornike i vae zakljuke kao polaznu taku za svoj rad. U tomsmislu, korisno je imati na umu i primenjivati sledee tehnike pri pisanjuistraivakog rada:

5


6/38

Odredite vau italaku publiku Odredite tezu, to jest, razloge za obradu teme i ciljeve koje oekujete da

postignete kroz vae istraivanje Odredite formu (duinu i strukturu rada, organizaciju sadraja i sadrine) Koristite svoje definicije italake publike, teze i forme rada kao smernice

prilikom pisanja Pronaite NAJBOLJE izvornike, odnosno NAJKOMPETENTNIJE autore koji

su se bavili temom koja vas zanima. Drugim reima, nemojte se muiti da'ponovo izmiljate toak', ve pokuajte da saznate ta drugi autori znaju (ili neznaju) na zadatu temu i svoje stavove i miljenja bazirajte na njihovima.

Nauite da koristite izvornike i informacije na pravi nain. Nemojte dozvoliti davas koliina informacija zaplai. Pokuajte da razlikujete znaajno od manjeznaajnog i trudite se da odaberete prave navode koji e potkrepiti vae stavove.

Takoe, mogue je da ete u svetlu novih informacija koje pronaete u vezi savaom temom morati da preformuliete tezu ili oekivane rezultate istraivanja.

Uvek dokumentujte izvornike, kako u samom tekstu, tako i u listi bibliografskihodrednica, to jest, referenci, na kraju rada. (Zloupotreba ideja, injenica iliitavih reenica i irih strukturalnih celina bez navoenja izvornika naziva se

plagijatorstvo. Plagijatorstvo je kanjivo!)

Korienje italake publike, teze i forme kao smernica pri pisanju

Istraivaki rad, kao i najvei broj tipova pisanih radova, ima ciljnu publiku. Temakojom se bavite, vrsta istraivanja koje sprovodite, format i nain dokumentacijeizvornika, stil pisanja i izbor vokabulara moraju biti u skladu sa potrebama,interesovanjima, stepenom znanja i razumevanja vae italake publike. Na primer,kada piete seminarski rad iz odreenog predmeta u okviru univerzitetske nastave,vau italaku publiku sainjavaju va profesor ili asistent, vae kolege koji

pohaaju nastavu iz istog predmeta, i, ponekad, ira akademska publika koju ovatema zanima. Ukoliko radite kao saradnik pri nekoj strunoj slubi koja se bavi

istraivanjem kvaliteta nastave stranih jezika (recimo, pri ministarstvu prosvete),vai nadreeni vam mogu zatraiti da sastavite izvetaj o uspehu uenikaodreenog uzrasta u procesu uenja odreenog stranog jezika. U tom sluaju vauciljnu publiku predstavljaju ti isti nadreeni i pri izradi izvetaja morate potovatinjihove zahteve u vezi sa vrstom informacija koje trae i nainom njihovog

predstavljanja. Ukoliko ste menader prodaje u lancu prodavnica raunara, vlasnikvam moe u zadatak staviti da sastavite izvetaj o prodaji, ili o strategiji

6


7/38

marketinga protivnikog lanca. Jasno je da i ovde morate imati puno sluha zanjegove zahteve i ukljuiti relevantne brojane podatke u va izvetaj.

Ciljevi ili svrha sa kojom se pie istraivaki rad mogu biti razliiti: pregledinjenica na odreenu temu, objanjenje odreenog fenomena, kritika procenaodreenog stanja ili grupe injenica, iznalaenje reenja odreenog problema i sl.Ciljevi pisanja mogu se i kombinovati: rad, na primer, moe sadrati pregledliterature na odreenu temu, a zatim ponuditi reenje specifinog gorueg

problema u datoj oblasti. ak i kada rad predstavlja samo pregled literature, vaaodgovornost kao istraivaa nije umanjena. Na vama je da temu uinitezanimljivom i pribliite je itaocima, da im objasnite zato se ona uopte obrauje ida ih zainteresujete da rad proitaju do kraja1.

I konano, rad treba da bude formalno uoblien u skladu sa vaim ciljevima i

prema potrebama i oekivanjima vae italake publike. Pre svega, ciljeviistraivanja i pisanja uslovljavaju formu rada. Ukoliko piete sa ciljem da reiteodreeni problem, rad ete organizovati tako to ete prvo postaviti problem,odrediti njegov znaaj u irem okviru oblasti kojoj pripada, navesti sve relevantne

prethodne pokuaje da se problem rei (ukoliko ih je bilo) i ponuditi vae reenjeuz argumentaciju koja e itaoce ubediti da je va predlog reenja bolji od

prethodnih ili da je primenjiv u praksi. Ukoliko piete rad sa ciljem da zastupateodreeni stav ili tvrdnju, predstaviete istraivanje koje obuhvata stavove ilitvrdnje svih suprotstavljenih strana i zatim pokuati da itaoca ubedite u

verodostojnost tvrdnji ili stavova koje vi zastupate. U svakom od gore navedenihsluajeva, vodiete rauna da navedete sve izvornike iz kojih ideje, podatke iinjenice navodite u tekstu.

italaka publika kojoj se obraate takoe na odreeni nain uslovljava formuistraivakog rada koji piete. Recimo, ukoliko piete na temu upotrebe jezika umedijima masovne komunikacije, i obraate se publici koju sainjavaju eksperti uoblasti lingvistike, odluiete se za sveobuhvatniji pregled problematike,ukljuiete apstrakt ili rezime osnovnih ideja na poetku rada, jedan odeljak1 Postoji i posebna vrsta pregleda literature pod nazivom komentarisana bibliografija (engl.annotated bibliography), koja se pie sa ciljem da se autor svojim itaocima predstavi kaokompetentan sakuplja i selektor kljunih radova na odreenu temu (npr. u cilju zadovoljenjazahteva odreenog predmeta na univerzitetu), ili , pak, da ponudi pregled kljunih dela izodreene oblasti koji priprema eminentni strunjak ije miljenje uvaava ira ekspertskapublika. Komentarisana bibliografija se tehniki i sadrajno razlikuje od ostalih radova koji sebave pregledom literature jer se sastoji iz detaljnih kritikih prikaza tekstova za koje se autoropredelio, a svaki opis zapoinje novim poglavljem (odeljkom) i kompletnim bibliografskimpodatkom o tekstu koji se obrauje.

7


8/38

posvetiete kritikom pregledu relevantne literature u oblasti sociolingvistike,analize diskursa, ili moda dijalektologije, a svoje zakljuke potkrepiete ciframa,statistikim podacima i sl. Rad ete zavriti eventualnim preporukama za daljekorake u istraivanju teme i ponudiete sveobuhvatnu bibliografiju izvornika nadatu temu. Ukoliko, meutim, istu temu obraujete za itaoce kakvog dnevnogglasila, ograniiete se na osnovne ideje i koncepte i predstaviete ih jezikom kojine sadri termine iz profesionalnog registra lingvistike.

Rad kod kue: Na tekst od ne vie od 2-3 strane, tematike po vaem izboru, primenite gorenavedene kriterijume i u pisanoj formi odredite ciljeve rada, tezu rada, formalnu

strukturu teksta i italaku publiku.

Potraga za informacijama

Prikupljanje informacija je kljuni deo procesa istraivanja. Tim procesom ne bavese samo pisci istraivakih radova. Dobri advokati, novinari, lekari, psiholozi,treneri, pisci, univerzitetski profesori, svi oni veliki deo svoje radne energije ulauu pretraivanje postojee literature iz oblasti kojom se bave, ili pretraivanjemdrugih vrsta izvora (izvornici se ne nalaze uvek u formi objavljenih tekstova, vese istraivanje obavlja kroz usmene intervjue sa relevantnim pojedincima, ankete,korespondenciju sa ekspertima iz datih oblasti, prikupljanje podataka kojimaraspolau razliite strune slube i agencije i sl.).

Takoe je korisno prepoznati i terminoloku razliku izmeu primarnih isekundarnih izvornika, to jest, primarne i sekundarne literature, kako se tonajee navodi u naoj literaturi. Izvornici kao to su nauni radovi, transkriptigovora ili predavanja, upitnici, intervjui, privatna dokumentacija, to jest, sve onoto se moe smatrati 'informacijom iz prve ruke', naziva se primarna literatura.Primarnom literaturom se najee smatraju dela koja slue kao polazna taka zateorijsku raspravu i istraivanje. Sekundarnu literaturu ine izvetaji, analize,studije, prirunici i sl. koji se baziraju na primarnim izvornicima, to jest, koji se

bave sadrinom i informacijama koji se njima nalaze. Sekundarna literatura moe

sadrati identinu informaciju kao i primarna literatura, ali je ona u tom sluaju'prepriana' na osnovu originalnog teksta. Na primer, nauni lanak u kome se

predstavljaju rezultati eksperimenta o stepenu zagaenja vode na odreenojteritoriji je primarni izvornik. lanak u gradskim dnevnim novinama koji izvetavao rezultatima istog eksperimenta, a na osnovu originalnog teksta, predstavlja

primer sekundarne literature.

8


9/38

Pri pisanju seminarskih radova, kao to smo rekli, od vas se oekuje da se prvoupoznate sa onim to je na temu kojom se bavite napisano, zakljueno, pretoeno uteorijske postulate, pre no to krenete u bilo kakvo samostalnu nadgradnju. Usvakom sluaju, biblioteke su uvek pravo mesto za poetak istraivanja i

prikupljanja informacija. Pri tome morate imati u vidu da se ne smete ograniiti nabiblioteku vaeg seminara na fakultetu. Pored univerzitetske biblioteke "SvetozarMarkovi" i Narodne biblioteke u Beogradu esto e vam od koristi biti i

biblioteke drugih fakulteta na univerzitetu, ili drugih katedara u okviru vaegmatinog fakulteta. Svaka biblioteka poseduje katalog knjiga, asopisa, i svihostalih tampanih materijala koje nudi svojim lanovima. U naoj zemlji veina

biblioteka, na alost, jo uvek ne raspolae informatikom podrkom u oblikuelektronskih kataloga i baza podataka na raunaru, dok su u svetu elektronskikatalozi praktino postali norma. Bez obzira na to da li pretraujete katalog uobliku fia ili u elektronskoj formi, najee ete pretraivanje vriti preko

prezimenaautora, naziva dela ili kljunih rei. Nemojte zanemariti prirunike, kaoto su enciklopedije, enciklopedijski ili terminoloki renici, bibliografski indeksi,komentarisane bibliografije i sl. Ova vrsta prirunika vrlo je korisna za definisanjeosnovnih pojmova, ali morate voditi rauna da se ne zadrite samo na njima.Veina tema kojima ete se baviti pri izradi istraivakih radova zahtevae pregledstrune literature, to jest, tekstova pisanih od strane eksperata za italaku publikukoju takoe ine eksperti (ili budui eksperti) u datoj oblasti. Nemojte koristitiopte enciklopedijske definicije za objanjenje usko strunih pojmova - u najveem

broju sluajeva nisu dovoljno precizne. Takoe, obratite panju na starost

izvornika koje koristite. Nauka se razvija gotovo nepojmljivom brzinom, tako dalanak ili prirunik iz 60-ih godina 20. veka moe biti beznadeno prevazien upoimanju odreenih fenomena! S obzirom na to da biblioteki fond najveeg broja biblioteka u naoj zemlji nije auriran tokom poslednje decenije prolog veka,budite spremni da se suoite sa frustracijom prouzrokovanom nemogunou dapronaete najnovije tekstove objavljene na datu temu. Nemojte odustajati! Obratitese vaim profesorima ili asistentima, mogue je da oni neke od novijih tekstovaimaju u svojim linim bibliotekama, a veina njih spremna je da vam ih posudi nakorienje (naravno, pod uslovom da se prema njima odnosite odgovorno i da stespremni da materijale koje vi posudite podelite sa svojim kolegama). Ne zaboravite

da koristite liste bibliografskih podataka na kraju radova ili prirunika kojepronaete za nastavak vaeg istraivanja.

Takoe nemojte zaboraviti da su sa razvojem novih tehnologije, sa uvoenjemInterneta u uionice, vae mogunosti znaajno unapreene u odnosu na vaekolege koji su poinjali univerzitetske studije pre, recimo, deset godina. Nemojtenikada zanemarivati mogunosti koje vam nude nove tehnologije! Nemojte se

9


10/38

plaiti raunara, to pre nauite da ga stavite u slubu zadovoljenja vaihintelektualnih i akademskih potreba. Nemojte se brinuti ukoliko nemate sopstveniraunar ili pristup Internetu iz vae radne sobe. Na univerzitetu postoji vei brojmesta koji vam besplatno nudi usluge korienja Interneta. Obratite se svojim

profesorima i asistentima za informacije o mogunostima za pretraivanjeInterneta, kao i za uputstva za korienje raunara. Nemojte se stideti da traite

pomo, svi smo jednom bili poetnici. Kada koristite raunar na javnom mestu,najvanije je da ga koristite kompetentno kako ne biste prouzrokovali kvar ionesposobili mainu, a time ugrozili i vae kolege kojima je pristup raunarimaneophodan. Takoe, budite uporni u kombinovanju kljunih rei na svetskim

pretraivaima (npr. www.altavista.com, www.yahoo.com, www.google.com).Razgovarajte sa svojim profesorima i asistentima kako bi vam pruili pomo priodabiru kljunih rei na poetku istraivanja. Jedan od preduslova za vei deoaktivnosti na Internetu je znanje (pasivno je dovoljno) engleskog i makar jo

jednog svetskog jezika. Za studente Katedre za iberijske studije, sa Grupe zapanski jezik i hispanske knjievnosti, vae starije kolege sastavile su specijalnuWeb prezentaciju koja sadri linkove koji vam mogu biti od velike koristi pri

prikupljanju informacija na teme iz jezika, knjievnosti i kulture u najirem smisluzemalja panskog govornog podruja. Adresa nae Web prezentacije je:

http://beomundhis.grf.bg.ac.yu

Biblioteka panskog seminara opremljena je kompjuterom sa prikljukom na

Internet. Obratite se vaim asistentima za sva uputstva i informacije u vezi sakorienjem raunara.

Vrlo brzo ete shvatiti da je Internet nesistematian konglomerat najrazliitijihvrsta informacija, predstavljenih na nasumian nain (znai, podaci namenjeniekspertskoj publici, koju ine, na primer univerzitetski radnici i studenti, nude se

paralelno sa materijalima namenjenim najiroj publici). Na vama je da nauite da pravite razliku izmeu jednih i drugih i da traite i koristite samo one kojiobezbeuju odgovarajui kvalitet informacija. Takoe ete brzo shvatiti da ve

postoji veliki broj naunih i strunih asopisa koji imaju tzv. elektronska izdanja,

to jest, iji se lanci mogu dobiti sa Interneta. Pristup nekima od njih jekomercijalan (to znai da je neophodno pretplatiti se na iste kako biste imali

pristup svim materijalima koji se nude u elektronskoj formi), dok su drugi dostupnibez novane nadoknade. Zatim, znaajan broj autora u elektronskoj formi nudi'zbornike' radova na odreene teme svima onima koji ele da ih proitaju. Ikonano, najvei broj svetskih dnevnih novina i periodistike ima svoja elektronskaizdanja. Svi gore navedeni izvornici stoje vam na raspolaganju 24 asa dnevno!

10
http://beomundhis.grf.bg.ac.yu/http://beomundhis.grf.bg.ac.yu/


11/38

Naravno, ne smemo zaboraviti da se izvori informacija sa Interneta morajudokumentovati ba kao i izvori u tampanom formatu. Nain za navoenjeelektronskih izvornika, kako u tekstu, tako i u listi referenci bie predstavljen u

posebnom odeljku, zajedno sa podacima o predstavljanju ostalih vrsta izvornika(primetiete da je termin 'lista referenci' moda adekvatniji u ovom dobu upotrebenovih tehnologija, jer termin 'bibliografija' ukljuuje samo tampane materijale).

Procena izvornika

Materijale koje prikupite u procesu istraivanja koji prethodi pisanju rada moratekritiki proceniti. Nemojte pretpostaviti da je sve to je napisano i odtampanoapsolutna istina i verodostojan podatak. Takoe je mogue da u prvoj faziistraivanja naiete na seriju tekstova koji uprkos 'primamljivim' naslovima

svojom sadrinom ne odgovaraju okvirima vaeg istraivanja, jer su previespecijalizovani ili previe opteg karaktera, namenjeni irokoj, laikoj, publici.

Dakle, jo jednom emo rezimirati osnovne principe koje treba slediti pri odabirumaterijala koji e vam posluiti kao izvori informacija koji vam omoguavaju danauite vie o temi kojom se bavite:

izvornici moraju biti relevantni: materijali koje odaberete moraju biti direktnovezani za vau temu, ciljeve istraivanja, kao i italaku publiku za koju piete.

izvornici moraju biti aurirani: kao to smo ve rekli, vrlo je verovatno da je,na primer, tekst iz oblasti kompjuterske tehnologije napisan poetkom 90-ihgodina 20. veka danas zastareo, te se podaci vezani za softverske ili hardverskekomponente navedeni u istom ne mogu koristiti kao baza za obradu teme iz teoblasti deset ili petnaest godina kasnije. Naravno, to ne znai da treba a prioriodbaciti materijale iz prethodnih decenija ili vekova. U mnogim naunimoblastima potrebno je prvo izuiti prethodna dostignua kako bi se razumelitekui problemi, nedoumice, tokovi misli i istraivanja. Na vama je da procenitekoji podatak moete smatrati aurnim i relevantnim za vae istraivanje. Ne

ustruavajte se da se u vezi sa time posavetujete sa vaim profesorima iliasistentima.

izvornici moraju biti pouzdani: dok istraujete i itate, pokuavajte daidentifikujete mogue predrasude ili subjektivne stavove autora teksta. Nemojteoekivati da e, na primer, izvetaj kompanije koja proizvodi genetskimodifikovanu sojinu samu biti dovoljno objektivan da navede sve mogue

11


12/38

zdravstvene probleme koje upotreba iste moe izazvati u lancu ishrane. akni kulturne strane uglednih asopisa nisu uvek najpouzdaniji izvor informacija okvalitetu i umetnikom znaaju tek objavljenog knjievnog dela, najnovije

pozorine predstave ili nedavno zavrene izlobe slika. Kako biste bili sigurnida ete u predstavljanju teme i pisanju rada izbei subjektivna miljenja istavove odreenih autora, potrebno je da se ne zadrite na prvom tekstu kojinaete, ve da proitate vie izvornika na istu temu i budete sigurni da se vaemiljenje bazira na objektivnim injenicama koje se mogu proveriti i potvrditi.

izvornici moraju biti dostupni. Ovaj uslov je posebno vaan pri odabiru teme, izato, kada se naete u situaciji da sami odreujete oblast kojom ete se tokomizrade rada baviti, vodite rauna o tome da li vam je literatura koja vam jeneophodna za pisanje rada na raspolaganju.

Rad kod kue:

Odaberite odreeni broj izvornika u vezi sa temom koju obraujete na asovima seminara ili nekog od predmeta i procenite njihovu podobnost na osnovukriterijuma relevantnosti, auriranosti, pouzdanosti i dostupnosti.

Organizacija materijala

Jedan od najozbiljnijih problema sa kojima se pri izradi istraivakih radova (i

mnogo veeg obima, kao to su magistarska teza ili doktorska disertacija) suoavaveliki broj autora jeste uobliavanje prikupljenih podataka u koherentnu, logiki isadrajno informativnu formu.U organizaciji materijala prikupljenih tokom istraivanja moe vam pomoi

ponovni osvrt na jasnu definiciju teme rada i ciljeve pisanja. Pokuajte daodgovorite na sledea pitanja:

1. Kako definiete oblast istraivanja u koju ste zali?

2. Kako definiete temu vaeg rada u uem smislu, ili istraivaki problem koji

ste sebi postavili: kojim aspektima teme ili problema elite da se bavite? Nakoje konkretno pitanje elite da odgovorite kroz rad koji piete?

3. Koji su ciljevi sa kojima piete rad? Da li elite da sastavite informativnipregled podataka na odreenu temu, ili da identifikujete odreeni problem iponudite konkretno reenje, ili, pak, da iznesete miljenje o odreenomfenomenu, uz pokuaj da itaoce navedete da va stav prihvate kao jedini

12


13/38

ispravan, ili jedan od moguih naina sagledavanja odreeneproblematike?

4. Koja je vaa osnovna teza? Koje je to miljenje, tvrdnja ili predlog kojiiznosite svojim itaocima?

5. Definiite svoju italaku publiku. Razmislite o tome ko su potencijalniitaoci kojima se obraate, i o nainu da ih zainteresujete za temu kojom se

bavite. Pokuajte da na najbolji nain uskladite materijale koje ste prikupilisa interesovanjima vaih buduih italaca.

6. esto je korisno na gore navedena pitanja odgovoriti glasno, u prisustvuprijatelja ili kolega sa grupe. Pokuajte da pred njima identifikujete na kojinain i kojim redosledom ete informacije koje elite da prenesete

predstaviti u tekstu. Ukoliko je njima jasno ime elite da se bavite i o emupiete, biete sigurni da ste na pravom putu, tj. da e i vai itaoci shvatitiporuku koju elite da im prenesete.

Rad kod kue:Odgovorite na gore postavljena pitanja u vezi sa radom koji pripremate u okviruasa seminara ili nekog od predmeta.

Delovi istraivakog rada

Praktino je o radu misliti kao o jedinstvu tri integralna dela: uvodnog dela,centralnog dela i zakljuka2. Pogledajmo ta u najirim crtama treba da sadrisvaki od ova tri dela.

2 Naravno, ne treba zaboraviti apstrakt i spisak klju nih re i koji se obavezno navode u

ozbiljnijim istraiva kim radovima.

13


14/38

Uvodni deo bi trebalo da sadri sledee elemente: odreivanje teze, to jest,osnovne ideje rada, koja takoe sadri razloge za obradu teme, plan prezentacijematerijala u tekstu, kao i osnovne zakljuke, to jest, rezultate istraivanja koji se uradu predstavljaju. U uvodni deo rada takoe spadaju i podaci o prethodnimrelevantnim materijalima vezanim za temu, kao i definicije pojmova (to jest,uvoenje relevantne strune terminologije koja e biti koriena u nastavku rada).U odreenim situacijama, kada je pisanju rada prethodilo istraivanje koje se

bazira na specifinim principima odreene naune metode, potrebno je najaviti imetodoloke postupke primenjene tokom pripreme rada. Uvodni deo se esto delina vie manjih celina, npr.:

1. Uvod: odreivanje teze (osnovne ideje) rada i razlozi za obradu teme uznagovetaj zakljuaka do kojih se tokom istraivanja dolo.2. Prethodna relevantna literatura: kratak, informativan i funkcionalan pregled

prethodnih znanja obraenih u strunoj literaturi na datu temu.3 Relevantne definicije: detaljan terminoloki glosar koji itaocu omoguava da

bez potekoa prati sadrinu rada.

Morate imati u vidu da je pregled relevantne literature i terminolokih odrednicadirektno vezan za odabir italake publike kojoj se obraate (u sluaju pisanjaseminarskih radova vezanih za nastavne planove i programe odreenihuniverzitetskih predmeta najbolje je da uputstva o definisanju publike zatraite odsvojih profesora i asistenata; seminarski rad je, izmeu ostalog, i jedan od

elemenata obrazovnog procesa kojim vi treba da pokaete svoje znanje iz dateoblasti, te vam vai nastavnici mogu ocenu usloviti detaljnijim pregledom literaturei terminolokim glosarom koji ukljuuje definicije kako ue strunih tako iosnovnih pojmova, dok pri pisanju naunih i strunih radova morate da voditerauna o tome da ne precenite, ali ni potcenite prethodna znanja vaih italaca).

Odreivanje teze, to jest, osnovne ideje rada obino se sastoji od jedne do dvereenice u uvodnom delu rada (moe dostii i duinu celog pasusa; u svakomsluaju, treba voditi rauna da teza mora biti koncizna, ali u isto vremeinformativna). Teza sadri informaciju o temi, kao i o tome kako e se tema razviti

u daljem tekstu. Teza se ne sastoji od proste najave teme rada, ona sadri iodreene podatke o temi kojom se bavite. Kroz tezu vi kao autori itaoceobavetavate o obimu i ciljevima istraivanja, kao i o smernicama koje ste tokom

pisanja rada sledili. Takoe, nakon teze obavezno sledi i kratka verzija zakljuakado kojih ste tokom istraivanja i pisanja rada doli. Teza treba da bude izraena uzupotrebu kljunih rei (najee su to imenice i glagoli, ili druge vrste rei ufunkciji imenica i glagola) koje su dovoljno precizne da izraze nivo

14


15/38

naune/strune/istraivake kompetencije autora, sie argumenta ili analizepredstavljene u radu, kao i nain predstavljanja relevantnih podataka u tekstu.

Znai, tezu ne treba formulisati kao:

"U ovom radu baviemo se poreenjem glasovnih sistema srpskog ipanskog jezika.",

ve:

"S obzirom na injenicu da razlike izmeu glasovnih sistema panskog isrpskog jezika mogu prouzrokovati probleme panskim izvornimgovornicima koji ue srpski kao strani jezik, a koji mogu rezultirati ak inerazumevanjem jezike poruke, u ovom radu pozabaviemo se razlikama (i

slinostima) koji meu njima postoje, sa ciljem da identifikujemo problematine glasove i grupe glasova i ukaemo na mogunostiprevazilaenja ovog problema".

Centralni deo rada takoe moe sadrati vie od jednog odeljka. Moete poeti sadetaljnim predstavljanjem metodolokih postupaka koje ste koristili tokomistraivanja. Na primer, ukoliko ste se bavili istraivanjem stavova prema uenjustranih jezika od najranijeg detinjstva, morate definisati kriterijume na osnovukojih ste odabirali svoje ispitanike, navesti pitanja koja ste im postavljali (kao i

razloge za odabir upravo tih a ne nekih drugih ispitanika ili pitanja), kao i nainobrade podataka do kojih ste doli (u oblasti drutvenih nauka najee se radi omanje ili vie sloenim procesima statistike analize). Ukoliko ste istraivanjeobavili sa ciljem da itaocima predstavite rezime ve postojeih najznaajnijihznanja u vezi sa odreenom temom, to jest, ukoliko ste se bavili pregledomliterature a ne onim to se najee naziva 'istraivanje na terenu', nije potrebno daobjanjavate metodoloke postupke koje ste koristili, jer se pretpostavlja da su oniopte poznati. Dakle, nije potrebno da u radu eksplicitno navodite: "Istraivanje jeobavljeno iitavanjem svih znaajnih radova napisanih na temu XYZ...".

Prilikom izrade centralnog dela rada preporuljivo je ii od opteg kapojedinanom i natrag, to jest, kretati se gore-dole po skali stepena generalizacijepojmova i informacija. Drugim reima, krenite od optih informacija vezanih zavau temu, zatim obradite specifine segmente teme koje smatrate najznaajnijima,to jest, najrelevantijima za vau argumentaciju, ili za vae itaoce, da biste na krajucentralnog dela ponovo generalizovali znanja i podatke koje ste prethodno naveli.

Na primer, recimo da se bavite temom znaaja uenja stranih jezika u detinjstvu. U

15


16/38

uvodnom delu rada ve ste naveli razloge sa kojima ulazite u istraivanje (npr.da navedete relevantne strune slube i prosvetne vlasti da unaprede nivo nastavestranih jezika u predkolskim ustanovama i osnovnim kolama, kao i da ponudevei broj jezika meu kojima bi maliani i njihovi roditelji birali strani jezik kojinajbolje zadovoljava njihove potrebe, interesovanja i afinitete). U uvodnom deluste takoe dali pregled znaajne literature vezane za temu, a zatim ste centralni deorada zapoeli pregledom metodolokih postupaka koje ste prilikom istraivanjakoristili (ukoliko se radi o istraivanju na terenu). Centralni deo rada moetenastaviti optim poreenjem stanja u ovoj oblasti u naoj zemlji i u inostranstvu, da

biste potom detaljno opisali po vama najznaajnije probleme vezane za ovuproblematiku u nas, i, konano, zavrili pregledom predloga aktivnosti kojima bi sezateeno stanje moglo popraviti. Pri tome, naravno, svaki podatak preuzet izizvornika najrazliitijih vrsta (znai sve ono to nisu vae misli, ideje i zakljuci)morate dokumentovati bibliografskim podacima u samom tekstu rada kako biste

izbegli plagijatorstvo.

Ve smo rekli da plagijatorstvo je svako preuzimanje tuih informacija, ideja ilikompletnih reeninih i irih jezikih struktura bez navoenja izvornika, to jest,

predstavljanje istih kao vaih sopstvenih. Plagijatorstvo predstavlja ozbiljanprestup koji se kanjava, bez obzira na to da li je poinjeno namerno ili sluajno.Zbog toga morate biti svesni da svaki put kada iskoristite neije misli to i obeleiteznacima navoda (ukoliko se radi o direktnom citatu) i/ili podatkom o autoru i deluiz koga je materijal preuzet. Na primer:

"I aorist i imperfekat su oblici za oznaavanje prolih radnji, stanja ilizbivanja koji su u povlaenju pred perfektom."(Stanoji i Popovi, 1997:385)

ili:

Uprkos injenici da su aorist i imperfekat i dalje aktivna glagolska vremenau srpskom jeziku, perfekat je najee korien glagolski oblik za"oznaavanje prolih radnji, stanja ili zbivanja". (Stanoji i Popovi, 1997:

385)

odnosno:

Prole radnje u srpskom jeziku se najee izraavaju perfektom, iako su iaorist i imperfekat i dalje aktivna prola glagolska vremena. (Stanoji iPopovi, 1997: 385)

16


17/38


18/38

Takoe je vano da va rad zadovoljava ortografske, gramatike i stilskekriterijume jezika na kome piete. U tom smislu, neophodno je u sluajunedoumice konsultovati referentne prirunike, kao to su na primer:

za srpski jezik:

Peikan M., J. Jerkovi i M. Piurica. 1995. Pravopis srpskoga jezika. Beograd:Matica Srpska i Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

za panski jezik:

RAE, (1999). Ortografa de la lengua espaola. RAE: Espasa

http://www.rae.es/NIVEL1/CONSULTAS/ORTOGRAFICAS.HTM

http://www.analitica.com/bitbiblioteca/rae/ortografia.asphttp://roble.pntic.mec.es/msanto1/ortografiahttp://www.lenguaje.com/nuevaortog/Default.htmhttp://www.indiana.edu/call/lengua.html

Manual de redaccin cientfica de Jos A. Mari Mutthttp://caribjsci.org/epub1/temario.htm

za engleski jezik:

Turabian, Kate L. 1987. A manual for writers of term papers, theses anddissertations. Chicago: University of Chicago Press.

The Columbia Guide to Online Style by Janice R. Walker and Todd Taylorhttp://www.columbia.edu/cu/cup/cgos/idx_basic.html

Elements of style by William Strunk, J.R.http://wwwsiegert.informatik.tu-muenchen.de/~weiser/mirrors/strunk/strunk100.htmlhttp://134.117.206.17/www/tools/writing/style/all.htmlhttp://www.diku.dk/students/myth/EOS/

18
http://www.rae.es/NIVEL1/CONSULTAS/ORTOGRAFICAS.HTMhttp://www.analitica.com/bitbiblioteca/rae/ortografia.asphttp://roble.pntic.mec.es/~msanto1/ortografiahttp://www.lenguaje.com/nuevaortog/Default.htmhttp://caribjsci.org/epub1/temario.htmhttp://www.columbia.edu/cu/cup/cgos/idx_authors.htmlhttp://www.columbia.edu/cu/cup/cgos/idx_basic.htmlhttp://www.bartleby.com/people/Strunk-W.htmlhttp://wwwsiegert.informatik.tu-muenchen.de/~weiser/mirrors/strunk/strunk100.htmlhttp://wwwsiegert.informatik.tu-muenchen.de/~weiser/mirrors/strunk/strunk100.htmlhttp://134.117.206.17/www/tools/writing/style/all.htmlhttp://www.diku.dk/students/myth/EOS/http://www.rae.es/NIVEL1/CONSULTAS/ORTOGRAFICAS.HTMhttp://www.analitica.com/bitbiblioteca/rae/ortografia.asphttp://roble.pntic.mec.es/~msanto1/ortografiahttp://www.lenguaje.com/nuevaortog/Default.htmhttp://caribjsci.org/epub1/temario.htmhttp://www.columbia.edu/cu/cup/cgos/idx_authors.htmlhttp://www.columbia.edu/cu/cup/cgos/idx_basic.htmlhttp://www.bartleby.com/people/Strunk-W.htmlhttp://wwwsiegert.informatik.tu-muenchen.de/~weiser/mirrors/strunk/strunk100.htmlhttp://wwwsiegert.informatik.tu-muenchen.de/~weiser/mirrors/strunk/strunk100.htmlhttp://134.117.206.17/www/tools/writing/style/all.htmlhttp://www.diku.dk/students/myth/EOS/


19/38

http://www.bartleby.com/141/http://www.esl.about.com/homework/esl/library/strunk/blstrunk_contents.htm

A Guide for Writing Research Papers Modern Language Association (MLA)Documentation.http://webster.commnet.edu/Library/mla.htm

Rad u grupama na asu:U grupama od 3-5 lanova pokuajte da svojim kolegama predstavite u usmenoj ili

pisanoj formi strukturu vaeg rada i sadraj svakog od delova u nekoliko reenica.

19
http://www.bartleby.com/141/http://www.esl.about.com/homework/esl/library/strunk/blstrunk_contents.htmhttp://webster.commnet.edu/Library/mla.htmhttp://www.bartleby.com/141/http://www.esl.about.com/homework/esl/library/strunk/blstrunk_contents.htmhttp://webster.commnet.edu/Library/mla.htm


20/38

Izrada radne verzije istraivakog rada i saradnja sa kolegama

Izrada radne verzije rada takoe je znaajan korak u unapreenju kvaliteta finalneverzije teksta. I dok piete, stalno imajte na umu da je va zadatak daPRENESETEideje i informacije, miljenja i stavove, opaanja i iskustva, kako drugih autora,tako i sopstvena, vaoj italakoj publici. Takoe, vano je da ne zaboravite da jeva rad rezultat VAEG istraivanja i da sve to napiete treba da nosi va autorski

peat kojim podatke koje iznosite uobliavate za svoje itaoce.

Odreeni broj autora smatra da je pisanje radne verzije rada dobro zapoeti tzv.'slobodnim pisanjem'. Na primer, moda vam se uini da je dobro zapoeti proces

pisanja navoenjem i preciziranjem osnovne ideje (teze) rada. Ili vam se, pak, uinida je dobro krenuti sa navoenjem miljenja i stavova eksperata iz oblasti kojom se

bavite (u akademskim krugovima ova aktivnost i njen direktan rezultat najee se

nazivaju 'pregled literature'). Ili ste moda naili na savren citat kojim etepotvrditi stav za koji se zalaete u zakljuku. U svakom sluaju, dobro je vratiti sena svoje beleke i na same izvornike i UVEK se truditi da podatke do kojih stedoli predstavite na nain koji najbolje potkrepljuje osnovnu ideju vaeg rada.

Nemojte odustajati od aktivnosti pisanja pri prvom neuspehu da 'sastavite''savrenu reenicu koja izraava 'savrenu' misao. Pokuajte da nastavite sa

pisanjem, sa uobliavanjem ideja koje vam padaju na pamet, a u vezi su sa vaomtemom. I nemojte se brinuti ukoliko vam se uini da vas pisanje odvodi putemorganizacije sadrine koji se razlikuje od onoga koji ste prvobitno imali na umu.

Razmotrite nove mogunosti, dozvolite da je mogue da ste pronali novi (imoda) bolji ugao iz koga ete jasnije sagledati temu kojom se bavite.

Prilikom izrade radne verzije slediete sva uputstva za dokumentovanje izvornikau tekstu, prirediete bibliografiju, to jest, listu referenci, i u radnu verzijuukljuiete sve slike, tabele ili druge grafike segmente koje smatrate neophodnimza efektno predstavljanje podataka.

Saradnja sa kolegama ili nastavnikom i asistentima pri izradi seminarskih radovapre svega se sastoji u izradi kritikog komentara na radnu verziju teksta. Ova

aktivnost takoe znaajno doprinosi unapreenju kvaliteta istraivakog rada.Ukoliko vam profesor ili asistent ponudi da proita radnu verziju vaeg rada,nemojte propustiti priliku da dobijete miljenje osobe koja e ocenjivati finalnuverziju rada! Takoe je mogue da ete u okviru predmeta za koji piete rad biti

pozvani da ovu aktivnost obavite u parovima, ili u grupama od troje, etvoro ilipetoro kolega. U tom sluaju svako od studenata na datom predmetu imae urukama radnu verziju teksta seminarskog rada nekog od svojih kolega i bie u

20


21/38

obavezi da na odreeni nain odgovori na sadrinu i organizaciju teksta. (Imajteu vidu da je ovo uobiajena aktivnost u akademskom svetu: i profesori univerzitetai istraivai sa prestinih instituta u najveem broju sluajeva svoje tekstove preobjavljivanja u naunom ili strunom asopisu ili u udbeniku, priruniku, i sl.,daju na 'kritiko' itanje svojm kolegama kako bi bili sigurni da je njihov tekstapsolutno 'preien' i osloboen suvinih detalja sa jedne strane, i sasvim jasan iinformativan sa druge strane).

Potrebno je da sledite sledea uputstva kada pristupite izradi komentara na radnuverziju seminarskih radova svojih kolega:

1. Pokuajte da identifikujete sve kljune elemente rada koji itate (sve ono o emusmo govorili u prethodnim delovima ovog teksta: koja je teza rada? sa kojimciljevima i za koju italaku publiku se rad pie? da li autor sledi formu koju

predstavlja u uvodnom delu teksta i da li je konsistentan u svom izlaganju stavova,miljenja i zakljuaka? da li je autorova argumentacija ubedljiva?)

2. Proitajte CEO tekst pre no to ponete sa beleenjem komentara.

3. Va kritiki komentar radne verzije istraivakog rada vaih kolega treba dasadri sledee elemente: Pohvalite pozitivne strane radne verzije Diskutujte o irim celinama pre no to preete na detalje

Od vas se oekuje da na ovu aktivnost utroite odreeno vreme (koje pre svegazavisi od duine radne verzije, a kada su u pitanju seminarski radovi, veinaprofesora postavie ogranienja u duini teksta kao jedno od pravila pri pisanjurada), ali to vreme se u svakom sluaju ne meri danima. Stoga, usredsredite sena vane elemente rada koje treba izmeniti, dopuniti, preformulisati. Ukoliko

primetite tamparske i stilske greke moete popraviti one koje vam neoduzimaju mnogo vremena, ali u svakom sluaju skrenite panju kolegi optimkomentarom da je potrebno da koriguje ove aspekte rada.

Pokuajte da utvrdite da li je radna verzija teksta izdeljena na celine koje logikii sadrajno odgovaraju osnovnoj ideji rada i italakog publici kojoj je rad

namenjen. UVEK jasno objasnite koje delove teksta treba menjati i zato. Ukoliko je to u

okvirima vae kompetencije, moete sugerisati i nain na koji promene trebaizvriti.

NAJVANIJE je da u svakom trenutku sauvate mogunost da objektivnosagledavate tekst koji je pred vama i da niim to kaete ili napiete ne uvreditekolegu ili kolege kojima ovom aktivnou olakavate proces pisanja. I ne

21


22/38

zaboravite, vau radnu verziju e takoe itati neko drugi, te kada budetepripremali komentare za kolegu ili kolege sa kojima u ovoj aktivnosti saraujetestalno imajte na umu kako biste eleli da se oseate kada budete itali kritikikomentar onoga to ste vi napisali. Nikada ne zaboravite na pravila lepog

ponaanja i svoje komentare uobliavajte sledei ih!

Rad kod kue ili na asu:Koristei gore navedene principe pripremite komentar na radnu verziju radajednog od vaih kolega ili grupe (u sluaju rada na grupnim projektima).

22


23/38

Dokumentovanje izvornika u tekstu i u listi referenci (bibliografiji)(navedeno prema Reid 1992)

Kao to smo ve naveli, svako pominjanje misli, rei i ideja koje nisu vae, to jest,koje su preuzete od drugih autora, potrebno je potkrepiti informacijom o autoru.

Dokumentovanje izvornika u tekstu:

U tekstu rada to se obavlja tako to se pored citata ili parafraze u zagradi navede prezime autora (ili vie autora4), godina izdanja i broj strane (ukoliko jerelevantan).

Osnovne karakteristike komunikativne nastave stranih jezikamogu se definisati na sledei nain (Berns, 1990: 104): ....

Se llama desarrollo interlinguala todo proceso por el que debepasar el que est aprendiendo la lengua para ser capaz de hablarlatan bien o casi tan bien como un hablante nativo. Bello, P., A.Feria, J. M. Ferrn, et. al, 1990: 17)

Dokumentovanje izvornika u listi referenci (bibliografiji)

Knjige: MLA5 format

Navedite bibliografski podatak na sledei nain, izostavljajui nerelevantnepodatke:

Autorovo prezime, ime. "Naslov lanka ili dela knjige."Naslov knjige. Ime izdavaa ili prevodioca. Izdanje. Broj tomova.

Mesto izdanja: Ime izdavaa, Datum izdavanja

Knjiga jednog autora

Sala, Marius.Estudios sobre el judeoespaol de Bucarest. Mxico: Universitas,1970.

4 Uobi ajena je praksa da se navode prezimena prva tri autora. U slu aju da ih ima vie od tri, navedite prva tri

prezimena i potom upotrebite skra enicu et al.5Modern Language Association

23


24/38

Druge knjige istog autora.Lenguas en contacto. Madrid: Gredos, 1998.(Uobiajeno je knjige istog autora navoditi hronoloki, to jest, starija dela navodese pre novijih.)

Knjiga dvoje ili vie autoraAlvar, Manuel y Bernard Pottier. Morfologa histrica del espaol. Madrid:

Gredos, 1983.

Vie od tri autoraCataln, Diego et al. Teora general y metodologa del romancero pan-hispnico.

Catlogo general descriptivo. Madrid: Seminario Menndez Pidal, 1984.

Nepoznati ili anonimni autor

Cantar de Mo Cid. Ed. de Alberto Montaner. 2a edicin. Barcelona: Crtica, 1998.

Autor i prireivaGarca Lorca, Federico.La casa de Bernarda Alba. Ed. de Allen Josephs. Madrid:

Ctedra, 1997.

Antologije i zbornici (prireivai)Daz Roig, Mercedes, ed.El Romancero viejo, Madrid: Ctedra, 1999.

Posner, R., ed.Trends in Romance Linguistics and Philology

. Vol 5. Hague:Levendorp, 1994

Toanac, Duanka, Radmila evi i Mihail Tir. Primenjena lingvistika br. 1.Aktuelni problemi u nastavi i uenju stranih jezika. Zbornik radova sa skupaodranog u 14. i 15. aprila 2000. u Novom Sadu. Novi Sad: Jugoslovenskodrutvo za primenjenu lingvistiku i Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2000.

.Prevod

Homer.Ilijada. Prevod Milo uri. Novi Sad: Matica Srpska, 1978.

Delo u vie od jednog tomaGarnier, F.Le langage de limage au Moyen Age, Vol 2. Paris: Le Leopard dOr,

1982-89.

24


25/38

Delo u antologiji ili zborniku"El moro de Antequera."Romancero. Ed. Paloma Daz Mas. Barcelona: Crtica,

1994. 184-186.(Delo se nalazi na stranama 184-186.)

Odrednica u enciklopediji ili reniku"Estrella variable irregular." Vocabulario cientfico y tcnico de la Real Academia

Espaola. 1996 ed.(U sluaju da je prirunik ine autorizovane odrednice i da izdanje ima

prireivaa/prireivae, odrednica se navodi kao da se radi o delu uantologiji ili zborniku.)

Vladina dokumentaJohnson, M. Toward a Cleaner Air Enviroment. Enviromental Protection Agency.

Office of Air and Water Programs. Washington: Government PrintingOffice, 1987.

_______________________________

lanci: MLA format

Za sve lanke objavljene u periodici, navedite autorovo ime, naslov lanka iime publikacije. Za asopise, dodajte kompletan datum i brojeve strana. Za naune

i strune asopise dodajte tom, broj (ukoliko je potrebno), godinu izdanja i brojevestrana.

lanak u nedeljnom ili dvonedeljnom asopisuRosa Mendes, P. "A flor apesar."Pblica, 20. junho 1999: 24-31

lanak u mesenom ili dvomesenom asopisuBofill, R. "La bondad de la Inquisicin."El ciervo, Diciembre 1998: 8.

Nepotpisan lanak u asopisu

"Cairo Plan of Action."Dilogo mediterrneo Julio 2000: 13

lanak u strunom ili naunom asopisuMnogi nauni asopisi imaju kontinualnu paginaciju tokom cele godine. Prvi

broj u godini poinje stranom 1, ali prva strana u svakom sledeem brojunadovezuje se na poslednju stranu prethodnog broja. Za takve asopise, naveditetom i godinu.

25


26/38

Gimeno, F. "Dimensiones del multilingismo."Revista espaola de lingstica. IX(Julio-Diciembre 1981): Fasc. 2, 341-373.

Ako nauni asopis poinje stranom 1, za svaki broj navedite tom, broj igodinu, ili tom, mesec i godinu.

lanak u dnevnim novinamaSnchez Cmara, I. "La confianza."ABC, 8 de agosto de 2001: 13.

Nepotpisani lanak u dnevnim novinama"Niegan el asesinato del nio nigeriano en Londres." ABC, 8 de agosto de 2001:

27.Uvodnik

Martn Ferrand, M. "Leyes, crceles y presos." Editorial. El Pas semanal31 demayo de 1998: 2-3.

Nepotpisani uvodnik"Del deporte: un duelo pico." Editorial.ABC, 8 de agosto de 2001: 3.

PrikazHernndez Miguel, L. A. Resea de Statistics for Linguists, por Frank Anshen.

Revista espaola de lingstica, 1981 (fasc. 1): 241-42.

Objavljeni intervjuiNono, Luigi. "En torno a Prometeo." Con Massimo Cacciari. Archiplago, 32,

1998: 35-46.

Neobjavljeni izvornici: MLA format

Za neobjavljene izvornike navedite relevantne podatke koji bi mogli biti odpomoi itaocu u njihovoj identifikaciji ili pronalaenju.

Kompjuterski programiMicrosoft Word. Computer Software. Microsoft, 1989.

FilmTri palme za dve bitange i ribicu. Red. R. Andri [film]. Dakar, 1998.

26


27/38

Zvuni zapisiUxa. "Aves."Danza das areias. Virgin Records Espaa, 2000.

Televizijski ili radio programiUtisak nedelje. Studio B. Beograd. 25. jul 2001.

PismaMarkovi, K. Pismo autoru. 12. januar 2001.

Predavanje ili govorJevtovi, Rastko. Modernistika knjievnost i pravoslavna duhovnost. Filoloki

fakultet. Beograd, 3. maj 2001.

Neobjavljene disertacijeProhi, Asja. "Communants linguistiques en phase de transition identitaire;

example des loucuteurs de lancien Serbocroate." Diss. Universit Paris V Ren Decartes, 2000

Lina komunikacijaDiguez, Julio. Lina komunikacija. 9. april 2001.

PamfletiSuprotstavite se mentalnoj agresiji. Novi Sad: Centar za rtve ratova 1991-1999,

2000.

27


28/38

Dokumentovanje elektronskih izvornika(navedeno prema:http://www.mla.org)

Dokumentovanje elektronskih izvornika treba da sledi opte principe koji seprimenjuju pri navo enju bibliografskih podataka koji se odnose na materijale u

tampanom formatu. Ipak, treba imati u vidu da je esto potrebno navesti i dodatne

podatke, na primer, datum kada je tekst, slika i dr., preuzet sa elektronske mree,

elektronsku adresu izvornika itd. Posebno treba voditi ra una o navo enju

datuma: za razliku od tampanih izvornika, materijali u elektronskoj formi se

esto periodi no auriraju, zbog ega je potrebno pored datuma prvog

pojavljivanja na mrei navesti i datum kada je materijal preuzet (naravno, kada je

taj podatak dostupan). Tako e, MLA preporu uje navo enje kompletne Internet

adrese, koja uklju uje slede e podatke: adresu protokola (engl.

access-modeidentifier (e.g., http, ftp, gopher, telnet, news), kao i adresu servera i ime

dokumenta (engl. path and file names). Adresu treba navesti u uglastim

zagradama:

Navo enje elektronskih izvornika u tekstu

Navo enje elektronskih izvornika u tekstu rada obavlja se na isti na in kao i navo enje tampanih izvornika: U zagradi se navodi prezime autora, godina i

datum, kao i broj strane (kada je taj podatak dostupan i relevantan). Ukoliko ime

autora ili datum nisu navedeni u originalnom dokumentu, navedite deo naslova

teksta koji citirate (sa ili bez prezimena autora).

Na primer:

Sportski novinari i lingvisti prema tome imaju razli ite stavove, te

moemo re i da se problemu moe pristupiti na tri na ina:

intervencionisti ki, uz primenu zakona o zatiti jezika, kroz

promociju pravilne upotrebe jezika. (Castan Rodrguez, El

lenguaje...)

28
http://www.mla.org/http://www.mla.org/


29/38

Projekti, baze podataka sa Interneta i Internetstrane (engl. Online

documents)

Council of Europe. Languages in Europe.

Soca, Ricardo. La pgina del idioma espaol.

Nebraska K-12 Foreign Language Program.

.

Field,Heather. EU cultural policy and the creation of a common European identity.

Li na prezentacija na Internetu

Milutinovi, Veljko. Homepage. 20. juni 2001.

Knjigai enciklopedija na Internetu

Dickens, Charles. Great Expectations. London, 1861. Project Guttenberg. 6 Sept.

1998 .

Eliot, George. Middlemarch. London, 1871-72. 6 Sept. 1998

.

ORB. Online Encyclopedia. 1998 .

lanci na Internetu

lanak u profesionalnom/ naunom/strunom asopisu

Slowinsky, Joseph. SOCRATES invades Central Europe. Education Policy

Analysis Archives, vol. 6, no.9. (April 1998).

29
http://galeb.etf.bg.ac.yu/~vmhttp://galeb.etf.bg.ac.yu/~vm


30/38

lanak u dnevnom listu

Z.R. Miroslavljevo jevan elje u Politici. Politika na Internetu. 11. oktobar

2001.

Mora, Rosa. Los editores superan el desconcierto y empiezan a contratar libros en

Francfort.El Pas en Internet. 11 de octubre de 2001.

Plomin, Joe. Home office publishes racism guidelines. The Guardian on the

Web. October 11, 2001.

E-Mailkomunikacija

Petrovi, Dragan. "Predlog poslovne saradnje" E-mail poruka autoru. 14 juni 2001.

Neil, Harl. "Re: First Intl Conference" E-mail poruka M. Jovanovi u. 21 maj 2001.

Poruke sa diskusionih grupa (engl.online posting)

Gilbert, D.G. Languages in Contact. Poruka sa diskusione grupe. 5 novembar,

1998. LINGUIST list

CD-ROM izdanja

The Oxford English Dictionary. 2nd ed. 1992 CD-ROM. Oxford: Oxford

University Press.

Moliner, Mara. Diccionario de uso del espaol. 1996 CD-ROM.Madrid: Gredos.

30


31/38

Knjige: APA6 format

Knjiga jednog autoraSala, M. (1998).Lenguas en contacto. Madrid: Gredos

Druge knjige istog autoraSala, M. (1970.)Estudios sobre el judeoespaol de Bucarest. Mxico: Universitas

Knjiga dvoje ili vie autoraAlvar, Manuel & Potier, Bernard (1983). Morfologa histrica del espaol.

Madrid: Gredos

Nepoznati ili anonimni autorCantar de Mo Cid(2a edicin). (1998). Ed. de Alberto Montaner. Barcelona:

Crtica

Autor i prireivaGarca Lorca, Federico. (1997).La casa de Bernarda Alba. (Allen Josephs, Ed.)

Madrid: Ctedra

Delo u antologiji(1994). El moro de Antequera. En Paloma Daz Mas (Ed.),Romancero (pp. 184-

186). Barcelona: Crtica

Panja: Naslovi pesama, kratkih pria, eseja ili lanaka u knjizi nisu podvuena nitinavedena u kurzivu ili pod navodnicima. (Jedino je naslov antologije u kurzivu)

PrevodHomer. (1978).Ilijada (Milo uri, prevod). Novi Sad: Matica Srpska

Vladina dokumentaJohnson, M. (1987). Toward a Cleaner Air Enviroment. Enviromental Protection

Agency. Office of Air and Water Programs. Washington: Government

Printing Office

_______________________________

lanci: APA format

6 American Psychological Association

31


32/38

Sledei primeri ilustruju kako se navode lanci u asopisima i periodiciprema APA formatu. Panja: Ne podvlaite i ne navodite u kurzivu niti podnavodnicima naslove lanaka. Podvucite (ili navedite u kurzivu) naslove asopisaili periodike. Ako navodite tom, izostavite "p." ili "pp." ispred broja strana.

lanak u nedeljnom ili dvonedeljnom asopisuRosa Mendes, P. (20 junho 1999). A flor apesar.Pblica, pp. 24-31

lanak u mesenom ili dvomesenom asopisuBofill, Rosario (1998, diciembre). La bondad de la Inquisicin.El ciervo, p. 8.

Nepotpisan lanak u asopisuCairo Plan of Action. (2000, julio).Dilogo mediterrneo , p. 13.

lanak u asopisu sa kontinuiranom paginacijomGimeno, F. (1981) Dimensiones del multilingismo. Revista espaola de

lingstica. IX, 341-373.

Panja: Navedite u kurzivu broj toma i nemojte navoditi "pp." Osim toga, APAformat zahteva ponavljanje svih cifara: piite 2550-2558, ne 2550-58, kao u MLAformatu.

lanak u asopisu koji posebno paginira svaki broj

Robles, C. (1985). Transculturacin lingstica.Las lenguas de Mxico

, 7 (2), 65-89.

Panja: Podvucite broj toma, a zatim navedite broj sveske u zagradi.

lanak u novinamaSnchez Cmara, I. (2001, 8 de agosto). La confianza.ABC, p. 13.

Nepotpisani lanak u novinamaNiegan el asesinato del nio nigeriano en Londres. (2001, 8 de agosto).ABC, p. 27.

UvodnikMartn Ferrand, M. (1998, 31 de mayo). Leyes, crceles y presos. [Editorial.] El

Pas semanalpp. 2-3.

Nepotpisani uvodnikDel deporte: un duelo pico. (2001, 8 de agosto). [Editorial.]ABC, p. 3.

32


33/38

PrikazHernndez Miguel, L. A. (Enero Junio 1981). Statistics for Linguists. [Resea de

Anshen, F., Statistics for Linguists]. Revista espaola de lingstica, pp.241-242.

Objavljeni intervjuiNono, Luigi. (1998). En torno a Prometeo. [Entrevista con Massimo Cacciari.]

Archiplago, 32: 35-46.

Kompjuterski programiMicrosoft word. Vers. 5.0. [Computer software]. (1989). Microsoft.

Film

Andri, R. (Reditelj). (1998). Tri palme za dve bitange i ribicu [film]. Dakar.

Zvuni zapisiUxa (Intrprete). (2000). Aves. Danza das areias [Album]. Virgin Records

Espaa, S.A.

Televizijski ili radio programiUtisak nedelje [Televizijski program]. (25. jul 2001). Beograd: Studio B

Predavanja ili govoriJevtovi, Rastko. (2001, 3. maj). Modernistika knjievnost i pravoslavna

knjievnost. Predavanje odrano na Filolokom fakultetu, Beograd

Neobjavljeni izvornici: APA format

U APA sistemu, neobjavljena pisma i intervjui ine linu komunikaciju i nenavode se u listi referenci. Treba, meutim, navesti podatke o linim pismima iliintervjuima u okviru teksta.

Lektura i korektura

Lektoriite svoj rad kako biste postigli konciznost, jasnost i gramatiku iortografsku tanost. Konsultujte pravopisne prirunike jezika na kom piete (za

33


34/38

srpski jezik: Peikan, M. i dr. (1994), a za panski jezik: RAE, (1999), ili CruzRodrguez, T. (1991), ne biste li ispravili greke i stilski doterali tekst. Proveritedirektne navode kako biste se uverili da su tane, doslovne transkripcije originala.Proverite da li ste tano naveli izvore u tekstu. Izvrite korekturu kako samogteksta, tako i liste referenci. Na kraju, neka vam jo neko izvri korekturu radazbog tehnikih i ortografskih greaka, isputenih rei ili nejasnih konstrukcija.

Lista najee korienih skraenica u nauno/strunoj literaturi

ca. (circa) okocf. (confer) uporedien ili in uet. al. i drugi

ib., ibid. (ibidem) na istom mestuidem. istoinfra ispod (upuuje se na ono to dolazi docnije)loc. cit nav. mesto (navedeno mesto)

N. B. (Nota bene) obratiti panjuop. cit., obra citada nav. delo (navedeno delo)

p., pg. str. (strana)pass. (passim) na raznim mestimapp., pgs. str. (strane)s. a.

(sine anno

) bez godines. d. (sine data) bez datumasic tako (nije skraenica: obeleava se da je tako i u originalu, kao i uenje)supra gore (upuuje na ono o emu je ve bilo rei)v. v. ili vid. (videti)vol. tom ili knjiga

34


35/38

Tehniki zahtevi koje je potrebno potovati pri izradi seminarskih radova izpanskog jezika i iz Sociolingvistike (Katedra za Iberijske studije i Katedra zaoptu lingvistiku)

Seminarski rad se predaje otkucan na listovima formata A4, sa 28-30 redova tekstana strani, 60-70 slovnih mesta u redu, sa dvostrukim proredom.

Duinu rada odreuje predmetni nastavnik. Studenti se sa predmetnimnastavnikom takoe mogu dogovoriti o izradi grupnog seminarskog rada. U tomsluaju mora se imati u vidu da takav rad mora kvalitetom i duinom znatno

prevazii radove pisane od strane samo jednog autora. Ovakav rad ocenjuje segrupnom ocenom koja je ista za sve studente u grupi.

Seminarski rad na Katedri za iberijske studije moe se u dogovoru sa predmetnimnastavnikom moe pisati i na panskom jeziku. Radove napisane na panskom

jeziku pre predaje predmetnom nastavniku moraju proitati i LEKTORISATIizvorni govornici panskog jezika (npr. lektori sa nae katedre). Molimo vas daimate u vidu da su lektori ve optereeni velikim brojem profesionalnih obaveza, teda morate raunati na to da ponekad morate ekati i par nedelja da oni pronaudovoljno slobodnog vremena za itanje vaeg rada. Planirajte unapred!

Strane seminarskog rada je potrebno paginirati, tj. obeleiti brojevima poevi od

prvog lista posle sadraja, tj. od poetka izlaganja. Rad je potrebno izraditi u dvaprimerka, od kojih jedan zadrava student a drugi predaje predmetnom nastavniku.Student potpisuje seminarski rad iznad svog odtampanog imena i prezimena nanaslovnoj strani.

Seminarski rad treba da ima sledee delove:

1. Naslovnu stranu

2. Sadraj (sa podnaslovima)

3. Tekst seminarskog rada

4. Listu referenci (bibliografiju)

Rokovi za predaju seminarskih radova odreuju se na poetku svake kolskegodine i mogu se menjati samo UZ DOGOVOR sa predmetnim nastavnikom.

35


36/38

Smatrae se da je student odustao od pisanja seminarskog rada za tu kolskugodinu ukoliko rad ne preda na vreme (ili na dan dogovoren sa predmetnimnastavnikom).

Dodatak br. 1 sadri primer naslovne strane seminarskog rada.

Bibliografija:

Acosta Hoyos, Luis Eduardo. 1978. Gua prctica para la investigacin yredaccin de informes. Buenos Aires: Piados.

Alsina Franch, J. 1994. Aprender a investigar: Mtodos de trabajo para laredaccin de tesis doctorales. Madrid: Compaa Literaria.

Amat Noguera, Nuria. 1978. Tcnicas documentales y fuentes de informacin.Barcelona: Bibliograf.

Asti Vera, Armando. 1972. Metodologa de la investigacin. Madrid: Cincel

Borchardt, D.H. 1968. How to Find Out in Philosophy and Psychology. Oxford:Pergamon Press.

Brusaw, Charles T.; Gerald J. Alred & Walter E. Oliu. 1993. The business writer'shandbook. New York: St. Martin's Press.

Cervo, Amado Luis. 1980. Metodologa cientfica. Bogot, etc.: Ed. Mc.Graw-Hill

LatinoamericanaClanchy, J y Ballard, B. 1995. Cmo se hace un trabajo acadmico. Gua prctica

para estudiantes universitarios. Zaragoza.

Coblans, H. 1957. Nuevos mtodos y tcnicas de difusin del conocimiento.Boletn de la UNESCO para las bibliotecas.

Comes, Prudenci. 1971. Gua para la redaccin y presentacin de trabajoscientficos, informes tcnicos y tesinas. Barcelona: Oikos-Tau.

Corzo, J.M. 1972. Tcnicas del trabajo intelectual. Salamanca: Ediciones Anaya.Cruz Rodrguez, T. 1991. Stop a sus faltas de ortografa. Madrid: Sntesis.

Eco, Humberto. 1982. Cmo se hace una tesis. Tcnicas y procedimientos deestudio, investigacin y escritura. Barcelona; Gedisa.

Gallego, Antonio. 1987. Ser doctor: Cmo redactar una tesis doctoral. Madrid:Fundacin Universidad-Empresa.

36


37/38

Gonzlez Moral, Ireneo. 1973. Metodologa del trabajo cientfico. Santander:Sal Terrae.

Ibez Brambila, B. 1990. Manual para la elaboracin de Tesis. Mxico: Trillas.

Lasso De La Vega, Javier. 1977. Cmo nace una tesis doctoral. Tcnicas, normas y sistemas de la investigacin cientfica y tcnica. Madrid: FundacinUniversitaria Espaola.

----.1975.El trabajo intelectual. Normas, tcnicas y ejercicios de documentacin.Madrid: Paraninfo.

----.1969. Manual de documentacin. Barcelona/Madrid: Labor.

Locke, Lawrence F. & Silvermann, Stephen S. 1987. Proposals that Work: AGuide for Planning Dissertations and Gran Proposals. Newbury Park (CA,

EE.UU.): Sage.Mc Cuen, Jo Ray & Anthony C. Winkler. 1989. From idea to essay. A rhethoric,

reader and handbook. Chicago, Henley-on-Thames, Toronto: A Maxwell

Pergamon Publishing Co.

Peikan, M i dr. (1994)Pravopis srpskog jezika.Novi Sad: Matica Srpska

Quesada Herrera, Jos. 1987. Redaccin y presentacin del trabajo intelectual:tesinas, tesis doctorales, proyectos, memorias, monografas. Madrid:

Paraninfo.RAE, (1999). Ortografa de la lengua espaola. RAE: Espasa

Reid, Stephen. 1992. The Prentice Hall guide for college writers. EnglewoodCliffs: Prentice Hall.

Romano, David. 1978. Elementos y tcnica del trabajo cientfico. Barcelona:Teide.

Trzeciak, John & Mackay, S.E. 1994. Study Skills ofr Academic Writing. London:

Phoenix ELT (Prentice Hall Macmillan).Velilla Barquero, R. 1979. Cmo se realiza un trabajo monogrfico. Barcelona:

Eunibar.

37


38/38

DODATAK br. 1

Naslovna strana

UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOLOKI FAKULTETKatedra za iberijske studije

Grupa za panski jezik i hispanske knjievnosti

_________________________________________________________________(Tema rada)7

Seminarski rad iz panskog jezika na ______ godini studija(redni broj)

U Beogradu, _________________________ _________________________ (potpis studenta)(dan, mesec, godina)

_________________________(tampano ime i prezime studenta)

Rukovodilac rada _________________________(ime predmetnog nastavnika)Ocena: _________________________

38

Documents

Akademsko pisanje, prirucnik